Univerzitet u Tuzli

Rudarsko- Geoloki- Graevinski Fakultet

Odsjek: Rudarstvo
Tuzla, Republika Bosna i Here!ovina
"spitna pitanja iz op#e $inerolo!ije i petro!ra%je &dio kristalo!ra%je'
(R)T*O
Od!ovori:
+, -ubi.ni siste$, osni krst i klase si$etrije
-ubi.ni siste$ karakterise osni krst od tri jednake i $edusobno oko$ite
kristalo!ra/ske osi: a+,a0,a1, 2ozitivan kraj osi a+ okrenut je pre$a pos$atrau, os
a0 je paralelna sa pos$atrau, a os a1 je vertikalna, a+3a03a1 ===90
Slika: -klase simetrije
1. heksakisoktaedrijska
2.heksatetraedrijska
3. pentagoikoditetraedrijska
4, disdodekaedrijska
5, tetrakisoktaedrijska
0, -ristalne /or$e
(kup kristalni6 plo6a koje i$aju jednak polozaj u odnosu na ele$ente si$etrije ini
kristalnu /or$u, 7o!u biti zatvorene &sve plo6e zatvaraju ijeli kristalni prostor' i
otvorene&plo6e iako su iste ne zatvaraju kristalni prostor'

1,Obiljezavanje kristalo!ra/ski6 oblika
8a obiljezavanje ele$enata na kristalu upotrebaljavaju se si$boli, 2otoji vise
siste$a za obiljezavanje kristalo!ra/ski6 oblika $edju koji$a su: 9eisov siste$,
7ilerov siste$, :evijev siste$, *ajvise se upotrebaljavaju 9ejsovi si$boli i 7ilerovi
indeksi,
:evijev nain obiljezavanja uzet na pri$jeru paralelopipeda: i$a tri para razliiti6
plo6a, po jedan par isti6 ro!ljeva i ivia,
7ilerov siste$ predstavlja odnos para$etara date plo6e,
4, -ristali i a$or/ne $aterije, slinosti i razlike
(linosti: obje $aterije nastaju proeso$ kristalisanja dok su i$ razlike: a$or/ne
$aterije $enaju de%nisan oblik dok su kristalne $aterije tano de%nisane po obliku,
5,-lase si$etrije
(ve kristale obziro$ na ele$ente si$etrije $oze$o svrstati u 10 razliite skupine
koje naziva$o kristalni$ klasa$a ili klasa$a si$etrije, (ve vrste kristala sa isti$
broje$ i vrsto$ ko$binaija ele$enata si$etrije obu6vaene su u jednu klasu
si$etrije ili kristalnu klasu, *e postoji kristalna vrsta koja se ne $oze svrstati u
jednu od 10 klase,
;, Heksakisoktaedrijska klasa si$etrije kubino! siste$a
)le$enti si$etrije: 12! < ;2s= 1:4<4:1<;:0=>
For$e koje se javljaju:6eksaedar,oktaedar,ro$pski
dodekaedar,tetrakis6eksaedar,trisoktaedar, deltoidski
ikozitetraedar,6eksakisoktaedar,
7inerali: >u&bakar', ?u&zlato', ?!&platina', *a>l&6alit'
@,"storijski razvoj $inerolo!ije
Rije $inerolo!ija potie od latinsko! naziva $ina A okno= $inare A vaditi rudu=
$ineralis A sve sto pripada rudniku, -ao nauka poinje se razvijati poetko$ novo!
vijeka u doba renesanse, +B stoljee je doba burno! razvoja $ineroloske nauke,
*ajvei uspje6 je ipak dozivjela u +C stoljeu uvodjenje$ $etoda ispitivanja
strukture $inerala ren!enski$ zraka$a,
B, 7jerenje u!lova na kristalu A instru$enti
Gonio$etri su instru$enti za $jerenje u!lova iz$edju plo6a na kristalu, U zavisnosti
od prinipa, koji se nalazi u osnovi naina $jerenja i od odbina nje!ove konstrukije,
!onio$etri se $o!u podijeliti na nekoliko tipova: kontaktni, reDeksni i teodolitni
!onio$etar,
Tetra!onski siste$, osni krst i klase si$etrije
Obu6vata sve one kristale koji se pri svo$ rjesavanju daju svestu na osni krst od tri
oko$ie kristalo!ra/ske osi,
(lika: -klase si$etrije
+, bipira$ida " polozaja, 0,
bipira$ida "" polozaja
1, ditetra!onska bipira$ida, 4,
priz$a " polozaja
5, priz$a "" polozaja ,;, ditetra!onska
priz$a, @, bazni pinakoid
+E, 8akon zona&(tenov zakon'
8akono$ zona s$atra$o skup plo6a povezani6 paralelni$ bridovi$a, (vaka plo6a
pripada dvje$a zona$a, jer je pravilo da se na sjeistu dvije zone pojavljuje plo6a
ako nije prisutna $o!ua je, Fvije plo6e su dovoljne da ine jednu zonu,

++, -ristalo!ra/ske ose, para$etri i indeksi kristalni6 plo6a
8a odredjivanje polozaja plo6a na jedno$ kristalno$ obliku sluze na$
kristalo!ra/ske osi, koje predstavljaju za$isljene prave koji prolaze kroz idealni
entar kristala i i$aju odredjene prave u prostoru, $edjusobno zatvarajui tano
odredjene u!love,
+0, Heksa!onski siste$, osni krst i klase si$etrije
Heksa!onski siste$ se razlikuje od ostali6 po osno$ krstu koji i$a 4 kristalo!ra/ske
osi,
(lika: - klase si$etrije
+, bipira$ida " polozaja, 0, bipira$ida "" polozaja,
1, di6eksa!onska
