Fakirlzam razlikuje tri vrste disanja: 1) Grudno disanje; 2) Trbusno disanje i 3) Potpuno ili

pranicno disanje. amo treca vrsta pripada !akirizmu i jo"i# prve dve nedovoljne su u razlicitom
stepenu.
G$%&'( &)*'+, karakterise pri udisanju podizanje "rudi# ramena i kljucnjaca# uvlacenje
stomaka i dizanje dija!ra"me. Pri ovakvom disanju an"azovan je samo "ornji deo pluca koji je
najmanji po zapremini. Posto se dija!ra"ma dize# pluca mo"u da se sire samo u "ornjem pravcu.
'a ovaj nacin minimalna kolicina vazdu-a dopire u pluca# a napor pri disanju je najveci. .od zena
je ovaj nacin disanja veoma cest. Posledice ovakvo" disanja su slaba ventilacija# "rub "las#
razdrazljivost i brzi zamor. T$/%'( &)*'+,# na 0apadu poznato kao 1duboko disanje2# u
najvecoj meni an"azuje dija!ra"mu i daleko je bolje od "rudno" disanja# ali i ono samo delimicno
puni pluca vazdu-om. 3azdu- dopire u donji i srednji deo pluca# a "ornji deo ostaje
nean"azovan.
&aleko najbolji metod disanja je P$*')4'( ili P(TP%'( disanje i to je metod koji se u svim
istocnim sistemima iskljucivo upotrebljava. Takvo disanje ispunjava cela pluca vazdu-om i
omo"ucava da se apsorbuje maksimalna kolicina kiseonika i prane ili nervne ener"ije 5odn. prane
koja se ovde javlja kao nervna ener"ija). (vaj nacin disanja an"azuje cela pluca# sve bron-iole#
svaki plucni me-ur. &ija!ra"ma je mak6 simalno an"azovana# a napor pri disanju najmanji.
Potpuno ili pranicno disanje je osnov celokupne pranajame i mora se u potpunosti savladati# ako
se zeli uspe- u docnijim6 tezim vezbama. vaki pokusaj da se vezbaju visi oblici pranajme uz
primenu "rudno" ili trbusno" disanja dovesce do neuspe-a# isto tako kao sto je studiranje vise
matematike nemo"uce bez tablice mnozenja. 4italac koji zanemari ovu osnovnu vezbu# sasvim
si"urno nece moci da izdrzi naporni ritam docniji- vezbanja i du"e periode zadrzavanja da-a
5kumb-aka). ,vo kako treba vezbati pranicno disanje:
1) edite na stolicu potpuno prave kicme# ali pri tome ne smete ledima dodirivati naslon. Pocnite
da udisete la"ano# prvo u donji deo pluca# potiskujuci trbu- napolje i nanize. .ad je taj deo pun
vazdu-a# nastavite da udisete bez ikakvo" prekida u srednji# zatim u "ornji deo pluca# ne dizuci
ramena. .ada budete udisali u "ornji deo pluca# stomak ce vam se nesto malo uvuci. (vako kako
smo opisali pranicno disanje# iz"leda kao da se udisaj sastoji iz tri posebna dela. 7orate se#
medutim truditi# da se sva tri sliju u jedan jedini ravnomeran pokret.
2) .ad ste napunili pluca vazdu-om# zadrziti "a u plucima nekoliko sekundi.
3) )zda-nite la"ano i ravnomerno.
(ve vezu treba upraznjavati tri puta dnevno# pre uzimanja -rane# po nekoliko minuta#
sve dok ovaj nacin disanja ne usvojite kao stalan tj. sve dok vam ne prede u naviku.
'aravno# ne mora se ceo proces izvoditi per!ektno.
$ec 1pranajama2 slozena je iz dva termina: 1prana2 6 ener"ija i 1jama2 6 kontrola. Prema tome
pranajama je
kontrola prane. (naj deo prane koji se mani!estuje kao individualna ener"ija svako" ljudsko"
bica# najoci"lednije se ispoljava u vidu disanja# pa se i kontrola te ener"ije naje8kasnije postize
kroz kontrolu disanja# mada vezbe koncentracije# meditacije i pranajame nisu nista dru"o do
metodi za kontrolu najvisi- oblika javljanja prane 6 ener"ije ljudski- misli. 4ilj nase" sistema je da
se# dovodeci kroz pranajamu nize oblike prane pod kontrolu# posti"ne kontrola njeni- najvisi-
oblika 6 procesa misljenja.
