D u v n o ( u p al i a, c ) .

'
Narodni ivot i obiaji.
PJB STOJAN RUBI/J I O. FRA ANRO NUI.
2
Kraj i mjesta.
,Duvno spada po poloaju zemlita k Hercegovini. Po dauarioj
politikoj razdiobi spada k Bosni (okruje travniko, kotar Zupanac,
opina Zupanac).
Duvno granii od si vera sa selom Suica (! Ur.), od iztoka sa pla-
ninom Uubua i Vran. Od podne Trobukva, od zapada Kokopo^e i
Grabovica, kao i Buko blato.
itavo po^e sa okolicom sela zove se od svakoga Duvno'.
Po starini je starije Duvno nego li Zupanac. To se lipo oituje i
u pismama, jer se nigi ne piva Zupanac, ved uvik Duvno. Lipo
su stari inili Duvno, a pripovida se, da su ga zvali Duvno,
zlatno guvno", jer je narod bio dobar i elijo jedan drugom dobro,
a nije se, ko danas, betimalo ni zlo govorilo. Danas sve izlazi na
taninu i u Duvnu, pa i ne raa sada, ko do sada
Pripovida se, da je ovo staro misto, a da je u riemu bilo i bojeva
(mejdana), te da je po|e dosta puta krv\u natop^eno. Za Duvno se
govorilo prije, da je (itnica) ambar dalmatinski.
U godini po tri put pada dernek u Duvnu, a prije je pado dernek
u Mokronogama, pa su se i nazivale Mokronoge Bukovih. Sad pada
dernek u Duvno na rieanski Petrov i Veliku Gospojinu i Mihojdan.
1
Obadva se ova prinosa izdaju na svjetlo samo u nadi: ne bi li
potakli jo kojega Duvnaka, da stane toplim srcem i pozornim okom
promatrati narodni ivot u zanimlivom ovom kraju. Obadva su ova
prinosa dobra, no ve razlika meu nima pokazuje, to sve moe iz-
maknuti pani jednoga sabiraa. Zato sam ih i spojio, i ako sam se
teko na to dao. ekane bi teko doneslo boji plod od onoga, kojemu
se nadamo po ovim prinosima, kada dou na svjetlo. U g. se Rubia
samo i to tek gdjeto vidi prava dua onoga naroda, i to se
vidi samo ondje, gdje je po kazivanu pisao. Ur.
2
Svaki je prinos izraen za sebe, a spojio sam ih ja. Sto je iz
prinosa g. o. Nuia, oznaeno je ovako: ,
l
. Jezik osobito nain
pripovijedana nije posve na narodnu. Ur.
DUVNO : KRAJ I MJESTA.
245
!- -G S -

N *U
^
t
?
* - r
4.
* *
. V
* p
;
4-
GO
IV.
4 /J
I
. --i
246 STOJAN RUBI I O. FRA ANEO NUI,
Oko sveg Duvna je poje, koje je dolo na okrugo. to je poja
blie kua, to se ove i zovu podvornice, a malo daje su Uvode
(konice). Poje duvansko je okrueno okolo gorama, a ispod greda
su sve na okolo od bure spram jugovine, a onda jopet od jugovine
k buri su sve ispod grede sela. Ispod sela od bure tee Sujica, i
saliva se pod Tubojom u ponor i nestane je u onom drilu, a iz-
vriva(!) u Vrilu (Buko blato) i zove se tamo Riina. Priko Sujice
ima 4 uprije i pod svakim selom, ispod kog tee, skakala od stina.
Najvia je uprija blizu ponora, a zove se i Buh, jer kad se ponor
u prolie i jesen zadui, pa ne more voa da otie, onda kod te
uprije buc i i pini se, te se otale i nazva Buli.
,Poto je Duvno veliko po}e, dugo je od sivera prama podne
4 ahta, od iztoka prama zapadu iroko i y
2
saht, i poto su sela
okolo itava pol,a, naredana jedno do drugoga, zato u poeti sela
brojiti ocl sivera prama podne i tako sve na okolo. Sela su rastavjena
jedno od drugoga od 10 asa do po ahta;'
Na livoj strani Sujice od bure spram jugovine jesu
(125)', a veli se, daje-.ovo selo nazvano tako, to je onda bilo prije
sve vrilo do vrila, te niko nije mogo do iz po|a u selo, a da ne
bi bar malo ugazijo. Odma' blizu Mokronoga je Lug (118), Kuh (79),
Sarajlije (280), Letha (271), Vedai (357), Opleani (135, tursko
selo). Srani (117), Baani (,R.alani', 25),
2
Mandino selo (159),
Lipa (124), Omole (327), Borcani (367), Kongom (395), Seonica
(270), ,Crcrnice' (369), Mesiovina (454). Od Mesiovine su jopet
sela ispod planine k buri: BuJcovica (476), ,Mrlcodo
l
(415), Brinik
(,dom 209. gorni 494'), Gebara (109), Omerovii (tursko selo, 67),
Kova/l (174). S desne strane Sujice j e: Eminovo selo (220) \
BuoDo, Stipanii (, Stipanii, 677') Josanica (75), Podgaj (116),
1
Brojevi u zagradi znae broj dua u selu (iz rukop. g. Nuia). TJr.
2
U rkp. g. Nuia idu dale sela ovim redom: Lipa, Mandino selo,
Kongora, Boreani, Omole
?
Seonica
7
Crvenice, Mesiovina, Bukovica, Mr-
kodo i t. cl., a zani red sela ovako: Tubo|a, Stipanii, Josanica, Podgaj,
Kolo, upai'iac varo, Blauj, Eminovo. selo. (6. Nui noma: Buouo, a
g. Rubi: Crvenice, Mrkodo). TJr.
3
Eminovo selo se je po starini:'
:
zvalo Ilijino dobro. Kad je niki
paa io i prigledo sela i gradove sultanove, to postavio i dilijo na
agaluke, on je sa sobom vodijo tri izmeara (sluge), pa sve oni izmeari
ili a gledali, kako paa dili onom ono, onom ono, a iiima amo ba
nita. Ele kad su stigli u Duvno, ree Ilija: Amo, dragi paa, eto ti
sve dili onom ono, onom ono, a nama nita. Daj i nama togod, da te
DUVNO : GORE I VODE. 247
Kolo (343), ,upahac, varo' (1809), , ? (137). ,Skupa 9323
due'. Tubola
1
(,novo selo', 30), Kolo, Blauj, Bminovo selo i Joa-
nica (75) nisu pod gredom.
Crore i Tode.
,Duvno kao po}e jest ravno, postoji u nizini, na okolo jest okrueno
sa planinom, osobito sa sivero-iztok Malovan i ZeUvoi, od iztoka
Lubua, Vran i Svihaa, od podne Vranbaba i KoJcopole, od za-
pada Tunica, Jelovaca i Bulan-strana
i
. Gore na livoj strani jesu:
Dvojine, Lubua i Crni, Vrh, a izmeu Lubue i Crnog Vrha ima
stara ruevina Strasbenica, a tue ima jedan dolac, zoye se Bukvia
Dolac; u nemu ima u srid lita toliko vode, da vo more zaplivati.
Uz l^ubiiu se vee Vran, koji je malo zaresto u umu, a drugo je
sve kr i boja golet. Doli k jugovini od Duvna je Lib, a izmeu
liega i Vrana je rivina i zove se Grla. Na Libu je nikakva stara
gradina, a doli pod Libom u Kongori isto druga. Ove stare bine,
veli se, da je ko niki Dafir beg Kovi gradijo. Na jugu su od
Duvna Studena Vrila i Trobuhva, a od veerina (zapada) je Gra-
bovica, Tunica (Tuhica). Izmeu Grabovice i Tunice jest Privlaha
i put u Buko blato. Uz Tunicu se vata Jelovaca i Kova, a u
Kovan je bijeka i dotle je duvaiiski udut, a ondale livanski.
,Majdan od kamena ima ovde malo vie Zupanca: vrlo dobar
kamen, ali nije estac pravi, ve bil je i dosta zgodan' za tesati.
2
i mi moremo spomenuti!" Paa mu dade sve selo i pole pod selom,
ono sve, to sie do duvanski' podvornica i jauerica. Ilija raijo i
upravio svojom zemloni, a i oenilijo (obogatijo), ne triba ti pitat.
Jednom se skumi s nikim Eminom Korian, s kojim se dobro pazijo.
Borme u to vrime poele izlaziti nikakve nove tapije na zemlu, ele ti
onaj Emin poe u Carigrad (Stambol), da izvadi na svoju zemlu tapije.
Ilija zauje, da mu se kum sprema po tapije, teto i on ponese kumu
stare tapije i dadne, da mu promine i donese nove. Emin uzme, i kad
se vratijo, porui kumu, da zakole nikoliko janaci i pripravi ruak,
da e oni doi i dat mu tapije. Ilija sgotovi i sve naredi, kako mu je
kum poruijo. Oko podne, kad su izali iz damije, krene Emin kumu
i povede kadiju i nikoliko ludi, te poto jili, Emin priaple nito kadiji,
a kadija na Iliju: kada se je on dobavijo turske zemle i kako smi
orat tursko, i osudi ga na viala, a zemju dade Eminu. Iliju obise, a
Emin priuzme zemlu i od onda se nazvalo Eminovo, te i danas, a
makar da su se Judi iskupili.
1
Ja sam bio pod Tubolom i uo sam i tri puta zapisao samo
Tubula". -^ .^- - '.--,-- -
;

2
Ovi je majdan poznat ve iz rimskog doba, jer se isti kamen nalazi
u nihovim graevinam, koje su ove godine ove u upancu odkrivene.
248
STOJAN KUB1 I O. FRA ANEO NUIG,
IF
7
I' AJL -'.'. UH?':) >&.,*:
* ? J > * * % dg . * # * ' '
*
r > < "
^*
i * " ! * " "* -
f c -: . ^" '
S f - - ' *

:
i .
-T-S --
r
. ->i . --, *
t ' - * . . =-
SV
^
. v . t
. . " V
v
4 ^
DUVXO: KRAJ I MJRSTA, ZKM^R. 249
Kamenog' ugja nalazi se u Vuipoju od sivera k zapadu, daleko
od Zupanca 1 saht. Kopa se i s liim se slui kotarska oblast, muka
i enska kola. Prodaje se, tko hoe, na tovar (oko 88 kilogr.)
30 ne. Sejaci se s him ne slue, jer za to ne imadu zgoda.
Klaine se pale, gi imae ume; prodaje se na tovar na mistu
80 ne. Pale klaine i s kamenim ugjem, ali nije dobar, kao s dr-
vetom. Ima kamenog ugjena i u Mokronogam, ali ga do sad nitko
ne kopa.
Buda zlata, srebra ili kakvi' drugi' do sad ne nalazi se.
Eika glavna, to tee posrid poja, zove se Suica. Izvire pod Str-
ahem, zatim tee kroz selo Suicu u Duvahsko Poje. Ima jo mala
rika u Mesiovini, zvana , druga kod Stipahia, zvana Otroac.
Na obima mlini ml iju priko sve godine; obedve teku u poje. Suica
vijuga se po sridini itava poja i saliva se u l'onor, te izvire izpod
jednog brda od " daje u Buko Blato.
Izvora imae prilino dosta
1
okolo itava Duvna, koji malo daje
otiu. Imae ih mnogo, koji u litu za vrime sue prisue. Jezera ne
ima. Bara i movara ima u srii po|a, zvatom Jabuka, gdi se se var
kosi (to slui za pokrov sejaki' kua). Jama glavna ima u Bukovici
za vrime kino i iz ne voda iztie; zove se drugije i peina, jer
nekako izgleda kao na svod od kamena. Vrila likoviti', vrui', slani'
ili kiseli' ne ima.'
ujica u prolie i u jesen nadoe i poplavi livode.
Kad voda tee ravno, pa zavije, ono misto, i zavije, zove se lakat
ili okuka; ako je to livoa, zove se ada ili tuk. Kad se Sujica razlije
te opane, ostane po livodam mul (kal \\\ naplav). Sridinu rike, di
je voda najdubja, zove se matica, a i je ko pouhje, zove se
vrtlog ili vir, jer se tue voda vrti i ne tee odma'.
Z e m } e.
,Ovde u Duvnu ne ima nikakvih uma, sve je po poju golo. Sva
okolica sa planinom, dokle se vidi, jest gola, jedino na planini Vranu
vidi se neto gvozda, a to je sve bukovina. Po drugim ima poneto
sitne bukovine i dubovine. Veinom Duvnaci dogone drva kao i
1
Znade se, koliko ih ima. udim se, da ni g. Rubi nije toga
zabijeio, a pred nim mi je negov otac priao, kako se je doznalo, da
u duvanskim gorama imadu 74 vrela: Junak usnuo u gori, a dole u
blizinu vi l e, ne znajui za junaka, koji se u to probudio i pritajio.
Tada se jedna vila zakune: Tako mi 74 vrila" u ovim gorama, ako
(ne znam ve, to). To je junak uo i tako se to znade. JJr.
2 5 0 STOJAN RUBIO I^O.JFRA ANEO NUI,
japiju iz planine Malovana i daje, drugi iz Vrana: ta je daieeina
oko 6 ahta. Ima nekoliko godina, na mnogirr se je mistima zagajilo.
Drva gone na koiiima i kolima.
Po poju, gdi su movare i ne moe se na vrime uzorati, to su
livade. Ima gotov polovinu po^a za livade. Ima i panaka, stoje
ostavjeno za svako selo, da moe svoju marvu priko lita pasti.
Panaka imade svako selo po straiiam i planinara iznad kua i sela.
Poto imade dosta prostora, imadii mnoga sela od sivera i iztoka i
svoje konice Vinogradi ovde ne mogu biti radi studeni'.
DUVNO : VRIJEME. 251
Y r i j e m e .
Jest 'ladno, a ni liti nema velike ege,
1
pa zato juniji Herce-
govci, koji izgone volove i drugi mal na litie, kad su ji' pitali,
kakvo je vrime, oni su rekli: Tri miseca za volove, a jedno lito i
dvi zime."
U ovom se kraju znade za etiri goiiia doba: prolie (pramalic'e),
lito, jesen i crna zima. Yitrovi su obini bura i jugovma, a liti
podpuhne kadikad veerin (podsunah). ,Duva ili pue vitar veinom
priko ile godine bura (siver), u prolie, kad se snigovi rastapaju,
jugovina, priko lita veinom vazda bura, u jesen jugovina i bura, zimi
vazda bura.' (Bura se i jugovina, vele, jedno svadile, pa bura ree:
Amo ta ti pue, jue, zar nije lipe, da ja puem i da zabilim
od mora do pa sve i vr'ove gora?" Jug odgovori: Eh, zar nije
lipe, da ja zacrnim od gora i sve ravnine do mora?") Jug se zove
i siromaki urak, jer je onda toplije i narod ne triba ni zimi
loit u pei.
Prolie nastane u oujku i tada se pome topit led i snig, a i
kia ee pada. Vrime je dosta 'ladno i ak, kad sve ozeleni, more
pasti snig. Tako svake godine pogine bar nikoliko marve od leda.
Kad je prolie kiovito, onda se veli, da e rodit godina.
U prolie cvita voe i t ni e: crni i bili trn (glog) i cvie po
livodam. Kaci crni trn dobro ocvita, veli se, da e dobro poniti go-
dina. U prolie se poima orati i saditi kumpir i sijati usiv. Ako
koji teak poeme malo ranije orati, pa ga zatee snig (jer jo more
i u prolie zapasti), onda mu se drugi rugaju velei: Posrala mu
se vrana na kralo."
Prolitni je misec laah, pa i velaea, privrtjiv, jer more za as
snig, a askom i puancija, pa i piva se:
Laak lae
;
snigom mae,
Ispod sniga travu kae.
