SLOBODAN PRODI

UDK 94(497.11)04/14:930.22(495.631)
Pregledni rad
Srpska pravoslavna Eparhija dalmatinska
ibenik, Republika Hrvatska
Primljen: 27.7.2011
Odobren: 30.9.2011

,,OSNIVAKA POVELJA MANASTIRA

HILANDARA KAO IZVOR ZA ISTRAIVANJE
VLADARSKE IDEOLOGIJE NEMANJIA

Saetak: Upoznavanje sa vladarskom ideologijom u znaajnoj meri omoguava stvaranje potpunije slike o ivotu srednjovekovnog drutva u Srbiji. Kao osnova
za prouavanje ovog elementa drutvenih odnosa slue nam sauvani pisani izvori.
Meu pisanim izvorima naroito su bitne povelje, konkretnije - njihove arenge u kojima se, u skladu sa periodom u kome nastaju, iznose napomene o unutar drutvenim
odnosima ali i pretenzijama auktora. Podrobno upoznavanje sa tekstom povelja i prepoznavanje elemenata vladarske ideologije, prua nam mogunost da prepoznamo
pravac politikih kretanja pojedinih vladara srednjovekovne Srbije. Kada je re o
,,Osnivakoj povelji manastira Hilandara, izloena je vladarska ideologija Stefana
Nemanje i njegovog sina Stefana Nemanjia.
Kljune rei: Stefan Nemanja, Srbija, srednji vek, manastir Hilandar, vladarska ideologija

U itavom nizu nedovoljno istraenih oblasti koje se konkretno bave

istorijom srpske srednjovekovne drave, pitanje u vezi sa vladarskom ideologijom zahteva posebnu panju. U svom radu pod naslovom ,,Politika filosofija srednjovekovne Srbije - mogunosti jednog istraivanja,1 Dimitrije Bo

U ovom radu koristiemo sledee izdanje: D. Bogdanovi, Politika filosofija srednjovekovne Srbije - mogunosti jednog istraivanja u: Studije iz srpske srednjovekovne knjievnosti, str.
98-127, SKZ., Beograd, 1997. godina

Slobodan Prodi, ,,Osnivaka povelja manastira Hilandara kao izvor za...

gdanovi je ve davne 1986. godine napomenuo prilino poraavajuu injenicu da se ,,idejnim pitanjima srednjovekovnog srpskog drutva posveivala
do sada srazmerno mala panja.2 Ova konstatacija je potpuno realna. Danas,
etvrt veka kasnije, jo uvek se osea primetna praznina kada su u pitanju nauni radovi koji se bave sistemom verovanja, uenja i praktino-politikih
poruka koje se zapravo i mogu obuhvatiti pod zajednikim terminom
,,vladarska ideologija u vremenu srednjeg veka.
Svakako da je potrebno naglasiti da je vladarska ideologija u srednjem
veku slojevita pojava u kojoj se jasno prepoznaju razliiti elementi, meu kojima dominantnu ulogu imaju teologija (bogoslovlje), filosofija, psihologija i
politiko-propagandni elemenat. injenica da je linost vladara zapravo u
najveoj meri uticala na samu vladarsku ideologiju naravno da u lako prepoznatljivoj meri projavljuje i sam pravac njenog razvoja. Upravo zbog toga,
istraivanje sauvanih istorijskih izvora za koje se pouzdano zna da su autentini i da su izdati od strane pojedinih srednjovekovnih vlastodraca, naravno
da jeste nain da se, u odreenoj meri, naini rekonstrukcija ovog segmenta
njihovog ivota ali i unutar-drutvenih odnosa u dravi kojom vladaju.
Kada je re o srednjovekovnoj Srbiji, naroito u fazi njenog ranog postojanja i razvoja, pitanje u vezi sa vladarskom ideologijom naroito dobija na
vanosti jer e se kroz njegovo pravilno razumevanje, jednostavnije shvatiti
itav niz deavanja iz kasnijeg vremena, kako onih iz domena unutranje politike, tako i onih koji se tiu odnosa Srbije sa zemljama koje je okruuju sve
do njenog kraha polovinom XV veka.
Meu relevantnim istorijskim izvorima koji istraivaima svakako
mogu biti od koristi kao osnova za prouavanje srednjeg veka, povelje svakako da zauzimaju posebno mesto. Povelja kao dokumenat koji se najee
bavi javno-pravnim pitanjima,3 zapravo su svojevrsna riznica itavog niza
veoma vanih informacija. Njihovo istraivanje i pravilno razumevanje u
svetlu drutveno-politikih deavanja koja su karakteristina za vreme u kome povelje nastaju, svakako da nam omoguava upoznavanje i sa pitanjem
vladarske ideologije Nemanjia. Ali, kako je srpski ,,Diplomatar kao zbornik povelja jo uvek neostvaren projekat, iskoristiemo priliku da u okviru
ovog rada objavimo tekst ,,Osnivake povelje manastira Hilandara na savremenom srpskom jeziku, pruajui time mogunost itaocima da se upoznaju sa njenom sadrinom. Naglaavamo da tekst povelje nee biti objavljen po

D. Bogdanovi, nav. delo, str. 98.

Osnovne napomene u vezi sa poveljama: J. Stipii, Pomone povijesne znanosti u teoriji i
praksi, str. 159-170, Zagreb, 1972. godina; B. Milutinovi, Pomone istorijske nauke, str. 137180, Ni, 2000. godina; S. Antoljak, Pomone istorijske nauke, str. 47-59, Kraljevo, 1971. godina.
3

