Mihanovi Stevan - Riznica mudrosti

7 ENA/MUKARAC
25 LJUBAV/BRAK
43 MLADOST/STAROST
51 DOBRO/ZLO
59 DECA/RODITELJI
65 HRABROST/KUKAVILUK
69 PROBLEMI/REENJA
85 BOGATSTVO/SIROMATVO
95 ZNANJE/NEZNANJE
105 PAMET/GLUPOST
117 ISTINA/LA
127 USPEH/NEUSPEH
143 PRAVDA/NEPRAVDA
153 SLOBODA/ROPSTVO
163 RAT/MIR
171 LEPOTA/RUNOA
175 RADOST/TUGA
181 SREA/NESREA
189 VRLINA/MANA
213
PRIJATELJSTVO/NEPRIJATELJSTVO
ENE / MUKARCI
Zlato proveravamo vatrom, enu zlatom, a mukarca enom. (Pitagora)
Ako ima pametnu enu, jee plodove sa drveta spoznaje, ako je glupa onda sa
drveta ivota. (Ibn Zafar)
Ako neka ena ima uzbuujui dekolte valja joj gledati u oi. (Pitigrili)

Ako odgaja mua, odgaja samo njega, ako odgaja enu, odgaja itavu porodicu.
(Arapska narodna poslovica)
Ako sekira ne see moe se naotriti, ali ako te ena nee nita ti ne pomae.
(Gorki)
Ako ti je ena dobra, druga ti ne treba. (Eskimska poslovi-a)
Ako upozna samo svoju enu koju voli, upoznae sve ene bolje nego ako bi ih
poznavao na hiljade. (Tolstoj)
Ako ena nae ljubavnika, onda su tu mogua dva razloga: ili je sita svog mua ili nije.
(Likok)
Ako ena stupi u brak sa vrlinama, tada je donela dosta miraza. (Plaut)
Arhitekte svoje greke pokrivaju mermerom, lekari zemljom, a ene dekolteom. (Mineli)
Bez ene nema sree ni nesree. (Narodna poslovica)
Bilo da vas odbije ili prihvati, ena je uvek srena to je elite. (Saks)
9
ovek ima onoliko godina kako se osea ... a ena onoliko kako izgleda. (Bergman, I.)
ovek nerado postaje prijatelj neke ene, ako ve moe da joj bude ljubavnik. (Balzak)
udno je to: na putovanjima viam decu koja me podsea-ju na moje maliane i viam
lepe ene zbog kojih zaboravljam na svoju enu. (Fier, M.)
Devojke daju srce onome koga hoe da uzmu u svoje ruke. (Averenko)
Dozvoljavam da kleveu ene samo oni koji priznaju da su zaboravili kako su imali
majku. (Rasel)
Duhovita ena je blago, duhovita lepotica mo. (Meredit)
Dve glavne enske osobine su: lakomislenost i strpljivost. (Antonioni)
Dentlmen je mukarac koji titi enu sve dok s njom ne ostane nasamo. (Fonda, D)
Filantropija je ohola ena koja dobra dela smatra za vrstu nakita. Zato se esto primie
ogledalu. (Svift)
Flertovi su nalik na filmove: smeju da se razviju samo u mraku. (Mastrojani)
Hteli biste da znate jesu li inteligentni mukarci dobri muevi? Ali, draga gospoo,
inteligentni mukarci se uopte ne ene. (Derom Derom)
I najgluplja ena moe da upravlja pametnim mukarcem, ali budalom moe da upravlja
samo jako pametna ena. (Kipling)
Idealan ef poznaje se po tome to svoju sekretaricu retko vara sa svojom enom.
(Kantor)
10
Ima mnogo ena koje su udovice ve sutradan po venanju, jer su im umrli muevi o
kojima su matali. (Dekobra)
Izaberite najgoreg detektiva u agenciji da prati vau enu. U toj situaciji, to manje znate
utoliko bolje. (Alen, D.)
Ja ovako zamiljam idealan svet u kome bi svi bili sreni: sve ene bi bile udate, a svi
mukarci neoenjeni. (Gabor)
Ja smatram da dobra ena nadahnjuje oveka, da ga sjajna ena interesuje, lepa ena ga
oarava, a oseajna ena ga zadobija. (Frans)
Jedna haljina je uspeo model samo onda kad mukarac zaeli da vam je svue. (Gabor)
Jedna ena je pola vraga, dve su ene deset vragova. (Narodna izreka)
Jednoj eni najskrivenije misli morate itati iz zatvorenih oiju. (Bergman I.)
Kad bi ene znale koliko alimo za njima mnogo ranije bi nas ostavile. (Kazan)

Kad itam istoriju sveta i kad me bilo kakvo delo ili pojava prenerazi, tada bih voleo da
vidim i enu koja se iza toga krije kao tajno pokretno pero. (Hajne)
Kad je mukarac savren moete da mu se divite, ali ne i da ga volite. (Moro)
Kad neka ena kupuje muku koulju, onda je zaljubljena. Kad je pegla, onda je udata.
Ako pri tome i peva, onda je i prvo i drugo. (Dali)
Kad se devojako srce saali, to je, razume se, najopasnije za samu devojku.
(Dostojevski)
Kad ena ne moe da izae na kraj sa svojom decom, onda poinje da prevaspitava
mua. (Lagerlef)
11
Kad ena plae poto je prevarila mua, on ne bi smeo da se raznei. Ona najee plae
jer se stidi to je ena rogo-nje. (Pitigrili)
Kada bi ene vladale svetskim poslovima, ukinule bi sva oruja osim jezika.
(Tuholski)
Kada prestanem da budem mukarac, prestau i da ivim. (Aleksandar Makedonski)
Kaite mi uzrok: znam da se iza njega sakriva ena. (Bimon)
Ko je izmamio poljupce, a dragoj ostalo nije uzeo, zasluuje da izgubi ono to mu je
srea dala. (Ovidije)
Kua je zatvor za devojku a radionica za enu. (o)
Lake je skuvati gvoe nego savladati eninu tvrdoglavost. (Latinska poslovica)
Lepa je svaka ena, osim one koja misli da to nije i one koja misli da jeste. (Dui)
Lepe ene nikad ne sumnjaju u svoju inteligenciju, ali inteligentne ene uvek sumnjaju u
svoju lepotu. (Dankan)
Lepe ene su potrebne samo ljubavnicima i slikarima bez mate. (Pikaso)
Lepota je snaga kojom ena oarava svog ljubavnika, a plai mua. (Birs)
Ljubav enu ini bistroumnom, a mukarca zbunjenim. (Remark)
Ljubavnica je neprijatelj doma, neprijatelj majinstva i dece, jer ona odmamljuje
mukarce od njihovih ena i ognjita, a zauzvrat im daje samo prazan, besplodni uitak.
(Velman)
Malo je estitih ena kojima nije dojadila ta njihova estitost. (Kurtlen)
12
Malo njih zna kako je teko eni koja je dugo bila verna u braku, kada se, stepen po
stepen, penje na Golgotu preljube! (Prust)
Malo zna onaj koji sve to zna kae svojoj eni. (Fuler)
Mi smo oboje tako blizu nebu, gospoo. Vi, zato to ste le-pi, ja zato to sam star.
(Igo)
Miljenje jedne ene je pristojnije nego miljenje mukarca, jer ga ona tako esto menja.
(Haksli)
Moete li zamisliti enu koja bi svom draganu dopustila da tokom prve noi pria bajke?
(Lee)
Mukarac bez ene konj bez sedla. (Vijetnamska poslovica)
Mukarac bi stvorio drugog mukarca, ako takav ne bi postojao, ali ena bi mogla da ivi
elu venost ne pomiljajui da stvori drugu enu. (Gete)
Mukarac je drugi najjai pol na zemlji. (Beri)
Mukarac je najslabiji kad mu lepa ena apue da je snaan. (Barton)
Mukarac je oganj, ena je fitilj. Kad doe avo zapali plamen. (Fuler)

Mukarac je star kad enu vie niti moe da nosi na rukama niti da je upropasti. (Gitri)
Mukarac koji je uspeo da do starosti ostane stvarno zaljubljen u svoju enu mora daje
esto bio na slubenom putu. (Mike)
Mukarac moe nai enu koja jo nije imala nijedne ljubavne veze, ali retko e naii na
neku koja je uvek imala samo jednu. (La Rofuko)
Mukarca ponizi duina osvajanja, dok za enu znai slavu. (Stendal)
13
Mukarca uvek vie privlai ena koja se interesuje za njega, nego ena koja ima lepe
noge. (Kurtlen)
Mukarci govore enama uvek isto, ali sreom uvek drugoj eni. (Moro)
Mukarci i ene se slau samo u jednom ni oni ni one ne veruj u enama. (Menken)
Mukarci koji vole samo jednu enu lie na vedske ibice koje mogu da se zapale samo
na sopstvenoj kutiji. (Mun-ro-Saki)
Mukarci rade i misle, ene oseaju. (Rozeti)
Mukarci su ljubomorni na svoje prethodnike, ene na svoje naslednice. (Aar)
Mukarci u ljubavi prekorauju dozvoljenu brzinu, ili parkiraju na zabranjenom mestu.
(Lemon)
Mukarci znaju samo da misle. A ene imaju svoj nain da razumeju, a ne misle.
(Tagore)
Na svakoj porodilji lei jedan isti odblesak usamljenosti, na-putenosti, preputenosti
samoj sebi. Mu je toliko izlian tada, u tom najhitnijem trenutku da izgleda kako
njega od samog poetka nije ni bilo i kako je sve to palo s neba.... (Pasternak)
Nagaanje ene mnogo je tanije od vrstog uverenja mukarca. (Kipling)
Najtee probleme mukarcima stvaraju jake ene. (Gvareski)
Najvea je nesrea upoznati ene kad ih jo dobro ne poznaje. (Morijak)
Ne bi se moglo rei da su ene bolje od mukaraca, one samo nisu imale tako mnogo
prilika da uprljaju svoje ruke. (Alis Svarcer)
14
Ne postoji bolji nain za mravljenje od ljubavnika. (Gabor)
Ne treba se plaiti ena koje padaju, ve onih koje po svaku cenu ele da ih podignete.
(De Sika)
Neka vas bog uva zlih ena, a dobrih se uvajte sami. (Jevrejska narodna poslovica)
Neka ena je runa samo kad nema drugog izbora. (Tuholski)
Neke ene su kao upaljena cigareta: ako ih ne uhvatite s prave strane, opeci ete se.
(Tuholski)
Neki mukarci imaju ono to su zasluili, ostali su neoenjeni. (Valeri)
Nema nita nesnosnije od bogate ene. (Latinska poslovica)
Nemojte nikada nita nareivati nekoj eni ako niste unapred sasvim sigurni da e vas
posluati (Kapo)
Nesporazumi izmeu ena i mukaraca izbijaju najee zato to mukarci ele devicu,
iskusnu kao Mesalinu. (Moro)
Nije greh u tome ako ena odlazi ljubavniku koga voli, ve ako se daje onome koga ne
voli, pa makar to bio i njen mu. (Sand)
Nije vano da li je ena pametnija od mua, ako on to ne shvata. (Katajev)
Nije zanimljivo ono to vam ene kau, zanimljivo je ono to preute. (Rilke)
Nisam se nikad enio zato to suvie potujem ene. (Sordi)

Nita nije tako u stanju da raalosti enu kao povreena sujeta: nikad jo nisam video
loe obuenu enu da je ljubazna i raspoloena. (Balzak)
15
Novinari su kao i ene: ljubavnice koje nita ne trae, a najvie kotaju. (Klemanso)
O enama treba govoriti samo mukarcima. (Nie)
Obino se sve odvija kao da su dva enina partnera jasno podelila uloge: ljubavnik kao
potrono dobro, mu kao lina svojina. (Pitigrili)
Od neiskusne ene zavodnik najvie naui. (Kazanova)
Od roenja do 18. roendana eni su potrebni dobri roditelji, od 18 do 35 dobar izgled,
od 35 do 55 linost, a od 55 ugalj. (Sofija Taker)
Ogovaranje je kao ru: nalazi se na usnama svih ena. (Gvareski)
Opasno je razgovarati s lepom enom, jer svaki pokret njenog lica izgleda kao pokret
ljubavi. (Tomazeo)
Optuivati to je onaj sistem kojim se ene brane kad nisu u pravu. (Pitigrili)
Orah, magarac i ena povezani su slinim zakonom. To troje ne ini nita dobro, ako
izostanu batine. (Latinska poslovica)
Pesimista tvrdi da su sve ene dostupne. Optimista to ne misli, ali ne gubi nadu.
(Derom)
Piti i kad nisi edan i voditi ljubav u svako doba to je sve, gospoo, ime se razlikujemo
od ivotinje. (Bomare)
Pla i smeh su blizanci koje ene ne razlikuju. (Cundri)
Posle rata osloboenje je oslobodilo i grudi, otkriva ih kao kraj gladi i straha rata. enske
grudi su simbol sree, to je hrana, to su poklon paketi. (Pelini)
Polovina ena je nesretna zbog toga to nema ono to ini nesretnom drugu polovinu
(Bazin)
16
Postoje dve vrste ljudi koji ne znaju nita o enama: oenjeni i neoenjeni mukarci.
(Sagan)
Postoje dve vrste ena, one koje varaju svoje mueve i one koje govore da to nije tano.
(Arnu)
Postoje dve vrste ena: rasejane izgube obe rukavice, sraunate izgube samo jednu.
(Bernar)
Postoje ene koje veruju u boga samo zato to je muko. (Branstner)
Postoji samo jedan nain da se voli hiljadu ena: da se od hiljadu ena voli samo jedna
ena. (Deval)
Prava mo ene je uzrok zbog kojeg je mukarac voli, pa iako se za tim uzrokom sakriva
i najloije. (Sagan)
Pravi mukarac eli dvoje: opasnost i igru. Zato eli enu kao najopasniju igraku. (Nie)
Pria se da je Orfej siao u pakao da bi potraio svoju enu. Ja znam mnoge udovce, ali
nijedan od njih ne bi siao ni u raj da bi potraio svoju. (Likok)
Pristojna ena je ona dama koja zna ta ne srne znati, iako zna. (Belmondo)
Pristojne ene tako lie na krivi toranj u Pizi: naginju se, ali ne padaju. (Mom)
Prolee je ono doba godine kada se misli mladih okreu ka onome o emu devojke
sanjaju itave zime. (Prust).
Ratna taktika ene je takva da i kad se odrie borbe ona ipak pobeuje. (Pirandelo)

Ruama je potrebno sunce, a enama ljubav. (Li Tai Po) Sa loom enom mukarac bre
stari. (Bakirska poslovica)
Samo injenica to mi je ena pruila ruku znaila je itavu epohu u mom ivotu.
(Dostojevski)
17
Sifraetkinja je osoba koja je prestala da bude ena, a jo nije postala mukarac. (Parker)
Slabosti, ime ti je ena; Suprotnosti, ime ti je ovek. (ekspir)
Stariji mukarci i mlade devojke bolje se slau, jer, kako kau psiholozi, imaju
podjednako malene seksualne proh-teve. (Gabor)
to je vei mukarac, tim dublja je njegova ljubav. (Leonardo Da Vini)
to se tie ena, najstranije je da se ne moe iveti s njima ni bez njih. (Bajron)
Svaka je ena glumica; to se to manje opaa to je vea glumica. (Nui)
Svaki mladi bi danas trebalo da ima jednu enu. Najbolje: sopstvenu. (Haek)
Svi mukarci oekuju od ene isto ene od svakog mukarca oekuju neto posebno.
(Bife)
Svuda oko nas toliko je seksa da veina mukaraca ne zna ta bi s njim zapoela. (Gabor)
ta vredi ako je ena mlada a nije lepa ili ako je lepa a nije mlada. (Roefokauld)
Tajna mog uspeha kod ena je jednostavna: ljubio sam ih. A ene vole da se ljube.
(Rubintajn)
Tek dah ene uini te ovekom. (Misle)
Telefon je smrtonosno oruje u rukama besposlene ene. (Munte)
U dananje vreme ene i pie su toliko skupi da oveku jedva ostane koja para za zabavu.
(Kion)
18
U ljubavi postoje tri vrste ena: kojima se enimo, koje volimo i koje plaamo. A to moe
da bude isto, ali obrnutim redom: pone se sa plaanjem, pa je onda volimo i na kraju se
oenimo njome. (Kazancakis)
U ostalim revolucijama moe da bude revolucionar doivotno. U seksualnoj samo neko
vreme. (Bulatovi)
U viem smislu reci ivot mukarca je slava, a ivot ene ljubav. (Balzak)
U eni je suvie dugo bio skriven i rob i tiranin. Zato ena jo nije sposobna za
prijateljstvo, ve poznaje samo ljubav. (Lagerlef)
Udvaranje je kolonjska voda. Treba je mirisati, ali ne i popiti. (Resler)
Udvarati se znai pratiti jednu enu sve dok vas ona ne zgrabi. (Gitri)
Usedelica je ena koja eka i ne doeka. (Vajld)
Uvek je isto: Najpre se neka ena ima u srcu, zatim u ruci, pa na kolenima i najzad na
vratu. (Bus)
Uzmite enu koja ne veruje u ono to voli. (Valeri)
Veina potenih ena predstavlja skriveno blago, koje je sigurno samo zato to ga niko ne
trai. (Derom Derom)
Verna ena je ona koja se okomi samo na jednog mukarca. (Belmondo)
Vernost apsolutno postoji. To se najbolje vidi po onim enama koje su verne: izgledaju
tako iskreno nesrene. (Vajld)
Vernost vam je kao svrab; pritom vam jo zabranjuju da se eete. (Bernar)
Volim lepe ene... i one koje misle da su lepe. (Kej)
19

Volim mukarce s budunou i ene sa prolou. (Vajld)

Volim toplu enu i hladnu kafu. I jedno i drugo vam omoguuje da dobijete u vremenu.
(evalije)
Za mukarce je zlatni vek bio ono vreme kad jo nisu bili u modi zlatni ukrasi.
(Zoenko)
Za mukarce nita nije nemogue, samo ako im poe za rukom da to ne mogu sami da
uine. (Fonda, D.)
Za procenu jednog oveka i pogotovu jednog drutva presudno je gde se u njemu na skali
vanosti nalazi i koliko mesta zauzima potreba za ulnim, naroito erotskim uivanjima.
Zato je to tako, vrlo je teko objasniti, ali sigurno je da je tako. (Andri)
Za ene je kompliment sam nain na koji ih laemo. (Mastrojani)
Zaljubljena ena je ropkinja koja svome gospodaru dozvoljava da nosi okove. (Saki)
Zaljubljena ena ne plai se pakla, a ne eli raj. (Frans) Zatvori usta, otvori oi! uti i
gledaj. (Latinska poslovica)
Zlato proveravamo vatrom, enu zlatom, a mukarca enom. (Pitagora)
ena je jedini stvor koji ume i da plae i da se smeje zbog istog razloga, a esto i
istovremeno. (Molijer)
ena je kamen spoticanja za karijeru jednog oveka. (Tolstoj)
ena je kao sena: ako tri za njom izmie se, ako tri pred njom tri za tobom.
(Gruzijska narodna poslovica)
ena je kraljica sveta i ropkinja elja. (Balzak)
ena je mukarcu jednaka samo u tome, da svoj ivot neprestano daruje, kao to je ivot
mukarca neprestano delovanje. (Balzak)
20
ena je plemenitija od mukarca i ne osvre se, kao on, samo na spoljanju lepotu.
(Pirandelo)
ena je u stanju da danima ivi od jednog jedinog komplimenta. (Morgan)
ena je zagonetka ije se reenje zove materinstvo. (Nie)
ena je zatvorena knjiga, kau neki i u pravu su samo utoliko to ni iz jedne nee
doznati koje je godine izdana. (Ginis)
ena koja donese miraz vlada muem. (Latinska poslovica)
ena koja je voljena i koja voli srena je i ne eli nita drugo. Mukarac koji je voljen i
koji voli jo uvek eli i neke druge stvari. (Kurtlen)
ena koja se dosauje ne vredi ni upola toliko koliko ena kojoj mukarci dosauju.
(Tejlor)
ene nikada ne vide ono to inimo za njih; uvek vide samo ono to ne inimo.
(Kurteline)
ena mora da zna da uti. Brak bez utanja je kao automobil bez konica. (Aznavur)
ena moe da se izlei od svake izmiljene bolesti, ako joj se kae da je to znak starosti.
(Palai)
ena nikad nee pretpostaviti da moda nije bila u pravu. Ona samo veruje kako nije
uspela da se dovoljno jasno izrazi. (Ulman)
ena ostaje bez reci samo kad se ljubi. (O' Henri)
ena sa prolou i mukarac sa budunou nisu ni malo loa kombinacija. (Fonda, D.)
ena se zamori da bude oveku prijatelj. (Andri)

ena treba da uva telo kao blago, ako eli da se mukarac oseti kao kopa zlata.
(Forman)
21
ena treba da ti bude sluga, a ne gospodar. (Ibn Zafar)
ena treba da zahvali bogu to njen mu ima mane. Mu bez mana je opasan posmatra.
(Heltaji)
ena vidi duboko, ovek daleko, oveku je srce svet, eni je svet srce. (Nesin)
ena vidi duboko, mukarac daleko. (Grabe)
ena vrlo lako moe da zavadi prijatelje, ali njoj je gotovo nemogue da jednom
zavaene ponovo izmiri. (Ditrih)
V
enama se s poljupcima dogaa ono to i mukarcima sa aama vina: jedna, pa jo jedna
dok ne podlegnemo. (Pitigrili)
ene igraju ah slabije od mukaraca zato to treba pet sati u tati. (Smislov)
ene imaju specijalni kutak u svom pamenju koji je rezer-visan za grehove to ih nikad
nisu poinile. (Lagerlef)
ene intelektualke^ su kao tesne cipele: jedva ekamo da ih se otarasimo. (aplin)
ene koje imaju malo drai esto imaju najvie vrlina. (Pikaso)
ene kojima je ljubav sve, uvek su nevine. (Zilahi) ene misle kao kraljevi, da im sve
dugujemo. (Balzak)
ene mogu da prue onoliko prijateljstva koliko pozajme od ljubavi. (Spinoza)
ene nas vole zbog naih nedostataka. Ako ih imamo dovoljno one e nam sve oprostiti,
osim naeg intelekta. (Vajld)
ene naviknute da misle jesu ene na koje se obino ne misli. (o)
22
ene nikad ne mogu da postignu tako znaajne uspehe u ivotu kao mukarci, jer one
nemaju pored sebe suprugu koja e ih posavetovati. (Mek Lejn)
ene nisu nikada tako jake kao onda kada se naoruavaju vlastitim slabostima. (Defo)
ene nisu stvorene da bi bile shvaene, ve da bi bile voljene. (Parker)
ene se ne udeavaju toliko za mukarce koliko protiv ena. (Goldoni)
ene su kao generali: Njih se ne tie koliko je poraza kotala jedna pobeda. (Mirabo)
ene su kao vetrokazi: prestanu se vrteti tek kad zaraju. (Volter)
ene su mnogo razumnije od mukaraca. Mukarci doputaju da ih obuzmu ambicije,
mo i bogatstvo, dok ene znaju da za njih nije vano ta rade, nego ono to jesu.
(Borhes)
ene su najvei paradoks mog ivota. Tek kad me napuste, postaju mi dobri prijatelji.
(Runi)
ene su pobeda materije nad umom, a mukarci pobeda uma nad moralom. (Oskar Vajld)
ene su sposobnije da okaju svoj greh, pa su zato i sposobnije da gree. (Bak)
ene su suvie slabe da ne bi zloupotrebile svoju slabost. (Ibn Zafar)
ene su u prednosti nad mukarcima: ukoliko ne mogu da dobiju ono to su naumile jer
su previe pametne, dobi-e to ako budu glupe. {Jul Briner)
ene troe novac tako brzo kao da on izlazi iz mode. (Buhvald)
23

ene su voe. Ima kajsija, ananasa i lenika. Nekorisno je slediti: to je jasno. Poetnik se
ne moe odluiti da ubere od samo jedne vrste. On eli da prepozna samoga sebe u
raznolikosti vrsta. (Valeri)
ene treba da su kao cvee ladolea lepe i skromne, ali ipak ne treba da su kao ladole
koji se uvija oko svake grane. (Puji)
ene uglavnom slabije posluju od mukaraca. To je zbog toga to nemaju ene za
savetnike. (Fonda, D.)
ene vole koliko mogu, mukarci koliko ele. (Graf)
ene vole pobednike: zato i doputaju da ih osvoje. (Novalis)
enu moete voleti, moete patiti zbog nje ili je pretoiti u knjievnost. (Darel)
ivot ene je prazan ako ga ne ispunjava ljubav. (Ston)
ivot ene se vrti oko mua i deteta. Ima mua i dete, a ipak nisu jedno u njenom ivotu.
Sama nosi odgovornost za dvoje. (Habe)
LJUBAV / BRAK
Ljubav je vatra. Ali, hoe li vam zagrejati srce ili zapaliti kuu, nikada unapred ne moete
znati. (Kraford, D.)
11. Brana veza nije zakonito izvinjenje protiv ljubavi.
12. Ko ne ume da uva tajne, ne ume da voli.
13. Niko se ne moe predati dvema ljubavima.
14. Ljubav moe uvek da raste ili da se smanjuje.
15. Nema slasti u onome to jedan od ljubavnika silom uzima drugom.
16. Mukarac obino voli u punoj zrelosti.
17. Jednom od ljubavnika se propisuje da po smrti drugoga ostane udov dve godine.
18. Niko bez vrlo opravdanog razloga ne srne biti lien svog prava na ljubav.
19. Niko ne moe voleti ako nije uveren u ljubav (ako nema nade da bude voljen).
10. Tvrdiluk obino tera ljubav iz kue.
11. Ne treba voleti onu koju ovek, iz sramote, ne bi hteo za enu.
12. Prava ljubav udi samo za milovanjem one koju voli.
13. Razglaena ljubav retko traje.
14. Suvie lak uspeh brzo oduzima dra ljubavi; prepreke joj daju vrednost.
15. Svaka osoba koja voli, bledi pri pogledu na voljeno stvorenje.
16. Covek uzdrhti kad iznenada ugleda voljeno stvorenje.
17. Nova ljubav isteruje staru.
18. Jedino zasluga ini dostojnim ljubavi.
" Ljubav koja se gasi brzo iezne, a retko oivi. - Zaljubljeni je uvek bojaljiv.
Zbog prave ljubomore, ljubavna naklonost uvek raste.
(Zakonik o ljubavi, XII vek)
27
A onda doe trenutak kada vam je dosadno. To je pravo vre-me za seks. (H. D. Vels)
Ako ljubi, niko ti ne moe nita. (Cezar) Ako se boji usamljenosti, ne eni se. (ehov)
Ako si ovek vodi ljubav, ako si cvet budi mimoza (Igo)
Ako smem da dam savet mukoj polovini oveanstva a to je ujedno i ono
najpametnije to se moe rei o branim putovanjima: uvek povedite suprugu sa sobom.
(Mi-ke)
Ako udite za ljubavlju, neka vam kao mamac poslui srce, a ne mozak. (Petefi)

Apstraktno ovek nekako i moe voleti blinjeg, ili ak neki put iz daleka, ali iz bliza
skoro nikad. (Dostojevski)
Bar jednom ne treba skrivati injenice. Ljudski rod odravaju ivotinjski porivi. (Bertold
Breht)
Bez potovanja nema ljubavi. (Kant)
Bigamista je linost koja i druge greke ini vie puta. (Selers).
Biti Francuz u ljubavi znai prevaliti pola puta. (Prever)
Bojati se ljubavi znai bojati se ivota, a oni koji ga se boje ve su tri puta mrtvi. (Rasel)
Bojimo se samo onoga to volimo. (Tolstoj)
Bolje je voleti i izgubiti, nego uopte nikad ne voleti. (Bernar, S.)
Brana ljubav stvara oveanstvo; prijateljska ga usavrava; ali razuzdana ljubav kvari ga
i poniava. (Bacon)
Brak bez dece je dan bez sunca. (Latinska poslovica) 28
Brak iz rauna je zajednica ljudi koji nikada ne mogu da raunaju jedno na drugo.
(O'Henri)
Brak je dvostruka zaprega koja vue ivot. Naalost, gotovo uvek isto kao i sa konjskom
zapregom: jedan vue, a drugi dozvoljava da ga vuku. (Gitri)
Brak je grob ljubavi, a ena je krst nad njim. (Safir)
Brak je jedina stvarno uspela osveta boga ljudima. (Alen D.)
Brak je meusobno pljakanje slobode uz obostranu saue-sniku saglasnost. (Vajld)
Brak je nalik je ratu: lako ga je otpoeti, ali teko okonati. (Menken)
Brak je nalik na peurku; da li je dobra ili otrovna primeti tek kad je kasno. (Servantes)
Brak je napor koji mukarac ini da bi ostao sa jednom enom. (Zeraldi)
Brak je neto zbog ega se ovek uvek kaje, bilo da ga sklopi ili ne sklopi. (Sokrat)
Brak je potreba da ovek pobegne od samog sebe. (Bodler)
Brak je slian smrti: malo ih je koji stupaju u nj pripremljeni. (Tomazeo)
Brak je u izvesnim sluajevima strahovita zabluda s jedne strane, a strahovita prevara, s
druge. (Andri)
Brak je zato toliko omiljen jer spaja maksimum iskuenja i maksimum prilika. (Nestroj)
"fak se mora neprekidno boriti sa zveri koja sve prodire navikom. (Balzak)
Budite uvereni da za sve to volite morate da platite odreenu cenu. (Kristi, A.)
29
ak i kada spavaju na istom jastuku, mu i ena razliito sanjanju. (Narodna poslovica)
ovek kome se niko ne svia mnogo je nesreniji od onoga koji se nikome ne svia.
(Mirabo)
ovek prvo mora da oseti ljubav da bi spoznao pravo prijateljstvo. (amfor)
ovek stupa u brak zato to je nerazuman, razvodi se zato to nema strpljenja i ponovo
stupa u brak zato to je zaboravan. (Fernandel)
udna stvar: prvi znak istinske ljubavi u mladia je stidlji-vost, a u devojke smelost. (Igo)
Da bi se sauvala knjiga, potrebne su korice. Isto vai i za ene. Muevi koji shvataju ovu
mudrost, ukoriavaju svoje ene u krzno. (Parker)
Dobre porodice su uglavnom loije od drugih. (Houp) Dok je ljubav lepa nema
povoda za razvod. (Len)
Flertovati bez dubljih namera isto je, otprilike, kao planirati putovanje, a nemati prevoz.
(Mastrojani)

Greh u teolokim naukama, zabranjen odnos u sudskoj praksi i pojam za koji filozofi
nikako da nau vremena. (Karl Kraus)
I pahuljica moe da izbrusi belutak, ako je vodi ruka ljubavi. (Kronin)
Idealan mu je ovek o kakvom sve ene sanjaju da ga imaju, u stvarnosti ga nema ni
jedna. (Manjani)
Idealan mu je onaj koji ne pije, ne karta se, ne okree se za drugim enama, ne prepire
se i nema ga. (Ditrih)
Imati saaljenja prema panteru isto je to i biti nepravedan prema ovcama. (Bromfild)
30
Igra u kojoj oba igraa stalno varaju. (Dulija Vord Hau)
Istinski volimo samo one^koje volimo ak i u njihovoj nemoi i njihovoj bedi. uvati,
opratati, teiti, to je sva umetnost ljubavi. (Frans)
Iz linog iskustva sam nauio da ono to dri ovaj svet na okupu, to je samo seks. (Henri
Miler)
Jadna je ljubav, ako je ne prati mata. (Graf)
Jako voleti mogu samo oni koji znaju i jako mrzeti. (Cesarec)
Jedini nain da ljubav oveku ne smeta jeste da se oeni. (Tolstoj)
Kad bi mogao uiniti da me se ljudi boje, radije bih uinio da me vole, (Nobel)
Kad ovek zna zato voli, onda ne voli. (Jesenski)
Kad jednoj ljubavi doe kraj, slabii kukaju, energini sme-sta pronau novu ljubav, a
pametni su je ve odavno imali u rezervi. (Vajld)
Kad ljubav hoe da govori, razum mora da uti. (Spinoza)
Kad neko nema ono to voli, onda mora da voli ono to ima. (Zola)
Kad poljubac mnogo govori, onda se sigurno ne radi o prvom izdanju. (Houp)
Kad se otkrije ubistvo suprunika, prva osoba na koju se posumnja je drugi suprunik: to
mnogo govori o tome ta svet misli o porodici. (Orvel)
Kad siromatvo ue kroz vrata, ljubav izae kroz prozor. (Narodna poslovica)
aa vam proe medeni mesec, drage moje, nemojte pokuavati da mua zadrite
ljubomorom: moglo bi se dogo-dlti i da uspete. (Gardner, A.)
31
Kada se voli ni odsutnost, ni vreme ne predstavljaju nita. (Dikens)
Kao boginje sve je gora to se kasnije pojavi. (Derold)
Ko bi mogao da odredi granice gde slast prelazi u bol, a gde je bol jo uvek slast?
(Balzak)
Ko ima enu i decu, dao je taoce sudbini, jer su oni prepreka velikim poduhvatima, bilo u
dobru ili u zlu. (Emerson)
Ko se jo nije oenio, nije, zapravo, napravio nijednu veu greku. (Ginis)
Ko voli, tih je. Odzvanja samo prazna posuda. (ekspir) Krijemo ljubav, tako je i
uguimo. (Selimovi)
Laka slutnja kod ljubavnika kobne sumnje u voljeno stvorenje. (Stendal)
La obino ubija prijateljstvo, a istina ljubav. (Servantes) Ljubav daje krila, ali ih i
potkresuje. (Cehov) Ljubav i kaalj ne mogu se sakriti. (Herbert)
Ljubav i rat potpuno su isto jer su lukavstvo i politika dozvoljeni i u jednom i u drugom
sluaju. (Servantes)
Ljubav ima dve pratilje: Dobrotu i Strpljivost. (Dante)

