RASPRAVE I LANCI

MOMILO PAVLOVI, nauni savetnik UDK 94(497.11)"1945/1948"

Institut za savremenu istoriju 323(497.1)"1945/1948"
Beograd, Trg Nikole Paia 11 329(497.11)"1945/1948"




ZATIRANJE POLITIKOG PLURALIZMA U SRBIJI
19451948

APSTRAKT: U lanku se, na izvorima prvog reda, analizira aktivna politika
jugoslovenskih komunista na zatiranju politikog pluralizma u zemlji i guenje
stranaka. Panja je posveena tajnoj policiji, oblicima njenog rada i pritisaka
na pojedince i grupacije koji su bili oznaeni kao opozicija, narodni neprijate-
lji i nenarodni elementi. Analizirano je i zatiranje Demokratske stranke za
koju su komunisti smatrali da je jedina realna opozicija, a voa stranke Milan
Grol percipiran je kao predvodnik opozicije i centar reakcije.

Kljune rei: Demokratska stranka, Radikalna stranka, Narodni front, opozicija,
narodni neprijatelj, Srbija, KPJ, Josip Broz Tito

Kraljevina Jugoslavija je u rat 1941. godine ula sa razbijenim politikim
strankama, koje su od 1929. bile zabranjene a od 1931. obnovljene samo kao ju-
goslovenske to je znailo da su morale imati odbore na itavoj teritoriji Kralje-
vine.
1
U ratnim okolnostima stranaki ivot je bio potpuno onemoguen i osim
linih kontakata nije postojalo organizovano partijsko nastupanje u prvim godi-
nama rata. Mada politike stranke u tim uslovima nisu bile organizovane snage,
njihovim vostvima je u emigraciji i od saveznika priznavan legitimitet i oni su
tako nastupali, uprkos injenici da se se odluke donosile na bazi konsultacija sa-

Rad je deo projekta Konflikti i krize saradnja i razvoj u Srbiji i regionu u 19. i 20.
vu (47030), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
1
Iako su u periodu 19311938. parlamentarni izbori odrani tri puta (1931, 1935. i 1938.
godine) na njima su uestvovale samo Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS), Jugoslovenska
radikalna zajednica (JRZ) i druge. Stare stranke kao Radikalna, Demokratska, Savez zemljoradnika
koje su do 1929. delovale pod tim nazivima nastavile su aktivnost preko svojih lidera koji su pripa-
dali tzv. Udruenoj opoziciji, a lanovi su se vie identifikovali i raspoznavali po starim strankama
nego prema strankama koje su nastale u doba linog reima kralja Aleksandra I Karaorevia.
Vie o politikim strankama u Kraljevini Jugoslaviji: Branislav Gligorijevi, Demokratska stranka i
politiki odnosi u Kraljevini SHS, Beograd 1970; Isti, Parlament i politike stranke u Jugoslaviji
19191929, Beograd 1970; Dragan Tei, Jugoslovenska radikalna zajednica u Srbiji 19351939,
Beograd 1997; Todor Stojkov, Opozicija u vreme estojanuarske diktature 19291935, Beograd
1969; Mira Radojevi, Udruena opozicija 19351939, Beograd 1994; Istorija graanskih stranaka
u Jugoslaviji, knj. 12, priredio Momilo Pavlovi, Beograd 2008.





Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 3/2011 10
mo izmeu nekolicine ljudi, ili samog predsednika. Zbog takve situacije politiki
ivot izraen kroz stranke prestao je da postoji u dotadanjoj formi gotovo na
celoj jugoslovenskoj teritoriji.
2
Linosti iz dotadanjih graanskih stranaka delom
su se potpuno povukle iz javnog ivota, a delom su saraivale sa okupatorom.
Izvestan broj odravao je veze sa ravnogorskom organizacijom Drae Mihailovi-
a, ili je u njoj aktivno uestvovao. Manji broj bivih graanskih politiara pri-
kljuio se partizanskom pokretu. Kako se rat bliio kraju ljudi koji su se bavili poli-
tikom poeli su da se aktiviraju na razliitim stranama i kod oba pokreta otpora.
Zavretak rata pobudio je nove nade za oivljavanje politikog ivota u
zemlji, ali sa osloboenjem nisu dole i politike slobode. Za komuniste iako je
rat bio zavren politiki obrauni sa neistomiljenicima predstavljali su nasta-
vak ratnih sukoba. Oni su vrsto drali sve konce vlasti u svojim rukama, odluni
da ne pitajui za cenu eliminiu sve politike protivnike koje su poslovino sma-
trali neprijateljima zemlje i naroda i odluni da beskompromisno brane tekovine
revolucije, odnosno svoju vlast. Iako se sporazumima sa kraljevskom vladom
Komunistika partija Jugoslavije obavezala da e omoguiti slobodan i nesmetan
politiki ivot u zemlji, njena strategija bila je usmerena na eliminaciju odnosno
ukidanje stranaka i ostvarivanje potpunog politikog jedinstva.
3

Do sazivanja Ustavotvorne skuptine zakonodavna vlast pripadala je
AVNOJ-u, koji je proiren predstavnicima politikih stranaka i grupa koje se nisu
kompromitovale saradnjom sa neprijateljem. Tako je AVNOJ prerastao u Privre-
menu narodnu skuptinu (PNS). Izvrna vlast u zemlji pripadala je jedinstvenoj
vladi, ali su glavnu re u njoj vodili komunisti. Meutim PNS i jedinstvenu vladu,
kojoj je dat atribut privremena, kontrolisali su komunisti a centar odluivanja nala-
zio se u Politbirou CK, uskom telu visokih predstavnika KPJ, na elu sa Titom.
Zadobivi meunarodni legitimitet komunisti su se okrenuli uvrivanju
vlasti u zemlji i stvaranju potpunog politikog jedinstva. Reenje su nali u pred-
ratnoj ideji Narodnog fronta koja je sada dobila sasvim drugi znaaj i sluila kao
politiki okvir za ostvarenje namera KPJ. Preko organizacija Narodnog fronta

2
U rasparanim jugoslovenskim oblastima vladalo se, uglavnom, putem ratnih ili okupa-
cionih provizorijuma, koji su onemoguavali normalan politiki ivot. Jedini izuzetak u tome inila
je donekle Nezavisna Drava Hrvatska (NDH), gde se i pored ustakog totalitarizma u skuenim
formama odravao i ivot HSS, a delimino i JMO.
3
U prvim razgovorima predstavnika komunistike vlasti u zemlji i kraljevske vlade izraenim u
sporazumima Titoubai nije bilo govora o uspostavljanju politikih stranaka, ali da bi se politika spora-
zuma sprovela u delo bili su potrebni izbori. A izbori sa jednom strankom i jednom listom nisu demokratski
izbori. Zato su sredinom novembra 1944. Edvard Kardelj, potpredsednik NKOJ i Ivan ubai, predstavnik
kraljevske vlade, odleteli u Moskvu na razgovore sa Staljinom o promeni sporazuma sa kojim je Staljin,
verovatno u dogovoru sa erilom, bio saglasan. Po povratku iz Moskve, 7. decembra 1944, zakljuen je
aneks sporazuma kojim je predvieno da e izbori za Ustavotvornu skuptinu biti odrani najkasnije tri me-
seca posle osloboenja zemlje na osnovu Zakona o izborima za Ustavotvornu skuptinu koji e garantovati
punu slobodu izbora, zbora i udruivanja, slobodu tampe, opte i tajno glasanje kao i obrazovanje kandidat-
skih lista svake politike partije odvojeno ili udruenih politikih partija.
3
Ovim aneksom je potvreno fak-
tiko stanje i stvorene mogunosti za obnavljanje viestranakog sistema u Jugoslaviji.





Zatiranje politikog pluralizma u Srbiji 19451948 11
komunisti su neutralisali vostva politikih stranaka, izazivali rascepe u njima i
time ih slabili i odvajali od lanstva koje je bilo obuhvaeno frontovskim orga-
nizacijama, za iji program su morali da se zalau svi njegovi lanovi.
4
U Narod-
nom frontu Srbije poetkom 1945. nalo se est stranaka i grupa, a van NF samo
neke politike grupe.

