Episkop Nikolaj D.

Velimirovi
VERA SVETIH KATIHIZIS ISTONE PPABOCLABHE CRKVE
I z d a nj e
SVETOG ARHIJEREJSOG SINODA SR!SE !RAVOS"AVNE #RVE
$mno%eno & 'avod& za &mno%avanje pri Sve(om ar)ijerejskom sinod& *eo+rad, -. j&la
.r. / & /.000 primeraka
UVOD
O HRI12ANSOJ VERI $O!1TE
1(a je )ri3anska vera4
Hrianska vera je Hristovo znanje o najvanijim tajnama bia i ivota, koje znanje ljudi
mogu primiti samo verovanjem u Njega, a ne svojim sopstvenim naporima.
oje s& najva%nije (ajne o .i& i %ivo(& o kojima samo Hris(os ima pravo znanje4
To su:
Tajna o nevidljivim stvarnostima: o Bogu, o anelima, o ljudskoj dui Tajna o stvaranju
sveta i njegovom svretku
Tajna o neprestanom Bojem voenju !oveka i !ove!anstva odreenom "ilju, a po Njegovoj
premudrosti i sili
Tajna o !ovekovom gre#u i padu i o njegovom spasenju kroz bogovaploenje
Tajna o "arstvu Bojem kao krajnjem "ilju !ovekovog zemaljskog ivota i o pravom putu
koji vodi tome "ilju, tj. o ponaanju !oveka prema sebi, prema blinjem i prema Bogu.
Tajna o vaskrsenju iz mrtvi#, o poslednjem sudu i o ve!nom ivotu.
Nis& li i neki dr&+i verski &5i(elji, mislio6i i 7iloso7i pok&3avali da o.jasne ove (ajne4
$esu mnogi od nji#. %li to su !inili samo svojim ograni!enim ljudskim snagama,
razmiljanjem i upornim studiranjem o svetu i ljudskoj prirodi. &vi su se nji#ovi pokuaji
svravali pretpostavkama i razli!itim teorijama !isto suprotnim jedna drugoj.
$ 5em& se onda sas(oji preim&s(vo Hris(ovo+ znanja nad nji)ovim4
' preimustvu Hrista kao o!evi"a. (n svedo!i: )Ja +ovorim 3(o sam video* +$ovan ,---,
./0, i opet: )Niko nije &zi3ao na ne.o osim ono+a koji je si3ao s ne.a, Sin 8ove5ji
koji je na ne.&* +$ovan ---, 1.0. ,erskim u!iteljima svoga vremena, (n je rekao: )Vi s(e
odozdo, a ja sam odoz+o9 vi s(e od ovo+ sve(a, a ja nisam od ovo+a sve(a* +$ovan
,---, 2.0. &tareini izrailjskom je rekao: ):ais(a, zais(a (i ka%em; +ovorim ono 3(o znam
i svedo5im ono 3(o sam video* +$ovan ---, 110. - opet: )Ja sam )le. <%ivo(a= koji je
si3ao s ne.a* +$ovan ,-, 310. - mnogo drugog iz te oblasti (n je govorio autoritetom jednog
o!evi"a o svim tajnama neba i zemlje, tako da su se ljudi divili Njegovoj nau"i, jer >nikad
5ovek nije (ako +ovorio kao ovaj 5ovek? +$ovan ,--, 340.
'ais(a, i & svakida3njem %ivo(& mi vi3e ver&jemo o5evi6& ne+o nekom (eore(i5ar& ili
7iloso7&. Ali pos(ojali s& i dr&+i verski &5i(elji koji s& (vrdili da s& svoje &5enje primili od
pojedini) an@ela. I an@eli s& o5evi6i veliki) (ajni. 1(a da mislimo o (ome4
Ta!no je da je ponekad Bog slao svoje anele pojedinim ljudima da i# nau!e i da rukovode
njima. %li !ee su ljudi doivljavali lana vienja, tj. zle du#ove prikazane u obliku anela.
5ored toga, Hristov slu!aj je sasvim druk!iji. Njega nisu u!ili niti Njime rukovodili aneli.
Naprotiv, (n je zapovedao anelskim vojskama i izgonio zle du#ove iz ljudi. %neli su 67
sluili, a demoni su strepili pred Njim.
Tre.a li & ovom sl&5aj& da mislimo da je )ri3anska reli+ija iznad svi) os(ali) reli+ija &
sve(&4
Hrianska vera se ne bi mogla ni uporeivati s drugim religijama, i, strogo govorei, ne bi ni
trebalo nazivati je ,,religijom* u paganskom smislu ove re!i. $er, ona nije jedna religija meu
drugim religijama, ona je ,89% ' H9-&T% - H9-&T(,( (T:9-,8N$8. (na je li!no,
jedinstveno i potpuno otkrivenje Boga ljudima radi nji#ovog prosveenja i spasenja. ;rugo
otkrivenje od Boga vie nee biti dato, i pored -susa Hrista drugi 6esija ne moe biti
o!ekivan sve do kraja sveta.
1(a onda (re.a da mislimo o nekim savremenim pok&3ajima da se )ri3anska vera
izjedna5i sa svim os(alim reli+ijama4
Ti su pokuaji pogreni i to je opasan eksperiment. $er )*o+ se ne da r&%i(i* +<al. ,-, =0,
niti se krv &ina Bojeg moe izjedna!iti s mastilom knjievnika. -ako smo mi kao !lanovi
stare -sto!ne "rkve snis#odljivi prema svakom ljudskom biu, nama je strogo zabranjeno da
uporeujemo od Boga nam predanu otkrivenu istinu sa religijama i >iloso>ijama koje su
stvorili ljudi.
ojim sreds(vima da se .orimo pro(iv pok&3aja (akvo+ izjedna5avanja4
' prvom redu produbljivanjem naeg znanja o naoj pravoslavnoj veri, praktikovanjem vere
u svakidanjem ivotu, udubljivanjem u nju, kao to nau!nik produbljuje otkrivenu !injeni"u.
;rugo, plemenitim i mudrim naporima ? nikada silom ? da se ljudi uzdiu od nii# i najnii#
stupnjeva verovanja prema visini nae savremene vere, umesto da se savreno sputa i
mea s nesavrenim radi neke pogodnosti.
'a3(o na3& ver& zovemo %ivom verom4
&toga to su ,89% i @-,(T neodvojivo spojeni kao uzrok i posledi"a. <ospod -sus je rekao:
)o ver&je Sina <*o%je+a= ima %ivo( ve5ni, a ko ne ver&je Sina nee vide(i %ivo(a,
ne+o +nev *o%ji os(aje na njem&* +$ov. ---. .40. Takoe je pe!eno: )!ravednik e %ive(i
od vere*. +$evr. A, ./0.
GLAVA I
!ORE"O I I'VORI !RAVOS"AVNE VERE
Gde je poreklo na3e pravoslavne vere4
' Bojem otkrivenju.
Iz koji) izvora mo%emo doi do saznanja o veri ili o *o%jem o(krivenj&4
-z dva izvora: &vetog pisma i &vetog predanja.
