3= IX Predavanje - Organizacija i menjanje stavova (Menjanje stavova takoe, videti iz Rotove knjige, s. 324-328) (u Zborniku tekstova).

. Teorije konzistentnosti Konzistentnost = saglasnost, doslednost, loginost, logika povezanost, sledstvenost, neprotivrenost So ija!ni "si#o!ozi su "riku"i!i ve!iki broj "odataka koji "okazuju da se stavovi organizuju, i isto tako i $enjaju, "re$a "rin i"u kognitivne konzistentnosti. %snovna za$isao jeste da !judi te&e da odr&e konzistentnost iz$eu' a. uverenja, vrednosti i stavova( b. stavova i "ona)anja( . raz!i*iti# stavova. %rganizovanje stavova, uverenja i "ona)anja u strukture koje karakteri)e unutra)nja konzistentnost (usk!aenost) istovre$eno nag!a)ava i "redstav!ja izraz !judske ra iona!nosti' ra iona!no "ona)anje kao takvo $o&e se na$a sa$i$a i drugi$ !judi$a "redstaviti kao konzistentno. +ognitivna konzistentnost "redstav!ja tako sna&an "oriv u na)e$ so ija!no$ &ivotu da se njeno odsustvo i!i su"rotnost (nekonzistentnost) do&iv!java kao ekstre$na neugodnost. (,eki autori tu$a*e "ojavu s#izo-renije kao ekstre$ni "ri$er "ore$e.aja nasta!og us!ed "ostojanja si$u!tani# nekonszistentni# ko$unika ija). Stoga !judi te&e da s$anje i!i izbegnu nekonzistentnost kadgod je to $ogu.e. /stra&ivanja "okazuju da sredstva koja oni koriste za "ostizanje konzistentnosti $ogu zna*ajno da odstu"aju od ra iona!ni# kriteriju$a' &e!ja da se "ostigne konzistentnost $o&e biti ra iona!na, a!i *esto sredstva da se to "otigne - nisu. 0ostoje tri osnovna teorijska "ristu"a u okviru teorija konzistentnosti' Hajderova teorija ravnotee i!i ba!ansa (1eider, 2344), teorija podudarnosti i!i kongruentnosti Osguda i Tanenbauma (%sgood i 5annenbau$, 2366) i Festingerova teorija nesklada i!i disonan e (7estinger, 2368). Zajedni*ka "ostavka' da $i)!jenje, uverenja, stavovi i "ona)anje "ojedin a te&e da se organizuju na s$is!en i ra iona!an na*in. 0ro es davanja s$is!a ve!iko$ broju in-or$a ija sa koji$a se susre.e jeste "red$et ana!ize teorija konzistentnosti. 9i!j : "redstava o svetu i oko!ini kao ureeni$ i "redvidivi$, tj. podlonim kontroli. a. Teorija ravnotee (balansa) Hajder, 195 ' ;judi te&e da stvore )to ko#erentniju i uravnote&eniju s!iku o svojoj oko!ini i "ojava$a oko sebe kao i o sebi sa$i$a. %ni te&e kognitivnoj ravnote&i i!i stabi!nosti iz$eu onoga )to znaju o razni$ objekti$a( iz$eu znanja o objekti$a i osoba$a koje su u vezi sa ti$ objekti$a( kao i sk!adu iz$eu znanja o objekti$a i osoba$a s jedne i so"stvenog "ona)anja, s druge strane. <a bi

32 "ostoja!a ravnote&a $i nastoji$o da na)a znanja, na)e o ene i na)i "ostu" i "re$a ne*e$u ne budu "rotivre*ni, ve. usk!aeni. Stanje neravnote&e izaziva na"etost i dovodi do te&nje da se "onovo us"ostavi sk!ad. 1ajder je "ret"ostavio jednostavan siste$ koji o"isuje subjektivnu sredinu neke osobe (na*in na koji se svet o"a&a)' ona je sastav!jena od entiteta (!judi, ideja, dogaaja) i odnosa $eu entiteti$a( "ostoje dva ti"a ovi# odnosa' a. senti$enta!ni odnosi - koji se ti*u do"adanja i nedo"adanja( i b. odnosi jedinstva (unit) koji se ti*u "ri"adanja (i$a veze sa..., ne$a veze sa...). 0rvi ti" odnosa je re!evantan kada je o stavovi$a re*, "o)to su oni eva!uativne "rirode. 5eorija ba!ansa uzi$a u obzir tri vrste entiteta' osobu (0) *ijo$ se subjektivnom sredinom bavi$o( drugu osobu (%)( i neki objekat (>), koji $o&e biti i tre.a osoba. 5eorija ba!ansa se bavi ti$e kako su organizovani odnosi iz$eu ova tri entiteta sa aspekta kognitivne str kt re osobe P. ,a osnovu ko$bina ije raz!i*iti# odnosa (? i -) iz$eu svakog od ova tri entiteta 1ajder )e$atski "redstav!ja trijade odnosa ravnote&e i neravnote&e' stanje ravnote&e uvek "ostoji kada su sva tri odnosa "ozitivna i!i kada su dva odnosa negativna a jedan "ozitivan( u svi$ osta!i$ s!u*ajevi$a "ostoji stanje neravnote&e. !ematski prikaz" osam trijada za tri entiteta sa pozitivnim ili negativnim me# sobnim odnosima (a$b$c$d - sa leve strane s ravnotei$ a e$%$g$& -sa desne neravnotei) Ravnote&a 0 ,eravnote&a 0