U ovom misecu su i babine uJce. (Pripovida se, da je u jednoj
peini ivila baba, a ona je imala nikoliko ovaca, dvi, tri kravice i
nikoliko koza. Ele sve joj se rano isteli i izjaiii, pa baba istirala
mal [blago] i poela se rugat ve^ai:
1
,Duvno stoji nad morem 909 metara. Veoma je studeno, osobito
u zimno doba. Najvia studen po toplomiru iznosi 10 o 15 R. (Ovo
sam prokuao kroz moji' 6 godina.) Vruina najvia moe biti od 20
do 24 R.
252 STOJAN RUBIO I O. FIIV ANEO NI.
Vele, vele, vejaa, Od pedla jim roii,
Maija deraa, U mene su jancii,
Ja te se ne bojim, Od pedla jim biii.
U mene su telii,
Vejaa uzajmi od brata Marka tri bila danka, a od laka devet
dana i udari vurtuna i meava [snig], i tako ti je baba i riezin
mal pogin'o.) Kad su babine uke", niko ne smi na dalek put, jer
e vurtuna i privrtjivo vrime. U prolie je u naravi lipo i to je
najlipe doba, to se i piva:
Zna li, dragi, kad se zagledasmo,
U prolie, u najlipa doba,
Kad se sije jecam i enica,
Kada cvate katmer i ruica!
Lito je toplije od prolia, a i liti. kad dime bura, studeno je.
Vrime j e suvo i niki' godina pripee, pa se osui zelen. Kadgod po
misec dana nema ni kapce kie i narod se moli s ujakom za kiu.
Obino pue bura, od koje se ritko kad nadati kii, ve da Bog
milosti svojom dade. Oim pune jugovina i poeme od mora grmiti,
veli se: Be morska kobila, eto kie!" Ako grmi i siva od bure,
kae se, da siva na buru i na vitar. Kad je liti nebo oblano i okii
se, pa jo ob dan zabijuje, veli se, da e jo padati, a ako li u
veer, kad sunce zalazi, baci zrake, veli se, da se osmijiva sunce,
bit e sutra lipo.
Liti se poima kosit ino, a malo kaiie i ito. Oim se sadijo
prvi plast, veli se: poju prvi plast od zime odma' glas."
Kad liti kia ee pada, odma' sina, koja su pokoena, prominu
ceru, a vele: Sina crna, a dica svitla." Ako ne pada kia, onda
se veli: Sina svitla, a dica crna."
Kad se ko pripane, da sve od sue ne izgori, ostariji ludi reu:
Molite vi Boga do Gospojine za kiu, a mi emo od Gospojine."
Oni stariji znadu, da e od Gospojine daje kiovito vrime.
,Ovde je pravo lito kroz 2 miseca: srpan i kolovoz.'
J e s e n (podjesen). Vrime je maglovito i sumorno, a poima borme
i studiti. Pod kasnu jesen pada i mraz i studeno je, zato i pivaju:
Od sv. Luke metn' u nidra ruke. Ne vadi ji' vanka do sv. Marka."
Jesen se sabire sve iz poja, te ne ostavja se nita, jer se veli, da
je jesen bogata, a zima rogata.
Najotrija su tri zimska miseca, i ta su studeni, siari i vejaa.
Jo i prije Boia dikoji' godina ima zapae, te se sve smrzne (sco-
kula). Prid Boi je malo vrime privrtjivo, i nagaa se zato dvanest
DUVxVO: VRIJEME. 253
dana, kakva e bit ila godina. Svaki dan se gleda, 'oee li padane,
studen, lipo, i to se sve pamti i taki e svi dvan es miseei biti.
Zimi more zapasti velik snig, te udari velik vitar i poeme puiti
(nositi) snig. Na nikim mistima oko Duvna je taka puancija (pua-
vica, vurtuna), da putnici mlogi plate glavom. Tako kod Kuprisa i
na Borovoj (Jlavi niki' godina su nalazili pometenika. Narod na u
ovom kraju najvie se boji siena i vejace, te se piva:
Sian sikne, Saig na zemju kokne,
Velaa vekne, Eto kosi dreke.
Zimni je svetac Kalenora, te niki vele, da je pola zime, a drugi
im recu:
Kalenora, dora, Proe zime pola,
Veli da je la, Za nom ie sv. Bla,
Zima je strag.
Zima se more otegnuti te onda po|e udari, kad se nada, da e
lipo.
1
P a d a n e (Padavine). Kia, ako tijo pada, a nema vitra, veli se,
da pada rosufa ili opa kia, pa se i piva:
Pada kia rosu]a, Bile gae, siga, miga,
Na divojci koula, Uda' u se, je ti briga.
Kad je kia s vitrom, onda se veli, da pada kropac, a kad sunce
grije, a kia pada, te to liti ili u prolie pada, veli se da pada
maca ( ) , a dica pivaju:
Sunce grije, kia pada,
Cigani se leg u
U zelenu lugu.
Ili pivaju i ovu pismicu :
Pada, pada maca, Ustav', Boe, macu,
Bi'e ita kraa. Da to dica ne plau.
1
Tako je bio niko Juko Jaki, pa bi on uvik reko: Sinak, strag
su Mara i svatovi." Kuna elad bi ga uvik psovala i govoi'ila, da je
najmunije prieverit i iz'ranit mal do Jurjeve. Jedne godine vi on
ostarijo, a zima se otegla, pa o Jurjevi najvie mala krepavalo od gladi.
On ustadavi pa u klanicu i podrivi sva goveda i koiie, pa lativi za
pruju, te udri na snig. Kuna elad zavie: Amo Bog s tobom, Juko,
sta radi od mala?" Eto nek ie, pasja tinia(?), Jurjeva je, ja ne u
vie meat sina." Pole toga uvik su drali, da se zima more otegnut,
(? Ur.)
254 STOJAN RUBI I O. FRA ANEO NUI,
B i j e .
U okolini restu ove imenom poznate 1 : ara (kopriva, sliz,
gavez, mliika, kripovac (,kripavac'), olouae, majina duica, ivica,
vrisak (cvatu o Gospojiiiam), abovina, emerika, pelin (a toga imaju
dvi vele [vrste]: crni i bili), graorika, ditelina, zerin (zelenkada),
jagluka, drimovac, kaun, goruica, cicak, bunika, ogrlica, gladiina,
ciganska dua (magarei trn), tica, gospina trava, kukurik, boli-
glava, kuko}, \u\, i vrste ita : jeam, enica, kukuruz, proso, e|da,
napolac, ozimica (ozimac).
Oko kuca restu nike divje bi^ke, koje beru (,upaju, paraju'), dok
su mlade, i jidu, a te su: ir, div^a laboda (,loboda'), (mlada) ara,
vranija nona (,vTanija noga'), uiiin, uac ili volovske ui, kokoija
\ , miakjina, vuija stopa.
U bai (vrtlu) restu: pazija, loboda (laboda), paiiak (piiiak),
a sade i: salatu, i evia, kano t i : bosioka (vesliena), kadifa, kolaua,
uti' i ' bekturana, metvice, sabaiea (koji iz jutra cvatu),
latifa, rezede, zambaka (perimike), kolopera, miloduva i ene.
Lekovito bile: zova (s tom iste ranu od gnoja), vrisak i ivica
(dobra je za zaduve, a isto) tica i pelin bili; srenik (reste u pla-
nini, i toga je muno na, a kad se nae, triba izvadit koren;
koren struu noom i pokisele u vodi mlakoj ili varenici, pa piju;
to je dobro izme prsa i u mitra, kad to boli), bokvica, pazija (te
su dobre, jer izvlae gnoj iz rane), gavez i sliz (kad se pribije noga
ili ruka, te se trave privijaju), bunika (kad dozrije [sazori], uberu
se oni plodovi i uvaju se, kad zub boli, da se meu na zub), pod-
bila, kukurik, abokracina, bili luk, iak i ona trava (modra za
muke oi, a crjena za enske). Likovito bije za ivotiiie: gavez
(meu, kad ivina slomi nogu ili ieti), koprive [ara] (i to vade
iz one iletine, pa ji' spare malo na vrilu ogniu i privija
se na slom|enu nogu), sliz (isto pare i meu, ako se ivina ubila u
hrpta ili u stegna).
Sile za lojene: bro (goje oko kua, pa s nim se boji suknenina
), lie od liske i od zove (bere se i boje sukneninu uto),
lie od murve (beru i boje zeleno).
Liti kose evar i turu iz vode, pa sue i onda tkaju asure, koje
steru po podu zimi. Najvie ji' se tkaje u Duveroviim. (Jedna tako
otkana asura vridi 5060 nov.). U vodi jo reste aa (aaka),
koja je kroz sridu upja, a od ne grade se civi, na koje enske suu
pamuk ili lan.
DUVNO : BILE, TLO, IVOTINE. 255
Bile za hiene (evie): kadife (crvene i ute, kolaue), veslien
(fesliden, bosiok), ena, bekturan, koloper, zambak (perunika), sabai,
rezeda, metvica, miloduv, morska gubica, jaghika, kovije, smile (ali
ono kupuju od Dalmatinaca).
Bile za carahe: koprive (i to bez ila, koje opet sade), gra' (i to plod).
" Bile za posveivane: imela, brjan, maslina (koju donose iz Dal-
macije), drimovac, |ubica, jelica (jela), omorika. Djeca beru turu i
grade od ne puke i eove te pletu kape.
,Po planinam ima dosta "jagoda i malina. Drae .i kupina nema.'
T 1 o.
, 1 po]sko nije kamenito, ve veinom prinasto i piskovito.
Obino su tanke zemje. Ima i gnilasti' (ilovaa), ali pravi' duboki'
i crni' zemala malo je, izvan, kuda su livade po movaram oko Suice.
Movare postanu od velikih kia, obino kuda se ne ore. Poplavi
ne ima'. Yecina je sve sama crnica (! ? Ur.), a na nikim mistima
ima po ito i piska, pa se za to one nive i zovu pisJcule. Najtana je
zemja u Eminovu poju (pod Eminovim selom). Jo je tanka
u Prosinama. Ispod Kola ima dosta zem|e, to je sad ispaa, a niko
je ne ore, jer u prolie voa potopi.
Zemja je dosta rodna, a more se riiva od dana oraiia, na koju
ide tovar usiva, kupiti za 70100 for.
1
Jedna obite] (ovik, ena i
dite), kad posije 150 oka na mistu (na dobru riivu), more bit ra'et
i mirna za godinu dana. Tlo, veli se, da je prije boje raalo, jer
niva, koja danas daje 5 tovara, prije 10 godina davala je 7 i 8
tovara. Zenica, ako se ne gnoj i, ne more ni davat, jer veli se, da
gladan gladna ne 'rani, a triba gnojit, jer prija e slagat bila brada,
nego li gnojna brazda.
,Poto je ovde planina, zato se mnogo gue sije, nego na junijim
mistima. Jedan dan orana sa 6 volova u jednom plugu moe teak
zasijati 5060 oka jema. Ako dobro godina rodi sa kupusom i
kunpirim, tada teak pritedi jednu tretinu ita.'
i Tot Me.
Sisavci. Love i ubijaju (sbog ete): lisice, vukove, zecove, mieve
(pojske i kune), kune, tvorie (duclane). ,Jedino zecovi se ubijaju
1
,Sridna ina na 190 oka jema za usijat: 70 forinti. Na 100
oka jema, kada se usija, kaemo da je dobro rodilo, ako donese 500
oka. Za jednog ovika, enu i troje malane dice dosta je za prehranu
kroz jednu godinu 150 oka usiva/
2 5 6 STOJAK UBIO I O. FRA ANKO NUJ,
za hranu.' Vukova (kurjaka), veli se, da je prije vie bilo, no i sad
ji' ima dosta. , Nazad desetak godina vukovi su od vlade potrovani,
kroz itavu godinu ne e vie od 100 male ivotirie poklati.' God.
1894. je ak i u grau ji' bilo o zimi, a i liti u Gjimbe Selimovia
prid kuom udarijo 9 ovaca. Meeda ili medvida ima u Vranu te i
oni dosta eta uine, ali mu ne mogu nita, nego, ako ga vide,
bacaju vatru za liim, te tako ga uplae. Jmae i po gdikoji jazavac'
Ptice. Po trim i baama ima tica, a i u polu i kuama, kao to
su lastavice. U trnu su: vrake, kosovice i vrebci; u poju: eviluge,
pripelice, volarice, kukuvire i patke, te blizu voda i ronci; u gradu :
golubovi, vrane, palii; u umi: grivne (jarebice), slavuji (bumbuli),
divji golubovi, orlovi, gavranovi, love, kukavice (i to malo koja se
uje). ,Tica imade oko kua: kopa, avka, vraka; po pojima i
livadam: cigavac i apjine. Ima ih, kojim narod ne zna imena, a
to su obino male tie. Po stranam ima jarebica. tetne su samo :
orao, kokoar i vraka.'
Od riba poznaju se imena otrujak (otrjka), merdanua, podbila.
,Najvie ih ima, kada se mistre(7? Ur.). Nisu dobre vrste. Baka
sasvim malo imade.'
Od gmazova ima: zmija, i t o: poskok, arala (arovita), bilo-
uka, gueirica (!?), zelenbaa (za kojeg se veli, da doji krave ili ovce,
ako je mliko krvavo); ,smucuja nije otrovna, plavostrik jest, malo
ujeda ovika i ivotinu.' Zmije se niki' godina u viem broju po-
javjuju, a niki' godina ji' je mane. Kad je godina kina i dosta
topla, ima ji' dosta. Tako svake godine pogine nikoliko marve od
zmije, a i Judi su na oprezu. Kad su u umi obani, te se boje zmije,
pivaju:
Dr' mi koria, Marijo, Jezus, Isus i Marija,
Doka doe Ilija, Smeti je sveti Ilija!
aba (,vodeni' ima dosta i jedu se') i to: zapuhaa, zeleni' abica.
Bilo je korriaa.
Kukci. Na marvi ivi obad, ui (osobito na telacima); na ovcama
i jariima ive rojci i krpci, (,na ivotiiii krpua'). Na kokoima
ui kokoije.
Na ovijoj 'rani ive: mrmice, iice, gusine, buva (buha) na
kupusu, crv u kumpiru (te ih zovu: kumpirov crv), ,na itu ska-
kavac ili kakve baje. Spua i drugi' gjisfca nema.'
DUVNO : OPENITI USTROJ TJJELA. 2 5 7
Tjelesni ustroj naroda.
Openiti ustroj tijela.
3,vudi su svi prilino odrasli, razvijeni, i dri se u nas za rugo,
kad je ko malen, i veli mu se: pendek. Imade i vrlo visoki' |udi, tako
da po prilici do 2 metra visine doreste. Glave su veinom okrugle,
a ima dugulaste.
Kosa je veinom crna ili vrana, a mane ima utkaste ili crvenkaste
(ako je crvenkasta, veli mu se: doratast). ,Kose kovraste nema.'
Koa je bila i utkasta. Ako je ko malo bi|i, a kosa mu utkasta,
veli mu se, da je bilaverast (plav), a ako je crnkast i kose crne,
vele da je crnomanast. Divojke pivaju bilaverastu (plavu): Tri bi
plava za jednoga dala, Za jednoga crnomanastoga."
Oi su vrane (crne), a ima dosta modri' i zeleni'. Orne oi, vele,
da su najlipe. Ako nisu ni crne, ni modre, vele, da su makaraste.
pivaju: Orno oko dobro vidi, Di u mraku dvoje sidi."
,Zovu se l,udi po boji: uti, ele, pozakatani, topo, topal, evo,
, zgure, santo' (sve po boji ? Ur.).
Posebne .
I^udi su dosta jaki, tako da jedan po 60 oka (75 kg.) na koiia
more dignuti. Prije, vele, da je bilo i jaci' \\xdi. ,enske su sitnije i
mravije. su lipi od enskadije. Dice imadu od 510. Dica
najvie umiru. Za neplodnost oni ne znadu: mislim, da u itavom
Duvnu ne ima vie od 1520 ena neplodnic. U mojoj upi od
3500 dua ja ne znam nego za 4 ene.' l^udi ritko dostiu 100 go-
dina, umiru od 60 do 80 godina.