Ljubav iz sujete, ona ljubav, kad ogromna veina ljudi, naroito u Francuskoj, eli i ima
enu po modi, kao to se eli i ima lep konj, kao stvar potrebna luksuzu mladog oveka.
(Stendal)
Ljubav je besmrtno i beskonano arite u nama, koje nita ne moe ograniiti i nita
ugasiti. (Igo)
Ljubav je divan cvet koji treba ubrati na ivici stranog ponora. (Maskanji)
Ljubav je fizika, a brak hernija. (Dima, sin) 32
bav je divan cvet koji treba ubrati na ivici stranog pono-J ra. (Maskanji) Ljubav je
izvod iz strasti. (Man)
Liubav je jedina strast koja ne priznaje ni prolost ni budunost. (Balzak)
Ljubav je jedina strast koja ne trpi prolost, ni budunost. (Balzak)
Ljubav je kao groznica: raa se i nestaje a da ovekova volja pri tome nema nikakvog
udela. (Stendal)
Ljubav je kao supa: prve kaike su suvie vrele, poslednje suvie hladne. (Marijani)
Ljubav je kao zarazna bolest: to je se ovek vie boji, to joj je vie izloen. (Dekobra)
Ljubav je kao zauke, to ih kasnije dobije, to je opasnije. (Vels)
Ljubav je najplemenitija slabost uma. (Drajden)
Ljubav je odgovor, meutim, dok ekate odgovor, seks moe da vam predloi jo mnoga
zanimljiva pitanja. (Vudi Alen)
Ljubav je okean oseanja potpuno okruen fmansijskim izdacima. (Rotild)
Ljubav je poslastica iji je sok sladak, ali je testo gorko. (Prever)
Ljubav je samo krik pobune protiv praznine ivota. (Bataj)
Ljubav je lepa, ali je u zemlji ljubavi i najtamnija no obasjana suncem. (Saikaku)
Ljubav se hrani nadanjem. (Lao e) jubav je tapi za etnju, prijateljstvo je batina za
put. (Gete)
33
Ljubav je lepa; prijateljstvo se trudi da ne vidi nita. (Bizmark)
Ljubav je stvar oseanja, a ne volje. Ne mogu voleti zato to hou, a jo manje zato to
moram, stoga je obavezna ljubav glupost. (Kant)
Ljubav je u stanju da za jiednu no sagradi Kineski zid. (Mofo)
Ljubav je uvek poetak znanja, kao to je vatra poetak sve-tla. (Lagerlef)
Ljubav je vatra. Ali, hoe H vam zagrejati srce ili zapaliti kuu, nikada unapred ne
moete znati. (Kraford, D.)
Ljubav je vatreni zaborav svega drugog. (Igo)
Ljubav je ivot ene, a epizoda u ivotu mukarca. (an Pol)
Ljubav koja doziva ljubav esto uje tek vlastitu jeku. (Amiel Lapeyre)
Ljubav mladia dolazi iz punog srca, a ljubav zrelog oveka esto je posledica punog
stomaka. (Rable)
Ljubav na usta ulazi. (Narodna poslovica) Ljubav ne mudruje, a kad mudruje, vie nije
ljubav. (Bajron) Ljubav ne poznaje srednji put: upropasti ili spase. (Igo) Ljubav ne traje
dugo, ako ukloni svae. (Latinska poslovica) Ljubav nema godina. On.a se uvek raa.
(Paskal)
Ljubav se raa iz vere, iivi od nade, a umire od milostinje. (Monteskje)
Ljubav! Ta re mi zvui t:ako udesno da mislim da, sve to izvire iz ljubavi mora Ibiti
isto tako udesno. (Dante)
Ljubav ene napisana je na vodi, vernost njena ucrtana je upesku! (Iton)

34
. , jtj a ne biti ljubljen isto je kao odazvati se a da te niko JUnije zvao. (Italijanska
poslovica)
Ljubomora se uvek raa sa ljubavlju, ali i ne umire uvek sa njom. (openhauer)
Ljudi koje najvie razdiru strasti, najvie mogu i da uivaju u ivotnim slastima. (Kafka)
Ljudi se najvie mue zbog hleba i ljubavi. (Japanska poslovica)
Miraz je zain koji nam pomae da progutamo ribu zajedno sa kostima. (Mroek)
Mnogi brakovi su smrtna kazna ije izvrenje traje godinama. (Strindberg)
Mrnja je nalije ljubavi... (Pavleti)
Mudra ena na vreme naui da se divi svome muu. (Hiler)
Muzika je uvek bila hrana ljubavi, a. ljubav je hrana za muziku. (Mocart)
Muzika svadbene povorke uvek me podsea na muziku vojnika koji ide u rat. (Hajne)
Na poetku ljubavi ljubavnici govore o budunosti. Kad je ljubav na izmaku, govore o
prolosti. (Sand)
Na svetu ne postoji nita lepe nego to je ljubav udate ene. Naalost, oenjeni mukarci
takvu ljubav nikad ne sreu. (o)
Najopasniji sprud u ivotu umetnika je njegova enidba, naroito ako je to takozvana
srena enidba. (Fojerbah)
ajuverljivija konstatacija oseaja prema eni koju volim: "Izmislim na te i to duu
blai, no tu na zemlji, tebi slinih nema, pa i kad bi se nala izabrana lepotom, darom i
delima slavna Ta tebi ipak ne bi bila ravna... (Leopardi)
35
Ne, ja tako vatreno ne ljubim,
lepota tvoja ne blista za mene,
u tebi svoje prole patnje ljubim
i mlade svoje dane izgubljene. (Ljermontov)
Ne znam tano da li se u ivotu mogu voleti dve ene, ali sam siguran da se ne mogu
voleti dve domovine. (Stendal)
Neko je rekao da je ljubav san. Po svoj prilici, to je onaj koji je tvrdio da snovima ne
treba verovati. (Heltaji)
Nekoga potpuno imati najbolje je; ako to nije mogue, tada je najbolje da ga potpuno
izgubimo. (Tagore)
Nema efikasnijeg kozmetikog preparata od ljubavi. (Belmondo)
Nema gore nesree u ljubavi nego to je smrt mate. (Meredit)
Nema nieg kominijeg od oenjenog filozofa. (Nie)
Nema stvorenja bez ljubavi, ni prave ljubavi bez ljubomore, ni ljubomore bez varanja, ni
varanja bez razloga. (Mom)
Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina do kojih dopire ljubav. (Tagore)
Nemoj se venavati radi novca. Uvek moe jeftinije da ga pozajmi. (Gabor)
Nesrene brakove ne stvara nedostatak ljubavi, nego nedostatak prijateljstva. (Karlajl)
Nesuglasice u braku najee poinju kad ena previe govori, a mu premalo slua.
(Tuvim)
Nije teko zaljubiti se. Teko je umeti to rei. (Prever)
Nikada se zaljubljeno srce ne moe nauiti radosti odmora, dokle god ga ljubav dri u
svojim akama. (Arapska izreka)
36

ne bi lepe bilo od saznanja da smo voljene, kad nas o ne bi izlagalo riziku da se i same
zaljubimo. (Sagan)
Nita ne moe spreiti da jednu enu vole dva oveka, a jednog oveka dve ene.
(Stendal)
Nita nije zanimljivo kao strast, zato to je sve u njoj nepredvieno i zato to je onaj koji
u njoj uestvuje njena rtva. Nita nije tako plitko kao ljubav ukus, u kojoj se sve
rauna, kao u svim prozainim poslovima ivota. (Stendal)
Njene su misli ptice, a senka uspomene, jo najdivnija sen-ka oblaka koji bee, evo
ljubavne senke izmeu nje i mene, i tea od mog tela ta senka po njoj lee. (Petrovi, R.)
Obazriv ovek nema nikad poverenja. Zbog toga je veliki broj ljubavnika koji varaju.
Dame koje oboavaoci mole, putaju ove dugo da uzdiu, njih koji nikad nisu bili lani u
ivotu. Ali cenu blaga koje one najzad daju, poznaje samo srce koje ga uiva; to se vie
kupuje, ono je uz-vienije: zgoditak ljubavi ne vredi onoliko koliko kota. (Stendal)
Onaj ko te u suze tera, taj te i voli. (Mirabo)
Onaj koji moe da bira izmeu pameti i lepote, neka za damu izabere lepu, a za suprugu
pametnu enu. (London)
Ono to je najlepe na iskrenoj i dubokoj ljubavi na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu
prema onome koga volimo nijedna naa mana ne dolazi do izraza. Mnogo ta to je zlo u
nama iezava, a ono to je dobro ustrostrui se. (An-dri)
t~\ V
enjeni genije je jalovi genije. On mora da bira: hoe li potomstvu da ostavi velika dela,
ili decu. (Ten)
oaica je kao drava koja vlast zasniva na dosadi, pristoj-1 i strahu da emo umreti sami u
kui. (Longanezi)
37
Porodica moe da se zamisli kao pauk, cvet, grob, zatvor, za-mak. (Lejng)
Porodini ivot, kako ga mi shvatamo, prirodan je isto toliko koliko i kavez za kakadua.
(o)
Posle ljubavi nema drugog osim smrti. (Zola)
Postoje dva naina na koja je mogue voleti oveka: moralno i fiziki. (Markiz de Sad)
Prava brana srea sastoji se u vetini biti srean udvoje isto onoliko koliko se to moe
biti sam. (Golsvorti)
Prava ljubav je kao pojava duhova: svako o njima govori, ali ih je malo ljudi videlo. (La
Rofuko)
Prava ljubav je plod unutranje snage bia a obuhvata brigu, potovanje, odgovornost i
znanje. (From)
Privremeno ludilo koje se moe izleiti brakom ili odstranjivanjem uzroka koji je
pacijenta doveo u stanje bolesti. (Birs)
Proizvod navike je brak i nita drugo. (Lukrecije)
Propali brak je onaj u kome ena provodi u kuhinji isto onoliko vremena koliko je pre
udaje provodila pred ogledalom. (Tuholski)
Prva ljubav je opasna samo kada je i poslednja. (Nui) Prva ljubav je veoma velika i
veoma mala. (Igo) Prvi uzdah ljubavi je poslednji uzdah mudrosti. (Lagerlef) Raditi i
ljubiti, sve drugo nema smisla. (Danojli)
Razmena miljenja je neophodan uslov za svaku ljubav, svako prijateljstvo i svaki pravi
dijalog. (Borhes)

Razonoda dokonih ili dokonost poslovnih ljudi. (Liton) 38

Razum me nije niemu nauio: sve to znam dalo mi je, otkrilo mi je srce. (Tolstoj)
Razvesti se samo zbog toga to ga vie ne voli isto je tako glupo kao i udati se za njega
samo zato to ga voli. (Ga-bor)
Samo se voli i mrzi bez razloga. (Renar)
Seks je u Americi opsesija, a u ostalim delovima sveta injenica. (Marlen Ditrih)
Srce je bogatstvo koje se ne prodaje i ne kupuje, ve se poklanja. (Bernar, S.)
Srean brak i danas sainjavaju troje. Mu, ena i televizor. (Buhvald)
Sreno oenjen je tek onaj ovek koji razume svaku re koju njegova ena nije rekla.
(Hikok)
Srne su ba kao i jeleni sposobne za izlete u vanbranoj umi. (Pitigrili)
to due se ko opire, tim silnija je zatim elja za ljubavlju. (Balzak)
Sumnja i ljubomora koja iz nje proizilazi poveavaju ljubavnu naklonost. (Stendal)
Suprunici ive due nego samci. Ali to je za njih kazna. (Houp)
Suvie preterana navika da se uiva spreava raanje ljubavi. (Stendal)
Svaka ljubav prolazi, a neslaganje ostaje zauvek. (Dostojev-ski)
Svaka prava strast misli samo na sebe. (Stendal)
Sve to se iz ljubavi rodi zasnovano je na dobru i zlu. (Nie)
39
Sve ukupno to ovek radi samo je priprema da se doivi ljubav. (Isidora Sekuli)
Svete, kad umrem, sauvaj u svojoj tiini samo jednu re za mene: Voleo sam". (Tagore)
Svi mi iskoriavamo jedni druge i to nazivamo ljubavlju. Nemogunost da se
meusobno iskoriavamo nazivamo mrnjom. (Vilijams)
Svi smo mi rezultat ljubavi i zanosa. (Bajron)
U branom ugovoru moralo bi biti reeno: obavezujemo se da emo se odrei poslednje
reci. (Habe)
U drugoj ljubavi se ovek osea kao da ponavlja razred. Poznaje sve predmete, a ipak
nije uveren da e obaviti ispit. (Nui)
U ljubavi iskustvo ne vredi: ako bi vredelo, ljudi se ne bi zaljubljivali. (Kenije)
U ljubavi je beg jedina pobeda. (Napoleon)
U ljubavi se esto sumnja u ono u ta se najvie veruje. U svakoj drugoj strasti ovek ne
sumnja vie u ono to je jednom dokazano. (Stendal)
U ljubavi su privlani samo poeci. Zato se onda udimo ljudima koji nalaze
zadovoljstvo da ee poinju iznova? (Dankan)
U ljubavi, kao i u religiji, sve poiva na oseanju i na vero-vanju u neverovatno. (Dui,
J.)
U potrebnim stvarima jedinstvo, u neizvesnim sloboda, u svemu ljubav. (Latinska
poslovica)
U ratu je kao i u ljubavi da bi se zavrio, treba da se vidi kraj. (Haksli)
Umiljavaj se dami i ona e te odbiti, okreni joj lea i tek tada e te voleti. (Labi)
U tiini noi esto sam eznula da ujetf1 %liHkorei iju. bavi od jednog oveka, mnogo
vie n^80|]a_au2i1jjjacja j hiljada ljudi. (Dudi Garland)
Uopte nije lako zadrati sopstvenog ^uz^zaatoje lake usreiti tueg. (Gabor)
Upravljanje porodicom je samo malo n\ te|0 nego upravljanje kraljevstvom. (Montenj)
Uvek sam pomalo saaljevao oveka koji ^ ^ kao to bih saaljevao oveka kome je
J\ oostala nepoznata. ah, kao ljubav, kao muzika, i11^ :daljuc}e ini srenim. (Tara)

Vena ljubav je nemogua, isto kao to nl |ni.icane moe veito da gori. (Tolstoj)
Velika ljubav proizilazi iz velikog saznaA)a'fjeenestvari, a ako je malo poznaje, malo
e je, ili Je sft;e*c'e moi voleti. (Leonardo da Vini)
Velike ljubavi su retke kao to su retka vei'<dlek(Adler)
Voleti i biti voljen znai oseati sunce & ^strrane, (Denev)
Voleti ne znai biti srean, ve znai oa l\ s^vojii patnju (Gogolj)
Voli se samo jednom, jer je ljudsko svetca loja samo jednom prsne u sjaju prema nebu.
( b)0
Volim ne samo da budem voljena, ve i \ ts a osoba kae da me voli; kraljevstvo tiine u
grot J 'ov voljno veliko. (Meri En Evans)
Volim te jer si mi dala ljubav. Volim \fi a\ ssimije ti dala. (Bodler)
Za gurmane brak je meni u kome se desen!,u^iprepredjela. (Alen D.)
40
41
Za razliku od mnogih mojih prijatelja, ja uopte ne verujem u Frojdovu teoriju prema
kojoj iza svakog oveijeg postupka stoji seksualna pobuda. (Sartr)
Zaljubljenici vide na svetu samo sebe, a zaboravljaju da ih vidi svet. (Platon)
Zato bi ovek morao voleti retko da bi mnogo voleo? (Kami)
Zato se neki ljudi ne ene? Zato to je brak tako vana stvar da nije suvino razmiljati o
njoj itav jedan ivot. (openhauer)
Zbog prohujale ljubavi ivot je bogatiji. (Tagore)
eleo bih da sam knjiga koju najvie voli i u krevetu ita i koja kad zaspi ostane na
tvojim grudima ... (ernov)
elim da volim i potujem ono srce kome sam dopustila da bude gospodar moga.
(Vivanti)
elja i ljubav su krila za velika dela. (Gete)
ena je mona samo srazmerno nesrei kojom moe da kazni svog ljubavnika; a kada je
ovek samo sujetan, svaka ena je korisna, a nijedna nije neophodna; laskavi uspeh
sastoji se u tome da se ena osvoji, a ne da se zadri. (Stendal)
eniti se mlad prerano je, a star prekasno. (Karadzic)
eniti se, znai svoja prava prepoloviti, a dunosti udvostruiti. (openhauer)
MLADOST / STAROST
Nikada nisam upoznao neku osobu koja je poivela 110 ili vie godina i ostala upamena
po bilo emu drugom. (Do Bilings)
42
Bolje je i prokockati svoju mladost, nego ne uiniti s njom ba nita. (Kami)
etrdeset godina je starost za mlade ljude, pedeset je mladost za starce. (Solohov)
ovek je mlad sve dotle dokle god je spreman da se prevari u raunu. (Kesel)
ovek koji posle etrdesete ne postane mizantrop, nije nikad voleo ljude. (Istrati)
ovek ne moe da uini nita protiv toga to stari, ali se mora svim silama boriti da ne
zastari. (Mom)
ovek nije reka pa da se ne osvre za sobom. (Servantes)
ovek nije alostan zato to je star, ve zato to vie nije mlad. (Drajzer)
ovek primeuje da je ostario kad utvrdi da su svece bile skuplje od roendanskog
kolaa. (Alen, D.)
ovek stie u najbolje godine kada su dobre ve prole. (Ka-zancakis)

Da je utanje snaga a priljivost slabost, vidi se i po tome to starci i deca vole da priaju.
(Andri)
Divna mladost uvek je verovala, a i danas veruje, da je lako pokrenuti svijet. (Panzini)
45
Dok je mlad, svako veruje da je svet poeo da postoji tek kad se on rodio i da sve,
zapravo, postoji samo njega radi. (Gete)
Dok sam bio deak i mladi, imao sam veliku potrebu da drugima govorim mnogo o sebi.
Niko nije hteo da me slua. I to me je muilo. Sad, kad sam zaao u godine, svi trae od
mene da im govorim o sebi. A ja ne mogu reci da kaem. I to me mui. (Andri)
Dok si mlad, uiva, a kad toga postane svestan, ve si star. (Renar)
Doao sam na taj svet, i je li on time dobio togod? Otii u, i hoe li se time izmeniti
togod? O, kada bi neko mogao sad rei, zato li sam ovde, Ja, koji iz praine dooh i koji
se u prainu vraam.
(Omar Hajam)
Ipak se svako pojedinano znanje stie zahvaljujui prethodnim znanjima. (Aristotel)
Iskustvo je isto toliko korisno koliko i sreka posle izvlaenja. (Nesin)
Iskustvo je vezano za strane stvari. (Breht) Iskustvo je zbir naih razoarenja. (Bak)
Isti taj mjesec vidio sam na nebu prije mnogo godina. Ali godine su prole, a ja mu se
noas iznova divim. Shvatio sam: godine prolaze, a mjesec uvijek ostaje na istom mjestu.
(Anmunen)
Kad bi mladost imala filosofiju staraca, ne bi bilo na svetu ni jednog sunanog dana.
(Dui)
Kad bih imao i sto godina, moj najbolji dan uvek bi bio sutra. (Neruda)
Kada ljudi pod starost postanu smerni, to oni Bogu prinose rtve, a te rtve su avolji
ostaci. (D. Svift)
46
Lepo je biti star. Jer je avolski bilo - biti mla. (Sodeberg)
Mi nikad ne ivimo, mi oekujemo da emo rveti. (Lafonten)
Mi se upinjemo da poboljamo stanje stvari ka_ko bi potomstvo bilo srenije,
apOtomstvo e, kao i obino, kazati: U prolosti je bilo bolje, sadanjost je gora od
prolosti." (ehov)
Mlad ovek bez nadarenosti je star ovek. (Re nar)
Mladi bi hteli da buduvemi, alijie mogu. Starci bi hteli da budu neverni, ali ne mogu.
(Sevalije)
Mladost je bogatstvo koje se moe imati u svako doba, ak i onda kad smo mladi.
(Goldoni)
Mladost je uvek jaa u poricanju nego u razraivanju pozitivnih ideja. Sigurnija je kad je
re o ne nego da. (Petefi)
Mladost je pre svega nep^vedna. Ne misli o groblju. Ne voli da pamti. Mladost je
sebina. Smilja sutra. (Cosi)
Mladost je srena, jer za nju postoji budunost. (Gogolj)
Mladost je sreno doba kome ovek, poirvje da veruje u sebe, a jo nije prestao da
veruje drugima . (Kazancakis)
Mladost prezire posledice i u tome je njena snaga. (Kesel)
Mladosti se priznaj ev da pametno radi obic-no onda kada oponaa starost. (irr)ic)

Najgnusnija, ali i naje^ i najstarija nezahwalnost je nezahvalnost dece prema

roditeljima. (Balzak)0
Najtei teret je teret uspmena> valjda zbog *oga to starci i oni koji imaju mnogo
uspomena koraajui veoma sporo i izgledaju veoma pogrdno. (Mopasan)
Neka ivot bude lep poput letnJih rua< a SI~*irt poput jesenjeg lia. (Tagore)
47
Nekad sam se strano plaio ^itarosti, ne zato to u ostari-ti, ve zato to neu moi da
radim sve to elim. Sad, kad sam ostario nalazim da- mnoge stvari ne elim da radim.
(Hauptman, G.)
Nikad ne treba previe misliti :ria budunost: ona ionako dolazi odvie rano. (Ajntajn)
Nikada nisam upoznao neku oosobu koja je poivela 110 ili vie godina i ostala
uparru<ena po bilo emu drugom. (Do Bilings)
Niko nije toliko star da ne bi rmogao iveti jo godinu dana. (Ciceron)
Nita nije alosnije od starca- optereenog godinama koji sem svoje starosti nema
drugog dokaza da je iveo. (Se-neka)
Od mladosti tetoeni sreom* i njenim darovima imamo koliko nam je potrebno, a
rmislimo da jo nita nemamo. (Gete)
Penzionisanje ubija vie ljudi rnego rad. Mislim da je to zato to veliki deo ivotne
snag*e nestaje kada ivot pone da gubi svoju pravu svrhu. (St: ajnbek)
Poezija ima vie karakter mlaciosti, a filozofija starosti. (Sopenhauer)
Pogreku da smo premladi mc^emo polako tek s godinama ispraviti! (Hajberg)
Pravo zdravlje duha sastoji se ~u potpunoj sposobnosti seca-nja. (Sopenhauer)
Rad krepi mladost, veseli starcost, krasi sreu, a nesrei prua utehu. (Ciceron)
Razvaline ne shvatamo pre ne -;g to i sami to postanemo. (Hajne)
48
ghvatie da si mator kada sveice na torti budu skuplje od same torte. (Houp)
5naga i lepota odlike su mladosti, dok je razboritost cvet starosti. (Demokrit)
Sredoveni ste onda kada poznajete toliko mnogo ljudi da vas svaka nova osoba koju
sretnete podsea na nekoga koga ve znate. (Ogden Ne)
Stara maka nikad se ne opee. (Lao e)
Starac je ovek koji je dovrio svoj ruak i gleda druge kako jedu. (Balzak)
Starce nita ne raduje kao dobar ruak, dobar kriminalni roman i dobra muzika. (Mom)
Starci kad plau, uvek plau kao deca. (osi, D.)
Starci vole da daju dobre savete jer se tako tee to nisu u mogunosti da budu lo primer.
(La Rofuko)
Stariji veruje u sve, ljudi srednjih godina sumnjaju u sve, a mladi znaju sve. (Brando)
Starost i nije tako loa ako imate u vidu ta joj je alternativa. (Mori evalije)
Starost je jedan vid samoe. (Borhes)
Starost je jedino pravo i veliko siromatvo. Nema beznade-nije sirotinje, od one koja
ima, a ne moe da troi. (Ra-dovi)
Starost je najneoekivanije to oveku moe da se dogodi. (Lav Trocki)
Starost je tiranin koji pretei smrtnom kaznom zabranjuje sve slasti mladosti. (La
Rofuko)
Starost nas ne podetinji; izraz je lo starost nas zatie kao pravu decu jo. (Gete)
49
Svia mi se vlast mladih, ali samo dok je uitelj u razredu. (Pirandelo)

Tako u svakom pojedincu na razliit nain nastaje ivotno iskustvo. Njegovu zajedniku
podlogu ini uvianje moi sluaja i tronosti svega to imamo i volimo... Uvianje
stalne prisutnosti smrti koja svemono odreuje za sve nas znaenje i smisao ivota.
(Diltaj)
Tragedija ivota krije se u tome to suvie brzo postajemo stari, a prekasno mudri.
(Bendamin Frenklin)
U osamdesetoj znate sve. Ali, treba toga da se setite. (Dord Barns)
U osamnaestoj je godini i avo lijep. (Japanska narodna poslovica)
U starosti ovek se bolje uva od nesree, a u mladosti je bolje podnosi. (openhauer)
Uenje u starosti je pisanje u pesku; uenje u mladosti klesanje u kamenu. (Kronin)
Ujutru, im se probudim, u novinama prvo proitam itu-Ije. Ako nema mog imena, onda
ustajem. (Hari Herfild)
Za veinu ljudi ivot je kao runo vreme: stanu i ekaju da proe. (London)
Zaborav je jedan od elemenata neophodnih u razvitku ivota. (Andri)
iveti treba samo dotle dok jo imamo posla u ivotu. A to je ponekad due, a vrlo esto
krae od radnog staa. (Radovi)
ivot je suvie kratak da bi bio beznaajan. (Dizareli)
DOBRO / ZLO
Nita nije samo po sebi ni dobro, ni loe, zavisi samo ta o njemu mislimo. (ekspir)
50
Ako inite dobro, inite ga za sebe, ako inite zlo, inite ga sebi. (Gandi)
Ako dugo ive skupa, ivotinje se zavole, a ljudi zamrze. (Kineska poslovica)
Ako je kratko, dobro je dvostruko dobro, ak i zlo, ako ga je malo, nije tako zlo. (Molijer)
Ako je vano u neemu biti uzvien, onda je to naroito potrebno u zlu. Ljudi pljuju na
sitnog lopova, ali ne mogu da uskrate stanovito potovanje velikom zloincu: dive se
njegovoj hrabrosti, drhte od njegove okrutnosti. (Di-dro)
Ako neko zlo zbog neega mora postojati, onda uinimo ga bar to manje tetnim i
kodljivim. (Pelagic)
Ako eli da uvredi svog protivnika, hvali ga na sav glas zbog osobina koje mu
nedostaju. (eril).
AP dok mi oko boljeg nastojimo, i samo dobro esto pokvarimo. (ekspir)
Biti dobar znai biti u harmoniji sa samim sobom. Nesagla-snost vlada tamo gde je ovek
primoran da bude u harmoniji sa drugima. (Vajld)
Blato moe da uprlja dijamante, ali ne moe da ih pretvori u blato. (Tagore)
53
ovee, ovee, bez imalo samilosti ne moe se iveti... (Dostojevski)
ovek je esto dobar samo zato to nema prilike da bude zao. (Petefi)
ovek koji je previe dobar za svet, esto nije dobar za svoju porodicu. (Man)
uvaj se mnogih ako se ne boji pojedinaca. (Latinska poslovica)
Da biste birali izmeu dva zla, morate da isprobate oba. (Fransoa Morijak)
Da biste birali izmeu dva zla, morate isprobati oba. (Morijak)
Da je svet pun zla, tubalica je stara koliko i istorija. (Kant) Da nema zlih ljudi, ne bi bilo
dobrih advokata. (Dikens) Dobar ovek uvek ostaje poetnik. (Latinska poslovica)
Dobre odnose postiemo najbre ako se ponaamo kao da ih ve imamo. (Rasel)
Dobro je svrha svakog postojanja i svakog kretanja, (Aristotel)
Dobro je teko videti, a lako se pozna. (Narodna poslovica)

Dobro koje oekuje protivuslugu, nije dobro. (Narodna mudrost iz Kine)

Dobroinstva su nam mila kad znamo da ih moemo uzvratiti, ali ako su suvie velika,
tad se umesto ljubavi raa mrnja. (Tacit)
Dobroinstva treba urezati u bronzu, a nepravde po vazdu-hu. (Breht)
Dobrota je maina za pravljenje nezahvalnih. (Mroek) 54
Dobrota je mudrost, a moda i najvia mudrost. Ljudi nisu dobri samo zato to su mudri,
nego su i mudri zato to su dobri. (Lorka)
Hipohondar je ovek kome je dobro kad mu je zlo. (apek)
Ima i siunih, psihiki nezdravih ljudi sa bolesnom udnjom da uivaju u patnjama
svojih blinjih. (Gorki)
Jedini nain da obaveemo ljude da govore dobro o nama je da i inimo dobro.
(Volter)
Kad bi bog kanjavao za svako uinjeno zlo ne bi na zemlji ostalo nijedno ivo bie.
(Selimovi)
Kad inimo dobro, potrebno je da ga inimo s radou. (Talmud)
Kad jednom priviknemo svoju savest da neto primi kao nuno zlo", to uskoro poinje
sve vie da nam izgleda kao nuno, a ve manje kao zlo. (Turgenjev)
Kad se u zlu nae, ti ne ekaj da se velika dver raskrili, ve umakni i na mala vrata.
(Ivana Brli-Maurani)
Ko dobro ini, od njega svak jo vie dobra oekuje. (Andri)
Ko je pretrpeo neko zlo, moe i da ga zaboravi, ali onaj koji ga je naneo, nikad ga ne
zaboravi. (Amadu)
Ko je pretrpeo neko zlo, moe i da ga zaboravi, ali onaj koji ga je naneo, nikad ga ne
zaboravi. (Amadu)
Ko ivi u dobru, a trai bolje, neka se ne ali kad ga snae gore. (Konfuije)
Koliko su nas muka stajala zla koja se nikada nisu dogodila.
(Tomas Deferson)
Lonar zavidi lonaru, drvar drvaru. (Latinska poslovica) Loi ljudi daju najbolje savete.
(Kristi)
55
Mrnja kodi zdravlju. (Dekart)
Na zemlji bi se inilo manje zla kad se zlo ne bi moglo nikad initi u ime dobra. (Petefi)
Nagovoriti druge da ine dobro vee je dobro nego ga sam initi. (Konfuije)
Najopasniji ljudi su oni od kojih ovek ne namerava da se brani. (Balzak)
Naravi nisu na isto brdo tkane, a bilo bi glupo nametnuti svima iste zakone srca. (Rolan)
Naravno, vie bih voleo raj zbog klime. Samo, u paklu mora da je kudikamo prijatnije
zbog drutva. (Bernar, T.)
Ne dozvolimo da ponavljamo greku i da verujemo da postoji totalno dobro i zlo. (Lao
e)
Ne govorimo zlu o avolu. On je, moda, izaslanik dragog boga. (Fernandel)
Nekoliko dobrih ljudi ini uvek topli sobiak, i bez pei, krova i prozora. (Gotfrid Keler)
Nema lepe slike nego videti dve glave na jednom jastuku. Lepo je ak i onda kad su se
nale na jednom jastuku jer nisu imale drugi. Dobra je muka koja nas povezuje i loe je
svako dobro koje nas razdvaja. (Radovi)
Ni u snu se ne srne zaboraviti initi dobro. (Kalderon)
Nikad ne procenjuj oveka dok ga ne vidi kakav je u srdbi. (Ostrovski)