Postoji sedam cakri ili psi-icki- centara# koji priblizno od"ovaraju nervnim pleksusima
5spletovima) u medicini 0apada. 4akre imaju svoje centre u susurnni koja prolazi sredinom
kicmene mozdine# a nji-ova stabla su nervni spletovi ili endokrine zlezde. Te cakre ijesu:
1.) 7%9*&:*$* cakra# na donjem kraju kicme;
2.) 3*&)T:*'* cakra# u oblasti prostate;
3.) 7*')P%$* cakra# u oblasti pleksusa solarisa;
;.) *'*:*T* cakra# u oblasti srca;
<.) 3)%&:* cakra# u oblasti stitne zlezde;
=.) *&0'* cakra# izmedu ociju;
>.) *:*$*$* cakra# u oblasti temena "lave.
(dlucujucu ulo"u u pranajami i"ra 3)0%*9)0*4)+*
ili stvaranje mentalni- slika kroz napor ima"inacije# a odma- zatim dolazi po vaznosti
$)T*7 disanja# odnosno stro"o odreden odnos trajanja !aza udisanja# zadrzavanja
da-a i izdisanja.
*'%9(7* 3)9(7* P$*'*+*7*
Pre ne"o sto predete na ovu i sledece vezbe# pretpostavlja se da ste savladali pranicno disanje
"otovo u potpunosti. ada sedite na stolicu ili ivicu tvrde postelje# drzeci kicmu# vrat i "lavu u
pravoj liniji. 'o"e ukrstite u clancima. Palcem desne ruke zatvorite desnu nozdrvu.
$avnomerno udisite kroz levu nozdrvu dok u sebi iz"ovarate pet puta rec 1(72. 0atim kroz istu
5levu) nozdrvu izdisite duplo sporije# dok u sebi ponovite deset puta rec 1(72. % vecini vezbanja
pranajame vreme izdisanja je dva puta duze od vremena udisanja. Ponovite ovu vezbu sa levom
nozdrvom deset puta. ada zatvorite levu nozdrvu sa malim i domalim prstom desne ruke 5uvek
se# u ovim vezbama# sluzimo &,'(7 rukom) i la"ano udisite kroz desnu nozdrvu u periodu dok
u sebi iz"ovarate pet puta rec 1(72. 0atim izdisite dok u sebi ponovite deset reci
1(72. Trudite se da se prilikom disanja cuje sto slabiji zvuk. Pri udisanju nemojte unositi u pluca
preveliku kolicinu vazdu-a# ali se zato pri izdisanju napre"nite da u potpunosti ispraznite pluca.
(vu vezbu treba da radite ovako oko dve nedelje# a zatim povecajte broj ponavljanja sa svakom
nozdrvom sa deset na dvadeset puta. (bratite paznju da u ovoj vezbi nema

zadrzavanja da-a; cim je zavrsen udisaj# pocinje izdisaj. Posle mesec dana predite na dru"u
vezbu. *nu6loma viloma pranajamu ne treba vise da radite. +os samo da spomenem da se ova
vezba radi dva puta dnevno# najbolje ujutro i uvece.
3,0/* /$. 2
edite u isti polozaj kao u prvoj vezbi. 0atvorite desnu nozdrvu palcem desne ruke i udisite kroz
levu nozdrvu# iz"ovarajuci u sebi rec 1(72 sest puta tj. 1(7# (7# (7# (7# (7# (72. 0atim
odma-# bez pauze# zatvorite levu nozdrvu malim i domalim prstom# sklonite palac sa desne
nozdrve tako da je ona sada otvorena i kroz nju izda-nite iz"ovarajuci rec 1(72 dvanaest puta.
)z"ovaranje reci 1(72 treba da traje oko jedne sekunde# znaci u ovoj vezbi odnos udisanja i
izdisanja treba da bude otprilike =.: 12 sekundi. (vo do sada opisano cini prvu polovinu vezbe.
&ru"a polovina ide obratnim redom. 'e ostavljajuci ni za trenutak pluca prazna# uda-nite kroz
&,'% nozdrvu 5leva je jos uvek zatvorena) brojeci sest 1(72. 0atvorite desnu nozdrvu palcem#
oslobodite levu nozdrvu i kroz nju izda-nite brojeci dvanaest reci
1(72. (vo sve skupa cini kompletnu vezbu br. 2. Ponovite deset takvi- kompletni- vezbanja.
Posle izvesno" vremena# kad ne budete osecali napor pri ovoj vezbi# produzite periode udisanja i
izdisanja na > :1; sekundi# odnosno > :1; reci 1(72# a zatim na ? :1=. Treba da radite ovu1
vezbu dva puta dnevno svako"a pre ne"o sto predete na vezbu br. 3. Tada ovu vezbu vise ne
radite.