Bipira$ida, 4, 2riz$a " polozaja, 5,priz$a ""
polozaja ;,
;,di6eksa!onska priz$a @, bazni pinakoid
+1, Fi6eksa!onalna bipira$idalna klasa &6oloedrija'
)le$enti si$etrije: 2!<;2s= :;<&1<1':0= >
For$e koje se javljaju: di6eksa!onska bipira$ida, 6eksa!onska bipira$ida " i ""
poloGaja, di6eksa!onska priz$a, 6eksa!onska priz$a " i "" poloGaja,bazni osnovni
pinakoid,
7inerali: !ra%t&>', kovelin&>u(', nikelin&*i?s'

+4,)le$enti si$etrije
-od vanjske si$etrije postoji vise operaija koje dovode do si$etrije poliedarski6
tijela i zove$o i6 ele$enti$a si$etrije,
Ravnina si$etrije predstavlja takvu ravan koja dijeli kristal na dva jednaka dijela, koji
se odnose jedan pre$a dru!o$ kao pred$et pre$a liku u o!ledalu, Broj ravni
si$etrije na kristalu stro!o je odredjen, *a jedno$ kristalu $aksi$alno je $o!ue
devet ravni si$etrije, U!lovi koje zatvaraju $edjusobno ravnine si$etrije iznose CE,
;E, 45, 1E stepeni, Oznaava$o sa 2!&!-!lavna' i sa 2s&s-sporedna',
Osi si$etrije je svaki prava u poliedru oko ko!a se obrtanje$ poliedra za izvjestan
u!ao vrsi potpuna supstituija svi6 identini6 ele$enata, Oznaava$o i6 !ira$a,
8avisno ko! su stepena u indeksu pored naziva : stoji i broj 0, 1, 4, ;,
>entar si$etrije oznaava za$isljenu taku u unutrasnjosti kristala, koja i$a
osobinu da je svaki kroz nju provueni prava sa obja strane i %ziki i $or/oloski
jednak, >entar si$etrije ozna.ava$o sa >,
+5, 8naaj i podjela pred$eta
7inerolo!ija pripada !eoloski$ nauka$a sa zadatko$ svestrano! prouavanja
$inerala, Fijeli se na opu $inerolo!iju i siste$atiku $inerala, Opa $inerolo!ija
prouava osobine $inerala dok siste$atika $inerala prouava %zio!ra%ju $inerala,
opisuje prirodu $inerala i pronalazi priipe po koji$a i6 klasi%ira, "z $inerolo!ije se
izdvaja kristalo!ra%ja kao zasebna nauka, -ristalo!ra%ja &!r,rije kristallos-!orski
kristalHkvar' je nauka koja prouava kristale i kristalno stanje uope, *auka o
kristali$a ili kristalo!ra%ja bavi se openito kristalni$ stanje$ $aterije, bez obzira
da li se radi o prirodni$ ili vjestaki$ $aterija$a, 6e$ijski$ ele$enti$a ili
spojevi$a, 7inerolo!ija je nauka o $inerali$a, Bavi se prouavanje$ oblika u
koji$a se pojavljuju $inerali, nji6ove unutrasnje !radje, %ziki$ i 6e$ijski$
svojstvi$a,
+;, Fitetra!onalna bipira$idalna klasa si$etrije
)le$enti si$etrije su: 2!<42s= :4<4:0= >
For$e koje se javljaju su: tetra!onska bipira$ida " i "" poloGaja, ditetra!onska
bipira$ida, tetra!onska priz$a " i "" poloGaja, ditetra!onska priz$a,bazni osnovni
pinakoid,
7inerali: rutil&TiO0', irkon 8r&(iO4'
+@, Tetra!onalna skalenoedrijska klasa
)le$enti si$etrije su: 02!= :0&4'<0:0
For$e: tetra!onski bis/enoid, skalenoedar,
7inerali: 6alkopirit &>uFe(0'

+B,-ristalne projekije
-od projekija se teziste stavlja na kutne odnose $edju plo6a$a, (/erna projekija
je projekija kristala, na povrsinu ku!le odnosno s/ere, -ristal, odnosno plo6e s nje!a
projiira$o tako da !a stavi$o u srediste ku!le, a zati$ iz sredista kristala odnosno
ku!le povlai$o nor$ale na krisalne plo6e, Te se nor$ale produzuju dok ne probodu
povrsinu ku!le, Ta probodista nazivaju se polovi i svaki pol je projekija jedne
kristalne plo6e,
(tereo!ra/ska projekija je projekija na ekvatorijalnu ravninu ku!le koja je
o!raniena linijo$ ekvatora, odnosno osnovno$ kruznio$ stereo!ra/ske projekije,
(tereo!ra/ska projekija se izvodi iz s/ere tako da se polovi s/erne projekije spajaju
sa suprotni$ polo$ ku!le, (pojnie probadaju ekvatorijalnu ravninu ku!le i svako to
probodiste je projekija jedne kristalne plo6e, Fa bi razlikovali plo6e s !ornje od
plo6a s donje polovie kristala $ora$o u projekiji za nji6 koristiti razliite si$bole,
+C, Osnovni poj$ovi,de%niije i /aktori koji dovode do stvaranja $inerala
7inerali ili kristali nastaju proeso$ kristalizaije, *astaju iz vodeno! rastvora ili iz
rastopa, Osnovni /aktori pri nastanku neko! $inerala ili kristala su: te$peratura,
pritisak i 6e$ijski sastav otopine ili rastopa, Iazno je znati da $ineral ne raste u
svi$ pravii$a isto$ brzino$, ve brzina rasta zavisi od s$jera,
0E, Granini ele$enti kristala