Nikad ne srne ovek, niti narod, misliti daje doao kraj. Gubitak poseda lako
nadoknadimo. Za druge gubitke nas utei vreme. Samo jedno zlo je neizleivo ako
narod digne ruke od sebe. (Gete)
56
Nikako ne mogu da odluim: da li je ovek ukras sveta ili jedina greka prirode.
(Zoenko)
Nita nije samo po sebi ni dobro, ni loe, zavisi samo ta o njemu mislimo. (ekspir)
Oboje je zlo: i svima verovati, i nikome. (Latinska poslovica)
Od straha su ljudi zli, podli i surovi, a od straha mogu biti i dareljivi, ak i dobri.
(Andri)
Od uzvienog do smenog samo je jedan korak. (Horacije)
Odluke se treba drati zato to je dobra, a ne zato to je do-neta. (La Rofuko)
Onaj koji uini dobro delo neka uti, onaj koji ga prima neka pria. (Seneka)
Prodavcu je dovoljno jedno oko, kupcu nije dovoljno ni sto oiju. (Servantes)
Prvi uslov ljudske dobrote jeste neto voleti, a drugi neto potovati. (Dord Eliot)
Samo onaj ko ima snage da bude zao zasluuje da ga hvalimo zbog njegove dobrote:
svaka druga dobrota najee je samo mlohavost ili nedostatak volje. (La Rofuko)
Samo ovek nije zahvalan za dobra koja mu uini. (Etiopska narodna poslovica)
Sloboda ne bira izmeu dobra i zla, ona unitava zlo. (Paveze)
to skuplje plaamo ovaj ivot, to on za nas ima manju vrednost. (Rasel)
Svi ljudi u svakodnevnim odnosima, razgovorima, ponaanju, nose eline oklope.
(Balzak)
Time to vam ne ine zlo, zli ljudi misle da vam ine mnoga dobra. (Ezop)
57
U dobro veruje jo samo malo onih koji ga ine. (Haksli) U dobru je lako podoban biti!
(Pajovi)
Uvek se slepo i bezuslovno pokoravam odlukama veine, osim kad mi to ne odgovara.
(Mike)
Veliko nije uvek i dobro, a dobro je uvek i veliko. (Jakob Bo-nevi)
Voda preuzima dobra i loa svojstva onih slojeva kroz koje tee, a ovek onog podneblja
u kome je roen. (Dikens)
Za dobro se treba boriti kao vojnik, a koji vojnik moe sam dobiti rat? (Sartr)
Zahvaljujui savremenim sredstvima, ijedan muitelj je dovoljan. (Kovaevi, P)
Zli jezik, koji nije kanjen ujutru, uinie rdavo delo uvee. (Lao e)
Zlo je kad snaga ivi bez razuma, ali nije dobro ni kada razum ivi bez snage. (Gorki)
Zlo koje ljudi ine ivi i posle njih. Dobro se, meutim, esto sahranjuje sa ljudima.
(ekspir)
Zlo na svetu ne prouzrokuju oni to kau da sve znaju, nego oni koji kau vie nego to
znaju. (Stendal)
eli li znati koja su tri najvea zla za oveka? Evo ukratko: ena, poar, poplava!
(Latinska poslovica)
ivimo sa naim pogrekama kao sa mirisima koje nosimo: mi ih ne oseamo, ali su
drugima neugodni. (London)
DECA / RODITELJI
Ravi su oni roditelji koji zaboravljaju grehe svoje mladosti. (Balzak)
58

Budua sudbina deteta uvek je majino delo. (Napoleon)

ovek postaje najblii sebi kada postigne onakvu ozbiljnost koju ima dete dok se igra.
(Heraklit)
Da bi se doekali kakav-takav uspeh svoje dece, ponekad je potrebno da dugo i strpljivo
ivite. (Radovi)
Deca to su nae sutranje sudije. (Gorki)
Deca i asovnici ne smeju neprestano da se navijaju. Valja ih pustiti i da idu. (Zoenko)
Deca su sidro koje majke dri vezane za ivot. (Sofokle) Dete je otac oveka. (Vordsvort)
Dete je slavuj u kuci. (Narodna izreka)
Deca misle da dvadeset ilinga i dvadeset godina jedva mogu da se potroe. (Bendamin
Frenklin)
Dua se leci kada ste meu decom. (Dostojevski) Deca uvek miriu na hleb i buter. (Lord
Bajron)
Duevnih bolesti ima svuda, ali one gospodare samo onde gde roditeljsku sobu od deije
odvajaju vrata sa bravom. (Gras)
Dva prva poslanika drave su dadilja i uitelj. (Igo)
61
Gde su deca, tu je zlatno doba. (Novalis)
Gree roditelji kad uobraavaju da je njihovo prisustvo deci toliko neophodno. (Gete)
I ubice su bile deca i njihovo disanje mirisalo je na mleko i nekakav sapun. (Dobrica
osi)
Ima ljudi koji su vie ljubavnici, nego oevi. (Rolan) Jedan otac je vie nego stotinu
uitelja. (Dord Herbert)
Kad ovek ostari, unuad su mu uteha za razoarenje koje je imao sa svojom decom.
(Morijak)
Ko nema decu, ne zna ta je prava ljubav. (Italijanska poslovica)
Koliko malo dejih snova ostvari odrastao ovek. (Ovidije)
Ma to na svetu ovek inio i ma kako to bilo dalekoseno: ako prema svojim roditeljima
nije ispunio dunost, sve ostalo je bezvrijedno. (Ojerbah)
Majka u sinu obino ljubi vie samu sebe, nego sina. (Nie) Majke daju naem duhu
toplinu, a oevi svetlost. (Bak)
Mala deca glavobolja, velika deca infarkt. (Italijanska poslovica)
Mala deca mala briga, velika deca velika briga. (Naa poslovica)
Mi ne volimo nau decu samo zato to su naa deca, ve zbog ljubavi koja nastaje dok ih
podiemo. (Markes)
Mnogo je lake postati nego ostati otac. (Kljuevski)
Mogla bi se roditi ve vaspitana deca ako bi roditelji bili vas-pitani. (Gete)
Moj savet vam je da nemate decu, ve samo unuke. (Vidal)
R9
Najlepe je to, kada vam u posetu dou deca vaih roaka, sigurno znate da e, kad-tad,
otii kuci. (Klif Riard)
Najlepi dar, to je igra. (Andri)
Najvea usluga koju jedan otac moe da uini deci jeste da voli njihovu majku. (Merime)
Nema boljeg ulaganja za bilo koju zajednicu od sipanja mle-ka u bebe. (eril)
Niko se ne moe tako prevariti u deaku kao njegova vlastita majka. (Norman Daglas)

Od porodice usvajamo nazore po kojima ivimo, nasleuje-mo bolesti od kojih umiremo.

(Prust)
Odvratna je ena kojoj je dosadno iako ima dece. (Pol an)
Ono to ste nasladili od svojih predaka morate sami da zasluite, inae nikad nee biti
vae. (Gete)
Pedagogija je nauka pomou koje i bez koje ovek ostaje onakav kakav je. (Gervin)
Po detinjstvu se ovek poznaje kao po jutru dan. (Milton)
Postoje dva naina da se kanjavaju deca: nain sportski i nain nevaljalca. (Kafka)
Rdavi su oni roditelji koji zaboravljaju grehe svoje mladosti. (Balzak)
Roaci su gomila dosadnjakovia koji se ne obaziru na lepo ponaanje i ne znaju da
odaberu trenutak kad e umreti. (Vajld)
Roditelji su esto zli prema tuoj deci kada nisu sretni s vlastitom. (Hajberg)
Roditelja niko ne moe sam sebi da izabere. Zato bi utoliko vie trebalo paziti pri izboru
roditelja svog deteta. (Gi-nis)
63
Sasvim sam siguran da ne postoji roditelj koji, makar jednom u ivotu, nije imao potajnu
elju da svoje dete ut-ne u... pa znate ve gde. (V. S. Filds)
Svi cvetovi budunosti su u semenu sadanjosti. (Kineska izreka)
Temelj svake drave je odgoj mladih. (Diogen)
Uprkos svemu, moemo mnogo da oprostimo hrianstvu, jer ono je propovedalo ljubav
prema deci. (Marks, K.)
Vaspitanje je oranje zemlje, bez prethodnog sejanja. (Gvareski)
Vaspitavanje dece je posao u kome moramo znati kako da troimo vreme da ga ne bismo
izgubili. (an-ak Ruso)
Velika uteha u starosti do koje vam deca pomognu da je to pre dostignete. (Kaufman)
Veliki problem naeg vremena je u tome to naa omladina uiva neobino veliku
slobodu: ona ak vie nema mogunosti ni da bude neposluna. (Kokto)
Vi aljete svoje dete uitelju, a ipak su uenici oni koji ga vaspitaju. (Tuholski)
Zato stalno lupamo glavu da li smo oevi nae dece, a ne pitamo se da li smo deca naih
oeva? (tajnbek)
Zrno dobrog iskustva u devetoj godini vie vredi nego kurs iz morala u dvadesetoj. (Ten)
ene nas ine pesnicima, a deca filozofima (Tomas e-sterton)
HRABROST / KUKAVILUK
Kukavice umiru mnogo puta pre svoje smrti. A hrabri kuaju smrt samo jednom.
(ekspir)
64
Videti ono to je ispravno, a ne uiniti to, to je nedostatak hrabrosti. (Konfuije)
Borba za emancipaciju oveka borba je za pobedu nad strahom. (inko)
Drutvo koje nema hrabrosti i sposobnosti da sazna pravu istinu o sebi nije zdravo
drutvo. (Lenjin)
Hrabrima pripada svet. (Marks, K.)
Hrabrost je nada da e metak pogoditi nekog drugog. (Montgomeri)
Ironija je hrabrost slabih, a kukaviluk jakih. (Linkoln)
Junak je esto spreman da izgubi ivot, ali nikad nije spreman da izgubi ljubavnicu ili
konja. (Fejdo)
Kako se moe aliti to ga gaze, ako se nainio crvom? (Kant)

Ko je protiv svake, kukavica je, ko je za svaku, avanturista je. (Ruf)

Ko se uva razoaranja, sakriva se pred ivotom. (Habe)
Kukavice umiru mnogo puta jpre svoje smrti. A hrabri kuaju smrt samo jednom.
(Sekspir)
Neki ljudi su hrabri samo zato to postoje i kukavice. (Munte)
67
Nemoj se plaiti pobede nad samim sobom, jer takvom po-bedniku ne sude. (Safir)
Onaj^koji te se boji kad si prisutan, mrzi te kad si odsutan. (Cernievski)
Oni koji se plae smrti manje su nesreni od onih koji se plae ivota. (Klemanso)
Plaljiv ovek ne moe da bude srean. Ljudi ga ne trpe, ene ga ne vole, a i on sam sebe
prezire. (Kion)
Pobeda nad strahom je poetak mudrosti. (Brijan) Preplaen je napola pobeen.
(Suvorov) Slabiji uvek prvi zapoinju. (Farel)
Strah i smelost su polovi istog preterivanja, strah preteruje u opasnosti, smelost u
sigurnosti. (Edvard Kobek)
Strah je roditelj okrutnosti. (Frojd)
Strah je svojstvo onoga koji misli samo na sebe. (Rasel)
Strah ivotu kalja obraz esto. (Njego)
Svak' je roen da po jednom umre; ast i bruka ive dovijeka. (Njego)
Toliko je bilo u ivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je iveti.
(Andri)
U ratu se za napad javljaju najbolji, u miru najgori. (Bulato-vi)
Uiniti novi korak, izgovoriti novu re to je neto ega se ljudi najvie plae.
(Dostojevski)
Videti ono to je ispravno, a ne uiniti to, to je nedostatak hrabrosti. (Konfuije)
68
PROBLEMI / RESENJA
Ako je eki jedino oruje koje imate, u svakom problemu videete ekser. (Abraham
Meslou)
Administracija je mesto gde ljudi koji zakasne susreu na stepenicama one koji prerano
odlaze. (Kurtlen)
Ako hoete da privlaite radoznalce i pijune, samo vi udarajte na akta peate tajno i
strogo poverljivo. (Bu-hvald)
Ako je eki jedino oruje koje imate, u svakom problemu videete ekser. (Abraham
Meslou)
Ako saznanje moe da postavi problem, neznanje nije ono ime emo ga resiti. (Isak
Asimov)
Ako seje kaktuse, ne oekuj groe. (Houp)
Ako ti niko ne zavidi, zapitaj se da li pravilno ivi. (Sene-ka)
Ako voli ivot i dobro ga poznaje, nije ti potrebno da se napree kako bi ga opisao.
(Amundzen)
Ali boija mo je ustvari mo prirode. (Fojerbah) Apetit dolazi sa jelom, a e prolazi sa
piem. (Rable)
Besednik treba da pazi na tri stvari: ta kae, zatim na kom mestu kae i najzad, na koji
nain to kae. (Ciceron)
Biti il' ne biti? pitanje je sad. (ekspir)

Breme je sadanjica, a enja je sutranjica. (Cankar)

71
Budi ljubazan prema onome koga sretne kad se penje uzbrdo, jer se moe dogoditi da
ga sretne ponovo i kad se bude sputao nizbrdo. (Tajmur)
ak i kad je najtraginija, prava je umetnost u sutini optimistika. Stvaranje vera da
se ovek moe izmeniti. (Sinkler)
ovek nikad ne sme upotrebljavati sredstva koja sam osuuje. (Tolstoj)
ovek putuje po svetu da bi naao to treba i vraa se kui da to nae. (Crnjanski)
ovek radije ini vie od svoje dunosti nego svoju dunost. (Bontempeli)
ovek razreava sve tajne i pri tome sam ostaje najvea tajna. (Ulman)
ovek u uniformi uvek prua pomo oveku koji je unifor-misan. (Derom Derom)
udo ne postoji samo za onoga ko ne ume da se udi. (Mom)
uvaj se svae, ali ako se ve upusti u nju, onda naui protivnika da te potuje. (ekspir)
Da bismo dobro razumeli neku znaajnu knjigu, trebalo bi da je elu prepiemo.
(Mopasan)
Dostojevski mi prua vie nego bilo koji mislilac, vie nego Gaus. (Ajntajn)
Dostojevski nam je prikazao ivot, to je tano, ali je on imao za cilj da nam skrene panju
na zagonetku duhovnog bivstva... (Ajntajn)
Duh je onaj koji sebi gradi telo. (iler)
Duh nekog jezika najjasnije se ogleda u njegovim recima koje je nemogue prevesti.
(Man)
72
Dva oveka koja znaju svoj posao mogu da rese problem brzo, trojica ve unose dileme u
posao. (Tupoljev)
Dva paradoksa bolja su od jednog: mogu ak da nagoveste reenje. (Edvard Teler)
Dve najlepe stvari na svetu su: Zvezdano nebo nad naim glavama i oseaj dunosti u
naim srcima. (Kant)
Fenomen muzike nam je dat zato da uspostavi red u stvarima, i to naroito red izmeu
oveka i vremena. Da bi bio ostvaren, taj odnos zahteva izvesnu konstrukciju. (Stravinski)
Filozofi su vie anatomi, nego lekari. Oni seciraju, ali ne lece. (Sartr)
Gde prestaje govor, poinje muzika. (Delib) Genije pokazuje put. Talenat njime koraa.
(Rolan) Humor je pojas za plivanje rekom ivota. (Svift)
Iako sam oseao da ovek ne moe da ide kroz ivot direktno ve mora da se provlai,
unja i krijumari, ja sam se nagodio sa boanskim ili avoljim silama, a ne sa ljudskim.
(Singer)
Ili ne pokuavaj, ili dovri. (Latinska poslovica)
Imamo pravo da se alimo na ivot jedino ako traimo od njega nemogue. (Gorki)
Ironija vie pogaa onoga ije je ona oruje nego onoga koji je njena rtva. (Morijak)
Iskustvo je bez sumnje, najbolja uiteljica ivota, ali je kolarina veoma visoka. (Sagan)
Iskustvo je veiti uitelj ivota. (Gete)
Ja nikada ne ostavljam za sutra ono to mogu da uradim prekosutra. (Vajld)
73
Izazvati u sebi ve jednom doivljeno oseanje i zatim kretanjima, linijama, bojama,
slikama izraenim recima predati to oseanje tako, da i drugi dozive isto oseanje, to je
stvar umetnosti. (Tolstoj)

Jedna od najrairenijih bolesti je dijagnoza. (Kion)

Jedno pie povlai za sobom drugo, a ono poslednje uzima u ruke oveka. (mit)
Kad bi postojala bia koja ljudima ispunjavaju sve elje, to ne bi bili bogovi, nego
demoni. (Spinoza)
Kad ovek pone da se prevre po krevetu, vreme je da ga napusti. (Velington)
Kad nemam ta da radim radim. (Derom Derom) Kad ostane bez argumenata,
vreaj protivnika. (Ciceron) Kad reka preplavi, izgubi svoj tok. (Kovaevi, R)
Kada se ovek svojski oda radu, alat najbolji nuno trai. (Gete)
Kao to konanost ograniava beskonanost, tako i nunost prua otpor mogunosti.
(Kjerkegor)
Keplerov nauni podvig postao je mogu onda kad se mislilac potpuno oslobodio
naslednih intelektualnih tradicija. Nije re samo o tradicijama osveenim autoritetom
crkve, ve o svemu to ograniava znaaj misli i ogleda se u poznavanju sveta, ivota i
ljudi. (Ajntajn)
Kiobran je zatita za jednog, a tu za dvoje. (Hikok)
Knjievnik ima samo jednog uitelja: to su sami itaoci. (Gogolj)
Ko bei, smanjuje se. (Cundri)
Ko govori ono to hoe, mora da slua ono to nee. (Tajmur)
74
Ko se nakani da ini dobro, taj ne srne oekivati da e mu ljudi zbog toga uklanjati
kamenje s puta, ve mora biti spreman na sudbinu da mu jo koji kamen na put navale.
(Albert vajcer)
Ko uzme da iskoristi odmor, taj uzme i da se odmara radei. (ernievski)
Ko vidi nebo u vodi, taj vidi i ribe na drvetu. (Lao e)
Ko voli posao, taj ga radi polako, a ko ga se boji, obavlja ga brzo. (Kokto)
Ko eli slatko, treba da podnese i gorko. (Lao e)
Konice nisu potrebne samo maini, nego i mainovoi. (Belmondo)
Kod Aristotela se objektivna logika svuda mesa sa subjektivnom, i to tako da je svuda
vidna objektivna. (Lenjin)
Kod svinje se moe iskoristiti sve od poetka do kraja. ak i njeno ime moe da se
upotrebi kao psovka i pogrda. (Houp)
Kompromis je sporazum izmeu dva partnera po kome svako dobija ono to nije hteo.
(Rielje)
Konferencije su ranirne stanice za nereene probleme dananjice. (Barton)
Kratkoa je sestra talenta. (ehov)
Kultura zahteva da se lepota udrui sa istinom. (Sartr)
Lako je misliti; teko je raditi; raditi onako kako se misli tee je od svega na svetu. (Gete)
Lakomislenost je pojas za plivanje rekom ivota. (Rable)
Lake je bolest spreiti nego leiti. Nema pravog ivota bez zdravlja. Zdravlje je najvee
blago na svetu. (Pelagic)
75
Likovi Dostojevskog neustraivo idu putem drutveno neophodnog samoizobliavanja,
neustraivo idu do kraja, a njihovo samorazaranje i samounitavanje najvatreniji je
protest koji se mogao uti protiv savremenog ureenja ivota. (Luka)
Ljudima treba govoriti glasno masa slua one koji su naj-buniji. (Gvareski)
Ljudskim duama teti ako ono to je dokazano proglasite zajeres. (Galilej)

Male stvari ostavljam svima drugima velike su za svakog. (Tagore)

Mata je vanija od znanja.. (Ajntajn)
Mislim da jedina mogua osveta jeste zaboravljanje, zaborav. (Borhes)
Mjuzikl je izmiljen kao recital za glumce koji ne znaju da pevaju i kao opera za pevae
koji ne znaju da govore. (Aznavur)
Mnogo ega moe da se dogodi izmeu usta i zalogaja. (Zoenko)
Moje pravilo se sastoji u tome to uvek raunam na izuzetke. (Likok)
Monotonija je najbolja medicinska sestra. (Munro-Saki)
Mozak budale pretvara filozofiju u ludoriju, nauku u pra-znovericu i umetnost u
pedanteriju. Otuda univerzitetsko obrazovanje. (o)
Moete da se kartate bez novca, ali ne moete da se kartate bez karata. (mit)
Nadanje je instinkt koji moe ubiti razboritost duha. ivotinje ne poznaju razoaranja.
(Breht)
76
Najbolji lek od misli na smrt je rad. (Cesarec)
Najbolji lekar je sama priroda. S jedne strane, izlei tri etvrtine svih bolesnih, a s druge,
nikad ne govori nita loe o drugim lekarima ... (Galen)
Najefikasnija zatita pacijenta je skratiti vreme posete u bolnicama. (Nesin)
Najopasniji umor koji ostavlja najgore posledice izazvan je prevelikim odmaranjem.
(Klemanso)
Najpre sagradi talu, pa onda kupi kravu. (Krilov)
Najsigurniji nain da se oslobodimo neke napasti jeste da joj popustimo. (Kurtlen)
Najtei vid reenja problema jeste predvideti probleme nastale iz reenja. (Teodor Levit)
Najvea je greka u leenju bolesti, to postoje lekari za te-lo i lekari za duu, a ipak je to
dvoje jedno i nedeljivo. (Platon)
Naravno da je mnogo lake da predloite reenje kad ne znate previe o samom
problemu. (Tuholski)
Nauka treba da slui oveku, i to nije fraza, to je neophodnost da ovek pomou naunih
tekovina savlada tekoe koje se javljaju na njegovom putu za opstanak i dalji razvoj
civilizacije. (Savi)
Ne bacaj staru kantu sve dok se ne uveri da nova dri vodu. (Mike)
Ne jedi do sitosti, ne pij do iznemoglosti. (Franklin)
Ne kloni duhom nego ustaj, leci se im bolest oseti. Naputanje vodi u upropatavanje.
(Pelagic)
Ne pij nita dok ne pogleda, ne potpisuj nita dok ne proita. (Fier, M.)
77
Ne plai, ne ljuti se, ve shvataj. (Spinoza)
Ne trudi se da meu pijancima jedini izgleda trezan. Njima e se initi da si ti jedini
pijan. (Kej)
Ne uznemiravaj se zbog sitnica ili optih i neizbenih nesrea. (Franklin)
Ne verujte recima, ni svojim ni tuim, verujte samo delima, i svojim, i tudim. (Tolstoj)
Nedefinisani problem ima beskrajan broj reenja. (Hamfri)
Neka ljudi svih stalea, imali uspeha ili ne, trijumfovali ili ne, vre samo svoju dunost i
neka tim budu zadovoljni (Platon)

Neka se upotrebljavaju oveanska sredstva kao da nema boanskih, a boanska kao da

nema oveanskih. To je pravilo nad svim pravilima, za koje ne treba razlaganja.
(Gracijan)
Nekad je knjievnost bila umetnost, a fmansije zanat. Danas je knjievnost zanat, a
fmansije umetnost. (Lipman)
Nema arhitektonskih pravila za kule u vazduhu. (London) Nemam reenje, ali se divim
problemu. (Eli Brilijant)
Nemojte mi davati savete, ja i sam znam da greim. (Pitigri-H)
Ni oni koji vole istinu, ni oni koji vole lepotu, ne mogu da se bave politikom, jer se ona
ne bavi ni istinom ni lepo-tom. (Kami)
Nikad ne napiem svoje ime na knjigama koje kupujem pre nego to ih proitam. Tek tad
mogu rei da su moje. (De-lib)
Niko ne sanja o onome to za njega nema znaaja. (Hese) 78
Niko nije tako gluv kao onaj koji nee da uje. (Karajan)
Nita ne postoji iz ije prirode ne bi sledovala neka posledi-ca. (Spinoza)
Odgovor je uvek unutar problema, ne izvan njega. (Maral Meklaun)
Ogorenje uopte igra u politici obino najgoru ulogu. (Lenjin)
Oko ide gde hoe, ali noga nikad. (Dikens)
Onaj ovek koji nikada mije zapao u neku veliku protivre-nost, uopte se ne bori.
(Poveze)
Onaj to okleva ponekad je spaen. (Morijak)
Ono to vodi i vue svet nisu lokomotive, nego ideje. (Li)
Optimist svuda vidi samo zeleno, a pesimist samo crveno svetio... Meutim, mudrac je
lep za boje. (Sartr)
Poni! Zapoeto je pola dela. (Latinska poslovica) Pola ivota je elja, a pola
nezadovoljstvo. (Dosi)
Pomozi onome koji nosi teret, a ne onome koji ga sputa pored tebe. (Seneka)
Ponavljanje je majka uenja, ali smrtni neprijatelj stvaranja. (ajkovski)
Posle pronalaska maine koja sama pie stihove, jedino je ostalo da se pronae neka
naprava koja bi te stihove sluala. (Buhvald)
Poto su izvukli neke pouke iz susreta sa lavom, ljudi su poeli da izbegavaju ivotinje,
ak i one najmanje. (Likok)
Postoje teorije koje puze i postoje teorije koje imaju krila. (Solovjov)
79
Pre nego to ja podigoh zid, htedoh da znam, ta ugraivah i od ega se ograivah sam,
kao i da li koga tim moda ne vream. (Frost)
Pristanite je mesto gde se brodovi sklanjaju od nevremena, da bi se izloili besu
carinika. (Mike)
Problem je mogunost koja ti je ponuena da bi uradio bolje. (Elington)
Problemi se ne mogu reavati na istom nivou spoznaje koja ih je stvorila. (Antajn)
Prolost je isto toliko neotkrivena kao i budunost. (Blok)
Prosveenost je izlazak oveka iz stanja samoskrivljene nezrelosti. Nezrelost je nemo da
se svoj razum upotrebljava bez vodstva nekog drugog. (Kant)
Protivnik se i zagrljajem moe onemoguiti u akciji. (Kekonen)
Provalnici i hirurzi navlae rukavice da ne bi ostavili tragove. (Tati)
Radi ono ta ti kae pop, ali ne radi ono to radi pop. (Gvareski)

Reci su kao pele, one su istovremeno i med i aoka. (vajcarska narodna poslovica)
Religije su kao varnice: da bi svetlele, potreban im je mrak. (Sopenhauer)
S filozofskog gledita Mocart nam izgleda jo udesnija pojava nego to nam se
predstavljao kao autor divnih muzikih dela. (Stendal)
Sa ivima razgovaramo, o buduima ne mislimo. Varamo sebe i varamo druge, uvek,
svuda i u svemu, na naem kratkom putu izmeu dva tamna predela nepostojanja.
(Andri)
Saveti moraju da se dele, jer je to jedini nain na koji mogu
da se upotrebe. (Gras) Seanje je jedini raj iz koga ne moemo da budemo proterani. (Kronin) Slogom rastu male stvari, neslogom se i najvee raspadaju.
(Latinska poslovica)
Snaga se ne ogleda u vrstom i snanom udaranju, ve u promiljenom. (Balzak)
Spolnost upotrebljavaj za zdravlje i potomstvo, nikad za okrnjenje svog ugleda i ugleda
drugih. (Franklin)
Srdba ini ljude sentimentalnijim vie nego ljubav. (Remark)
ta je to konzervatizam? Nije li to odanost starom i oprobanom protiv novog i
neisprobanog? (Linkoln)
ta znai putovati? Menjati mesta? Ne. Menjati iluzije i
predrasude. (Frans) Stil znai, u prvom redu, nita suvino i svebitno. (Balzak)
Sto je potrebno da uini, uini odluno, svoju odluku izvedi bez pogreke. (Franklin)
Strpljenja! Vremenom od trave postaje mleko. (Narodna mudrost iz Kine)
Stvarnost budi elje, ali nikad da ih zadovolji. (Remark) Sudbina i dua su dva imena
jednog pojma. (Remark) Sudbina mesa karte, a mi igramo. (Sopenhauer)
Sumnjiavost rui sve, da bi konano sruila samu sebe.
(Volter) Svaka nacija treba i moe da ui od druge. (Marks, K.)
80
81
Svaki umetnik-stvaralac osea se ocem svojih dela. (Frojch
Svakog dana odnesi kotaricu na jedno mesto i sagradie planinu. (Konfuije)
Sve to je uopte vredno raditi, vredno je da bude uraeno dobro. (esterfild)
Sve to jedemo i pijemo prelazi u krv, a naa krv bie takva kakva je naa hrana, pie i
vazduh. Od dobre hrane zavisi blagostanje i zdravlje naroda. Samo sit ovek moe da
misli pravilno i da radi uredno i dovoljno. (Pelagic)
Svet je pozornica gde svako igra svoju ulogu. (ekspir)
Svi mi imamo dovoljno snage da podnosima tue nevolje. (Beket)
Televizija je jedini lek za spavanje koji se uzima oima. (Tati)
Ti se eli ivot ali, jer nisi preuzeo odgovornost za svoje odluke. Preuzeti odgovornost
za svoje odluke znai da smo spremni umreti za njih. (Kastaneda)
Treba najvie potovati ono to je najstarije, a zaklinjati se onim to se najvie potuje.
(Aristotel)
Treba pokuati i teke stvari. (Latinska poslovica)
Treba se uspraviti da bi bio veliki da bi bio mali dovoljno je da bude onakav kakav si.
(Mirabo)
Treba traiti samo jedno, da bi se dobilo mnogo. (Paveze)
Trn je telohranitelj rue. (ehov)
U borbi je ivot, a u radu spas. (Narodna poslovica)

U pustinji su mogui svi pravci. (Kovaevi. P)

U svakom od nas je oekivanje koje zovemo nada. (Platon)
82
1] ivotu jedne nacije nita nije opasnije od pravih reenja
za pogrene probleme. (Robert Rajh) Ujedenog ne moemo izleiti ako ubijemo psa.
(Linkoln)
Umetnost je stvarana da se oseti, a ne da se razume. Zato se uvek, kad se o umetnosti eli
govoriti razumom obino kau gluposti. (Drajzer)
Uvek kada vreme brzo nagli i prenagljuje, na povrinu iskau prirode koje su spremne da
se bez ustezanja bace u ta-lase. (Cvajg) Uvek ovde na zemlji tek krajnja nevolja prua
neuporedive
primere sloge. (Cvajg)
Uzbuenje nas pokree iz nepokretnosti, to je njegova glavna zasluga. (Karlajl)
Vaspitanje razvija sposobnosti, ali ih ne stvara. (Volter) Vanije je prouavati ljude nego
knjige. (Ruso) Vano je da nam napori budu okrenuti pravog sri problema, a ne da se
rasipaju na sporedne aspekte. Sto su sloenije tekoe koje susreemo, to je bitnije da ih
imamo na umu jer je sastavni deo ljudske prirode da pokua da iz-begne ono sa im ne
ume da se suoi. (Bernard Baruh)
Velika ivotna tajna jeste u tome da bar nekoliko nedelja ne otvarate pismo koje ste
dobili. Kada to vreme proe, pri-metiete da sva pitanja sadrana u pismu ve imaju
odgovor. (ari de Gol)
Velike odluke se najee brzo donose; o njima se uvek vie misli posle, no pre
donoenja. (osi, D.)
Veliki duhovi treba da oekuju uspeh od velike raznolikosti, od velike darovitosti, a ni od
ega drugog. (Dizraeli)
Vi mislite da ja to tapkam u mestu? Greke. Ja samo pripremam teren za sledei korak.
(Tuholski)
83
Vladao sam na taj nain to sam udruio silu i pravo. (Solon)
Vladari moraju da se uvaju laskavaca kao kuge. Da bi s odbranili od njih, neka izaberu
pametne ljude, pa neka im odobre da im slobodno govore istinu. (Ruso)
Vremenu se valja pokoravati. (Latinska poslovica)
Za formiranje ukusa nita nije pogodnije od prepisivanja najboljih pasusa ili beleenje
dubokih misli. (Moroa)
Za svaki sloen problem postoji jednostavno reenje. I to pogreno. (o)
Zamraite, da vidimo ko svetli. (Kovaevi, P) Zlatno je pravilo da nema zlatnog pravila.
(o, B.)
iveti znai menjati se, i posmrtni ivot naih misli, ove-koveenih perom, podvrgnut
je is tom zakonu: one i dalje postoje, ali se stalno menjaju i sve manje lie na one kakve
su bile kada su se pojavile na svetu, ponikle u naoj dui. (Frans)
ivot je crtanje u kome ne moete da upotrebite gumicu za brisanje. (Bergman)
ivotna snaga jednog oveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnou
zaboravljanja. (Andri)
urba nije nikad dobra, sem kad treba uloviti muvu. (Aver-enko)
BOGATSTVO / SIROMATVO