3,0/* /$. 3
% ovoj vezbi pocinjete sa zadrzavanjem da-a. 3r-unac pranajame sadrzan je u ritmu 1:;:2# sto
znaci da na jedan period udisanja dolazi zadrzavanje da-a u cetiri puta duzem periodu# a zatim
izdisanje u dva puta duzem periodu 5od perioda udisanja). (vaj vid pranajame je najopasniji i
zato se mora vezbati uz veliko strpljenje i opreznost. %da-nite kroz levu nozdrvu 5zatvorivsi
desnu nozdrvu placem) ponavljajuci u sebi cetiri reci 1(72. ada zatvorite obe nozdrve 5levu sa
malim i domalim prstom) i zadrzite da- u sebi dok iz"ovorite sesnaest reci 1(72. klonite palac
sa desne nozdrve i kroz nju izda-nite dok ponavljate u sebi osam 1(72. To je pola vezbe. ada
udisite na desnu nozdrvu dok ponavljate cetiri 1(72# zadrzavajte da- za vreme 1= 1(72 i
izdisite osam 1(72. %koliko ste savesno radili pret-odne vezbe# necete osetiti preveliki zamor od
ovo" ritma# osim u pocetku. Fakiri i jo"i obicno upotrebljavaju ritam 1= :=; :32# ali posle vise
"odina svakodnevno" vezbanja. (pominjemo sve citaoce ovo" kursa da se drze ritma ; :1= :? i
da "a ne povecavaju ') P( .(+% 4,'%@ % ovoj vezbi postoji velika opasnost od nenormalno"
rastezanja plucno" tkiva i miniranja celo" nervno" sistema. 0ato nemojte raditi vise od ;6< ovi-
vezbanja ujutro i uvece# uvek na prazan stomak tj. pre jela.
(va vezba omo"ucava da se unese velika kolicina prane i kiseonika u nervni sistem# da i-
or"anizam asimilira i da se sasvim eliminise u"ljen dioksid. % !azi zadrzavanja da-a 5koja se zove
.%7/:*.*) doci ce do jako" znojenja tela# cak i u vrlo -ladnoj prostoriji. 'arocito je povoljan i
zdrav znak ako pocne da vam se znoji koren kose. Posle mesec dana vezbanja dolazi do
ukljucivanja najvaznije" !aktora6 3)0%*9)0*4)+,. &ok udisete i dok ponavljate cetiri puta rec
1(72# zamislite da struja boje mleka ili belicasto" dima ulazi kroz otvorenu nozdrvu i ide niz
kicmu sve do njeno" donje" kraja "de lezi mulad6-ara cakra. Tu cakru zamislite kao omanji

trou"ao koji svetli kao rastopljeno zlato. % periodu zadrzavanja da-a 51= reci 1(72)# zamislite da
ta mlecno bela struja udara u vidu jako" mlaza u zlatni trou"ao. % periodu izdisanja 5? 1(72)
zamislite tu belu struju kako se penje uz kicmu i napusta telo kroz otvorenu od"ovarajucu
nozdrvu 5ako je usla na levu# izlazi na desnu i obratno). 'apre"nite svu sna"u svoje ima"inacije
da ta slika bude sto ostrija. (d jasnoce mentalne slike i pravilnosti ritma zavisi uspe- u
praktikovanju pranajame# a ne od kolicine uda-nuto" vazdu-a. (vu vezbu radite najmanje =
meseci# a mozete je raditi citavo" zivota.
3,0/* /$. ;
(va vezba je slicna vezbi br. 3# sa tom razlikom sto su pluca u srednjem periodu lisena vazdu-a
odn. prazna. .ako to iz"ledaA %dise se ; 1(72# zatim se odma- izdize u trajanju od ? 1(72# a u
trecoj !azi pluca su sasvim prazna u trajanju od 1=
1(72. 0amislja se ista mentalna slika kao u trecoj !azi. 'eka vas ne buni to sto vazdu-a nema u
plucima# jer belicasta struja nije vazdu-# vec produkt usresredene ima"inacije. (va vezba# mada
teza za izvodenje od pret-odne# skoro je sasvim bezopasna# tako da je mozete raditi koliko
-ocete puta# dok je za trecu vezbu maksimum ;6< puta ujutro i ;6< puta uvece.
&a se ukratko osvrnemo na produkciju 5vokalnu odn. ima"inarnu reci 1(72. (va rec# kao i
mno"e dru"e koje se koriste u pranajami i meditaciji# spada u tkz. svete reci. (ne su nastale
akumuliranjem iskustava veliko" broja "eneracija o dejstvu zvucni- vibracija na materiju#
prvenstveno na nervne centre. $ec 1(72 treba iz"ovarati prvo "lasno sa izvesnim otezanjem
1(6o6o6om2# a zatim u vezbi po secanju je u sebi reprodukovati.
P9,.% (9*$) &)*'+,
:rana koju unosimo u or"anizam distribuira se po celom nervnom sistemu# ali postoje nervni
spletovi# koji lice na akumulatore# u kojima se skuplja najveca kolicina prane. Glavni takav
akumulator u nervnom sistemu je pleksus solaris ili suncev splet# koji se nalazi odma- ispod
"rudne kosti. /okseri znaju za osetljivost to"a centra# pa je on cesto meta nji-ovi- napada.
