Moskopolje je jedan od najslavnijih cincarskih gradova.

Osnovan je poetkom XIV

veka na visini od 1200 metara i u poetku je sluio kao letnje prebivalite obanima.
Klima u Moskoplju je bila prijatna. Leti bi obani odlazili u planine sa svojim
ogromnim stadima, dok bi zime provodili u dolinama.Vremenom je grad sve vie
irio, dok nije postao jedan od najblistavijih i najsjajnijih gradova u balkanskom delu
Osmanlijskog carstva. Prema Gustafu Vajgandu ( Gustav Weigand) , nemakom
etnologu, grad je imao oko 12 000 kua, to znai da je u gradu ivelo u drugoj
polovini XVIII veka oko 40 000 ljudi. U Moskoplju je cvetao zanat, trgovina i nauka.
Zanat je bio razlog i ranog procvata grada u 17.veku, pre nego to je postao
trgovinski centar. U zavisnosti od razliitih izvora esnafa je bilo izmeu 15 i 40, pri
tome se navode sledei: krojai, kujundije( zlatar), tkai, obuari, kovai oruja,
zatim kalajdije, krznari, preraivai svile, bakalini. Cincari su bili i poznati po izradi
injela od grube vune, pelerina, tepiha i ebadi. Bio je vei i od Beograda i od Atine.
Stanovnitvo je bilo veinski cincarsko. Pored Cincara u gradu je bio manji broj Grka
kao i Bugara. Prema Johanu Tunmansu (Johann Thunmanns) stanovnici su govorili
cincarski (" Die Einwohner reden alle Wlachisch"), a s vremena na vreme se ula i
neka grka re. Grad je bio podeljen na oko 12 kvartova ( prema Georgijadesu).
Svaki kvart je birao svog predsednika. Predsednici su inili deo uprave kojom je
rukovodio gradonaelnik. Predstavnici esnafa raznih zanata su tesno saraivali sa
upravom i bili znaajan politiki faktor u gradu. Na teritoriji grada se nalazilo 24
pravoslavnih crkava. Danas je ostalo oko 9 ouvanih crkava.
I dan danas se lepota freski u Moskopolju moe naslutiti. Crkve su imale duinu od
19 do 38 m i bile prilino velike.Sve crkve su izgraenje zajednikim sredstvima
stanovnika. Najvei deo sredstava su obezbedili esnafi i bogati trgovci.Unutar grada
su ulice bile poploene. Grad je zauzimao povrinu od 180 ha. Pored uvene grke
kole " Nova Akademia" (Academia naua) koja je iznedrila veliki broj cincarskih
naunika i pisaca, grad je imao i tampariju koja je osnovana oko 1730. godine. U
tampariji su tampane uglavnom knjige na grkom jeziku ali i na cincarskom i imale
su u velikom broju verski karakter. Knjige su tampane po porudbini Ohridske
episkopije, ali su mnoge druge knjige tampane za Solun i druge grke gradove,
obzirom da je u to vreme, pa sve do razaranja Moskopolja, ova tamparija, pored
one u Konstantinopolju, bila jedina u Grkoj. Teodor Anastas Kavalioti je napisao i
tampao cincarski renik, dodue u Veneciji, jer su pljake u Moskopolju poele
1769. godine. Svetenik P. Danil je preveo i tampao jevanelje na cincarskom
jeziku. U gradu je postojala narodna milicija koja gotovo i da nije imala posla, s
obzirom da su u njemu iveli miroljubivi i pitomi Cincari. Moglo bi se rei da je grad
bio jedan od najmodernijih u to vreme u evropskom delu Osmanlijskog carstva.
Trgovci su ili u mnoge strane zemlje, pa su tako ak stigli i do Nemake. U Veneciji
su, pre svega, zlatari imali svoja predstavnitva. U Moskopolju nije bilo predstavnika
turske vlasti tako da je gradjanski sloj mogao nesmetano da se razvija.

Meu svim Cincarima Moskopoljci su vaili za najkulturnije. Iz Moskopolja su Sine,

Mitropolit aguna, Kavalioti, gramatiar Bojai, Naum Krnar Moskopoljac, Konstantin
Ucuta i ore Roja. O cincarskim enam u Moskopolju savremenici piu sledee: Od
svih Cincarki one su najnenije, najljupkije, najtananije. Imaju male noge i male
ruke, srednjeg su rasta; prijatne su, podlone i milog karaktera, crte su im izrazite,
beljeg su tena nego druge a kose su im tamnosmee. Ne stide se rada. Mogu se
sresti i u polju gde uvaju stado. U odbrani Moskopolja su i one uestvovale rame uz
rame sa mukarcima.