104

Kultura polisa, god. VIII (2011), br.16, str. 103-116

egdodiko-arheografskim pravilima u vezi sa izdavanjem srednjovekovne pisane grae jer bi se time u znaajnoj meri naruio tehniki elemenat pripreme
asopisa u kome se ovaj rad objavljuje.
,,U poetku Bog stvori nebo i zemlju, i ljude na njoj, i blagoslovi ih i
dade im vlast nad itavom tvorevini svojoj. I postavi jednima careve, drugima
knezove, neke vladikama i svakome dade napasati stado svoje, i sauvati ga
od svakoga zla koje dolazi na njega. Time, brao, premilostivi Bog utvrdi
Grke carevima, a Ugre kraljevima, i svaki jezik razdeli, i zakon dade, i obiaje uspostavi i vladike nad njima po[stavi] po obiaju i po zakonu, rastavivi
svojom premudrou. Time, po mnogoj i neizmernoj milosti i ovekoljublju
Njegovom, darova naim pradedovima, i naim dedovima da vladaju ovom
zemljom srpskom; i Bog svakojako upravljajui na bolje ljudima, ne elei
pogibelji oveije, postavi mene velikog upana, nareenoga u svetom Krtenju, Stefana Nemanju, i obnovih svoju dedovinu i dobro utvrdih Boijom
pomoi i svojom mudrou darovanom mi od Boga; i podigoh pogibu svoju
dedovinu i pridodah od [pri]morske zemlje Zetu sa gradovima; a od Arbanasa
- Pilot;4 a od Grke zemlje - Lab s Lipljanom,5 Glboicu (Duboicu),6 s Rekom,7 Zagrlatu,8 Leve,9 Belicu,10 Lepenicu,11 i [sa] Boijom pomoi i trudom svojim, sve to stekoh. Pospeenjem Boijim, mir i tihost zavlada u vladianstvu mome po svuda. Poeh pootravati misao svoju i pouavati um
svoj eljom i staranjem za duu svoju u broj kojih e ona biti pribrojana u dan
Stranoga suda; i kako bih u moi da primim aneoski i apostolski obraz, i da
sledujem za reju Vladike: Uzmite jaram moj na se i nauite se od mene da
sam krotak i smiren srcem; jer jaram moj je dobar i breme moje je lako,12
minuvi mnogo vremena, Vladika moj premilostivi, ne prezre moljenje stvorenja svojega i kao milostivi trudopolonik i davalac nagrade, koji je svojim
neskvernim ustima rekao: Ne dooh prizvati pravednike, no grenike na pokajanje,13 meni se po milosru Njegovom iznenada pokaza prigodno vreme te
sav svet ovaj, ast i slavu, postade mi nita, i svu krasotu ivota ovoga i divni
izgled poput dima mi postade. Hristova ljubav sve vie priveza se k meni, iako nedostojnome, i odmah ostavih vladianstvo moje i sve moje razlino mo
4

Pilot je oblast u poreju Velikog Drima.

Oblast Lab je poreje istoimene reke; Lipljan - predeo izmeu Pritine i Uroevca.
6
Glboica je srednjovekovna upa koja se nalazila u predelu dananjeg Leskovca.
7
Reka je srednjovekovna upa na dananjem Kosovu i Metohiji.
8
Zagrlat je srednjovekovna oblast ispod dananje planine Jastrebac.
9
Leve - oblast juno od dananjeg Kragujevca.
10
Belica - oblast jugoistono od dananjeg Kragujevca.
11
Lepenica - oblast severno od dananjeg Kragujevca.
12
Mt. 11, 29-30.
13
Mt. 9, 13.
5

105

Slobodan Prodi, ,,Osnivaka povelja manastira Hilandara kao izvor za...

je, Hristu izvolevi; tako i Presvetoj Gospoi Bogorodici, i udostoji me grenog, svetoga jarma Njegovog, blagog, i obeanikom me uini istoga i aneoskoga i apostolskoga obraza, maloga i velikoga. Kada se ovo okonalo sa
mnom i ustrojenje dogodilo, ostavih na prestolu mome i u Hristodarovanom
mi vladianstvu, ljubljenoga mi sina Stefana, velikog upana i sevastokratora,
zeta od Boga venanoga kir Aleksija, cara Grkog. I jo [kao] nedostojan
sluga Hristov, nareeni monah Simeon, blagoslovih svakim blagoslovom kao
to blagoslovi Isak Jakova, sina svoga, da napreduje on [Stefan Nemanji] u
svakom dobrom delu, u vladianstvu svome i blagosrdnosti biti u svetu hrianskome, i o crkvama starati se i onima to slue u njima, da ne bude zazoran od Tvorca i Gospoda svih. Po tom izvoljenju Isusa Hrista, Vladike moga,
kao to govori Pismo: Nijedan prorok nije primljen u svome otaastvu,14 poe
se pokretati misao moja da izaem iz poznatog mi, i da pronaem neko mesto
i tu dobiti spasenje. I ne ostavi me Vladika moj, ni elju moju, nego se obradova za grenika koji se kaje. Izaoh iz otaastva svoga u Svetu Goru i pronaoh manastir koji je nakada postojao, zvani Hilandar, Vavedenja Svete i
Preslavne Vladiice nae Bogorodice, gde ne bi ostao kamen na kamenu, razvaljen po svuda. I potrudih starost svoju, pospeivanu sinom mojim, upanom Stefanom. Udostoji me Vladika da budem njemu ktitor i delove njegove
propale traih i obnovih, i po volji Vladiice Bogorodice, i da isprosim Parike
od cara u Prizrenu,15 da dade od njih manastiru u Svetoj Gori, Svetoj Bogorodici, u Milejama,16 sela: Neprobita,17 Momuu,18 Slamodrav,19 Retivlje,20
Trnije,21 Retivticu,22 Trnovac,23 Hou, i drugu Hou i trg tamonji.24 I dva
vinograda tu nasadih; i etiri uljanika,25 - jedan u Trpezama,26 drugi u Dabo
14

Mt. 13, 57; Mk. 6, 4; Jn. 4, 44.