%darac u pleksus solaris izaziva izvanredno mucno osecanje# "ubitak svesti# a ponekad i smrt. )z
to" centra prana neprestano istice i rasporeduje se po celom nervnom sistemu. 4esto se kaze da
se u trenucima opasnosti coveku presece da-. To je ustvari nejasno osecanje na"lo" isticanja
prane iz pleksusa u nervni sistem# da bi se prana stavila na raspola"anje or"anizmu za be"stvo
ili borbu. :ermeticki sistemi posvecuju veliku paznju ovom centru. Postoje razlicite vezbe
pranajame koje razvijaju ovaj vazni centar# medu kojima je najvaznija masaza pleksusa ili
pleksus solaris disanje. .ad pristupite ovoj vezbi morate biti sasvim zdravi i dobro raspolozeni.
*ko imate "lavobolju ili ste deprimirani# odlozite vezbu do bolje prilike.
9ezite na pod ili tvrd lezaj drzeci ruke pored sebe. asvim se opustite 5u po"lavlju o auto-ipnozi
detaljno je opisano kako se izvodi relaksacija ili opustanje celo"

or"anizma). Posle l62 minute relaksacije predite na sledecu masazu: %da-nite duboko dok brojite
u sebi od jedan do sest. 0atim saterajte sav vazdu- sto vise mozete u donji deo pluca i stomak.
&rzeci vazdu- tako potisnut brojite u sebi do tri. 0atim "a prebacite u "ornji deo pluca u sto je
mo"uce vecoj meri# pri cemu se stomak uvlaci a "rudi izdizu. 0atim "a odma- bez ikakve pauze
potisnite dole u stomak# u prvobitni polozaj# drzite "a tamo tri sekunde# vratite "a u "ornji deo
pluca itd. cetiri puta# ne ispustajuci iz pluca nimalo vazdu-a. .ad cetvrti put vratite vazdu- iz
stomaka u "ornji deo pluca la"ano izda-nite brojeci od jedan do sest. *ko vam je broj masaza u
jednom udisanju preveliki# onda smanjite broj masaza 5u jednom udisanju) sa cetiri na dve. (vu
vezbu ponovite tri do pet puta. 'e morate je raditi svakodnevno. (na se radi uporedo sa
pret-odnim vezbama 5koje se rade svakodnevno) jednom u nedelju dana. 'jen e!ekat na ceo
nervni sistem je izvanredan.
*.%7%9*4)+* P$*', .$(0 $)T7)4.( &)*'+,
'aziv ove te-nike donekle izaziva kon!uziju# jer je ranije receno da sve vezbe pranajame dovode
do akumulacije prane u nervni sistem. 7edutim# ovo je jedna od te-nika pranajame kojom se
akumulira povecana kolicina prane za kratko vreme. 9ezite na tepi- ili tvrdu postelju polozivsi
ruke pored tela na podlo"u. (pustite sve misice tela sto vise mozete. Posle minut do dva pocnite
sa ritmickim disanjem. 0amislite da sa svakim udisajem unosite veliku kolicinu prane u
or"anizam. 0amislite da vam je celo telo potopljeno u svetio crvenu tecnost i da sa svakim
udisajem ta svetio crvena tecnost ulazi u pluca kroz obe nozdrve i odatle se siri po celom telu
prozimajuci "a. % periodu zadrzavanja da-a zamislite da se prana skuplja u pleksusu solarisu i
odatle zraci na okolinu. 0a vreme izdisanja zamislite da crvena tecnost izlazi kroz nos napolje. 0a
ovu vezbu upotrebljavajte ritam ;:;:; sekunde# a rec 1(72 ne treba ponavljati. 0naci
jednostavno brojite u sebi: jedan# dva# tri# cetiri. % ovoj vezbi odlucujucu ulo"u i"ra ostra i jasna
psi-icka slika opisano" procesa. To ne znaci da treba 8zicki da se naprezete# stezete zube i
pesnice. +ednostavno budite potpuno opusteni# disite ritmicki i !ormirajte sliku opisano".
&)*'+, .$(0 .(T)
Posle 263 meseca savesno" rada na napred datim vezbama mozete se podu-vatiti vezbe zvane
1disanje kroz kos6 ti2# koja se samo povremeno vezba# ne cesce od jednom u sedam dana.