Dijelovi tijela. ,Na ovi ku zove se: kosa, glava, time, oi,
trepavice, enice, obrve, sklapci, nugao, elo, slippice, ui, obraz,
lice, jagodica, nos, nozdrve, brkovi, gorria i dona gubica, brada,
kosilice, zubi, usta, vrat, zatiok, ramena, plea, lea, kosti, ruka,
pauza, misnice, lakat, nadlaktica, cipac, aka, dlan, nokti, palac,
rogua, sridiii, pokraj maloga, mali, prsa, sise, liica (l-? Ur.J,
trbuh, pupak, mone, lizda, jaja, stegno, kolino, jama pod ko-
linom, glezno, naplat, taban. ilo tilo u ovika zove se lubana ili
itavo tilo.'
Noge doli rugije se vele giiati. Tako se piva babi staroj:
Stara baba, grbavo ejade,
Pokrij gnate, pob|uva' se na te.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT IV. 17
258 STO JAN RUBI I O. FRA ANBO NUI,
Vie griata su stegna, a povrh stegna su kukovi. Kod kukova sn
slabine, a sprid morie, a strag dubara. Povrh slabina su bedre sve
do ruku. Strag su lea i krsta odmah pod rebrima. Vis bedara sn
ramena, lopatice. Sprid su prsa i kotlaci odma' ispod vrata. Usta
su sastavina od gorrie i done kosirice. Oila glava se zove: paa.
Mone zovu i pripune ili ivot.
,U o v i k u zove se: modani, mozak, vratne ile, grkjan, letnak.
digarica (bila i crna), u, slezena, bubrezi, criva, guzno crivo.
drob, kereine, kulen.'
Mane ili falinke. epav (kad je kome jedna noga kraa, a jedna
du]a); contav, conto (kad je u koga jedna noga iskriv)ena); patkast
(kad su u nikoga noge malene, a na stranu iskrivjene); sakat (kad
nikomu nito fali na ruci ili na nozi, ako je nito osiko ili iskrivijo);
livoruk (koji sve livom rukom radi, a desnom ne more nita; vele
mu i Uvaja); orav ili oro (ako komu fali jedno oko): kilav (ako
ko jedno oko uvik zatvara ili od navike, ili je bolestan) ; erav (komu
jedno oko na krivo gleda); vrlo (vele onomu, komu jedno oko gori
gleda, drugo ravno); razrok (je onaj, komu oi jedno drugome gle-
daju); kratkovid (koji vidi oko sebe prilino, ali u ujinu ba nita);
mirav, miro (je onaj, koji, kad gleda, as stisne oba oka, a as
raskolai) ; tankovijast (koji je malo vie uzrasto) ; pendekast (koji
je malen i nizak); grbav (ima na leima kakov izrast, a zovu ga) i
samarina; gurav (koji je u gornem dilu malo poget [? Ur.] zemji):
tralav (u kojeg je sve neumireno i sve mu je, ko nije u |udi).
Koji nije pri sebi, vele mu, da j e: sulud, suludast, da ima vitai
u glavi, habreo (bir takta eksik", a to je turski, da mu: jedna
daska u glavi fali). ,Tko je roen malouman, kae mu se: mazlun.
inanit; tko zna i ne zna: sumanit, sulud, vitren, na jednu vodu.
zamlaen.'
Bolesti.
1
,Kakvi' osobiti' bolesti nema. Kadnokad pojavi se
ognutina, vrui (tiphus), grla, kozomak, groznica, ali ritko. Najvie
umiru od nepoznate bolesti, netko od prizebe, od zaduhe, od suice,
od upale digarica i t. d.'
, Vans ke b o l e s t i : porezo se, posiko se, tuko se, sprio se, na-
parizio se, iskilavio se, pridro se, atro se, slomio se, itetio ruku
(nogu), razbio glavu; zmija ga ujela, ela ga ubola, pas ga ujo
1
Uzalud sva uputa bolesti ni jesu dovojno opisane, a kako ji
narod 11 tom rjeit! Premda za lijekove ima posebno mjesto, ipak
sabirai mijeaju to ovamo, pa je i ostavjeno ovdje, ako se nije mogle
zgodno izvaditi. Ur.
mrvim: OPENITI USTROJ TIJELA. 259
Kada zaeili, kae se: ozdravio, pribolio, nadigo se.' Kad koga udari
grana, drvo ili to drugo, te ga ubije, a malo okrvavi, vele, da ga
je oeprlalo.
Kad imadne ko ranu, te mu zareste, ona mlada koica zove se
pomladak; natucah, kad neko radi te se ubije u ruku u dlanu ili
ide bos, te natuce. Pri postane, kad se ko oee mlikom ili vrilom
vodom, te se izdigne ona bila koica; kad se prokine, onda udari
samo vodica; ml, kad ko radi rjavim ratilom ili ide po kamenu,
a u tankim opancima, onda nauja. Micina jest ovei pri, a more
potrajat i po misec dana da se ne ogiioji. Travnata je onako velika,
ko i micina, a kad se provali, onda iz lie za dugo ide ona neist
(gnoj); diji, kad zaboli na zdravu ruka, te se otvori rana, onda
kraj druga; to je najtea bolest, jer mogu i kosti ispasti od rana.
Zanoktice ima onaj, koji vis nokata ima kou 'rapavu i ko konice,
te onda konice trgaju i udari krv, onda svezu koncom dobro, da
izae ona krv i ostane prst bez zanoktica.
Badlevi su u oima, onda ih, kad je bistar dan, upaju i to idu
k kakvoj vioj osobi.
(Kone bolesti.) Svrab. Ako se covik pokrije ebetom, to ga je
pas pomokrio ili oneistio, ili maka, onda se izaspe sugreb: crveni
vr[ei, te ako se ee, eto svraba.
Bradavice obino izrestu po rukama ili na licu, a veli se, da se
tii (!) jedna od druge. , Mrtva kost. Kraste. Perutina bude u glavi,
te, kad se ekaju, izlie'e po komadi'.
Unut ar ne bol est i . ,Glavobo(a (kad boli u glavi ili pridni dio
ili zadni). Uvobola (kad ui bole). Sandije, protishuje (kad ovik
isprozeba, pa se sve iskupi, onda ga pome u bedri nito ko no bosti).
Kad nazebe (nazima). Grk. (Ta se bolest javi, kad nazebe i spava
bez pokrivaa. Obino grk u'vati ruku ili nogu. Grlobola (karapaa)
stisne u vratu, da ne more isan (ovjek) derat. Srdobo\a jest vrlo
teka bolest i onaj rae sve krv\u. I tu je bolest teko izliiti. Suva.
Ta malo na kog doe, ali od ne nema lika, i vele, da prilazi; zato
ne e nita suiavog da oblae: kad umre, sve negovo bace. Kaal.
Kad koga zaduuje u prsima. Goni koga na dvor. Kad ko struni
eldac (plahi e^dac). Proliv. To je kod male dice, osobito, kad im
niu zubi'.
Ospice. To je bolest obino diiria, koju boluju od 1014 godine.
Izaspe se po svemu tilu i razjidi se ono, pa posli se pomu suiti
i opadati. Kozomdk (kosije ospice; sitnije su nego obine ospice).
Kostobola. Groznica. Ta bolest se malo pojavna u naem
*
260 STO J AIT RTJB1 I 0. FRA ANEO NUI,
kraju, a na koga doe, teko riemu, jer od ne ne znaju lika. U
Duvnu obilazi grozniavi bolestnik oko Lazina kria" i moli Boga,
pa veli se, da je mnogim pomoglo.
Vrui. Ta bolest se ritko pojavna, a prilazi s jednoga na drugoga;
veli mu se i ogah.
Kad ditetu stane mokraa, pa kad ne more da mokri, vele, da nm
je hamencic u mihuru. Lice tako, da stara baba u Duvnu (nika
Iva Filipovica) uzme onu resu u usta, te izlici, ako je dite do 2 ili
3 godine staro, a starije ne more izlicit.
ivotne pot rept i ne.
Odijelo i obua.
1
Odie'a gradi gospoica". Oiven
glavan, zenio (bogat), pametan." Tako
i kad niki reknu, da je ovog ili onog
mlada kruta: Lako joj bit kruta, kad
su je onako zaodili. Ta da se i pan obue
i onako odije, ne bi vie bijo onaki."
To prigovaraju one malo siromanije i
fukarnije onim zenilskim mladama.
Sve, to se oblai, zovu niki 'aline,
niki ruvo, niki opet siivo, oia. Buvo
se zovu one ' , to ji' cura u sanduk
sprema za udaje. (,Jednom riju kae
se itavom odilu jednog ovika odilo'.)
,Sva sela okolo Duvna, s malom iz-
nimkom, odivaju se jednako'.
Odijelo za djecu. Mala djeca. Yee
dite malo odma', im se rodi, triba da
se odiva. Dicu odma' oblae u tanke
Jcoulice, a na glavu im oblae (ustiu)
Jcapicu od bila beza saivenu. Ispod
brade ji' podbrade bilom krpicom. Noge
i do pod pazuva zaviju u pelenu i po- Duvno. 81. 4. Duvahska starica
viju onda povojom. Pelene i povoie tkaiu
s m
.?.
lim
.
d
l
eteto
.
m
. (
ono
J
e
.
a n t e
^ . . r j j
r
, j |
C
, | corapicim prtenim na
od vunene pree, nike u gradu od platna nogama).
(ili beza) saiju. Tako dicu iz malena oblae, dok malo ne odjai.
1
Poradi mnogih nedostataka izostavjena su za sada poglavla: Selo
i okolina, Kua i dvorite i Hrana i posue. TJr.
DDVNO: ODIJELO I OBUA. 261
Kad dica malo odjae, onda im oblae orapie od vune ili suk-
nene, te od pamuka (prtene), a jo i anterijicu, a niki anermicu,
a iju od kupovnoga platna, koje je obojeno. (,Kad prohodaju, po
kou[i metnu jeeermu crnu od vune, suvie opasaju sa irokim paom
od vune boje smeaste.') Tako se dica oblae sve jednako i muka
Duvno. SI. 5. Muko seosko odijelo.
i enska do 3. godine podjednako. Kad dica navre tri godine, onda
pomu ensku dicu malo rugije oblaiti, a muku drugije.
Vea dica. Mu k o mu ditetu najprije obuku kosilicu, a onda
anterijicu kratku do pasa, te po noj opau malim i laganim pasiom,
a niki jo i gaice oblae, a u gaice sprate onu anterijicu, te
onda opau pasiom. Na glavu im ustiu fesi (vesi), a na noge
orapie i male opanie. Nike orapie podiju koicom, da mu za
262 STO J AN RUBI I O / F R A ANEO NUI,
du-Je duraju. Tako obino oblae muko dite u Duvnu, a na selu
malo je drugcije. Obuku mu koujicu dugu do nie kolina, a onda
od klaaha, i opau ga pasiom od struke, koja je obojena
crveno ili ugasito. Na glavu mu oblae bi I u kapicu od beza, te je
ova kapica povrh ela malo iarana. Ili mu oblae (listiu) kupovnu
kapicu, koja ima kitice crne, te ove kitice panu povrh ela. Na
noice mu obuvaju orapie i opanke. Dii jo niki na selu za pas
priveu malu bronzicu, da se more s time zabav\ati.
ens ku icu odma' malo razliitije oblae, i to : u grau kou^icu
dugu i anterijicu kolik i kpulu, te malo gizdavijim paom je opau.
na noge prtene orapie i male kundurice; nike opet kratku ante-
rijicu, koju sprate u dimije (tako se i turska clica oblae u ovim
godinama). Na glavu im ustiu fesi-; ali je mani nego u mukadije,
a kosicu jim ee e]aju i niz lea je' okriu.
I u selu enskie ve malo drugcije oblae: a]inicu malo du]u i
kou|ica da yiri ispod ajinice, orapie arene, na glavi ne nosi
vesica ili kapice, ve bilu krpu ili kapicu, pa onda krpu po kapi.
Pasj e otkani uzak, a nije od struke.
Muko dite od 6 do 12 godina opremaju ovako: Najprije koujicu
kratku, pa onda gaice; svrh koute oblae prosto saivenu anteriju
od bila beza,bez kita. Opae se isto strukanim paom, koji ima na
kraju kiticu;Svrh toga svega oblai (,misto jaerme
1
) dohu (,bez
rukava, a na okolo, ohtoenu sa crvenom ojom ili gajtanom crvenim:
oka je od vune i okaena'). Na nogama nosi orape bile od vune,
ili arene, te ji'. gori povee, a onda jo hozavce i opanke, koji su
malo lipe graeni. Tako se na selu muki (muko dite) nosi. (,Kad
navre 10 godina, obuku arvare, t. j . gae crne od vune, i bile
gne od botane pod, arvaram'). (Gl. si. 7. str. 265. i opis na str. 266.)
e ns ka dica ili curice nose dugu ajinicu, koja je malo kienija
i s jakiima iza ruku, te duga dosta, a opau se paom, koji je ir
malo i areniji, te crveno ili ugasito obojen. Oko pasa, a sprid na
kolina opau pregau (pregu, preglacu), koja je crjena ili ugaeno
bojena, te iarana. Na nogama nose orape, ali nisu samo malo
areni, ve su i kliani, a svrh ni' jo i bozavce, pa opanke malo
pirlitanije. Na glavi nose krpu bilu sa kiticama.
Oim dica malo odjaaju u 10 i 12 godini, ve se razlikuje nosna
muhamedanske dice od kranske i hrianske.
Mu h a me d a n s k a di c a u 12. godini, i to muka, nose kouju
od taneg beza, te ili iroke ili uske rukave, tako isto gae tane, u
koji'je tur nie do nogavica spuen, Svrh kouje oblai, ako je
DUVNO: ODIJELO I OBUA.
263
studenije, anteriju) a-.ako je lito i vrue, (acermu) bez
rukava. Svrh gada oblaci ahire, koje su prosto sai vene i brez
nakita i grana sa nikoliko gajtana ogajtanene. Na glavu ustie fes,
koji je. crne ili boje. Na fesu niki nose kitu, a niki
?
jo ne
nose. Na noge obuvaju bile , niki postule ili jemenije, a niki
Jcmidure, pa niki i opanke.
Muko odijelo. ,Na glavi kapa fes, okolo obmotaa crveni, al,
koji se kupuje kao i fes. Kouja od domaeg platna, ili se kupuje;
dopire do srid but, t. j . malo ie kolin. Jaka je navezena i
2 6 4 STO J AN UUBI I O. FRA ANEO NUI,
iarana sa koncem crvenim, zelenim i modrim, osobito naprid, suvie
sa malim kiticam od crvenog pamuka. Sapirie se sa kukcom i
sponom od ice ute. Po kouji mede se zvana anterija. Dosie do
pasa. Ona je od domaeg debelog platna, brez rukava, naarana je
najfinije, to se moe, sprida, ali samo s bilim koncem, nakieena
s bilim kitam od pamuka, niz sva prsa po rubovim. Po anteriji
mee se zvani dmmadan ili jaerma od crne ili modre ohe. Oboje
se kupuje gotovo. Po damadanu mee se doJca, od domai' kla-
aria (sukna), brez rukava; dosie nie pasa, obtoena po rubovim
eohom i crvenim gajtanim. Ooha i gajtan kupuje se. Po
doki dolazi ku(m)poran, drugije zvan i gunac, obtoen isto kao i
oka, samo ovi ima rukave i malo vie sa gajtanim nakien, prama
sisani ima takoer po jedan naokruga zvrk od oje i gajtana. Mnogi
imadu kumporane i doke sa resama po leima i prsima. To se
nekako izprovlauje kroz sukno i bude sve resa do rese. Rese su
duge oko 10 cm. Pas jest domaa tkanina, od vune je, irok oko
30 cm, dug oko 5 m, obojen sa broom domaim, smeast. Pas
se pae jedan, dva puta oko kouje i anterije, za tim metne se silaj
(svilaj) od tvre koe, sa tri, etiri lista jedan po drugomu sprida.
Otrag pae kaji sa brnicom. Ostali dio pasa opae se po svilaju.