Pohlepan ovek uvek mui dvostruku muku: kako da zgrne novac i kako da ga potroi.
(Lao e)
84
Ako prisvajate pozajmljen novac, imaete teke misli, ako prisvajate pozajmljene misli,
imaete lak novac. (Len)
Ako proizvodite neto bez ega ljudi ne mogu, zaraivaete novac. Ali ako proizvodite
potpuno beskoristan predmet napraviete bogatstvo. (Gras)
Beda ne moe nita onome ko joj sam ponudi utoite. (Albusiri)
Blagostanje svih pojedinih ljudi treba u svakom obziru daje cilj drave i itavog drutva
ljudskog. (Njego)
Blii se kraj godine, vreme je za inventarisanje. Zdravi ljudi inventarisae samo ono to
imaju, a bolesni iskljuivo ono to nemaju. (Radovi)
Bogata se i u tuini osea kao kod kue, a siromah je tuin i u svojoj kui. (Morijak)
Bogati ljudi uvek kraj sebe imaju uljeze; nauka i umetnost takoe. (ehov)
Bogatstvo i snaga jedne zemlje ne zavise od broja njenog stanovnitva, ve od koliine
hrane kojom raspolae. (Han Fei u)
Coveku je potrebno mnogo novca da bi ga prezirao. (Zoenko)
87
ovjek pripisuje sudbini uvek dvostruko vie ono to mu nedostaje od onoga to ve
poseduje. (Keler)
ela logika privatnog preduzetnitva lei na fundamentalnoj pretpostavci aktivne
konkurencije na slobodnim tritima. Ako takav sistem treba sauvati, bitno je da se
konkurencija odri aktivnom i trita slobodnim. (Samuel son)
ovek ne izvri samoubistvo iz ljubavi, ili zbog neke ene. ovek izvri samoubistvo
zato to ga jedina ljubav, bilo koja ljubav, potpuno razotkrije u svoj njegovoj bedi, pa
uvidi da je obezoruan, da je niko i nita. (Paveze)
Da nema siromaha ne bi imao ko da radi (Bugarska narodna poslovica)
Dan hvali posle zalaska sunca, ma posle bitke, enu posle smrti, kola posle probanja, a
psa uvek. (London)
Danas je svet znatno izmenjen, jer ovek u svojim smrtnim rukama dri mo kojom moe
da ukine sve oblike siromatva i sve oblike ivota oveka... i tako, moji sugraani
Amerikanci, ne pitajte ta vaa zemlja moe da uini za vas ve pitajte ta vi moete
da uinite za svoju zemlju. (Kenedi)
Duhovna i duevna sirotinja neizmerno su opasnije i od najgore materijalne bede.
(Vukasovi)
Finansijska politika je vetina obrtati novcem iz ruke u ruku sve dok vam u ruci nita ne
ostane. (Alen, V.)
Glad je stvorila veinu genijalnih ljudi. (Karlajl)
I darivanjem moe ovek poniziti oveka (Mirko Boi)
I zaista, nita nije nemilije nego biti na primer bogat, od estita roda, pristojne
spoljanosti, valjano obrazovan, bistar, pa i dobar, a u isti mah nemati nikakva dara,
nikakve osobenosti, pa ni udatva, ni jedne vlastite ideje, biti sasvim onakav kao i svi.
(Dostojevski)
Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju nita osim straha da e ga izgubiti. (Didro)
Ima mnogo puteva da ovek postane bogat, ali su veinom naporni. (Bekon)

Ima onih koji znaju da zarauju novac i onih koji znaju da ive. Ali veoma su retki oni
koji znaju i jedno i drugo. (Moravija)
Imao bih, zapravo, da kaem samo ovo: ivei u siromatvu, meu ponienim ili tatim
ljudima, zaelo sam dotakao ono to mi se ini pravim smislom ivota. (Kami)
Inflacija vam je kao i trudnoa: kad pone (a malo joj treba pa da pone), niko je vie ne
moe zadrati. (Buhvald)
Javno isticanje svoje skromnosti najnepodnoljivija je od svih sujeta. (Ostrovski)
Jedina razlika izmeu bogataa i siromaha je u tome to se siromah nada sledeem
obroku, dok je bogata zaokupljen prethodnim. (Demokrit)
Jedno pravilo koje, avaj, zapljuskuje bankara koji ga se ne pridrava: ... nikad ne posuuj
novac bilo kome, sem onome kome nije potreban. (Ne)
Jo uvek ovek troi novac koji nije njegov za stvari koje mu nisu potrebne da bi
imponovao ljudima koje ne trpi. (Kej)
Kad bi raditi bilo tako lako kao znati ta bi trebalo raditi, kapelice bi bile crkve, a
siromane kolibe kneevi dvori. (ekspir)
Kad ima sve, ne vidi nita, pregleda tek kad nema nita. (ekspir)
Kad ima sve, ne vidi nita. Pregleda tek kad nema nita. (ekspir)
89
Kad je u pitanju novac, onda je svako iste vere. (Volter) Kad su palate raskone, itnice
su prazne. (Lao e) Ko hleb prezire, kupi sa stola mrve. (ekspir)
Ko kae da je vano imati novca? Vano je da ga imaju drugi- (o, B.)
Ko mnogo poklanja sa hrpe poklanja; ko malo poklanja od srca poklanja (Narodna
poslovica)
Ko ograniava svoje elje, uvek je veoma bogat. (Volter) Koliko vie imate, toliko manje
jeste. (Marks, K.)
Kovanice su bogatstvo onih koji su siromani idejama. (Haek)
Lako je biti izdaan s tuim novcem. (Platon)
Lenjost koraa tako sporo da je siromatvo brzo stigne. (Frans)
Lihvar je ovek koji drugima pozajmljuje novac pod tekim uslovima uz garanciju i
oduzimanje robe, radnje, nekretnina. Obino radi kod kue, na ulici ili u kafani. Kad ima
poslovnicu i inovnike, onda se to zove banka. (Likok)
Ljudi nisu skloni samo tome da zaboravljaju dobroinstva koja su im uinjena, ve ak i
mrze one kojima bi morali da budu zahvalni. (La Rofuko)
Ljudi se hiljadu puta vie trude da steknu bogatstvo nego duhovno obrazovanje, mada je
sasvim sigurno da nau sreu stvara ono to jesmo, a ne ono to imamo. (Sopen-hauer)
Meni sudbina uvek onda daje kaiku kada nemam juhe, i obratno. (Petefi)
Mnogima nedostaje samo novac da bi bili poteni. (Molnar)
90
Mnogo vremena straio sam u ivotu zaraujui pare. Jer sticanje novca jeste traenje
vremena. (ubert)
Moe li iko da se seti kad to vremena nisu bila teka i kad novaca nije bilo malo?
(Emerson)
Mudrac ostaje postojan u bedi. Prosjak kad se nae u nevolji ne zna da se obuzda.
(Konfuije)
Muzika je hrana due. (ekspir)
Najvee iskuenje je siromatvo. I najmudriju ribu glad tera na udicu. (Gete)

Najvee iskuenje je siromatvo. I najmudriju ribu glad tera na udicu. (Gete)

Ne dozvoli nikome da zaviri u tvoju kesu i tvoju duu. (Bokao)
Ne preziri hleb jer e jednoga dana sa stola skupljati mrvice. (ekspir)
Ne troi vie nego to treba drugima i tebi, nita ne odbaci. (Franklin)
Neko je siromah zbog poroka, neko je siromah zbog vrlina (Isidora Sekuli)
Nema i ne moe biti pravednog bogatstva. (ehov)
Nematina i beda ne ine ljude boljim, nego ih, naprotiv, kvare. (Madagaskarska narodna
poslovica)
Nije muka u tome to sam siromah, ve to je to svetu poznato. (mit, M.)
Nita ne iezava tako neoekivano kao ono to se neoekivano pojavljuje. (Len)
Novac je kao je: mnogo ga je lake uhvatiti nego drati. (Mroek)
91
Novac je kao ena: da bi ga sauvao, treba da se bavi ni' me, inae e da usrei drugoga.
(Safir)
Novac je kao ena: da bi ga sauvao, treba da se bavi njime, inae e da usrei drugoga.
(Safir)
Novac nam je pre pameti udario u glavu! (Pajovi) Novac nam pomae da podnosimo
siromatvo. (Tuvim)
Novac ponekad uklanja neprilike, ali ih i stvara. (Gras)
Novac u depu vrag u srcu. (Kozarac)
Od prosjakog tapa i zatvora niko nije bezbedan. (Cvajg)
Oporezivanje je umetnost da se guska oerupa sa to manje gakanja i sa to vie perja.
(Resler)
Opte bankarsko staro pravilo o kreditu: Nad kreditom moraju bditi i onaj ko novac
uzima i onaj to mu potpisuje garanciju. (Vasiljevi)
Pitate li: koja je prava granica bogatstva? Ona je: prvo, imati to je potrebno, a drugo,
imati to je dovoljno. (Sene-ka)
Pohlepan ovek uvek mui dvostruku muku: kako da zgrne novac i kako da ga potroi.
(Lao e)
Pohlepan ovek uvek mui dvostruku muku: kako da zgrne novac i kako da ga potroi.
(Lao e)
Polo mi je za rukom da napravim podvig: polazei od niega dospeo sam do bede. (Ale)
Postoje hoteli u kojima nema buva, jer ne bi mogle da ive od stenica. (Katajev)
Pravo oporezivanja... nije samo pravo da se poreski obveznik razori, ve i pravo da se
odri u ivotu. (Vrhovni sud Sjedinjenih Amerikih Drava).
92
komerna oholost oznaka je sitne due. (Jesenjin) Put do blagostanja je vrlo kratak, ali i
vrlo opasan. (mit, M.)
Rasipnik je gori od tvrdice, jer troi ne samo svoje, nego i tue. (Didro)
Ribe se love udicom, a ljudi korupcijom. (Gvareski) Ruka koja daje uvek je iznad one
koja prima. (Didro)
Sam po sebi, novac ne vredi nita. Jedinu njegovu vrednost primeujemo tek kad se od
njega rastajemo. (Ale)
Samo siromasi misle vie na novac nego bogatai. (Heren)
Seks je kao novac. Samo ako ga ima mnogo, onda je dovoljno. (Don Apdajk)
Seks je poslednje utoite siromanih ljudi. (Kventin Krisp)

Siromatvo i nada su majka i ki. Dok se zabavlja sa etkom, zaboravlja na majku.

(Morijak)
Sirotinja je najbogatija, uvek sve plaa. (Pajovi)
krtica postaje bogat glumei siromaka; rasipnik pak osiromai glumei bogataa.
(ekspir)
Sopstveni interesi uvek e da upravljaju svetom. Ne bi trebalo da pokuamo da to
zaustavimo. Trebalo bi da pokuamo da sopstvene interese nevaspitanih ljudi dovedemo
vie u sklad sa interesima pristojnih ljudi. (Batler)
tednja je veliki prihod. (Ciceron)
Sto ljudi vie imaju, to vie ele. (Latinska poslovica)
Sto se neko vie goji, tim vie postaje razborit, trbuh i razboritost uvek rastu zajedno.
(Fernandel)
to vie daje, tim vie ima. (Lao e)
93
Strpljivost je, naalost, jedina odea koju je otac Adam ostavio svojim golim sinovima.
(Servantes)
Sueno nam je da umremo, pa hajdemo da troimo! Ali pred nama je dug ivot, hajde da
tedimo. (Gribojedov)
Svako bogatstvo je proizvod neijeg rada. (Lok) Svi siromani su velikoduni. (Ibn Zafar)
Svojina je zamka: ono to verujemo da mi posedujemo, to poseduje nas. (Balzak)
Treba imati apetit siromaha da bi se uivalo u bogatstvu bogataa. (Fokner)
Tri su velika pronalaska od kada je sveta i veka: vatra, toak i centralno bankarstvo.
(Roders)
Usta bez zuba isto su to i mlin bez kamena. Zato mnogo vie treba ceniti zub, nego
dijamant. (Servantes)
Za sva siromana drutva karakteristino je da imaju mnogo praznika. (Mike)
Zabluda je shvatanje da su siromani i bogati jednaki pred smru. Oni su jednaki tek
posle smrti. (Emerson)
Zna se ta je konjuktura: kupovati kad svi prodaju i prodavati kad svi kupuju. Ali zato
treba imati dovoljno hrabrosti, inae se ne moe postati Rokfeler. (Rokfeler)
ZNANJE / NEZNANJE
poslednji uenik zna danas istine za koje bi Arhimed rtvovao svoj ivot. (Ten)
94
Atribut je najvei neprijatelj imenice, ako se upotrebi gde ne treba. (Volter)
Bolje je biti sa svima budala, nego sam pametan. Tako kau politiari. Jer ako su svi ludi,
ne izostajemo ni iza koga, a ako je pametan sam, to e ga svi drati za ludu. Toliko vredi
ii niz struju. Ponekada se najvee znanje sastoji u neznanju ili u afektovanju neznanja.
Mi moramo da ivimo sa ostalima, a oni su u veini neznalice. Da bismo i-veli sami,
morali bismo biti mnogo slini Bogu ili sasvim slini kakvoj ivotinji. No ja bih ipak
hteo, da prekrojim taj aforizam, pa da kaem: bolje je biti sa ostalima pametan, nego sam
budala. Ima ljudi koji u himerama trae originalnost. (Gracijan)
Bolje je nauiti nepotrebno, nego nita. (Seneka)
Bolje je znati malo ali temeljito, nego mnogo i povrno. (Kant)
ovek bi morao da zna neto i o sopstvenoj zemlji pre nego to krene u inostranstvo.
(Forman)

ovek je svojim umom odreen da bude u drutvu sa ljudima i da se u njemu umetnou

i naukama kultivie, civi-lizuje i moralizuje. (Kant)
oveku koji sve zna ne preostaje nita drugo nego da sebi prosvira metak kroz glavu.
(Sestov)
97
Danas ljudi znaju cenu svemu, i vrednost niemu. (Vajld)
Filozofski sistemi su potpuno istiniti samo za svoje uterne ljivae. (Nie)
Gotovo sve to je reeno o novcu i za i protiv i tano je, i nije. Novac ima tamnu
stranu kao mesec, koju ne mogu da vide ni oni koji ga imaju, ni oni koji ga nemaju.
(Fokner)
I najslabiji uenik zna danas istine za koje bi Arhimed rtvovao svoj ivot. (Ten)
Iluzije jo nikad nisu bile zatita pred injenicama. (Aeson)
Ima knjiga iz kojih saznajemo sve, a na kraju ipak ne shva-tamo nita. (Gete)
Izreke su ukras govora. (Narodna mudrost iz Persije)
Ja jo nisam sreo oveka od koga se ne bi moglo nita nauiti. (Mirabo)
Kad vidim seljaka kako ivi neosetljiv prema arima prirode, on me uvek podseti na
bibliotekara koji ne ume da ita. (Kion)
Knjiga je u celini put od zla ka dobru, od nepravde ka pravdi, od neistinitog ka istinitom,
od noi ka danu. (Igo) Ko bude nauio ljude da umru, nauie ih da ive. (Ruso) Ko
mnogo govori ili mnogo zna ili mnogo lae. (Heltaji) Ko mnogo zna, toga je teko
zadovoljiti. (Gracijan)
Ko ne ide na fakultet kao u hram nauke, taj ulazi tamo kao u predvorje karijere. (Pisarev)
Ko se posveuje uenju, postaje iz dana u dan vei. (Lao e) Koliko li ima ljudi na ije bi
se biblioteke, kao na boice sa lekovima, mogao da stavi natpis: samo za spoljnu
upotrebu. (Doe)
98
mdikamo je bolje znati o svakoj stvari poneto nego o jednoj sve. (Paskal)
lo znanje ini ljude oholim, a veliko smernim. Zato prazno klasje naduveno die glavu
u vis, a puno smer-no obara glavu ka zemlji. (Neruda)
Mana mnogih ljudi je to to ele da budu uitelji drugih, a ustvari trebalo bi jo dugo da
ostanu uenici. (Spinoza)
Mi rado potcenjujemo ono to imamo, a precenjujemo ono to jesmo. (Mirabo)
Misli su kao ene: jeftinije ih je deset hraniti, nego jednu oblaiti. (Goldoni)
Miljenja su kao ekseri: to ih vie bijemo, sve se dublje zabijaju. (Dizraeli)
Mnogi ljudi itaju, ali malo je onih koji znaju da itaju. (Aragon)
Mnogo znao, mnogo i patio. (Narodna poslovica)
Mnogo znati, znai pre vremena ostariti. (Ruska poslovica)
Na svetu postoje dve vrste ljudi: inteligentni bez religije i religiozni bez inteligencije.
(Aragon)
Najbednije delo koje ovek moe poiniti u polemici jeste isticati gramatike i
pravopisne greke protivnika. (Gva-reski)
Najvaniji rezultat svakog obrazovanja jeste upoznavanje samog sebe. (Sagan)
Nauna misao ne trpi kompromise. (o, B.)
Ne berite rue i ne urite da biste ih sauvali, ve poite dalje. One e se sauvati same,
cvetajui du celog puta. (Tagore)
99

Ne trudi se da zna sve da ne bi u svemu postao neznalir (Demokrit)

Ne veruj onome koji izdaleka dolazi, ve onome koji se odande vraa. (Servantes)
Neki ljudi idu za nama. Ako ne mogu da nas stignu, oni se kunu da smo mi zalutali.
(Petefi)
Nemogue je da se sve dokazuje. (Aristotel)
Nepotpuno znanje je opasnije od neznanja. (Bolivijska poslovica)
Neuen ne moe nauku trpeti jer zna, kako nauka doe, sva vlast koja je na sujeverju
osnovana i utvrena da e propasti. (Obradovi)
Neznalica je onaj koji ne zna danas ono to mi nismo znali jue. (Nestroj)
Neznalice imaju udnu bolest: nisu svesne svog neznanja. (Rable)
Neznanje je blie istini nego predrasuda. (Didro) Neznanje je uvek spremno da se samo
sebi divi. (Boile)
Ni u ta se tako vrsto ne veruje kao u ono to se najmanje zna. (Monteskje)
Nije doputeno sve znati. (Latinska poslovica)
Nije teko znati kako se neto radi. Teko je samo to raditi. (Lao e)
Nije vano da ovek zna mnogo stvari, ve da ume korisno da ih upotrebi. (Tenison)
Nikada dovoljno ne razmiljamo o tome koliko je prijatno ne pitati nita. (Seneka)
100
Mita tako destruktivno ne utie na nauni rad i naunu linost kao kult sebe samoga...
Svaki nauni radnik polazi od metode i rezultata koje su drugi stvarali. Svi se mi penjemo
jedni na ramenima drugih. I ljudi velikih rezultata mali su faktori u ogromnom naunom
razvitku. Naune hipoteze koje ine vane beouge u razvitku nauke, teku kao reka:
jednih nestaje, da ih drugi smene. (Cviji)
O mnogim stvarima znamo samo kako se zovu i nita vie. (apek)
Obrazovanje bi moglo da nam mnogo pomogne da razvijemo sopstvena ubeenja i da
ivimo sa vie svesti o sebi samima. (Honoraj)
Od velikog do smenog je samo jedan korak. Povratak je mnogo dui. (O' Keli)
On se sluio samo miljenjima drugih ljudi. Bio je profesor filozofije. (Hikok)
Oni koji itaju znaju mnogo, oni koji posmatraju znaju katkad jo i vie. (Dima)
Oni koji daju besplatno savete i sami ih se ne pridravaju. (Fonda)
Onog ko ui novo, s time da obnavlja staro, moemo smatrati uiteljem. (Konfuije)
Optimista je po pravilu savremenik koji nije dovoljno infor-misan. (Prili)
Pitanja na koja je najtee dati odgovor jesu ona iji je odgovor oigledan. (o)
Prava naslada nije u tome da nae istinu, ve da je trai. (Tolstoj)
Prolost je prekrivena crnom koprenom, a budunost ruiastom. To je zbog toga to je
prvu istaklo iskustvo, a drugu nada. (Leonov)
101
Prost narod je bolji od prosveenog sveta samo u velikim drutvenim vrenjima; on je
sposoban za plemenite strasti. (Stendal)
Razgovor je udna pojava: tako suvina i tako potrebna. Tu jedni uvek kau ono to
znaju, a drugi ne znaju ono to kau. (apek)
Reci su ekseri za koje treba zakaiti ideje. (London)
Sa svakim jezikom koji naui, oslobaa po jednog duha koji je sputan u tebi. (tajnbek)
Samo onaj ko veruje u budunost, veruje i u sadanjost. (Neruda)
Samozadovoljan ovek je izraslina na grudima drutva. (Gorki)
to ovek manje zna to mu se njegovo znanje ini obimnije. (Ruso)

Strunjak je osoba dovedena u poslednjem trenutku kako bi podelila krivicu. (Buhvald)

Svako znanje proistie iz sumnje, a zavrava se verovanjem. (Ten)
Sve nae saznanje poinje ulima, odatle ide razumu i zavrava se kod uma, iznad koga
se u nama ne nalazi nita vie to bi moglo da prerauje materijal opaanja i da ga
podvodi pod najvie jedinstvo miljenja. (Kant)
Sve to znamo o stvarnosti proistie iz ogleda i zavrava se njime. (Ajntajn)
Svi ljudi po prirodi tee da dou do znanja. (Aristotel) Svi ljudi po prirodi tee ka znanju.
(Aristotel)
Televizija je izmiljena zato da bi i nepismeni imali razloga da nose naoare. (Brando)
102
Toliko lud nisam da bih znao sve. (Didro) U praznu glavu stane mnogo toga. (Kraus)
Uenje bez razmiljanja je prazno, razmiljanje bez uenja opasno. (Lao e)
Uenje je svetlost. (Japanska poslovica)
Uski strunjak saznaje sve vie o sve manjem da bi na kraju znao sve o niemu i nita o
svemu. (o)
Veliki broj ljudi imaju miljenja koja su oprena jedna drugima, i svako od njih misli da
su u zabludi svi koji ne dele njihova miljenja. (Aristotel)
Verovanje u postojanje spoljanjeg sveta nezavisnog od subjekta koji ga usvaja, lei u
osnovi ele nauke o prirodi. Ali, poto ulni opaaj daje informaciju o tome spolja-njem
svetu, ili o fizikoj realnosti posredno, mi je moemo prihvatiti samo putem
razmiljanja. Iz toga proizi-lazi da nae predstave o fizikoj realnosti nikada ne mogu biti
konane. Moramo uvek biti spremni da zameni-mo te predstave, tj. da promenimo
aksiomatinu osnovu fizike, da bismo injenice opaanja obrazloili na logiki
najsavreniji nain. I zaista, povran pogled na razvitak fizike pokazuje da njena
aksiomatska osnova tokom vremena trpi duboke promene. (Ajntajn)
Vie zna glupan u svojoj kui nego mudrac u tuoj. (Servantes)
Vraare ti pomau da ti sudbina ostane nepoznata. (Konfuije)
Za neko ubeenje kae se da je vrsto ukoliko odoleva svesti da je pogreno. (Valeri)
Za razliku od nekih doktora nauka, seljaci imaju mnogo vie znanja nego kolske spreme.
(Radovi)
103
Zaista, kao to dnevna svetlost zaslepljuje oi slepih va, tako i stvari najoiglednije po
prirodi, zaslep]iuju teligenciju nae due. (Aristotel)
ln~
Zanat je svakidanji dobitak. (Narodna poslovica)
Zbirka anegdota i maksima za svetskog oveka je najvee blago, ako one prve ume na
prikladnom mestu da ubaci u razgovor i ako mu ove druge u pravi as padnu na pamet.
(Gete)
Znanje ini oveka slobodnim, ali ne i srenim. (Remark)
Znanje i hrabrost: na njima se zida veliina. Oni ostvaruju ono to je besmrtno, jer su i
oni besmrtni. Svaki vredi onoliko koliko zna, a mudar moe sve. ovek bez znanja
svet u mraku. Uviavnost i snaga oi i ruke. Bez hrabrosti znanje je neplodno.
(Gracijan)
Znanje i prava govore, dok neznanje i nepravda urliu. (Graf)
Znanje je jedini instrument proizvodnje koji ne podlee opadajuim prinosima. (Klark)
Znanje je orue, a ne cilj. (Tolstoj)
Znanje je potrebno u ivotu kao puka u borbi. (N. Krupska)

Znanje je otrov koji u velikim dozama leci, a u malim ubija. (Mor Jokai)
Znanje se ne moe kupiti. (Vuga)
Znati mnogo stvari ne znai biti mudar. (Heraklit)
Znati napamet ne znai znati (Montenj)
104
Ako dokazujem da sam u pravu, ja priznajem da sam moda u zabludi. (Bomare)
Ako glupost preivi, moe se rei da je ak toliko glupa da ne ume ni da umre. (Likok)
Ako je razum mo koja ujedinjuje pojave posredstvom pravila, onda je um mo koja daje
jedinstvo pravilima razuma posredstvom principa. Prema tome, um se nikad ne moe
odnositi neposredno na iskustvo ili na ma koji predmet, ve na razum, da bi njegovim
raznovrsnim saznanjima dao na osnovu pojmova jedinstvo a priori, koje se moe zvati
jedinstvo uma i koje se potpuno razlikuje od onog jedinstva koje razum moe da
proizvede. (Kant)
Ako mnogo itamo, postajemo ponosni i tani, ako mnogo vidimo, postajemo mudri,
razumni i korisni. (Lihten-berg)
Ako mudrac ne poui budalu, nastaje dvostruka teta: umanjio je svoj ugled, a budalu
ohrabrio da i dalje grei. (Spinoza)
Ako naie na oveka s kojim vredi govoriti i ne govori, izgubio si oveka. Kad naie
na oveka s kojim ne vredi govoriti i govori, izgubio si reci. Mudar ovek ne gubi ni
oveka ni reci. (Konfuije)
Ako poalje devet glupaka da ti neto kupe, ti si postao deseti. (Tuholski)
107
Ako re vredi jednu paru, utanje vredi dve. (Jevrejska izreka1)
Ako ti je pamet slaba, mora imati zdrava lea. (Bugarska poslovica)
Ako ve nisi u stanju da sipa munje, okani se i grmljavine (Bernar, T.)
Bol podstie oveka da misli, misao ini oveka mudrim mudrost ini ivot podnoljivim.
(Don Patrik)
Bolest smeta zdravom, a glupost pametnom. (Konfuije)
Bolje je s mudrim plakati, nego sa budalom pevati. (Slovenska poslovica)
itati, a ne razumeti, to je kao da lovi, a nita ne ulovi. (Goldoni)
ovek koji je uvek mudar vredi malo vie od onoga koji je uvek glup. (Bini)
ovek postaje pametniji vie od tuih gluposti, nego od svoje pameti. (Doe)
utanje je velika umetnost konverzije. (Buhvald)
Diplomata je gospodin koji sedam puta prevrne jezikom pre nego to ne kae nita.
(Mroek)
Dobro je smejati se poslednji: tako bar imate vremena da shvatite u emu je vic.
(Katajev)
Dok se pitamo ta treba poeti, trenutak za poetak je ve proao. (Haj ne)
Drugi deo ivota kod pametnog oveka sastoji se u oslobaanju od ludosti, predrasuda i
pogrenih miljenja koje je stekao tokom prvog dela ivota. (ehov)
Genijalni ljudi imaju najkrae biografije. Njihovi roaci ne mogu nita da kau o njima.
(Tuvim)
108
nijalnost je jedina patnja za koju niko nema saaljenja, ak ni ena. (Vulf)
Genije je ovek koji moe da ostvari sve osim dovoljno sredstava za ivot. (Panjol)
Genije je onaj koji reava probleme za koje uopte nismo znali da postoje. (Gras)

Genije je sam sebi nagrada, jer ako je ovek najbolji, on je to prvenstveno zaradi sebe
sama. (openhauer)
Genije nita tee ne podnosi nego osrednjost. (openhauer)
Glad je sluavka genija. (Tven)
Glupak uvek nae veeg glupaka koji mu se divi. (Boalo)
Glupost je najneobinija od svih bolesti, od nje ne pati bolesnik, nego svi ostali. (Prever)
Glupost je nesalomljiva: sve to naleti na nju, mora da se razbije. (Flober)
Glupost je neto to svako ima pravo da kae, ali neka bar to ne izrie sa dostojanstvom.
(eril)
Glupost potie iz uverenja da za svako pitanje postoji spreman odgovor. Mudrost znai
imati spremno pitanje za svaku pojavu. (Kundera)
Homo sapiens jedina je zverka obdarena razumom, ali i jedino bie koje svu svoju
energiju moe da posveti kakvoj nerazumnoj stvari. (Bergson)
Idealista, dogmatiar po pravilu tei da svet i ljude ukalupi u svoje vizije, a kad to ne ide
milom vizije pokuava da uspostavi silom. oveka ne opredeljuje njegov idealizam
nego njegov stvarni doprinos viim ciljevima. (Boi)
109
Ima bogatstva, ali nije Rotildovo; ime ti je estito, ali se nije nikada niim proslavilo;
vanjtina je pristojna, ali slabo izrazita; obrazovanje ti je valjano, ali ne zna na ta da ga
upotrebi; ima pameti, ali bez svojih ideja; ima srca, ali bez velikodunosti, i tako dalje,
i tako dalje, u svakom pogledu. Ovakvih ljudi ima na svetu sva sila, pa i kud i kamo vie
nego to ti se ini; oni se dele, kao i svi ljudi, na dve glavne vrste: jedni su ogranieni,
drugi mnogo pametni. Prvi su sretniji. Ogranienom, obinom oveku nije, na
primer, nita lake nego da uobra-zi da je neobian i originalan, pa bez ikakvih kolebanja
uiva u tome. (Dostojevski)
Iskustvo je jedina stvar koju bi smo imali rauna da kupujemo polovnu. (Morijak)
Ja mudrosti seme sejah svakom zgodom, ekajui eljno da urodi plodom; a sva etva
koju ponjeh bese ova: dolazim sa vetrom, odlazim sa vodom. (Hajam)
Jasne ideje ponekad dovode do odsustva bilo kakvog dela-nja. (Valeri)
Jedan bednik moe da upita vie nego to devet mudrih zna da odgovori. (Jugoslavenska
narodna izreka)
Jedino je glupost dovoljno hrabra da se predstavlja kao savrenstvo. (Man)
Jedna pamet je dobra, a dve su bolje. (Dostojevski)
Jeste li primetili da ovek koji je neobino rasejan u krugu svojih podreenih, nikad nije
rasejan pred svojim pretpostavljenim. (Turgenjev)
Jezik mudraca je u srcu, srce glupana je na jeziku. (edrin)
Kad bi ljudi govorili samo ono to znaju i u ta se razume-ju, oni gotovo ne bi ni govorili.
(Molijer)
Kad diskutujem sam sa sobom, uvek sam u pravu. (Haek) 110
Kad je priroda u isti mah stvorila i razum i strasti, drugim poklonom, izgleda, htela je da
oveku da pomogne da zaboravi zlo koje mu je uinila prvim. (amfor)
Kad svi isto misle, znaci da niko ne misli mnogo. (Lipman)
Kada bi se tampale samo korisne knjige, bilo bi ih sto puta manje. (Volter)
Kakva bi tiina nastala kada bi ljudi govorili samo ono to znaju. (apek)
Kakva je korist od mudrosti, ako ona ne moe da zatiti o-veka od gordosti? (Man)
Knjiga je dobra ako autor govori samo to to treba i tako kako treba. (Aristotel)

Knjiga je pijuk koji treba da razbije ledeno more u nama. (Kafka)

Ko ne razume logiku, on obino ne razume ni to da je ne razume. (Bontempeli)
Ko uvek govori, on nema vremena da misli, a ko mnogo misli, on samo misli da misli.
(Molijer)
Ko eli da svima ugodi ili je lud ili e postati lud. (Buhvald) Lako je biti pametan za
dvadeset godina unazad. (Pijade)
Ljubiti u mraku, spavati na suncu, jesti u tiini: tri gluposti. (Ojeti)
Ljudi su vie glupi i nesretni, nego to su krivi. (Krlea)
Logika je korisna sprava koja nam se gotovo uvek prodaje bez uputstva za upotrebu.
(Pasternak)
Lo novinar jo uvek nije filozof (Tuholski)
Ma koliko dobro ovek govori, kad previe govori uvek na kraju neku glupost kae.
(Dikens)
111
Mata je utoliko jaa ukoliko je razmiljanje slabije. (Hauptman)
Misli nam nisu uvek pri ruci. Zato onda da piemo i kad ih uopte nemamo.
(Gribojedov)
Mnoge ljude smatraju mudracima samo zato jer ute. (ekspir)
Mudar ovek nije onaj koji ume da razlikuje dobro od zla nego onaj koji od dva zla zna
da izabere manje. (Amundzen)
Mudar ne kanjava zato to je neko loe postupio, ve zbog toga da ne bi loe postupio.
(Nie)
Mudrac je taj, koji zna u datom trenutku da sam sebe prekine. (Igo)
Mudrac smatra da mu je vrlina jedina nagrada. (Konfuije)
Mudre izreke se, na alost, piu za druge, a veoma retko za sebe. (Rilke)
Mudrost ne prihvata verovatnou, ona se uvek kree po jasnoj svetlosti razuma. (Ten)
Mudrost nije lek koji bismo mogli uzeti. (Kongo)
Najbolje je uloen onaj novac koji nam je ukraden, jer nam je posluio da kupimo
razboritost i iskustvo. (openhauer)
Najbolji dokaz mudrosti je uvek dobro raspoloenje. (Euripid)
Najkorisnija mudrost za oveka je pogoditi ta drugi misle o njemu. Opasno je samo
nagaati, a alosno je kad to i tano pogodite. (Moravija)
Najpametniji je onaj koji toga nije svestan. (Boalo) Najueniji ljudi nisu i najpametniji.
(Coser) 112
Neke su knjige, ini se, napisane ne zato da iz njih uimo, nego da bismo saznali kako je
njihov autor neto znao. (Gete)
Neki su gluhi za tue reci, oni su nesrea i sebi i drugima. Ali uvijek treba pokuati.
Pitae: zato? Nizato. Da bude manje gluho i pusto. (Selimovi)
Nema nita gluplje i jalovije no kad neko hoe da postane intelektualac na osnovu
nekoliko proitanih knjiga koje nije ni razumeo. (Cosi, D.)
Nema takve besmislice koju ve nije izrekao neki filozof. (Ale)
Nemam nita protiv glupaka, ali imam protiv gluposti. (Klauzevic)
Nemam nita za carinu, osim svoje genijalnosti. (Vajld)
Neznalica je onaj koji ima odgovor za sve samo to taj odgovor nije taan. (Tuholski)
Nije dovoljno biti pametan, treba tu pamet umeti upotre-biti. (Vuga)
Nije mudar onaj koji poznaje svet, nego onaj koji moe da ivi ne mrzei ga. (Ten)

Niko ne moe biti pametan s praznim elucem. (Eliot T. S.)

