Otadzbina

Djura Jaksic

I ovaj kamen zemlje Srbije,
Sto pretec suncu dere kroz oblak,
Sumornog cela mracnim borama
O vekovecnosti prica dalekoj,
Pokazujuci nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.
Vekova tavnih to su tragovi-
Te crne bore, mracne pecine
! kamen ovaj, ko piramida
Sto se iz praha dize u nebo,
"ostiju krsnih to je gomila,
Sto su u borbi protiv dusmana
#edovi tvoji voljno slagali,
$epeci krvlju srca rodjenog
%isice svojih kosti slomljene,
#a unucima spreme busije,
Oklen ce nekad smelo preziruc
#usmana cekat cete grabljive.
- I samo dotle, do tog kamena,
#o tog bedema...
&ogom ces stupit, mozda, poganom'
#rznes li dalje'... (uces gromove,
"ako tisinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strasnom kidaju,
)azumeces ih srcem strasljivim
Sta ti sa smelim glasom govore,
Pa ces o stenja tvrdom kamenju
*rijane glave teme celavo
+ zanosnome strahu lupati,
!l, jedan izraz, jednu misao
(uces u borbe strasnoj lomljavi
-Otadzbina je ovo Srbina....-