Pregled politikih stranaka

Na politikoj pozornici u Jugoslaviji 1945. pojavilo se trinaest politikih
stranaka, ne raunajui KPJ, od ega na podruju Srbije devet. Komunisti su pre-
ko svojih organa bezbednosti pratili rad 13 stranaka i velikog broja pojedinaca,
pripadnika stranaka koje su smatrali neprijateljima.
5


Stranka Voa Status
Demokratska stranka Milan Grol van fronta
Narodna radikalna stranka Milo Trifunovi van fronta
Jugoslovenska republikanska stranka Jaa Prodanovi u Frontu
Narodna seljaka stranka Dragoljub Jovanovi u Frontu
Zemljoradnika stranka Milan Gavrilovi deo van Fronta,
deo u Frontu
Socijalistika partija ivko Topalovi u Frontu
Socijal-demokratska partija
Jugoslavije
Nedeljko Divac u Frontu
Samostalna demokratska stranka Savica Kosanovi u Frontu

Obnavljanje rada i legalizacija stranaka mogli su se obaviti na dva nai-
na: davanjem izjave o pristupanju Jedinstvenom narodnom frontu (JNOF), odno-
sno Narodnom frontu (NF); podnoenjem zahteva nadlenim vlastima, to jest
Ministarstvu unutranjih poslova za odobrenje rada strankama prema zakonu.
(Pojedine stranke su na oba ova naina obnovile svoj politiki ivot, Republikan-
ska stranka, Socijalistika i druge.)
Veina pomenutih stranaka obnovila je formalno delatnost do jeseni
1945, podnosei prijavu nadlenim organima, osim KPJ i Zemljoradnike stran-
ke.
6
Dobar deo ovih stranaka, koje su pre rata bile marginalnog politikog znaa-

4
Vie o tome: Branko Petranovi, Narodni front u politikom sistemu Jugoslavije 19451949,
Istraivanja, br. 8, Novi Sad 1979.
5
Osim navedenih, na prostoru van Srbije delovale su i bile praene Hrvatska seljaka
stranka, Slovenska ljudska stranka, Hrvatska republikanska seljaka stranka i Hriansko socijali-
stika stranka Slovenije.
6
Gotovo sve pomenute stranke obnovile su i formalno delatnost do jeseni 1945. u skladu
sa Zakonom o udruenjima, zborovima i drugim javnim skupovima od 25. avgusta 1945, koji je
predviao da stranke i udruenja koji su postojali pre 6. aprila 1941. ako nameravaju da obnove
svoj rad moraju podneti prijavu nadlenim vlastima s potpisima lanova svih organa (glavnog,
upravnog i nadzornog odbora) ili pojedinaca, sa programom ili statutom stranke odnosno udrue-
nja. Jedino Zemljoradnika stranka i KPJ nisu podnele zahteve za obnovu rada na ovaj nain. U
posleratnom periodu nije zapaena znaajnija aktivnost Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS),





Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 3/2011 12
ja, saraivao je sa komunistima u Narodnom frontu, to ih je vodilo obelanjivanju,
tihoj asimilaciji i konanom nestanku sa politike scene. Proces njihovog gaenja
uglavnom je okonan do sukoba sa Informacionim biroom (IB) 1948. godine. Samo
nekoliko stranaka, odnosno grupa u njima, zadralo je dosledan opozicioni stav.

Opozicija kao neprijatelj naroda

Komunisti su opoziciju videli i doivljavali kao neprijatelja. Opozicija
predstavlja sve ono staro, ono to je nekada bilo na vlasti. Opoziciju sainjavaju
oni koji su, kad su bili na vlasti, ugnjetavali pojedine narode Jugoslavije, onemo-
guavali socijalnu pravdu, tlaili radne mase. To su ljudi iz opozicije. A mi smo
u dobrom poloaju jer nosimo progres. Narod je za taj progres, narod je za novu
Jugoslaviju, onakvu kakvu mi stvaramo... A opozicija hoe ono staro, ono to je
nekad bilo u staroj Jugoslaviji. U novoj Jugoslaviji, meutim, ima vrlo malo ljudi
koji hoe opet ono staro.
Ja ovu nau opoziciju ne nazivam opozicijom. Opozicija u jednoj dra-
vi ne slae se s izvjesnim taktikim stvarima, hoe neto bolje, ona zauzima opo-
zicioni stav prema reimu ili prema vladi. Kod nas opozicija nije takva. Ona nije
dala nijednu ideju koja bi bila bolja od onoga to smo mi dali u programu Narod-
nog fronta. Ona uope i nema programa. To nije opozicija. To je onaj stari lager
neprijatelja naroda, koji vuku toak historije natrag, a toak ih okree oko sebe i,
razumije se, smrvie ih.
7

Komunisti su polazili od potrebe ostvarivanja politikog jedinstva na e-
lu sa KPJ i stava da su politike linosti i stranke krive za rat i raspad zemlje, da
predstavljaju buroaske krugove koji se bore za vlast i mo, zatim da je veina
stranaka, posebno u Srbiji, podravala pokret Drae Mihailovia raunajui da

Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ), Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO) i dr.
Momilo Pavlovi, Politiki programi Demokratske, Narodne radikalne, Jugoslovenske republi-
kanske, Socijalistike i Socijaldemokratske stranke iz 1945, Istorija XX veka, br, 1/1985, 119155.
7
Razgovor Tita sa poljskim novinarima 2. oktobra 1945, Borba, 3. oktobar 1945. Kao
glavni ideolog komunistike partije ilas je naroito bio otar prema Grolu: Ljudi kao Milan Grol
koji su u toku rata dopunili svoje politiko vaspitanje u inostranstvu, u emigraciji, kao lanovi emi-
grantskih vlada ili kao krupne figure itavog tog emigrantskog brloga spletaka, izdaje, pijunae,
zloina, karijerizma i korupcije, izgubili su s tim zakonima nadu da e moi usuti vodu u Titovo
vino, natjerati vostvo oslobodilakog pokreta da skrene s puta kojim je narod povelo i na koji ga je
narod postavio... U nedostatku jaeg i veeg, mali konfuzni politiar Milan Grol, konzervativni
intelektualac, po porijeklu Nijemac, po kulturi Francuz, po politici velikosrbin, frazer o demokrati-
ji, koji nikad nije umio ni imao snage da shvati svu veliinu zbivanja u naim narodima i koji je cio
vijek proveo u nadmudrivanju, trebalo bi da postane barjaktar tog pohoda, ili bar, po unaprijed
smiljenom planu, ako voda ne razblai vino, ili ako uopte ne bude ni usuta u vino, otvori seriju
pohoda koji bi onemoguili da se dovri veliko djelo naroda Jugoslavije, a pomogli da se kompro-
mituje u inostranstvu borba koju su vodili narodi Jugoslavije i u kojoj su dali stotine hiljada ivota i
neprocjenjiva materijalna bogatstva. Ili: Iza opozicije kriju se udovita izdaje i zloina. Iza inte-
lektualske glave Milana Grola viri Draa Mihailovi, vire Ljotievi i Nedievi ideolozi koji ekaju
spas od Grolovske demokratije Borba, 22. septembar, 1945.