A. SVETO !ISBO
1(a je Sve(o pismo4
Bbirka sveti# knjiga &tarog i Novog zaveta zove se &veto pismo ili Biblija.
'a3(o se zove Sve(o pismo4
Bato to je najsvetiji Bog na nada#nuo i rukovodio svetim ljudima u pisanju ovi# knjiga, a "
"iljem da nas nau!i svetom ivotu.
1(a zna5i re5 *i.lija4
To je gr!ka re! i zna!i: :njige. %li ova re! nije ovde upotrebljena u smislu skupa. ve u
smislu kvaliteta, tj. zna!enje se ne odnosi na mnogo knjiga, ve na knjige nad knjigama, na
vr#una" piramide svi# knjiga u svetu.
A= NJIGE STAROG 'AVETA
ako se dele knji+e S(aro+ 'ave(a4
Na !etiri grupe: zakonske, istorijske, pou!ne ili moralne i proro!ke.
oje s& zakonske knji+e S(aro+ zave(a4
To "7 pet knjiga 6ojsijevi#, tj.:
1. Postanje ? knjiga o stvaranju,
2. Izlazak ? knjiga o iseljenju,
.. Levitska ? knjiga o svetenstvu i prinoenju rtava,
3. Brojevi ? knjiga o brojevima, i
C. Ponovljeni zakoni ? knjiga ponovljeni# zakona.
8em& nas &5i knji+a !os(anja4
' prvom redu, u!i nas o Bojem svemogustvu i premudrosti u stvaranju sveta Njegovom
stvarala!kom 9e!i drugo, o Njegovoj veli!anstvenoj ljubavi u stvaranju !oveka po svojoj
sli"i tree, o Bojoj savrenoj pravdi prilikom izgnanja iz 9aja nai# praroditelja %dama i
8ve, koji se, navedeni od &atane, neza#valno okrenue od svog Tvor"a svome 'propastitelju.
Bbog toga je i tada je dolo do tragedije ljudskog roda.
8em& nas &5e zakonske knji+e S(aro+ zave(a4
'!e nas kako je Bog u!io ljude pomou neminovnog zakona 5ravde da se pripreme za
usvajanje zakona Djubavi kroz Hrista &pasitelja.
oje 6C is(orijske knji+e S(aro+ zave(a4
:njiga -susa Navina, :njiga o sudijama, Eetiri knjige o "arevima, ;ve knjige dnevnika,
:njiga $ezdrina, :njiga Nemijina, i :njiga o $estiri.
8em& se &5imo iz ovi) is(orijski) knji+a4
'!imo o aktivnom u!eu Bojem u svim. zna!ajnijim dogaajima s dobronamernim "iljem
da pomou zakona le!i izopa!enu ljudsku prirodu, da odvrati ljude od satanski# spletki
idolopoklonstva i da i# vrati k &ebi, jedinom istinitom i !ovekoljubivom Bogu.
oje s& po&5ne ili moralne knji+e S(aro+ zave(a4
:njiga o $ovu,
:njiga psalama,
:njiga pri!a &olomonovi#,
:njiga 5ropovednikova,
:njiga 5esma nad pesmama.
8em& se &5imo iz ovi) po&5ni) ili moralni) knji+a4
'!imo kako da sretamo svakidanje dogaaje i kaFko da se ponaamo u svim ivotnim
promenama a da ne izgubimo iz vida <ospoda Boga naega i Njegov zakon.
oje s& proro5ke knji+e S(aro+ zave(a4
To "7:
:njige !etvori"e veliki# proroka:
-saije,
$eremije,
$ezekilja, i
;anila, i
:njige dvanaestori"e mali# proroka:
(sije,
$oilja,
%mosa,
%vdije,
$one,
6i#eja,
Nauma,
%vakuma,
&o>onije,
%geja,
Ba#arije, i
6ala#ije.
;ruge knjige koje se upotrebljavaju u Grkvi "7:
6udrosti &olomonove i
6udrosti &ira#ove.
Da li je ova podela .i.lijski) knji+a S(aro+ zave(a s(ro+o odre@ena4
He. -ma dobar deo istorije u zakonskim i proro!kim knjigama, kao i prorotava u prve dve. 5
s a l m i imaju posebno mesto meu svim ostalim knjigama. -ako se oni obi!no stavljaju u
red pou!ni# ili moralni# knjiga, oni "7 puni prorotava koja se odnose na Hrista. -znad svega,
5saltir je najvei molitvenik u "eloj Bibliji.
*= NJIGE NOVOG 'AVETA
oliko ima knji+a & Novom zave(&4
Novi zavet je prakti!no jedna knjiga, jer se odnosi na jedan "entralni predmet od prve do
poslednje strane.
oji je (o 6en(ralni predme(4
To je jedna izuzetna li!nost, tj. na <ospod i &pasitelj -sus Hristos.
Od koliko se manji) knji+a sas(oji velika knji+a Novo+ zave(a4
(d dvadeset i sedam knjiga.
Da li se svaka od nji) mo%e nazva(i knji+om4
6oe, prema vanosti, a ne prema obimu. 6eu njima "7 i neke poslani"e apostola koje
sadre samo jednu tampanu strani"u.
oje s& knji+e Novo+ zave(a4
To "7:
1. Eetiri $evanelja:
od sv. 6ateja, od sv. 6arka, od sv. Duke i od sv. $ovana
2. ;ela apostolska
.. &edam &aborni# poslani"a:
od sv. $akova ? 1, od sv. 5etra ? 2, od sv. $ovana ? . i od sv. $ude ? 1
3. Eetrnaest posebni# poslani"a sv. 5avla i
C. (tkrivenje ili %pokalipsis sv. $ovana Bogoslova.
1(a zna5i re5 Jevan@elje4
$evanelje je prevod gr!ke re!i 8,%N<8D-(N. ? 8vangelion zna!i d o b r a v e s t ili b l a g a
v e s t .
'a3(o je (o nazvano (ako4
5o li!nosti -susa Hrista, koji je &%,9H8N% ;(B9(T% i &%,9H8N% N(, -N% u ljudskoj istoriji.
o je prvi &po(re.io ov& re5 Evan+elion & Novom zave(&4
&am <ospod -sus, koji je rekao ljudima u prvoj svojoj besedi: >!okaj(e se i ver&j(e
jevan@elje? +6arko 1, 1C0.
1(a saznajemo iz 5e(verojevan@elja4
&aznajemo da "7 se ispunila sva obeanja koja je Bog dao ljudima u &tarom zavetu i da "7
se sva prorotva od %dama pa nadalje ispunila u li"u -susa Hrista.
8em& nas jo3 &5i4
'!i nas, s jedne strane, o savrenom karakteru -susa Hrista, daleko savrenijem nego to
iko od nas moe da zamisli, o Njegovoj plemenitosti i savrenoj ljubavi prema ljudima, o
Njegovoj gotovosti da oprosti i pomogne, o Njegovoj poniznosti i spoljnom siromatvu, o
Njegovom rtvovanju i stradanju radi ljudi i, s druge strane, o Njegovom savrenom
Boanstvu, o Njegovom nadprirodnom roenju, natprirodnim delima, natprirodnoj
premudrosti, sili i ljubavi, o Njegovom natprirodnom vaskrsenju i natprirodnom vaznesenju.