3rednost ove vezbe je u prozimanju svake celije or"anizma talasima prane# vitalizacija i ciscenje
nervno" sistema i# sto je najvaznije# napajanje cakri strujama prane i nji-ovo bla"o budenje na
potpuno bezopasan nacin. /la"otvorno dejstvo ove vezbe ubrzo cete osetiti na sebi. ,vo kako se
ona izvodi. 9ezite na tepi- ili ravan tvrd lezaj. edeci polozaj je nepo"odan. Treba da vam je nos
cist# odnosno da vazdu- bez smetnji prolazi kroz nozdrve. &isite minut6dva ritmicki. Tada ritmu
pripojte sle6decu psi-icku sliku: Treba da vidite svojim du-ovnim okom kako udisete prana
prozima ceo

or"anizam i najzad 5dok izdisete) izlazi napolje kroz celu povrsinu no"u. 0a vreme zadrzavanja
da-a zamislite kako vam prana prozima ceo or"anizam i najzad 5dok izdisete) izlazi napolje kroz
no"e. Predstavite sebi vazdu- jasno crvene boje# da podseca na svetlo66crveni dim i to u sve tri
!aze ove vezbe. 3azan uslov za uspe- ove vezbe je da vam vazdu- slobodno cirkulise kroz nos#
jer tada mozete da se lako koncentrisete na pomenutu psi-icku sliku. )nace ako se iz nosa cuje
sistavi zvuk# misli se i protiv volje usredsreduju na oblast nosa i koncentracija na ostale re"ione
biva nemo"uca. .ad ste zavrsili sa no"ama# predstavite sebi da vam crveno obojena prana
cirkulise kroz ruke; zatim kroz celo; zatim kroz pleksus solaris; tada usmerite svoje misli na
sedam cakri# naravno ne u isto vreme vec sukcesivno. $anije vam je ob6 jasnjeno "de su cakre
smestene# pa to cemo ovde ponavljati. .oncentracija i disanje skupa ne treba da vam uzmu vise
od 1< minuta.
4*$.* P$*'*+*7* )9) 3,2/* 9+%9+*.,
.ao sto je ranije receno ova vezba# koja je verovatno naje8kasnija u celoj nauci o disanju# nikada
ranije nije objavljena u literaturi o jo"i i !akirizmu. 'jena vrednost je trostruka:
1.) 3rlo je jednostavna za izvodenje.
2.) .olicina prane koju nervni sistem apsorbuje na ovaj nacin najveca je# a napor koji
prati apsorpciju je najmanji.
3.) vaki ucenik# koji ovu vezbu bude radio 263 puta nedeljno moze sam da se uveri#
van ikakvi- sumnji# u istinitost akumulacije prane u nervni sistem. Pri ovoj vezbi
dolazi do jaki- vibracija u nervnim centrima i nervnim zavrsecima# sto svaki vezbali
moze cisto 8zicki osetiti. 'e samo to. .riticki posmatrac sa strane moze lako da se
uveri u postojanje jaki- vibracija u telu ono" koji vezbu radi.
'a ovom mestu ne mozemo se upustati u komplikovanu orijentalnu psi-olo"iju# koja
je u osnovi ove vezbe# kao i ostali- koje cine pranajamu# ali cemo istaci jedan
momenat utvrden pre mno"o vekova u orijentalnom -ermetizmu# a to je odnos
izmedu intelektualni- i emocionalni- stanja sa jedne strane i disanja sa dru"e.
:ermetizam uci da je svako mentalno i 8zicko stanje or"anizma automatski praceno
speci8cnim ritmom disanja. 3azi i obratno# a to je momenat od izuzetno" znacaja @ @@
0naci# telesna i du-ovna stanja i ritam disanja su nerazdvojni. vako telesno i
du-ovno stanje odma- se nuzno odrazava na ritam disanja i obratno. ada ce vam biti
jasna sledeca# do skoro brizljivo cuvana tajna !akirsko" i jo"a sistema trenin"a:
3,'( ) '*7,:'( )03(&,'+, &)*'+* P( (&$,&,'(7 $)T7% )7*
0* $,0%9T*T +*39+*'+, T,9,'(G ) P):)4.(G T*'+* .(+, T(7
$)T7% (&G(3*$*@@ @
.ada smo besni ili zaplaseni mi dizemo dru"ojacije ne"o kad smo si"urni u sebe ili
smireni. vako osecanje ima svoj od"ovarajuci ritam disanja. *ko pazljivo posmatrate
ljude oko sebe u razlicitim situacijama# uvericete se da je.to tacno. )stovremeno
zacudicete se kako to ranije niste primetili. (no sto nas ovde interesuje je ranije
pomenuta cinjenica 6 namerno disanje po ritmu koji od"ovara nekoj emociji ima za
posledicu javljanje te emocije. (vim principom sluze se indijski jo"i i !akiri da bi
izazvali u sebi i odrzali 8lozo!ski mir. va mudrost je u tome da se pazi na disanje#
odnosno na nje"ov ritam. ada prelazimo na te-niku vezbe 9juljaske ili carske
pranajame. Pazite sada dobro na sledece dve stvari:

1. .ao sto postoji odreden ritam disanja za svako telesno i du-ovno stanje# tako isto P(T(+)
)0 3,T *' $)T*7 .(+) P$)$(&* %P(T$,/9+*3* &* /) '* )T,7 0* .$*T.( 3$,7,
P(3$*T)( %T$(,'% P$*'% % 3)&%
',$3', ,',$G)+, i to u slucajevima kada je nervna ener"ija bila iscrpena usled snazni- 8zicki-#
du-ovni- ili emocionalni- napora. (vaj ritam za svako" coveka je individualan.