Nita nam se ne ini strasnijim od razuma kad nije na naoj strani. (Haksli)
O lekovitoj moi gladi najbolje se razmilja posle ruka. (Ostrovski)
Obini ljudi se trude da im vreme proe, inteligentni i obdareni nastoje da ga korisno
upotrebe. (Skot)
Onaj koji daje savet glupaku, slian je onome to kuva jelo u razbijenoj iniji.
(Konfuije)
113
Onaj koji poseduje razum uvek radi s izvesnim ciljem. (Aristotel)
Oni koji lako ive, brzo oglupe. (Gorki)
Oni koji ne pamte prolost, osueni su da je ponavljaju. (Kafka)
Osrednji duhovi obino osuuju sve ono to prelazi njihov domet. (La Rofuko)
Pamet je u nepristrasnosti. (Solenjicin)
Pametan ovek naui deset stvari, a veruje u jednu; budala naui jednu stvar i veruje da ih
zna deset. (Konfuije)
Pametan pria o onome to je video, budala o onome to je pojeo. (Heltaji)
Pametni imaju prava da govore gluposti, za glupane je to obaveza. (Lagerlef)
Pametni ljudi ue na tuim grekama, budale na vlastitim. (Engleska poslovica)
Pametnom oveku ne dogaaju se sitne gluposti. (Gete)
Pazi da se ne vara u osobama. To je najopasnija, a i najlaka prevara. Bolje je da te
prevare u ceni, nego u robi. Kod ljudi je vie, nego kod svega drugog, potrebno, da im se
gleda u unutranjost. Razumevati se u stvari i poznavati ljude, dva su sasvim razliita
predmeta. Pri prouavanju udi i pri razlikovanju karaktera hoe se duboka filozofija.
Kao stoje nuno prouavati knjige, isto je tako nuno prouavati i ljude. (Gracijan)
Pesimista je optimista sa iskustvom. (Ditrih) Pijanstvo je dobrovoljna ludost. (Seneka)
Poslovica je duh jednog, a pamet mnogih. (Golsvorti) 114
^toie dv/a stabla ljudske spoznaje: ulnost i razum Prvim od njihi stvari primamo, a
drugim zamiljamo. (Krleza)
Praktino je nemogue nauiti oveka da pie, ali ga je jo tee ubediti da se okane toga
posla. (Katajev)
Pravilo mudraca je da ostave stvari pre nego to stvari ostave njih. (Karlajl)
Prema odgovorima koje daje, moete zakljuiti koliko je neki ovek pametaa. A koliko je
mudar, moete uvideti na osnovu njegovih pitanja. (Mahfuz)
Priroda nam je dala po dva oka i po dva uva, a samo jedan jezik da bi smo mogli vie da
sluamo a manje da govorimo', jer se nikad ne moe reci toliko mudrosti koliko se moe
preutati gluposti. (Konfuije)
Proste misli dolaze iz srca. (Valeri)
Prvi ovek je i nesvesno postao prvi filozof onog asa kad je prvi put izgovorio re ja".
(Kroe)
Reci su igle kojima se privruju misli. (Igo)
Sposobnost da danas moe misliti drukije nego to si mislio jue je ono po emu se
pametan razlikuje od glupog. (tajnbek)
Srce glupaka je u ustima, usta pametnog oveka nalaze se u srcu. (Kokto)
Srce umetnikaje nj egova glava. (Vajld)
Sredi svoje misli, pa e videti da nema ta da sreuje. (Heltaji)
ta ljudi najradije nazivaju glupim? Neto pametno to sami ne razumeju. (Garibaldi)

Sutinu aha treba posmatrati kao borbu dva mozga. (Lasker)

115
Sve ima svoje granice, izuzev ljudske pakosti i gluposti. (Paskal)
U mudrosti ivota spada da se gluposti prave u skladu sa svakim ivotnim dobrom.
(Pikaso)
U obmani ivi onaj ko u ivotu ne vidi nita veliko, nita divno. (Frans)
U raspravama je najtee saznati ono o emu se raspravlja. (Sartr)
U ahu, kao i u ivotu, primeujemo svoje greke tek onda kada se drugi njima koriste.
(Tolstoj)
U koli pitanjem najbolje naui mudrost. (Eshil)
Uenost se sastoji pre svega u znanju mnotva nekorisnih stvari. (Hegel)
Ve je dovoljno velik dokaz razboritosti i kad ovek zna da pita pametno. (Kant)
Veina ljudi nee da pliva pre no to naui. (Novalis)
Velikai su kao Hotentoti: divimo im se im pokau malo zdravog razuma. (Kasu)
Vladar ikoji hrani mudraca, a ne pita ga za savet, isti je kao i bogalj koji nema noge, ali
ima konja za jahanje. (Kasu) Zabava je srea onih koji ne mogu da misle. (Bomare)
Zato da se stidimo ako menjamo ideje? To samo znai da ih imamo dovoljno na
skladitu. Ovaj luksuz dozvoljen je samo milionerima inteligencije. (Goldoni)
116
ISTINA / LAZ
Nita na svetu nije tee od iskrenosti i nema nita lake od laskanja. (Dostojevski)
Ako bismo se trudili da budemo takvi kakvi bi trebalo da budemo, kao to prikrivamo
kakvi jesmo, mogli bismo biti takvi kakvi jesmo, a ne bismo bili u tekoi da uopte neto
prikrivamo. (La Rofuko)
Ako zatvorite vrata svim manama, i istina e ostati napolju. (Tagore)
Bez ljudske emocije nikad nije bilo, niti moe biti ljudskog traenja istine. (Lenjin)
Biti prirodan je jednostavno poza, i to poza koja najvie nervira. (Vajld)
Biti prirodan, to je najtea poza koje se ovek moe prihvatiti. (Baro)
Bodrenje je najvii odlik laskanja. (Vulf)
Bolje je verovati svojim oima nego tuim recima. (Tajmur)
Budi prijatelj istine do muenitva, ali ne budi njen zatitnik do netrpeljivosti. (Sartr)
Budi uvek spreman da govori ono to misli, pa e te podli ljudi izbegavati. (Nehru)
ak i tetna istina vredi vie od korisne lai. (Man)
Cinik je ovek koji svemu zna cenu, a niemu vrednost. (Vajld)
119
uvajte se brbljivaca koji rtvuju smisao radi praznih i gromkih reci. (Balzak)
Da bismo odrali re, najbolje je da je nikad i ne dajemo, (Napoleon)
Da nije obmana, oveanstvo bi izumrlo od oaja i dosade. (Frans)
Diplomati moete bez rizika poveriti i najdelikatniju istinu. On ionako nee poverovati u
nju. (Kavur)
Doekajmo vreme onakvi kako nas ono trai. (ekspir)
Filozofija ima tu dobru osobinu to slui naoj utehi, zbog svoje beskorisnosti.
(Strindberg)
Govori ono to koristi drugima i tebi, kloni se neozbiljnog govorenja. (Franklin)
Govoriti iskreno esto je najvea pustolovina. (Direnmat)
Ima istina, koje nisu za sve ljude, niti za sva vremena. (Volter)

Ispravan ovek se moe postideti ak i pred psom. (ehov)

Istina je jedina stvar koja se ne moe ulepati i bez koje se propadne. (Rostan)
Istina se nikada ne moe rei tako da bi se razumela, a da joj se ne bi verovalo. (Blejk)
Istorija je sveukupan zbir injenica koje mogu da se priznaju pred javnou. (Adenauer)
Izleiti se moe jedino udarcem maa, ali nipoto jednim udarcem jezika. (Gandi)
Izreku: Gutanje je zlato, proturili su oni to su se obogatili priom. (Crnevi, N.)
Jedi da zadovolji sebe, a odevaj se da zadovolji druge. (Franklin)
120
Jedna od najznaajnijih osobina histerinih i ovla histeri-nih priroda nije samo njihova
sposobnost da dobro lau nego i da same sebe lau. (Cvajg)
Jezik nije haljina, nego ivo meso. (Sekuli)
Jo je Barun Spinoza ustanovio da istina omoguuje (a la onemoguuje) komunikaciju
meu ljudima i da se razlike meu ljudima najsigurnije otkrivaju iz njihovog odnosa
prema istini. (Goldtajn)
Kad protiv nekog lika ovek ne bi mogao da kae nita sem onoga to moe da dokae,
istorija ne bi bila ni napisana. (Semjuel Donson)
Kad se alimo da nam mnogi ljudi dosauju i kradu vreme svojim posetama i
razgovorima i svojim traenjem save-ta ili usluga, mi to inimo samo napola iskreno. U
stvari, jedino to mi alimo to je: to to nisu neki drugi i drukiji ljudi. I nita drugo.
(Andri)
Kako je teko biti hvalisavac! Mudraci ga preziru, budale mu se dive, gotovani ive od
njega, a on je sam rob sop-stvenog hvalisanja. (Bekon)
Kao prah sa voke koja ide od ruke do ruke, sa oveka spadne najpre ono to je najfinije
na njemu. (Andri)
Kleveite, kleveite, neto e od toga uvek ostati. (Petrov)
Kleveta je kia koja pljuti po svima onima koji uspeva-ju. (Volter)
Ko bi sa samog sebe svukao sve iluzije, ostao bi go. (Graf)
Ko uti, neka ga ne more brige: ovek ostaje skriven pod jezikom. (Gete)
Ko gleda kroz naoare nepoverenja, on vidi gusenice i u kiselom kupusu. (Bus)
Ko lae za tebe, lagae i protiv tebe. (Narodna poslovica)
121
Ko najsporije obeava, uvek najvernije ispunjava svoje obe anje. (Ruso)
Ko se mnogo ali, esto grei. (Lao e)
Lako zaboravljamo svoje pogreke ako za njih ne zna niko drugi. (Volter)
Lasno je s punim trbuhom post hvaliti. (Narodna poslovica)
La je religija robova i gospodara. Istina je bog slobodnog oveka. (Gorki)
Lai su tako plodne da je dovoljno samo jedna, a ve ih je na hiljade. (Gorki)
Laljivac se uvek odaje zaklinjanjem. (Kornej) Lana skromnost ne uliva mnogo
poverenja. (Kornej)
Laovu ne veruju ak ni onda kad daje asnu re da lae. (Loenko)
Ljudi koji se nikad ne varaju mrtvi su. (Demokrit) Ljudi od vas trae kritiku, ali
oekuju samo pohvalu. (Defo)
Ljudi ponekad lau i zato to to zahteva pristojnost. (Gorki)
Ma koliko dobro ovek govori, kad previe govori on uvek na kraju neku glupost kae.
(Dikens)
Ma ima samo dve otrice, a jezik stotine. (Munte)

Mada se ponose svojim smislom za humor, Englezi zaziru od humorista. (Lord Anan)
Malodunik je samo korak udaljenja od poricanja. (Singer)
Mnogi ljudi su kao satovi: pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo. (Narodna mudrost
iz Danske)
122
Moj glavni svedok da govorim istinu jeste moje siromatvo. (Sokrat)
Na ljudsko licemerje naii ete na svakom pogrebu, pri svakom poroaju, na svakoj
svadbi i u svakom intervjuu. (Kion)
Najglavnije je, samom sebi ne laite. Onaj koji sam sebe lae, i svoju roenu la slua, taj
dolazi dotle da nikakvu istinu ni u sebi, niti oko sebe ne razlikuje, nego dolazi, dakle, do
nepotovanja i prema sebi i prema drugima. (Dostojevski)
Najtetniji lazovi su oni koji klize po ivici istine. (Fokner) Najvee lai esto se izgovore
u najveoj tiini. (Kronin)
Najvei prijatelj istine je vreme, njen najvei neprijatelj je predrasuda, a njen stalni
pratilac je poniznost. (Kolton)
Najee branimo miljenja koja su zasnovana na predrasudama. (Linkoln)
Ne kazuj ele istine, pa ipak ne lai. Smotrenost nije kod niega tako potrebna kao kod
istine, jer je istina bilo srca. Jednako je teko istinu kazati kao i umeti preutati je.
Jednom jedinom lai gubi se sav glas nae neporonosti. Prevara se smatra krivicom, a
varalica zloincem, to je jo gore. Svaku istinu ne moemo kazati: jednu ne, zbog samih
sebe, a drugu ne, zbog nekog drugog. (Gracijan)
Ne mora se misliti sve ono to se kae. (Aristotel)
Ne upotrebljavaj prevaru koja teti, misli netetno i pravedno, ako govori, tako i govori.
(Franklin)
Neko moe uvek biti ljubazan sa ljudima koji mu nita ne znae. (Vajld)
Nevolja je u tome to jednakost traimo samo sa naim pretpostavljenim. (Heltaji)
123
je
Nije filozof onaj koji ima nekakvu filozofiju u glavi t nema i u srcu. (Barbis)
Nije Joe hvaliti sam sebe: ljudi to ponu da ponavljaju i kraju se zaboravi s koje je strane
poteklo. (Aar)
a
Nije potrebno mnogo dosetljivosti da bi se prevario ovek koji nam veruje. (Kronin)
Nijedan ovek ne moe razumeti ono to nije doiveo (Hese)
Nikad nisam cenio duhovite ljude i aljivdije. To su najee nesrenici koji ele da
sakriju svoje nezadovoljstvo pred sobom i pred svetom. (Ruso)
Niko nije sasvim obrazovan pre nego to naui da uti. (Horacije)
Niko vam ne moe usaditi oseanje manje vrednosti bez pristanka. (Breht)
Nita na svetu nije tee od iskrenosti i nema nita lake od laskanja. (Dostojevski)
Od dana kada jedna istina pobedi, nju toliko preuveliavaju da postaje la. (Dizraeli)
Od neopravdane kritike jo je opasnija neopravdana pohvala. (Stendal)
Oni koji pripaljuju svece na oltaru ideala, imaju uvek fabriku sveca koja ih finansira.
(Pirandelo)
Ono to stoji nasuprot mnjenju jeste istina. (Hegel) Opasno je biti iskren ako nisi glup.
(Vajld) Politika je egoizam, preobuen u lik ljubavi. (Brijan)
Postoje tri vrste lai: la, besramna la i statistika. (Dizraeli)
124

ii jedno oruje koje je mnogo strasnije od klevete to P -e istina. (Taljeran)

ebno je mnogo lopata da bi se sahranila istina. (Gandi) Poznato je da cenzor cenzurie
ono to ga uzbuuje. (Pover)
Prialice govore mnogo samo zato da ne bi nita rekle, a jo ee govore mnogo da ne bi
nita rekle. (Nesin)
Reci istine su jednostavne kao i sama istina. (Eshil)
Reku nee upoznati ako pliva, oveka ako razgovara. (Rilke)
Samo ene i lekari znaju koliko je la potrebna ljudima. (Frans)
Samoobmana je ubitana i za ljude i za narod. (Njego)
Smeh mi je uvek zvuao kao najcivilizovanija muzika na svetu. (Justinov)
Statistika podsea na kupai kostim bikini. To to oveku pokazuje jeste sugestivno, ali
ono najvanije je ipak sakriveno. (Kej)
Sto je vea istina, to je vea i kleveta koja se protiv nje govori. (Bergman, Ingrid)
Sto je za sovu svetlost dana, to je za rave ljude iskrenost. (Safir)
Svaka istina, kao uostalom i svaka zasluga, ima protiv sebe savremenike. (Emerson)
Svakoga moe slagati, ali stomak nikako. (Seneka)
Sve istorijske knjige koje ne sadre lai krajnje su dosadne. (Anatol Frans)
Takav je ovek, samo onima najvie zavidi kojima najvie duguje. (Latinska poslovica)
125
i
U glavi pijanog ovekavrti se tek posle dve ili tri u glavi sujetnog oveka vrti se ve
posle prvog (Gandi)
s
U izvesnim prilikama tiina je opasna. (Sveti Ambrozije) U ljubaznosti ima mnogo
prezira prema ljudima. (Nie)
U pogledu svake elje treba postaviti jedno pitanje: kakva bi bila korist da se ona ne
ispuni. (Epikur)
U politici istina mora da eka dok nekome ne postane po trebna. (Masarik)
U velikim stvarima ljudi se pokazuju onakvima kakvi bi hte-li da budu, a u malima
onakvi kakvi jesu. (Ulman)
U vinu je istina. (Latinska poslovica)
Uloga iskrenog oveka teka je uloga. (Gorki)
Uvek je lake protiviti se neemu to niste ni pokuati da razumete. (Paund)
Volim vie tetnu istinu nego korisnu zabludu: istina leci bol koju nam ona moda zadaje.
(Gete)
Zabluda se odnosi prema istini kao san prema javi. Zapazio sam da se ovek kao osveen
vrac'a iz zablude u istinu (Gete)
Zabluda, glupost, la ne poinju od misli, nego od reci (Karei Capek)
Zato se istina obino prikazuje gola? Da bi svako mogao da je obue prema svojoj elji.
(Bus)
126
ta vredi galopirati ako se kreemo u pogrenom pravcu. (Kipling)
Ako italac ne poznaje pisca zato je kriv pisac, a ne italac. (Iljf)
Ako je savet neke budale sluajno dobar, onda molim da ga u delo sprovede pametan
ovek. (Lesing)
Ako ste besposleni, nemojte ostajati sami, ako ste sami, nemojte biti besposleni. (Haksli)
Ako su sve druge nagrade razgrabljene uzmi prvu. (Buhvald)

Ako elite da nita ne radite, zaljubite se u ono to radite. (Svift)

Ako elite da uspete u drutvu, ubijte svoju savest. (Mirabo)
Ali samo onaj ne grei ko nita ne radi. (Lenjin) Beskrajan je put koji niemu ne vodi.
(Kovaevi, P.)
Bogu se obraamo samo onda, kad hoemo da postignemo nemogue. Za mogue su nam
dovoljni i ljudi. (Lagerlef)
Bolje je biti tri dana eki, nego godinu dana nakovanj. (Ibn Zafar)
Bolje je da na elu ovaca ide lav, nego da ispred lavova ide ovca. (Defo)
Bolje je poslovati s ljudima koji neto ele, nego s onima koji su postigli ta ele.
(Bekon)
129
Bolje jedan dan soko nego sto godina leinar. (Buda) Bolje pesnik bez publike, nego
publika bez pesnika. (Zilah'4 Brbljivac je slab radnik. (ekspir)
Brige vie ubijaju oveka nego rad. Zbog toga puno ljudi umire, jer je vie onih koji
kukaju, nego onih koji rade (Buhvald)
eprkajui po hrpi ubra Petao nae zrno bisera. (Kirilov)
Cilj glume, odvajkada i sada, bio je i jeste da bude, takorei, ogledalo prirode, da pokae
vrlini njeno roeno lice, poroku njegovu roenu sliku, a samom vremenu i biu sveta
njegov lik i otisak. (ekspir)
itava tajna da produimo svoj ivot sastoji se u tome da ga ne skraujemo. (Saltikovedrin)
ovek bez strpljenja je kao lampa bez piritusa. (Segovija) ovek je bie stvoreno da
samog sebe prevazie. (Nie)
ovek se moe zaustaviti kad se penje, ali ne i kad pada. (Napoleon)
ovek sve moe samo ako hoe. (Gorki)
oveka primaju u drutvo prema odei koju nosi, a ispraaju ga prema duhu koji je
pokazao. (olohov)
oveka smatraju objektivnim ako se slae sa drugima. (Gvareski)
Da bi izvrio velika dela, ovek treba da ivi kao da ne mora nikad da umre. (Dizraeli)
Da bi knjiga imala sreu sa prodorom meu ljude, valja o njoj kazati neto dobro i neto
loe. Oni ikoji je hvale, svakako su zadovoljni, oni koji je kritikuju moda su jo i
zadovoljniji. (Strindberg)
i
130
n bi se vodila zdrava i pametna politika nije dovoljno da poznajemo ljude, potrebno je
jo i da ih volimo. (Masarik) Da bi skrenuo panju na sebe, ovek nekad mora da stigne
poslednji na cilj. (Likok)
Da bi ste bili popularni, morate biti osrednji. (Vajld) Dakle, vie nema budunosti u
industrijskom zaposlenju. Raa se novi rad koji e zaposliti humano tkivo drutva.
(Servan-rajber)
Dobar lekar spaava, ako ne uvek od bolesti a ono bar od loeg lekara. (De Sika) Dobar
putnik ne zna gde ide. Savren putnik ne zna odakle
dolazi. (Lao e) Dobar uitelj ume druge da naui ak i ono u to se sam ne
razume. (Kotarbinski) Dok radi, ovek s uivanjem pomilja na odmor, a im se

odmara, odmah osea potrebu za radom. (Brauning) Doktor moe da se postane iz

poasti, ali lekar ne moe.
(Godar) Dosadno je ono pozorite kad na sceni ne vidi ljude, ve
glumce. (Gitri) Dreserima se ne pokoravaju sve zveri samo dresirane.
(Len)
Drutveno stanje je ratno stanje izmeu monarha i svih njegovih podanika i svih lanova
drutva izmeu sebe. (Hol-bah)
Duhovno sam ponovo razmotrio eli svoj minuli ivot, pretresao sam sve do poslednje
sitnice, duboko razmislio o prolosti svojoj, sudio sam sebi nemilosrdno i strogo i ak
ponekad blagosiljao sudbinu to mi je poslala tu usa131
mljenost, bez koje ne bi bilo ni suenja samom sebi strogog proveravanja ranijeg
ivota. (Dostojevski) Dvaput se umire. Druga je smrt biti zaboravljen. (Fontane) Gde ima
mnogo svetlosti, tu su i senke duboke. (Didro) Gde slab preteruje, jak se uzdrava. (Zid)
Hleb jesti nije majstorija. Hleb pei mala je majstorija. Hleb zaraditi to je
najvea majstorija. (Rolan) I svaki uzlet opet se zavrava na zemlji. (Simi) Ideje
zastarevaju bre nego reci. (Ruso)
Ima mnogo starih ideja koje, katkad, iznenadno, postaju nove. (Dostojevski)
Interes govori sve jezike i igra sve uloge, ak i ulogu neza-interesovanog. (La Rofuko)
Iskustvo je kao akalica: slui samo vama. (Pitigrili) Iskustvo nam upravo daje
mogunost da se dobro snaemo
u ivotu, dok nas nedostatak iskustva preputa sluaju.
(Platon)
Ispred svega treba postaviti dunost, a u drugi red plod koji se njome postie. (Konfuije)
Izgraivati zemlju moda je znaajnije nego njome vladati. (De Gol)
Jedno zvanje vredi uvek samo onoliko koliko je ovek kadar iz njega da stvori. (Cvajg)
Jo uvek je bolje biti luak u modi, nego izvan nje. (Kant)
Kad ovek nije ba najraspoloeniji za posao, uvek mu u pomo pritekne glavobolja.
(Sartr)
132
r/ad jedan film uspe, onda je to profit. Kad nema uspeha, to je onda umetnost. (Ponti)
Kad radi, ovekov poloaj je stojei; Kad ne radi, njegov poloaj je sedei; Kad trai rad,
kleei; Kad brine o tuem radu, leei. (Bulatovi)
Kad radi, neka ti je bogom prosto! Ali kad ti je srce zapeaeno mrtvim voskom, onda je
to prokletstvo. (Veseli-novi)
Kad se ljudi slau sa mnom, uvek imam oseaj da sam ne-gde pogreio. (Hemingvej)
Kad ve nemaju drugih izvanrednih sposobnosti, neki meu nama obino se hvale da su
velike pijanice. (Petefi)
Kakva je ogromna razlika izmeu varvarizma koji prethodi kulturi i varvarizma koji
dolazi posle nje! (Fridrih Hebel)
Katkad se postaje neko tek kad se ne eli vie biti niko.
(Brant) Knjievnost nije obogatila svet samo dajui mu knjige, ve i
razvijajui novi tip oveka, pisca. (Borhes) Ko hoe neto da uini, nae nain, ko nee
nita da uini,
nae opravdanje. (Pikaso)
Ko je duhovit, najjai je. (Igo)

Ko ne putuje nikud ostaje prost. (ekspir)

Ko ne zna da se pretvara, ne zna ni da vlada. (Luj XIV)
Ko nije pripremljen za veliki uspeh koji je postigao, obino ostatak ivota provodi kod
psihijatra. (Mom)
Ko otkrije da uva neku tajnu, ve je pola te tajne izlanuo, drugu polovinu nee dugo
sauvati. (Beket)
133
Ko ali ekser, izgubie potkovicu, ko ali potkovicu, i e konja. (Haek)
Ko eli da bude svuda nije nigde. (Li)
Ko eli da peva, uvek e nai pesmu. (vedska poslovica)
Koliko je ljudi koji ne misle sami nego ive od misli koje su izmislili drugi. (Dostojevski)
Konac delo krasi. (ekspir)
Lenjivci nisu samo oni koji ne rade, ve i oni koji mogu da rade bolje. (Sokrat)
Ljudi e zavoleti rad tek kad im zabrane da rade. Odgovorni za drutvene reforme o tome
gotovo i ne vode rauna ... teta. (Miler)
Ljudi koji su zavrili posebne studije sede bez posla, ili rade na mestima koja nemaju
nita zajedniko s njihovom strukom. Zato je via tehnika naobrazba u nas jo
neproduktivna... (ehov)
Ljudi nas esto bolje razumeju kad im manje priamo. (Strindberg)
Ljudima koji ne moraju da obave neki posao nita nije nemogue. (Malro)
Luak ima uvek prednost pred nadarenim ovekom, veito je zadovoljan sam sa sobom.
(Napoleon)
Majka korisnih vetina je beda, a lepih obilje. Otac onih prvih je razum ... (openhauer)
Manje uivamo u onome to smo postigli nego u onome emu se nadamo. (Ruso)
Mi smrtnici, postiemo besmrtnost u stvarima koje ostaju posle nas, koje stvaramo
zajednikim snagama. (Ajntajn)
134
rim ljudima slui glava satrto da je vrte. Ali od toga ne-' velike vajde. (Prili)
Najtea stvar u ljudsko, *vooa je kad vi (olohov)
blizini kopna. (Emerson)
Ne gubi vreme, uvek se bavi korisnom stvar.; korisna ina. (Franklm)
Ne pitaj kako je umro, nego k^ko je iveo.
,
w bila bar jedna
Ne postoji toliko utrven put na kome ne b. W prepreka rupag, (Senates)
Ne valja biti tako aljiv da naini sebe smesnrmNee postati svetac preko grehova drugih. (^
ii-ro triiumfovah
Neka ljudi svih stalea, imali uspeha .ili ne, ^ zadovolj. ne, vre samo svoju dunost, i
neka om ni. (Platon)
.
Neke kancelarije su kao groblja: slobodno bi navratima glo da se napie: Ovde poiva
taj i ta] - 14
r
ali ni jedna nije
Neke knjige su nezaslueno zaboravljene, nezaslueno zapamena. CAragon)
npke na lepim noNeke se karijere zasnivaju na vrstim, a neke gama. (EduardPetika)

....
rimete kad su sti-Neki tako ure za svojim ciljem, da i ne prime gli do cilja. (Sartr)
Nemoj verovati u uspeh. Rad sve ide da treba najvie da se plasts neuspeha.
135
Neoekivano dolazi samo onome koji nita ne oekuje (Ten)
J'
Neshvaeni ostaju samo oni koji ili sami ne znaju ta hoe ili nisu vredni da budu
shvaeni. (Turgenjev)
Nesposoban jednom uspe, celog veka ovacije. Sposoban jednom zgrei, celog veka
negacije. (Bulatovi)
Neuravnoteene prirode posle naglih uspona uvek same padnu. (Cvajg)
Nezadovoljstvo je podsticaj napretka. (Tagore)
Nije dovoljno da ovek bude spreman za obavljanje svoje dunosti: treba da zna ta mu je
dunost. (Polaek)
Nije veliki onaj ovek koji mnogo zna, nego onaj koji je mnogo razmiljao. (Remark)
Niko ne uspeva tako brzo kao onaj koji se koristi tuom grekom. (Bekon)
Niko nije velik ovek u oima svoga sobara. (Rable)
Nisam se meao u politiku jer nisam verovao da jedan glumac moe da postane
predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava. Sada tek vidim koliko sam pogreio. (Vels)
Nita nije mogue uraditi, ako to uradi neko drugi. (Fernandel)
Nita nije umreti. Strano je ne iveti. (Igo)
Nita u ivotu ne moe tako da nas razveseli kao kad nas gaaju, pa promae. (eril)
Obavljanje posla u nekim kancelarijama slino je parenju slonova. Na visokom je nivou,
okonava se uz mnoge krike i rike i potrebne su dve godine da bi se pokazali rezultati.
(Kion)
136
Odricanje svih obzira je prastari strah, davna sutina ljudskog bia koje eli mo, jer se
boji. (Selimovi) On je bio ovek u punom smislu reci. (ekspir) Onaj ko je lakom i iz
buve pije krv. (Lao e) Oni koji se penju stepenicama uspeha nikad se, ne ale da
su ostali bez daha. (Eliar) Oni koji ele neto da naue nikad nisu besposleni.
(Mirabo) Onome, ko ume da eka, vremenom sve dolazi. (Francuska
poslovica)
Originalni pisac nije onaj koji nikoga ne imitira, ve onaj koga niko ne moe da imitira.
(Strindberg) Oslanjati se na talenat, znai nemati mate. (Mopasan) Ovaj nije vest u
govoru, ali je nevet u itanju. (Demokrit) Penjanje na poloaj tegobno je i ljudi s mukom
dolaze do
veih muka. (Frensis Bejkon) Pesimist je onaj koji izmeu dva zla izabere oba.
(Bernar)
Pesimisti su jedini ljudi koji mogu da budu radosni, jer samo oni mogu da dozive prijatna
iznenaenja. (Remark)
Pesnici poinju da ive tek onda kad umru. (Petrarka) Pisati jednostavno isto je toliko
teko koliko i biti dobar.
(Somerset Mom) Postoje samo dva naina da se ovek uzdigne: ili svojom
sopstvenom vetinom ili glupou drugih. (Babel)) Pounije su pogreke velikih duhova,
nego istine malih.
(Graf) Poznato je da su u ivotu mali lini doivljaji najuverljiviji.
(Cvajg)