8em& jo34
'kratko, iz jevanelja se u!imo saznanju svi# osnovni# istina o naem &pasitelju i spasenju.
ako .ismo mo+li onda nazva(i jevan@elja & &pore@enj& s os(alim knji+ama Novo+
zave(a4
6ogli bismo i# nazvati: :njige osnovni# istina.
8em& se &5imo iz dela Apos(olski) i poslani6a4
'!imo se o silasku &vetoga ;u#a na apostole, o neprestanoj delatnosti apostola u
propovedanju $evaelja o Hristu, organizovanju Grkve, !injenju !uda u ime -susa Hrista, i,
takoe, u!imo se o ivotu prvi# #riana i #rianski# optina.
ako .ismo mo+li onda nazva(i knji+& Dela apos(olski) & pore@enj& s jevan@eljima4
6ogli bismo je nazvati 59-68N% osnovni# istina sadrani# u jevaneljima.
1(a &5imo iz apos(olski) poslani6a4
'!imo se objanjenju osnovni# istina sadrani# u jevaneljima.
ako .i onda (re.alo nazva(i ove poslani6e & pore@enj& s jevan@eljima4
Trebalo bi i# zvati: :njige (B$%HN$8N$% osnovni# Hristovi# istina.
1(a &5imo iz knji+e O(krivenja sv. apos(ola Jovana *o+oslova4
'!imo o tekoj borbi Grkve protiv svi# zveri sveta i pakla i o krajnjem trium>u Hrista,
$agnjeta Bojeg, nad svim tim zverskim silama tame.
ako .i (re.alo onda nazva(i knji+& O(krivenja & pore@enj& s Jevan@eljima4
Trebalo bi je nazvati: :njiga o krajnjoj 5(B8;- osnovni# istina sadrani# u jevaneljima N%
:9%$' &,8T&:8 ;9%68 u kojoj je glavni junak od po!etka bio -sus Hristos, na <ospod i
&pasitelj.
D. SVETO !REDANJE
1(a je Sve(o predanje4
To su sva ona du#ovna blaga koja smo nasledili od nai# sveti# predaka, a koja su u
savrenoj #armoniji sa &vetim pismom i koja nam pomau da pravilno razumemo &veto
pismo.
1(a je s(arije; Sve(o pismo ili Sve(o predanje4
&veto predanje.
1(a je o.imnije4
&veto predanje. &veti $ovan $evanelist potvruje ovo govorei: >A ima i mno+o dr&+o 3(o
&5ini Is&s, koje kada .i se redom popisalo, mislim, ni & sami sve( ne .i mo+le s(a(i
napisane knji+eE +$n. AA-, 2C0
1(a naro5i(o o.&)va(a Sve(o predanje4
&veto predanje obu#vata:
1. :ratka izlaganja i >ormulisanja naeg pravoslavnog verovanja
2. '!enje o sedam sveti# tajana, kao i !inove kako se one vre
.. %postolska pravila +kanone0
3. 5ravila +kanone0 sedam vaseljenski# sabora, koji su drani u:
- Nikeji .2C. g. sa .1/ sveti# ota"a,
-- Garigradu ./1. g. sa 1CI sveti# ota"a,
--- 8>esu 3.1. g. sa 2II sveti# ota"a.
-, Halkidonu 3C1. g. sa 4.I sveti# ota"a,
, Garigradu CC.. g. sa 14I sveti# ota"a,
,- Garigradu 4/I. g. sa 1=I sveti# ota"a, i u
,-- Nikeji =/=. g. sa .4= sveti# ota"a
+Na ovi# sedam vaseljenski# sabora, u!estvovalo je, dakle, ukupno oko 2.III predstavnika
#riFanske "rkve iz "elog sveta0
C. :anoni i pravila nekoliko pomesni# sinoda ili sabora
4. 5ravila o "rkvenoj dis"iplini sv. ,asilija ,elikog i drugi# svetitelja
=. &pisi sveti# ota"a Grkve
/. Diturgije i druga "rkvena bogosluenja
J. @itija #rianski# svetitelja i mu!enika
1I. 5oboni obi!aji, znamenja i simvoli kao izrazi nae vere, nade i ljubavi.
Bo%e li se odvoji(i Sve(o predanje od Sve(o+ pisma4
He, oni su neodvojivi. $er u svetlosti &vetog predanja mi pravilno razumemo &veto pismo i u
svetlosti &vetog pisma "enimo i volimo &veto predanje.
akve .i .ile posledi6e ako .i se ovo dvoje jedno od dr&+o+ odvojilo4
9ave posledi"e ovakvog odvajanja dole su do izraaja kao: pogrena tuma!enja &vetog
pisma, nesporazumi, jeresi, izme, i, na kraju, "epanje u vaseljenskoj Grkvi.
o je pozvan da 5&va (eks( Sve(o+ pisma i 5is(o& Sve(o+ predanja da ne .&d&
iskvareni4
G9:,%, koja je, po apostolskim re!ima, >s(&. i (vr@ava is(ine? +- Tim. ---, 1C0. ' prvom
redu to je dunost "rkvene jerar#ije.
GLAVA II
HRI12ANSO !RAVOS"AVNO IS!OVEDANJE VERE
1(a je (o )ri3ansko pravoslavno veroispovedanje4
To su najkrae izloene istine #rianske vere u veroispovedanju -sto!ne pravoslavne "rkve.
(vo veroispovedanje se takoe zove i &-6,(D ,898.
Da li pos(oji samo jedan o.raza6 veroispovedanja4
5ostoji nekoliko, kao: %postolski simvol, &imvol sv. %tanasija ,elikog i sv. <rigorija
Neokesarijskog. %li, nie izloeni simvol, naj!ee upotrebljavani u 5ravoslavnoj "rkvi,
sastavljen je na dva vaseljenska sabora, u Nikeji +.2C. g.0 i u Garigradu +./1. g.0.
Iz 5e+a je sas(avljen (aj simvol4
(n se sastoji od sledei# dvanaest !lanova:
1. ,erujem u jednoga Boga, ("a, &vedritelja, Tvor"a neba i zemlje i svega vidljivog i
nevidljivog
2. - u jednoga <ospoda -susa Hrista, &ina Bojeg, $edinorodnog, od ("a roenog pre svi#
vekova. &vetlost od &vetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, roenog, ne stvorenog,
jednosunog sa ("em, kroz koga je sve postalo
.. :oji je radi nas ljudi i radi naeg spasenja siao s nebesa, i ovaplotio se od ;u#a
&vetoga i 6arije ;jeve i postao !ovek
3. - koji je raspet za nas u vreme 5ontija 5ilata, i stradao i pogreben
C. - koji je vaskrsao u trei dan po 5ismu
4. - koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane ("a
=. - koji e opet doi sa slavom da sudi ivima i mrtvima, !ijem Garstvu nee biti kraja
/. - u ;u#a &vetoga, <ospoda ivotvornog, koji od ("a is#odi, kome se sa ("em i &inom
zajedno klanja, i zajedno se slavi, koji je govorio kroz proroke.