Granini ele$enti kristala su:
2lo6e A ravne povrsine koje o!raniavaju kristal, 2o obliku $o!u biti trou!aone,
kvadratne, pravou!aone, ro$bine,,, (vaka identina plo6a oznaava se isti$
znako$,
"vie A pravolinijski !ranini ele$enti na kristalu koji nastaju dodiro$ dviju na!nuti6
plo6a,
Ro!ljevi A obrazuju se na kristalu !dje se suoavaju tri ili vise plo6a,
0+, Greske u !radji kristala
-ristali u prirodi skoro nikad nisu savrseni, Oni koji se stvaraju u prirodi podlijezu
stalni$ pro$jena$a, te se u vezi s ti$ i stvaraju odredjeni de/ekti kristalne
strukture, Fe/ekti strukture dijele se u tri !rupe: de/ekti resetke, de/ekti ato$a i
posebni de/ekti, Fe/ekti strukture resetke rastureni su siro$ resetke u!lavno$ bez
posebne zakonitosti, de/ekti ato$a odnose se na pojedine ato$e i nji6ovu
neposrednu okolinu dok posebni de/ekti dolaze uslijed prisustva neke strane estie,
00, Ro$bina bipira$idalna klasa &6oloedrija'
)le$enti si$etrije: 12=&1: na 0'= >
For$e koje se javljaju: ro$pska bipira$ida, ro$pska priz$a ", "" i """ polozaja,prednji
pinakoid, boni pinakoid, bazni osnovni pinakoid,
7inerali: barit&Ba(O4', anti$onit&(b0(1', olivin &7!, Fe'0 (iO4

01, Heksatetraedrijska klasa si$etrije
)le$enti si$etrije su: ;2s, &4: na 1' < &1: na 0'
-ristalne /or$e: tetraedar, tristetraedar, deltoidski dodekaedar, 6eksakistetraedar
7inerali koji kristalisu: s/alerit 8n(
04, Fisdodekaedrijska klasa si$etrije
)le$enti si$etrije: 12!= &1: na 0' < &4: na 1'= >
For$e koje se javljaju: disdodekaedar, penta!onski dodekaedar,
7inerali: pirit&Fe(0', sperilit&2t?s0'
05, 7onoklinska priz$asta klasa &6oloedrija'
)le$enti si$etrije: 2= &: na 0'= >
For$e: $onoklinska priz$a "I opste! polozaja, $onoklinska priz$a " i ""
polozaja,pinakoid "" polozaja, prednji pinakoid, boni pinakoid, bazni osnovni pinakoid
7inerali: real!an&?s4(4', !ips&>a(O4 J 0H0O'
0;, 2rostorne !rupe
Bravais je pokazao da postoji ukupno +4 razliiti6 elija koje predstavljaju jedini6 +4
$o!ui6 naina periodino! ponavljanja taaka u prostoru, -o$biniranje$ +4
Bravaisovi6 resetki sa si$etrijo$ 10 kristalne klase i uvodjenje$ ele$enata
si$etrije s translaijo$ dolazi do 01E $o!ui6 ko$binaija prostorni6 !rupa,
2redstavljaju 01E $o!ui6 naina na koji se neki $otiv $oze periodino ponoviti u
prostoru, Oznake za prostorne resetke: internaionalne $o!u se pisati u puno$ ili
skraeno$ obliku: si$bol se sastoji od dva dijela&prvi dio koji je tip Bravaisove
resetke i dru!i koji su ele$enti si$etrije', na te$elju si$bola odredjuje se kristalna
klasa, (6oenDiesovi ne pruzaju toliko in/or$aija pa se sve rjedje koriste,
0@, 2aralelno srastanje iste $ineralne vrste
-od paralelno! srastanja kristalne individue iste $ineralne vrste srastaju si$etrino
u odnosu na jednu $o!uu plo6u koja je paralelna sa si$etrijsko$ ravni pojedini6
individua, Ova pojava nastaje naroito kada je $iran tok kristalizaije nei$
pore$een, pri nejednako$ prilivu $aterije, Ovaj vid srastanja kod neki6 $inerala je
vrlo karakteristian,
0B, Heteropolarna &"onska' veza
Ostvaruje se $edju ato$i$a koji se izrazito razlikuju po elektrone!ativnosti$a,
?to$i ostvaruju ener!etsku stabilnost otpustanje$ odnosno pri6vatanje$ elektrona
nastaju ioni A kationi i anioni, Ieza se zasniva na privlanoj sili razliito nabijeni6
iona, >oulo$bova sila A proporionalna u$nosku naboja i obrnuto proporionalna
kvadratu udaljenosti $edju ioni$a, U struktura$a je u ravnotezi s odbojno$
Bornovo$ silo$, Beza je neus$jerena pa ione $oze$o s$atrati ku!lia$a,
0C, Bliznjenje &srastanje' $inerala
7inerali se u prirodi javljaju kao sa$ostalne $ineralne jedinke i kao sraslake
jedinke, Blizne $ineralne jedinke $edjusobno srasu po neko$ od brojni6 zakona
bliznjenja, pri e$u se dva ili vise blizni6 jedinki blizni ili srasta, To srastanje odvija
se po stro!o odredjeno$ zakonu, zakonu srastanja, Tj, (rasla je a!re!at od dva ili
vie individuu$a si$etrijski povezani6 $edjusobno sa ele$enti$a si$etrije,
1E, Tri!onalna trapezoedrijska klasa&trapezoedrijska tetratoedrijska'
)le$enti si$etrije su: &: na 1' < &1: na 0'
-ristalne /or$e: tri!onski trapezoedar &ne!ativni desni Ad, ne!ativni lijevi Al,