Parici i Prizren jesu srednjovekovna oblast koja se nalazila severozapadno od grada Prizrena
na dananjem Kosovu i Metohiji.
16
Mileje je oblast u Svetoj Gori gde se nalazi manastir Hilandar.
17
Neprobite (dananje selo Neprebite) kod Prizrena.
18
Momua (danas Mamua) kod Prizrena.
19
Slamodrav (danas Samodraa) kod Prizrena.
20
Retivlje (danas Ratimlje) kod Prizrena.
21
Trnije (danas Trnje) kod Prozrena.
22
Srednjovekovno selo u okolini Prizrena, danas ne postoji.
23
Srednjovekovno selo u okolini dananjeg Orahovca, danas ne postoji.
24
Dananja Velika i Mala Hoa. Trg koji se spominje je veoma bitna napomena u vezi sa ekonomskom nezavisnou manastira imajui u vidu injenicu vanosti trgova koju oni imaju u
ekonomskim odnosima unutar srednjovekovne Srbije sve do njene propasti polovinom XV
veka. Podrobnije: A. Veselinovi, Drava srpskih despota, 205-230, Beograd, 2006. godina.
25
Uljanici ili ulijanici zapravo su pelinjaci sa odreenom teritorijalnom povrinom namenjenom za uzgoj pela i proizvodnju meda i voska. Imajui u vidu znaaj koji u srednjem veku
15

106

Kultura polisa, god. VIII (2011), br.16, str. 103-116

ru,27 trei u Godievu (Golievo),28 etvrti u Paricama;29 a za svakim uljanikom po dva oveka. I planinu Bogau.30 A od Vlaha - Radovo Sudstvo, i
urevo;31 Vlaha ukupno stotinu i sedamdeset. I dadoh od dobitka to sam
mogao. U Zeti - kobile i soli, etrdeset spudova. Ako li neko od manastirskih
ljudi pobegne, ili od Vlaha, pod velikog upana, ili pod drugoga, da se ponovo vrati. Ako li od upanovih ljudi priu meu manastirske ljude, da se vraaju opet. I sve to dadoh manastiru u Svetoj Gori da ne treba ni mojemu detetu, ni mojemu unuetu, ni mojemu rodu, ni drugome, nikome. Ako li neko
ovo preokrene, neka mu Bog sudi i neka mu je na Stranome sudu onome suparnica Sveta Bogorodica i ja, grenik Simeon.
krst Simeonov
i potpis.32

Kada je re o istorijskim okolnostima koje su inicirale nastanak

,,Osnivake povelje manastira Hilandara potrebno je naglasiti da je re o
dokumentu kojim se, na veoma konkretan nain i kroz formu javno-pravnog
dokumenta, govori o okonanju obnove manastira Hilandara kao prve srpske
svetogorske obitelji. Ovaj pisani dokument nastaje tokom 1198. godine, a
svakako pre sveanog osveenja obnovljenog manastira, tj. 21. novembra
1198. godine kada je, najverovatnije, sveano obnarodovan na molitvenom
sabranju.
Obnova manastira Hilandara svakako da predstavlja svojevrsni vrhunac politiko-diplomatskih nastojanja Stefana Nemanje da Srbiju konano
uzvede i uvrsti na mestu znaajnog meunarodnog inioca na samom kraju
XII veka. Naravno da taj vrhunac ima svoj uzrastajui proces koji je zapoeo
mnogo pre trenutka osveenja manastira Hilandara. Ukoliko bi eleli da vre
imaju vosak i med, re je o veoma vanim posedima koji u mnogome pomau razvoj manastirske ekonomije.
26
Trpeze su, najverovatnije, selo u okolini dananjeg Prizrena.
27
Dabor je, najverovatnije, selo u okolini dananjeg Prozrena.
28
Najverovatnije da je re o selu u okolini dananjeg Prozrena.
29
Parice - predeo u okolini Prizrena.
30
Planina Bogaa je zapravo predeo za ispau stoke koji se, najverovatnije, nalazio u oblasti
dananjeg Prizrena.
31
Radovo Sudstvo i urevo, po svemu sudei, jesu srednjovekovni katuni u kojima su se tamonji Vlasi organizovano bavili stoarstvom.
32
Na fotografiji povelje, objavljenoj u monografiji Osam vekova Studenice (str. 61, Beograd,
1986. godina), koja nam je i posluila kao izvornik za prevod teksta, mogu se primetiti i dva
peata, ali usled nedovoljno kvalitetnog snimka, nismo u mogunosti da ih podrobnije analiziramo.