Zatiranje politikog pluralizma u Srbiji 19451948 13
uz pomo DM pokreta i saveznika uzme vlast u svoje ruke po odlasku Nemaca,
kao i injenice da su se u toku rata stranke potpuno raspale kao jedinstvene poli-
tike organizacije. Shodno tome, oni su preko svojih organizacija revnosno pratili
aktivnosti stranaka i posebno stranakih lidera, a u svojim analizama izvodili za-
kljuke o njihovoj delatnosti, namerama i ciljevima, sa preciznim uputstvima po-
licijskim organima kako da se ponaaju prema opoziciji, koja je smatrana neprija-
teljem zemlje i naroda. Za operativne potrebe OZNE i kasnije slube unutranjih
poslova sainjeno je nekoliko elaborata o politikim strankama u Jugoslaviji, u
kojima se daje istorijski pregled razvoja stranaka i politikog ivota u zemlji. Ti
elaborati su obuhvatali i podatke o aktivnostima stranaka odnosno stranakih li-
nosti i njihov rad na pijunsko-subverzivnoj osnovi.
8


Ulazak u Narodni front linija podela u strankama

Iako pravih stranaka nije bilo niti su mogle da se organizuju uprkos izda-
tim reenjima za rad ve se radilo o delovima rukovodstava i manjim grupama
lanova okupljenih oko glavnih odbora pojedinih stranaka, komunisti su i njima
pridavali veliki znaaj.
Narodni front dugo Antifaistiki front po zamisli vostva KPJ
predstavljao je iroku politiku organizaciju koja objedinjava sve ono to je
oznaeno kao napredno, bilo pojedinano ili grupno, podrazumevajui i poli-
tike stranke. Ako su prihvatale program fronta kao svoj, strankama je bilo do-
zvoljeno da kao politike grupacije pristupe NF. Program Narodnog fronta, im
je donet, oznaen je jedino ispravnim i naprednim. Sve ono to je imalo druki-
ji program, bilo je reakcionarno i neprijateljsko. To se posebno odnosilo na
stranke koje su nastojale da van ove organizacije istaknu svoj program i da
stvore stranake organizacije. Budui da Demokratska stranka Milana Grola ni-
je htela da pristupi NF, preko mehanizama propagande bila je napadana kao re-
akcionarna stranka koja eli povratak na staro. Isticano je da se njena zalaga-
nja za demokratiju ne mogu ostvariti mimo Narodnog fronta, jer je, navodno,
to najdemokratskija organizacija u kojoj postoje razliita miljenja. Da bi
pospeili rascep u stranci komunisti su u NF uvukli istomiljenike ili tajne
lanove KP iz Demokratske stranke dajui ovoj grupi irok publicitet i mo-
gunost da napada Grola i njegovu kliku kao reakcionarnu. Ovu grupu su
predvodili V. Zeevi, ministar unutranjih poslova i M. Carevi. Ovaj primer
pokazuje da je KPJ na pitanju ulaska u Narodni front napravila snanu poli-
tiku diferencijaciju u redovima predratnih politikih stranaka, razbijajui ih ili
politiki umrtvljujui.
9


8
Istorija graanskih stranaka u Jugoslaviji, knjiga 1 i 2, priredio Momilo Pavlovi, Beograd
2008. Posebno interesantna je knjiga prirunik pod naslovom Graanske stranke u Jugoslaviji, tampana
za potrebe kole za unutranju upravu 1956, u godini kada politikih stranaka u zemlji uopte nije ni bilo.
9
Neki dan bilo je kod mene oko 36 delegata Demokratske partije. A voa te partije, kao
to vam je poznato, jeste Grol, koji se odvojio od svojih pristalica. Kod mene su bili ljudi seljaci,





Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 3/2011 14
Uzimajui u obzir stav stranakih rukovodstava prema Narodnom frontu
bive graanske stranke podeljene su u etiri grupe:
1. Prva grupa obuhvata stranke koje su u celini ostale van Narodnog
fronta i odbacile svaku saradnju sa njim kao: Narodna radikalna stranka, Hrvat-
ska seljaka stranka i Slovenska ljudska stranka. Izuzetak su inili pripadnici
ovih stranaka koji su u toku rata prili NOP-u.
2. Drugu grupu ine stranke iji je napredni deo priao NF, a drugi
reakcionarni ostao po strani odbijajui saradnju sa njim. Tako je NF-u prilo
napredno krilo Demokratske stranke na elu sa Ivanom Ribarem, Vladom Ze-
eviem, Miloem Careviem i drugima. Od Zemljoradnike stranke NF-u je pri-
la grupa na elu sa Brankom i Vasom ubriloviem, Markom Vujaiem i dru-
gim, a od Samostalne demokratske stranke grupa sa Savom Kosanoviem, Hin-
kom Krizmanom i ostalima.
3. Treoj grupi pripadaju stranke koje su sa kompletnim rukovodstvom
ule u NF, smatrajui ga koalicijom stranaka u kojoj svaka od njih moe voditi
samostalnu politiku, pa kad su uvideli da to ne mogu ostvariti oni su se povukli iz
NF-a, bilo delimino ili kao celina. To su Socijal-demokratska stranka na elu sa
Nedeljkom Divcem i Veljkom Kovaeviem; Socijalistika stranka sa Milora-
dom Beliem i Bogdanom Krekiem i Narodna seljaka stranka na elu sa dr
Dragoljubom Jovanoviem.
4. etvrtu grupu ine stranke ije je kompletno rukovodstvo, osim poje-
dinaca, prilo NF-u. Tu spadaju: Republikanska stranka sa Jaom Prodanoviem,
Vladom i Stanojem Simiem; Hrvatska republikanska seljaka stranka formirana
po zavretku rata od pristalica HSS-a koji su uestvovali u NOB-u na elu sa
Franom Frolom i dr.; Hriansko socijalistika stranka Slovenije na elu sa
Edvardom Kocbekom koja je 1941. prila Osvodobilnoj fronti i Ujedinjena ze-
mljoradnika stranka koja je stvorena posle osloboenja (posle istupa i hapenja
Dragoljuba Jovanovia), od naprednijih delova Narodne seljake stranke sa
Ninkom Petroviem i Zemljoradnika stranka sa braom ubrilovi i drugim.
10


nekadanji poslanici, sastavni dio Demokratske stranke. Oni su imali u Beogradu zemaljsku konfe-
renciju i poslije toga su doli k meni. Ja sam dva sata razgovarao s njima i nisam vidio nikakve raz-
like izmeu njih i nas. I oni i mi smo u Narodnom frontu. Oni rade u narodnim odborima, rade na
obnovi nae zemlje. Pitao sam ih da li ima pogrenih postupaka od strane naih narodnih vlasti. A
oni kau: ima, ali to nije iz zle namjere, nego iz neznanja. Kod tih demokrata nisam vidio ono to
vidim kod Grola i njegove male grupice. Demokrati oko Grola nee da vide nita to je pozitivno.
Oni vide samo negativne stvari i tim negativnim stvarima stalno bombarduju. A pravi demokrati vi-
de ono to je pozitivno i razlikuju pozitivno od negativnog i za negativno kau da emo zajedniki
ukloniti i popraviti. Razgovor Tita sa poljskim novinarima 2. oktobra 1945, Borba, 3. oktobar 1945.
Vie o ovom pitanju: Branko Petranovi, Narodni front u politikom sistemu Jugoslavije 19451949,
Istraivanja, br. 8, Novi Sad 1979; Vojislav Kotunica i Kosta avoki, Stranaki pluralizam ili moni-
zam, Beograd 1983; Momilo Pavlovi, Istorija Demokratske stranke 19411952, 245249.
10
Oko saradnje u NF dolazilo je do sukoba i razmimoilaenja gotovo u svim stranakim
vostvima. Tako jo 1945. iz NF-a istupa grupa desnih zemljoradnika na elu sa Kostom Kosti-
em. U Republikanskoj stranci neznatno desno krilo sa Gligorijem Vukojeviem vri pritisak na





Zatiranje politikog pluralizma u Srbiji 19451948 15
Prokomunistike frakcije u strankama
Stranka Frakcije
Demokratska I. Ribar, V. Zeevi, M. Carevi
Radikalna Bata Dimovi, Stamenko Stoi
Zemljoradnika Braa ubrilovii, Marko Vujai
Samostalna demokratska stranka Sava Kosanovi, Hinko Krizman
Narodna seljaka stranka Ninko Petrovi