pozitivni desni <d, pozitivni lijevi <l'
7inerali: kvar (iO0 inabarit H!(
1+, Triklinska pinakoidalna klasa
)le$enti si$etrije: >
For$e: prednji pinakoid, boni pinakoid, bazni osnovni pinakoid, pinakoid ", "", """ i "I
polozaja
7inerali: albit &*a?l(i1OB', disten &?l0(iO4'
10,7etalna veza
Kavlja se iz$edju ato$a koji se neznatno razlikuju po elektrone!ativnosti, ali i$ je
elektrone!ativnost $ala, )lektroni su vezani za vise jez!ara, dok su i$ veze
neus$jerene i veo$a slabe,
11, Gradja ato$a i vrste veza u kristali$a
?to$ je iz!radjen od jez!re i el, O$otaa, U jez!ri se nalaze protoni&<' i
neutroni&neutralni', dok se u o$otau nalaze elktroni&-' koji kruze oko jez!re, U
razliiti$ kristali$a razlikuje$o etri osnovna tipa veza koje drza na okupu estie, i
to: 6eteropolarne &ionske' veze, 6o$eoplarne &kovalentne' veze, $etalne veze i 9an
A der 9aalsove veze,
14, (rastanje kristala, ravni i osi srastanja, vrste -7inerali se u prirodi javljaju kao
sa$ostalne $ineralne jedinke i kao srasla.ke jedinke, Blizne $ineralne jedinke
$eusobno sra#u po neko$ od brojni6 zakona bliGnjenja, pri .e$u se dva ili vie
blizni6 jedinki blizni ili srasta, To srastanje odvija se po stro!o odreeno$ zakonu,
zakonu srastanja, Tj, (rasla je a!re!at od dva ili vie individuu$a si$etrijski
povezani6 $eusobno sa ele$enti$a si$etrije, Obziro$ na karakter srasla.ke osi,
svi sraslai su svrstani u tri !rupe: oko$i.na&nor$alni' sraslai su oni sraslai kod
koji6 je os oko$ia na neku kristalnu plo6u= bridni sraslai su oni kod koji6 je
srasla.ka os neki kristalni brid= ko$pleksni sraslai su oni sraslai kod koji6 je
srasla.ka os oko$ia na neku kristalnu iviu u odreenoj kristalnoj plo6i, Ravan
srastanja je ona ravan pre$a kojoj se uvijek odredjuje uzaja$ni polozaj srasli6
jedinki, Uvijek je paralelna jednoj kristalo!ra/skoj plo6i,
1;, -ristalo6e$ija, de%niija i osnovni poj$ovi
-ristalo6e$ija je nauka koja se bavi odnosi$a iz$edju strukture kristala i nji6ovi6
%ziki6 i 6e$ijski6 svojstava, To je nauka o $edjusobno$ rasporedu $aterijalni6
estia u kristali$a, koji ovisi o nji6ovo$ svastavu, veliini i sila$a koje drze na
okupu te estie u 6o$o!enoj vezi, Bavi se realni$ kristalni$ resetka$a, !dje su
take zaposjednute ato$i$a, ioni$a ili $olekula$a koji za6valjujui sila$a koje
$edju nji$a djeluju !rade kristalnu resetku i odredjuju njena svojstva,
1@, Ho$eopolarna &kovalentna' veza
(tabilan elektronska kon%!uraija ato$a odnosno veza $edju nji$a ostvaruje se
dijeljenje$ elektrona tj preklapanje$ elektronski6 orbitala, Ostavruje se $edju
ato$i$a sline, u pravilu velike elektrone!ativnosti, Ieza je us$jerena zbo!
us$jerenosti orbitala,
1C, (peijalni tipovi prostorni6 resetki po Bravaisu
"z po!leda tipova kristalni6 resetki po bravaisu postoje etri vrste kristalni6 resetki:
entrirane, pri$itivne, pljosno pri$itivne i bazno entrirane, (tepen si$etrije
nabrojani6 resetki od!ovara stepenu si$etrije sedan 6oloedrijski6 kristalni6 klasa,
4E, 2rostorna resetka, taka, niz, resetka, speijalni tipovi $rezasti6 ravni
2ravilan raspored naj$anji6 estia $aterije karakterise se ti$e sto se one u isti$
pravii$a uvijek nalaze na podjednaki$ odstojanji$a, Ti nizovi su takodje pravilno
postavljeni jedan pored dru!o! na jednaki$ odstojanji$a, Kedan takav poredak zove
se prostorna resetka, 7aterijalne estie zaposijedaju vorove resetke, (e$atski
svaki se vor oznaava tako$, tako da se !radja itavo! kristala predstavlja u vidu
prostora ispunjeno! pravilno rasporedjeni$ teka$a, 2o Braveu prava posjednuta
jedni$ proizvoljni$ broje$ taaka na jednaki$ odstojanji$a zove se takasti niz,
Bezbroj kon!ruentni6 nizova koji leze u jednoj ravni jedan pored dru!o!, paralelno i
na jednaki$ odstojanji$a obrazuju $rezastu ravan, (peijalni tipovi $reza su: klino-
$reza= orto-$reza= ro$bo-$reza= 6eksa-$reza= tetra-$reza,
4+, 7onoklinska priz$asta klasa
)le$enti si$etrije: 2= &: na 0'= >
-ristalne /or$e: priz$a "I polozaja, priz$a """ polozaja, priz$a " polozaja, prednji
pinakoid, bazni pinakoid, boni pinakoid, pinakoi! "" polozaja,
7inerali: !ips >a&(O4' J H0O