107

Slobodan Prodi, ,,Osnivaka povelja manastira Hilandara kao izvor za...

menski odredimo poetak tog procesa, sasvim sigurno moemo rei da je to

vreme dolaska Stefana Nemanje na mesto tzv. ,,udeonog kneza oblasti koja
je obuhvatala teritoriju upe Ibar, rasinu, Toplivu i Reke.33 Njegovo uvrivanje na vlasti prati proces intenzivnog rada na osnaenju crkvenog ivota
meu Srbima, o emu moda najbolje svedoi podizanje i obnova manastira
Svetog Nikole kod dananje Kurumlije i crkve posveene Presvetoj Bogorodici na uu reke Kosanice kod mesta Toplica. Naravno da je takav lini uzlet
izazvao neprijateljstvo u njegovom neposrednom okruenjem, a kao rezultat
toga bilo je Nemanjino zatoenje od strane brae u jednoj peini nedaleko od
Rasa. Prepoznat od sunarodnika kao linost koja je sposobna da Srbiju znaajno ojaa i da je uini vanim politikim faktorom, Nemanja uz pomo svojih pristalica biva osloboen iz ropstva, proteruje brau koja su ga zatvorila i
proglaava se velikim upanom. Usled nedovoljnog broja relevantnih istorijskih dokumenata iz tog vremena, ne moemo sa sigurnou rei taan datum
njegovog proglaenja za velikog upana, ali to je najkasnije bilo polovinom
1168. godine.
Na koji nain Nemanja posmatra sebe i svoj poloaj vlastodrca? Odgovor na ovo pitanje sadran je upravo u ,,Osnivakoj povelji manastira Hilandara i na odreeni nain projavljuje sutinu poimanja vlasti od strane vladara tokom XII veka. Za Nemanju vlast je neto to je darovano od Boga i on
o tome jasno govori kada naglaava: ,,I postavi jednima careve, drugima knezove, neke vladikama i svakome dade napasati stado svoje, i sauvati ga od
svakoga zla koje dolazi na njega. Time, brao, premilostivi Bog utvrdi Grke
carevima, a Ugre kraljevima, i svaki jezik razdeli, i zakon dade, i obiaje uspostavi i vladike nad njima po[stavi] po obiaju i po zakonu, rastavivi svojom premudrou.... Tokom srednjeg veka, upravo se Boija milost posmatra i doivljava kao temelj i kao svojevrsna pretpostavka zemaljske vlasti tako
da je, prema dravno-pravnoj misli srednjeg veka kao jedne istorijske epohe,
politika vlast vladara zapravo izvedena iz apsolutne vlasti Boga i svecelo joj
treba i mora da nalikuje.34 Osnova jerarhijske preraspodele vlasti na ijem se
elu nalazi vladar, od strane hrianskih naroda prihvaena je upravo onako
kako o njoj kazuje sveti Dionisije pseudo-Areopagit u svome delu ,,O nebeskoj jerarhiji: ,,Cilj jerarhije jeste mogue upodobljenje Bogu i sjedinjenje sa
Njim. Imajui Boga za nastavnika u svakom svetom delu, i postojano gledajui na Njegovu boansku krasotu, ona [jerarhija], po mogunosti, sadri u
sebi odraz Njegov i svoje priasnike ini boanstvenim podobijem, jasnim i
istim ogledalima koja u sebe primaju zrake svetlonaalnog i bogonaalnog

33

M. Blagojevi, Srbija u doba Nemanjia, str. 35, Beograd, 1989. godina.

S. Marjanovi - Duani, Vladarska ideologija Nemanjia, str. 60, SKZ, Beograd, 1997. godina.
34

108

Kultura polisa, god. VIII (2011), br.16, str. 103-116

svetla....35 Doivljavajui svetovnu vlast upravo na ovaj nain, tj. kao sutinski elemenat Boijeg domostroja koji se odnosi ne samo na oveka, nego i na
svecelu Boiju tvorevinu (,,U poetku Bog stvori nebo i zemlju, i ljude na
njoj, i blagoslovi ih i dade im vlast nad itavom tvorevini svojoj), Stefan
Nemanja sa punim pravom nastoji da za svoj narod na konkretan nain pronae mesto izmeu tada dominantnih drava kakve su Ugarska i Vizantija
(,,Grka). Da ta njegova elja zapravo ima svoje istorijsko prejemstvo, on o
tome jasno napominje kada govori o svojim pretcima (,,Time, po mnogoj i
neizmernoj milosti i ovekoljublju Njegovom, darova naim pradedovima, i
naim dedovima da vladaju ovom zemljom srpskom). Ovaj detalj iz
,,Osnivake povelje manastira Hilandara veoma je vaan kada je re o srpskoj srednjovekovnoj vladarskoj ideologiji jer napominje injenicu da su veliki upani, kao nosioci vlasti, istovremeno projavljivali svoje nastojanje da
postanu samodrci. Nemanja tu svoju pretenziju projaljuje kroz sledee faktore: prejemstvena vlast koju dobija od svojih predaka, legitimno izabranje i
postavljenje na poloaj velikog upana i, ono to Nemanja naroito naglaava
u tekstu ove povelje: ,,I obnovih svoju dedovinu i dobro utvrdih Boijom
pomoi i svojom mudrou darovanom mi od Boga;36 i podigoh pogibu svoju dedovinu i pridodah od [pri]morske zemlje Zetu sa gradovima; a od Arbanasa - Pilot; a od Grke zemlje - Lab s Lipljanom, Glboicu (Duboicu) s
Rekom, Zagrlatu, Leve, Belicu, Lepenicu, i [sa] Boijom pomoi i trudom
svojim, sve to stekoh. Pospeenjem Boijim, mir i tihost zavlada u vladians
35