Policijski pogled na rad stranaka

Svaki pokuaj rukovodstava stranaka da se organizuju i javno istupe u
politikom ivotu zemlje komunisti su suzbijali na razne naine, smatrajui da su
gotovo svi oni koji su se vratili u zemlju agenti kapitalistikih obavetajnih slu-
bi koji se odmah aktivno ukljuuju u neprijateljsku delatnost svojih stranakih
grupa.
11
Od samog poetka rad graanskih stranaka imao je za cilj da onemo-
gui zdrav razvoj politikog ivota u Jugoslaviji i angaovanje svih snaga u ob-
novi zemlje. Oni nastoje da razviju partijske sukobe na bazi svojih uskopartijskih
interesa kako bi oslabili jedinstvo naih naroda i doveli do strane intervencije.
Tako se odmah posle osloboenja razvija iva aktivnost politike reakci-
je na elu sa ostacima rukovodstva bivih graanskih stranaka. Njihov osnovni
zadatak je oivljavanje stranakog ivota, reorganizovanje i popuna glavnih od-
bora, stvaranje niih organizacija na terenu i meusobno povezivanje stranaka u
cilju zajednikog istupanja... Glavni odbori stranaka i njihovi klubovi postaju
centri okupljanja i aktivnosti politike reakcije.
12

Posebno su karakteristine ocene rada dve najjae predratne politike
stranke, Radikalne i Demokratske.
Od radikala iz Glavnog odbora, naroito aktivnim smatrani su Ante Ra-
dojevi, Lazica Markovi, Milutin Kopa, Milentije Simovi i drugi, kao i Mia
Trifunovi po dolasku iz emigracije. Radei na povezivanju pristalica stranke
radikali istupaju sa parolom ujedinjenja svih radikalskih funkcija, ukljuivi i
radikalski deo iz JRZ. Oko Glavnog odbora stranke okupljaju se i ostali reakcio-
narni elementi i pripadnici raznih profaistikih organizacija.
Nastojei da onemogue konsolidovanje stanja u zemlji i konano oslo-
boenje zemlje, radikali izdaju letak u kome osuuju upuivanje na klanicu
(Sremski front) neobuenih omladinaca. Dalje trae demobilizaciju vojske naro-
ito omladine, rasputanje milicije, ukidanje prekih vojnih sudova za civilna lica,
uspostavljanje redovnog i nezavisnog sudstva, ispunjenje u celini sporazuma Ti-
toubai, garantovanje graanskih sloboda, slobodu od straha, povlaenje svih

rukovodstvo i Glavni odbor stranke da istupi iz NF-a. I u ostalim strankama koje su prile NF-u
postojale su grupe koje su zauzimale razliit stav prema NF.
11
Iz emigracije su dolazili pojedini stranaki lideri (Milan Grol, ef Demokratske stranke,
Mia Trifunovi, ef Radikalne stranke, dr ubai i dr utej lanovi rukovodstva HSS, Mato Ru-
skovi iz Zemljoradnike stranke, Franc Snoj, funkcioner Slovenske ljudske stranke i drugi).
12
M. Pavlovi, Istorija Demokratske stranke 19411952, 231.





Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 3/2011 16
zakona donetih od Privremene skuptine, obavljanje izbora za Ustavotvornu
skuptinu pod kontrolom strane komisije itd.
Radikali prijavljuju rad stranke sa njenim stranim programom koji im je
odobren. Od samog poetka u rukovodstvu stranke dolazi do podvojenosti po
pitanju aktivizacije i samostalnog istupanja stranke. Jedini su smatrali, poto je
stranka prijavljena da treba poeti sa njenim organizovanjem popunom Glavnog
odbora sa mladim aktivnijim ljudima, kao i da stranka javno istupa u politikom
ivotu zemlje na izborima itd. Radikali su pokuavali da pokrenu svoj list kao
organ stranke, slian Grolovoj Demokratiji, ali su po prestanku izlaenja De-
mokratije i oni odustali od te namere. Na planu angaovanja stranke istiu da
treba raditi postupno i to prvo kroz okupljanje u stranakim prostorijama Pariz,
a zatim da se pree na formiranje stranakih organizacija u Beogradu a posle i u
unutranjosti.
Grupa na elu sa Miom Trifunoviem smatrala je da stranka u ovim
uslovima ne moe samostalno istupati ve treba konspirativno da radi na povezi-
vanju sa ostalim strankama da stvara politike blokove, jer jedino na taj nain
moe pretstavljati ozbiljnijeg politikog partnera Narodnom Frontu. Oni su bili
miljenja, da e doi do sukoba izmeu zapadnih sila i SSSR-a i da e se unutra-
nje jugoslovensko pitanje reiti intervencijom spolja, pa su samim tim smatrali
da je stanje u zemlji privremenog karaktera. Iz tih razloga nastojali su da se orga-
nizuju i poveu sa ostalim buroaskim politikim grupama kako bi u momentu
intervencije bili pripremljeni, a s druge strane da se ne bi izlagali pritisku i udaru
narodnih vlasti.
Pojedini lanovi rukovodstva stranke povezuju se sa emigracijom, stra-
nim ob. slubama i stranim novinarima dajui im lane i tendenciozne izvetaje o
stanju u zemlji. Meutim poto radikali ne uspevaju da izvre zamiljenu reorga-
nizaciju i uvrenje stranke, a takoe ne ostvaruju politike blokove sa drugim
strankama, njihova aktivnost za izbore 194546 godine, svodi se na neprijatelj-
sku agitaciju i propagandu i pozivanje svojih pristalica na apstinenciju.
Njihovi pokuaji na povezivanju i okupljanju pristalica stranke nisu us-
peli tako da se itava aktivnost Radikalne stranke svela uglavnom na ui krug
oko Glavnog odbora i pojedinih lanova, od kojih su veina kroz razne forme
neprijateljske delatnosti otkriveni i sueni i tako kompromitovani.
13

Od demokrata predmet posebne panje bili su Milan Grol, Savko Duka-
nac, Dragi Joksimovi, Nikola onovi i drugi lanovi Glavnog odbora stranke.
Osim lista Demokratija kao organa stranke, kod demokrata je naroito zapaena
aktivnost ilegalnih organizacija Demokratske omladine, u ijim se redovima
najveim delom nalaze mlai intelektualci koji su u toku rata bili u etnicima ili
etnikoj omladinskoj organizaciji JURAO.
14


13
Isto, 231.
14
Po pitanju organizacije stranke, taktiziranja i njenog istupanja, takoe dolazi do po-
dvojenosti. Na traenje nekih lanova da stranka samostalno izae na izbore sa svojim listom Grol





Zatiranje politikog pluralizma u Srbiji 19451948 17
Stranki je odobren rad ali kao i ostale ne izlazi na izbore samostalno, ni-
ti u sklopu sa ostalim graanskim strankama, jer nije dolo do ostvarenja njenih
politikih kombinacija, te se i ona odluuje na apstinenciju. I kod Demokrata se
itava aktivnost stranke svela na ui krug oko rukovodstva stranke i pojedinih
grupa demokratske omladine, zbog ega se stranka nije mogla politiki afirmi-
rati, niti kao politika organizacija javno istupati.