J. ' jednu, svetu, vaseljensku i apostolsku Grkvu.
1I. -spovedam jedno krtenje za oprotenje gre#ova.
11. Eekam vaskrsenje mrtvi#.
12. - ivot budueg veka. %min.
T&ma5enje simvola vere
!RVI 8"AN SIBVO"A VERE
ako +lasi prvi 5lan simvola vere4
,,Verujem u jednoga Boga, Oca, Svedritelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i
nevidljivog"
'a3(o ver&jemo & jedno+a *o+a4
Bato to je samo jedan Bog istiniti Bog.
akva je priroda *o%ja4
Bog je du#, neograni!en, nepromenljiv, nedostian, ve!an, bespo!etan i beskrajan.
oja s& .i(na *o%ja svojs(va4
Bog je savreno svet, savreno dobar, savreno pravedan, savreno istinit, savreno
slobodan, premudar, svemogu, premilostiv, svudaprisutan, sveznajui i sam sebi dovoljan.
'a3(o *o+a zovemo F O6em4
Bato to je on (ta" -susa Hrista, svog jedinorodnog &ina, a tako isto i svi# oni# koji,
preporoeni kroz -susa Hrista, postaju Njegova de"a.
'a3(o *o+a nazivamo F Tvor6em4
Bato to je (n stvorio sve vidljivo i nevidljivo &vojom silom i premudrou, i nita nije
postalo niti postoji bez Njega. (n je Tvora" i &vedritelj.
1(a se podraz&meva pod ne.om4
%neli, koji su nevidljivi du#ovi i koji# ima bezbroj.
Da li s& an@eli sli5ni lj&dima4
;a. :ao i ljudi, aneli su li!nosti s razumom, oseanjem, snagom i li!nim imenom. :ao i ljudi
oni nalaze svoje blaenstvo u Bogu.
!o 5em& se an@eli razlik&j& od lj&di4
%neli su bestelesni i besmrtni.
o s& an@eli 5&vari4
To "7 oni aneli koji su zadueni da !uvaju i tite pojedine ljude. &am Hristos je ovo potvrdio
re!ima: ,,Gledaj(e da ne prezre(e ni jedno+a od ovi) mali), jer vam ka%em da an@eli
nji)ovi na ne.esima jednako +ledaj& li6em O6a mo+a ne.esko+a? +6at. A,---, 1I.0.
Da li 6C svi an@eli jednaki4
&vi aneli "7 iste prirode, ali se razlikuju u slavi, sili i delatnosti. 5ostoji devet anelski#
!inova: 5restoli, Heruvimi i &era>imi, <ospodstva, &ile, ,lasti, Na!ela, %r#aneli i %neli.
Da li se an@eli & *i.liji nazivaj& i nekim dr&+im imenom4
;a, vrlo !esto se zovu )Nebeske vojske*, ),ojske <ospodnje*
'a3(o se nazivaj& (akvim vojnim imenima4
Bato to su oni boanska borbena sila protiv zli# du#ova, koji su protiv Boga i koji napadaju
ljude.
1(a s& zli d&)ovi4
To "7 negdanji aneli, koji su otpali od Boga i postali neprijatelji i Boga i ljudi.
ako se jo3 dr&k5ije nazivaj& zli d&)ovi4
Kavoli.
1(a (o ime zna5i4
:levetnik, ili opada!. $er avoli neprestano klevetaju i opadaju Boga i ljude.
Na koja zla dela @avoli nepres(ano navode lj&de4
Na sve grene udnje i rava dela koja se protive zakonu Bojem, a uglavnom na mrnju, la
i nasilje. :ao to je <ospod -sus rekao $evrejima, &vojim progoniteljima: ,,Va3 o(a6 je
@avo, i slas(i o6a svo+a )oe(e da 5ini(e. On je krvnik lj&dski od po5e(ka, i ne s(oji &
is(ini, jer nema is(ine & njem&. ada +ovori la%, svoje +ovori, jer je la%ljiva6 i o(a6
la%i? +$(,. ,---, 330.
ako mo%emo zna(i da s& pojedini lj&di zavedeni od @avola4
5o nji#ovoj mrnji prema Bogu i ljudima i po prevarama i nasilju.
8ije+ se imena @avoli najvi3e pla3e4
-mena <ospoda naeg -susa Hrista.
8ije ime najvi3e mrze .ez.o%ni6i4
-me <ospoda naega -susa Hrista.
DR$GI 8"AN SIBVO"A VERE
oji je dr&+i 5lan Simvola vere4
,,I u jednoga os!oda Isusa "rista, Sina Bojeg, #edinorodnog, od Oca ro$enog !re svi%
vekova& Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, ro$enog, ne stvorenog,
jednosu'nog sa Ocem, kroz koga je sve !ostalo&"
1(a zna5i ime Is&s Hris(os4
-&'& zna!i &5%&-T8D$, jer je (n doao da spase ljude od &atane, gre#a i smrti. H9-&T(&
zna!i 5(6%B%N-: +Gar, &vetenik, 5rorok0.
ako je Is&s Hris(os F Sin *o%ji4
(n je jedini &in Boga ("a, koji je roen, a nije stvoren.
Da li pos(oji velika razlika izme@& >ro@en? i >s(voren?4
;a, vrlo velika. :ao to !ovek daje roenje detetu, koje je istog bia s njim, ali stvara i druge
naprave, koje nisu istog bia s njim, tako Bog raa &vog &ina od ve!nosti iz &vog sopstvenog
bia, a stvorio je i bezbroj bia i stvari koje nisu iste sutine s Njim.
'a3(o je nazvan Sve(los( od Sve(los(i4
&toga to je Njegov (ta" ve!na &vetlost mudrosti i ljubavi, pa je logi!no da je &in Takvog
("a &vetlost od &vetlosti.
'a3(o se On naziva *o+ is(ini(i od is(ini(o+ *o+a4
-z istog razloga. Tako je !ak i u prirodi ovog sveta na primer, ko se rodi od !oveka moemo
ga nazvati ,,is(ini(i 5ovek od is(ini(o+ 5oveka?, poto je sin uvek i svugde istog bia kao
to su i njegovi roditelji.
Tako je i na <ospod -sus Hristos, poto je &in Boji, zaista istiniti Bog od istinitog Boga, kao
to je i sam rekao: >Ja i O(a6 smo jedno? +$ovan H, .I0.
'a3(o ka%emo; >roz ko+a je sve pos(alo?4
Bato to je Bog kroz &ina stvorio sve stvari koje su stvorene na nebu i na zemlji. :ao to se
potvruje u Bibliji: ,,Sve je kroz Nje+a pos(alo i .ez Nje+a ni3(a nije pos(alo 3(o je
pos(alo? +$ovan -, .0.
TRE2I 8"AN SIBVO"A VERE
oji je (rei 5lan Simvola vere4
,,(oji je radi nas ljudi i radi na'ega s!asenja si'ao s nebesa, i ova!lotio se od )u%a Svetoga
i *arije )jeve i !ostao +ovek"&
'.o+ 5e+a je Sin *o%ji, Is&s Hris(os, si3ao s ne.a, (j. iz svoje ve5ne slave i .la%ens(va &
ovaj sve( s(radanja4
9adi ljudi i radi nji#ovog spasenja.