Na dojriem tilu imadu bile iroke gae od domaeg ili kupovnog
platna, a arvare isto iroke, boje crne, od domaeg sukna. arvare
i gae bile veu nizko izpod kuka. arvare i gae dopiru nie kolina.
Od kolin imadu tozluke (kupuju se od cove) ili veinom
orape (od domae vune, od razliite i bojadisane pree, opletene
od domae enskadije) sve do kolina; od zlobova(!?) noni' do gori
jesu rastavjeni, a sapinu se sa vie kukaca i spona. Po orapim
meu se naprnaci, koji se nataknu na nogu i dosiu malo vie od
po tabana i naplata. Odozgor su opleteni sa bojadisanom vunom.
Po naprnacim dolaze opanci od koe. Sprida odozgor navreni
su sa bilom oputom, unaokolo isto sa oputom od visine sa jedno
dva prsta. Unutra meu obojke od sukna.
Liti se nosi olake odilo ili brez kumparana; kad je vrue, skinu
se arvale od sukna i ostanu bile gae, tako isto i kod rade.
Sveano odilo ili mi sno razlikuje se kod mukadije u tom, da
sveano ili misno mora biti novo ili brez zakrpa i sasvim: isto.'
Svakdane odilo je sve isto na broju, ko i misno, samo je misno
kieno i pirlitano, a oko kue se ne gleda: to je za luinu, nije
za ;druinu."
DUVNO : ODIJELO I OBUA.
265
&
* '
-
Duvno. SI. 7, Selska mlada i divojka u misnom ruvu.
2m
STOJAN EUBI I O. FRA -ANEO NUI^,
vatovsTco oilo jest kao i sveano, samo koji imadu crvenu
jacermu sa tokom, obuku, za al metnu kakvo eviee, ili navezenu
maramu ili evrmu (jagluk) itd.'
ensko odijelo. Djevojako. ,Na glavi posebna crvena kapa od
ohe, okolo obivena crvenim gajtanom, do polovine kape otrag
prikrivena bilom maramom, naokolo izvezana sa bilim (a gdikoje i
crvenim) koncem, pri kapi privrena sa spiodain. Po kapi sprid
nakite sa neakvim endrjinim i novcim kapu. Oko vrata imadu nakit
od koru| cakleni', nie po prsima erdane ili kolajne izpripletene
razliito od cakleni' razliite boje ili od novaca, kao plet,
banovaca, neakvi' drugi' parica srebreni' it. Kouti (nose) od
domaeg, obino debelog platna do pod kolina ili do srid griata
(?! Gl. si. 7, Ur.). Kouta je izvezena oko .ni dara najfinije razliitim
bojadisanim koncem. Nidra se sapinu na kukce. Po dnu koute isto
je navezeno, isto i po rukavini. Po koivji mee se crna - ,
malo kraa od kouje. Po istoj malo. je are. Ova je sa rukavim.
(Gl. si. 9.).
1
Po doe crna jaerma brez rukava. Dopire do
kolina. Nakiena je sprid sa crvenom oliom i kiticam, tako i na-
okolo sve, osobito oko ramena i bedara. Gaa, ne nose. Preglaa,
obina tkanina domaa, smea, dosta debela i iroka, dopire spore
koutom, neto blizu pasa na sridini smrikana; vemice, koje naprid
ostaju, po dnu navezene. Po pasu imadu papte od tua, ili srebrene
ploe, nike kajie i po kajiu izlivene nakite od kalaja. 0 tomu visi
na siniru britva, pra|ak, otenai (krunica) i tokakvi drugi nakiti,
koji zvee. (Gl. si. 7. na str. 26b. i si. 8. na str. 267.)
2

1
Varoka divojka u tankoj kouli s velikom jakom oko vrata. Povrh
koule obukla je 'ajiim i jacermu. 'A li na i jaerma je kiena crlenom
ojom i strag kiticam od bobaka podkienim crlenom ojom. Na dnu
je jaerma ispirlitana srmom i oko poramenica a 'alina po ja-
riima iza ruke. Opasala se je paom i sprid pregaom. Povrh pasa
je pripasala emer ipavte. 'AJina je po prsima iarana na kriie pu-
htma. Oko vrata je pripela erdan od bobaka. Na glavu je ustakla
fes, a prikrila se je bilim sudarom. Na nogama ima opanke.
2
Divojka (desno gledaocu) u kouli i jaernii nakienoj crvenom
ojm. Opasana je paom, a sprid pregaom po pasu. Povrh toga jo
po pasu pripasala emer i pavte (papte). Na prsa je pripela erdan
od bobaka. Niz pregau je obisila maramu. Na glavu je ustakla kapu
crvenu, na kojoj su kod solufa leite. Prikrila se je krpom (koju je
pripela pijodom). Zakitila se je s obe strane cviom. Na nogama ima
eorape srmene (suknene), a povrh ni' terluke i opanke. (Otrag se
vidi dite od 7. godina u gaam i anteriji. Na glavu je ustaklo fes.)
' SI. 8. na str. 267: Divojke (cure) u misnom ruvu u koujam i
DUVNO: ODIJELO I OBUA.
N*
? . v i
i-:
Duvno. SI. 8. D ivo j k e u misnom ruvu.
2 6 8 STOJAN RUBIO I O. FRA ANEO NUI,
Ml ade gotov isto nose, samo to imadu na glavi bilu veiglavu
i prstene na rukam, i po tom se poznaju, da su ene.'
Mlade u nas na selu nose se dvojako. Jedne nose, dok su jo prve
i druge, pa i tree godine, crvene jaerme, a nike i ne nose, ve
onu od sukna. (Gl. si. 7. na str. 265.)
l
,Zene, koje ve stariti, ne imadu nikakva nakita, a u
ostalom noda je jednaka; na glavi imadu veinom erjenu maramu'.
2
,Bukavice (domae pletivo) od vune nose svi, kad je studeno.
Pletene su za svu aku, a ne za svaki prst.'
,Postelina. U ejakim kucam ne ima posteja, ve se spava po
tavanu u sobi, jedno do drugoga; poda se prostru kakvo ha\ine, a
na se gun. Kad se ustanu, enskadija smiste gdi u kraj, ili na kakav
sanduk '.
Ostale tkanine. ,Stolnaka ne imadu. Runika imadu i dima
tarn se, kad se umiju. Torbe imadu dosta lipe, smeaste i nakiene.
Kad kud idu i triba jim jila, u noj nose. Ovo je sve kuna tkanina.
Vri e za kode kao i mutape imadu.'
Bazlike u odijelu. ,U selim od podne (kao Mesiovina i Brinik)
mukadija mnoga nose zdvorade gae tine sa nogavicam nalik na
akire; oko promana neto su nakiene, boje su modre. Divojke
imadu na glavi crvenu kapu sa kiticom naprid od crne svile.
8
jaeermi. Opasane su paom i sprid pregaom, niz koju je jedna obisila
sindirie, a druga pekir. Na glavu su ustakle erlene kape, te je u
jedne potkiena kitam, a u druge bilim bobcima. Prikrile su se krpam.
U ruci dre oinae, dole su u crkvu.
1
(Lijevo od gledaoca). Mlada u raspletenoj kouli i s kitama na
rukavima. Povrh kouje je obukla jaermu od sukna, koja je nakiena
crlenom ojom. Opasala je ps, a po pasu sprid pregau, niz koju je
zapela peMre. Povrh pasa je pripasala emer i pavte. Prikrila se je
po crvenoj kapi krpom, a za kapu je zakitila kitu smi}a i pero pau-
novo. Ispod vrata je pripela za kapu podbrnih od stari' cvancika. Na
prsa jepripela def dan od bobaka, podkien starim cvancikam i banovcim.
2
Gl. si. 4. na str. 260: Starija ena u anteriji i jaeermi (anermi)
od sukna. Opasana je paom, po kojem je sprid pregaa. Na nogama
su joj sukneni (vuneni) orapi, a na orape je obula postule. Pokrila
se je po Jcapi sudarom.
8
Nai se rugaju Dalmatincima za nosnu: Mate nosi akire sa
devet epova". Kad je jedan na pito Dalmatinca: A muke ti, di ti
je kapa?" E, muke ti trude, proi s druge bande, pa e vidit,
di je." Eugaju se isto Skoplanima, kad dolaze na pazar. Na jedan
drugog pita, da li ima jebandija (strani' Judi). On odgovori: Ta ima
skopalski' alica i pekiria", zato, to oni zaviju glavu pekirom.
3. Rubi.
DUVNO: ODIJELO 1 OBUA. 269
Domae odilo ritko se meu se prodaje.
1
Strani judi ga ne ku-
puju. Muko odilo, da se kupuje za jednog covika itavo i novo.
zapalo bi od 6070 forinti. ensko odilo brez nakita kovnog zapalo
bi od 3540 forinti.
Starinsko odilo bilo je poneto drugaije u krojenu, ali je bilo
brez nakita. Tada se na kuparane i doke nije meealo crvene eohe
i gajtana. Svilaji jesu bili vie nego danas napulani sa kalaj om.
Duvno. SI. 9.^Varoka djevojka iz Duvna.
Divojke plele su sebi kape od bile vune i kitile naprid svako-
jako. ene mlade nosile su neakvu veliku kapu na glavi, slinu kao
to nose rieanski popovi. Bile su od debelog, kartuna smotane i
1
Domae odilo se prodaje i to najvie enske pregae, pasovi, pa
i jaerme. Kad koja domaica ima mlogo enskadije, pa to je borme
veliko drutvo, onda se more vio i posla uraditi. enskadija onda
tkaju i prodaju po koje ajine i muko. S. Bubi.
270 STOJAN RUBI I O. FRA ANEO NUT,
platnom obaivene, a po platnu svakako nakiene sa paricam, pi-
oam, c vi dem itd. Oila starinskog ne ima vie nitko. Kazuju, da
je danarie Hpe, ali je skupne.
Narodno odilo ovde jo ne propada.
1
Nitko naroda ne svituje,
da nosi 'ovako ili onako. Odilo, koje se ne pravi kod kude, to se
kupuje u blinem varou.
Majstora posebnog za krojene ili ivane oila po selim 116 ima,
ved to sve s malom iznimkom domaa enskadija tkaju, boje, kroje
i iju. U varou samo posebni ivai kumparane i doke sa ohom
i gajtanim i drugim nakitim obivaju/
Gradsko muhamedansku odijelo. Muico odijelo.
2
Momak,
im odraste te stupi u 18. ili 20. godinu, ved sad nosi sve Hpe i
kieenije: anteriju obino bilu ili arenu, svrh anterije fermen, koji
je vezen, sprid nikoliko granica i strag. Obino je od modre, crne
i zagasite ove. su kieenije i sa vie gajtana, i to po 14
do 20 gajtana, a sa svilenim ili suknenim harom. Povrh depova
su granice, ko i povrh tozluka. Niki nose skrojene sa digiima, a
to su i po turu otrag gajtani. Na noge obuva orape prtene, liti, a
zimi suknene, koje sprati pod tozluke, a na orape kundure. Opae
se ili trabolozom, a niki i a,lom crvenim ili ugasitim paom. Na
glavu ustie fes, koji je ili crn, a na riemu kita oduja i svi-
lena. Niki jo nose sa'at, te onaj lanac obise priko vrata i za
paom mu stoji sa'at. Tako se oblae skoro svi momci.
Covik nosi malo poslabije odilo. Oakire su od jake ove padve i
bez nakita, samo nikoliko suknena gajtana okolo. Anterija je prostija
1
Narodno odilo propada, jer im se graani rugaju, i to ismijavaju
one, koji se u grau nose narodno, pa onda ovi odbace narodnu nosnu.
Selaci opoi s ovima opet u nih se ugledaju, pa i oni mrze isto na
svoju nosnu. Vie sam puta uo, kako se i onaj jadni selak i se|anka
skuavaju u u kuu prijatela u gradu. Kad ga ovaj nudi, a on onda
odgovori: Pa neka me, lipo mi je i ovde. Zar da ja svojim opaninam
tamo gazam!" U selima se je jo prilino dobro sauvala narodna
nosna. S. B.
2
SI. 10. str. 271. (Lijevo): Muhamedanski momak (to se tie
daminskih poslova, imam) u oakirama ojenim. Gori je obuko povrh
kosule anteriju bilu, a po anteriji od oje fermen, koji je sprid vezen
granama svilenim. Opaso je se trabolozom. Na glavu je ustako fes.
Na nogama ima prtene orape i hundure. Petak je, danas triba ai-
kovat. Hoda (desno) je u biloj tankoj kouti, povrh koje je obuko
jaermu od ita i fermen od oje. Povrh gaa je obuko arvale ojene.
Opaso je se zelenim suknenim paom. Na nogama ima jamenije (po-
stale). Oko fesa na glavi obavijo je soruJc (ahmediju).
DUVNO: ODIJELO I OBU&A.
241
i ne mina se, dok se ne razdre. Fermen od proste ohe i bez nakita.
Fes obino jedan, dok se ne raskine i ne poplavi. Na noge obuva
postule (jamenije), niki kundure. Pas je obino ili aren.
Stari ovik nosi samo to je otoplije: akire od im deb\e ohe,
anteriju od debela ita (a unutra metne pamuka, te ta se onda zove
hrlca [Wim] pamuklija), fermen obino od modre ohe, i to debele.
Oko glave obino zavijaju ili bijelu ahmeiju, ili ocrjeni al, koji
Duvno. SI. 10. Muhamedanski momak i hoda.
crne kolutie. Opae se crvenim ili arenim paom, a strag ^
pojas mnogi zapnu cluvankesu, koja je od ove. U ruci nosi ibak
(kami). Na nogama nosi orape, m'estve i postule.
Iznimno se nose hode i hadije, te stari bezi.
Hode (ode) nose anteriju, te fermen, a niki nosi misto fermena
saltu. Vrh gaa nosi poture: te su oire nego li akire. Na no-
gama obino nosi orape prtene i mestve, onda postule. Opae se
arenim paom. Oko glave nosi ahmeiju, koja je prosto bila, ili malo
2 7 2 STOJAN RUBI 1 O. FKA ANEO NUIO,
utim kolutovima iarana (SI. 10.). Ako je sveanost ili petak, ogrne
dugu ubu, koja je uprav do pete, a od ohe.
Slino hodama nose se hadije. Hadije uvik nose onu dubu i
soruk oko glave.
Stari bezi kao to su sad u Duvnu Kapetanovii ti su
nosili jo kieenije i lipe odilo. Obino je bilo od skupe ili
zelene, te i ugasite ohe, a sve vezeno. Komporan (koparan) je bio
s dugim rukavima, koji su bili ili obieni, ili su se oblaili; fermen
je vas bio vezen zlatom i svilom, i to s cakmacima; akire su
takoer vezene i s granama, a na tozlucima su bili od svile i zlata
ireci. Niki su stari imali i dolame (ko Bedo Arnautovie). To su
bile ili od crjene ili od zelene ove, pa bi je obukli, a spustili
rukave niz lea, te su visili u nikoliko kita. Kad jai, onda ima jo
sila (silaj), za koji, ako ima oruja, zadije, ako nema, onako pripae.
Niki oblae izme, i na koria meu crpenu kabanicu, pa ako ustriba,
obuku.
Nakit i cejane.
Nakit. Oure i momci se gizdaju, i to kad je svetkovina, pa kad
iu na mobu i na sila.
Ko prigoni s kienem, veli mu se, da se puno ika.
Mlade se liti kiti cviem, a najmilije je smije, kovi|e, kadifa
kolaua, crvena kadifa i bekturan. Cure se kite za solufe, a momci
niki za al zapnu, a niki za solufe. Kite se i perjem obino od tuke
ispod krila, pa to mekano perje oboje i modro, pa sredaju i
unutra po jedno pero od pauna. To se zovu perle. Tim se kite i
cure i momci, pa i mlade. (Gl. na si. 7.)
1
Prstenem se kite mlade,
ali to prstene nije sve isto: samo po jedan ili dva ista, a ostali
su od kositra. Ojm se oeni, ostavi prstene sve, samo onaj (vinani)
srebreni uva. Tako isto i enskadija.