40, (rastanje $inerala kod razliiti6 kristalo!ra/ski6 siste$a
Fi$enzije ele$entarni6 elija $inerala koji srastaju $ora biti priblizno jednaka u
naj$anje jedno$ pravu, dok je nain 6e$ijsko! vezivanja u to$ isto$ pravu
slian, (i$etrija nije ista, 7inerali koji srastaju i$aju naj$anje jednu iviu ili plo6u
koja i$ je paralelna, " uvijek na isti nain srastaju,

41, HauL A eva predstava o strukturi kristala
HauL je s$atrao da su razni oblii koji zadobija neka kristalna $aterija proizvod
jedne zajednike osnovne strukture,
44, (i$etrija unutrasnje strukture $inerala
(i$etrija unutrasnje strukture kristala se ispoljava u pojavi vise jednaki6 pravaa
koji se ponavljaju pravilno na odredjeni$ u!lovini$ rastojanji$a, a u koji$a su sve
osobine jednake, Kedna pro$jena polozaja oznaava se kao operaija poklapanja,
2ostoje tri operaije poklapanja i to: obrtanje, o!ledanje i translaija,
4;, Ioda u $inerali$a
U $inerali$a se nalazi kao konstituijska, vezana ili kristalna i kao slobodna voda,
-onstituijska se nalazi u $inerali$a u ionsko$ obliku, vezana se nalazi u kristalnoj
resetki u obliku $olekula, (lobodna voda se dijeli na zeolitsku, kaloidnu i
6i!roskopnu vodu, 8eolitna je vezana za $inerale !rupe zeolita, kaloidna za
$inerale nastale iz kaloidni6 rastvora, 6i!roskopna voda je vla!a $inerala,
4@, -ristalni $jesani
-ristalni $jesani se $o!u de%nisati kao kristalna tijela pro$jenjivo! 6e$ijsko!
sastava, 2ro$jenjivost sastava rastopa dovodi do zonarne !radje $inerala, pri e$u
pojedine zone i$aju razliit 6e$ijski sastav,
4B, -ovalentni $inerali
7edju kovalentni$ $inerali$a spadaju: sul%di, selenidi, teluridi i sul/osoli kao i neki
sa$orodni ele$nti kao sto su dija$ant, !ra%t, su$por i arsen,
4C, :u$inesenija
Bilo kakvo zraenje $inerala, koje nije rezultat usijavanja $inerala naziva se
lu$inisenija, *astaje na razliite naine i zapaza se obino kod $inerala sa
ionski$ pri$jesa$a, tzv aktivatori$a, Obino je slaba i zapaza se sa$o u $raku,
5E, He$ijski sastav $inerala
He$ijski sastav $inerala se odredjuje po$ou analitiki6 $etoda, (vaka $etoda
i$a i$a svoje za6tjeve u po!ledu pripre$e uzorka i dosta veliku tanost, Uzori koji
su podvr!nuti kvalitativnoj ili kvantitativnoj analizi treba da se sastoje od sa$o
jedno! $inerala, 7ali broj $inerala i$a relativno postojan sastva, Ieina nji6
pokazuje znaajnije varijaije sastava u pojedini$ dijelovi$a svoji6 struktura,
5+, Fizike osobine
7inerali kao %zika tijela odlikuju se osobina$a, koje se $o!u $jeriti razliiti$
instru$enti$a, Te %zike osobine su: boja, !ustina, sjaj, tvrdina,,,
(ve %zike osobine se dijele u dvije !rupe i to skalarne&nezavisne od prava' i
vektorijalne&pro$jenjive u zavisnosti od prava',
50, Ian der Ialsova veza
To je etvrti tip 6e$ijske veze, To je tip karakteristian za kristale inertni6 plinova i
zbo! nji6ovi6 popunjeni6 spoljasnji6 elektronski6 ljuski oni ne $o!u postii tri
pret6odna tipa veze, Te veze su veo$a slabe i karakteristine su za $ali broj
$inerala,
51, 7osova skala tvrdine
Talk &R:+ ?: E,E4' !ips &R:0 ?:+,05'= kalit &R:1 ?:4,5E'= Duorit&R:4 ?:5,EE'=
apatit&R:5 ?:;,5E'= ortoklas&R:; ?:1@'= kvar&R:@ ?:+0E'= topaz&R:B ?:+@5'=
korund&R:C ?:+EEE'= dija$ant&R:+E ?:+4EEEE',
54, >jepivost, odvajanje i prelo$ $inerala
2ri razbijanju $inerala udare$ ekia javljaju se !latke povrsine jepivosti ili
nepravilne povrsine prelo$a, >jepiost se javlja sa$o kod kristala, dok se prelo$
javlja kod a$or/ni6 $aterija, Odvajanje je sposobnost $inerala da se razbija duz
oslabljeni6 ravni, Oslabljene ravni $o!u biti rezultat pritiska ili udaranja,
55, Ieliina ato$a i iona, pravi i e/ektivni polu$jeri
Ieliina ato$a zavisi od rasporeda elektronske !ustine u vanjski$ orbitala$a,
2ozitivno ili ne!ativno nabijeni ioni djelujui na susjedne ione privlaei i6 ili
odbijajui ne dozvoljava da bilo sta dru!o u to podruje dodje, To podruje
predstavlja veliinu iona, -oliko je to podruje najbolje na$ $oze dati ionski
polu$jer, 2od poj$o$ polu$jera podrazu$ijeva se raz$ak od jez!ra do krajnje
elektronske ljuske, (/era djelovanja iona je vea od ku!le koja pokazuje nje!ovu