>

>

32

Heider' Ravnotea je @stanje #ar$onijeA' entiteti i nji#ovi senti$enti se @uk!a"ajuA, tj. *ine Be)ta!t. %va de-ini ija i$"!i ira niz "redvianja u "og!edu o enjivanja i "er e" ije odnosa "re$a drugi$ osoba$a koja su u kasniji$ istra&ivanji$a i eks"eri$enta!no is"itivana' a. Ravnote&ne strukture stavova su stabi!nije ("ojedina .e biti $otivisan da "ro$eni neravnote&u u ravnote&no stanje)( b. Cko neravnote&no stanje ne $o&e da bude "ro$enjeno "ostoja.e @tenzijaA (zna*i, "re-erira se ravnote&a, a ne neravnote&a u os$i)!javanju subjektivne oko!ine)( . +ada se od !judi tra&i da "redvide tre.i odnos u trijadi na osnovu dva koja su "oznata (0 vo!i %( 0 vo!i >( )ta $is!ite da !i % vo!i i!i ne vo!i >D) verovatnije je da .e !judi "redviati stanje ba!ansa a ne neravnote&e( d. "re-eriranje uravnote&eni# struktura je, u stvari, "re-eriranje kognitivno jednostavniji# struktura koje $ogu biti "redstav!jene u vidu jedne eva!uativne di$enzije ("ozitivno- negativno( rno-be!o). 0o)to je ravnote&na stanja !ak)e "redviati ona su i jednostavnija za u*enje i "re"oznavanje. !rimer" ako 0 (0etar) vo!i % (%!gu) (0?%)( 0etar ne vo!i $eso (0 >)( istovre$eno 0 veruje da %!ga ne vo!i da jede $eso (% >), )to $o&e a!i ne $ora da bude istina : stanje ravnote&e i!i stabi!nosti. Su"rotno, ako 0 ? %( 0 >( a!i 0 veruje da % ? > : stanje neugode i!i neravnote&e. Cko se "ret"ostavi ()to je veo$a zna*ajno za teoriju ba!ansa) da "rob!e$ jedenje $esa "redstav!ja ne)to )to je za 0etra veoma znaajna stvar ne)to $ora da se "ro$eniE 0ostoji vi)e $ogu.nosti "ro$ene stavova da bi se "ostig!a ravnote&a' 0 bi $ogao da "restane da bude vegetarijana i zavo!i $eso (trijada a)( 0etar $o&e uveriti %!gu da "restane da vo!i $eso (trijada b)( i!i, radika!nije re)enje, 0etar bi $ogao da "rekine svoj odnos sa %!go$ (trijada )( trijada d nije rea!na jer bi svi stavovi $ora!i da se "ro$ene. <a!je "ri$eri' Ravnote&a' ,eko vo!i ve.e i "oseduje ve.e( ako neko ne vo!i ve.e i ne "oseduje ve.e (obe vrste odnosa i$aju isti "redznak, "ozitivan i!i negativan). Firko i$a "ozitivan stav "re$a <%S-u a vo!i Govana za koga o"a&a da isto tako i$a "ozitivan stav "re$a <%S( i!i Firko i$a negativan stav "re$a <%S-u a vo!i Govana za koga o"a&a da isto tako i$a negativan stav "re$a <%S (sva tri odnosa "ozitivan "redznak i!i dva odnosa negativan a jedan "ozitivan). ,eravnote&a' uvek kada "ostoje dva "ozitivna i jedan negativan odnos. Cko "ostoje tri negativna odnosa (F ne vo!i G i nevo!i <%S a ni G ne vo!i <%S)"ostoja.e nestabi!nost koja i$a tenden iju da se iz$eni u dva negativna i jedan "ozitivan odnos i tako iz stanja koje nije sasvi$ odreeno doe u stanje