2
Zenskadija se kiti (,kovinam
od srebra i endrjinim po glavi i prsima') srebrenim paricama, pa
i onim starim banovcima, koje proup|e i metnu na sindirie. Tako
puno kieeni' sindiria zovu zajedno Jcor. Kor nosi mlada, a i cura
malo postarija, koja kani brzo udavat. Momad neka se kite tokama,
koje su na crvenoj jaermi. Neki imaju samo ploice od toka.
3
1
jMlade nose za jedno po godine od udaje perja na glavi od
pavuna.'
2
,Zene nose na prstima po 235 prstena (! Ur.), obino od
srebra i tua. Ove im daruju na udaju mu i drugi svatovi/
3
,(^udi i momci) na jeeermam ohenim imadu sprid puce od bile
kovine.'
DUVNO : NAKIT I EKANE. 273
ekane. Kad mukadija zakosati (okosati), onda ide jedan
drugom, da se obrie: ,briju svu glavu, ostave na vrh glave neto
perina, da je larie brijau za n prihvatiti s rukom, kada brije.
Percin dopire samo do vrata. Momci ostav|aju na glavi vie -perina
i dopire im do jake.' Obino u jednom selu imadu po dvojica, koja
brice sviju. Nijedan sejak ne plaa tome berberu nita: on ji' brije
za |ubav: ,ne plaa se zato nita izvan lule duvana ili jednu cigaru.
Za brijarie ne treba drugo, nego namoi se glava s vodom i nasa-
puna, i gotov je.'
,Britve imadu proste od 20 nov. Otre ji' na belegijam, kajiim
od svilaja i na goloj ruci.' Kad se ustra (bri, britva) istupi, onda
nosi je na toilo, pa je malo istoi.
Ni mukadija se veina ji' barem ne strigu kose, ve pue
percin. To je lipo u nas na selu, koji ima roeni perin. Veli se,
ko ima roen perin, da taj ima viu snagu. Niki perin plete, a
niki ne plete, ve ga puci, da mu pane ak niz lea.
Onaj, koji plete perin, uplie u neg uplitnak, na kom su pri
dnu sinirii i parice. Onaj, koji se strie, veli mu se, da ima JciJcu.
Koji nose perin, odma' u neg zadiju i ea], pa kad se zamrsi, da
ga odma' more ize|ati. Kad se muko ili ensko dite prvi put ia,
onda onaj, koji ga ia, vaja, da mu dade kakav dar od para. ,Nazad
40 godina nosila su sva mukadija duge kose, t. j . perin (i ja sam
to nosio, dok nisam otio u samostan), ostali dio glave brijo se je.
Perin se je pleo i ejao: to su obavjale divojke. Imao je perin
i svoje vezalo. Vezalo se je nekako uplialo u perin, a na dnu
vezala bile su kite od cohe crvene i cakleni' korala (bobica) i t. d.
Sada perine gotov nitko ne nosi: ovo se je poelo pobacivati
osobito od zauzea Bosne i Hercegovine. Ima jo i ta razlog, zato
se je uvidilo, da je to teko o tom raditi, i ne ima svak divojaka,
pa je reda bilo i u tue kue za to ii. Najprije se je perin poeo
nizati pri jaki od kouje, pak svak svoj ejati, i nije se pleo. Da
perin ne bude razupan, imao je svak u kosi cea| na oblug (obluk.
Ur.) od roine, koji je perin u redu drao.'
ensJcadija uvaju svoju kosu. Niki obiavaju ensku dicu, dok
su jo onejaka, oiati, jer e jim, veli se, boja i gua kosa biti.
Dok su jo curice i dok iu gologiave, esto se puta izmivaju ki-
nicom, da jim boje kosa reste. enska, koja ima malenu kosu, veli
joj se, da je nalet. Zenskadija se sva jednako ekaju u gradu, samo
u tom se razlikuju, to starije ene i babe svoju kosu kriju, a cure
i mlade jo boje skidaju prikrivae, da jim se kosa vidi.
ZBORNIK ZA NAR. IVOT IV. 1 8
274 STO JAN RUBI I O. FRA ANEO NUTC,
U gradu se ejaju tako, da kosu pokvase malo vodom ili zej
tanom, da se boje raspravi, a onda ekaju se. Kad se iselajn
onda jedna drugu splie, ili se sama splete. Pletu se obino u gradi
na jednu i na dvi. ,Zene i ivojke imau dvi pletenice, t. j . s
strane po jednu. Pletenice sputaju se pokraj uiju. U pletenice uplii
vezalo.
1.
Na dnu doli kosa upliu trobojnu nau katolike cure,
'rianke zelenu vrpcu. Muhamedanke upletu seh svileni, ili zelen
togod. ene i babe samo im god svezu. ,Pletu svaka sebi, obin
od tri struka u svakoj pletenici.' Veli se, da su se nigda splial
na vie pletenica, pa tako se eto piva u pismi:
Majka Maru sitno pletijae
Od petero i od devetero,
Uz pletivo Maru svito vae itd.
,Krajeve od pletenica svezu za vratom, ostali dio vidi se sprida
Starije ene spliu se u dvi pletenice, pa te onda svezu oko glav
ensku, koja nejma dugi' kosa, ismijavaju: kad se e]a, onda je
viu, da se popne na stolac, jer e joj se kose zamrsit.
,Divojke se razpoznaju po crvenoj kapi i to zolufe nose, t. ;
puste po nekoliko kose pokraj uha od lica, dugake do 1015 cm
Mlade nose jo dug}e.
Tue kose nitko ne nosi, niti kupuje, niti prodaje, niti stri(
Dicu ensku strigu do 10 godina, zatim i one puste kose'. Na sei
mau kosu, kad poemu ejat, neslanim mladim maslom, a prij(
vele, da su se mazale lojom, pa ostalo je i u pismi:
Sidi cura na kamenu,
Cela kosu po ramenu,
Lojom je je namazala,
A grebenom iselala i t. d."
Kose, veli se, da su sojile (?) malene i velike. Ima trave, kojor
mau kosu, da boje reste, amo sve te trave ne znaju. Izmivaju kos
onom vodom, kad pare ' , onako pomlakom vodom, a zove s
.
U nas se gleda na kosu i kad se cura zamira, a ne zna joj s
za ud. Ako ima dugu i lipu kosu, veli se, da je dobre udi
ako nejma dobri' kosa, veli se, da joj od zla ni kose ne e d
restu.
(Nastavit e se.)
DUVNO: POEZIJA.
275
Poezija.
1
Tomi Mijat
2
i Suzica kadija.
Vino pije Tomi Mijovile, Kosci kose Jabuku livodu,
A u Vranu, visokoj planini. Kosci kose, kupe kupilice,
Kad se nemu dade pogledati, Onda drutvu Mijo govorijo:
Pogledati u pole duvansko: Druinice, mila brao moja,
!
Ovdje se podaje samo pr i mj e r duvanskih pjesama, i to veinom takovih
za koje nema umne, da su duvanske, t. j . nastale u Duvnu. G. S. Bubi
poslao je Zborniku" pjesama junakih" i enskih" za lijepu knigu. Sto
se evo u Zborniku" izdaju i pj esme, to ima posebne razloge. Jedan je razlog
posebno narodoznanstveni: da graa podade pogled i u du evni ivot naroda,
a taj pogled ne bi bio jasan po grai, objelodanenoj sprijeda. Drugi je razlog
to, to su ove pjesme novi prilog ne samo za razumijevane razvitka juno-
slovjenskih narodnih pjesama osobito hajdukih" nego su one i novi
prilog mot i vi ma , da ne spomiriem novosti u tehnici. Ur.
2
Hajdukovane Tomia Mijovila. Na dnu Duvna imade selo Brinik, a sa-
stoji se iz dva apora kua, te se jedan apor zove: gorni Brinik, a drugi:
oni. U gorriem se je Briniku rodio Tomi Mihovil (Mijovil). Oca i matere
nije upamtio, jer su mu umrli, dok je on jo bio u beici, te ga je uzeo
k sebi stric mu Niko. Kad je dijete odraslo, te moglo sebi kruac zaraivati,
ode od strica, te se pogodi u najam kod bega Kovia, da mu uva ovce.
uvao je ovce do 20. godine, te ga beg zamiluje. Kad mu je bilo 20 godina,
bijae jak i snaan, da se s nime nije niko mogao ni por'vat, ni kamena
bacit, amo ni jedne ojne (igre) u svemu Duvnu.
Jednoga dana doe u Brinik Arap, te popne ador na livodi, 'a za ador
privee kona, te zazove bega Kovia na mejdan. Narod, koji nije viao
Arapa, bojao se je ko vatre. to je god Arap iskao, oni su mu donosili, te
je itav zulum navalio na oni kraj Duvna. I beg se zabrinuo, jer je morao
ili na mejdan, ili davati Arapu, to je god iskao. U veer doe Tomi Mihovil
od ovaca i zatee bega snudena. Kad mu beg kaza, to je i kako je, i za
to je snuden, Tomi se nasmija i ree mu, da e on za iiega na mejdan.
Beg ga poe blagoslivati. U jutru se Tomi spremi, te poe, da dijeli mejdan
s Arapom. Vele, da je Arap na svakoga bacao nekakvu smrdjivu vatru, te ga
onda ubio. Tomi se Mijovil prikrsti, te zove Boga u pomo i poe protiv
Arapa. Arap udari na nega vatrom, ali ga Tomi dokopa rukama, te ga udari
o ledinu. Izvadi negovu sabj.u, te ga negovim orujem zakone. Begu to bijae
vrlo milo i drago, te on zamiluje jo vie Tomia Mijovila i pokloni mu
Jabuku-livou nie Duvna. I danas se zove: Tomiova livoda.
Iza toga prolo je nekoliko vremena, a beg se oeni iz Duvna (kasabe), te
obea Mijovilu, da e mu pred svatovim nositi barjak. Tako i bi. Beg iskupi
svatove, a Tomi je pred nima nosio barjak. Poto su se vratili i poveli curu
te izmakli iz kasabe, izleti jedan iz svatova, te ree drugima:
Dobre bee svate sakupio,
I lipu je curu zamirio,
Samo, brao Turci, ne vajade,
Da nam vlae zelen barjak nosi."
Oni su ga utkali, da ne dira u Tomia, a on tri puta tako govorio, te i na-
gonio kona na Mijata. Kad je trei put naletio na Mijata, on potee no i
rasijee ga po pole. Tako su stigli kuli.
U veer je bila veera, a prije veere se obiaju Turci natjecati u igrama
i bacanu kamena, ali ih u svemu nadhiti Tomi. Turcima se to krivo inilo,
te pomisle, da ga smaknu. Tomi se je dosjetio, te u- veer, kad su oni sjeli
za veeru, a on ti nagne iz kue. Zvali su ga, a on nije htio, nego se sam
spremi, te kud e, nema nikud: stric mu umro, a ostati ne more od Tu-
raka. Smisli se te krene u hajduke, i to u Vran planinu.
276 STO J AN RUBI,
Nije majka rodila junaka Pa eto ga u pole duvansko,
I sestrica brata odgojila, To. on koscim Boju pomo vie,
A na istu bez beike krilu, A kosci mu pri'vatili zdravlem:
I danas ga ovde prigodila, iji kosci, ije kupilice,
Da otie u pole duvansko, ija li j e zelena livoda?"
A da vidi, pobratime dragi, Kosci jesu Suzice kadije,
iji s' kosci, ije kupilice?" Kupilice Suzice kadije,
Svi junaci mukom zamukoe ,,A livoda pokojnog Mijata.""
I u crnu zemlu pogledae, Kad Marijan rii razumio,
Kako reste na zavojke trava, On j e koscim tijo govorijo:
Kao dojke u mlade divojke, Ako bude na Mijatu glava,
Sam ne gleda mali Marijane, Pronica' e kroz otkose trava. "
Ve svom stricu meu oi vrane: Pa se vrati u Vran u planinu,
Evo majka rodila junaka, Sve on kae, to je i kako j e.
A na istu bez beike krilu, Kad u veer veer veerali
I danas ga ovde prigodila, Bila kruva i rumena vina,
Koj' e oti u pole duvansko, Onda viknu Tomiu Mijate:
I viditi, pobratime dragi, Dite moje od Mostara Seo,
iji s' kosci, ije kupilice." Ajde splii malog Marijana,
Pa se die na noge lagane, Oblai ga u ensku odoru!"
Pa uprti uprtnau torbu, Kad on spremi malog Marijana,
0 ramenu via granaliju, On zavika svu redom druinu:
Za nekoliko dana se to proulo po selima i po Duvnu, te se u Vranu
sastane oko Tomia 60 drugova, i to sve:
Od zla oca, od gore matere, A on svoje sve nosi uza se,
Kojem nije ao poginuti, Puka mu je i otac i majka,
Koji moe stii i utei, A za virnu Jubu i ne znade."
Kad je Tomi sakupio drutvo, te vidio, da ih ima toliko, daje brane premalo,
a mnogi su od nih, vidio je, straivi, jednoga dana uhvati Tomi Mijovil
hercegovakoga jarca, te ga pone na oigled drutva iva derati. Druina ga
upita, ta radi, i da se onako ne dere jarac, a Mijovil im ree: Koji god
od vas mojih drugova ne bi mogao ovako podnijeti, da ga dumani iva
oderu, onaj nije za moje druine." Kad je bilo sjutra dan, a od 60 drugova
ostalo samo polovina. S tima je etovo sve do smrti.
Pripovijedaju, da je bojih junaka u negovu drutvu bilo, nego to je on,
ali on je bio najslobodniji. ]^eti bi bio u Vranu i ^ubui, a pripovijedaju, da
j e prelazio s drutvom i u Kamenicu kod Livna. Stalno neg vo mjesto bio
je Vran, te bi za suna vremena obitavali u peini, koja se i danas zove
..Mijatova peina." Za tu peinu vele, da je mogla voditi ispod zemj.e do
Travnika. U istu peinu pripovijedaju, da je Tomi ostavio blago, te da to
blago stoji u hrpama i da ga nekakva prikaza uva. Ko bi mogao onu prikazu
prevariti, da bi joj mogao oteti iz ruku ma, taj bi mogao i novce uzeti.
Zimi je Mijovil boravio po selima. 0 Luiiidariu bi razdijelio druinu na
pola sa malim Marijanom, te bi on jednu zimu zimovao u Koiiicu ili u Kon-
gori kod Kovia, a Marijan bi zimovao u Mokronogama nedaleko Duvna.
Jedne zime, pripovijedaju, da je Tomi zimovao u Rami kod kadije, te tue
zametnuli kavgu i mnogo je Turaka palo.
On bi najprije na lijepo iskao toliko, koliko se moe hraniti sebe i
druinu. Ako bi mu tko uskratio, on bi mu oteo i opjakao ih vie.
0 nemu narod vrlo mnogo pjeva uz tanke gusle javorove, te ga hvali,
kakav junaina bie. On je poginuo, kako pripovjedajuu Do)anima iza Vrana.
(Smrt Tomia Mijata-'). I sada mu se grob nalazi tamo. Ima i sad od rod-
bine negove u selu Briniku Tomia. S. Rubi.
DUVNO: POEZIJA. 277
Spremajte se, moja brao draga,
Da idemo Suziei kadiji:
Veeras j e u neg okosnica."
Otale se oni podigoe,
Te evo j i ' do sela Blauja,
A do kule Suziee kadije.
U najlipa doba dolazili:
Ba na gradu zaui jacija.
Tomi drmnu alkom na vratima,
A zavika iza svega gl asa:
Gospodare, Suzica kadija,
'Odi vinaj kienu divojku!"
Vino pije Tomi Mijovile
U vrh Vrana u dnu Duvna i avna,
Oko riega do triest drugova.
Tomi kupu rukom pri' vatijo,
Te druini svojoj nazravijo:
Zdrav', druino, moja brao
draga!
Ni u moje, ni u vae zdravle,
Ve u zdravle onoga junaka,
Koj' e oti Livnu kamenome
I oniti svakome od nake
Svakom drugu po dobre opanke,
Meni starcu divan-kabanicu !''