1(a je .ilo &zrok da On si@e s ne.a4 1(a Ga je pokren&lo4
Njegovo milosre i neizmerna ljubav prema ljudima.
Da li je On do3ao radi svi) lj&di4
;a, (n je doao da prui spasenje svima ljudima. %li su se spasli samo oni koji su poverovali
u Njega i koji su na Njegovu ljubav odgovorili svojom ljubavlju.
1(a zna5i; Ovaplo(io se od D&)a Sve(o+a i Barije Djeve4
(vaploen zna!i obu!en u telo ili otelovljen. 5resveta ;jeva 6arija za!ela <a je, ne na
prirodan na!in, ve natprirodno, silom &vetoga ;u#a.
ako je .ilo mo+&e da Djeva rodi Sina .ez.ra5no4
&vemoguem Bogu je sve mogue. &vojom silom (n je stvorio u po!etku prvog !oveka i
enu, %dama i 8vu. -sto tako &vojom silom (n je u!inio da ;jeva 6arija za!ne -susa Hrista,
istinitog Eoveka i istinitog Boga.
$ 5em& je Is&s Hris(os kao i os(ali lj&di4
(n je imao ljudsko telo i ljudsku duu kao svaki drugi !ovek, izuzev gre#a. (n je bio savren
!ovek, bez gre#a i poroka.
$ 5em& se razlik&je Is&s Hris(os od svi) dr&+i) lj&di & is(oriji4
&jedinjenjem dveju priroda, boanske i !ove!anske, u jednoj li!nosti. Djudi su ljudi, a on je
bio Bogo!ovek.
'a3(o zovemo Djev& Barij& Bajkom *o%jom, *o+orodi6om4
&toga to su dve prirode naeg &pasitelja, boanska i !ove!anska, bile sjedinjene prilikom
za!ea. Tako su Bog i !ovek istovremeno od nje roeni u jednoj li!nosti.
'a3(o *o+orodi6& zovemo !risnodjevom4
Bato to je ona bila djeva pre roenja, za vrem.e roenja a isto tako i po roenju -susa
Hrista ona je ostala ;jeva zauvek.
Da li !ravoslavna 6rkva po3(&je *o+orodi6& kao Sve(&4
;a, ona je potuje vie od svi# drugi# sveti#, vie !ak i od anela, jer je bila izabrana od
Boga za sredstvo ljudskog spasenja kroz roenje &pasitelja sveta.
'a3(o Hris(a zovemo Spasi(eljem4
Bato to je doao s neba da spase ljude od &atane, gre#a i smrti. $er, &atana je
prouzrokovao gre#, a iz gre#a je dola smrt.
ada se do+odio prvi +re)4
' 9aju, kada su %dam i 8va ustali protiv Boga i pokorili se &atani.
akve veze imaj& os(ali lj&di s Adamovim +re)om4
&vi su oni nasledili taj gre# od svoji# prvi# predaka. -sto kao to i mi nasleujemo neke
bolesti od svoji# roditelja, tako smo isto nasledili gre# od praroditelja ljudskog roda.
Da li je .io samo ovaj jedini +re) z.o+ ko+a je Hris(os do3ao da spase lj&de4
He. T(6 prvom gre#u dodato je bezbroj drugi# gre#ova, tako da su u dugom nizu ljudi
potpuno pali pod vlast &atane.
'a3(o *o+ nije podi+ao neko+ veliko+ 5oveka F +enija F da svr3i delo Hris(ovo i (ako da
po3(edi svo+ ve5no+ Sina4
Bato to su svi ljudi bili greni i smrtni, !ak i najvei i najbolji. Geo svet je leao u gre#u.
&atana i smrt vladali su u svetu dokle nije siao s neba jedini mogui &pasitelj, ja!i od
&atane, bezgrean i besmrtan, koji je doneo ljudskom rodu osloboenje i spasenje.
8ETVRTI 8"AN SIBVO"A VERE
ako +lasi 5e(vr(i 5lan Simvola vere4
,,I koji je ras!et za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i !ogreben"&
o s& .ili (&%io6i Is&sa Hris(a4
$evrejski sveteni"i i >ariseji, koji su zavideli -susu Hristu to je !inio velika !uda, koja oni
nisu mogli da !ine, i to je narod bio vie uz Njega nego uz nji#.
o je .io s&dija koji je os&dio Is&sa na smr(4
5ontije 5ilat, rimski namesnik u 5alestini, kao predstavnik rimskog imperatora.
'a3(o je naro5i(o pomen&(o ime !on(ija !ila(a4
;a se istorijski potvrdi smrt -susa Hrista, isto kao to je u jevanelskoj pri!i o Njegovom
roenju bio pomenut imperator %vgust.
'a koji je +re) ili zlo5in !ila( os&dio Is&sa na smr(4
Ni za jedan. Di!no je 5ilat tvrdio pred jevrejskim sveteni"ima i narodom govorei: >Ja na
ovom 5ovek& ne nalazim nikakve krivi6e?, i ponovio: >*&d&i da sam +a ispi(ao pred
vama, nisam na3ao nijedne krivi6e na njem&? i takoe i trei put im je rekao: >akvo
je zlo On &5inio4 Nije &5inio ni3(a da .&de os&@en na smr(?. %li plaei se $evreja, on
ga je predao da bude razapet +uporedi: Duka AA---, 3 i 1C $ovan A,---, ./ i A-A, 3 i 40.
ako je pravda *o%ja dozvolila da -sus &mre tako svirepom smr& .&d&i po(p&no nevin4
(n nije umro za svoj gre#, ve za nae gre#e. ,e!na pravda Boja je traila jednu takvu
nevinu i neo"enjivu rtvu za %damov gre# i za nae gre#e.
Da li je pos(ojao razlo+ za jedn& (akv& o+romn& %r(v&4
;a. Takvom rtvom Bog je pokazao &voju neograniF!enu ljubav prema ljudima. >On <*o+=
je voleo nas i poslao Sina Svo+a da o5is(i +re)e na3e? +- $(,. -,, 1I0.
'a3(o Is&sa Hris(a zovemo isk&pi(eljem4
Bato to nas je iskupio od gre#a i smrti &vojim stradanjem i krsnom smru.
*&d&i da je .esmr(ni *o+, kako je mo+ao &mre(i4
(n nije umro kao Bog, ve kao !ovek. Niti je ikada njegovo Boanstvo i njegova dua okusila
smrt.
$ 5em& se sas(oji jedins(vena veli5ans(venos( Hris(ove %r(ve4
5rvo, u Njegovoj savrenoj nevinosti drugo, u Njegovoj bezgrani!noj ljubavi prema ljudima i
Njegovoj poslunosti ("u i tree, u Njegovoj dobroj volji da umre za grenike da bi i#
spasao.
!ETI 8"AN SIBVO"A VERE
ako +lasi pe(i 5lan Simvola vere4
,I koji je vaskrsao tre-i dan !o Pismu"&
oji je do+a@aj .io najvea Hris(ova po.eda4
Njegovo vaskrsenje iz mrtvi#.