Reakciju treba unititi

Gotovo sve politike grupe koje nisu saraivale sa komunistima smatra-
ne su za reakcionarne grupe graanskih politiara, ma koliko meusobno razje-
dinjene i u ranijoj borbi oko vlasti zavaene, sada se sjedinjuju i zajedniki istu-
paju protiv postojeeg dravnog i drutvenog ureenja u zemlji. Tako ostaci raz-
jedinjene buroazije, organizujui se politiki, ekaju pogodan momenat da pre-
u u kontraofanzivu, raunajui na pomo inostranstva. Meutim, poto nisu
imali oslonca u irokim masama i zbog izdajnike delatnosti kompromitovana,
kao i usled unutarstranake surevnjivosti oslabljena, stranaka vostva nisu mo-
gla izvriti organizaciju svojih stranaka i kroz politiku borbu suprotstavljajui se
liniji KP i Narodnog fronta, iji je uticaj stalno jaao. Sve politike kombinacije
na liniji stvaranja politikih blokova kao opozicije Narodnom frontu u cilju je-
dinstvenog istupanja na izborima ostale su bez uspeha. Plaei se poraza na izbo-
rima i daljeg kompromitovanja kao i naih mera, sve stranke odluuju se na ap-
stinenciju irei neprijateljsku agitaciju i propagandu o jednopartiskom sistemu,
diktaturi KP da u zemlji nema slobode udruivanja tampe itd. Smatrano je da je
rad ovih politikih linosti tetoinski i saboterski, a njihove aktivnosti rad
kroz razne forme neprijateljske delatnosti.
Te forme neprijateljske delatnosti stranaka podeljene su na dva perioda:
1. Kontrarevolucionarna delatnost pripadnika graanskih stranaka prvih godina
posle osloboenja; 2. Oivljavanje neprijateljske aktivnosti graanskih politi-
ara posle izlaska rezolucije IB.
U prvom periodu, do izbora za Ustavotvornu skuptinu 11. novembra
1945. aktivnost stranakih linosti smatrana je kontrarevolucionarnom i pove-
zanom sa zapadnim kapitalistikim silama. Ova aktivnost se ispoljavala kroz
najotrije ilegalne forme neprijateljskog delovanja na liniji stvaranja politikih
blokova, ilegalnih politikih i teroristikih organizacija, pijunae, pomaganja

je, plaei se poraza i mera narodnih vlasti, govorio da demokrati ne mogu u tadanjoj situaciji izii
samostalno na izbore jer bi izgubili to bi znailo slabljenje autoriteta i likvidaciju stranke. I 1947
god. pojedini lanovi Glavnog odbora Dukanac, Joksimovi i dr. predlau da Demokratska stranka
ide na optinske izbore i da nastupi samostalno sa svojom listom u Beogradu, radi probe. Ovaj
predlog oni su pravdali da vlasti u Beogradu nee vriti pritisak zbog meanja Zapada no Grol je i
taj predlog odbio sa istom motivacijom. Slino radikalima i demokrati se aktiviziraju naroito na
izbore 1945. i 1946. g. kada pokuavaju da kroz stvaranje raznih politikih blokova sa drugim
strankama istupe kao opozicija Narodnom frontu. Isto, 233.





Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 3/2011 18
banditizma, uspostavljanja veza i koordiniranja zajednikog rada sa emigracijom,
irenja prevratnike agitacije i propagande, sabotiranja naih privrednih i drugih
mera, tetoinstva itd.
Jedna od najstalnijih formi neprijateljske aktivnosti svih ostataka gra-
anskih stranaka bila je agitacija i propaganda, koja je imala prevratniki ka-
rakter.
15
Sve kritike, ak i dobronamerni predlozi predstavnika stranaka u PNS
smatrani su neprijateljskom akcijom. U takvim okolnostima svako artikulisanje
politikih stavova ili svaka stranaka aktivnost bili su onemogueni i opasni, jer
je hapenje visilo u vazduhu svakog trenutka.
Komunisti su smatrali da su usmena agitacija i propaganda bile stalan i
osnovni oblik neprijateljskog delovanja. Jedna od karakteristika u njenom spro-
voenju bilo je korienje stranakih prostorija klubova gde su na zajednikim
sastancima graanski politiari diskutovali o politikim problemima, zauzimali
stavove i preko mree svojih pristalica prenosili ih dalje. U nekim stranakim
prostorijama bilo je zavedeno i deurstvo (radikali), kako bi se stalno odravao
meusobni kontakt. Zato su stranake prostorije i stanovi predstavnika stranaka
bili predmet posebne opservacije, odnosno danononog, ak ne i diskretnog nad-
gledanja. Posebno su praene prostorije i stanovi predstavnika Demokratske
stranke M. Grola, D. Joksimovia i drugih.
16
Kada su izgubili stranake prostorije,

15
Neposredno posle osloboenja kada buroazija jo uvek gaji nade da e intervencijom
zapadnih sila doi do restauracije kapitalizma u Jugoslaviji, forme neprijateljske delatnosti imaju
daleko otriji karakter no to je to bio sluaj docnije. Otuda je jedna od bitnih karakteristika za agi-
taciju i propagandu u ovom periodu, ta da je ona imala prevratniki karakter. Buroaski politiari
nastojei na razliite naine da odre psihozu nesigurnosti postojeeg drutvenog ureenja perma-
nentno su irili vesti o skoroj promeni od prolea do prolea, otvoreno pozivali na obaranje posto-
jeeg sistema itd. da bi sam razvoj dogaaja koji je iao u suprotnom pravcu uinio njihove prog-
noze deplasiranim i smenim. Sve ove verzije i alarmantne vesti o nestabilnosti poretka, o interven-
ciji Zapada itd. imale su za cilj da spree konsolidovanje zemlje i odvrate mase od uea u akcija-
ma koje je organizovao Narodni front za obnovu i izgradnju zemlje. Naroito je prvih godina posle
osloboenja /19451946 g). razvijena neprijateljska propaganda po pitanju izbora. Nemajui snage
da se u politikoj borbi suprotstave Narodnom frontu i hteli su da umanje znaaj izbora, graanski
politiari kroz razne forme agitacije i propagande istiu da u zemlji nema demokratije, da KP kroz
jednopartijski sistem ostvaruje svoju diktaturu, da izbori nisu demokratski bez saveznike kontrole
itd. Ovim parolama oni su nastojali da prikriju prave razloge zbog kojih nisu ili na izbore, tj. svoju
politiku slabost i izolovanost od mase. Graanske stranke u Jugoslaviji, prirunik tampan za
potrebe kole za unutranju upravu, Beograd 1956.
16
U ovom smislu karakteristian je sluaj poslanika i pripadnika Glavnog odbora DS-a dr
Dragia Joksimovia koji je praen a kua mu je bila pod neprestanom prismotrom. Poto praenje
nije prestalo Joksimovi je napisao pismo OZNI o praenju i pijuniranju kue: Ima mesec dana
kako se izvesni nepoznati mi ljudi vrzmaju i danju i nou po gustim kukuruzima oko moje vile u
Panenoj ulici br. 4 reon V. Primetio sam da me neki od ovih ljudi, kada izjutra poem sa vile u
kancelariju redovno prate ... Jutros me je od zgrade Pravnog fakulteta do blizu crkve Sv. Marka
pratio jedan radnik koji je od zgrade V reona do zgrade Pravnog fakulteta bio i u tramvaju blizu
mene. U trenutku pisanja ovog podneska (pote) oznaava da se radnik nalazi se jo preko puta
zgrade moje kancelarije. Dostavljam jo i to da su u ponedeljak, jo pre 11 meseci, moji ukuani
oko 9 sati uvee primetili dva oveka kako spavaju u kukuruzu neposredno uz ogradu zadnje strane
moje vile. Odmah je o ovome obaveten milicajac koji se nalazio ispred moje vile. Ovaj milicajac





Zatiranje politikog pluralizma u Srbiji 19451948 19
sastanke su odravali po stanovima rukovodilaca stranaka i drugim mestima, gde
su pristalice iz unutranjosti zemlje dobijale instrukcije.
17

Druga karakteristika neprijateljske agitacije i propagande prvih godina
posle osloboenja naena je u pismenoj propagandi. Uprkos izjavama Tita, Moe
Pijade i drugih vodeih ljudi da je sloboda tampe zagarantovana, prirunik Gra-
anske stranke u Jugoslaviji oznaio je kao neprijateljske legalne listove strana-
ka, ali i polulegalni i ilegalni tampani materijal, letke, pisane parole itd. koje su
rasturane preko mree pristalica, a naroito omladinske organizacije stranaka. U
takve listove su ubrajani organ Demokratske stranke Demokratija, Zemljoradni-
ke stranke Male novine, HSS-ov list Narodni glas.
18

Dakle, svaka kritika, svaki prigovor, alba i sl. tretirani su kao neprija-
teljska delatnost. Komunisti su sebe i svoju politiku smatrali nepogreivom i ne-
prikosnovenom. Kritika, posebno ako je dolazila od pripadnika stranaka, inkri-
minisana je kao krivino delo.