Svi junaci mukom zamukoe,
I u crnu zemlu pogledae,
Kako reste trava na zavojke,
Kano dojke u mlade ivojke,
Al ne gleda mali Marijane,
Ve svom stricu meu oi vrane,
Pa j e stricu tijo govorijo:
Evo majka rodila junaka,
Koj' e oti Livnu kamenome
I oniti svakome od nake
Svakom drugu po dobre opanke,
Tebi starcu divan-kabanicu."
Nenra veli Tomiu Mi jate :
Be averim, moje drago dite,
Ajde, sine, u sto dobri' asa!
Ve posluaj, sine Marijane,
Sutra jes' ti petak turski svetac,
Pa e iza Turkine divojke
Biloj kuli bega Atlagia.
Ne svraaj se u kolo divojkam,
U tom sleti tanana robiiia,
Te otvori od avlije vrata.
Mijo svoje uvodio drutvo,
U'vatie Suzicu kadiju,
Viaju ga o bilome gradu,
Ba o gradu, a za bilu bradu.
A bilu mu kulu porobie,
Na tavanu vatru naloie,
Pa za sobom vrata zatvorie,
Da se ne bi eta dogodila.
Pa odoe u Vran u planinu.
Davno bilo, sad se spominalo.
Pozna' e te livanske delije."
Al Marijan 'aje i ne 'aje,
Ve se sprema, togod bole more:
Na se mee uprtnicu torbu,
Priko torbe pribacio dilku
Pa on ode Livnu na krajini.
Kad je bio Livnu kamenome,
Kad kod kule udo ugledao:
Tu Turkine kolo u'vatile,
Kolo vodi Fata Atlagia.
Ja kakva je, tri j e jada bila!
Jedne ui, a dvoje menui,
Jedno grlo, a tri su erana :
Jedan erdan o sitna mergana,
Drugi erdan od sitna bisera,
Trei erdan ueni' dukata.
Sto j e erdan od sitna mergana,
Mergan sitan, a grlo bijelo:
To se dvoje udariti more,
Kano krvca po bijelu snigu;
to je erdan od sitna bisera,
Klapa curu taman po nerima,
Pa joj kae, di joj dojke stoje:
to je erdan od uti' dukata,
Klapa curu uprav po pojasu,
Te joj kae, kuda gae vee.
Na nogam joj gae lftijane,
Do pola su postavlene vukom,
A od pola vukom i baukom.
Na ukurim dvista marijaa,
Gae bree, marijai zvee.
Kolo vodi kiena Fatija,
Kolo voi, a pisme izvodi.
Tomi Mijat izbavja malog Marijana.
278 STOJAN RUBI I O. FRA ANEO NUI,
Marijan se u kolo nmia,
Pa on kida kolo na etvero,
U'vati se do Fatije mlae,
Do Fatije, ceri Atlagia.
Tue nega poznat ne moga'u.
Kad se malo bie ugrijao,
Skide momak divan-kabanicu,
A zavika Fatija divojka:
Bog t' ubio, babo Atlagiu,
Zar ne vidi gorske aramije,
Aramije mal og Marijana?
On je nau kulu porobio:
Eno tvoga svitla geverdara,
Eno tvoje bijele koule,
Ja sam ono svojom rukom
vezla."
Obkolie livanske delije,
U'vatie malog Marijana,
Bacie ga u dno u tavnicu,
U kojoj je voda do kolina
I zelena aa do ramena,
Zmije zviu, a jakrepi ipju,
A lasice grizu naunice.
Tu je bio do tri bila dana.
Kad etvrti danak osvanuo,
Viknu vila Tomi Mijovila:
Zlo ga ijo, mijo pobratime,
Zlo ga ijo i vince popijo !
Marijana u'vatili Turci,
Bacili ga u dno u tavnicu.
Nego ajde i voi druinu,
Te porobi kulu Atlagia,
Ukradi mu iz beike sina,
Te e tako nega izbaviti."
Kad je Mijo rii razumijo,
On na drutvo ceru uinijo:
Svak'na noge, moja brao
. draga,
Marijan je dopao tavnice,
Mi moramo nega izbaviti,
Jali svoje usijati glave."
Kad je drutvo rii razumilo,
Svi se tue opremili lipo,
Te krenue Livnu na krajini.
Ujdobra su dolazili doba:
Ba na gradu zaui jacija.
Tu su sili, te se odmorili
I rujna se vina ponapili.
U tom gluva omrknula noca,
A zavika Tomi Mijo vile:
Da uvaju na avliji strau,
Svak na dobru da s' osloni dilku,
Bilosapac do pola izvue,
Ja u oti na oblicu kulu."
Tada drutvo Miju poslualo,
Mijo ode uz oblicu kulu:
Sve pospalo kao i poklano.
Amo evo srie u junaka:
Po kad kada sine miseina,
Te se vidi, ko unutri spava,
Kad tu spava bee Atlagiu,
A do nega mlada begovica,
Izmeu ni' sine Ibra'ime.
On uzima ite iz beike,
Te on ode niz oblicu kulu,
Vodi drutvo na Crlene Stine,
Otkle s' vidi Livno i irine,
A i bila Atlagia kula.
Kad u jutru jutro osvanulo,
Dan svanuo i granulo sunce,
Probudi se bee Atlagiu,
Al mu nema sina Ibra'ima.
Vrlo se je bee pripanuo,
Te sve Livno vikom uzbunio,
A grunue na kuli prangije,
Al ga neto s Crlenica vie:
Bre, idijo, bee Atlagiu,
Ev' u mene sina Ibra'ima!
'Odi amo, da ti sina dadem,
A puci mi malog Marijana."
Kad je bee rii razumio,
Od tavnice klue do'vatio,
Te on puci malog Marijana,
A on ue na Crlene Stine,
Da uzima sina Ibra'ima,
Nu da vidi Tomia Mijata:
On mu edo u povoju daje,
Jer se dri junake beside.
Davno bilo, pobratime dragi,
Davno bilo na lutoj krajini,
Davno bilo, sad se spominalo,
A mi da smo zdravo i veselo!
Koga nije, da kruva ne jide!
A ja uo od slipca iz Polica,
Je istina, sigurno ne znadem,
Ako lae, i ja polagujem.
DUVNO: POEZIJA. 279
Tomi Mijat
Zavijala do dva mrka vuka:
Jedan vije na dnu Duvna ravna,
Drugi vije na vrh Duvna ravna;
Sto 'no vije na vrh Duvna ravna,
Ono ti je mali Marijane,
Sto 'no vije na dnu Duvna ravna,
Ono ti je Tomiu Mijate.
Zapituje mali Marijane:
Strie dragi, Tomiu Mijate,
Je li rano svanulo prolie,
Je su sale cake na stanove,
Istirali blago i goveda,
Igraju li oko staja janci,
Poskakuju bile jalovice,
Je li vrime etu sastavlati?"
Odgovara Tomiu Mijate:
Dragi sine, mali Marijane,
U nas jeste svanulo prolie,
Izile su cake na stanove,
Istirali blago i goveda,
Igraju se po rudini janci,
Poskakuju bile jalovice,
Vrime jeste etu sastavjati.
Ve povedi svojih petnest
druga,
Povedi ih ka Vranu planini,
Onde emo drutvo sastavlati."
To rekoe, ka Vranu krenue,
Iskupie etu u planini.
Jedno jutro rano uranio,
Uranio Tomiu Mijate,
Te dozivi e malog Marijana:
Marijane, moje dite drago,
i trgovci.
Budi, sine, svu druinu redom,
Sad e nani sarajski trgovci,
Ka Mostaru robu kupovati,
Lako emo niem(!) doekati:
Straive su mlade kirigije,
Samo emo gledat na Aliju,
Jer Alija velik junaina,
Pet je puta ovda prolazio,
Progonio bale i tovare,
Kad'te, dico, dok ga u'vatimo."
U toj rii, u kojoj bijahu,
Dok evo ti bale i tovara!
Zasidoe po gori hajduci,
Svi gledaju trgovca Aliju.
U tom grunu duga granalija,
Granalija malog Marijana,
Pue puka, kano isto vrime,
I pogodi trgovca Aliju,
Pade Ale u rudinu travu,
A zavika Tomiu Mijate:
Dr'te, dico, bale i tovare!
Na kom konu grana jorgovana,
Na onom je ova venetika;
Na kom konu sova obiena,
Na onom je gotovina blago."
U'vatie bale i tovare
I uzee gotovinu blago.
Za to drutvo prominu opanke
I pripravi rumenike vina.
Davno bilo, pobratime dragi,
Davno bilo na lutoj krajini,
Davno bilo, sad se spominalo.
Smrt
Uranio Tomiu Mijate,
Uranio rano u nediju,
U nedilu prije jarka sunca,
Uz jeliku lea prislonio,
Sira su mu lea od jelike!
Pa on pijo kafu iz fingana,
Prisrkuje iz lule uvana.
A zagrka na jeli gavrane,
Tomi Mijo Marijana vie:
Marijane, drago dite moje,
Ajde uzmi dugu granaliju,
Tomia Mijata.
Pa otii od jele do jele,
Pa potiraj sa jele gavrana,
Da ne plai po gorici drutva."
U mlaega pogovora nema,
Te on uze dugu granaliju,
Pa on ie po gori zelenoj,
A sve gleda od jele do jele,
I ugleda na jeli gavrana.
To ne bio na jeli gavrane,
Nego kume Bobovac Ilija.
Marijan se vrlo zaudio:
280 STOJAN RUBI,
ta e tue na jeli zelenoj ?"
Ja vas traim za tri bila dana
;
Vrlo vas je kuma pozdravila,
Da zaete u Dolane ravne,
Da ne vodi ja vele druine,
Jer vam se je kuma porodila,
Te se nije ona pripravila,
Da druinu moe darovati.
Ajde ti i Tomiu Mijate.""
To mu ree, ode u Do]aue,
A Marijan stricu u planinu.
Kad Marijan stricu dolazio,
Sve mu kaza, to je i kako je.
Oprema se Tomiu Mijate,
to moe i (to) bijae vie,
Tako isto mali Marijane,
Te saoe u Dolane ravne.
Dobro ih je kume doekao,
Jer je sala crna Arapina :
Nem izdade Tomia Mijata,
Izade ga za bocu dukata!
Kad u veer veer veerali,
0 svaem su oni besidili,
0 junacim i o pukam dobrim.
Onda veli Bobovac Ilija:
Oj Bora ti, Tomiu Mijate,
Tebe puka ubiti ne moe,
A orda te posii ne moe,
Od ta bi ti poginut mogao?"
Prevari se Tomi Mihovile,
Prevari se, ujede ga guja:
Oj Bora mi, Bobovac Ilija,
Mene puka ubiti ne moe,
A orda me posii ne moe,
Moe m' ubit puca sa dolame."
Kad svanulo i granulo sunce.
Tada nemu kuma dolazila,
Donosila bocu bez grlaka,
Te upita Tomia Mijata:
Kako li je ovo vidit, kume ?"
Da je s grjkom, i lipa bi
bila.""
Donosi mu krvavu koulu,
Te upita Tomia Mijata:
Ja kako je ovo vidit, kume?"
Da je ista, i lipa bi bila.""
A nije se jadu dositio,
Nego pita kumu Bobovuu:
to si se ti, kumo, pomamila?"
Kad u veer veer veerali,
Tad mu ree Bobovac Ilija:
Skini, kume, zelenu dolamu,
Plaho si se, kume, ugrijao."
Prevari se Tomiu Mijate,
Prevari se, ujede ga guja,
Jer m' ^ pucu od dolame
Te je dade crnu Arapinu,
A on s nome puku napunio.
Stade zveka oko bile kule.
Tad upita Tomi Mihovile:
ta 'no zvei oko bile kule?"
Nemu veli Bobovac Ilija:
Dole jesu Dolanke divojke,
Da gledaju malog Marijana."
U tom puka pue kroz pengera
I pogodi Tomia Mijata
Ba pod kalpak u elo junako.
Odmah pade Tomi Mihovile,
Sam' izusti do tri ove rii:
Prva jeste: Isus i Marija,
Druga: Boe, primi mi duicu,
Trea jeste: Bii, Marijane,
uvaj sebe, a osveti mene."
Tad poviknu mali Marijane:
Puku, kumo, sapelo te
kumstvo!"
Kad mu puka vina napojena!
Sablu, kumo, sapelo te kumstvo !"
Kad mu sabja soli nasojena !
Navrvie Arapine lute,
U'vatie malog Marijana,
Svezae mu ruke na opako,
Od lakata do bilih nokata,
Iz nokata crna krvca lije.
Osikoe glavu Mijatovu,
Za gotovu stolu zasidoe,
A zalau glavu Mijatovu,
Zalau je mesom ovnovinom,
Zalivaju vinom i rakijom:
,,to ne pije, Mijatova glavo,
to ne pije sada, ko do sada?"
A sve gleda mali Marijane,
Svezane mu ruke na opako.
Za to uli svi Dolani ravni,
Pa i ona Dojanka divojka,
to je 'no je Mijo izprosio
DUVNO: POEZIJA.
281
Za sestria malog Marijana.
im ugleda glavu Mijatovn
I svezana malog Marijana,
Ona leti u Vran u planinu.
Ona nae jelu ponajviu,
Pa zavika iza svega glasa
Po imenu Batinu haj duka:
Zlo ga sio, Batina hajue,
Zlo ga sio i vino popio!
Na rane ti vino udarilo,
A na grlo mliko materino!
Pobru su ti Turci pogubili,
Marijana iva u' vatili,
Svezali mu ruke na opako
Od lakata do bili' nokata,
Iz nokata crna krvca liva."
Kad to uo Batina hajdue,
Na drutvo j e ceru prosipao,
Svi se goli' orda dobavie,
Oni lete kroz goru zelenu,
Sve od jele odsicaju grano,
Dok stigoe kienu divojku,
Ter pitaju kienu. divojku,
to j e bilo i kako j e bilo.
Sve im ona po istini kae.
Oni vele kienoj divojci:
Ajde vake ti zajavi vae,
Sve odjavi na torove bile,
Dok saemo u Dolane ravne. "
Bre ode kiena divojka.
U tom doli oni u Dolane,
Opkolie kulu Bobovevu,
Isikoe malo i veliko,
U'vatie crna Arapinu,
I onoga Bobovac-Iliju,
A bilu mu kulu porobie,
Porobie, vatrom zapalie,
Marijanu ruke oprostie,
Bobovui oi iskopae,
Pa joj bile dojke prorizae,
kroz dojke ruke prometnue,
Zatirae u Vran u planinu:
Ajd lov lovi po Vranu planini."
' dvojicu na kolac nabie.
Poe kleti Bobovac Ilija:
Puci mene, kume Marijane,
Salit u ti Mijata od zlata."
to e meni Mijate od zlata,
Kad ne moe sa mnom cetovati,
Cetovati po Vranu pl ani ni !""
Meu dvi j i ' vatre pritakoe,
Od bokova meso odsicaju,
Tor zalau crna Arapinu,
A i kuma Bobovae-Iliju,
Pa ga pita mali Marijane:
to si, kume, iscirio zube?
Ili ti je varenika vrua?
Ili ti j e kiselina l ut a?"
Odveoe kienu divojku,
Oenie malog Marijana,
Ukopae Tomia Mijata,
Ter odoe u Vran u planinu.
Pri brao: Stj. JRubi.
Pet ar Mrkoni izlbarja lbrau Seiiane
Zakukala sina kukavica
Ba u Seriu, gradu kamenome.
Jedna kuka, kad joj na um pane,
Druga kuka jutrom i veerom,
Trea kuka, nikad ne pristaje.
Koja kuka, kad joj na um pane,
Ono j es' ti luba Ivanova 5
Koja kuka jutrom i veerom,
Ono j es' ti seka Ivanova;
Koja kuka, nikad ne pristaje,
Ono j es' ti majka Ivanova.
Kukala j e devet godin dana.