137
Pre je neko morao da bude slavan da bi mogao sebi da d zvoli skandal. Danas je potreban
skandal da bi neko n~ stao slavan. (evalije)
Pred svima nama je samo jedan put: nije ga teko nai, ali i veoma teko odrati se na
njemu. (Ostrovski)
Preterana poverljivost smanjuje potovanje. Preterana uslu-nost vas ini pogodnim za
iskoriavanje. (Balzak)
Prilikom prikazivanja svake nove komedije autori izgledaju kao poslaniki kandidati, a
dvorana kao skup biraa (Houp)
Prvi cilj svakog pravog britanskog producenta jeste da odri lekciju Holivudu. (Mike)
Prvo su stekli tue poverenje, a potom i sve ostalo. (Baljak)
Ptica ugleda crva na visokom drvetu i upita ga: kako si do-speo ak dotle? Puzanjem,
draga moja, samo puzanjem. (Krilov)
Rad zaslauje ivot, ali ne vole svi slatkie. (Kestner)
Reci prvi put neto to se samo po sebi razume i posta-e besmrtan. (Frans)
Reklama je dragocen ekonomski faktor, jer je to najefikasniji nain za prodaju robe,
naroito bezvredne. (Luis, S.)
Remek-delo je dete koje uvek krste tek posle oeve smrti. (Luis, S.)
Sa svakom stvari koju si propustio, neto si dobio. Sa svakom stvari kojom dobije, neto
si izgubio. (Kant)
ahovsku slavu ne smemo staviti u vitrinu, ako elimo da ne izgubi svoj sjaj. (Andersen)
Samo je jedan korak od uzvienog do smenog. (Hajne) Samo ono stoje prirodno ima
snagu dugo da traje. (Balzak) 138
veti su kao iznoena odela: ne upotrebljavaju se rado ak i ako vrlo dobro pristaju.
(Vajler) Sigurno dobija onaj sistem koji igra na sve kombinacije.
(Kovaevi, P.) Slava dolazi samo onima koji su o njoj uvek sanjali i radili.
(De Gol) Slava moe da se uporedi sajcasnim krukama koje sazrevaju leti, ali se jedu zimi. (openhauer) Slavni ljudi bili su za mene kao bogovi koji niti
govore, niti
hodaju, niti jedu kao obini ljudi. (Balzak) Slikanje i voenje ljubavi ne idu jedno uz
drugo. Seks slabi
ovekov mozak. (Van Gog) Slogom rastu male stvari, neslogom se i najvee raspadaju.
(Latinska poslovica)
Sluaj je ime kojim oznaavamo zasluge drugih ljudi. (Deval) Sluaj je jedini zakoniti
vladar kosmosa. (Napoleon) Soba bez knjiga je slina telu bez due. (Ciceron) Sta je vei
zloin od izgubljenog vremena? (Bekon)
V
Sta vredi galopirati ako se kreemo u pogrenom pravcu. (Kipling)
V
Sto ja imam dobar vid: bez naoara vidim sve svoje snove.
(Houp)
Sto je manje breme sposobnosti, to je lake isplivati na povrinu. (Spenser)
Sto je mislilac vei, jasnije se u njegovoj biografiji istiu odlike epohe, a njegova
biografija prirodnije prelazi u isto-riju. (Kuznjecov)
to je u dravi bolja muzika, bolja e biti i drava. (Platon)
139

to su glumci loiji, predstave su sve poseenije. Lo glumac privlai lou publiku kao
pokvareno meso muve. (Stanislavski)
Stvarni ivot je za veinu ljudi veni kompromis izmeu idealnog i mogueg. (Rasel)
Svae i meusobna optuivanja nastaju uglavnom ili onda kada oni koji su jednaki ne
dobijaju jednako, ili kad oni koji nisu jednaki dobijaju i uivaju jednako. (Aristotel)
Sve to je ljudsko nazaduje, ako ne napreduje. (London)
Sve umemo: da se uparadimo, nakaradimo, bogoradimo, najmanje da radimo. (Bulatovi)
Svetlost je slava a slava je smrt. Ali do saznanja se dolazi prekasno. (Karalajl)
Tajna da se bude dosadan jeste u tome da se kae sve. (Volter)
Takva je slava: doe i proe. Takav je svet: uzdie oveka do slave samo zato da bi imao
koga da zaboravi. (Petefi)
Talenat je slian strelcu koji pogaa jednu metu do koje ostali nisu u stanju da dobace:
genije pak, onome to pogaa u metu koju ostali ne mogu ni da vide ... (Sopenha-uer)
Talenat se stvara u samoi, karakter u drutvu. (Gete) Tamo gde nema tigra i zec se
smatra vladarom. (Konfuije)
Teko je razumeti kako se danas postupa sa privredom, jer privreda nije pacijent koga
moete stalno da podvrgavate operaciji. (Bernar, T.)
Tokovi karijere najbolje se podmazuju mazivom laskanja. (Graf)
140
Treba iveti tako da bi mogao samog sebe da potuje. (Gorki)
Trgovanje bez reklame je isto to i namigivanje devojci u mraku. Ti zna ta radi, ali
niko drugi to ne zna. (Dali)
U evropskoj pustinji lee izbledele kosti mnogih neuspelih zajednikih poduhvata.
(Vilson)
U koli nas nikad nisu uili kako da budemo nezaposleni.
(Moravija) Uini sve da upozna, a nita da te upoznaju drugi. (Farel)
Umetnost ikoja ne slui narodu samo je zabava besposlenih ljudi. (Majakovski)
Umetnost koja se postie bez muke ili je nestaluk ili zavaravanje. (Ostrovski)
Umetnost trai rtve, a rtve umetnosti trae kompenzaciju. (Len) Uopte uzevi,
ponos je na dnu svih velikih greaka. (Raskin)
Uspeh je est hemijski spoj izmeu dobre prilike i loe na-mere. (Sartr)
Uspeh je uvek dete smelosti. (Volter)
Utopisti su sreni ljudi jer nikad nee doekati ostvarenje svojih snova. (Renoar)
Veliina spomenika se smanjuje kad se od njega udaljavamo, a veliina ljudi se smanjuje
kad im se pribliavamo. (Servantes)
Velika umetnika dela samo su zato velika to su dostupna i razumljiva svima. (Tolstoj)
Velike stvari imaju smrtnog neprijatelja: velike reci. (Kokto) Veliki ljudi su u linom
ivotu najjednostavniji. (Cvajg)
141
Vi ete sagoreti brzo i beskorisno. Iza vas e ostati samo pepeo." Ako! Znae se bar da
smo bili vatra. A iza va e ostati samo balav trag kao iza pua." (Andri) S
Vrh izgleda kao da para nebo, a put koji vodi do vrha nazvan je istrajnou. (Darvin)
Vrlo je nezdravo iveti. Ko ivi, taj i umire. (Lee)
Za istinski jakog oveka progonstvo nikad ne znai slabljenje, ve samo jaanje njegove
snage. (Cvajg)

Zaboravljaju nas roaci, prijatelji, ljubavnica, pa ak i neprijatelji, samo nas ne

zaboravljaju poverioci. Zato nastojte da napravite to vie dugova, kako bi nastavili da
ivite u uspomenama drugih. (Safir)
alim prolost, nadam se u budunost, nezadovoljan sam sadanjou to je moj ivot.
(ajkovski)
alostan je takav uenik koji ne nadmai svog uitelja. (Leonardo Da Vini)
Zapaajui tue greke ovek lake moe da ispravi svoje (Haksli)
ivi tako da bi tvojim poznanicima bilo dosadno ako umre. (Demosten)
ivot nije smrtnicima nita dao bez velikog truda. (Latinska poslovica)
142
PRAVDA / NEPRAVPA
Samo slabi se ne usuuju biti pravedni (Tagore)
pokidaju, ovek vie nee moi ni da se
Ako se svi konopci
obesi. (So) Bolje je zasluiti a ne dobiti, nego dobiti a ne zasluiti.
(Spenser) Borbu je stvorila priroda, mrnju je pronaao ovek.
(apek) ovee, seti se da si ravan onome, pred kojim se ponizuje:
ne ponizuj se! (Krlea)
ovek koji je sklon da ini protivprirodna dela kanjen je time to ne moe biti prirodan
ni onda kada to eli da bude. (Paveze)
ovek uiva, uiva i provodi sve, uprkos svemu, dok ne zaali to se uopte rodio. ivot
to je neto to prelomi, a ipak ne da ti da eli da umre u tome je gadno lukavstvo.
(Golsvorti)
oveka dua uvek silnije boli nego kosti. (Gribojedov) Da je oveanstvo elelo pravdu,
moglo ju je odavno imati.
(Hazlit)
Dakle, dragi prijatelju, ni u kom sluaju ne treba da pazimo na ono ta e kazati o nama
svetina, nego ta e kazati onaj koji se razumeva u pravdi i nepravdi, onaj jedan, i sama
istina. (Sokrat)
145
Demokratija je politika, politika je osvajanje vlasti, a osvajanje vlasti je prljav posao.
(Mike)
Duhovitost je pretvorena u krmaricu i traci svoje otrou-mlje na sastavljanje rauna.
(ekspir)
Formula oko za oko dovela bi na kraju krajeva do toga da svi postanemo slepi. (Martin
Luter King)
Gubitak iluzije je normalan, gubitak nade je tragedija. (Jevtuenko)
Imajte u vidu, molim vas, da ja nisam Furije. Brkajui mene s tom sladunjavom i
nepraktinom slabotinjom vi samo dokazujete da vam je moj napis potpuno nepoznat,
iako ste rukopis imali u rukama. (Dostojevski)
Iskustvo je takva provalija u koju ovek i pored svih upozorenja neminovno pada.
(Bodler)
Iz vode obino izlaze suvi oni kojima poe za rukom da je zamute. (Averenko)
Jadna je pravda koja mora da se pravda. (Bulatovi) Jedini nain da amerike ene dobiju
toliko eljenu ravnopravnost jeste da se odreknu nekih svojih prava. (Parker) Jedna od

tekoa u razmiljanju o smrti sastoji se upravo u nemogunosti da se oslobodimo svesti.

(Sartr)
Kako je strano pomisliti da je istina ono to ljudi govore o nama? (Lafonten)
Klevetom dvojica ine nepravdu, a samo jedan trpi. Naime, onaj koji klevee, postupa
nepravedno to govori protiv nekog iza njegovih lea, a onaj koji slua ini nepravdu to
veruje, a ne trudi se da se sam o tome uveri. Onom, pak, treem, koji nije tu, nanosi se
nepravda time to jedan od one dvojice govori za njega daje rav,. a drugi to veruje
da je tako. (Herodot)
146
Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov. (panska poslovica) Ko nije spreman da trpi,
radije neka ne raa. (openhauer'
Ko se donekle upoznao sa statistikom zloina tome)6 mo~ rala da upadne u oi
svojevrsna pravilnost kojom dcmi svake godine napreduju, kojom odreeni uzroci
prizvo~ de odreene zloine. (Engels)
Ko slui dobro svojoj zemlji, ne poziva se na pretke. '
Ko tedi potkovicu izgubi konja. (Krilov)
Ko zna nije li smrt ivot, a ivot smrt? (Euripid)
Kod unutranjih borbi koje ovek vodi sa samim sobm l sa nepoznatim silama u sebi,
vai vie nego igde prav^0: ne predaj se nikad. (Andri)
Ljutim se za tebe, a ne protiv tebe, ovee. (Joef)
Masa sudi po spoljnom i vidljivom, zato to samo t rnoze i da shvati. (Aristotel)
Medicina je umetnost koja se veba u oekivanju nv^ ot~ kria. (Kami)
Muterija je uvek u pravu, samo prodava to ne (Zoenko)
Na ovom svetu sve se plaa, naroito uivanje.
Na zemlji nema pravde, kau svi,
No nema je ni gore. To je jasno
za mene kao gama jednostavna. (Pukin)
Najvie se podmazuje toak koji najglasnije cvili, (fier M.)
Nasilje koristi samo onima koji nemaju ta da izgU^6-(Sartr)
147
Naalost, ima daleko vie dvorskih luda nego dvorova (Buhvald)
Ne rnenja li se sve na svetu? Zato da se onda ne menjajn ' nae strasti? (Hajne)
Nema tunijeg prizora od dosadnog oveka sa interesantnom ivotnom istorijom.
(Merime)
Nemoj rei da su stvari prolazne, jer svaki od naih asova najavljuje venost. (Buda)
Nepravdu zaboravljamo tek kad nam nita drugo ne preostane. (Borel)
Nezadovoljni i gladni porotnici uvek su na strani tuioca. (Skot)
Nezahvalni smo samo zato jer nismo u mogunosti da se oduimo. (Balzak)
Nezahvalnost je najproireniji oblik gubitka pamenja. (Pikaso)
Nije gadno to ljudi gree, nego nain na koji sami sebi te greke oprataju. (Rostan)
Nije teko biti dobar, nego pravedan. (Igo)
Nikad se ni na koga ne ljutim. Niko na ovom svetu ne moe da uini nita toliko znaajno
da bih seja naljutio. Ljuti se na ljude onda kad misli da su njihovi postupci vani.
(Kastaneda)
Nita ne vredi toliko koliko nepravda propraena ironijom. (Napoleon)
Nita nije skuplje od onoga to se mora kupiti molbama. (Fonda)

Nita nije tako neprijatno kao biti neslavno obeen. (Volter) 148
Mita nije univerzalnije od onog to je individualno. Ono
to pripada pojedincu, pripada svakom. (Karlajl) od dva razliita miljenja uvek pobeuje
bunije. (Darvin) Omiljeni ste na svakom mestu, osim ako ste na svom!
(Pajovi)
Osveta je uvek posledica slabosti due koja ne moe da podnese nepravdu. (La Rofuko)
Ovaj alosni svet obuenog oblai, a golog svlai (Kalderon) Poasti i uvrede to dolaze
od svetine treba jednako primati: neka te prve ne vesele, a druge ne vreaju. (Seneka)
Podobni su samo oni koji na sve pristaju. Nepodobni su svi
oni koji se jo uvek plae posledica. (Radovi) Politika, to je vetina uzimati od bogatih
novac, a od sirotih glasove pod izgovorom da e tititi jedne od drugih. (Perpit)
Poto si sebian, ceo svet ti se udvara iz interesa. (Paveze) Postoje samo dve vrste ljudi:
pravednici koji se smatraju grenima i grenici koji se smatraju pravednima. (Paskal)
Praktina politika sastoji se iz ignorisanja injenica.
(Klemanso)
Prava gerila u zapadnim zemljama poinje u podruju kulture. (Vels)
Prava pravda je savest. (Igo) Pravo je najzgodnija izmiljotina koju su ljudi pronali
protiv pravde.
Pravda bez moi je nemogua; mo bez pravde je tiranija. (Paskal)
149
Pravinost u apsolutnom smislu nikad nije postojala, ne samo sporazum zakljuen u
meusobnom optenju, bil na kom mestu, uvek s vremena na vreme, koji predvi mere da
niko drugome ne nanese tetu i da od njega pre-trpi neku tetu. (Epikur)
Prljavo je nekoga sumnjiiti kad postoje nepobitni dokazi (Lee)
Putovanja su lakoumni deo ivota ozbiljnih ljudi i ozbiljan deo ivota lakoumnih osoba.
(Tempi)
Rad je za nekoga strano jednostavan, a za drugoga jednostavno straan. (Fier)
Razgraena livada je svaija ispaa. (Pelin)
Retko se nalazi ono to je pravo, a jo rede se ceni. (open-hauer)
S istog tee ista voda. (Erazmo Roterdamski)
Sa nepravdom moe sav svet proi, ali se natrag ne moe vratiti. (Dostojevski)
Samo onaj poznaje ivot u celini ko poznaje i njegove tegobe. (Cvajg)
Samo slabi se ne usuuju biti pravedni. (Tagore)
Setimo se onog divnog doba kad je kia padala samo onda kad smo izlazili bez kiobrana.
(Fier M.)
Smrt je lepa kad je ivot ruan. (Bak)
Smrti se bojimo samo dotle dok jo neto oekujemo od ivota. (Stendal)
Specijalista je onaj graanin koji vam uvek kae ta ne smete da radite. (Leonov)
to je vrsta sporta plemenitija, to ima manje publike. (Bor) 150
. ro ?ivot? _ popunjavanje vremena izmeu roenja i tas]mrti Bajnim nizom uivanja i
promena, bez dunosti i odgovornosti. (Cosic, B.) Sudbina je more bez obala. (Svinbern) Sudbina mesa karte,
mi igramo. (openhauer) Svaki progres civilizacije bio je u poetku proglaavan za neprirodan. (Rasel) Svako ima toliko prava koliko ima mod. (Latinska polovica)
Svet voli da ozarene prlja

i da uzviene blatom trlja. (Siler)

Svi dogaaji koji nastupaju prirodnom nu^ nose U se" bi svoju utehu, ma koliko bili
strahoviti. (Engels)
Tajna ljudske smrti krije se ba u tome to ljuto smmima nerazmerno vie nego ljudskog
zinra. Nema m jecinog jedinog normalnog ivog oveka k povorka mrtvaca. Hteli mi ili
ne, --" - ,., , spram mase mrtvih kao jedan prema hiljadu. (Krleza)
Tragedija slave je u tome da mora izgubiti previe vremena
da bi ostao slavan. (Pikaso)
U ljubaznosti ima mnogo prezira prema ljudima. (Nie) U nekim potama potari bre
napreduju nego pisma.
(Houp) U pravu je ko je jak, ko je kadar braniti i odbraniti svoje pravo. (Mato)
U pravu je samo onaj koji to ne mora da dokazuje. (Crnevi, B.)
151
U koli ivota, naalost, ne moe da se zabuava. (Prust)
Uzdrite se od kritikovanja ak i u dobroj nameri, jer ranit' ljude lako je, a ispravljati ih,
nemogue. (openhauer)
Veliki se moraju ee saginjati. (Kovaevi, R) Vreme je stari sudija. (ekspir)
Vreme je veliki uitelj teta je, meutim, to ubija svoje uenike. (Mroek)
Vreme nekad leti kao ptica, a nekad pue kao crv. (Turge-njev)
Zaista je tragino kad ovek nadivi svoje telo. (Frojd)
Zakon ne moe da ubeuje tamo gde ne moe da kanjava. (Tomas Fuler)
Zakone, u naelu govorei, ne razumeju tri vrste ljudi: oni koji ih donose, oni koji ih
sprovode i oni koji ispataju ukoliko ih prekre. (Edvard Halifaks)
ivo bie umire zato to postoji protivrenost: sebi je ono opte, rod, pa ipak, neposredno
ono postoji samo kao jedinka. Kod smrti, rod se ispoljava kao snaga koja gospodari nad
neposredno pojedinanim. (Hegel)
ivot je uvek nepravian, a za veinu nas je ba dobro to je tako. (olohov)
152
Ako bi smo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje zadovoljstvo bi im ostalo. (Volter)
Ako je tiranija nasilje, onda je revolucija nasilje protiv nasilja. (Goce Delev)
Ako poelim da kaznim neku pokrajinu, postavicu joj filozofa za namesraka. (Fridrih II)
Ali ja sam ba mislio da je to dovoljan dokaz pravednosti kad neko ne eli da ini
nepravdu. (Sokrat)
Bolje je boriti se i bitku izgubiti nego li nikad ne boriti se. (Hegel)
Covek je jai od sudbine sve dotle dok se ne preda. To je staro vojniko pravilo.
(Remark)
Covek je onakav kakvo je drutvo u kome se kree. (Euripid)
V
Covek je sve vie rob slobode i rtva boljeg ivota. (Crnevi, B.)
Covek moe da se odrekne mnogo ega, samo ne ljudi. (Miel)
uda se stvaraju kad narod negoduje. (Sekspir)
uvajte se slobodnih dana. Nisu slobodni dani za svakog. Slobodan ovek uvek je u
iskuenju da misli. Ako pet da155
na nije mislio, moete misliti ta taj moe misliti kad jednom pone da misli. (Radovi)

Da ovek bude slobodan treba dvoje: treba da zna da bud slobodan i da hoe da bude
slobodan. (Markovi)
Demokratija je hronina sumnja da li je vie od polovine ljudi u pravu vie od polovine
vremena. (Vajt)
Dok nas etika ui ta se sve ne srne, ivot nas ui ta se sve moe. (Bulatovi)
Dok ivi, dolikuje ti da se nada. (Latinska poslovica) Domovina je nalik na svog sina
oveka. (Didro) Domovino, ti si kao zdravlje. (Cankar) Faizam je kapitalizam plus
ubistvo. (Sinkler) Gde je strah, onde nema vere. (Gandi)
Gde nema tigra, tu se i zec smatra vladarom. (Korejska narodna poslovica)
Graanski rat. Hura! U ime naroda istrijebiemo sami sebe! (apek)
Gvozdenim ljudima ne smetaju lanci, oni ih smatraju za deo svoga tela. (Amadu)
I najzasluniji duguje domovini vie nego ona njemu. (Ibzen)
I vladari za koje vi prolivate svoju krv, usred vae najogorenije borbe jedan drugom
steu ruku, pa hladnokrvno dele vae haljine i vau zemlju. (Ugo Foskolo)
Ideje postaju snaga kad zavladaju masama. (Lenjin) Ironija je kada te narod ateista
potuje kao boga. (Likok)
156
torija nas, uopteno, samo obavetava ta je to loa vlada-S vina. (Tomas Deferson)
Ili su na lomau gordo, dignute glave, jer su znali i nauili da onaj koji e poginuti za
nju nikada ne umire. (Racin) javno mnjenje je nalik na duhove: nevidljivo je, a ipak sve
pritiska i terorie. (Sartr)
Jedan direktor ree: Ja sam vam oduzeo slobodu, ali sam
vam zato udahnuo svest o linom dostojanstvu. (Haek)
Jedna od slabosti naeg vremena je u tome to umemo da
razlikujemo svoje potrebe od svojih elja. (Ulman) Kad je neko vredan sluga, ista je
teta da postane gospodar.
(Bus) Kad opozicija doe na vlast, ona radi gotovo sve ono emu
je ranije zamerala. Srea. (Ruzvelt) Ko je revolucionarac bio samo jednom u ivotu, taj to
nije
bio nikada. (Stanislav IMIC) Ko se pred jednim klanja, pokazuje drugom lea. (Turska
poslovica)
Ko uvede diktaturu a ne usmrti Bruta, ili osnuje republiku a ne smakne Brutove sinove,
vladae samo kratko vreme. (Makijaveli) Ko zavisi od drugog, treba i njegovom psu da
se umiljava.
(Narodna mudrost iz Japana) Kraljevi nam nikad nita ne daju, ono to hoemo od njih
moramo sami da uzmemo. (Aragon) Likvidacija je imala uvek vie publike nego
rehabilitacija.
(Bulatovi)
Ljudima najvie smeta ako njima vladaju oni koji su im ravni. (Spinoza)
157
Lukav politiar uspeva da nagovori narod da se stidi njegovih greaka. (Bulatovi)
Meu malobrojne prednosti diktature ubraja se i to to ona odraava u ivotu misao o
slobodi. (Ruso)
Mi smo toliko navikli na buku da nas uznemiruje samo tiina. (Moravija)
Mnjenje je subjektivna predstava. (Hegel)
Mo kraljeva zasniva se na razumu i ludosti naroda, ali mnogo vie na ludosti. (Paskal)

Moja politika filozofija glasi: ljubi svog blinjeg a moj blinji, to je ceo svet.
(Kenijata)
More u koje je potonuo Ikar nazvalo se po njemu. (Vinaver) Mrtvog vuka i ovce
preskau. (Servantes)
Na ovom svetu, odvajkada, jedan kuka, drugi peva. Kuka ko mora, peva ko srne. Nikad
nije bilo da svi kukaju. (Cosi, D.)
Nacionalna ogranienost je najvei neprijatelj kulture. (Luka)
Najvea snaga kojom oveanstvo raspolae jeste nenasilje. (Gandi)
Najvei je moral raditi da ugnjeteni postane slobodan o-vek. (Vaa Pelagic)
Napredovanje naroda ogleda se poglavito u ove tri glavne stvari: materijalnom
blagostanju, obrazovanju i slobodi. (Markovi)
Narod koji je slobodu poistovetio sa svojim postojanjem izabrao je patnju. (Cosi, D.)
Ne moemo oekivati da nas neko iz despotizma u slobodu prenese u krevetu od perja.
(Deferson)
Neka ovog asa i sa ovog mesta krene u svet glas, upuen prijateljima kao i
neprijateljima, da je buktinja prela u ruke novog pokoljenja Amerikanaca onih
roenih u ovom veku, prekaljenih u ratu, oprobanih u tekom i munom miru, ponositih
na svoju staru batinu... (Kenedi)
Nema poslednje revolucije revolucije su beskrajne.
(Zamjatin)
Nevolja je danas u tome to politiari nemaju poverenja jedan u drugog i to zato
imaju puno opravdanje. (Miler)
Nije slobodna zemlja ona u kojoj svako moe da kae ta hoe, ve ona gde niko nije
obavezan da slua ono to govore drugi. (Macini)
Nikad nemoj iveti u zemlji u kojoj dovoljno ne potuju vladara. (Sirijska narodna
poslovica)
Niko nije protiv slobode uopte. ovek je obino protiv slobode drugog oveka.
(Bulatovi V.)
Niko nije protiv slobode uopte. ovek je obino protiv slobode drugog oveka.
(Bulatovi V.) Onde gde je koza privezana, tu treba da brsti. (Lao e) Ono to je kavez
divljoj ivotinji, to je zakon sebinom oveku. (Spenser) Onome ko je jednom vladao nad drugima nesnosna je vlast
svakog drugog nad njim. (Konfuije)
Osobina dobra pastira je da strie ovce svoje, a ne da ih guli. (Gaj Trankvil Svetonije)
Osveti nema mesta u politici... (eril)
159
Plata je sredstvo za produavanje ropstva. (Saltikov-ed-rin)
Po pravilu se smatra daje sposoban da vlada samo onaj koji nije nikad vladao. (Tacit)
Pobuna misli uvek prethodi pobuni oruja. (Vendel F.) Pokoravamo se zakonima da
bismo bili slobodni. (Ciceron)
Pravda bez moi je nemogua; mo bez pravde je tiranska. (Paskal)
Pravo da prataju imaju samo kraljevi i rogonje. (Taljeran)
Preterana sloboda da svako radi ta hoe, nee biti u stanju da zadri zlo koje postoji u
svakom oveku. (Aristotel)
Preterana sloboda da svako radi ta hoe, nee biti u stanju da zadri zlo koje postoji u
svakom oveku. (Aristotel)

Priroda i sloboda su stoer filozofije. (Kant)

Progonstvo nikad nije izmenilo i popravilo kraljeve. (Bizmark)
Pustite ljude da misle kako vladaju, i vi ete vladati njima. (Kronin)
Samo provetravajua mogunost revolta kadra je spasiti nas od ludila, od bezakonja, od
gluposti, od kriminala, od dogmatizma, od dosade, od umiranja, pa nema ljudskog
podruja koje se moe zamisliti bez revolta. (Vueti, )
Sivilo kako su raznovrsne tvoje boje! (Buhvald) Slabo leti ptica kojoj je lepo na
zemlji. (Kovaevi, R) Slava je trona zakrpa na tronoj odei pesnika. (Pukin)
Sloboda je kao novac: jednima pomae, druge kvari. (Novalis)
160
Sloboda je pravo da radimo ono to zakon dozvoljava. (Neruda)
Sloboda je ivot. (Tolstoj)
Sloboda ne bira izmeu dobra i zla, ona unitava zlo. (Paveze)
Sloboda raa ale, a ale slobodu. (an-Pol Rihter)
Sloboda se mora pretpostaviti kao osobina volje svih umnih bia. (Kant)
Slobodan ovek misli ta hoe, a jede ta ima. (Crnevi, B.) Slobodan ovek misli ta
hoe, a jede ta ima. (Crnevi, B.)
Slobodom ljudskom zavlada samo onaj koji umiri njihovu savest. (Nie)
Sve je skupo, samo patnja sveta je jeftina, patnja sveta je besplatna. (Igo)
Svet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli dui blagorodnoj.
(Njego) Tako oblano nebo nee se razvedriti bez bure. (ekspir)
Tamo gde je narod autoritet pravo ne uiva potovanje. (Strindberg)
U revolucijama postoje dvije vrste ljudi: oni koji ih diu i oni koji se njima okoriste.
(Napoleon)
U zemlji slepaca i oravi postaju kraljevi. (Lope de Vega)
Uzajamna je radost vladati drugima i dozvoliti da drugi vladaju tobom. (Sartr)
Vie volim slobodu koju imamo nego liberalizam koji nam obeavaju, a vie volim Prava
oveka nego prava Engleza. (Dizraeli)
161
Vladar: ja vam nareujem da me plaate, a vi me plaate da vam nareujem. (Capek)
Vladari moraju da se uvaju laskavaca kao kuge. Da bi se od njih odbranili, neka izaberu
ljude i onda ih ovlaste da im slobodno govore istinu. (Makijaveli)
Vladari zaboravljaju obeanja, ali narodi nikada. (Macini)
Vlast osvaja samo onaj koji se usudi da se sagne i da je uzme. (Dostojevski)
Za stado, svakako, nije dobro ako mu je pastir ovca. (Gete) Zalud ste prvi kad ste stali.
(Crnevi, N.)
Zna se koje neupotrebljiv ovek: onaj koji ne ume ni da za-poveda ni da slua. (Gvareski)
ivot oveka na Zemlji je borba. (Biblija)
ivot nije toliko odvratan to ga prekida smrt nego to je svaki dan po koje unienje za
oveka. (Gorki)
162
RAT / MIR
Sreni li su narodi koji imaju dosadnu istanji/. (Monteskje)
:>WO'.
C/f* $&r\ o--$u *
w
p^

OAko ovek ne nalazi svoj mir u sebi, uzalud e ga traiti dru-gde. (Nehru)
Ako se upitamo treba li na ljudski rod gledati kao na dobar ili lo soj, ja moram da
priznam: nemamo se ime pohvaliti. (Kant)
Ali oni (graani) nikada nee biti jedni drugima prijatelji tamo gde meu njima postoje
mnogobrojni sporovi i mnogobrojne nepravde, nego samo tamo gde su sporovi to manji
i neznatniji i to malobrojniji. (Platon)
esto je oaj dobijao bitke. (Volter)
im se zavrilo ono to se uglavnom naziva poslednji rat, poeo je takozvani, Poslednji
period koji su neki od nas uspeli da preive. (Gaben)
uvajte se ugroenih ljudi i ljudi koji misle da su ugroeni. Oni oseaju potrebu da se
tite i brane, i zbog toga esto i neoekivano i podmuklo napadaju. (Andri)
Deviza pravih generala je: biti hrabar pred neprijateljem, a bojati se rata. (Brijan)
Dovoljno sam iveo da bih video kako razlike meu ljudima raaju mrnju. (Stendal)
Dravnici su kao i hirurzi greke koje oni prave smrtonosne su. (Morijak)
165
Fanatizam moemo iskoreniti samo ako ga uspavamo. (Kla-uzevic)
Gnev naroda nikada nije bez razloga, ali je najee posredi pravi razlog. (Rolan)
I najvee radosti u ratu su kratkotrajne, (osi, D.)
I patuljak moe da se naljuti na diva, ali srne da oamari samo patuljka. (Katajev)
I u mirno vreme ima mesta za podvige. (Katajev)
Ja verujem u mir, inae ne bih mogao da budem ministar rata. (Hapel)
Jesu li mrtvi pali uzalud? Ako svet treba da ostane kakav jeste onda jesu. (Sartr)
Junatvo iz ponosa i asti je najlepe i najree. (osi, D.)
Kad bi se ljudi u svom privatnom ivotu ponaali kao to se ponaaju izvesne nacije u
meunarodnim odnosima, njima bi odmah bile navuene luake koulje. (Viliams)
Kada nekog plaimo to je zato da bismo sebe ohrabrili. (He-se)
Kod svih velikih vojnikih operacija uvek je presudan mo-menat iznenaenja. (Cvajg)
Lov, rat i udvaranje vrede koliko i jedno zadovoljstvo, ah i koliko hiljadu muka. (Tagore)
Mamut je na mnogo pristojniji nain iezao sa Zemlje nego to se danas ovek sprema
da to uini. (Gras)
Mi stalno govorimo o detantu, ali to je esto dijalog izmeu gluvih. (Suarez)
Mir je doba u koje sinovi sahranjuju oeve, rat je doba u koje oevi sahranjuju sinove.
(Herodot)
166
jvlir, naime, nije posledica rata, nego vrlina koja se raa iz
hrabrosti duha. (Spinoza) Mrzak mi je rat, ali su mi jo mrskiji oni koji pevaju o ratu
u kome nikada nisu bili. (Rolan)
Mudrost... to je skup istina steenih umom, opaanjem i iskustvom primenjenih na
ivot... to je harmonija ideja sa ivotom ... (Gonarov)
Ne znam ta bih sve dao kad bih tano znao za koga su stvarao uinjena dela o kojima se
u javnosti govori da su bila uinjena za domovinu. (Ginis) Neko mora da zapone mir,
kao to neko zapoinje rat.
(Cvajg)