1(a je iznad sve+a po(vrdilo Nje+ovo svemono *o%ans(vo4
(pet, Njegovo vaskrsenje.
oji je do+a@aj po(vrdio Hris(ov& po.ed& nad Sa(anom4
Njegov silazak u %d.
1(a je (o Ad4
Garstvo tame donjega sveta gde &atana dri vlast smrti. Hristos je >mo+ao smr& da sa(re
ono+a koji ima dr%av& smr(i, (o jes(, @avola? +$evr. --, 130.
1(a je Hris(os radio & Ad&4
&vojim silaskom u %d (n je u!inio da &atana zadr#ti i da pobegne ispred Njegovog li"a.
6irijade ljudski# dua, koje su tamo patile, zaradovale su se Hristovom silasku.
1(a je Hris(os &5inio za (e lj&dske d&3e4
(n im je propovedao &voje $evanelje ? 9adosnu vest ? i potvrdio &voju pobedu nad
&atanom i nad smru. - poto ga mnogi pri#vatie, bili su spaseni.
o+a se dana do+odilo Hris(ovo vaskrsenje4
Treeg dana posle Njegove smrti, ta!no kao to je (n mnogo puta prorekao svojim
u!eni"ima. (n je umro u 5etak i vaskrsao u Nedelju.
oji s& .ili prvi svedo6i Hris(ova vaskrsenja4
&traari, kojima je bilo nareeno od strane $evreja da !uvaju Njegov grob.
o+a s& oni izves(ili o Hris(ovom vaskrsenj&4
$evrejske prvosvetenike i stareine.
ako s& s(are3ine i prvosve3(eni6i rea+ovali na ovaj izve3(aj4
(ni su se uplaili i zbunili, podmitili su straare >dovoljnim nov6em? i naredili im da idu i
raire pri!u da >&5eni6i Nje+ovi do@o3e no& i &krado3e Ga dok smo mi spavali? +6at.
AA,---, 1.0
o je od Hris(ovi) sled.enika prvi doznao za Nje+ovo vaskrsenje4
:od Njegovog groba aneli su rekli galilejskim enama: ,,1(o (ra%i(e %ivo+a me@&
mr(vima4 Nije ovde, ne+o &s(ade? +Duka AA-,, C0.
Da li je Hris(os nes&mnjivo dokazao svoje vaskrsenje iz mr(vi) i kome4
;a, dokazao je. (n se pokazao iv u telu svojim u!eni"ima i sledbeni"ima, ne jedanput, ve
mnogo puta u toku 3I dana kao to je opisano u jevaneljima, ;elima apostolskim,
5oslani"ama apostola i u (tkrivenju.
1(a je Hris(os radio & (ok& G0 dana izme@& svo+ vasHkrsenja i svo+ vaznesenja na ne.o4
(n je za to vreme pou!avao svoje u!enike o najdubljim tajnama Garstva Bojega +;ela ap. -,
.0.
'a3(o je re5eno da je Hris(os vaskrsao (ree+ dana >po !ism&?4
Bato to je o Njegovom vaskrsenju bilo prore!eno u &tarom zavetu +ps. A,-, J?1I -s. ---0.
&am Hristos je uporedio sebe sa prorokom $onom, govorei: >Jer kao 3(o je Jona .io &
(r.&)& ki(ovom (ri dana i (ri noi, (ako e .i(i i Sin 8ove5ji & sr6& zemlje (ri dana i
(ri noi? +6at. A--, 3I0. - opet posle &vog vaskrsenja (n je rekao apostolima: >Tako je
pisano i (ako je (re.alo da Hris(os pos(rada i i da &s(ane iz mr(vi) (rei dan? +Duka
AA-,, 340.
1ESTI 8"AN SIBVO"A VERE
ako +lasi 3es(i 5lan Simvola vere4
,I koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca"&
ada se Gospod &zneo sa zemlje na ne.o4
Eetrdesetog dana po svom vaskrsenju.
ako zovemo (aj dan4
;an vaznesenja.
Sa, ko+ mes(a se Gospod Is&s vazneo na ne.o4
&a 6aslinske <ore.
oji s& .ili o5evi6i Nje+ovo+ vaznesenja4
&vi Njegovi verni u!eni"i.
'a3(o se Gospod vazneo na ne.o4
5oto je zavrio svoju slubu ljudima, otiao je u &voje ve!no boravite.
Da li se On &zneo na ne.o sa svojim s(varnim lj&dskim (elom4
;a, sa &vojim pravim ljudskim telom, koje je vaskrslo iz mrtvi#.
'.o+ 5e+a se &zneo vidljivo, pred mno+im svedo6ima4
;a uveri sve koji poverovae u Njega da e se i oni tako uzneti na nebo posle opteg
vaskrsenja mrtvi#.
1(a zna5e re5i; >Sedi s desne s(rane O6a?4
-sus Hristos ima sa ("em isto veli!anstvo, slavu i vlast. 5re &vog vaznesenja, (n je ovo
potvrdio pred svojim u!eni"ima govorei: >Dade mi se svaka vlas( na ne.& i na zemlji?
+6at. AA,---, 1/0.
SEDBI 8"AN SIBVO"A VERE
ako +lasi sedmi 5lan Simvola vere4
,,I koji -e o!et do-i sa slavom da sudi ivima i mrtvima, +ijem .arstvu ne-e biti kraja"
O 5em& nas &5i sedmi 5lan Simvola vere4
( drugom dolasku Hristovom, o Njegovom sudu nad ivima i mrtvima, i o krajnjem
ostvarenju Njegovog ve!nog Garstva nebeskog.
Da li e se dr&+i dolazak Hris(ov razlikova(i od prvo+4
9azlikovae se i bie sasvim druk!iji. Njegov prvi dolazak je bio u velikoj poniznosti s "iljem
da slui ljudima i da se rtvuje za lji#. Njegov e drugi dolazak biti u veli!ini i slavi s "iljem
da sudi ljudima, ivima i mrtvima.
ako je on prikazao svoj dr&+i dolazak4
(n je rekao: >A kada do@e Sin 8ove5ji & slavi svojoj i svi sve(i an@eli s Njime, onda
e ses(i na pres(o slave svoje. I sa.rae se pred Njim svi narodi, i razl&5ie i)
izme@& se.e kao 3(o pas(ir razl&5&je ov6e od koza? +6at. AA,,. .1?.20. - posle ovoga
(n e suditi pravednima i nepravednima prema nji#ovim delima.
!os(oji li kakav opis Nje+ovo+ dolaska4
5ostoji nekoliko. Npr. sv. ap. 5avle teei one koji tuguju za svojim umrlim, kae: >Jer e
sam Gospod sa zapove3&, s +lasom ar)an@elovim, i s (r&.om *o%jom sii s ne.a, i
mr(vi & Hris(& e vaskrsn&(i najpre? +- &ol. -,, 140.
!os(oji li jo3 neko svedo5enje s ne.a o Nje+ovomdr&+om dolask&4
5ostoji. 5rilikom Njegovog vaznesenja pojavila su se dva anela koji su rekli apostolima:
>1(a s(oji(e i +leda(e na ne.o4 Ovaj Is&s koji se od vas &ze na ne.o, (ako e doi
kao 3(o vides(e da ide na ne.o? +;ela ap. -, 110.