2. '*7,$'( &)*'+, P( (3(7 $)T7% )7* 0* ',P($,&'% P(9,&)4% &*9,.( /$0,
%P)+*'+, P$*', % ',$3') )T,7 % ',%P($,&)3( 3,4)7 .(9)4)'*7* (& '($7*9',#
kojima student
-ermetizma moze da se sluzi po svojoj volji@@@
'apre"nite se da razumete obe "ornje tvrdnje# jer je u njima sadrzano vise od
polovine prakticne orijentalne 8lozo8je. 'ajbolje je da i- procitate nekoliko puta
uzastopno# cak iako vam se cini da ste sve potpuno razumeli.
.ao sto je receno# ovaj 1tajni2 ritam je individualan# za svako"a dru"aciji. 0ato vam
se ne moze reci odredeno# kao sto je to bio slucaj sa ostalim vezbama# da udisete
toliko i toliko sekundi# da zadrzavate da- toliko i toliko sekundi itd. Taj ritam# posto
je individualan# morate sami otkriti. * to je zaista lako. Potrebno je da u toku nekoliko
dana vrsite pazljivo samoposmatranje u situacijama kada ste izlozeni jakim naporima.
,vo kako cete konkretno postupiti u otkrivanju te du"o cuvane !akirske tajne: %
svojoj sobi radite vrlo brzo neku tesku 8zicku vezbu <61BC minuta# na primer penjite
se na stolicu i silazite sa nje sto brze mozete.. )li trcite od prizemlja do zadnje" sprata
visoke z"rade i si. 7ozete raditi sta "od -ocete# samo pri tome morate izazvati veoma
jako naprezanje. 0atim dok ste jako zadi-ani stanite i pazljivo posmatrajte svoje
disanje. Posle nekoliko vrlo brzi- i duboki- udisaja# nastupice znatno duza !aza
odmereni- i duboki-# ritmicki- udisaja i izdisaja# koji pod6secaju na ravnomerno
ljuljanje klatna na zidnom casovniku ili 9juljaske 5koja se i upotrebljava za
vizualizaciju pri docnijem vezbanju i po kojoj ova vezba i nosi ime). (vaj odmereni
1zlatniD# ritam trajace neko vre6me# a zatim# kad se oporavite od zamora# bice
zamenjen ritmom kojim stalno dizete# jer su nervni centri 5cakre) popunili svoje
rezerve prane. (vaj opisani ritam je# znaci# 1tajni ritam2 koji orijentalni -ermetisti ve6
kovima upotrebljavaju za apsorpciju neuporedivo veci- kolicina prane ne"o
netrenirani laici.
+este li ikada procitali nesto jednostavnije# a istovremeno znacajnijeA 'emojte zanemariti vezbu
9juljaske zbo" njene jednostavnosti@ 'emojte teziti za misticnim !razama i obecanjima koja
nikada nece moci licno da proverite@ +er ovo je zaista carska pranajama i kad se jednom uverite u
njenu vrednost primenjivacete je do kraja zivota. +edina donekle neprijatna stvar u ucenju vezbe
9juljaske je izla"anje sebe jakom naporu koji izaziva zeljeni ritam disanja# da bi "a trajno
zapamtili. 0apamtite "a dobro# tako da "a docnije mozete po volji reprodukovati. 0a to ce vam
biti potrebno nekoliko dana# verovatno ne vise od dve nedelje. &a li je to skupa cena za do skoro
brizljivo cuvanu tajnu !akirske i jo"a naukeA 0apitajte se i brzo cete naci od"ovor do ko"a su
mno"i pre vas dosli. E
.ad budete uspeli u secanju da donekle 8ksirate opisani ritam# spojite ritmicko disanje sa
vizualizacijom objekta koji se ritmicki njise. 'a taj nacin daleko lakse cete reprodukovati 1vas2
ritam. Postupite na sledeci nacin. edite drzeci "lavu# vrat i leda u pravoj liniji. )sprepletite prste
ruku i tako skopcane spustite i- u krilo. 'o"e ukrstite u clancima. 0atvorite oci i zamislite pred
sobom 9juljasku proizvoljno" oblika. 0a6 mislite da se ona ravnomerno ljulja# tako da svaki njen
zama- cini polukru". +edan

takav zama- bice udisaj# dru"i izdisaj. &isite ravnomerno prateci u svom du-ovnom oku nji-anje
9juljaske# istovremeno sledeci njeno nji-anje svojim udisajima i izdisajima. 3ezbajte tako jednom