33 ravnote&e. Tendencija da se spostavi ravnotea vek postoji i ona del je na menjanje stavova. 1ajderova teorija i$a!a je za i!j da objasni so ija!no "ona)anje !judi u e!ini, a "re svega, da "os!u&i za obja)njenje "ro esa socijalne percepcije (o"a&anja drugi# osoba). %na, $euti$, "redstav!ja "ogodno obja)njenje "ro$ene stavova. H osnovi "redstav!ja primenu getaltistikog stanovita o postojanju tendencije za redom i jednostavnou kao karakterisitike svih psiholokih procesa na oblast socijalne psihologije . Iiroka "ri$ena u obja)njavanju so ija!nog i "o!iti*kog "ona)anja. <a bis$o "redvide!i una"red koji stavovi .e se "ro$eniti, $ora$o bo!je da "oznaje$o !jude o koji$a je re*. #osenberg i $delson (234=) "ostav!jaju "ravi!o' da .e "ro$ena stavova s!editi "rin i" minimalnog napora : stav koji za#teva naj$anje na"ora da se "ro$eni bi.e onaj koji .e se "ro$eniti( tj. "ojedina .e te&iti da broj "ro$ena svoji# eva!ua ija (entiteta i!i odnosa) svede na $ini$u$. 0re$a ovi$ autori$a' "oja$ ba!ansa $o&e da se "ri$eni sa$o na s!u*ajeve u koji$a "ojedina vidi sva tri odnosa u trijadi kao $eusobno "ovezana i za njega re!evantna. Kritika teorije ba!ansa' 5eorija ba!ansa dobro o"isuje "oznatu stvar o us!ovi$a #ar$onije i dis#ar$onije iz$eu dvoje !judi i zna*ajni# stvari u nji#ovi$ &ivoti$a. Feuti$, u "osebno$ s!u*aju kada je > tre.a osoba ova teorija nai!azi na te)ko.e. 0ri$er' @ve*iti trougaoA 0etar vo!i %!gu( 0 ne vo!i gos"odina >( % vo!i > (trijada e). +ako se ovo stanje neravnote&e $o&e "ro$enitiD ,e u (a) gde svako vo!i svakoga, ( ) izg!eda najverovatnija $ogu.nost. C to zna*i, da .e 0 "restati da vo!i % da bi us"ostavio stanje unutra)nje ravnote&eE (u stvarno$ &ivotu $a!o verovatno). %sta!e za$erke' odnosi iz$eu entiteta su i!i "ozitivni i!i negativni, a!i ne dozvo!java se ste"enovanje( ova teorija "ret"ostav!ja da se okvir "ojedin*evog "rosuivanja stvari i "ojava iz oko!ine uvek odvija na re!a iji @ rno-be!oA i!i "o @sve-i!i-ni)taA "rin i"u, tj. da te&i $aksi$a!noj jednostavnosti( takoe, da "ostoji te&nja da se dve "ojave "re "ro enjuju kao iste, )to je $nogo jednostavnije, nego da se $eu nji$a na!aze neke -inije raz!ike( teorija se bavi odnosi$a iz$eu $aJi$u$ tri entiteta, dok u stvarno$ &ivotu $u!ti"!e re!a ije( "ojednostav!juje stvarnost, $ada je u neki$ do$eni$a us"e)na za "redvianje "ro$ene stavova. b.Teorija pod darnosti (kongr entnosti) Osgud%Tanenbaum,(2348)' ravnote&e), koji se "osebno pojedin'evog stava$ pod kom nikacije. %va teorija S"e i-i*an ob!ik teorije ba!ansa ("ri$ena "rin i"a bavi "rob!e$i$a predvi#anja promene direkcije ticajem pers azivni& ( be#iva'ki&) por ka ili "ro$ene stava uzi$a u obzir s!ede.e varijab!e'

34 "ojedin*ev "rvobitan stav "re$a izvoru "oruke( "ojedin*ev "rvobitan stav "re$a ono$ objektu (pojmu koji izvor vrednuje( "rirodu eva!uativne tvrdnje o objektu koja je sadr&ana u "oru i koju izvor e$ituje. 5j. 0: osoba( S:izvor "oruke( %:sa$a "oruka. /zvor e$ituje neku tvrdnju o "rob!e$i (objektu) koja se onda "rezentuje osobi (verba!no, "reko $edija i s!.). %va teorija se ne bavi "ro$ena$a u "ojedin*evo$ o"a&anju sadr&aja "oruke, ve. promenama u njegovom vrednovanju bilo objekta stava! bilo izvora . 0rve dve varijab!e de-inisane su na ska!i @"ri#vatanje-ne"ri#vatanjeA (@dobar-!o)A), a tre.a varijab!a se tretira i!i kao asocijativna (izvor odobrava objekat) i!i disasocijativna (izvor ne odobrava objekat). Stanje kongruiteta (usk!aenosti)- kada su sve tri re!a ije "ozitivne i!i dve negativne i jedna "ozitivna (kao kod teorije ba!ansa)( raz!ika je u to$e )to se teorija kongruiteta bavi ti$e kako neka ko$unika ija o objektu koju e$ituje izvor uti*e na "ojedin*eve stavove i prema izvoru i prema objektu . <a bi se "ostig!a usk!aenost $oraju da se "ro$ene oba stava. !rimer' S:izvor (studio K) iznosi "ozitivnu tvrdnju o GH;-u( 0 i$a veo$a "ozitivan stav "re$a S5K i "ozitivan stav "re$a GH;-u( : usk!aenost. C!i, S:izvor (studio K) iznosi "ozitivnu tvrdnju o GH;-u( 0 i$a veo$a "ozitivan stav "re$a S5K i negativan stav "re$a GH;-u : neusk!aenost. To znai, kada se neko$ tvrdnjo$ "ove&u dva objekta koji se "ozitivno vrednuju ("re$a koji$a se i$a "ozitivan stav) a i tvrdnja koja i# "ovezuje je "ozitivna : stanje usk!aenosti( kada se neko$ tvrdnjo$ "ove&u dva objekta od koji# se jedan "ozitivno a drugi negativno vrednuje, a tvrdnja koja i# "ovezuje je "ozitivna : stanje neusk!aenosti. +ongruentnost "odrazu$eva i snagu stava koja se $o&e $eriti na ska!i od ?3 (veo$a "ozitivan) do 3 (veo$a negativan), sa = (neutra!an) u sredini. 0ri$er' Fenjanje "o!iti*ki# stavova' izvor "oruke @svojaA i!i @"rotivni*kaA "o!iti*ka stranka i!i $edij koji s$atra$o @re&i$ski$A odnosno @nezavisni$A( objekat stava S.F( tvrdnja' da !i je i!i nije S.F. ratni z!o*ina . ,a "ri$er' 2. S0S ka&e da S.F. nije ratni z!o*ina A neko ko i$a ? stav "re$a S0S i ? stav "re$a S.F. a ova tvrdnja je u su)tini a-ir$ativna u odnosu na objekat stava : stanje kongruen ije. 2. <%S ka&e da S. F. nije ratni z!o*ina A' neko ko i$a "ozitivan stav "re$a <%S, negativan stav "re$a S.F., a ova tvrdnja je u su)tini a-ir$ativna u odnosu na S. F. (objekat stava) : stanje inkongruen ije. Stanje neusk!aenosti i$a$o i kada se izvor i objekat "ozitivno vrednuju a!i je tvrdnja o jedno$ i!i drugo$ disaso ija!tivna (negativna)' Za "rista!i e S0S koji "odr&ava S.F. kada S0S ka&e da S. F jeste ratni z!o*ina . : stanje neusk!aenosti. (izvor, ko$unikator koga "ozitivno vrednuje$o o neko$e koga takoe "ozitivno vrednuje$o iznosi ne)to negativno, na"ada ga). ,ai$e, ako "ostoji asocijativna veza iz$eu izvora i "ojave (objekta stava), $aksi$a!na usk!aenost se "osti&e kada "ojedina i izvor i "ojavu vrednuje "ozitivno i to u istoj $eri (na "r. oboje se o enjuju sa ?2). Cko je veza disasocijativna, $aksi$a!na usk!aenost se dobija ako se izvor i objekat na!aze