Kad deseta nastala godina,
Pua majka po vojsci telala
Majka daje duge podvornice
I uz riiu mline mlinarice,
Koji melu kroz godinu dana
Po sto tovar bilice enice
I uz niu stupe valarice,
Sto valaju oju veneiku
1 bacaju na godinu dana
Deset kesa sve gotova mal a:
Ko e oti do Budima pusta
I viditi Serianin-Ivana
1 Tadiju, brata Ivanova,
su ivi, jali su pomrli.
282 STOJAN RUBI I O. FRA ANEO NUI,
Tu se niko nai ne mogae,
Ve se nae stari Mrkoniu.
On uzjai svog kona ivala,
Pa evo ga Senu kamenome.
A izlazi Ivanova majka,
Ona kuka kano kukavica,
A privre kano lastavica:
Di si, Petre, ako Boga znade,
to te nema u devet godina?
'Oe oti ka turskom Budimu?
Evo tebi nive podvornice
I uz niu mline mlinarice,
Koji mehi kroz godinu dana
Po sto tovar bilice enice
I evo ti stupe valarice,
Sto vajaju oju venediku
I bacaju na godinu dana
Deset kesa sve gotova mala
I evo ti moja bila kula,
I evo ti moja Anelija,
,.A za tvoga sina Marijana."
Ne u tebi blaga nikakvoga,
Daj mi samo dogu Ivanova,
,,I daj meni ordu Ivanovu,
I daj meni nikoliko blaga,
Ja u oti ka Budimu pustu,
Da ja vidim svoga pobratima,
IV je umro, il' je osunijo.""
Izvede mu debela ogina,
I iznese Ivanovu ordu,
I nasu mu pune egle blaga.
Otale se Petar opremio,
I opremi svoga Marijana,
Pa odoe pod Kunar planinu.
Dok se mrkla ufatila noca,
Onda veli mali Marijane:
Daj ti meni debela ivala,
Ja u oti pandurici kletoj,
Eazgledati panuricu pustu,
Spavaju li unutra panduri."
On mu dade svog kona ivala,
Pa on ode pandurici kletoj,
Sveza kona za jelu zelenu,
A on skida izme i kaline,
Pa se pene kuli u pengere:
Sve pospalo. kano i poklano.
On se vrati do kona ivala,
Jesus" ree, pojasi ivala,
Te ga goni pandurici kletoj,
Pa poziva Muju Bulubau:
Iza' amo, aran Bulubaa,
Da junaki mejdan podilimo."
A izae aran Bulubaa
Salt u gaam i samoj kouli,
Za ukure zapeo kubure,
Ko da plai sove oko kule.
Doeka ga momak na sivalu,
Cordom ma'nu, osie mu glavu.
Sviju dvanest redom pozivao
I sviju ji' dvanest pogubio.
Neka pobre, vesela mu majka!
Panuricu vatrom zapalijo,
Vratio se natrag u natrage,
A do starca Petra Mrkonia,
Sve mu kae, to je i kako je.
Onda dobre kone pojaie,
Otirae ka Budimu pustu:
Ne smeta jim sada pandurica.
Kad dooe bijelu Budimu
Uprav svanu i sunce ogranu
Do mehane krmarice Luce,
Onda veli posestrima Lua:
Di si, Petre, ako Boga znade,.
to te nema kroz deset godina?"
Onda veli Petre Mrkoniu:
Sakrij kone, ako Boga znade,
Kone sakrij u tople podrume,
A nas sakrij u ikli odaje."
Kad su oni veer veerali,
0 svaem su eglen otvorili,
Pa je pita Petre Mrkoniu:
Je li vira, posestrimo Luce,
Kako e mi pobru izbaviti?"
Ja ti ne znam, Petre Mrkoniu,
to u mlada od ivota svoga,
A sad znadem, to e i kako
e:
Svaki danak Zlata vezirova
Ona doe na vodu atrnu,
Pa popiva Zlatka plemenita,
,,.,Sve pripiva Petra Mrkonia
I negova sina Marijana.
A sutra je petak, turski svetak,
Sai 'oe Zlatka plemenita,
Sa' e ona na vodu atrnu,
Ja u tebe onda priobui,
DUVNO: POBZUA. 283
Priobui u ensku odoru,
Pa ti ajde na vodu atrnu.""
Kad svanulo i granulo sunce,
I izalo dana nikoliko,
A evo ti Zlatke vezirove,
Et' evo je na vodu atrnu.
Za nome su etiri momkine,
Skute nose, da se ne orose,
A rukave, da s' ne truni zlato.
Side cura u rudinu travu,
Poe pivat Petru Mrkoniu
I negovu sinu Marijanu.
Onda nega Lua priobukla,
Priobukla u enske ajine,
Ode Petre na rosnu livadu.
A veli mu kiena ivojka:
'Odi amo, moja drugarice,
Otkale si, od kojeg li graa,
Ne bili mi togod kazivala
Od onoga Petra Mrkonia
I negova sina Marijana?"
,Da ti vidi Petra Mrkonia
I negova sina Marijana,
Po em bi ti nega poznavala?
A da vidi malog Marijana,
Ujtilab' te trostruka groznica,
Ja kakav je mali Marijane!
Lipi jes' ti od svake
divojke.""
Ja bi lako nega poznavala:
Negova je tampa dolazila."
Onda joj se Petre kazivao.
Kad se Petre curi kazivao,
Obima ga rukain zagrlila:
Di si, Petre, ako Boga znae,
Di si, Petre, toliko godina?"
Tu su oni viru utvrdili,
Utvrdili, to e i kako e:
Veeras e vezir u gamiju,
U gamiju klan at teraviju.
im zauje uiti jaciju,
Ti izai na avlinska vrata."
Ode Petar posestrimi mladoj,
Zlatka ode svomu bilu dvoru.
Kad se smrkla i omrkla noca,
Petar ode na avlinska vrata,
ga eka Zlatka opremlena.
Curu lati za bijelu ruku,
Odvede je posestrimi mladoj.
mu veli mali Marijane:
ta je, Petre, ako Boga znade,
Jesmo li mi viru zaloili,
Da emo mi pobru izbaviti ?"
Onda cura nemu govorila:
Marijane, moj oini vidu,
Ajde leti na visoku kulu,'
Babo ' ostat u biloj gamiji
A osta' e tri debela sata
Ti ukradi dva bliznaca sina."
On odleti na visoku kulu,
Pa on leti u drugo, odaju,
Te ukrade dva bliznaca sina,
I odoe Senu kamenome,
Oveoe kienu ivojku,
Odnesoe dva bliznaca sina,
Pa ji' rane i oda zla brane.
Kad svanulo i granulo sunce,
Zacvilio vezir od Buima,
Od alosti bilu bradu guli:
Ko m' ukrade dva bliznaca
sina!"
Daje vezir nebrojeno blago,
Pie knigu Seiiu bijelome,
A na ruke Petru Mrkoniu
I liegovu sinu Marijanu:
Ii blago, koje tebi drago,
A spremi mi dva bliznaca
sina."
Otpisuje Petre Mrkoniu,
A i negov sine Marijane:
Mi ne emo pare ni dinara,
Spremi nama do dva pobratima,
Spremi' emo dva bliznaca
sina."
Taka kniga ka Buimu doe,
Pua vezir kapetan-Ivana,
I Tadiju, brata Ivanova,
Pripravi im etiri berbera,
Jedni miju, drugi nokte riu.
Kad ih vezir lipo opremio,
Spremio ji' Senu bijelome,
Oni nemu dva bliznaca sina.
A vjenae Zlatku plemenitu
Za onoga mala Marijana:
Dosad bila Zlatka vezirova,
A sada je |uba Mrkonia.
284 STOJAN EUBI I O. FRA ANEO NUI,
Pir inie, te se veselie.
Davno bilo, brate, na krajini,
Davno bilo, sad se spominalo,
Kano dobar jnnak u druini.
A j a ne znam, je istina bila,
Ja sam uo od slipca iz Pojica,
Slipac piva, te se tako ' rani,
Ali i 'vali dila od junaka
Tankim glasom i lakim guslieam.
Smrt Jankovia Stojana.
Poetala Jankovia juba,
Poetala niz zelenu bau,
Koloperu dolazila eviu:
Kolopere, moje rano cvie,
Niti evate, niti sime daje,
Kano ni ja, Jankovia Juba.
A da nije Azret-enerala,
Ne bih znala, ta j e muka
glava."
Misli Juba, da niko ne uje,
Al to uje Jankovia majka,
Pa j e svome sinu povidila.
Kad je Janko rii razumio,
Odmah britku ordu povadio,
Al mu Juba rii govorila:
Oj Bora ti, Janko gospodare,
Udri mene po bijelu vratu,
Ne udri me po svilenu pasu!"
Udari je Jankovi Stojane,
Udari je po svilenu pasu:
Kako je je lako udarijo,
Na vi j e je pole prisikao,
A na orcli edo iznosio,
edo malo, al' je muka glava.
To je Jauku vrlo ao bilo,
Pa se mlaan u kulu zatvara,
Za tri dana na dvor ne izlazi.
Kad etvrti danak osvanuo,
Uranio Jankovi Stojane,
Na ogaku vatru naloio,
U bardaku kavu pristavio,
Pa iz lule potee duvana,
Prisrkuje kave iz fingana.
U tom stara dolazila majka,
Pa j e majka sinu govorila:
Je si li mi uranio, sine,
Je si ornu pristavio kavu?
Noas sam ti udan san usnila:
Di poleti jato golubova,
A prid nima sur sivi sokole,
Pa di pade jato golubova,
Di padoe, ve se ne digoe."
Onda Janko majci odgovara:
to to leti jato golubova,
To je carska silovita vojska,
A prid nima sur sivi sokole,
To sam ti j a, moja mila majko,
I ja u ti poginuti, majko,
Jer mi vaja ii na granicu,
Tamo doli Duvnu u ravnine,
A paliti sela i gradove,
I tamo u poginuti, majko."
Tad se die silovita vojska
I prid nima Jankovi Stojane,
Pa on robi sela i gradove,
On porobi Livno na krajini.
Kad je bio Duvnu u ravnine,
Tu ga silna doekala vojska,
A u Janka obnemoglo drutvo,
Uarie ili na umorne,
Tu pogibe Janko od Kotara.
Davno bilo, pobro, na krajini,
A sada se piva u druini,
Slipac piva, te se time hrani,
Sve pripiva krvavoj krajini.
Osman-painica.
Osman-paa lubu dozivae:
Painice, moja Jubo virna,
Ko no sino bie na pengeru,
Obisijo ruke kroz demire?
Ma beli j e tvoj prvi sevdahu!"
Painica pai odgovara:
Pa ako je moj prvi sevdahu,
Ja sam nega nekada volila."
DUVNO: POEZIJA.
285
Raluti se paa Osman-paa,
Pa on britku izvadijo ordu,
Kako j e j e lako udarijo,
Na dvi j e je pole prisikao,
Iz utrobe edo ispanulo,
Malo edo, ali muka glava.
ao bie pai Osman-pai,
Svoju lipo lubo sa'ranijo
Ba u bau pod utu naranu,
U.veer joj mezar po'aae,
Pa on pita lubu iz mezara:
Oj Boga ti, moja lubo virna,
'Oe mi, lubo, oprostiti?"
Iz mezara nito odgovara:
Alal tebi, paa Osman-paa,
Alal tebi moja rujna krvca,
ne alal moj jedini sine,
Jer od mene ne osta poroda."
Kazao: Ibrahim uli, Duvno.
ujiekiiia Mara.
Ovce pasla Sujikina Mare
Po ujici povrh Malovana,
S i'iom poredo dva Jakia mlada,
Oba mlada, oba Mari draga,
Jedno Pere, a drugo Nikola,
Pa besedi Sujikina Mare:
Oj Bora vam, dva Jakia
mlada,
Oba mlada, oba ste mi draga,
Vi se o me pogodit ne ete.
Ve kad sutra ograne sunace,
Ja u sutra okrenuti ovce,
Okrenuti povrh Malovana.
Vi krenite po dnu Malovana,
Ja u ponit vezenu maramu,
U marami zelenu jabuku,
Pa u ma' nut rukom i maramom,
U marami zelenom jabukom.
Poletite, dva Jakia mlada
Oba mlada, oba ste mi
draga
Koji prije doleti ivojci,
Onoga j e kiena ivojka;
Koji drugi doleti ivojci,
Onoga j e vezena marama,
U marami zelena j abuka. "
Kada svanu i ogranu sunce,
Uranila Sujikina Mara,
Krie ovce Sujikina Mare
Po ujici povrh Malovana.
A da vidi dva Jakia mlada!
Oni kriu po dnu Malovana.
A kad vidi Sujikina Mare,
Ona ma'nu rukom i maramom,
U marami zelenom jabukom.
Poletie dva Jakia mlada,
Oba mlada, oba Mari dr aga:
Niko pade u krilo ivojci,
Pere pade na sri Malovana,
Pa di pade, Bogu duu dade.
A kad vidi kiena divojka,
Ali Niko svijet priminuo!
Oua vadi noe okovane,
I udara sebe u srdace,
Pa na nou srce iznosila:
Kad nij' niu, nek nije ni
mene!"
Aber stie bijelome dvoru.
Tue niu ukopae lipo,
Vi Sujke na vrh Malovana,
Oba momka i mladu divojku.
I kada j i ' ukopae tue,
U ruke im zelene jabuke,
Povrh glave ruu posadie,
Po dnu nogu vodu navrati e:
Ko je edan, nek pije vodicu,
Ko j e gladan, nek jide jabuke,
Ko j e mlaan, nek ruu mirie.
Davno bilo, sad se spomiiialo,
A mi da smo zdravo i veselo!
Kulu gradi Zajim-Ibraliime . . .
Kulu gradi Zajim-Ibra'ime, A prid kulom bijelu avliju,
Bilu kulu od devet tavana,
Od erpeta i od eremeta,
Sva srebrena, zlatom polivena,
Ispod kule zelena livoda,
286 STOJAN RUBIO I O. FRA ANEO NUIC,
Na noj resla rumena jabuka,
Pod jabukom zeleno jezero,
Priko nega od zlata platica,
Po noj seta devet paunova,
I sa nima devet paunica,
I prid nima patka potkovana,
I za nima kuna pirlitana,
Meu nima vele vidra mudra.
Za to uo care iz Stambola.
Poruuje care iz Stambola:
Dite moje, Zajim-Ibra'ime,
uo jesam, di beside ludi,
Da si lipu sagradio kulu,
Lipu kulu od devet tavana,
A prid kulom bijelu avliju,
Sva srebrena, zlatom polivena,
Ispod kule zelena livoa,
Na livoi rumena jabuka,
Pod jabukom zeleno jezero,
Na jezeru zlaena platica,
Po noj seta devet paunova,
I sa liima devet paunica,
I prid nima patka potkovana,
I za liima kuna pirlitana,
Meu iiima vele vidra mudra.
Poali mi devet paunova,
I sa nima devet paunica,
I prid iiima patku potkovanu,
I za iiima kunu pirlitanu,
Majka Ivu za veerom pita:
'Oe, Ivo, da te eni majka?"
eni, majko, i menije drago.""
'Oe, Ivo, Zagorkinu Maru?"
Ne u, majko, Zagorkine Mare,
Ve ja 'ou siroticu Anu.""
Ode Ivo Ani pod pengere,
Al mu Ana sitan vezak veze,
Vas je vezak suzam potopila.
Pitao je Latinine Ivo:
Sto je tebi, moja draga Ane?
Ili ti je ponestalo svile,
Ili suva zlata iz ageta,
s' erefu noge polomila,
IT su ti se igle oblomile?"
I me' nima vele vidru mudru."
Knigu pie Zajim-Ibrame:
Gospodare, care od Stambola,
Istina je, to govore |udi,
Da sam bilu sagradio kulu,
Bilu kulu od devet tavana,
I prid kulom bijelu avliju,
Sva srebrena, zlatom polivena,
I prid kulom zelena livoda,
Na livodi rumena jabuka,
Pod jabukom zeleno jezero,
Na nemu je od zlata platica,
Po lioj seta devet paunova,
I sa nima devet paunica,
I prid iiima patka potkovana,
I za nima kuna pirlitana,
I me iiima vele vidra mudra.