Onemoguavanje stvaranja politikih blokova

Poseban vid neprijateljske delatnosti predstavljao je pokuaj stvaranja
politikih blokova s ciljem objedinjavanja svih ostataka graanskih politikih
grupa i ostale reakcije. A sve radi zajednikog istupanja na planu stvaranja udru-
ene politike opozicije kao protivtee liniji KP u Narodnom frontu. Ova forma
je naroito zastupljena prvih godina posle osloboenja, pred izbore 1945. i 1946.

je odmah krenuo u kukuruz na pokazano mesto pronaao oznaena dva oveka i sproveo ih u odsek
milicije koji se nalazi na uglu ulice Krfske i Sv. Nikole. Sve ovo saoptavam Ozni, s molbom da
proveri koji su to ljudi koji se neprekidno nalaze oko moje vile i koji me prate. Ako bi ovi ljudi bili
izvesni odgovorni organi stvar je u redu. Za sluaj da pak to ne budu odgovorni organi, molim
Oznu da preduzme protiv njih, ono to bude nala za shodno da treba preduzeti. Poetkom sep-
tembra 1945. policajci su posle ponoi upali u stan D. Joksimovia, koji je potom od Predsednitva
Narodne skuptine traio odgovor da li narodna milicija ima pravo da bez ikakvog obrazloenog
pismenog reenja upada nou u stanove graana, nata mu je odgovoreno da milicija nije znala o
kome se radi i da je jedan omladinac-prolaznik prijavio da se tu dre sumnjivi sastanci. AJ, fond
Narodna skuptina, f. 7. Pismo D. Joksimovia Predsednitvu Privremene narodne skuptine od 10.
septembra 1945. i odgovor pomonika ministra unutranjih poslova Srbije od 14. septembra 1945.
17
Usmena agitacija sprovodila se na taj nain to su na sastancima ueg kruga pristalica
sa rukovodiocima stranaka dobijane direktive koje su se preko mree pristalica irile dalje. Bilo je
uobiajeno da i pristalice iz unutranjosti prilikom dolaska u centrale stranaka redovno kontaktiraju
sa rukovodstvima te su se tako neprijateljske parole, direktive i stavovi irili i u unutranjost. Dra-
goljub Jovanovi, kao i drugi politiari, dobijao je izvetaje sa terena o stanju na selu pa je taj mate-
rijal koristio za teoretske sastanke sa pristalicama.
18
I druge stranke su pokuavale da organizuju izdavanje svojih listova. Mia Trifunovi i
radikali oko Glavnog odbora otpoeli su pripreme za pokretanje Samouprave i u tu svrhu su priku-
pljali priloge od pristalica, ali im taj poduhvat nije uspeo. I graanske stranke koje su ule u Narod-
ni front tampale su svoje listove. Republikanska stranka je izdavala list Republika, Ujedinjena
zemljoradnika stranka do kraja svog postojanja list Selo, a HRSS Slobodni dom. Iako je delatnost
ovih listova bila na liniji NOF-a, u njima su esto dolazile do izraaja izvesne antisocijalistike
tendencije. Isto.





Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 3/2011 20
Stvaranje politikih blokova vreno je na inicijativu zapadnih obavetajnih slubi
i politikih organizacija... i njihovi agenti u pojedinim graanskim strankama.
Politika emigracija takoe daje direktive u tom smislu. U priruniku su poseb-
no obraeni Agrarno-socijalistiko-demokratsko-republikanski blok, Graansko-
demokratski, Srpski front i Stranka narodnog sporazuma. Demokratska stranka
Milana Grola vezivana je za stvaranje graansko-demokratskog bloka. Iako su
stranake voe razgovarale o ovim temama a ujedinjavanje pred izbore postala
nunost, ipak nije dolo do realizacije nijednog politikog aranmana ni pred iz-
bore 1945. a ni kasnije.
19

Stvaranje Graansko-demokratskog bloka direktno je vezivano za sarad-
nju demokrata i radikala. Ve marta 1945. dolazi do razgovora izmeu Milana
Grola, efa Demokratske stranke i Ante Radojevia, zamenika efa radikalne
stranke o tome kako i na koji nain okupiti stranke i grupe politiara koji nisu
pristupili Narodnom frontu. Dolaskom Mie Trifunovia iz emigracije ova se
akcija nastavlja jo ivlje. U cilju ostvarenja politike opozicije oni su se dogovo-
rili kako prii njenom organizovanju. Mia Trifunovi je pored rada u radikalnoj
stranci trebao da doe u vezu sa politiarima bive JRZ i desnim zemljoradnici-
ma Milana Gavrilovia, koji nisu prili Narodnom Frontu. Grol je uzeo za sebe
da razgovara sa Kostom Kumanudijem iz JNS, utejom iz HSS i Savom Kosa-
noviem iz Samostalne demokratske stranke. Inicijativu i podstrek strankama
ovog bloka davala je engleska obavetajna sluba. Kao to se vidi on je imao ire
meustranake razmere u cilju zajednikog istupanja na izborima 1945. U isto
vreme i na potstrek iz inostranstva i engleskih pretstavnika u naoj zemlji otpoe-
la je grupa republikanaca akciju za stvaranje jedinstvenog bloka demokratskih
stranaka pod vostvom republikanaca. U ovaj blok Republikanske stranke trebalo
je da uu demokrati, radikali, utejeva grupa HSS kao i Kosanovieva. Po izjavi
Jevremovia, sekretara Republikanske stranke, ovaj blok bi pripremio graanske
stranke za navodno pretstojee promene u Jugoslaviji.

19
Stvaranje agrarno-socijalistiko-demokratsko-republikanskog bloka poteklo je od de-
snih zemljoradnika Koste Kostia i Mate Ruskovia, koji su pridobili jedan broj socijalista i repu-
blikanaca sa desnog krila stranke. Potom su njih dvojica sa socijalistom Slavoljubom Petroviem
otili u Zagreb na predgovore sa predstavnicima HSS Franjom Gaijem i Tomom Janikoviem o
stvaranju bloka graanskih stranaka izvan Narodnog fronta kao opozicije u izbornoj kampanji za
Ustavotvornu skuptinu 1945. U razgovorima u Zagrebu sa funkcionerima HSS-a utej je traio da
se u blok ukljue i druge graanske stranke kao Grolova Demokratska stranka itd. Kosti i Rusko-
vi, plaei se prestia Demokratske stranke u Srbiji, smatrali su da kombinacija sa reakcionarnim
buroaskim strankama (Demokratskom i Radikalnom) nije popularna ve da je bolje ostvariti vezu
zemljoradnika, socijalista i HSS-a koja bi predstavljala napredovanje i jau opozicionu grupu.
Kosti i Rakovi priznajui u diskusiji da ne stoje dobro u sopstvenoj stranci, kao i zbog straha od
prestia drugih stranaka nisu mogli da sastave zajedniku platformu niti organizaciono da ostvare
politiki blok ovih grupa. U stvaranju ovog bloka najvie su se angaovali Franjo Gai i Mato Ra-
kovi, koji su kao agenti Intelidens servisa radili po njegovim direktivama. Iako nije dolo do
organizovanja bloka, ova akcija je dala podstreka nekim graanskim strankama u Narodnom frontu
kao Republikanskoj i drugim da pred Narodni front postave svoje usko partijske zahteve o veem
broju poslanikih mandata. Isto.