36 u si$etri*noj "ozi iji od nu!te ta*ke na eva!uativnoj ska!i (jedan se o enjuje sa ?2 a drugi sa 2). 0 0

% > ,eusk!aenost

% Hsk!aenost

>

H stanju neusk!aenosti $o&e se "redvideti da .e se "ojedin*evo vrednovanje kako izvora tako i objekta $enjati u "rav u "ove.ane usk!aenosti (kongruentnosti). Osnovni prin&ip kogruiteta, a to je da se @"ro$ene u vrednovanju odigravaju uvek u "rav u "ove.anja kongruentnosti (usk!aenosti) sa "ostoje.i$ okviro$ re-eren ijeA. ,a "ret#odno$ "ri$eru' tenden ija za usk!aivanje$' inkongruen ija se s$anjuje i!i otk!anja tako )to S.F. "o*inje da se o enjuje manje negativno! a "#$ manje pozitivno ($enja se izra&enost stavova o nji$a)( i!i u drugo$ s!u*aju i izvor i objekat stava "o*inju da se "ro enjuju $anje "ozitivno. Feuti$, u "ro esu us"ostav!janja ravnote&e, sa$i$ ti$ )to ja*a usk!aenost, s$anjuje se i s"re$nost za da!ju "ro$enu stava "ri!iko$ izno)enja "ersuazivni# (ubeiva*ki#) argu$enata ("ove.ava se ot"ornost). Osgud i Tanenbaum takoe "ret"ostav!jaju da .e se ja*ina "ojedin*evog vrednovanja bi!o izvora, bi!o objekta $enjati, "ri *e$u .e ta promena biti obrnuto propor&ionalna jaini 'ekstremnosti( te evalua&ije 'najjai stavovi, najmanje se menjaju(. 5o je, ina*e, u sk!adu sa s#vatanje$ da se ekstre$ni sudovi (ekstre$no "ozitivni i!i ekstre$no negativni) izra&avaju sa ve.i$ ste"eno$ ubeenosti i da su stoga $anje "od!o&ni "ro$eni. 5eorija kongruentnosti nudi $ode!e ana!ize us!ova "od koji$a osoba koja je "od uti aje$ "ersuazivne ko$unika ije $enja svoje stavove. H okviru toga, raz$atra se )ta *ini neku ko$unika iju e-ikasno$ i!i nee-ikasno$ u "og!edu uti aja na "ro$enu stavova. 0itanje' @(o kae )ta kome sa kakvim e%ektomDA /stra&ivanja su obu#vata!a' strukturu "oruke( karakteristike izvora( karakteristike re i"ijenta ("ub!ike). )anis * Hovland '1959( sa Ge!a' genera!ni zak!ju* i istra&ivanja' a. "ro$ene stavova koje su us!ov!jene %aktorima izvora de)avaju se zato )to ovi -aktori uti*u na panju koja se us$erava na ko$unika iju( b. -aktori "oruke "od uti aje$ razumljivosti "oruke za "ub!iku( b. -aktori auditoriju$a uti aj prihvaenosti ko$unika ije od strane "ub!ike ("rije$*ivost).