pravu veliinu, Te vee ku!le zove$o e/ektivni polu$jeri iona, (to!a zakljuuje$o
da su e/ektivni polu$jeri iona vei od nji6ovi6 pravi6 polu$jera,
5;, Gustina &spei%na $asa' $inerala
Gustina neko! tijela je odnos nje!ove $ase i nje!ove zapre$ine izrazena u
kilo!ra$i$a po $etru kubno$,
2ostoji vise $etoda odredjivanja !ustine kao sto su:
-$etoda pikno$etra&odredjuje se po$ou staklene posudie koja se zove
pikno$etar'=
-$etoda 6idrostatike va!e&odredjuje se po$ou $jerenja tezine $inerala u zraku i
u vodi'=
-$eto/a teski6 tenosti&odredjuje se tako da se izabere tenost na kojoj $ineral
pliva, pa se postepeno razblezuje dok $ineral ne pone da lebdi na svako$
proizvoljno$ $jestu'
5B, )lektrine osobine $inerala
)lektroprovodljivost $inerala zavisi od tipa veze, )lektrine osobine dijele se u dvije
skupine i to: piezoelektrine osobine &polarne osi postoje sa$o u kristali$a u koji$a
ne$a entra si$etrije'= piroelektrine osobine &te$peraturne pro$jene kristala
$o!u da izazovu nastajanje pozitivni6 i ne!ativni6 naelektrisanja na suprotni$
krajevi$a polarne osi'
5C, -oordinaione resetke
2od ter$ino$ koordinaioni broj podrazu$ijeva$o broj iona koji okruzuju dru!i ion
suprotno! naboja, -ada je brojani odnos kationa pre$a anionu dat, tada raspored
iona zavisi od !eo$etrijski6 /aktora, koji e odrediti sa$u strukturu kristala,ako je ta
struktura pravilna to e tijelo i$ati i pravilnu kristalnu resetku ili pravilnu
koordinaionu resetku,
;E, "zo$or%za$
7aterije koje i$aju slian 6e$ijski sastav supstane, sline 6e$ijske konstituije
kanalisu ne sa$o u isto$ siste$u ve i$aju i slian osni odnos i sline u!love vezu
istovrsni$ plo6a$a naziva$o izo$or%za$ &isos-isti=$orp6e-oblik', 2od izo$or/ni$
ele$enti$a podrazu$ijevaju se oni ele$enti koji $o!u jedan dru!o! za$jenjivati a
da pri to$e ne $ijenjaju kristalni oblik, "z ovo!a proizilazi da bitan inila kod
izo$or%z$a nije 6e$ijski sastav ve kristalna resetka,izrazit pri$jer za izo$or%ju
predstavljaju dvije izo$or/ne !rupe karbonata i to ara!onitna i kalitna !rupa, Gdje
je 6e$ijska /or$ula ara!onita i kalita potpuno ista >a>O1 dok su i$ i radiusi
kationa isti,
;+,Ter$o$etrijske $etode &FT?, TG?, TG'
Ter$o$etrijske $etode obu6vataju di/erenijaalno ter$ijsku analizu&FT?',
ter$o!ravi$etrijsku analizu&TG?' i ter$o$etrijsku titraiju,pri ovi$ odredjivanji$a
podai se dobijaju u obliku obiljezeni6 krivi6 koje se $o!u s$atrati toplotni$
spektri$a ispitivane $aterije, Fi/erenijalno A ter$ijska analiza&FT?' zasniva se na
uporedjivanju ter$iki6 svojstava ispitivano! uzorka i ter$iki inertno! $aterijala,
Ter$o!ravi$etrija &TG?' o$o!uava da se opise sa izvjesno$ tanosu
ste6io$etrija obu6vaena u 6e$ijski$ pro$jena$a, 2o$ou &TG' prati$o pro$jenu
$ase uzorka,
;1, 2oli$or%za$
2oli$or%za$ u kristalo!ra%ji podrazu$ijeva kristale koji dijele istu 6e$ijsku /or$ulu
ali i$aju razliitu kristalnu strukturu, "ako i$ je 6e$ijski sastav isti, svaka od ti6
poli$or/ni6 supstani kristalizira u dru!oj kristalnoj klasi i pokazuje razliita %zika, a
donekle i 6e$ijska svojstva, Uzrok toj pojavi je kristalizaija tvari u razliiti$
!enetski$ uvjeti$a, razliit sastav i konentraija otopina iz koje nastaju razliiti
pritisak i te$peratura, *ajpoznatiji pri$jeri su dija$ant i !ra%t, obje 6e$ijske
/or$ule > sti$ da dija$ant kristalizira u kubino$ a !ra%t u 6eksa!onsko$ siste$u,
;4, -lasi%kaije $inerala pre$a tipu veze
?ko kristale sa Ian A der A 9aalsovi$ $edju $olekularni$ sila$a pridruzi$o
kovalentni$ $inerali$a tada zavisno od tipa vezivanja razlikuje$o: ionske $inerale,
$etaline $inerale i kovalentni $inerali,
;5, Fizioloske osobine $inerala
Fizioloske osobine $inerala su takve osobine koje zapaza$o neposredno uli$a, a
tu prije sve!a spadaju ukus, $iris i opip,
;;, 7etalini $inerali
*ajvazniji $etalini $inerali su bakar, srebro i platina, "$aju istu strukturu i
izo$or/ni su, (vi kristalisu u 6eksakistetraedrijskoj klasi si$etrije kubino! siste$a,
U kristali$a $no!i6 $inerala i$a veliki broj prelazni6 tipova vezivanja,
;@, >vrstoa $inerala, elastinost $inerala
Otpor $inerala koji se javlja pri ijepanju, lo$ljenju, savijanju i prelo$u karakterisu