1(a nam je jo3 o(kriveno o poslednjem s&d&4
&am Hristos je rekao da e kada opet doe u svojoj sili i slavi >vra(i(i (ada svakome po
delima nje+ovim? +6at A,-, 2=0.
1(a e On (ada rei ver&j&im i do.rim4
>Hodi(e .la+osloveni O6a mo+a, i nasledi(e #ars(vo koje vam je pripremljeno od
pos(anja sve(a? +6atej AA,, .30.
A 3(a e rei nevernim i zlim4
>Idi(e od mene prokle(i, & ve5ni o+anj, koji je pripremljen @avol& i an@elima
nje+ovim? +6at. AA,, 310.
I 3(a e .i(i na kraj&4
Blaeni e otii u ve!ni i blaeni ivot, a prokleti na ve!nu kaznu.
akav e .i(i dr&+i dolazak Gospoda4
-znenadaL ,,ao 3(o m&nja izlazi od is(oka i pokaz&je se do zapada, (akav e .i(i
dolazak Sina 8ove5je+a?, rekao je (n +6at. AA-,, 2=0.
ada e .i(i nje+ov dr&+i dolazak, i poslednji s&d, i kraj sve(a4
Nije nam otkriveno o vremenu ovi# zapanjujui# dogaaja. &amo nas je na <ospod
opomenuo da budemo uvek spremni da <a sretnemo. >*&di(e?, rekao je (n, >+o(ovi jer &
koji 5as ne misli(e doi e Sin 8ove5ji? +6at. AA-,, 330.
ako da se pripremimo za ovaj s(ra3ni dan4
5ravim miljenjem, pravim oseanjem i pravednim delima, prema Njegovoj nau"i, prema
savetu Grkve i primeru Njegovi# sveti#.
Da li je Hris(os pomen&o neke znake o pri.li%avanj& kraja4
$este. (n je pomenuo ove znake: ratovi, revolu"ije, zemljotresi, bune, glad, kuga, nevolje,
lani u!itelji, izdajstva, porast mrnje i opadanje ljubavi, stra#oviti prizori, !udna znamenja
na nebu, rasulo meu narodima i zabuna, itd +vidi 6at. AA-, i Duka AA-0.
Da li smo si+&rni da e Hris(os nadvlada(i sve ovo4
&asvim sigurni. ' svim ovim nevoljama na e <ospod &pasitelj imati puni broj spaseni#
dua, kao to je predvideo u po!etku svetske drame. Nijedan od oni# koji u Njega veruju i
prizivaju Njegovo ime nee propasti.
OSBI 8"AN SIBVO"A VERE
ako +lasi osmi 5lan Simvola vere4
,I u )u%a Svetoga, os!oda /ivotvornog, koji od Oca is%odi, kome se sa Ocem i Sinom
zajedno klanja, i zajedno se slavi, koji je govorio kroz !roroke"&
'a3(o se D&) Sve(i naziva Gospodom4
(n se naziva tako s istim pravom kao to se <ospodom naziva (ta" i &in.
Da li je onda Sve(i D&) *o+4
Baista jeste, -stiniti Bog od -stinitog Boga, a ne raa se od ("a kao &in ve od ("a is#odi.
ako onda mo%emo rei da ver&jemo & jedno+a *o+a4
6i stvarno verujemo u jednoga Boga o kome nam je najveu tajnu otkrio Hristos, a T( je
tajna o apsolutnoj #armoniji tri boanska li"a jednog istog boanskog bia. &toga mi
govorimo o Troji!nom Bogu ili o Troji"i u jedini"i, o ? $8;N(6 BI<'.
Da li je *o+ o(krio se.e & S(arom zave(& kao Sve(& Troji6&4
He sasvim jasno. -saija u svom vienju !uo je sera>ime koji su pevali Bogu na prestolu:
>Sve(, sve(, sve( je Gospod nad vojskama? +-s. ,-, .0. Triput ponovljena re! )svet*
odgovara trima li"ima u Bogu. ,idi takoe 5ostanje -, 24.
'a3(o *o+ nije o(krio se.e & S(arom zave(& kao Sve(& Troji6&4
:ao to !ovek ne otkriva svoje unutarnje tajne slugama i stran"ima, ve svojoj de"i, tako ni
Bog nije otkrio tajnu &voga bia )tuim* ljudima koji su bili sluge i robovi Bakona, ve je
zadrao ovo otkrivenje za svoju de"u ljubavi Novog zaveta.
oliko je o(krivena Sve(a Troji6a & Novom zave(&4
&amo toliko koliko !ovek moe nositi dokle je u telu. %r#aneo <avrilo objavio je 5resvetoj
;jevi: >D&) Sve(i doi e na (e.e i sila Najvi3e+a osenie (e, za(o i ono 3(o e se
rodi(i .ie sve(o, i nazvae se Sin *o%ji? +Dk. - .C0. Tako su ovde pomenuta sva Troji"a:
+&,8T-0 ;'H, +&,8T-0 (T%G i +&,8T-0 &-N.
Ima li koji dr&+i primer4
-ma. ;ok se -sus krtavao u re"i $ordanu >o(vorilo se ne.o i sie na Nje+a D&) Sve(i &
(elesnome o.lik& kao +ol&., i 5& se +las s ne.a +ovorei; Ti si Sin moj lj&.azni, (i si
po mojoj volji? +Dk. ---, 21?220
Ima li jo34
&v. $ovan $evanelist jasno kae: >Jer s& (roji6a 3(o svedo5e na ne.&; O(a6, Re5 i Sve(i
D&)9 i ovo (roje je jedno? <I Jn. V, -=. Izrazom >Re5?, ap. Jovan ozna5ava Sina kao
3(o se vidi iz Nje+ovo+ Jevan@elja +-,130.
Ima li jo3 koji4
<ospod -sus je naredio svojim u!eni"ima: >Idi(e i na&5i(e sve narode krs(ei i) & ime
O6a, i Sina i Sve(o+a D&)a? +6at. AA,---, 1J0.
'a3(o se Sve(i D&) naziva >Iivo(vornim?4
Bato to nema stvarnog ivota bez ;u#a &vetoga, ni na nebu, ni na zemlji.
'a3(o samo !ravoslavna 6rkva &5i da Sve(i D&) >is)odi od O6a?, a ne i od Sina, kao 3(o
nepravoslavni &5e4
&toga to 5ravoslavna "rkva logi!ki misli da Bog o &ebi zna bolje nego to ljudi znaju o
Njemu. - na <ospod i Bog -sus Hristos, (bjavitelj svi# boanski# tajni, otkrio je svojim
u!eni"ima o &vetom ;u#u da (n samo prois#odi od ("a govorei: >D&) is(ine, koji od O6a
is)odi, On e svedo5i(i za mene? +$n. A,, 240.
'a3(o je re5eno da je D&) Sve(i +ovorio kroz proroke4
Bato to je to !injeni"a. &veti 5etar pie: >Nijedno proro3(vo !isma ne .iva po svome
kazivanj&. Jer nikad proro3(vo ne .i od 5ove5je volje, ne+o na&5eni od Sve(o+a
D&)a +ovori3e sve(i *o%ji lj&di? +-- 5etar. -, 2I?210.