34 %vo, kao i s"e i-i*ne varijab!e koje su "rou*avane u okviru svakog -aktora "rikazane su na donjoj tabe!i. Hovland, )anis i Keli (2363) su "okaza!i da je izvor (koji e$ituje "oruku) uto!iko e-ikasniji uko!iko se s$atra dostojniji$ "overenja i!i eks"erto$ u toj stvari. Fotivi izvora su takoe va&ni' e$"irijski je dokazano da se osoba koja argu$entuje "rotiv svoji# interesa o"a&a kao dostojnija "overenja (i stoga je njen uti aj ve.i) nego osoba koja zagovara neku "ozi iju koja je u njeno$ interesu (Cko ubi a tra&i da bude obe)en, zaista i$ate raz!oga da $u verujete da govori istinuE). &oruka "ersuazivne ko$unika ije je "rou*avana na dva osnovna na*ina' a. kao a"e!i zastra)ivanja( i b. organiza ija "oruke. <a !i su jaki i!i s!abi a"e!i uti ajniji za "ro$enu stavovaD Zavisi' na "r. na !jude ("u)a*e) koji i$aju jako sa$o"ouzdanje jako zastra)ivanje ($ogu.no).u da obo!e od raka) .e uti ati tek "os!e du&eg "erioda vre$ena. /"ak, u eks"eri$enti$a sa "u)a*i$a koji$a je "rezentiran -i!$ o kan eru gr!a "okaza!o se da su oni, neko!iko $ese i kasnije, s$anji!i "u)enje u "oreenju sa oni$a koji$a je "rikazivan @$anje stra)anA i!i neutra!an -i!$. %rganiza ija "oruke je takoe istra&ivana na dva na*ina' a. jednostrani argu$enti (sa$o za) nasu"rot dvostrani# (za i "rotiv)( b. s!ed in-or$a ija koje se "redstav!jaju. L-ikasnost "rve varijab!e zavisi od "rirode "ub!ike za onu koja ve. veruje u argu$ente koji se iz!a&u, jednostrana je dovo!jna( a!i ako je "ub!ika "rotiv tog argu$enta, "re .e dvo-strana argu$enta ija uti ati na "ro$enu nji#ovi# stavova.

38

Tabela" *ijagram koji pokaz je kako razli'iti tipovi pers azivne kom nikacije (nezavisne varijable) imaj psi&olo)ki e%ekat koji ti'e na promen stavova (prema )anis * Hovland '1959( Nezavisne varijable a. Faktori izvora Ekspertnost Poverenje Dopadljivost Status Rasa Religija b. Faktori poruke Redosled argumenata Jednostrano vs dvostrano rsta apela Eksplicitno vs impliicitno !aklju"ak c. Faktori publike PR)(EN& P)N&,&NJ& Persuazibilnost Prvobitna pozicija #nteligencija Samo$potovanje %i"nost PR#+ &*&NJE PR)(EN& PER-EP-#JE R&!U(%J# )S* Unutranji psiholoki uticaj Promena stavova

P&'NJ& PR)(EN& (#,%JENJ&

0o!aze.i od teorije kongruen ije, Tanenbaum "ret"ostav!ja (i eks"eri$enta!no istra&uje) etiri postupka ili strategije stvaranja otpornosti prema ube'ivanju! tj. prema menjanju stavova . 5o su' a. "ori anje veze sa izvoro$ na"ada, b. obezvreivanje izvora na"ada, (dve strategije us$erene na razbijanje veze iz$eu izvora na"ada i objekta stava) . "obijanje sadr&aja na"ada i d. "oja*avanje stava "re$a objektu (dve strategije us$erene na izno)enje "odataka o sa$oj "ojavi i!i objektu). ad. a. 0ori*e se sa$o tanost injenice da je izvor preneo odre'enu poruku (u navedno$ "ri$eru, da je S0S i!i <%S sao")tio da S.F. nije ratni z!o*ina ). /stra&ivanja su "okaza!a da ova strategija nije e-ikasna i da nije uti a!a na to da se na"ado$ znatnije ne s$anjuje uverenost. H sk!adu sa svakodnevni$

38 iskustvo$, da prosti demanti o tome da neko nema veze sa nekom kritikom ostaju bez e%ekta. C!i, ako izvor ne sa$o de$antuje da je sao")tenje njegovo, ve. i iznese svoje miljenje! i to! pozitivno , - odbrana stava se "okazuje e-ikasno$, a ot"ornost "re$a na"adu "ove.ano$. ad. b. +ritikuje se i obezvre'uje sam izvor poruke u na)e$ s!u*aju na "r. da su S0S i!i <%S sa*injeni od koru$"irani# !judi i s!. %va strategija "okaza!a se e-ikasno$ sa$o ako je odbrana s"rovedena "re na"ada (i$uniza ija) a!i ne i kada je s"rovedena "os!e na"ada. ad. . ,astoji se da se oslabe argumenti sadr&ani u na"adu, da se dovede u su$nju nji#ova vrednost i verodostojnost (obi*no "ozivanje$ na neki drugi ko$"etentan izvor). ,a "r. da $eunarodna zajedni a s$atra da je S.F. ratni z!o*ina . %va strategija se "okaza!a veo$a e-ikasno$, naje-ikasnijo$ od sve *etiri ( i to kada se argu$enti iznose i "re i "os!e na"ada). ad. d. 0oku)aj da se "o*etni stavovi u*ine )to intenzivniji$, da se pojaa uverenost u nji#. 0o!azi se od "rin i"a da .e "ritisak na $enjanje stava i e-ekat "ro$ene biti $anji ako je uverenost u stav intenzivnija. 0okaza!o se da je "oja*avanje stava ($etodo$ i$uniza ije) dove!o do ve.e ot"ornosti ka $enjanju. (ajuspenija kombinacija je povezivanje strategije pobijanja stavova sa strategijom obezvre'ivanja izvora. %sgud i 5anenbau$ su isti a!i da se nji#ova teorija ne $o&e "ri$eniti na sve varijab!e koje bi $og!e "rodukovati i!i in#ibirati "ro$enu stavova, jer bi to bi!o "ojednostav!jenje stvarnosti. 5akoe, "redvianja ove teorije se $ogu "ri$enti sa$o na "ro$enu stavova koja se de)ava u okviru @"ostoje.eg re-erentnog okviraA, a!i ona ne odgovara na "itanje kako je taj okvir us"ostav!jen. 0rin i" kognitivne kongruentnosti $o&e stoga da se "ri$eni da bi se "redvide!e "ro$ene stava kao odgovor na "ersuazivnu ko$unika iju i to sa$o u ograni*eni$ us!ovi$a( takoe, "ostoje i druge vrste "redrasudnosti' te&nja ka kognitivnoj ravnote&i $o&e da se sukob!java sa drugi$ "si#o!o)ki$ si!a$a kao )to su uvojene vrednosti, *!anstvo u neki$ gru"a$a i "okoravanje nji#ovi$ nor$a$a i s!. c.Teorija kognitivne disonance (nesklada ( S!i*na drugi$ teorija$a koje nag!a)avaju "otrebu za usk!aeno).u. Festinger (7estinger, 2368) "ro)irenje 7estingerovi# teorijski# uo")tavanja o so ija!no$ "oreenju, "re$a koji$a je za !jude karakteristi*na te&nja da utvruju da !i su nji#ova $i)!jenja is"ravna u"oreuju.i i# sa miljenjima drugih osoba (oni# koji su i$ s!i*ni). %va "otreba se u teoriji disonan ije "ro)iruje u "otrebu da na)a znanja, kognitivni e!e$enti, ne budu u nesk!adu (tj. da budu u sk!adu) i da na)a $i)!jenja i stavovi budu usk!aeni i me'usobno, a ne sa$o sa $i)!jenji$a drugi# !judi.