Zatiranje politikog pluralizma u Srbiji 19451948 21
I posle izbora za Ustavotvornu skuptinu nastavljeni su kontakti izmeu
Grola, Ante Radojevia, uteja kao i drugih graanskih politiara u istom smislu.
Premda su pojedini mladi funkcioneri ovih stranaka bili naroito zagrejani za
stvaranje politikih blokova i njihovo istupanje u javnom politikom ivotu pa i
na izborima do toga nije dolo ve su se razgovori zavravali u donoenju zajed-
nike odluke za davanje direktive svojim stranakim pristalicama pozivajui ih
na apstinenciju na izborima.
20

Politiki blokovi, kako je ocenjeno, nisu formirani zbog nepovezanosti
stranaka sa masama, njihove unutarstranake i meustranake surevnjivosti kao i
jakih pozicija Narodnog fronta u irokim narodnim masama. Nigde ni pomena o
policijskom i partijskom pritisku.
U delu u kome se analizira neprijateljska delatnost graanskih politiara
na liniji pijunae ocenjeno je da su predstavnici gotovo svih politikih stranaka
radili za nemaku, britansku, ameriku ili sovjetsku obavetajnu slubu. to se
tie demokrata komunisti su smatrali da agentura ruske obavetajne slube zapo-

20
Seljaki blok Jugoslavije. Poto su pokuaji sa stvaranjem politikih blokova izvan
Narodnog fronta propali izabrana je nova forma organizovanja bloka svih seljakih stranaka u okvi-
ru Narodnog fronta i njihovog povezivanja sa HSS-om i ostalim graanskim strankama izvan Na-
rodnog fronta. Tu akciju otpoeo je Dragoljub Jovanovi, ef Narodne seljake stranke, po direkti-
vama stranih slubi i emigracije. Stvaranje Seljakog bloka bilo je pod neposrednim uticajem en-
gleske obavetajne slube, najpre Klisolda a docnije Sitona Vatsona mlaeg, koji je ubrzao rad na
njegovom organizovanju kao i pod uticajem jo nekih diplomata sa kojima je Dragoljub Jovanovi
odravao veze. Na planu stvaranja Seljakog bloka razvija ivu aktivnost i HSS na elu sa ute-
jom. Po direktivama stranih slubi i Maeka iz emigracije Siton Vatson mlai i Rendolf eril
obavestili su funkcionere HSS ubaia, uteja, ing. Franju Gaiju, Toma Janikovia da e ova
akcija biti potpomognuta i pritiskom Londona. Osnovna zamisao ove akcije bila je, da se prvo stvo-
ri Seljaki blok od seljakih i zemljoradnikih stranaka u Narodnom frontu sa Dragoljubom Jo-
vanoviem na elu a da se posle, oko ovog jezgra, prikupe i ostale stranake grupe. Maja 1946.
Dragoljub Jovanovi odrao je sastanak sa dvojicom poslanika svoje stranke i dvojicom iz HRSS
(pop Salacan i Imro Filakovi), koji su u HRSS delovali kao maekovci. Na tom sastanku izradili
su zajedniku platformu za osnivanje kluba seljakih stranaka u narodnom pretstavnitvu. Franjo
Gai i Filakovi odravali su stalni kontakt izmeu Dragoljuba Jovanovia i vostva. Jovanovi
istupa u Narodnoj skuptini protiv raznih zakonskih predloga i preko letaka rastura svoje govore u
zemlji. Njega poseuju strani pretstavnici i dopisnici koji populariziraju njegovu akciju u inostran-
stvu objavljujui njegove izjave i govore u londonskom Tajmsu. Dragoljub Jovanovi preko
vajcarskog poslanstva odrava veze sa svojim partijskim prijateljima u emigraciji i obavetava ih o
stanju u zemlji. Avgusta 1946. alje svojim partijskim pristalicama i poslanicima letak u kome iz-
nosi i ideje stvaranja Seljakog bloka koji sainjavaju pristalice njegove i Narodne seljake
stranke, desno krilo Zemljoradnike stranke sa Kostiem, HSS sa utejom i ubaiem, Slovenska
ljudska stranka sa Franc Snojem, Kmetika stranka kao i seljaki borci iz Makedonije. Zbog njego-
vog neprijateljskog rada vei deo lanstva Narodne seljake stranke iskljuuje ga iz svojih redova,
a on nastavlja i dalje sa povezivanjem ostalih reakcionarnih politiara izvan NF odravajui stalni
kontakt sa rukovodstvom HSS-a u Zagrebu i Snojem u Ljubljani radi zajednike aktivnosti. Isto-
vremeno se povezuje i sa Maekom u emigraciji u cilju usmeravanja politike aktivnosti kako unu-
tar zemlje tako i iz inostranstva. Maek odobrava njegov potez i daje mu uputstva za dalji rad. Da-
lja aktivnost na stvaranju ovog bloka razbijena je hapenjem Dragoljuba Jovanovia i Franje Gai-
ja, poznatog agenta Intelidens servisa. Na procesu 1947. razgolien je ovaj pokuaj, a njih dvojica
raskrinkani kao agenti engleske obavetajne slube. Isto.





Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 3/2011 22
inje svoju aktivnost naroito od 1940. kad je otvoreno sovjetsko poslanstvo u
Beogradu, ali njihova aktivnost i angaovanje na pridobijanju graanskih politi-
ara za rad po obavetajnoj liniji poinju posle osloboenja.
Iz nekoliko primera jasno emo videti interes sovjetskih obavetajaca za
reakcionarne graanske politiare. Preko svojih predratnih veza i agenata Meto-
dija Milosavljevia, radikal- socijaliste, prof. Mihajla Radovanovia, samostal-
nog demokrate, Mite Dimitrijevia, poslanika JRZ i drugih, uspostavljali su veze
sa ostalim reakcionarnim politiarima kao Milanom Grolom i dr.
21

U delu koji govori o stvaranju ilegalnih neprijateljskih organizacija od
strane pripadnika graanskih stranaka navedeno je da je situacija u zemlji iza-
zvana agresivnim pritiskom SSSR-a i ostalih IB zemalja, uticala na stvaranje dve
ilegalne organizacije stranakih politiara Srpski front i Stranka narodnog
sporazuma koje su razvile aktivnost u toku 1949. i 1950. godine.
22
Ime Milana
Grola vezivano je za stvaranje navodne Stranke narodnog sporazuma polovinom
1949. sa ciljem uzimanja vlasti po izbijanju sukoba uz pomo zapadnih sila.
Vostvo Srpskog fronta sainjavali su: prof. Metodije Milosavljevi, biv-
i diplomatski slubenik i Radoslav i ivan Ugrii.
23
Grupi su, navodno, pripa-

21
Graanske stranke u Jugoslaviji, tampano za potrebe kole za unutranju upravu, Be-
ograd 1956.
22
Navodni Srpski front kao ilegalnu organizaciju osnovali su bivi ministri i funkcioneri
JNS Kosta Kumanudi, raniji lan Demokratske stranke i Velja Popovi. Organizovan je sa ciljem
da u sluaju sukoba preuzmu vlast u svoje ruke uz pomo zapadnih sila. Jo u drugoj polovini
1948. ova dvojica poeli su sa okupljanjem graanskih politiara u pomenutu organizaciju. Stvoren
je odbor u koji su uli Kosta Kumanudi i Velja Popovi kao predstavnici JNS, profesor Milan Raji
kao demokrata, advokat Jovan Zdravkovi kao pripravnik, Danilo Milanovi kao socijalista i dr
Franc Smodej, katoliki svetenik i klerikalac. Odbor je imao zadatak da vodi poslove organizacije,
pripremi nacrt budueg dravnog ureenja i radi na stvaranju dravnog aparata odredivi unapred
njegovo rukovodstvo. Bivem generalu andarmerije Milutinu Stefanoviu koji je pripadao organi-
zaciji dat je zadatak da izradi plan o organizovanju andarmerije za momenat preuzimanja vlasti.
Bivem profesoru univerziteta arku Stuparu naloeno je da izradi projekat prevoenja privrede sa
socijalistikog na privatno-kapitalistiki sistem. Inenjeru Nikodiji Bogdanoviu stavljeno je u
zadatak da ispita stav Engleza i Amerikanaca prema organizaciji i da eventualno zatrai materijalnu
pomo. Preko biveg ministra Prvislava Grizogona odravali su vezu sa francuskom ambasadom, a
posle njegovog bekstva u inostranstvo trebalo je da ih on tamo predstavlja. Organizacija je, navod-
no, radila na proirenju nastojei da obuhvati predstavnike svih gradskih stranaka kako bi u datom
momentu predstavljala potpun nacionalistiki blok i uz pomo zapadnih sila uspostavila reim stare
Jugoslavije na federativnom principu. Za ovu koncepciju pridobijeni su pojedini pravci Radikalne,
Demokratske, Socijalistike, HSS-a SLS i Zemljoradnike stranke. Pred izbore odrane 26. marta
1950. organizacija je nameravala da uputi memorandum predstavnicima zapadnih sila i trai njiho-
vu intervenciju kako bi se omoguilo uee gradskih stranaka na izborima. Juna 1950. ova grupa
je razbijena i tako je okonana njena neprijateljska aktivnost navedeno je u internom priruniku
Graanske stranke u Jugoslaviji, Beograd 1956.
23
Milosavljevi i Ugrii su ve bili sueni zbog ilegalnog rada oko stvaranja demokrat-
skog bloka i traenja intervencije zapadnih sila, upuivanjem memoranduma diplomatskim pred-
stavnicima velikih sila u Beogradu. I Mitrovi je nezavisno od njih pisao memorandum u kome je
traio intervenciju zapadnih sila u naoj zemlji kao i njihovu urgenciju za putanje iz zatvora Lazi-
ce Markovia. Isto.