Sveti Dionisije, pseudo-Areopagit, O nebeskoj jerarhiji, str. 14, ibenik, 2005. godina.
Interesantno je pitanje porekla Stefana Nemanje i u vezi sa njim, svakako da su vane napomene u vezi sa dedovinom koja se spominje u tekstu ,,Osnivake povelje manastira Hilandara. Nemanja se opisuje kao tvorac nove epohe i rodonaelnik dinastije Nemanjia, ali svakako
da on ima pretke o kojima se, na alost, prilino malo zna. Nemanja u tekstu ove povelje oevidno ne eli da preutkuje postojanje svojih predaka, a takoe ni injenicu da je on legitimni
naslednik vlasti i teritorije svojih dedova. Ove zaista oskudne napomene svakako da nadopunjuje kazivanje Stefana Prvovenanog koje je on izneo u ,,ivotu Stefana Nemanje, gde se
naglaava sledee: ,,Iako me tada nije bilo, niti pamtim ta je bilo o roenju njegovu, ipak sam
sluao da je bio veliki mete u onoj strani srpske zemlje, i Dioklitije, i Dalmacije, i Travunije,
a da su roditelju njegova braa sa zaviu oduzeli zemlju, a on izie iz buna njihovih u mesto
roenja svojega, po imenu Dioklitija. I voljom Boijom i Preiste Njegove Matere rodi i ovo
sveto dete koje e Boijim promislom biti sakupilac propalih zemalja otaastva njegova (ivot Stefana Nemanje od kralja Stefana Prvovenanog, str. 31, Beograd, 1924. godina). Kao
prilog buduim istraivanjima porodice iz koje potie Stefan Nemanja i odnosa koji su u njoj
postojali, naveemo imena nama poznatih linosti koje svakako spadaju u grupu njegovih
predaka: Vukan, upan od 1083. do 1115. godine, dolazi na vlast u Rakoj uz pomo kralja
Bodina; Marko, Vukanov brat; Uro I, sinovac Vukanov, veliki upan od 1115. do 1131. godine; Stefan Vukan, sinovac upana Vukana, spominje se zajedno sa Uroem I u jednom Vizantijskom dokumentu iz 1094. godine; Uro II, sin Uroa I, veliki upan Rake u dva navrata, tj.
od oko 1131. do 1132. godine i od 1133. do 1161. godine; Belo, sin Uroa I, veliki upan rake od 1161. do 1162. godine; Desa, sin Uroa I, veliki upan od 1162. do 1165. godine.
36

109

Slobodan Prodi, ,,Osnivaka povelja manastira Hilandara kao izvor za...

tvu mome po svuda, a to je teritorijalno proirenje i ekonomski prosperitet

oblasti i naroda kojim vlada. U situaciji kada Srbija jo uvek nije u potpunosti
samostalna drava i kada se sa velikom panjom prate doslovno sva deavanja unutar neuporedivo snanijih susednih drava, svaki oblik politike prenagljenosti naravno da je sa sobom mogao da donese nesagledive posledice.
Nemanja se u jednom trenutku svoje vladavine zaista naao u nezavidnoj situaciji kada je, ponesen dogaajima iz 1171. godine, stao na stranu Ugara i
Nemaca u borbi protiv Vizantije i kada je, naavi se potpuno sam sa neuporedivo jaim protivnikom, morao da pribegne za njega ni malo prijatnom moljenju za goli ivot. Kao vrsan diplomata ali i kao oevidno istinski verujui
hrianin, Nemanja je uspeo da pred carem Manojlom I Komninom izdejstvuje svoj ostanak na mestu velikog upana Srba, ekajui sledeu prikladnu
priliku za teritorijalno proirenje. Ta prilika se ukazala 1183. godine. U toku
viegodinjih sukoba sa Grcima, a na strani Ugarske i krstaa koji su pod
komandom Fridriha I Barbarose krenuli u III krstaki pohod, on je zaista uspeo da proiri Srbiju i da uspostavi ,,mir i tihost u vladianstvu mome. Naime, mirom koji je 1190. godine zakljuen posle bitke na Moravi, Vizantija je
Srbiji, kao poraenoj strani, ipak priznala vei deo prethodno osvojenih oblasti, a samim tim i novouspostavljene dravne granice. To je takoe i trenutak
kada je srpska drava sa Stefanom Nemanjom na elu formalno i stvarno izvojevala politiku samostalnost i kada je veliki upan realno gledajui postao
suvereni vladar. Da su time njegove vladarske pretenzije bile zadovoljene, o
tome jasno i nedvosmisleno govori Nemanjino priznavanje ugarskog vladara
za kralja, kao i vizantijskog vladara za cara (,,Time, brao, premilostivi Bog
utvrdi Grke carevima, a Ugre kraljevima, i svaki jezik razdeli, i zakon dade, i
obiaje uspostavi). Nemanja ovim prihvata politiku realnost kao i ustrojeni
hijerarhijski poredak po kome srpski veliki upan zauzima nie mesto od
ugarskog kralja, a pogotovo nie mesto u poreenju sa vizantijskim carem.
Za njega je ta politika realnost rezultat Boijeg promiljanja i kao takva, ona
je neto to on bezpogovorno prihvata.
Kada je re o vladarskim insignijama koje su specifine za period o
kome govorimo, tu svakako da je potrebno naroitu panju obratiti na vladarsko ime. Naime, Nemanja u tekstu ,,Osnivake povelje manastira Hilandara
za sebe kae i sledee: ,,Postavi mene velikog upana, nareenoga u svetom
Krtenju, Stefana Nemanju. U naoj istoriografskoj literaturi neretko se susreemo sa jednom grekom koja je, na odreen nain, projavitelj teskobnog
obremenjenja istorijske nauke nasleem nedovoljne upuenosti istraivaa u
najosnovnije poznavanje pravoslavno-hrianskog uenja. Kao ilustraciju ove
pomalo mune situacije, naveemo rei Miloa Blagojevia: ,,Tu se, u Ribnici (Podgorica, danas Titograd), rodio njegov najmlai sin Stefan Nemanja,
koji je tu i krten po katolikom obredu, jer u to doba onde nije bilo pravos110