33 ,aj)ire "ri$enjivana teorije konzistentnosti - iz dva raz!oga' nudi jednu genera!nu teoriju !judske so ija!ne $otiva ije( da!eko )ire "ri$en!jiva nego "ret#odne dve teorije. *e%inicija disonance' @negativno motivaciono stanje koje se javlja kad god osoba ima dve kognicije (ideje! uverenja! stavove koji su psiholoki nekonzistentne. +ao i druge teorije konzistentnosti "o!azi od "ostavke da je &e!jeno stanje stanje ravnote&e, #ar$onije iz$eu uverenje i stavova. %na "oku)ava da objasni )ta se de)ava uvek kada su dve kogni ije "si#o!o)ki neusk!aene. 0re svega, potreba za skladom me# kognitivnim elementima na)i& verenja i stavova (znanja$ ideje$ mi)ljenja o stvarima$ pojavama$ sebi samome). +ognitivni e!e$enti su u nesk!adu ako, "os$atraju.i svaki "osebno iz jednog "roizi!azi suprotno od onoga )to s!edi iz drugog kognitivnog e!e$enta( ako su dva e!e$enta !ogi*ki uk!aena ona su u konsonan iji. <a bi izbegao nesk!ad i us"ostavio sk!ad "ojedina aktivno izbegava situa ije i in-or$a ije koje $ogu "ove.ati nesk!ad. 0ri$er' usk!aenost stavova' ako i$a$o ? stav "re$a de$okratiji ne $o&e$o i$ati ? stav "re$a -a)iz$u( usk!aenost aktivnosti koje *ovek vr)i' $ar!jivost u jedno$ "os!u, $ani-estova.e se kao $ar!jivost i u drugi$ "os!ovi$a( iz$eu stava i "ona)anja' *ovek koji i$a ? stav "re$a obrazovanju "reduzi$a.e $ere da obrazuje svoju de u i s!. Mesto itiran 7estingerov "ri$er' Za "u)a*a, *injeni a @ja "u)i$A i saznanje da "u)enje izaziva rak : stanje kognitivne disonan e (ako nije sk!on sa$oubistvuE) +onsonan a se "osti&e na jedan od dva na*ina' a. "restaje da "u)i( b. odba uje nau*ne na!aze da "ostoji veza iz$eu "u)enja i raka. Minjeni a da $o&e nastaviti da "u)i obja)njava se to$e )to raz!i*iti !judi i$aju raz!i*it @"ragA to!eran ije na disonan u. Za s$anjenje disonan e $ogu.e je korisiti vi)e na*ina' a. $enjanje v!astitog "ona)anja ("restaje da "u)i) b. $enjanje "ojedini# kognitivni# e!e$enata (@na*in na koji ja "u)i$A ne izaziva rak) . dodavanje novi# kognitivni# e!e$enata koji su u sk!adu sa osta!i$a na koji$a je "o*ivao na) stav (@$o&da "u)enje izaziva rak na dugi rok, )to nije sigurno, a!i ono "ove.ava kon entra iju, )to "ouzdano zna$A). d. ne obra.a "a&nju na "ostoje.i nesk!ad iz$eu kognitivni# e!e$enata

2== 0rob!e$ za so ija!nu "si#o!ogiju (izvan "odru*ja na)e diskusije) je predvideti kada i za koga disonanca ra#a motivacij da se promeni pona)anje ili stav D 5ri ob!asti "ri$ene teorije kognitivne disonan e na so ija!no "na)anje su "osebno "rivuk!e "a&nju istra&iva*a' proces donoenje odluka! pokoravanje iznu'eno prinudom! i ulaganje napora da se postigne neki cilj.