Sultan-care, mili gospodare,
to je ono devet paunova,
Ono mi je devet brae mile ;
Sto je ono devet paunica,
Ono mi je devet nevistica;
Sto j ' prid nima patka
potkovana,
Ono mi je ostarila majka;
Sto j ' za nima kuna pirlitana,
Ono mi je vjerenica Juba;
A me nima vele vidra mudra,
Ono mi je seka jedinica."
Kazao: Jure Budimir, Duvno.
Progovara sirotica Ana:
?" Svega toga za dosta imade,
' " Ve sam ula, da te eni majka."
Nije Ano, ti mi iva bila!
e, Junak sam se s tobom oenio,
Ili s tobom, il zelenom
travom.""
Al evo ti brata Ivanova:
Ajde, Ivo, tebe zove majka,
Da ti skida sa kona divojku."
Ivo uti nita, ne govori,
Nego Ani bilu svilu suce.
Al evo ti seke Ivanove:
Ajde, Ivo, tebe zove majka,
Da ti skida sa kona divojku."
Sirotica Ana.
DUVNO: POEZIJA. 287
Ivo uti, nita ne govori,
Nego Ani bilu svilu suce.
Al evo ti babe Ivanova:
Ajde, Ivo, tebe zove majka,
Da ti skida sa koiia divojku."
Al se Ivi ino ne mogae,
Ve on ode kroz imir-sokake,
A do svoje mermerli-avlije,
Od avlije otvorio vrata:
Sjai s kona, nogu ulomila,
to si moga dogu umorila?"
Pade Mara na mermer-avliju,
Dva joj mlaza krvi udario
I dva zdrava zuba poletie.
U tome se noca u'vatila,
Dvoje mlai' u erek svedoe,
Dvoje mladi, a dvoje neragi'.
Side Ivo na svoje sepete,
Side Mara na svoje dueke,
Progovara Latinine Ivo:
Daj mi, Mare, sedefli-argiju."
I ovako Mari progovara:
Sada misli, moja draga Ane,
Da ja Mari bili duvak skidam;
Nisam, Ane, ti mi iva bila!
Junak sam se s tobom oenio,
Ili s tobom, il zelenom travom.
Sada misli, moja draga Ane,
Da ja Mari bili biser runim;
Nisam, Ane, ti mi iva bila!
Junak sam se s tobom oenio,
Ili s tobom, il zelenom travom.
Sada misli moja draga Ane,
Da ja Mari bilo lice Jubim;
Ibra'ima svitovala majka:
Ibra'ime, moj ocini vidu,
en' se, sine, za ivota majci,
Da ti prosim mladu Ismianu,
U ne, kau, ima silno blago."
Ibra'ime majci progovara:
Ne u, majko, ti mi iva bila!
Nije blago groi ni dukati,
Ve je blago, stoje srcu drago.
Ima blaga, al je brez evlada.
Prosi meni siroticu Fatu.
Nisam, Ane, ti mi iva bila!
Junak sam se s tobom oenio,
Ili s tobom, il zelenom travom."
Za tim tiho Mari progovara:
Ne daj glasa do bijela dana,
Nek se moja braa napivaju,
Nek se moje seke naigraju."
Za tim Ivo Mari progovara:
Pozdravi mi moju milu majku,
Nek me bradi Aninom maramom,
Nek mi puci perin niz nosila,
Sto mi ga je Ana odgojila
I tri zlatna ela oblomila.
Nek me nose kroz imir-sokake,
Nek me vidi moja sirotica."
Nega nose kroz imir-sokake.
Kad to vidi sirotica Ana,
Uzimala noe okovano,
Pa udara sebe u srdace.
Kako se je lako udarila,
Na nou je srce iznosila.
Tad zavika lipe Ane majka:
Stan'te malo, Ivni nosioci,
Dok opremim siroticu Anu!"
Zajedno ji' do groba onili,
Zajedno ji' u grob poloili,
Kroz zemju im ruke provlaili,
A na ruke zelene jabuke,
Po vi glave vinovu lozicu,
A sa strane rumenu ruicu,
A pod noge studenu vodicu:
Ko je edan, neka vou pije,
Ko je gladan, neka groe jide,
A ivojke neka ruu beru.
Ako mi je isprositi ne e,
Vira moja tvra od kamena,
Ja u tlirin virom okrenuti."
Ibra'ima, posluala majka,
Isprosi mu siroticu Fatu,
Pa je svoga svitovala Ibru:
Ibra'ime, drai od oiju,
Kada doe petak turski svetac,
Ti otii sirotici Fati.
Kada bude u Fatinoj kuli,
Sto je staro, ti lubi u ruku,
Sirotica Fata.
288 STO JAN RUBIO I O. FRA ANEO NUI,
Fatu lubi, di j e tebi drago."
Ibra'im je posluao majke.
Ka j e bijo u Fatinoj kuli,
Sve on ini, to j e nauijo:
Sto je staro, sve lubi u ruku,
Ajku lubi, di je nemu drago,
Ajku lubi u grlo bijelo,
Tri joj mladoj potrgo erdana
Stade plakat sirotica Fata,
Zao joj je tri kitna erdana,
Vie ali oblubjeno lice:
Ko e kazat ostariloj majci!"
Tiio je mlaan Ibra' ime :
Mu', ne-plai, sirotice moja,
Ja lubijo, j a u i kazati."
I odvede siroticu Patu.
Kazao: Salko eff. Kadi, Davno.
Prvi dragan.
Kiia kuje Strepoviu Mate,
Kona kuje, kon se uskakuje,
Vis neg stoji srma jauklija.
Zlato moje, kuda mi se
sprema?"
Srmo moja, u carevu vojsku.""
Zlato moje, j a te ekat ne u."
Srmo moja, j er me ekat ne e,
Danica je ekala mjeseca
Za goricom devet godinica,
A ti mene ne e ni godine.""
To izusti i ostavi dragu.
A kad miuu godinica dana,
Otud jai Strepoviu Mate,
I on jai kraj ragini' dvora:
Draga moja, jesi se udal a?"
Jesam bome i sina imala,
Od mila mu lipo ime ila,
Lipo i me: Strepoviu Mate.
Sve j a sina u beici ninam:
Nina, nina, nestalo ti babe,
Ostala ti majka udovica,
I zapala prvoga dragana,
Po imenu Stropovia Mate.""
Asan-aga na gradu siac
Asan-aga na gradu siae,
Svoju lubu na krilu drae.
Asan-aga lubi besidijo:
Oj Boga ti, moja lubo virna,
si se puta udaval a?"
Luba nemu tijo odgovara:
Asan-aga, iza gore sunce,
Mlada sam se dva put udavah
Prvi put sam bila za paiom,
eer jila za bilu pogau,
Serbe pila za vou studenu,
me kurvi loe milovae.
Drugi put sam za derviom bila,
U dervia nigdi nita nejma,
me j unak lipo milovae;
Ali topi u grad udarie,
I nmrije moj mlaan derviu,
i: A j a osta' mlaa udovica.
Sad sam tvoja, aga Asan-aga,
Aginica tvoja luba virna."
Kazao: Salih eff. Kadi, Duvno.
Lipo ti je selo Kumaevo!
Zalud nemu sva lipota l'iena (!),
Kad u nemu nigdi ' laa nema,
Samo jedno drvo bademovo.
Tue kolo liti, zimi igra,
Kolo voi bratac i sestrica.
Bratac seju iskraj kola vie:
Tibo igraj, moja seko draga,
Tiho igraj, a prida se gledaj,
Sad e proi junak na ogatu,
Na ogatu, vas u suhu zlatu,
Zamira'e u kolu divojke."
Istom oni u toj rii bie,
Al eto ti Ive na ogatu,
Na ogatu vas u suhu zlatu.
Stalo kolo, pa Ivana gleda.
UVNOf POEZIJA. 289
Progovara Ivo sa ogata:
Vi igrajte, mene ne gledajte!
Jane gledam vezenih rukava,
to su kojoj tue ruke vezle,
Ve ja gledam udi i pameti,
Sto u povest svojoj miloj
majci."
Istae se iz kola divojka,
Pa govori Ivi na ogatu :
Aikuje mome i divoje
U gorici pod jelom zelenom.
Oni misle, da niko ne uje,
Al jih uje zelena travica.
Zelen-trava dokaza ovcama,
Bile ovce svome obaninu,
oban kaza u putu putniku,
Putnik kaza na brodu brodaru,
Brodar kaza svem selu gematu,
Razboli se mlado ueeiieno,
Oblazi ga mlado neudato
Priko bae krijui od majke,
Donosi mu eerli ponude:
eer s mora, smokve iz Mostara,
I alame u medu kuhane,
Kaisije po rosi trgane.
Na to asta ni gledati ne e,
Vee trai i lipi' ponuda:
*
Eto doli jezerce vodica,
Kraj jezerca zelena travica,
U travici jagode maline,
uvala ji' divojka Duvaiika,
U ruci joj zlaena matrafa,
U matrafi jezerce vodica.
Otud jai mlad junak na konu:
Boja pomo, divojko Duvanko!
Ne gledamo zlata ni ogata,
Ve gledamo na konu junaka,
Za to emo svoju mladost
dati."
Kad to uo Ivo sa ogata,
On je uze za bijelu ruku,
Pa je baci za se na ogata
I odvede svojoj miloj majci.
Selo kaza momku i divojci.
Stade kleti lipota divojka:
Zelen-travo, ne zelenila se,
Bile ovce, poklali vas vuci,
A obana obisili Turci,
A putnika ubili hajduci,
A brodara voda odnijela,
Gemat selo vatrom izgorilo,
Mene s mojim dragim sastavilo !"
Bila lica ispod trepavica,
Bila grla ispod ogrlica.
Vita jelo, istina je bila,
Jest, tako mi onoga junaka,
Kome 'no sam i mila i draga!
Kome nisam, i ne nameem se,
Od nametka nema ni napretka,
Ni u caru, ni u trgovanu,
A kamo li u aikovanu.
Beru li se jagode maline,
Pije li se jezerce vodica,
Lubi li se divojka Duvaiika?"
Ajd otalem, mlad junak na konu!
Za te nisu jagode maline,
Za te nije jezerce vodica,
Nit je za te divojka Duvanka,
Ona ima dragoga Ivana.""
Kazala: taka Rubi, Duvno.
Zelen bore, ne zelenio se,
Kara-ore ne veselio se,
Jer odvede momke u vojake,
Ostadoe kiene divojke.
Moje drago sad se na put
sprema.
Bolan dragi, komu me
ostavla?"
ZBORNIK ZA NAR. IVOT IV.
,Moja draga, ostani kod majke,
, A kad uje, da sam poginuo,
,Doi, draga, na grobac zeleni,
,I dovedi kolo divojaka,
, Nek igraju kraj groba zelena.
Lako e mi grobak poznavati:
,S desne strane jela usaena,
, A s live je rumena ruica.
19
290
STOJAN RBI,
Za ruicu demir-ogo svezan;
Ti odrii demirli-ogata,
Pa ga voi mojoj miloj majci,
Neka gleda demirli-ogata,
Kad ne gleda svog sina
Ivana. ""
Tri ticice propivale,
Kruna ne piva.
Pitale j e drugarice:
Sto ti ne piva ?"
Pro' te me se, drugarice,
Kazat u vam j a :
Mene majka mladu ne da,
Da joj carujem,
Ve me majka staru daje,
Da joj tugujem.
Kad j a poem u ul-bau,
Meni star ne da;
Kad j a poem na livodu,
Mene star gleda.
A j a mlada ne u stara,
Zato tugujem.
Raslo drvce bademovo,
Tanko visoko.
Pod iiim lei uzel-Ivo
I zlato Maro.
Duek im je ditelina,
Trava zelena,
Vezen jastuk bile ruke,
Jedno drugome,
Kuma jorgan vedro nebo
Sjajnim zvizama.
Vi ni' stoje do dvi majke,
Pa Boga mole:
Daj nam, Boe, tija vitra
S Vrana planine,
Da probudi uzel -Ivu
I zlato Maru."
S ovu stranu i
S ovu smile, a
onu Vrbasa,
onu bosile.
Ala sam j a , jadna nesritna
divojka !
Ja bosiok sadim, a pelim mi nie!
Oj pelim pelime, moje rosno cvie,
Sve se smije smile na bosile,
Ba k' o mome na mlado divoje.
S tobom e se moji svatovi kititi,
Kad me stanu mlau ka grobu
nositi.
Sve se tama pola ufatila,
A planina tiifan i maglica,
Pa se fata magla Maiovana,
I Sujice moga zaviaja.
Vid' stranice, u kojoj sam vezia,
Vi' kuice, u kojoj sam resla !
Moj Ivane, moje rano gr dne!
A za rane niko i ne znade,
Osim Boga i srdaca moga.
Nisu jadi, kad umire babo,
Ve su jadi, kad se eni dragi.
A za jade niko i no znade
Osini Boga i srdaca moga.
Ne udim se mraku ni oblaku,
Drini vodi, to se esto muti,
Nego dragom, to se uvik luti,
Sto sam drugog okom pogledala
Ako sam ga okom pogledala,
Ja ga nisam srcem sevclisala,
Sevdisala ni begenisla.
Mili Boe i u mene j ada !
to je gore, da je kalemova,
to je vode, da je nmreei'a,
to j e momak, da su sve
atibi,
Ne bi moji' jada ispisali.
DVNO! POSZIjA. 291
Uzori, dragi, ravnine,
Pa posij svoje jaove.
Ako ti nikne albaber,
Prosi me, dragi, u babe;
Ako ti nikne alkatmer,
Prosi me, dragi, u majke;
Ako ti nikne bosiok,
Bosa u, dragi, za tobom ;
Ako ti niknu emboji,
enu' u, dragi, za tobom.
Patnik putom putuje,
Tunim glasom tuguje,
Pitale ga tiice
Iz zelene gorice:
to ti, putnik, putuje,
Tunim glasom tuguje ?"
Pro' te me se, tiice
Iz zelene gorice;
Draga mi se udaje,
Duica se s tilom rastaje.
Ja u svoju dragu vratiti,
Da u svojom glavom platiti.""
Lako ti je, tanke gusle moje,
Lako ti je pjanu zapivati
I alosnoj majci zaplakati,
Koja kopa sina jedinoga,
II ga kopa, il na vojsku sprema!
I meni j e, gusle, do plakana,
Jer sam jutros na vodici bio,
Pa sam svoju dragu ugledao :
Ja se na nu baca' jabukama,
Ona na me ne e ni kamenom,
Kameno joj srce u matere,
Koja j u je 'naku porodila!
Priobio: S. JRubi, Duvno.
Jesi moje, uranilo, sunce ?
Jesi moje obasjalo dvore?
Je li moja podranila majka,
Dvor izmela i vode onila?
Je li moje misto oplakala?
Je su moje dolazile druge,
Je su moje cvie zalivale?
Iz visoka progovara sunce:
Ja sam jutros rano uranilo,
I tvoje sam obasjalo dvore,
I tvoja je uranila majka,
Dvor izmela i vode onila,
I tvoje j e misto oplakala,
I tvoje su dolazile druge,
Te su tvoje cvie zalivale.
1
Ko t' u gori goru lomi,
Jelo, jelo, vita jelo ?
Dilbere moj !
2
Ni j e koga roda moga,
Da porui miloj majci,
Da mi seke ne udaje
Ni za samca, ni za pjanca,
Nek' j e daje, ko i mene.
a
1
Ovo piva mlada prve godine.
2
Iza svakoga retka pjeva se: Jelo, vita jelo" i redak se opetuje, a
onda se pjeva: Dilbere moj."
3
Ne mogu, a da ne upozorim kod ove pjesme na pjesmu u II. sv. Zbor-
nika", str. 352. Ovaj je fragmenat jedna od najzanimlivijih bijega jedinstva
narodne due. JJr,
*