dnevno nekoliko minuta# uvek pre jela. .ako cete znati da li ste tacno reprodukovali svoj 1zlatni2
ritamA Postoji jedan nepo"resivi znak. .ad zavrsite vezbu# a docnije i za vreme same vezbe#
oseticete cudno treptanje u ce6 lom telu. .ao da neko kroz vas propusta slabu struju. Tokom
vremena ovo treperenje bice sve jace. (no se najjasnije oseca u usnama# prstima ruku# ocnim
kapcima# vr-u jezika i nosa i u pleksusu solarisu.. *ko produzite vezbu na period od 1B61<
minuta# strujanje ce postati izvanredno jako i doci ce do kocenja u sakama i prstima i do
krivljenja usana usled malo" "rca. To su sve izvanredno povoljni znaci. *ko osetite jako vibriranje
u donjim kapcima ociju# onda cim prestanete sa tim ritmickim disanjem stanite pred o"ledalo i
izbliza pazljivo po"ledajte svoje donje kapke. 3idecete da oni zaista 8zicki trepere u izvanredno
brzom ritmu. Te vibracije mo"u i dru"i ljudi da zapaze "ledajuci izbliza u vase lice. 'e radi se#
znaci# o subjektivnoj iluziji.
%koliko minut6dva od pocetka vezbe osetite "lavobolju ili nesvesticu znaci da niste nasli pravi
ritam. (dmorite se nekoliko minuta pa nastavite vezbu nesto sporijim ili nesto brzim ritmom.
Greska u koju zapadaju mno"i ucenici6pocetnici sastoji se u izvodenju vestacko" ritma 6 u
pokusaju da se broji u sebi trajanje udisaja i izdisaja 5to je jako tesko vec i zbo" to"a sto1 je# ma
da je ritam svako" coveka individualan# trajanje udisaja i izdisaja vrlo kratko# moze da traje nesto
manje ili nesto vise od jedne sekunde).
*ko budete savesno vezbali po datim instrukcijama# sasvim si"urno cete otkriti1zlatni
ritam2 9juljaske. To ce biti najvazniji korak na stazi -ermetizma. 'ecete senikada pokajati zbo"
ulozeno" napora.3ezbajuci pranajamu naici cete na jednu smetnju koja kod neiskusni- pocetnika
uvek izaziva kon!uziju. tvar je u tome sto# pri disanju# struja vazdu-a ne tece sve
vremepodjednako kroz obe nozdrve# vec je obicno jedna od nji- manje ili vise zatvorena# ato
ometa vezbanje. To ne treba da vas zbunjuje jer se u toj pojavi naizmenicne prolaznosti nozdrva
mani!estuje zakon o ritmickom smenjivanju !unkcija. (va pojava "otovo je nepoznata
savremenoj medicini. (na je u vecini normalni- slucajeva veoma
pravilna# naime prolaznost odn. zatvorenost nozdrva pokazuje veliku pravilnost u
smenjivanju# i vezana je za ritmicke promene u prirodi 5u ovom konkretnom slucaju za meseceve
mene). % celom periodu dok se mesec povecava disanje zivi- bica# odizlaska sunca nadalje#
pocinje kroz levu nozdrvu# dok je kroz desnu nozdrvu znatno
slabije# "otovo "a i nema. Takvo stanje traje oko dva sata. 0atim u periodu od nekoliko
minuta disanje ide podjednako kroz obe nozdrve. ledeca dva sata struja vazdu-a je izrazito jaca
kroz desnu nozdrvu# zatim 5posle kratko" perioda jednake prolaznosti) opet dva sata kroz levu
itd. svakodnevno do puno" meseca. ve vreme dok se mesec smanjuje# disanje pocinje sa
izlaskom sunca na desnu nozdrvu# menjajuci se opet svaka dva sata. 3reme izmedu dva
perioda# kad vazdu- jednako struji kroz obe nozdrve# najbolji je momenat za pocetak vezbanja.
.ao sto je receno
ova alternacija prolaznosti nozdrva sasvim je prirodan proces i svako 0'*4*+')+, (&T%P*'+, od
"ore pomenuto" pravila ukazuje na poremecaj or"anizma. to je vece odstupanje# tezi je
poremecaj u pitanju.
,!ekti savesno vezbane pranajame jesu:
1. $apavost i krestavost "lasa "ube se zauvek. Glas postaje cist i zvonak.