nje!ovu vrstou, 8a oznaavanje ove osobine koriste se sledei ter$ini:
-krtost &$ineral se lako razbija na sitne ko$ade'
-kovnost &$ineral se lako stanjuje u sitne ploie'
-plastinost &$ineral se reze u %ne ploie'
-raste!ljivost &$ineral se izvlai u tanke zie'
-!ipkost &$ineral se savija ali se ne vraa u prvobitno stanje poslije uklanjanja
uzroka naprezanja'
-elastinost &$ineral se vraa u prvobitno stanje poslije prestanka naprezanja'
;B, (truktura silikata
Obziro$ na nain vezivanja tetraedra (iO4 silikata izvrsena je klasi%kaija na sest
zasebni6 !rupa i to:
-nezosilikati&nezos-ostrvo= kod koji6 je tetraedar sa$ostalan ili je povezan dru!i$
kationi$a'
-sorosilikati&soror-sestra= e!zistiraju dva tetraedra povezani jedni$ zajedniki$
jono$ kisika'
-iklosilikati&Lklos-prsten= vezani su u obliku prstena'
-inosilikati&inos-traka= struktura u vidu lana, postoje jedno-lanani i dvo-lanani'
-%losilikati&p6Lllon-sloj= povezani sa tri jona kiseonika stvarajui tzv plosni vez'
-tektosilikati&tekton-$reza= vezani tako da niti jedna kisikova valenija nije slobodna'
;C, Optike osobine $inerala
Optika svojstva $inerala o!ledaju se u prolaznoj svjetlosti koja se pro$atra na
polarizaijsko$ $ikroskopu, 8bo! razlike u brzini sirenja svjetlosti u dva sredstva,
zraka svjetlosti se pri prelazu iz jedno! sredstva u dru!o lo$i u skladu sa zakono$
lo$a,
Ukoliko svjetlost ide iz optiki !use! u rjedje sredstvo, lo$i se od oko$ie, i ukoliko
je kut upada vei od tzv, !ranino! kuta totalne reDeksije, za koji se zraka lo$i pod
kuto$ od CE stepeni, biti e totalno reDektirana tj, nee izai iz optiki !use!
sredstva,
*a osnovu optiki6 svojstava $aterija se dijeli na:
-opti.ki izotropni ili jednolo$ni&plinovi, teku#ine, a$or/ne krute tvari te $aterijali
koji kristaliziraju u kubi.no$ sustavu'
-opti.ki anizotropni ili dvolo$ni&$aterijali koji kristaliziraju u svi$ ostali$ sustavi$a'
@E, (jajnost $inerala
(jajnost $inerala zavisi od koliine reDektovane svjetlosti sa !latki6 i ravni6 plo6a
kristala i od indeksa lo$a, 2ostoji vise vrsta sjajnosti iz$edju ostali6: dija$ntska,
staklasta, $etalna, ne$atelna,,,
@+, Odbijanje&reDeksija' svjetlosti
*a ravnoj, !latkoj !ranii dvije $aterije, svjetlost se reDektuje tako, da je u!ao
reDeksije jednak u!lu upada i da se odbijena zraka nalazi u ravnini upada na
suprotnoj strani nor$ale,
@1, Gradja i sastav ze$ljine kore
8e$ljina kora je iz!radjena od okeanske &4-;k$' i kontinentalne &45-;Ek$' kore,
7o6ov diskontinuitet dijeli 8e$ljinu koru od !ornje! dijela ze$ljino! o$otaa,
-ontinentalna kora se sastoji od !ranitno! sloja koji je prekriven sedi$entni$ sloje$
i od bazaltno! sloja, Bazaltni i !ranitni sloj odvojeni su -onradovi$ diskontinuiteto$,
2osle bazaltno! sloja dolazi si$a sloj koji od !ornje! dijela 8e$ljino! o$otaa
odvaja 7o6ov diskontinuitet
@4, Boja $inerala, boja o!reba $inerala
Boja $inerala potie od $aterije od koje je iz!radjen $ineral, 7oze biti
idio6ro$atska&lina boja' i alo6ro$atska&od pri$jesa', O!reb $inerala na$ po$aze
da ustanovi$o koje je boje $ineral,
@5, Toplotne osobine $inerala
-ada u nekoj taki u kristalu djeluje toplota, ona se od te take siri u svi$ pravi$a i
prouzrokuje sirenje ili skupljanje kristalne resetke, 2o provodljivosti toplote $etalini
$inerali i$aju neuporedivo veu relativnu provodljivost od ne$etalini6 $inerala,
(vaka kristalna $aterija stalno! 6e$ijsko! sastava i$a tano odredjenu taku
toljenja,
@;, Tvrdoa $inerala
2od tvrdoo$ $inerala podrazu$ijeva$o otpor koji $ineral pruza pre$a spoljni$
sila$a, 2ostoji apsulutna i relativna tvrdoa, "strazivanja su pokazala da postoje
odnosi iz$edju strukture $inerala i nji6ove tvrdoe:
-tvrdoa je vea sto su $anji ato$i i ioni=
-tvrdoa je vea sto je vea nji6ova valenija ili naboj=
-tvrdoa je vea sto je vea !ustina pakovanja,
@@, 7etode ispitivanja kristalne $aterije
(vaka %zika osobina ele$nta ili jedinjenja $oze da posluzi kao osnova za razvijanje
instru$entalne $etode, "nstru$entalne $etode u $inerolo!iji se koriste: da se
posti!ne usteda u vre$enu, da bi izbje!li 6e$ijska odvajanja, da bi posti!li veu