Neko moe da pobedi hiljade ratnika na bojnom polju, ali taj se ne moe meriti sa
pobednikom, koji je pobedio samoga sebe. (Konfuije) Nema nerentabilni]eg posla nego
to je rat. (eril)
Nema toga ko s' ne boji ega
Da niega, ano svoga hlada. (Njego)
Nikada nije bilo dobroga rata ili ravog mira. (Franklin) Niko ne zna ta je rat ako u
njemu nema sina. (de Mestr) Obe strane ne ele rat, ali nijedna nema dovoljno razraenu
strategiju spreavanja istog. (mit)
Obe svetske sile ne ele rat, ali nijedna nema dovoljno razraenu strategiju spreavanja
rata. (mit) Od fanatizma do varvarstva samo je jedan korak. (Didro)
Ono to razboritim suverenima i dobrim generalima omoguuje da izvre napad i
osvajanja, da postignu ciljeve koje obini ljudi ne mogu, to je prethodno saznanje. (Sun
u)
167
Pobednik je uvek onaj koji je sposoban da voli, poputa i zaboravlja, a ne onaj ko se
svojeglavo dri svojih procena (Hese)
Pobuna nije sama po sebi plemenita, ve po onome to trai. (Alber Kami)
Politika je i uzbudljiva i opasna kao rat, ali u ratu se moe poginuti samo jednom, a u
politici vie puta. (eril)
Posle izgubljenog rata trebalo bi pisati samo komedije. (No-valis)
Postoji samo jedno sredstvo da bi trijumfovao mir: usvojiti zakon po kome, u sluaju rata,
ratnu tetu plaa po-bednik. (Ajzenhauer)
Pregovarati znai initi ustupke u jednoj stvari da bi se izvukli ustupci u drugoj. (Mok)
Protiv sudbine se valja boriti ak i kad nema nade u pobe-du. (Spenser)
Prva dunost oveka jeste da pokori strah. (Karlajl) Rat je najvei i najsigurniji potroa.
(Maslea)
Rat nee nestati pre nego to nestanu misli o ratu. (Bjern-son)
Rat, i najdui, samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo reenje ostavlja
vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira. (Andri)
Ratnik misli na svoju smrt kad mu stvari postanu nejasne. Jedino misao o smrti elici na
duh. (Zafar)
Ratovi su mrski majkama. (Horacije)
Razaranja koja se ine nasumice samo oslabljuju slabe, obogauju bogatae, a mone
ine jo monijim. (Sartr)
168
Sa politikom je kao i sa jezikim pravopisom: greke koje svi prave postanu pravilo.
(Malro)
Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreu ivot napred, ali ga samo
pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota odravaju i ine moguim i podnoljivim.
(Andri)
Sreni li su narodi koji imaju dosadnu istoriju. (Monteskje) Sreni li su narodi koji imaju
dosadnu istoriju. (Monteskje)
Stablo slobode ne moe da procveta ako ga ne zalijemo krvlju kraljeva. (Robespjer)
Stigao je mir! Sada opet moemo da se posvetimo daljem naoruanju. (apek)
to je vea mo, to je opasnija zloupotreba. (Klauzevic)
Sudbina sveta zavisi, u prvom redu od dravnika, a zatim od prevodioca. (Li)

Svi govore da sam veoma hrabar i to me raduje. Ali me i neto brine: ta da radim kad
jednom budu zahtevali da to i dokaem. (Fejdo)
Svi se nalaze u ratu protiv svih, kako u javnom tako i u privatnom ivotu. (Platon)
Tek sada smo u kripcu: objavljen je mir. (Napoleon)
Treba se bojati onoga od ega se boje ljudi. (Lao e)
U jednoj ruci slama, u drugoj vatra", kau ovde za oveka koji svojim govorom i
postupcima izaziva nemire i sukobe. (Andri)
U ratu se za napad javljaju najbolji, u miru najgori. (Bulato-vi)
169
U ratu: odlunost
u porazu: prkos
u pobedi: velikodunost
u miru dobra volja. (Ceril)
U svakom paktu moralo bi da se zna ko laje, a ko grize. (Aeson)
Umetnost ratovanja je umetnost unitavanja ljudi, a politika je umetnost zavaravanja.
(Gandi)
Uspeh je est hemijski spoj izmeu dobre prilike i loe na-mere. (Sartr)
Uveren sam da je ovekova sudbina ili u optem bratstvu ili u optem unitenju.
(Jevtuenko)
Vetina ratovanja jeste vetina unitavanja ljudi kao to je politika vetina da budu
prevareni. (D'Alamber)
Zec smatra da je svaki napad uperen protiv njega. (Len)
LEPOTA/ RUNOA
Lepota uvek mukarcu i eni donosi vie problema nego koristi. (Tommaseo)
170
Ako ovek zaroni do dna naslade, iznee odande vie ljunka nego bisera. (Balzak)
Budite uvereni da za sve to volite morate da platite odreenu cenu. (Agata Kristi)
Cilj vaspitanja je u tome, da telu i dui da svu lepotu i potpunost koju mogu da imaju.
(Platon).
Danas bi alile lepotice tada, kad bi ih voleli samo luaci. (Zenon)
Dok posmatra oznojene kelnerice golih grudi, ovek izgubi volju i za jelo i za seks
istovremeno. (Mike)
Idealna lepota za apca je aba. (Volter)
Kako je dosadno biti karijatida koja podupire nekakav runi balkon (Uja A. Iljf)
Kue su izgraene da u njima ivimo, a ne samo da im se divimo. (Bekon)
Lepi su lepi samo zato to su okrueni runima. (Flober)
Lepo je ono to nam godi, a da pri tome nemamo kakav interes. (Kant)
Lepota kad je najmanje odevena, najbolje je odevena. (Petrarka)
Lepota bez drai isto je to i udica bez mamca. (Kami)
173
Lepota uvek mukarcu i eni donosi vie problema nep u
/i-i-i
\
o^ KOnsti. (Tommaseo)
Ljudska lepota traje taman toliko koliko je potrebno ovek koji u njoj uiva. (Bernar)
Moda poiva na saznanju da i najlepi sadraj gubi od svoje vrednosti ako se ne menja
pakovanje. (Moroa)

Moda, kako je ja shvatam, oduvek je bila estetska smicalica da se neto prikrije, a ne da

se otkriva. Nije izmiljena toliko, da povea lepotu, koliko da sakrije runou (Hau-ard)
Na prvi pogled u seanju se urezuju samo upadljive crte, kao pod olovkom karikaturiste.
(Zilahi)
Najlepe graevine nisu namenjene nekim korisnim ciljevima: jedan hram, na primer,
nije kua za stanovanje. (o-penhauer)
Nema sumnje da genije traje due nego lepota. (Vajld) Pla je utoite runijih ena, a
propast lepih. (Vajld)
Priroda je u svojoj prostoj istini vea, lepa od bilo koje tvorevine ljudskih ruku, od svih
iluzija ljudskog duha. (Ma-jer)
Retko kad oseamo dragost maternjeg jezika tako zanosno kao kad nam dopre do uiju
ispod tueg neba. (Gete)
Rune ene ostare pre nego lepe one prelaze iz senke u tamu. (Hemingvej)
Vie se leti vidi na plai, nego zimi u krevetu. (Houp)
Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova pod kojima nam se javlja. U tome je i
njena oplemenjujua snaga i njena najvea dra. (Andri)
Zlato moe mnogo, a lepota jo vie. (Filip Massinger) 174
Tuga esto puta ume biti lana, dok radost retko kad. (Nui)
Bol je isto tako neizbean kao i smrt. (Volter)
Bol je jedina re koja je i mukog i enskog roda. (Vuga)
Bol podstie oveka da misli. Misao ini oveka mudrim. Mudrost ini ivot
podnoljivim. (Don Patrik)
Bol se smanjuje jadikovkama. (Gete)
Bol se svlada strpljivou. (Latinska poslovica)
Bol za izgubljenom stvari mnogo je vei nego to je ona sama vredela. (Momilo
Nastasijevi)
Budite radosni kad god vam se za to prua mogunost, i kad god za to nalazite snage u
sebi, jer trenuci iste radosti vrede i znae vie nego itavi dani i meseci naeg ivota
provedeni u mutnoj igri naih sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minut iste radosti
ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji nita ne moe zamraiti. (Andri)
ovek sa lakoom podnosi samo jedan bol, to je bol drugih. (Leri)
utanje je najbolji glasnik radosti. (ekspir) Dosetka je nadmudren bol. (Strindberg)
Grlatije kukaju oni koji zaista manje tuguju. (Tacit) Hoe ti se tua alost da uspava
svoju bol! (Nazor)
177
Hteti izbei neizbeno znai poveati svoj bol. (ung-Ce) I pisanje testamenta moe da
priini zadovoljstvo: ne zar to e se obogatiti naslednici, ve zato to e se razoarati oni
kojima niste nita ostavili. (Bus)
I u plau je slast. (Ovidije)
Ima osmeha gorih od suza. (Turgenjev)
Kad je bog u sivom prapoetku stvarao stvari,
on stvori sunce; ono izlazi, zalazi i ponovno se vraa.
On stvori mjesec; on izlazi, zalazi i ponovno se vraa.
On stvori ovjeka; on doe, proe - ali se ne vraa.

Afrika narodna pjesma (pleme Dinka) Istinske boli preziru utehu rei. (Manzoni) Kad
oko ne vidi, srce ne pati. (Servantes) Kad sunce ija, i na groblju je veselo. (ehov) Kako
dugo izgleda no boli koja bdi! (Saurin)
Kako malo mate imamo za bol koju nanosimo drugima (Nie)
Kruna alosti su seanja na srenije stvari. (Tenison)
Ljudi koji trpe bol uvek misle da ne saoseamo dovoljno s njima. (Semjuel Donson)
Ljudska dua samu sebe vrea ako dopusti da je savladaju naslada ili bol. (Marko
Aurelije)
Nakon, to je dao svoju krv, suze su najvie to ovek moe dati od svoga. (Lamartin)
178
Narkoza: rane bez bola. Neurastenija: bol bez rana.
(Karl Kraus)
Nita nas ne ini tako velikima kao velika bol. (De Mise) Od novoga jada stari bol e
proi. (Vilijem ekspir) Patnja je prednost u ivotu, isto kao i srea. (Bliher) Posedovanje
nas ne ini ni upola tako sretnima kako nas gubitak ini nesretnima (an Pol) Prava bol je
stidljiva (Hebel)
Radost i strah su uveliavajua stakla. (Kazancakis) Radost je ki boli. (Guerazi)
Radost nije nita drugo do prestanak alosti. (Selden) Smrt je ipak jo uvek bra od
svega. (Al-Mutanabi) Smrt ne eka niko odve dugo. (Andri) Smrt te zaista moe
zaboraviti jedan dan, ali te nee zaboraviti sutradan. (Arapska izreka) Snae li te kakav
bol, stani mirno i pitaj ta od tebe eli.
(Emanuel Gajbel) to je vie gorine okusio, ovek sve ee ezne za slatkim.
(Gorki) to ne boli to nije ivot, to ne prolazi to nije srea.
(Andri) Sumornost najradije leci sa sumornou, kao to se pijanica
leci vinom, a alost suzama. (Nenadovi) Suze su poput oluje: posle njih ovek je uvek
mirniji.
(Turgenjev) Suze su tih jezik bola. (Volter)
179
Sve je smeno dok se dogaa drugima. (Roders)
Sve nevolje dolaze na krilima, a odlaze vukui noge. (Volter)
Tuga esto puta ume biti lana, dok radost retko kad. (Nui)
Tuga je kao pirina u ambaru: svakog dana se osipa po malo. (Nehru)
U moru tuge nikad se ne naziru obale (Zakani)
Veliki bolovi trae velike due i samo velike due trpe velike bolove. (Boidar Kneevi)
Vera u radost gotovo da je ista kao i sama radost. (Sekspir)
Vrlo je bedan onaj sretnik koji nije nikad zaplakao. (Aleardi)
Zaista tuguje samo onaj koji tuguje bez svedoka (Marcijal) alost koju nosi dete jednaka
je teretu koji nose odrasli, ali je ono nosi na vrlo slabim ramenima (Kekonen)
alost prenosi oveka iz vee savrenosti u manju. (Spinoza)
ivot je komedija onima koji misle, a tragedija onima koji oseaju. (Pikaso)
SREA / NESREA
Niko nije zadovoljan svojom sreom, ni nezadovoljan svojom pameu. (Golsvorti)
180
, 'I
Ako ljudima usled njihove slabosti ili kratkovidosti neto ne ispadne za rukom, uvek im
je srea za to kriva. (Njego)

Ako nemamo vremena da budemo sami sa sobom, nemamo ni vremena da budemo

sreni. (ernievski)
Ako srea nije umerena, rui se sama od sebe. (Seneka)
Biti srean celog ivota, to nijedan ovek ne bi mogao da
podnese, to bi bio pakao na Zemlji. (Molijer) esto bez razloga prava dobra dua na
pravdi stradava.
(Zmaj)
ini ono ime e postati dostojan da bude srean. (Kant) ovek je srean samo onda
kada uspe da usrei drugog.
(Bjelinski)
ovek se potvruje i u srei i u nesrei. (Hese) Da bi ovek u ovome svetu iao pravim
putem, treba da se
rtvuje do kraja. Svrha ovekova postojanja ne sastoji se
samo u tome da bude srean. On mora da otkrije za oveanstvo neto veliko. (Renan) Dobri i tihi ljudi imaju tajne elje koje ostvaruju na neki,
za
nas nevidljiv nain. Ne zavidimo im na eljama, jer su
nae vee, ali im zavidimo na srei. (Radovi)
183
Dosada je bolest srenih ljudi. Nesreni se nikad ne dosa uju, jer su prezaposleni.
(Kami)
I srea se umori ako nekoga dugo nosi na leima. (Fier M )
I to je nesrean sluaj: kad neko padne pod tokove sree. (Zoenko)
I u nesrei treba biti istinoljubiv. (Stefan Cvajg)
Ima dve vrste nesrea: nesree koje se dogaaju nama i sree koje snalaze druge. (Kion)
Izgleda da smo manje nesreni ako nismo sami. (Volter) Jedni isti se uvek izvuku, ostali
su sreni dobitnici. (Baljak)
Kad brod tone najnesigurnije je biti uz kapetana. (Kovaevi, R)
Kad kuje svoju sreu, ne udaraj blinje po prstima. (Ibn Zafar)
Klju sree, lei u kontroli energije sopstvenog tela. A da bismo je ostvarili ne moramo
se baviti sportom, ve jednostavnim vebama za koje je vano da se noge ne odvajaju od
zemlje. (Loven)
Ko eli da bude srean, mora ostati kod kue. (Konfuije) Koga bogovi vole, mlad umre.
(Platon)
Lenjost je praosnova svake sree i svretak svake filozofije. (Remark)
Lina srea je nemogua bez sree drugih. (ernievski) Ljudi jednako preuveliavaju i
sreu i nesreu: nikada nismo ni tako sreni ni tako nesreni kako se govori. (Balzak)
Ljudi koji su nesreni, kao i oni koji pate od nesanice, uvek su na to ponosni. (Betrand
Rasel)
184
Ljudi oseaju potrebu da uvek nekoga okrivljuju zbog svoje nesree ili tete. (Pirandelo)
Ljudska srea je sastavljena od isto toliko delova koliko joj ih jo nedostaje. (Hajne)
Ma koliko dugo da traje, nesrea se lake podnosi sa novcem u depu. (Fransoaz Sagan)
Malo je toga to e ljude vie odobrovoljiti nego kad im ispriamo nesreu koja nam se
nedavno dogodila. (Artur openhauer)
Nada je pretplata koju daje srea. (Rivarol)

Nada je arlatanka koja nas neprekidno vara. Za mene je poela srea kad me je ostavila
nada. (Mineli)
Nadimak je najtei kamen koji avo moe da baci na oveka. (Tenison)
Najbolji nain da se odbranimo od pesimizma je: nikad se ne pitati da li smo sreni.
(Kestner)
Najnesreniji obino manje plau nego drugi. (Rasin)
Najsreniji je ovek koji misli o najzanimljivijim stvarima. (Dvajt)
Najsreniji je onaj ovek koji moe kraj svoga ivota da povee sa poetkom. (Kronin)
Najsreniji su oni ljudi, koji su toliko zauzeti da to i ne pri-meuju. (Molnar)
Nesrea oblikuje oveka i prisiljava ga da upozna samoga sebe. (Gete)
Nesrea produbljuje na smisao za prijateljstvo i ljubav. (Novali s)
185
Nije dovoljno dati oveku sreu, treba mu jo objasniti kako da je koristi. (Katajev)
Nije lud onaj koji je izgubio razboritost, nego onaj koji je ' izgubio sve osim razboritosti.
(Lilijenkorn)
Nije tano reeno da je svaki ovak kova svoje sree; tano je, naprotiv, da je ovek
uvek sam kova svoje nesree. (Jovan Dui)
Nikad nismo toliko sreni, ni toliko nesreni, kao to mislimo. (La Rofuko)
Niko nije zadovoljan svojom sreom, ni nezadovoljan svojom pameu. (Golsvorti)
Nita nije smenije od nesree, naravno tue. (Beket)
O, smrtnici, esto se dogaa da ste i bez svog znanja, uzronici vlastitih nesrea! (Ezop)
Od svih nesrea koje nas snalaze u ivotu, najvea je ona da smo jedinom ranije bili
sreni. (Haksli)
Od svih nesrea nae sudbine najnesrenija je ona da smo jednom bili sreni. (Beotije)
Pijanog od sree dva nesrena pridravaju. (Kovaevi, R) Podmazuju ga, podmazuju, a
on ra, pa ra. (Crnevi, N.)
Retko ete sresti oveka koji je bio sreniji dok se odmarao, nego dok je radio. (Seku
Ture)
Sama borba da se stigne do vrha dovoljna je da ispuni ljudsko srce. Sizifa treba sebi da
predstavimo kao sretnog. (Kami)
Samo jedan tren moe nas uiniti zauvek nesrenim. (Don Gej)
186
Sluaj: neizbean dogaaj koji poiva na nepromenljivim zakonima prirode. (Embrouz
Birs)
Srea daje mnogima previe, nikome dovoljno. (Marcijal) Srea dolazi sama, a nesrea u
drutvu. (Konfuije)
Srea je biti iv, moi osetiti svet oko sebe, biti sluga lepoti, voleti i biti voljen, biti bogat
zdravljem, bilo kojim. Re obina za velianstveno venu vremenom omeenu ivotnu
radost. (Gligori)
Srea je dobro zdravlje i slabo pamenje. (vajcer)
Srea je kad ovek poznaje sebe i svoje mogunosti, ikad zna dokle moe i ta moe.
A nesrea je ikad su ljudi na pogrenim mestima. (Tadi)
Srea je kao pijaca: esto, ako samo moe malo da prieka, cena poinje da pada.
(Averenko)
Srea je kao pijaca: samo ako moe da prieka, cena e da padne. (Moravija)
Srea je lutrija u kojoj se dobij a ak i ako se ne kupi sreka. (Tuholski)

Srea je neto to dolazi u raznim oblicima, a ko je taj koji e je prepoznati? (Hemingvej)

Srea nije mesto prema kojem putujemo, nego nain putovanja. (Taso)
Srea postoji u tome da uva samog sebe. (Spinoza)
Srean je onaj ovek koji se sa zadovoljstvom pronalazi u buenju, prepoznaje se
onakvim kakav eli biti. (Valeri)
Sreni ljudi ne gledaju na sat. (Averenko)
Sretan je onaj ovek koji sedi u svojoj kui. (Latinska poslovica)
187
to manje misliti o sebi znai biti manje nesrean. (Kontesa Dijana)
to mi veli nek' mi bude, to mi eli nek' ti bude (Gribojedov)
to se ee dogaaju iznenada i neoekivano, nesree nas vie plae i zastrauju.
(Franesko Gviardini)
Sudbina vodi one koji hoe, a vue one koji nee. (Seneka)
Svako ivotno iskustvo se plaa. Meutim, sreniji dobijaju popust. (Kokoka)
Svaku nesreu pokuao sam da pretvorim u ansu. (Rokfeler)
Sve trepti samo u neizvesnosti, nesrea sama po sebi nije nita strano, ali strano je
nemirno oekivanje i besplodno nadanje. (Cankar)
Tek u nesrei ovek sazna ko mu je pravi prijatelj. (Semjuel Donson)
U nama uvek postoji potreba da za svoje nesree i gubitke optuujemo druge. (Luii
Pirandelo)
U slonu porodicu srea sama od sebe dolazi. (Narodna poslovica)
U srei se ne treba gorditi i u nesrei oajavati. (Nenadovi)
Uzrok mnogim nesreama lei na dnu vinske ae. (Ginis)
Veliku sreu prati zavist. (Latinska poslovica)
Zapali u nesreu lako iile iz seanja. (Siler)
Znak nesigurnog oveka je da veruje u sreu. (Konrad)
188
VRLINA / MANA
Da bi vas ljudi ostavili na miru,
vanije je da skrivate svoju vrednost,
nego svoje mane. (Karlajl)
Ah, gde su na svetu injene vee ludosti nego meu milosrdnima? I ta je na svetu
zadavalo vie patnje nego ludosti milosrdnih? Teko svima koji imaju ljubavi, ako
nemaju jo i visine koja nadvisuje njihovo milosre!
Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje zadovoljstvo bi im onda ostalo? (Volter)
Ako ne moe gnev savladati, poinje on tebe da savladava. (Seneka)
Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar ovek. (ekspir)
Ako se hoe dobro vladati ljudima, bolje je iskoristiti im mane nego vrline. (Napoleon)
Ako ste na visokom poloaju pa vam neko laska, onda ili vas je prevario ili e vas
prevariti. (Pirandelo)
Ako uspemo da pobedimo svoje strasti, to je vie zbog njihove slabosti nego zbog nae
snage. (Cvajg)
Ako eli da uiva u svojoj estitosti, valja da ponekad i zgrei. (Kurtlen)
Austrijanci neprekidno umanjuju sami sebe, ali Bizmark je zabeleio: oni ele da
izgledaju mali kako ne bismo vide-li koliko su veliki. (Mike)
Bavim se tuim stvarima poto nemam svojih. (Horacije)

191
Bez ljudske emocije nikad nije bilo niti moe biti ljudsko traenja istine. (Lenjin)
Bez suprotnosti nema napretka: to je zakon koji je civilizacija do sada sledila. (Marks,
K.)
Biti mudar u pravo vreme predstavlja devet desetina mudrosti. (Ruzvelt, T.)
Biti zloban znai svetiti se unapred. (Heltaji) Bogatstvo menja ud, retko nabolje.
(Latinska poslovica)
Bol podstie oveka da misli. Misao ini oveka mudrim. Mudrost ini ivot
podnoljivim. (Spenser)
Bol postaje radost, a srea patnja onome, koji u smrti ivot doivi. (Cvajg)
Bolja je asna skromnost, nego sramotno blagostanje. (Lao e)
Bolje da ti zavide, nego da te saaljevaju. (Petrarka)
Bolje je biti mrtav nego lopov, ali teko onome koji ivi, a ne robuje nijednoj dunosti.
(Mirabo)
Bolje je patiti od istine, nego biti nagraen za la. (Leonardo)
Bolje je razumeti malo nego razumeti pogreno. (Frans) Budite zahvalni savetima a ne
pohvalama. (La Fonten) ak i vestalku moete da zavedete laskanjem. (Dostojevski) ast
je dijamant na prstenu kreposti. (Volter)
ast je nalik na ibicu: moe da se iskoristi samo jednom. (Panjol)
ast je nemogue uzeti, moe se izgubiti. (ehov) 192
ast je stati Svetac, koga vie niko ne slavi. (Ibn Zafar)
ast treba da bude mamuza za vrlinu, a ne uzengija za oholost. (Hercen)
ednost otkriva sebe uvek, ak i kad grei. (Marks i Engels)
Ceni reci! Svaka od njih moe da postane tvoja poslednja. (Lee)
estitke su najutiviji oblik zavisti. (Heitaji)
oveanstvo ipak napreduje. Ubicama se svaki put sudi sve humanije. (Lee)
ovek bez karaktera je kao dojilja bez mleka, kao vojnik bez oruja, kao putnik bez
novca. (Konfuije)
ovek je esto dobar samo zato to nema prilike da bude zao. (Petefi)
ovek koji nije patio, ne zna ni da oprata. (Tomazeo)
ovek nije aneo ni ivotinja. Nesrea je u tome to onaj koji eli da postane aneo
obino postaje ivotinja. (Pa-skal)
ovek prezire samo onda kada nije dovoljno jak da se sme-je. (Bus)
ovek se loe smeje drugima, ako ne ume da se smeje samom sebi. (Njumen)
ovek se moe otuiti od samoga sebe time to e mistifi-kovati i sebe i druge. (Leing)
ovek se ne vara samo onda kada prata. (Semiramida)
ovek se upozna u tri sluaja: u jelu, u bogatstvu i u pijanstvu. (Narodna poslovica iz
Jugoslavije)
ovek velikog duha ponaae se sa umerenou u dobroj, kao i u looj srei: on se nikad
nee pokazati ni deprimiran, ni egzaltiran, on se nee poneti uspehom i obeshr briti neuspehom; on nee traiti
pohvale za sebe, ni n0 kude za druge. (Aristotel)
udno i samoubilako ludilo, koje na mahove kao smrtonosan plamen zahvata slaba i
ograniena ljudska bia: hte-ti biti sve, hteti uestvovati u svemu. (Andri)
Da bi ovek izgledao poten, mora biti poten. (Boalo)

Da bi se dobrovoljno i slobodno priznala i uvaila tua vrednost, neophodno je imati

sopstvenu vrednost. (Be-ket)
Da bi vas ljudi ostavili na miru, vanije je da skrivate svoju vrednost, nego svoje mane.
(Karlajl)
Da bi vas ljudi ostavili na miru, vanije je da skrivate svoju vrednost, nego svoje mane.
(Karlajl)
Da nema loih ljudi, ne bi bilo dobrih pravnika. (Dikens) Dobar glas je ono to drugi ne
znaju o nama. (Delon)
Dobro je govoriti, a jo bolje utati; treba samo znati kad je emu vreme. (Rumunska
narodna poslovica)
Dobro koje rauna na protivuslugu, nije dobro. (Narodna mudrost iz Kine)
Dobro se kajati znai ponovo iveti. (Bodler)
Dok stvaramo budunost, moramo voditi rauna o tome da estitost nije nasledna. (Pejn)
Dokolica je izvor svih poroka, ali je zato porok otac svih umetnosti. (Nesin)
Dosada je pusto due. (olohov)
Dosadan ovek je ona osoba koja govori o sebi kad bi smo mi hteli da govori o nama.
(Caplin)
194
Dosta smo se klanjali bogovima, klanjajmo se za promenu,
samima sebi. (Man) Dovoljno dugo sam iveo da bih video kako razlike meu
ljudima raaju mrnju. (Stendal) Drskost je najbolje sredstvo protiv zakona. (Remark)
Drugom esto oprataj, sebi nikad. (Latinska poslovica) Duhovitost je drskost koja je
stekla obrazovanje (Aristotel) Dunost je ono to oekujemo od drugih. (Vajld) Egoist je
ovek loeg ukusa koji se vie interesuje za sebe
nego za druge. (Capek) Gde nema prilike nema ni greha. (Lao e) Glasina je kao lani
novac: poten ovek je nee izmisliti, ali
e je bez razmiljanja preneti dalje. (Moravija) Govori ono to koristi drugima i tebi,
kloni se neozbiljnog
govorenja. (Franklin) Hteo bih pravu smrt. Oajanja nema. Ali eleo bih da ivim;
a ne da straarim nad svojim ivotom. (Tolstoj) Humor je najdemokratskija od svih
ljudskih vrlina. (apek) I gordosti stavimo granicu. (Njego)
I najskromniji ovek ceni sebe vie nego to ga cene i najbolji prijatelji. (Balzak)
I tek kad me se budete svi odrekli, vratiu vam se opet. Zaista vam kaem, draga brao,
drugim u oima potraiti tada moje izgubljene, drugom u vas ljubavlju tada vole-ti.
(Nie) I vrline su zarazne. (Kestner)
istina koje mogu da ubiju itav jedan narod. (Ruzvelt)
195
Ima ljudi, i to mnogo, koji se iskreno kaju samo zbog svoi'h dobrih dela. (Haksli)

Imamo pravo da se alimo na ivot jedino ako traimo od njega nemogue. (Gorki)
Ima li protekcije zlo! Nema li je jo gore. (Iljf)
Imati vrednosti i umeti je pokazati znai imati dvostruku vrednost; to se ne vidi, to je
kao i da ga nema. (Brijati) Iskren ovek kae istinu, a pametan u pravi as. (Ten)
Iskustvo je najbolji savetnik, samo taj savetnik uvek stie prekasno. (Lilijenkron)
Ispovest je verovatno dobra za duu, ali je veoma rava za reputaciju. (Moravija)
Istina je jedna: mudraci su je nazvali razliitim imenima. (Tagore)

Istina je sve ono to moe da se prikae kao verovatno. (Miksat)

Ja nosim odeu lakeja, ali u vas je lakejska dua. (Igo)
Jaki duhovi odbijaju od sebe strasti ba kao to moreplovci izbegavaju grebene.
(Klauzevic)
Javno mnjenje je uvek ispred Zakona. (Golsvorti)
Jedna nepravedna presuda napravi vie zla nego mnogi nepravedni postupci. (Bekon)
Jedna tetna istina je korisna zato to moe da kodi samo trenutno, a zatim vodi ka
drugim istinama koje e biti uvek korisnije; dok je jedna zabluda tetna, jer moe da bude
korisna samo trenutak, i da zavede u druge zablude koje e biti uvek tetnije. (Gete)
196
|j se ti smeo izvui ispod jarma? Postoje mnogi koji su odbacili svoju zadnju vrednost,
kad su odbacili svoju potinjenost. (Nie)
Kad bi bog zaista postojao, niko u njega ne bi verovao. (Buhvald)
Kad je ovek u dilemi koje je miljenje najistinitije, treba da se opredeli za ono koje je
najpotenije. (Merime)
Kad neko ubije oveka, onda je ubica; kad ubije milione ljudi, onda je osvaja, a kad ih
pobije sve, onda je bog. (Ro-stan)
Kad obavljam svoju dunost ne tiu me se dobre ili loe po-sledice. (Kant)
Kad smo sreni uvek smo dobri, ali kada smo dobri, nismo uvek sreni. (Bernar, S.)
Kada je neki Persijanac upitao Lisandra koji dravni oblik najvie odobrava, on je
odgovorio: Onaj, u kome se potenima i nevaljalima sudi prema zaslugama". (Plutarh)
Kada jednom priviknemo svoju savest da neto primi kao nuno zlo, to uskoro poinje
sve vie da nam izgleda kao nuno, a sve manje kao zlo. (Turgenjev)
Kajati se zbog poinjene ludosti ili zbog toga to je nismo uinili teko je rei ta je od
toga tee. (Balzak)
Kakva bi tiina nastala kada bi ljudi govorili samo ono to znaju. (apek)
Karakter nekog oveka upoznae tek kad ti postane pretpostavljeni. (Spinoza)
Kasacija je vii sud koji ispravlja greke niih sudova, a odrava sopstvene. (Munro-Saki)
Ko hoe da upravlja ljudima, ne treba da ih tera ispred sebe, ve da ide za njima.
(Monteskje)
197
Ko ne ceni sebe, taj je nesrean, a ko se precenjuje, taj ' glup. (Mopasan)
Ko nema elja ima sve. (Nievo)
Ko opisuje sopstveni bol, makar i plakao pritom, na putu je da se utei. (Kami)
Ko se sveti za jednu podlost, priinjava drugu. (Didro) Ko zna laskati, zna i klevetati.
(Napoleon)
Koliko je ulja lai potrebno u jednom parlamentu da bi se stavila u pokret maina istine.
(Breht)
Komplimente i uvrede sveta treba jednako primiti, prvi neka te ne vesele, a drugi ne
vreaju. (Seneka)
Krivnja sebi ne srne dozvoliti poraz, ve Pravda. (Tagore)
Lako je govoriti kad se ima ta rei, ali je teko imati ta rei kad treba govoriti. (Eliot,
D.)
Lakomislenog oveka ne more brige ni za sutranji dan, a vi hoete da ga zaplaite
venou. (Zoenko)
Lake je ljude laskanjem naterati u vrline, nego ih isterati iz poroka. (Gandi)

Laskanje je legalan vid korupcije. Zakon za to ne predvia kaznu. (Bodler)

Laskanje nikad ne potie iz velikih dua. Ono je svojstveno sitnim duama kojima lako
uspava da se naine manjim nego to su, da bi lake ule u ivotnu sferu linosti kojoj
laskaju. (Balzak)
Licemerje je, u stvari, potovanje koje porok ukazuje vrlini-(La Rofuko)
Ljubi istinu, ali prataj zabludu. (Volter) 198
T mde hvalimo kad ih smatramo oholima, a molimo kad ih smatramo slabima. (Volter)
Ljudi e vam najtee oprostiti one pakosti koje su o vama govorili. (Man)
Ljudi koji nemaju nikakvog poroka spadaju i u ljude sa najmanje vrlina. (o)
Ljudi mogu veliati istinu, istina ne moe veliati ljude. (Konfuije)
Ljudi nisu skloni samo tome da zaboravljaju dobroinstva koja su im uinjena, ve ak i
mrze one kojima bi morali da budu zahvalni. (La Rofuko)
Ljudi odbacuju svoje poroke i ubijaju ih ali ljudi vole svoje muenike i slave one koje su
ubili. (Dostojevski)
Ljudi se razlikuju po onome to pokazuju, a slie po onome to kriju. (Valeri)
Ljudi su prvo bili braa, kasnije su postali jednaki... slutim da jednog dana ovek oveku
nee biti nita. (Crnevi, B.)
Ljudi uvek najvie mrze ono emu najvie zavide. (Garibaldi)
Ljudi vole ono to je dobro ili to im se ini da je dobro, ali obino pogree u proceni ta
je dobro. (Ruso)
Ljudsko drutvo nije ni raj ni pakao, jer se u njemu nalaze elementi i jednog i drugog.
(Hikok)
Lud je samo onaj ija se ludost ne poklapa sa ludou veine. (Beket)
Lukavstvo je oruje prostaka, a pamet oruje kulturnog oveka. (Heraklit)
199
Mada vidim da se ovek danas ui
Da saaljenje svoje iskoreni,
A lukavstvo vie od savesti ceni. (Sekspir)
Malo je koristi od oiju ako je um lep. (Bodler)
Mi smo dvosekli maevi: svaki put kad otrimo svoju vrlinu, brusi se i na potok. (Ten)
Misli raaju patnju. (Stendal)
Misli su mi bura jaka, Sa mnom ine valovanje, Nagone me napred plivat, ele togod
videti. (Njego)
Misliti iskreno ak i ako je protiv svih, ipak je za sve. (Rolan)
Mnogi organi drutvene kontrole i zatite lie nam na prevarene mueve i oni poslednji
saznaju ono to se njih najvie tie. (Radovi)
Mogue je svemu se odupreti, osim iskuenju. (Vajld)
Moj nain zbijanja ale je da kaem istinu. To je najsmeni-ja ala na svetu. (o, B.)
Moral je nemo stavljena u dejstvo. Kad god se bori protiv nekog poroka, on podlegne.
(Marks i Engels)
Moral je veoma esto putna isprava za ogovaranje. (Kelerman)
Moral se ne ui kao pravilo trojno. (Poenkare) Moral zalazi zajedno sa suncem. (Ten)
Moralan je onaj koji reaguje ve i na iskuenje koje doivljava u samom sebi, ne
preputajui mu se. (Frojd)
Moralni svet ne moe se izvojevati silom... (Tolstoj) 200
Moralni zakoni i sva pravila svode se samo na jedno jedino:

istinu. (Gete) Moralnost je stav koji mi usvajamo za ljude koje ne volimo.