2. (tpornost prema nazebu i kijavici@

3. Trajno otklanjanje nesanice i "lavobolje.
;. .oza lica i tela postaje cista i "latka. 0noj "ubi neprijatan miris i podseca na miris
sasvim malo" deteta#
<. 9akoca tela# izdrzljivost# otpornost prema "ladi i zedi i izvanredno opste
osecanje.
=. &u-ovna mirnoca i moc duboke mentalne koncentracije.
>. /rza akumulacija veliki- kolicina prane i sposobnost izazivanja !akirski-
!enomena.
T$,')'G F*.)$.(G P(G9,&* 6 %P(T$,/* (.* % .('T$(9) 9+%&) ) 0)3(T)'+*
(n je zasnovan na dejstvu koje na coveka ima sirenje zenica sa"ovornika. )zvesne osobe# koje su
u stanju da kontrolisu volju i postupke sa"ovornika u velikoj meri# za-valjuju to svojoj
sposobnosti sirenja zenica po volji. Pri sirenju zenica operatora 5ono"a koji vrsi dejstvo) subjekt
5onaj na ko"a se deluje) vidi da se neka promena desava na licu ispred nje"a# ali ne moze da
s-vati kakva je to promena. $ezultat ovakvo" delovanja je stanje pasivnosti i prijem6zivosti
subjekta. 'a ovaj nacin# sirenjem zenica# ponasanje i volja neupuceni- mo"u se kontrolisati u
visokom stepenu.

a vremena 8ziolo"ija kao jedini razlo" skupljanja zenice navodi povecanje jacine svetla. &a je to
samo polovina istine !akirizam zna vec stotinama "odina. % to se mozete sami uveriti
posmatrajuci svoje lice u o"ledalu ili# promene u ocima domaci- zivotinja. 7acka# naprimer# na
jakom svetlu ima maksimalno suzene zenice# ali ako vrabac ili mis ude u njeno vidno polje zenice
ce se prosiriti #mada se kolicina svetla nije smanjila. 0enice ce se prosiriti preko cele duzice. .ad
jednom savladate te-niku !akirsko" po"leda# moci cete po volji da sirite svoje zenice.,vo kako se
izvodi !akirski po"led. va vestina je u malom triku. a svoja dva oka vi "ledate u &3* (.*
*G(3($').*# P$) 4,7% su P$*34) 3*): ociju P*$*9,9') i ')G&, , ', %.$T*+% @ @ @ To na
prvi po"led iz"leda komplikovanije ne"o sto jeste. 3i zapravo i ne "ledate u subjekta# ne"o .$(0
'+,G*# % &*9+)'%# .*( &* 0,9)T, &* 3)&)T, ',T( )0* '+,G*. 7alo uvezbavanje sa svojim
likom u o"ledalu pomoci ce vam da ovo s-vatite mno"o bolje ne"o du"acka detaljna
objasnjenja. .ao sto je receno# postoji mali trik# koji podseca na trik vozenja bicikla ) kad
savladate taj trik dalje ide lako kao sa obicnim po"ledom. Taj trik najbolje cete s-vatiti na ovaj
nacin: %smericete po"led na neki detalj na zidu svoje sobe. 0atim#
dok jos uvek "ledate taj detalj# predite rukom sebi ispred ociju# oko 1B61< cm. od lica# ali pri tom
nemojte menjati tacku 8ksiranja tj. ) &*9+, G9,&*+T, % 0)&# * ', % $%.%@ $uku necete
videti jasno# vec dvostruko i nejasno# jer sada pravci "ledanja vasi- ociju idu paralelno kroz
ruku. Ponovicu da je najbolje da vezbate na svome liku u o"ledalu. (daberite po mo"ucnosti
vece o"ledalo 5nesto vece od "lave)# naprimer o"ledalo u kupatilu ili toaletno o"ledalo. tanite
ispred nje"a. /acite po"led ustranu na neki deo namestaja# pa "a zatim la"ano pomerajte ka
o"ledalu sve dok vam se ne ispreci lik vasi- ociju u o"ledalu. Tada nastavite da "ledate kroz nji-#
.*( &* :(4,T, &* 3)&)T, &,( 0)&* .(+) , '*9*0) )0* 3*, G9*3,.
Gornje instrukcije ne navode vas da "ledate ukoceno. 'aprotiv# na ovaj nacin "ledate
sa"ovornika mirno i pomalo odsutno kao kad se zamislite ili kad sanjarite. 0enice su vam
rasirene# cilijarni misici opusteni# tako da se oci odmaraju. Fakirskim po"ledom mozete "ledati
subjekta vrlo du"o bez umora# treptanja i suzenja ociju. Fakirski po"led ima dejstvo jednake
!ascinacije na ljude i zivotinje. 'e samo to. 0ivotinje koje do plena dolaze !ascinacijom zrtve#
naprimer zmije# upravo i "ledaju na takav nacin6 paralelnim# odsutnim po"ledom 1kroz
zrtvu2.