+ono,enje odluka Svako ko je u situa iji izbora iz$eu dve i!i vi)e $ogu.nosti, gde svaka a!ternativa sadr&i i "ozitivne i negativne as"ekte i$a.e iskustvo @"ost-izborneA disonan e. ,ai$e, svaki izbor u sebi sadr&i nesk!ad (izabrana $ogu.nost i$a negativne, a neizabrana $o&e i$ati "ozitivne strane). %naj ko donosi od!uku je svestan da je izabrao a!ternativu i sa neki$ negativni$ as"ekti$a a odba io onu koja i$a i "ozitivni# e!e!enata. /ako $is!i da je na"ravio dobar "osao, nikada ne $o&e biti sasvi$ siguran Stoga "ostoji te&nja "ojedin a da tra&i i na!azi one in-or$a ije koje "otvruju njegov izbor i tako s$anjuje nesk!ad. 0ri$er' kada ku"i$o je-tino de-$ode i"e!e sk!oni s$o da nag!a)ava$o kako su to"!e, ne "ro"u)taju, so!idne i s!. a za one $oderne a sku"e koje s$o odba i!i da su !o)eg kva!iteta, sve u i!ju da o"ravda$o is"ravnost svog izbora. H$anjivanje disonan e "odu"iranje$ a!ternativne koju s$o odabra!i dodatni$, $ada ne uvek i ra iona!ni$ argu$enti$a. $elektivno traenje in%ormacija da bi na) izbor izg!edao )to "riv!a*niji, a odba*ena a!ternativa $anje "riv!a*na. Ho")te, vi)e "ristrasnosti i "redrasuda u o enjivanju a!ternativa jav!ja se posle, nego "re, dono)enja od!uke i o"rede!jenja. +ada se nesk!ad "ojav!juje iz$eu saznajni# e!e$enata (na "r. usvojeni# znanja o objektu stava i novi# *injeni a o nje$u) "ojedina .e, da bi izbegao ne!agodu, tra&iti one in-or$a ije koje .e taj nesk!ad s$anjiti, a izbegavati in-or$a ije koje ga $ogu "ove.ati. 0ri$er' +o!iko @o"ozi ionaraA nije *ita!o @0o!itikuA, a @re&i$!ijaA !ist @<anasA u "os!ednji# neko!iko godinaD %vaj "rin i" $o&e se "ri$eniti za "redvianje "ona)anja u najraz!i*itiji$ situa ija$a od ku"ovine ko!a do o"rede!jenja na nivou $eunarodne "o!itike. 0ri$er' z!o*in "rotiv *ove*nosti' kada se nanese )teta drugi$ !judi$a )to je u su"rotnosti sa univerza!ni$ vrednosti$a #u$anisti *esto "ostoji "ojava o"ravdavanja na osnovu @okriv!javanja &rtveA. <ok "ona)anje "re dono)enja od!uke $o&e biti ra iona!no, o"ravdavanje od!uke koje se vr)i na osnovu kognitivnog "odu"iranja ("odu"iranja izabrane a!ternative i os"oravanja vr!ina odba*ene a!ternative) nije vi)e racionalno.

2=2 !ona,anje 'pristajanje( pod prinudom 5e&nja za otk!anjanje$ disonan e koja se jav!ja posle donoenja odluke $o&e "roizvesti "aradoksa!nu "ojavu (koju je 7estinger i eks"eri$enta!no dokazivao) da .e !judi u!agati vi)e na"ora da doka&u is"ravnost svoje od!uke da iznevere svoja uverenja i!i o"rede!jenja kada je nagrada za "ostu"anje koje "roizi!azi iz te od!uke $anja, nego kada je nagrada ve.a. )to je osoba manje plaena za neto to je uradila protiv svojih uverenja ili stava vea je verovatnoa da e biti sklonija da promeni ta uverenja ili stavove. #brnuto! to je pojedinac vi)e plaen da tako neto uradi! manje ima potrebu da svoj postupak pred sobom samim opravda i! sledstveno tome! manje je verovatno da e promeniti svoje stavove. %vo je jedno od naj"aradoksa!niji# "redvianja teorije kognitvne disonan e' Stanje disonan e jav!ja se uvek kada osoba nije u stanju da o"ravda svoje "ona)anje. 5ako, u*initi ne)to sa *i$e se ne s!a&ete i!i za!agati se za ne)to )to je su"rotno so"stveno$ stanovi)tu kada ne "ostoji dovo!jno o"ravdanja za takav "ostu"ak (na "r. s"o!ja)nja nagrada) stvara disonan u. (<ve kogni ije @Ga i$a$ takvo i takvo uverenjeA i @Ga radi$ i!i se za!a&e$ su"rotno svoji$ uverenji$aA stvara disonan u. <isonan a se $o&e s$anjiti "ro$eno$ jedne od kogni ija' kako je osoba ve. uradi!a i!i rek!a ne)to "rotivno so"stveni$ uverenji$a i to ne $o&e da "ro$eni (se$ ako ne "ro$eni "ro)!ost) - verovatnije je da .e se "ro$eniti uverenja "ojedin a kako bi "osta!a konsonantna (i!i $anje disonantna) sa njegovi$ "ona)anje$. -ksperiment" 7estingera N 9ar!s$it#a, 2363)' Studenti$a dat dosadan i za$oran zadatak. Zatra&eno da s!ede.oj gru"i ka&u da je zadatak bio interesantan, tj. da !a&u. Gednoj gru"i za to "!a.eno 2 O, a drugoj 2=O. Stav "re$a zadatku "os!e !a&i $eu oni$a koji su dobi!i 2O znatno vi)e ni# koji su s$atra!i da je zadatak i"ak bio interesantan, nego $eu oni$a koji su dobi!i 2=O. %bja)njenje u ter$ini$a opravdavanja' kada "ostoji dovo!jna s"o!ja)nja nagrada (2=O) subjekti do&iv!javaju $anje disonan e i ne $oraju da $enjaju stavove. +ada je s"o!ja)nja nagrada za !aganje $a!a - kognitivna disonan a. 0o)to ne $ogu da "ro$ene "ona)anje ("risi!jeni da se "ovinuju eks"eri$entatorovi$ &e!ja$a), nji#ovi stavovi se $enjaju. ,edovo!jna s"o!ja)nja nagrada-o"ravdanje za$enjuje se unutra)nji$ o"ravdanje$ (zauzi$anje$ stava da je zadatak i"ak bio zani$!jiv) i tako otk!anja disonan a. Fodi-ika ija osnovni# "ret"ostavki teorije disonan e. a. Cronson (2343) Sugeri)e da $ora$o "ret"ostaviti da !judi sebe o"a&aju kao dostojanstvene i "o)tene da bi do&ive!i disonan u u ovakvi$ situa ija$a b. Kre#$ N 9o#en (2342)' disonan a se $o&e o*ekivati sa$o ako se "ret"ostavi da je osoba na neki na*in "osve.ena svo$ stavu, da dr&i do njega.