(Prust)
Mrnja je aktivno nezadovoljstvo, a zavist je pasivna. Zato se ne treba uditi to zavist
tako brzo prelazi u mrnju. (Gete)
Mudrost je kapital, ali lukavost uzima kamatu. (Heltaji) Muzika uz ruak uvreda je i za
kuvara i za violinistu.
(esterton)
Nada je avans koji uzimamo na svoju sreu. (o, I.) Nada je jedan od onih lekova koji
uopte ne lece, ve samo
produavaju patnju. (Kronin) Nada je san budnih. (Aristotel)
Nada nije uvek dobar vodi, ali je ipak prijatno biti u drutvu s njom. (Kroe)
Najbolja je ona vladavina koja izgleda suvina. (Spinoza) Najbolja vladavina je ona u
kojoj ovek mora da se pokorava samo zakonima. (Volter) Najjai je onaj ovek koji ume
da vlada svojim strastima.
(Singer) Najopasnije kod poluistina je neshvatljiva pojava da se uvek
veruje pogrenoj polovini. (Buhvald) Najvea dunost je sa svojim najboljim snagama,
pomagati
onima koji tu pomo zaista trebaju. (Ciceron) Najvea srea za misaonog oveka jeste da
je ispitao ono to se moe ispitati, a da se mirno pokloni pred onim to se ne moe
ispitati. (Gete)
201
Najvee tekoe nalaze se tamo gde ih ne traimo. (Zola)
Najvei dokaz vrline je imati neogranienu mo, a ne zloupotrebljavati je. (Didro)
Najvei prijatelj istine je Vreme, njen najvei neprijatelj je Predrasuda, a njen stalni
pratilac je Poniznost. (Ten)
Najvie grei onaj koji nee da prizna. (Bjernson)
Najvie vreamo oveka u trenutku kad ne elimo da priznamo da pati. (Paveze)
Najvie zakona ima u najpokvarenijoj dravi. (Tacit) Nae vrline su najee samo
prikrivene mane. (Ruso)
Nauite se da na vagu pravde ne stavljate teret svojih strasti. (Gveraci)
Ne budite ravnoduni, jer je ravnodunost smrtonosna za ljudsku duu. (Gorki)
Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi sudbina mogla poeti da te lei
krupnim. (Neruda)
Ne postoji apsolutna vrlina postoje okolnosti. (Balzak)
Ne pripisuj sebi poten rad: on mora da proslavi tvoga sta-reinu. (Katajev)
Ne trai ovek istinu kao to je smatrao openhauer, nego istina trai i progoni oveka.
(estov)
Ne veruj nikad oveku koji o svakom govori samo dobro. (Breht)
Neka bude borba neprestana,
Neka bude to biti ne moe. (Njego)
Neka novo bude dobro ne zato to je novo, nego zato to je dobro. (Emerson)
202
Neki ljudi se svete pre nego to ih neko uvredi. (Mroek) Neki ljudi, kada govore,
nogama gaze nau duu. (Ulman)
Nema spasa bez vrline, nema vrline bez rada. (Latinska poslovica)
Nemoj da se kaje zbog prestupa, nego uini jedno dobro delo vie. (Nie)

Nemoj nikad toliko ispruiti ruku da vie ne moe daje povue. (Skot)
Nemoj svoje slabosti smatrati strastima. (Klemanso)
Nesavrenost nije negacija savrenstva: konanost ne porie beskonanost. To se samo
celina pokazuje u delovima, to se beskraj otkriva u granicama. (Tagore)
Nesrea je stooka i svevidea, a ipak lepa na najgori i najstraniji nain, jer vidi i ono
ega nema. (Andri)
Nije lepo kad se hvali, a jo je gore kad nema ime da se pohvali. (Gribojedov)
Nije potrebno mnogo dosetljivosti da bi se prevario ovek koji nam veruj e. (Kronin)
Nijedna stvar nije tako banalna kao nepravda i patnja. (Cankar)
Nikad ne govoriti o sebi, veoma je rafiniran oblik hipokrizije. (Nie)
Nikad se ne udim to vidim zle ljude, ali se esto udim to ih ne vidim da se stide.
(Istrati)
Niko nije zadovoljan svojom sreom, ni nezadovoljan svojom pameu. (Golsvorti)
Niko se ne die visoko kao onaj koji zna kuda ide. (Stendal) Nikoga na svetu nije lake
prevariti nego savest. (Bodler)
203
Nita ne moe da izlei duu osim ula, kao to nita ne moe da izlei ula osim due.
(Vajld)
Nita ne moe da zatiti oveka od ljudi. (Jonson)
Nita ne moe toliko da povea duevni mir kao to, kad o-vek nema uopte nikakvo
miljenje. (Ale)
Nita u toj meri ne ohrabruje greh kao milost. (ekspir) Nisu loa vremena, nego ovek.
(Darvin)
O moralu znam samo toliko da je moralno ono posle ega se dobro oseam, a nemoralno
ono posle ega se oseam loe. (Hemingvej)
O, jadni ljudi, kako ste siuni sobom, a kakva gordost i elje u vaim duama ive. (Ili)
Oboje je zlo: i svima verovati, i nikome. (Latinska poslovi-a)
Oboavati samog sebe zove se samoljublje, oboavati druge zove se laskanje.
(Monteskje)
Oajanje je svojstveno onima koji ne razumeju uzroke zla, koji ne vide izlaza.... (Lenjin)
Odricati greku dvostruka je greka. (Monteskje)
Oh, kakvo je uivanje raditi ono to ljudi kau da ne sme da radi. (Mom)
Onaj ko je dobar u loim delima, dobar je i u dobrim deli-ma. (Haksli)
Onaj ko teko daje obeanje, vernije ga odrava. (Gras)
Onaj koji svakome odobrava retko kad e doi u situaciju da kae i svoju re. (Sartr)
Onaj koji eli, a ne ini, raa otrov. (Karlajl) 204
Oni koji misle da se novcem moe uiniti sve, bez sumnje su sposobni da uine svata
za novac. (Morijak)
Oni koji misle da su suvie vani za nevane poslove, obino su nedorasli zaista vanim
poslovima. (Tati)
Oni koji nikad ne opozivaju svoje reci vie vole sebe nego istinu. (Karlajl)
Oprostiti svima isto je tako pogreno kao i ne oprostiti nikome. (Spenser)
Ostani dosledan vrlini, to je uzvieno muenitvo. (Balzak)
Ovako mi jednom govorae avo: i Bog ima svoj pakao: to je ljubav njegova prema
ljudima. A nedavno, uh ga gde ree ovo: Bog je mrtav, Bog je umro od svog milosra
prema ljudima. (Nie)

Paun ima tako malo u glavi, a tako mnogo u repu. (Fonda D.)
Plemenit ovek prebacuje sebi, a prostak drugima. (Konfu-ije)
Plemenit ovek privlai plemenite ljude i zna kako da ih zadri. (Kan t)
Pobeda jednog moralnog ideala zadobija se istim onakvim nemoralnim sredstvima
kakvim se zadobija svaka po-beda: nasiljem, lai, klevetom, nepravdom. (Nie)
Pohlepna elja je najvei izvor boli. (Fo o Hing)
Poltron je dvonoga ivotinja s duom pacova, vodom u glavi umesto mozga i kimom od
lepila i elatina. Tamo gde drugi ljudi nose srce, on ima tumor iskvarenih principa.
(London)
Ponekad mislimo da mrzimo laskanje, a u stvari mrzimo samo nain na koji nam se laska.
(Ruso)
205
Poneki su toliko uporni u otkrivanju tuih slabosti kao da se radi o otkrivanju skrivenog
blaga. (Monteskje)
Ponos raa mnoge vrline. (Vilijem Kolins)
Postoje mnoge religije, ali je samo jedan moral. (Fokner)
Postoje samo tamnice, ree on. Pobei za mene znai promeniti eliju. Qonson)
Postoje, na alost, vrline koje mogu da pokazuju samo bogatai. (Maskanji)
Postoji mnogo stvari koje bismo odbacili kada se ne bismo bojali da bi ih drugi mogli
pokupiti. (Vajld)
Prava vrednost oveka sastoji se u tome, u kojoj meri je i u kom smislu mogao da se
oslobodi svoga ja. (Ajntajn)
Pravda je maina. Ako je gurnete, ona juri dalje sama i lako pregazi. (Golsvorti)
Pravnici to su skroz naskroz neracionalni ljudi. (Bebel)
Pravo i dunost su kao palme koje ne donose plod ako ne rastu jedna pored druge.
(Tekeri)
Pravo je najzgodnija izmiljotina koju su ljudi pronali protiv pravde. (apek)
Pre no to pokuamo da budemo lukavi sa drugima, treba da budemo lukavi sa samim
sobom. Velika vetina je pretvoriti u svojoj svesti greh koji smo poinili u vrlinu. To se
moe nauiti od svake ene. (Poveze)
Prema velikim ljudima treba se odnositi kao prema vatri: ni suvie blizu, da se ne bismo
oprili, ni suvie daleko, da se ne bismo smrzli. (Molnar)
Priroda jeste velika u velikim stvarima, ali je ogromna u najmanjim. (Sen-Pjer)
9
Pristojnost sakriva mane, kao to masiranje sakriva bore. (Ditrih)
Problem 19. veka: umro je bog. Problem 20. veka: umro je ovek. (Bergman)
Promisli jedanput pre nego to daje, dvaput nego to prima, hiljadu puta pre nego to
zahteva. (Servantes)
Prva je vrlina biti bez mane. (Latinska poslovica) Psovke su argumenti onih koji nisu u
pravu. (Ruso)
Ravnodunost je najbolji nain u brigama. (Latinska poslovica)
Razlog to svi volimo da mislimo tako dobro o drugima je taj to se svi plaimo za sebe.
(Vajld)
Razum moe da nam kae ta treba da izbegavamo, ali jedino srce ume da nam kae ta
treba da radimo. (Rasel)
Razuman duh je roditelj svakoj vrlini, ali isto tako i mnogoj nevolji. (Mirabo)

Re izgovorena u pravo vreme je jabuka u srebrnoj ai. (Solomon)

Rei dobro o ravom oveku isto je to i kazati zlo o dobrom. (Leonardo da Vini)
Sa manama vam je isto kao i sa zaslepljujuim farovima na automobilu: smetaju nam
samo tui. (Buhvald)
Samo jak bol ima pravo na slabost. (Alen, D.)
Samo je jedna stvar na svetu gora od ogovaranja: ne biti
ogovaran. (Miksat)
Samo jednostavne stvari nikad ne razoaraju. (Remark) Samo potpuno asni ljudi mogu
biti sreni. (Franklin)
207
Samo skueni duhovi razlikuju svoje i tue. (Indijska poslovica)
Samo su dva izvora ljudskih poroka: lenjost i praznoverje. Samo su dva dobroinstva: rad
i razum. (Tolstoj)
Samoljublje je na najopasniji saveznik. (Napoleon)
Savest je kao osoba koju volimo: ako je jednom izneverimo, vie je ne moemo povratiti.
(Monieli)
Savete primaj uz vino, a upotrebljavaj ih uz vodu. (Franklin) Skromni ne govore o svojim
zaslugama. (Kolmen)
Skromnost bi morala da bude vrlina onih koji nemaju drugih vrlina. (Linkoln)
Skromnost se daruje veliinama. Kako je teko biti skroman, ako si niko i nita. (Renar)
Slava je otrov koji smemo da uzimamo samo u malim koliinama, jer su velike
smrtonosne. (Dikens)
Slava me obeauje, jer u sebi eznem za njom. (Tagore)
Slobodan ovek najmanje misli o smrti, njegova mudrost je u istraivanju ivota, a ne
smrti. (Spinoza)
Snaga je pravo ivotinja. (Ciceron)
Solidarnost je snaga slabih. Samoa je slabost jakih. (Amadu)
Srce ima svoje razloge koje razum ne shvata. (Paskal) Stid i sramota ostaju (Tolstoj)
Stida se treba osloboditi na vreme, dok jo moemo da radimo sve ono ega se stidimo.
(Radovi)
Stil je oduvek privlaio ljude niskog morala. Zbog toga ve-rujem da, bez ikakvih
izuzetaka, genijalne tirane nasle-uju nitkovi. (Ajntajn)
208
to je vea mo, to je opasnija zloupotreba. (Klauzevic)
to se mene tie mislim da je, ako se dobro razmisli, bolje biti i prevaren, nego mrtav.
(Molijer)
to eli da ti se ini to nemoj initi nikom drugom, jer su ukusi razliiti. (O' Henri)
Strasti su sokovi duha, ali ako ih je previe, od njih oslabi
mudrost. (U Nu) Strpljenje je gorko, ali donosi slatke plodove. (Ruso)
Svaki ovek krije u sebi elje kraljeva. On bi hteo da moe svata protiv drugog, a da
drugi ne moe nita protiv njega. (Seneka)
Svaki ovek shvata stvari zavisno od svojih kvaliteta.
(Singer)
Svako moe da bude dobar sam za sebe, ali za porok je potrebno dvoje. (Olivije)
Sve je skupo; samo patnja sveta je jeftina; patnja sveta je besplatna. (Igo)

Sve mane, kad su u modi, postaju vrline. (Fejdo) Sve to ovek radi, radi iz samoljublja.
(Tolstoj) Svi laskavci ive o troku onoga koji ih slua. (Lesing) Svi veliki su skromni.
(Lesing)
Svi vole da je njima bolje nego drugima. (Latinska poslovia)
Svojstvo je ludosti tue mane videti, a svoje zaboraviti. (Latinska poslovica)
Tajna uspeha u ivotu poznata je samo onima.koji u ivotu nisu uspeli. (Spenser)
209
Tee je prikrivati oseanja koja imamo, nego glumiti osea-nja koja nemamo. (Stendal)
Tee je primiti savet nego odbiti neki poklon. (Sand)
Tenja da se slui optem dobru mora odmah da postane drutvena potreba i uslov za
linu sreu. (ehov)
Tenja ka istini je vrednija i draa od sigurnog posedovanja istine. (Lesing)
To je pusta zemlja u kojoj venu due. (Martinson)
Treba gasiti poar, ali svojevolju treba gasiti bre nego poar. (Heraklit)
Treba se uspraviti da bi bio veliki da bi bio mali dovoljno je da bude onakav kakav si.
(Mirabo)
Trebalo bi se ponositi bolom on nas podsea na na visoki poloaj. (Novalis)
Tri puta vode do mudrosti: razmiljanje ono je najplemenitije; odgoj on je najlaki;
iskustvo ono je najneu-godnije. (Konfuije)
U brodolomu zanosa primeuje se da je samoljublje jo ono jedino to nas dri da ne
potonemo. (Balzak)
U moralu je dobra volja sve, a u umetnosti nita. (openhauer)
U politici je kao u ahu: jedan pogrean potez i upali ste u matnu mreu. (De Mirvil)
U svai je zloba pravi porok. (Cvajg)
U svim stvarima treba misliti na kraju. (Lafonten)
Ubeenje je ono to je mnoge muenike uinilo smenim, a mnoge delate grotesknim.
(Mickijevi)
210
Ustrajati kod svoje dunosti i utati to je najbolji odgovor na svaku klevetu.
(Vaington)
Uvek e biti samoe za one koji su je dostojni. (Spenser)
Uz dobro pravosue, najree stvari na svetu su biseri i dijamanti. (Karlajl) Uz velikog
oveka esto idu i velike greke. (Man)
Veni odmor je dobro upotrebljena definicija za pakao.
(o)
Veliki ljudi su uvek najdobroduniji. (Cvajg) Veseli se da te ne znaju. (Toma Kempinski)
Vie ima luaka nego mudrih, a i u samoga mudraca vie je ludosti nego mudrosti.
(Bontempeli)
Vrlina koju treba stalno uvati, teko da je uopte toliko vredna da je treba uvati. (Devis)
Vrlina ne cveta, ali plodove ipak raa. (Karlajl) Vrlina se ponajvie stie znojem. (Haksli)
Vrlina tano zna ta je izgubila time to nije bila potok. (Haksli)
Za oveka nema nita primamljivije od slobode njegove sa-vesti, ali ni nita tee.
(Dostojevski)
Za ivot je najvanije strpljenje. Da bi ste dugo iveli, morate imati mnogo strpljenja.
(Radovi)

Zahvalnost ne postoji u prirodi. Zato je onda traimo od ljudi. (openhauer) Zakon esto
doputa ono to ast zabranjuje. (Makijaveli)
alosno je kad je ovek izuzetak. Ali, jo je mnogo alosni je ako to nije. (Katajev)
211
Zapazio sam da me ljudi sluaju samo kada govorim o ne-delima. (Rasel)
Zato to patimo, mi priznajemo da smo zgreili. (Sofokle) Zavist je plesan due. (Habe)
Zdrav razum ne moe da analizira, zato je potrebna i kapljica ludosti. (Katajev)
iveti za druge nije samo zakon dunosti nego i zakon sree. (Prust)
ivi imaju pravo na obzirnost, o mrtvima treba govoriti samo istinu. (Volter)
ivi kako moe, kada ne moe kako hoe. (Latinska poslovica)
ivi nita ne znaju. Pouite me, mrtvi, kako se moe umrijeti bez straha, ili bar bez uasa.
Jer, smrt je besmisao, kao i ivot. (Selimovi)
ivot nije najvee od svih dobara. (iler)
ivotni cilj svakog pojedinca je uvek isti: napredovanje u dobrome. (Tolstoj)
Zlo je zaboraviti odjednom, bolje je zaboraviti pomalo. (Konfuije)
Zlo koje ljudi ine ivi i posle njih. Dobro se, meutim, esto sahranjuje s ljudima.
(ekspir)
Zlo na svetu ne prouzrokuju oni to kau sve to znaju, nego oni koji kau vie nego to
znaju. (Stendal)
Znam oveka koji je mrzeo Judu, ali ne zato to je izdao, ve zbog toga to se pokajao.
(Averenko)
212
PRIJATELJSTVO / NEPRIJATELJSTVO
Ako kae neku tajnu svom prijatelju, vodi rauna da i on ima svog prijatelja. (Nesin)
O
Ako kae neku tajnu svom prijatelju, vodi rauna da i on ima svog prijatelja. (Nesin)
Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misli na zahvalnost, onda nisi darovao, ve
prodao. (Dostojevski)
Ako ste besposleni nemojte biti sami, ako ste sami nemojte biti besposleni. (Semjuel
Donson)
Ako eli da sauva tajnu od neprijatelja, uvaj je od prijatelja. (Lilijenkron)
Bivi prijatelj je gori nego neprijatelj. (Ruska narodna poslovica)
Bolje je ostati bez dosetke, nego bez prijatelja. (Tomas Fu-ler)
Budite paljivi kad birate prijatelja, a jo paljiviji kad ga menjate. (Goldoni)
ak i u najveoj pustoi naie se prijatelj koji e ve rei neprijatne stvari. (Ineni)
ee se sahranjuju prijateljstva nego prijatelji. (Mirabo)
injenica da imamo neprijatelja dokazuje dovoljno jasno da imamo i zasluga. (Berne)
isti rauni dobri prijatelji. (Latinska poslovica)
215
Covek oveka ne moe da upozna dok s njim ne pojede onoliko soli koliko moe zubima
da podigne. (Buda)
Covek nema prijatelja, ima ih samo njegova srea. (Napoleon)
oveka treba ceniti kako po njegovim neprijateljima, tako i po prijateljima. (Rielje)
ovekova senka je, esto, slina prijatelju: nestane im zae sunce. (Latinska poslovica)
Da bi postojalo prijateljstvo, prijatelji treba da veruju jedan drugom, a da bi verovali treba
da su prijatelji. (Tolstoj)

Da li si svom prijatelju ist vazduh, samoa, hleb i lek? (Nie)

Da li su i meu roacima mogui dobrosusedski odnosi? (Len)
Doruak jedi sam, ruak podeli sa prijateljem, a veeru daj neprijatelju. (Kineska
poslovica)
Dostojan ovek nee iveti u usamljenosti, jer je on drutven po prirodi i praktino
aktivan. (Diogen)
Dra susreta sa prijateljem znatno mi umanjuje oseanje da ne volim njegovu enu.
(Pikaso)
Gnjavator je onaj koji ti oduzima usamljenost, a ne pravi ti drutvo. (Burjan)
I najskromniji ovek ceni sebe vie nego to ga ceni i najbolji prijatelj. (Ebner-Eenbah)
I prijateljima treba rei istinu u lice. (Cankar)
Ima ljudi koji bi sa zadovoljstvom otili u krevet sa enom svoga prijatelja, ali bi s
gaenjem odbili da pue iz njegove lule. (Kurtlen)
216
Ima ljudi toliko dosadnih da sa njima za pet minuta izgubimo itav dan. (Bomare)
Jedi da zadovolji sebe, a odevaj se da zadovolji druge. (Franklin)
Kad govori o svom neprijatelju ne zaboravi da bi mu jednog dana mogao postati
prijatelj. (Periander)
Kad je ovek sam, uvek je u loem drutvu. (Kafka)
Kao i obino kad je ovek silan i moan, onda ima i previe prijatelja, a kad zapadne u
nevolju onda se i najverniji otue, kao da nisu ni poznavali onoga kome su do jue
govorili da bi za njega poli u vatru. (Cvajg)
Kai mi ko ti je prijatelj, pa e on meni rei ko si ti. (Averenko)
Knjige su kao prijatelji, treba da budu dobre, ali malobrojne. (Strindberg)
Ko ne moe da podnese neprijatelje nije dostojan da ima prijatelje. (ajkovski)
Ko trai prijatelja bez mana, ostaje bez prijatelja. (Eliot D.)
Lepo je kad nas ima vie bliskih, u raznim kombinacijama, i porodinim i prijateljskim.
Jai smo i zdraviji kad smo zajedno. Imamo obaveza jedni prema drugima, a to nas ini
odgovornim. (Radovi)
Loe je ako primeti da nema prijatelja tek kad su ti zaista potrebni. (Plutarh)
Meu prijateljima treba voleti ne samo one koje aloste nae nesree, nego i one koji nam
ne zavide na srei. (Sokrat)
Meni nije potreban prijatelj koji se u svemu slae i na sve klima glavom, jer to isto moja
senka moe da uradi jo mnogo bolje. (Plutarh)
217
Meni nije potreban prijatelj koji se u svemu slae i na sve klima glavom, jer to isto moja
senka moe da uradi jo mnogo bolje. (Plutarh)
Mi imamo manje prijatelja nego to zamiljamo, a vie nego to znamo. (Hofmanstal)
Miljenje koje nai neprijatelji formiraju o nama blie je istini nego ono koje mi imamo o
samima sebi. (Brijan)
Na kraju ivota neemo se seati reci naih neprijatelja, ve utanja naih prijatelja.
(Martin Luter King)
Najbolji prijatelj je onaj koji je maloas umro. (Markes)
Najopasniji su oni neprijatelji za koje ovek ne pomilja da bi od njih trebalo da se brani.
(Graf)
Najvei uspeh vaeg protivnika je ako i vas uveri u ono to govori o vama. (Parker)

Nai saveznici su i nai neprijatelji. (De Gol)

Ne kidajte grubo niti prijateljstva, jer ako ih treba ponovo vezati, ostae vor. (Linkoln)
Ne smemo zaboraviti injenicu da su do pojave ljudi ito i korov bili dobri prijatelji.
(Maks Fier)
Neka se niko ne hvali da nema neprijatelja, jer je to samo dokaz njegove bezvrednosti.
(Buer)
Nekada su nam neprijatelji bili stariji i deblji od nas. Sad kad smo mi i stari i debeli,
neprijatelje treba ponovo traiti meu onima koji su drugaiji. (Radovi)
Nema opasnijeg oveka od glupog prijatelja. (La Fonten)
Nepostojan ovek upotrebljava svoje prijatelje kao haljine. Nova moda, novo odelo, nova
srea, novi prijatelji. (Ob-radovi, D.)
218
Neprijateljima treba neprekidno opratati, jer je to upravo ono to ih najvie ljuti. (Vajld)
Nita me ne osvaja tako brzo i nita ne cenim tako, kao poklon. (Averenko)
O neprijatelju ne govori zlo, nego misli. (Latinska poslovica)
Od deset osoba koje govore o nama, devet ih govori zlo, a esto jedina koja govori dobro,
govori loe. (De Gol)
Od rakije se opije na poetku, od prijatelja na kraju. (Zo-enko)
Onaj ko je nesposoban da boravi u drutvu, ili kome je ono nepotrebno zato to je sam
sebi dovoljan, ne sainjava deo zajednice i sam je ili divlja zver ili boanstvo. (Aristotel)
Ono to nam najvie nedostaje u ivotu, jeste neko ko bi nas prisiljavao da inimo ta
moemo. (Emerson)
Opasni su samo oni neprijatelji koje ne moete prepoznati. (De Gol)
Oportunist uvek potuje principe drugih, jer ne zna da li to ve sutra nee biti njegovi
principi. (Fier, O.)
Oprezno biraj prijatelje zato to postoje ljudi koji su zarazni kao bolest. (Gorki)
Pas ume da bude toliko veran da nekad jednostavno ne ve-rujem da ovek zasluuje
toliku ljubav. (lijf)
Panja je najbolji put do prijateljstva. (Spenser)
Platone, ti si mi prijatelj, zar ne? A ipak me ceni?
(Gvareski) Posle poraza ovek poznaje svoje prave prijatelje. (Marks)
219
Potrebni su ti i prijatelji i neprijatelji da bi te ranili u srce: jedan da te klevee drugi da ti
to javi. (Kion)
Preiveli neprijatelj je kao neugaeni poar ili kao neplaeni dug: raste sa vremenom.
(Rielje)
Prijatelj bi morao da nosi prijateljeve slabosti. (Sekspir) Prijatelj je ovek koji ima iste
neprijatelje kao i vi. (Linkoln) Prijatelj je najbolja imovina u ivotu. (Latinska poslovica)
Prijatelj svih nije niiji prijatelj. (openhauer) Prijatelj: ovek koji te nee prodati
budzato. (Hemingvej) Prijatelja nasamo kori, a javno ga hvali. (Latinska poslovica)
Prijateljima lako opratamo greke koje nas ne pogaaju. (openhauer)
Prijateljstvo ne treba ni robova ni gospodara. (Gonarov) Prijateljstvo prestaje onde gde
poinje dug. (Labi)
Prijateljstvo se ne bira, ono biva, ko zna zbog ega, kao ljubav. (Selimovi)
Prijateljstvo zahteva ravnopravnost. (Gonarov)

Prijatelju i neprijatelju daj uvek dobar savet, jer prijatelj ga prihvata, a neprijatelj
otklanja. (Latinska poslovica)
Primetio sam odavno da ljudi koji ne umeju da priaju nisu sposobni ni da sluaju tue
prianje. Tako imaju u isto vreme dva nedostatka i na dvostrukoj su teti. Tome treba
dodati da ti ljudi nisu svesni tih svojih nedostataka i smatraju ih svojim preimustvima
nad drugim ljudima. (Andri)
Radije bih bio sudija u sporu izmeu dva svoja neprijatelja, nego izmeu dva prijatelja.
(Bijas)
220
Rana koju ti zada prijatelj nikada ne zaceli. (Kineska poslovica)
Reci su kao jaja: tek to se raspuknu, dobiju krila. (Narodna mudrost sa Madagaskara)
Retka poseta uveava prijateljstvo. (Arapska poslovica) Samo prijateljeva ruka vadi trn iz
srca. (Ibn Zafar)
Samoa je lepa stvar ako ovek sam sa sobom ivi u miru i ako se bavi neim odreenim.
(Gete)
to vie prijatelja, to manje dounika. (Apolonije)
to vie volimo svoje prijatelje to im manje laskamo. (Molijer)
Sudbina nam daje roditelje, a prijatelje biramo sami. (Morijak)
Svaki ovek ima neprijatelja. (Cankar)
Svi tvrde da ne vole ogovaranja, ali svi uivaju u njima. (Konrad)
Tako neto kao to je dobar uticaj ne postoji, svaki uticaj je nemoralan nemoralan sa
naune take gledita. Jer uticati na nekoga znai dati mu vlastitu duu. On ne misli
svojim vlastitim mislima, niti govori svojim vlastitim strastima. (Vajld)
U nesreama naih prijatelja uvek naemo neto to nam priinjava zadovoljstvo. (Ruso)
U pogledu pia moe se rei to, da ono najpre pijanca otklanja iz drutva, a onda sa sveta.
(Emerson)
U samoi se, dodue, stiu znatni kvaliteti; ali u istoj toj samoi se i gube kvaliteti, i esto
i oni uroeni. (Sekuli)
221
U stvari, kad die ruku protiv svog neprijatelja, ti udara na samoga sebe, jer su, po
svome biu, jedno isto i onaj koji vrea i onaj koji je uvreen. (Tolstoj)
Usamljenost nije u tome to smo sami nego u tome to ne postoji nita za im eznemo.
(Stendal)
Vai prijateljj ne znaju mnoge stvari, ali uvek znaju ta bi uradili da su na vaem mestu.
(De Sika)
Vea je sramota nemati poverenja u svoje prijatelje, nego biti od njih prevaren.
(Larofuko)
Veina ljudi uiva u inferiornosti svojih najboljih prijatelja. (Klemanso)
Veliki ljudi dobijaju dvostruko ako neprijatelja uine svojim prijateljem. (Kroe)
Verujemo samo u onu privrenost koja staje rtve: sve ostalo je, u najboljem sluaju,
obino fraziranje. (Paveze)
Veseli i dobri ljudi trae prijateljstvo, a ravi jatake i ortake. (Ibn Zafar)
Vie vredi poznavati odlike svog neprijatelja nego svoje slabosti. (Ruzvelt)
Volite svoje neprijatelje, jer vam oni ukazuju na vae pogreke. (Franklin)
Zemljom mi vidimo zemlju, vodom vodu, vazduhom boanstveni vazduh i vatrom venu
vatru, ljubavlju ljubav i svau alosnom svaom. (Aristotel)

222
RIZNICA MUDROSTI
Priredio Konstantinovi Stevan
I Izdanje
Izdava: Ljubitelji knjige, Novi Sad Za izdavaa: Milenko Ranin Urednik: Milorad
Gruji Dizajn korice: Jovan Trkulja
tampa: Plavo slovo, Beograd 011/394-7535
Tira: 6 000 kom. ISBN 86-86107-10-9
CIF - . ,
821-84(082.2) 821-84:398(082.2)
RIZNICA mudrosti / Stevan Konstantinovii:). - Novi Sad : Ljubitelji knjige, 2006,
(Beofirad : Plavo slovo). -222 str. ; 21 cm
Tira: 6.000.
ISBN 86-86107-10-9
COBISS.SR-ID 214377223