tanost pri radu i da bi analizirali veo$a $ale koliine uzorka,
@C, Geo6e$ijska klasi%kaija ele$enata
2ojedini 6e$ijski ele$enti su spei%ni za pojedine vrste $inerala, pre$a to$e
$oze$o rei da postoji prirodno udruzivanje $inerala:
-lito%lni ele$enti&!rade $inerale s kisiko$ i nalaze se u litos/eri'
-6alko%lni ele$enti&!rade $inerale sa su$poro$ kao sto su sul%di i sul/osoli'
-sidero%lni ele$enti&dolaze u!lavno$ u ele$entarno$ stanju'
-at$o%lni ele$enti&plonoviti ele$enti u at$os/eri'
BE, Osobine optiki6 dvoosni6 $inerala
Ro$pski, $onoklinski i triklinski $inerali su optiki dvoosni, U nji$a postoje dva
prava u koji$a svjetlost ide isto$ brzino$, dvije optike osi, U ta dva prava ne
dolazi do dvojno! prela$anja svjetlosti, U stvi$ ostali$ pravi$a svjetlost se lo$i u
dva zraka koji putuju razliiti$ brzina$a i polarizovani su u ravni$a koje su upravne
jedna na dru!u,
B+, 7a!$atska sredina
7a!$a je pre$a de%niiji prirodni silikatni rastop u 8e$ljinoj kori, -ada izadje na
povrsinu 8e$ljine kore naziva$o je lava, 8avisno od to!a !dje su se /or$irale
$a!$atske stijene dijeli$o i6 na:
-intruzivne&plutonske,dubinske' stijene
-e/uzivne&vulkanske,povrsinske' stijene
-zine&zilne' stijene
Iezano za $a!$atski postanak izdvajaju se etri tipa $ineralni6 asoijaija:
-$a!$atske stijene=
-pe!$atitske zie=
-6idroter$alne zie=
-vrui izvori i proizvodi /u$arola,
B0, Osobine optiki anizotropni6 $inerala
Optiki anizotropni $inerali su svi $inerali osi$ a$or/ni6 i teseralni6 $inerala,
Brzina sirenja svjetlosto kod nji6 zavisi od prava, Oni ne sa$o da polarizuju
odbijene i prelo$ljene zrake, ve oni dijele prelo$ljenu svjetlost na dva dijela koji se
sire razliiti$ brzina$a i razliiti$ pravi$a, a polarizovani su u ravni$a koje $edju
sobo$ !rade pravi u!ao,
B1, Geo6e$ija, de%niija i podjela
2od nazivo$ !eo6e$ija podrazu$jeva se izuavanje sastava 8e$lje i dru!i6
planeta, 6e$ijski6 proesa i reakija koje su od!ovorne za sastav stijena i tla, kao i
kruzenje &$i!raija' $aterije i ener!ije koje transportuju 8e$ljine 6e$ijske
ko$ponente u vre$enu i prostoru, i nji6ovu interakiju sa 6idros/ero$ i at$os/ero$,
Fijeli se na:
-at$os/eru&!asoviti o$ota 8e$lje'
-bios/eru&s/era u kojoj postoji zivot'
-6idros/eru&vodeni o$ota 8e$lje'
-litos/eru&silikatna 8e$ljina kora'
-6alos/era&oksidno-sul%dna ljuska'
-sideros/era&nikalno-zeljezna jez!ra 8e$lje'
B4, Gradja i sastav 8e$lje
8e$lja je iz!radjena od $inerala, (trukturna !radja 8e$lje:
-8e$ljina kora &okeanska i kontinentalna'=
-7o6ov diskontinuitet=
-!ornji o$ota=
-prelazna zonaHsrednji o$ota=
-donji o$ota=
-Gutenber!ov diskontinuitet=
-vanjsko jez!ro=
-unutrasnje jez!ro,
B5, (edi$entna sredina
2roesi sedi$entaije iskljuivo se odvijaju na povrsini 8e$ljine kore, 2od utiaje$
vanjski6 sila &vjetar,te$peratura,kise,,,' $inerali jedne stijene e biti podlozeni
raspadanju, Taj $aterijal $ore ostati na to$ isto$ $jestu a $oze se i proeso$
transportovanja prenijeti na dru!u lokaiju, *a toj dru!oj lokaiji dolazi do
aku$ulaije te iste $aterije i dolazi do stvaranja nove sedi$entne stijene, 2roes
raspadanja, transporta i aku$ulaije naziva se lito!eneza dok je proes nastanka
talo!a tj zbijanje, ko$pakija i e$entiranje proes dija!eneze,
B;, 2olarizaioni $ikroskop, dijelovi i na$jena
2olarizaioni $ikroskop sluzi za ispitivanje $inerala u propustenoj svjetlosti, (astoji
se od $e6aniko! i optiko! dijela kao i pratee! pribora,
B@, *ikolova priz$a
*iolova priz$a je optika priz$a, -oristi se u optiki$ uredjaji$a , kao sto
supolarizator , Uz po$o priz$e dobija$o *ikolov snop polarizovane svjetlosti,
(astoji se od dva dijela, oba dijela su napravljena od kristala kalita, 8raka koja ulazi
u jedan kraj priz$e zbo! dvolo$nosti !reda raspada se na dva snopa, Kedna !reda
e ju odbiti dok e kroz dru!u proi i nastaviti svoju putanju,
BB, Rent!enske $etode ispitivanja $inerala
Rend!ensko istrazivanje $inerala svodi se na dvije $etode i to:
-$etoda $onokristala&za rad se koriste rend!enski zrai, a kao izvor rend!ensko!
zraenja sluzi na$ rend!enska ijev'
-$etoda praska&pri$jenjuje se ako su kristali $anji od + J &+E na +0''