Kultura polisa, god. VIII (2011), br.16, str. 103-116

lavnih svetenika. Kad su prilike u Srbiji postale povoljnije, Zavidina porodica se vratila u Ras, gde je Nemanja krten po pravoslavnom obredu u crkvi
Svetog Petra i Pavla, koja i danas postoji.37 Identino kazuje i Vladimir orovi, jedan od velikana srpske istorijske nauke: ,,Kad je njegov otac uspeo
da se vrati u Raku ,,na stolno mesto, posle poraza kralja ora, Nemanja bi
krten ponovo.38 Pitanje dvostrukog krtenja Stefana Nemanje, iz perspektive pravoslavnog bogoslovlja, zaista je nepojmljivo na nain na koji se predstavlja u odreenom broju istoriografskih naslova. Naime, ovde svakako da
nije re o ponovljenom obredu krtenja nego je, kako to i naglaava pravoslavno liturgiko i kanonsko predanje, re o obredu miropomazanja kojim se u
Pravoslavlje prihvataju one osobe koje su od strane drugih hrianskih crkvi
krtene u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Ovo je tema kojom se svakako treba pozabaviti jer naravno da ne prilii mehaniki ponavljati jednu kanonsku
zabludu, naroito u delima koja se bave istorijom srednjeg veka kao vremena
u kome je Crkva i hriansko uenje imalo i te kako vanu ulogu u svakodnevnom ivotu.
Pitanje koje je za nas veoma bitno, kada je re o vladarskoj ideologiji
Nemanjia u samom poetku njihove dominacije na politikoj pozornici tadanje Srbije, svakako da jeste i upotreba imena Stefan. Nemanja za sebe kae
da je prilikom krtenja njemu dato ime Stefan Nemanja. Tu je potrebno naglasiti injenicu da je njemu zapravo dato ime Nemanja, kao ime koje u celosti odgovara narodu iz koga proistie i u kome zapravo ne prepoznajemo inostrani uticaj ili elju udodvoravanja politikim oponentima. Ime Stefan, koje
je gotovo uvek uz njegovo krteno ime (Nemanja), zapravo je vladarsko ime i
titula u dravnopravnoj tradiciji Nemanjia. U vezi sa tim, veoma je interesantna napomena Smilje Marjanovi - Duani, koja kae: ,,Izbor imena Stefan imao je svoje znaenje na ravni politike teologije. Poznato je da se u
svesti srednjovekovnog oveka preplitao pojam insignije sa pojmom vlasti
koju insignija simvolie i, nebeskom milou, daje svom nosiocu.39 Nauna
javnost je i dalje podeljena kada je re o pitanju da li je tradicija upotrebe
imena Stefan meu Srbe prodrla preko Ugarske ili preko Vizantije, stvarajui
tako nepotrebnu polarizaciju koja, kao takva, svakako da je kontraproduktivna. Ono na ta se, kao po pravilu, ne obraa dovoljna panja jeste injenica
samog znaaja koji u ivotu i svesti srednjovekovnog oveka ima linost svetog arhiakona i prvomuenika Stefana. Svakako da termin ,,kult svetog Stefana govori u prilog tome da je od strane istraivaa nedovoljno obraena
panja na linost ovog hrianskog svetitelja i ono ime je on zapravo i zas
37

M. Blagojevi, Srbija u doba Nemanjia, str. 35.

V. orovi, Istorija Srba, str. 132, Beograd, 1993. godina.
39
S. Marjanovi - Duani, pom. delo, str. 43.
38

111

Slobodan Prodi, ,,Osnivaka povelja manastira Hilandara kao izvor za...