Zatiranje politikog pluralizma u Srbiji 19451948 23
dali i drugi politiari kao i bivi poslanik Bogdan Ercegovac, a za njeno postoja-
nje znali su i mnogi vodei politiari kao Nikola Uzunovi, bivi predsednik vla-
de Milan Grol, Mia Trifunovi i drugi, sa kojima su lanovi organizacije dolazili
u kontakt radi zajednike akcije. Od Uzunovia su traili da ispita stav amerikog
ambasadora Alena prema organizaciji kao i mogunost dobijanja pomoi.
Organizacija je imala za cilj stvaranje velike Srbije u koju bi ule: Ma-
kedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Novostvorena drava bila bi podelje-
na na oblasti kao naprimer Zetska oblast, Juna Srbija i sl. Na elu oblasti stajao
bi guverner koji bi istovremeno bio i lan centralne vlade. Oblasti bi imale iroku
autonomiju u delokrugu svoga rada. Izabrali su monarhiju kao najpogodniji oblik
vladavine. Da bi ostvarili ovakvu dravu kao prvo trebalo je izvriti razgranienje
sa Hrvatima poto je organizacija bila na stanovitu da se sa Hrvatima ne moe
zajedniki iveti i raditi. Sa parolom Srbi na okup organizacija je nastojala da u
svoje redove okupi sve reakcionarne elemente stavljajui im u izgled brzu pro-
menu u zemlji, pozivajui ih da za takav momenat budu spremni. Njihova ak-
tivnost na proirenju organizacije prekinuta je hapenjem njenih lanova.
24

Brojna dokumenta OZNE i citirani prirunik pokazuju politiku komuni-
sta prema politikim strankama u periodu 19451948. Uprkos mnogobrojnim
izjavama i uveravanjima komunisti su imali jedan cilj zatiranje stranakog i-
vota i bilo kakve opozicije.

Zakljuak

Bez stvarne snage u uslovima politikog i policijskog terora, atmosfere
straha i nesigurnosti line i imovinske, predstavnici politikih stranaka pokuava-
li su da oive rad svojih stranaka, pazei da ne budu oznaeni kao nosioci reakci-
je i antinarodni elementi.
Demokratska stranka se pod komunistima pokazala kao najorganizovani-
ja i najborbenija politika grupacija ne samo u Srbiji ve i u itavoj Jugoslaviji.
Radikali su se potpuno povukli ne elei da popune ni predviena mesta u Pri-
vremenoj narodnoj skuptini, dok su ubai i utej, kao predstavnici Hrvatske
seljake stranke, uglavnom saraivali sa komunistima ne eksponirajui se previ-
e. Milan Grol i njegovi istomiljenici su sami ili ponekad podrani od pojedina-
ca iz drugih stranaka kritikovali, predlagali, aktivno uestvovali u politikom i-
votu zemlje, moda pomalo i naivno verujui da mogu da ublae rigidan revolu-
cionarni zanos komunista. Demokratska stranka je zato bila jedina realna politi-

24
Pojedini lanovi organizacije imali su odreene zadatke na terenu. Tako je, na primer
Bogdan Ercegovac, kao lan organizacije rukovodio dizanjem ustanka u Baniji, izvravajui na taj
nain direktive rukovodioca Milosavljevia. Pojedini lanovi bili su zadueni za rad sa omladinom
itd. Za izbore od 26. marta 1950. oekivali su intervenciju i pritisak zapadnih sila na nau vladu da
stvori kompromis sa graanskim strankama, u kom sluaju bi stranka Narodnog sporazuma izala
na izbore i ula u koalicionu vladu sa komunistima. Poto se to nije ostvarilo oni su i dalje svoje
nade o dolasku na vlast zasnivali kroz novi rat uz pomo zapadnih sila. Isto.





Momilo Pavlovi Istorija 20. veka, 3/2011 24
ka snaga na politikoj pozornici posleratne Jugoslavije koja se javno i otvoreno
suprotstavljala komunistima.
U neregularnim uslovima demokrate su uspele da ouvaju prepoznatljiv
stranaki identitet. Grolovci su uvek isticali Demokratsku stranku i govorili u
njeno ime, a oni koje je Grol okupio oko sebe bili su mu odani ak i u trenucima
velikih iskuenja pred koja su ih komunisti stavljali koristei politike i u veoj
meri policijsku prinudu ili ucene. Ma koliko se pojedinano razlikovali, imali
primedbe na Grolov karakter i zamerali mu neodlunost i sporost, ipak su prizna-
vali Grolov autoritet i potovali ga kao efa stranke.
Mi smo za sve novo to je dobro ali i za sve staro to je dobro govorio
je Dragi Joksimovi, stradalnik od komunista, u Privremenoj narodnoj skuptini,
formuliui politiku stranke. Kad je nestalo Demokratske stranke, nestalo je raz-
lone kritike i privida kakve-takve demokratije.
Bilo da su se nalazile u Narodnom frontu ili bile izvan njega, da su sara-
ivale sa KPJ ili se nalazile u opoziciji, koja je bila javno igosana kao neprija-
teljska i izdajnika klika politikim strankama u novoj vlasti nije bilo mesta.
Uprkos mnogobrojnim izjavama, uveravanjima zapadnih diplomata i novinara,
komunisti su imali samo jedan cilj apsolutno politiko jedinstvo pod vostvom
KPJ, odnosno jednog oveka Tita. Delujui u takvom okviru i pod takvim uslo-
vima, sve stranke su ubrzo ugaene a politiki predstavnici uutkani. Mnogi su
platili ivotima, mnogi robijama, ali ideja demokratije nije ugaena.
25




Momilo Pavlovi

SUPRRESING OF THE POLITICAL PLURALISM IN SERBIA
19451948

Summary

On the political scene in Yugoslavia 1945, thirteen political parties was present,
not counting the Communist Party of Yugoslavia. On the teritory of Serbia there was nine
of them. Using their security apparatus, Communist Party closely monitored the acitivities
of the all other parties, and prominent political personnalities. According to the Communist
standpoint, they were all treated as enemies, despite the fact that work of the parties was
enabled by the valid laws. Their main idea was destruction of all political parties and creat-
ing the political unity under the Communist Party. Methodolgy used to achive those aims
included, creation of the populist movement named Narodni front, supporting the fractions
among the memebers inside the parties, and, at the end, open and brutal police repression.
Large number of the political figures was not just monitored, but trialed and sentenced to a
several years of imprisonment, and some of them even to a death penalties.

25
Sran Cvetkovi, Izmeu srpa i ekia, Beograd 2006.