Grad je gajio simpatije prema grkom ustanku na Peleponezu koji se dogodio 1769.
uz pomo male ruske flote koju je predvodio Aleksandar Orlov. Podaci iz Venecije
govore da je sekretar Orlova bio Moskopoljac. Meu ustanicima se naao i
komandant Konstantin Kolokotroni. Ustanak je doiveo neuspeh, a ubrzo je usledila i
osveta Muslimana. iptarske bande koje su ve due vreme bacile oko na izuzetno
bogat grad i koje su jedva ekale ovakav povod opljakale su zajedno sa turcima
sjajno Moskopolje i ponele sve iz grada to se poneti moe. U manastiru
posveenom Svetom Jovanu Pretei blizu Moskopolja je Gustav Weigand u 19.veku
otkrio "Kodeks", u kome je jedan od uenih monaha napisao na starogrkom jeziku
napomenu koja se odnosi na prvo razaranje grada Moskopolja iz 1769. godine. Ova
napomena glasi:

- "O Moskopolje, o Moskopolje! Gde je tvoja lepota?

Gde je tvoj lepi stas koji si imao oko 17. veka?"

- "Najbezoniji od smrtnika donee mi propast"

- "Nek da Bog da ti se, na molitvu Sv. Jovana, opet vrati preanja lepota!

Vredni Cincari su grad meutim ponovo podigli i vratili mu preanji sjaj. Nakon to
su bogati trgovci napustili grad i otili u Be , Veneciju i ostale gradove, gde su imali
trgovake ispostave i poznanstva on je 1788. i 1821. godine potpuno uniten od
strane divljakih hordi Ali - pae janjinskog, koji je do kraja ivota proganjao i ubijao
Cincare gde god je nailazio na njih. U pohodima protiv Grka i Cincara uestvovale su
iptarske i turske bande. Borba je trajala godinu dana. Polovina Cincara je pobegla iz
toga grada. Oni koji su ostali u gradu su ili uspeli da pobegnu ili su prodati kao

robovi. Ostali su pogubljeni do poslednjeg. iptari i Turci su pustoili i okolna mesta

poput ipiske i Nikolice, Linotopi i nadaleko poznati grad Gramos. Pretpostavlja se
da je oko 150.000 Cincara pobeglo iz tog regiona. Beei iz zapaljenih mesta Cincari
su u upovima punim meda krili zlato i srebro. Turci su ih putali da nastave put sa
upovima uz obrazloenje da im je med potreban za prehranu dece. Jedan deo
Cincara koji je pobegao iz tog grada nastanio se u najvecem delu u Grkoj,
Makedoniji i Srbiji. Mnogi su pobegli iz Osmanlijskog carstva i nastanili se u
gradovima Austro - Ugarske. ak je zabeleeno da su neki Cincara od straha beali
sve do Poljske. U nekim mestima, pre svega u Grkoj, su ve postojala cincarska
naselja. Moskopoljci su jaali ta stara naselja, a ponegde stvarali i nova. Cincari su u
malim varoima u Srbiji snano podravali razvoj gradova i uestvovali u bunama
protiv Turaka gde god je to bilo mogue. S obzirom da su bili na veem stupnju
razvitka metani su ih rado oponaali. Mnogi su sa sobom nosili i veliko bogatstvo,
tako da su u nerazvijenim gradovima Srbije brzo napredovali. Bili su poznati trgovci,
ali i veliki donatori. Srbi su ih, medjutim, u velikoj meri doivljavali ne kao Cincare,
ve kao Grke. Naime, sve do kraja 19.veka je kod Cincara bila dominantna grka
kultura. S obzirom da su pravoslavni, Cincari su se brzo utapali u sve narode koji su
pravoslavne vere. Polako, ali sigurno, Cincari su tako poeli da nestaju.
Postojao je obiaj tetovae kod epirskih i tesalijskih cincara u vreme kada je Balkan
bio deo Turskog carstva. Da bi zatitili svoju decu od odvoenja u ropstvo i silovanja,
Cincari su svojoj deci tetovirali krst na elo. Najpre su taj krst imali i mukarci i ene,
a kasnije samo ene, i to posebno lepe. I najfanatiniji Muslimani su zazirali od ovog
krsta.

Tragajui za izvornim objanjenjem zato je jedna ena, koju sam video sad ve
daleke 1976. godine na pijaci u Radoviu, gradiu u istonoj Makedoniji, istetovirala
krst na elu, susreo sam se enigmom zvanom Cincari. Zapitkivanja, razgovori i
istraivanja toga detalja, koji je vrlo esta pojava samo kod pripadnika toga naroda,
odvela su me u jedan obian ali neverovatno tajanstveni svet. U svet koji jeste i nije,
u svet koji je bio i vie ga nema, u svet koji moe da vaskrsne u obliku u kojem se
negde i nekada pojavio.

Tetoviranje krsta na elu zapoelo je kod muke dece pa se posle proirilo i na

enski porod. Zanimljivo je da se danas uopte ne moe sresti mukarac sa

istetoviranim krstom, ali da u Makedoniji moete vrlo esto sresti tako obeleene
ene. ...Pria se da ih je samo tetovirani krst na elu spasavao od osmanlijskih
nasilnika. Kasnije, u 20. Veku, mnoge mlade cincarske devojke, smatrajui da je krst
na elu poseban ukras, nastavile su sa ovom tradicijom.