luio da se izgradi toliko molitveno potovanje prema njemu. Izraz ,,kult

krajnje je grub i kao takav, svakako da ne projavljuje u celosti razloge molitvenog potovanja koje srpski vladari, poev od Stefana Nemanje, imaju prema svetom arhiakonu i prvomueniku Stefanu.
Pre svega potrebno je naglasiti da se vladarsko ime Stefan, po svemu
sudei, sticalo od trenutka stupanja na mesto vladara, tj. prilikom obreda investiture. Vladar koji dobija ime Stefan i upotrebljava ga istovremeno sa svojim imenom koje je dobio prilikom obreda tajne Krtenja, projavljuje svoju
svecelu spremnost da sleduje za onim to je inio sveti arhiakon i prvomuenik Stefan. Kao najkonkretniji izvornik toga ta je ovaj svetitelj zapravo
inio i na koji nain je projavio svoju veru u Spasitelja, naravno da su ,,Dela
apostolska. U ovoj novozavetnoj knjizi, iji je autor apostol i jevanelista
Luka, govori se o tome da je Stefan jedan od sedmorice akona koji su, od
strane apostola, izabrani na ovu slubu u jerusalimskoj crkvi.40 Iako je sama
sibolika imena Stefan izuzetno snana imajui u vidu da se prevod ovog linog imena poklapa sa terminom venac ili kruna, te da kao takva nedvosmisleno projavljuje tenju nosioca ovog titularnog imena da se i na taj nain projavi kao legitimni vlastodrac, svakako da je potrebno naglasiti jo jedan detalj vezan za ime Stefan. Naime, potrebno je obratiti panju i na funciju koje
se prihvata Stefan kao jedan od sedmorice prvih akona u Crkvi. Sluba akona, prema napomenama iznetim u ,,Delima apostolskim, zapravo je povezana za sluenje ili, kako naglaava apostol i jevanelista Luka: ,,Onda Dvanaestorica, sazvavi mnotvo uenika, rekoe: Ne dolikuje nama da ostavivi
re Boiju sluimo oko trpeza (Dela ap. 6, 2). Ukoliko i ovaj segment uvrstimo u kazivanje o svetom Stefanu i njegovom uticaju na vladarsku ideologiju srednjovekovne Srbije, tada svakako dolazimo do zakljuka da je vladar,
koji je prilikom uzvoenja na mesto velikog upana ili kralja, u kasnijem periodu istorije, na sebe preuzimao i dunost sluenja koja se jasno i nedvosmisleno projavljuje i kroz samo vladarsko ime Stefan. Ukoliko se ovo prihvati
kao relevantno, naravno da je mnogo jasnije molitveno potovanje koje srpski vladari imaju prema svetom arhiakonu i prvomueniku Stefanu, smatrajui ga svojim molitvenim zastupnikom pred prestolom Gospodnjim. U vezi
sa ovim svakako da su od vanosti stavovi koje je u svom delu ,,O nebeskoj
jerarhiji izneo sveti Dionisije, pseudo-Areopagit, kada naglaava: ,,I tako,
onaj ko govori o jerarhiji, taj ukazuje na svete ustanove, na obraz boanstvene krasote; jer, savrenstvo svakoga ko pripada jerarhiji sastoji se u tome da
stremi, koliko je mogue, ka bogopodraavanju i, to je vanije od svega [kako govori Pismo], da postane zajedniar sa Bogom [...] inovi jerarhije zahtevaju da jedni oiavaju, a da se drugi oiuju, da jedni prosveuju, a da se

40

Pogl. Dela ap., 6, 1-7.

112

Kultura polisa, god. VIII (2011), br.16, str. 103-116

drugi prosveuju, da jedni usavravaju, a da se drugi usavravaju i uz to, svaki, koliko je to njemu mogue, podraava Hristov primer....41 Naravno da je
svecela posveenost Bogu, kao i dominantan uticaj vere koja predstavlja znaajan faktor u odnosu prema vlasti, meu srpskim srednjovekovnim vlastodrcima i stvorila odnos prema pojedinim svetiteljima kao osobama koje se realno posmatraju i doivljavaju za nebeske zatitnike Bogom ustanovljene vlasti i jerarhijskog poretka. Da se i sam Stefan Nemanja pridrava ovog i ovakvog ,,politikog programa, govori nam i njegova odluka o dobrovoljnom
povlaenju sa vlasti i njeno prenoenje na sina: ,,Kada se ovo okonalo sa
mnom i ustrojenje dogodilo, ostavih na prestolu mome i u Hristodarovanom
mi vladianstvu, ljubljenoga mi sina Stefana, velikog upana i sevastokratora,
zeta od Boga venanoga kir Aleksija, cara Grkog.
Znaajan inilac u vladarskoj ideologiji srpske srednjovekovne drave
svakako da je bio i uvrivanje prijateljskih odnosa sa susedima. Jedan od
naina u tom procesu bili su i brakovi. Upravo je ugovoreni brak izmeu
Nemanjinog sina Stefana i vizantijske princeze Evdokije, sinovice cara Isaka
II Anela i erke budueg cara Aleksija III Anela (1195-1203) zapravo poetak itavog niza branih saveza koji su, izmeu ostalog, imali za cilj uvrivanje meudravnih odnosa. O tome se svakako veoma rado i sa odreenom dozom ponosa govorilo i u tekstu povelja, pogotovo kada se za cilj
ima ustrojenje jednog srpskog manastira na Svetoj Gori koja je, kao to znamo, bila pod direktnim patronatom Carigrada i tamonje crkvene jerarhije.
Upravo na taj nain i treba da razumemo napomenu u tekstu ,,Osnivake povelje manastira Hilandara u kojoj se naglaava injenica da je Stefan Nemanji istovremeno i veliki upan ali i sevastokrator. On tu titulu dobija od svog
tasta Aleksija III Anela. Re je o dostojanstvu koje se, u vizantijskom poretku vlasti, nalazi neposredno iza cara i despota. Stefan Nemanja to svakako da
doivljava kao veliki lini uspeh, ali ono to je za samu Srbiju u tom trenutku
bilo veoma bitno jeste injenica da joj je ta okolnost u mnogome poveala
ugled u tadanjem hrianskom svetu. Sa druge strane, odstupanje sa vlasti i
njeno preputanje srednjem sinu Stefanu, umesto starijem sinu Vukanu, svakako da je pokazatelj spremnosti da se, zbog viih dravnih interesa, odstupi
od naslednog prava po kome vlast pripada prvoroenom. Da je to na odreeni
nain uticalo na unutranje raspoloenje Stefana Nemanje, o tome nam na indirektan nain ukazuje njegova napomena o Isaku i Jakovu, i to je svakako
tema koja zavreuje jednu posebnu studiju.
Kako je pitanje Nemanjine dobrovoljne abdikacije veoma interesantno
kada je re o razvoju vladarske ideologije kod Srba u vremenu srednjeg veka,

41

Sveti Dionisije, pseudo-Areopagit, pom. delo, str. 14-15.