2=2 .apor da se postigne &ilj 5eorija "redvia da )to je ve.i na"or "ojedina u!o&io da doe do nekog i!ja, to .e $u on izg!edati "riv!a*niji i vredniji kada ga najzad "ostigne. 5o zna*i, bez obzira na to ko!iko je i!j bio zaista "o&e!jan, "riv!a*an, interesantan itd. ono kroz )ta "ro!azi "ojedina da bi ga "ostigao odreuje njegovu vrednost. <isonan a se ovde jav!ja zbog (veo$a verovatnog) raskoraka iz$eu u!o&enog na"ora i onoga ko!iko i!j stvarno vredi a s$anjuje se dodatni$ unutra)nji$ o"ravdavanje$ u!o&enog vre$ena, nov a, na"ora i s!. Stoga se "ostignuti i!j nerea!no "re enjuje. 0ri$er' ritua!i @ini ija ijeA Za$erke teoriji' -nejasna u neki$ e!e$enti$a (u eks"eri$enti$a se nijenikada $eri!a disonan a nego se "ret"ostav!ja da ona "ostoji) -nije jasna $otiva iona "riroda te&nje za usk!aeno).u (da !i je uroena i!i ste*ena ku!turni$ nas!ee$) -nije jasno koji $o$enti do"rinose "oja*avanju $otiva ione snage do&iv!jenog nesk!ada $eu kognitivni$ e!e$enti$a, a koji s!ab!jenju (zavisi od va&nosti saznajni# e!e$enata za "ojedin a, kao i od ve!i*ine nesk!ada). - ne dovodi svaki nesk!ad do na"etosti, da !i je stanje bez tenzije i sk!ada uvek "ru&a !judi$a zadovo!jstvo. *r gi prist pi menjanj stavova *eorija samo+posmatranja Ke$ (2348) stvarno "ona)anje *esto odreuje ono )to $is!i$o, "ona)anje je ono koje odreuje stavove. @0o)to jede$ rni #!eb, $ora da vo!i$ rni #!ebA. 0ojedina stvara stavove "osredstvo$ sa$o-"os$atranja. +ada ne "ostoje -or$irani stavovi oni se $ogu -or$irati sa$i$ "ona)anje$. C!i, kada jaki stavovi ve. "ostoje ova teorija ne $o&e da objasni nji#ovo $enjanje. $tvaranje impresije ,eki autori s$atraju da se "ojedina vi)e bavi stvaranje$ impresije o usk!aenosti svoji# stavova i "ona)anja i!i svoji# stavova sa drugi$ stavovi$a nego "oku)aji$a da "ostigne unutra)nju konzistentnost. H i!ju stvaranja "ovo!jne s!ike o sebi kod drugi# !judi. $amo+produkovanje promene stava Raz$i)!janje o neko$ "rob!e$u intenzivno i duboko "o$a&e @krista!iza ijiA ne*iji# stavova. 5o do"rinosi @"o!ariza ijiA stava stav "ostaje ekstre$niji. C!ternativno obja)njenje -eno$ena disonan e' kada s$o u situa iji da os$otri$o "rob!e$ sa druge ta*ke g!edi)ta $o&e da na$ takvo stanovi)te "ostati b!i&e. ;iteratura' Rot, ,. '%snovi so ija!ne "si#o!ogije, @Fenjanje stavovaA (s. 324-328).

2=3 Koga interesuje i vi)e o odr&avanju stavova i ot"oru "re$a nji#ovo$ $enjanju, videti, takoe' Rot, ,. Osnovi so&ijalne psi/ologije" H "og!av!ju @%dr&avanje stavova i ot"or "re$a nji#ovo$ $enjanjuA' "od"og!av!ja' A7aktori koji do"rinose ot"ornosti "re$a $enjanju stavovaA, @,a*ini sti anja ot"ornostiA, @/stra&ivanja Fekgvajera o na$erno$ stvaranju ot"ornostiP, str. 366-343 ("osebno zani$!jivo za budu.e novinare). 1ave!ka, ,. So ija!na "er e" ija, Keograd, Zavod za ud&benike i nastavna sredstva, 2332.