ANTROPOLOGIJA MATERIJALNE KULTURE

(Izvor nije poznat)

Sonu stranu identiteta-R.B;.K.
U ovom lanku tvrde da su se drutvene i humanistike nauke predale pojmu
identitet-.
Po miljenju Brubejkera i upera! identitet mo"e da znai suvie mno#o! suvie malo
ili da ne znai nita.
Preovladjuju$i je konstruktivistiki stav o identitetu da je on neto %luidno! viestruko!
konstruisano...
onstruktivizam doputa bujanje identiteta! ali dok oni bujaju! termin #ubi svoje
analitiko uporite-ako je identitet svuda onda on nije ni#de.
Identitet je kljuni termin u #ovoru savremene politike. Uvodjenje identiteta u
drutvenu analizu do#odilo se u sad-u &'-tih.
Pojam identi%ika(ije je istr#nut iz psihoanalitiko# konteksta.
)d poznih &'-tih sa usponom pokreta *rne +o$i i dru#ih slinih etnikih pokreta!
zanimanje za lini identitet lako je preneto na #rupni nivo.
,redinom -'-tih! +akenzi je ve$ mo#ao da identitet okarakterie kao re
obesmiljenu preteranom upotrebom.
!-"ate#ori$e %ra"se i "ate#ori$e ana&i'e-
a)kate#orije prakse po Burdijeu to su kate#orije svakodnevno# drutveno# iskustva!
koje su razvili obini drutveni akteri.
b)kate#orija analize-iskustveno daleke kate#orije dr. .nalitiara.
(-u%otre)e identiteta* +o,e+o #a ra'u+eti "ao-
a-%o'adinu! ili osnovu drutva ili politi$ke ak(ije
)-"o&e"ti.ni /eno+en(istost medju pripadni(ima kolektiva)
0-osno.ni us&o. dru1t.eno# )i2a
e-%roi'.od dru1t.a i&i %o&iti3"e a"0i$e
#-%roi'.od .i1estru"i4 dis"ursa
5-$a"o s&a)o ra'u+e.an$e identiteta
a)zadr"avaju znaenje izraza-na#lasak na istosti kroz vreme i medju osobama
b)identitet viestruk! nepostojan! sluajan! u neprestanom menjanju! konstruisan...
6-a&ternati.ni ter+ini
a-identi/i"a0i$a(zahteva spe(i%inost a#enasa koji obavljaju identi%ikovanje) i
"ate#ori'a0i$a(klasi%ikatorska znaenja obuhvataju identi%ikovanje sebe)
)-sa+o%oi+an$e i dr. &o0iran$e
,kripte ,/-a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature! ve$ uz nju.
0iko ne #arantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti).
0iko ne #arantuje pozitivan ishod na ispitu! u sluaju uenja samo iz ovih skripti. 0a
naem sajtu (111.studentski-%orum.or#) mo"ete na$i i kompletan spisak u"e i ire
literature preporuene od strane pro%esora.

dispozi(ioni termin koji oznaava ono to bi se mo#lo nazvati situa(ionom
subjektivno$u! ose$aj osobe ko je ona! kako je drutveno lo(irana i kako je spremna
da dela.
0-'a$edni1t.o*%o.e'anost*#ru%nost
kolektivni identiteti! emotivno optere$eno znaenje
7- 5 s&u3a$a identiteta i n$e#o.e a&ternati.e u "onte"stu
treba razlikovati! spoljnu kate#oriza(iju i samopoimanje! objektivno zajednitvo i
subjektivnu #rupnost.
2to jezik identitet zama#ljuje. 3ak i konstruktivistiki jezik te"i da identitet uini
objektivnim. 4enden(ija da se identitet uini objektivnim liava nas analitike mo$i!
ote"ava nam #rupnost i (elovitost razmatramo kao (elovita svojstva.
8-'a"&$u3a"-analizirali su upotrebu identiteta kao analitiko# pojma. 5reme je da se
ide dalje od identiteta.
- 6 -