113

Slobodan Prodi, ,,Osnivaka povelja manastira Hilandara kao izvor za...

u ovom zavrnom delu rada, pozabaviemo se nekim detaljima vezanim za

ovaj dogaaj iz istorije srpske srednjovekovne drave i njene vladarske ideologije. Poznata je injenica da se Nemanja odrie vlasti na jednom od uobiajenih dravno-crkvenih sabora na kome su se sabrale sve tadanje vodee linosti Srbije, kako one iz svetovnog, tako i one iz crkvenog ivota. Taj akt je
pokazatelj injenice o Nemanjinoj samovlasnosti i u donoenju jedne takve
odluke. Ustolienje novog velikog upana obavljeno je u crkvi Svetog Petra u
Rasu, tokom evharistijskog sabranja kojim je naalstvovao raki episkop Kalinik.42 Bilo je to 1196. godine kada se u Vizantiji ve dogodila promena na
vladarskom prestolu,43 i kada je Stefan Nemanji svakako mogao da rauna
na podrku svoga tasta. Sam proces ustolienja novog velikog upana imao je
itav niz elemenata koji su ukazivali na postojanje precizno razraene vladarske ideologije, meu kojima svakako da je potrebno naglasiti uvoenje u presto novog vladara, krunisanje (venavanje) i blagosiljanje. Pitanje znamenja
koje se u tom momentu stavlja na glavu Stefana Nemanjia kao budueg velikog upana Srbije svakako da se nalazi u tesnoj vezi sa njegovim dostojanstvom sevastokratora ali i sa od ranije postojeim investiturnim znacima vladarskog dostojanstva u samoj Srbiji.44 Isto tako interesantno je i pitanje titule
samodrca sa kojom se od tog vremena sve ee susreemo u sauvanim pisanim izvorima. Samodrac se ve tada, na samom kraju XII veka, u Srbiji
jasno projavljuje kao samostalni oblasni gospodar sa pretenzijama da drava
kojom gospodari stekne potpunu nezavisnost. Ali, prisvajajui sebi status
samodrca, srpski vladari su neminovno dolazili u sukob ne samo sa praktinom politikom Vizantije, nego i sa vizantijskim uenjem o hijerarhiji ovozemaljske vlasti. Stefan Nemanja je to svakako imao na umu i svakako da je
izbor Stefana Nemanjia kao budueg velikog upana Srbije i kao zeta vizantijskog vasileusa izmeu ostalog imao za cilj da Srbiji, barem na kratko vreme, zaista obezbedi ,,mir i tihost o kojima kazuje u ,, Osnivakoj povelji
manastira Hilandara.

42

S. irkovi, Unutranje i spoljne krize u vreme Nemanjinih naslednika u: Istorija srpskog

naroda, I knjiga, str. 263, Beograd, 1994. godina.
43
Aleksije III Aneo na presto je doao 1195. godine.
44
U vezi sa ovim interesantna je napomena Dimitrija Bogdanovia: ,,Zemaljski vladar jeste
,,Gospod (gospodar), ali nije to od iskoni, nije oduvek, nego od vremena i u vremenu; on nije
vladar svetlosti veitoj, ve njegov sjaj, privremen i smrtan, predstavlja tek odblesak venog
boanskog sjaja. U svakom sluaju, legitimna vlast je to samo kao dar Boiji. ,,Venac vladara
je ,,bogodarovan, od Boga dat; vladara postavlja na presto Bog (D. Bogdanovi, pom. delo,
str. 118).

114

Kultura polisa, god. VIII (2011), br.16, str. 103-116

Literatura:
1. Antoljak, Stjepan, Pomone istorijske nauke, Kraljevo, 1971. godina.
2. Blagojevi, Milo, Srbija u doba Nemanjia, Beograd, 1989. godina.
3. Bogdanovi, Dimitrije, Politika filosofija srednjovekovne Srbije - mogunosti
jednog istraivanja u: Studije iz srpske srednjovekovne knjievnosti, SKZ, Beograd, 1997. godina.
4. Veselinovi, Andrija, Drava srpskih despota, Beograd, 2006. godina.
5. Dionisije, pseudo-Areopagit, O nebeskoj jerarhiji, ibenik, 2005. godina.
6. Duani-Marjanovi, Smilja, Vladarska ideologija Nemanjia u: SKZ, Beograd,
1997. godina.
7. Milutinovi, Borislav, Pomone istorijske nauke, Ni, 2000. godina.
8. Stipii, Jakov, Pomone povijesne znanosti u teoriji i praksi, Zagreb, 1971. godina.
9. irkovi, Sima, Unutranje i spoljne krize u vreme Nemanjia u: Istorija srpskog
naroda, I, Beograd, 1994. godina.
10. orovi, Vladimir, Istorija Srba, Beograd, 1993. godina.

Summary: Introduction to the ruler's ideology significantly enables more

complete picture of the life of medieval society in Serbia. Preserved written sources
are the base for studies of this element of social relationships. Among the written sources especially relevant are Charters, specifically - their Arenga where, in accordance with the period of their origin, they give notes about social relations but also about the auktor's pretensions. A detailed introduction to the Charter and recognition
elements of the monarch ideology, gives us the ability to recognize political moving
direction of some rulers in medieval Serbia. In terms of The Founding Charter of
Hilandar Monastery, it brings up the ideology of the ruler Stefan Nemanja and his
son Stefan Nemanji.

115