Nis& li i apos(oli nada)n&(i i pokren&(i D&)om sve(im4
&vakako. %li ovo nije pomenuto u &imvolu vere, jer ovaj >akat nije nikada neko pori"ao.
5omenuti su samo proro"i, poto su u ono vreme jereti"i odri"ali !injeni"u da je. &tari zavet
pisan nada#nuem ;u#a &vetoga.
Da li se ikada pojavljivao D&) Sve(i & nekom vidljivom o.lik&4
(n se pojavio u obliku goluba prilikom Hristovog krtenja. 5ojavio se takoe u obliku
)razdeljeni# ognjeni# jezika* i siao na apostole na dan ;u#ova, u pedeseti dan po ,askrsu.
Da li svaki )ri3anin mo%e ima(i & se.i D&)a Sve(o+a4
;a, prema prekornim Hristovim re!ima: >Ako vi, .&d&i zli, &me(e do.re dare dariva(i
de6i va3oj, koliko e vi3e O(a6 Ne.eski da(i D&)a Sve(o+a onima koji i3(& & Nje+a?
+Dk. A-, 1.0. &v. ap. 5avle je pisao: >Ne zna(e da s(e )ram *o%ji i da D&) *o%ji %ivi &
vama? +- :or. ---. 140.
akve darove do.ijamo primanjem D&)a Sve(o+a4
&ve mogue dobre darove, kao: mudrost, razumevanje, razboritost, znanje, stra# Boji,
#rabrost, skromnost, !istotu, svetost i druge.
ako da se &dos(ojimo D&)a Sve(o+a i Nje+ovi) darova4
:roz strogu kontrolu svog sr"a i jezika kroz molitvu i ljubav i kroz svete tajne.
DEVETI 8"AN SIBVO"A VERE
ako +lasi deve(i 5lan Simvola vere4
,0 jednu, svetu, vaseljensku i a!ostolsku .rkvu"
1(a je #rkva4
To je izuzetna zajedni"a u ljudskoj istoriji. $er, to je Boja porodi"a stvorena re!ju i krvlju
-susa Hrista, a rukovoena i nada#nuta Bogom ;u#om &vetim.
1(a je Hris(os rekao o #rkvi4
(n je rekao: >Sazida& #rkv& svoj& i vra(a paklena je nee nadvlada(i? +6at. A,-, 1/0.
o je +lava #rkve4
,e!ito ivi Hristos, koji je rekao: >I evo, ja sam s vama & sve dane do svr3e(ka veka,
amin? +6at. AA,---, 2I0. - sv. apostol 5avle je govorio o tome F kako je (ta" Nebeski
proslavio &voga &ina -susa Hrista >i dao BC da .&de +lava #rkve... koja je (elo
Nje+ovo? +8>. -, 22?2.0.
akav je odnos izme@& Hris(a i 5lanova Nje+ove #rkve4
&v. ap. 5avle je ovo jasno prikazao re!ima: >A vi s(e (elo Hris(ovo i &dovi pojedina5no?
+- :or. A--, 2=0
o s& 5lanovi #rkve4
&vi oni, muki i enski, koji su ujedinjeni istom verom i nadom, vezani istim zakonom Bojim
o ljubavi, osveeni istim svetim tajnama i koje rukovode zakoniti episkopi i sveteni"i.
$ 5em& se #rkva razlik&je od svi) dr&+i) sve(ovni) dr&3(ava i or+aniza6ija & po+led& na
5lans(vo4
Elanovi Grkve su i umrli, to nije slu!aj ni u jednoj svetovnoj zajedni"i.
Na koji na5in4
:ada !lanovi Grkve umru na zemlji, odvajaju se od svoji# tela, ali ne i od Grkve. Nji#ove
due odlaze u Nebesku Grkvu. Bbog toga postoje dva krila Grkve: vidljivo i nevidljivo krilo.
oji s& 5lanovi vidljive #rkve4
&vi oni #riani koji ive u vidljivim telima i koji se bore za #riansko savrenstvo.
oji s& 5lanovi nevidljive #rkve4
&vi oni #riani koji su umrli sa verom u Hrista za poslednji# devetnaest vekova, uklju!ujui
ovde i starozavetne pravednike koje je <ospod spasao prilikom svog silaska u %d.
Da li na3i &mrli rodi(elji, .raa, ses(re, de6a, ro@a6i i prija(elji pripadaj& nevidljivoj
#rkvi4
&vakako, pod uslovom da su iveli i umrli kao #riani.
oja je #rkva .rojnija, vidljiva ili nevidljiva4
Nevidljiva je daleko brojnija. - taj broj neprestano raste.
!os(oji li veza izme@& vidljive i nevidljive #rkve4
5ostoji. To mi zovemo zajedni"om sveti#.
$ 5em& se sas(oji zajedni6a sve(i)4
' molitvama i delima milosra ivi# !lanova za umrle s jedne strane, i u molitvama i
zauzimanju umrli# za ive s druge strane.
oje s& +lavne oso.ine Hris(ove #rkve4
Hristova Grkva je jedna, sveta, vaseljenska i apostolska.
'a3(o za #rkv& ka%emo da je jedna4
Bato to je ona jedno du#ovno telo s jednom glavom -susom Hristom, i s jednim ;u#om
&vetim koji boravi u njoj. &v. apostol govori o sedmostrukom jedinstvu Grkve i kae: Tu je
>jedno (elo, jedan D&), jedna nada, jedan Gospod, jedna vera, jedno kr3(enje,
jedan *o+ i O(a6 svi)? +8>. -,, 3?40.
1(a se podraz&meva pod nezavisno3& pojedini) 6rkava & kril& is(o5ne !ravoslavne
6rkve4
(ne su nezavisne u upotrebi svog narodnog jezika u izvesnoj meri u spoljnom ustrojstvu,
koje je podlono :anonskom pravu. -na!e, one su meuzavisne kao !lanovi jednog istog tela
Hristovog, kao grane istog drveta, koje uzimaju #ranu iz istog korena i kroz iste ile.
oje s& danas nezavisne 6rkve & Is(o5noj pravoslavnoj 6rkvi4
Garigradska "rkva, $erusalimska, %leksandrijska, %ntio#ijska, <r!ka, :iparska, &inajska,
&rpska, Bugarska, 9uska, 9umunska, <ruzijska, %lbanska, 5oljska i Ee#oslova!ka.
Da li s& one jednake me@& so.om4
(ne su jednake, zbog toga se i nazivaju sestrinskim "rkvama. 9uska i balkanske "rkve jo
zovu Garigradsku "rkvu 6ajkom Grkvom, jer su primile #rianstvo iz Garigrada.
oja je najvi3a vlas( & Is(o5noj pravoslavnoj 6rkvi4
,aseljenski sabor, koji sa!injavaju predstavni"i svi# nezavisni# sestrinski# "rkava.
oja je najvi3a vlas( & pomesnim 6rkvama4
5atrijar#, 6itropolit ili %r#iepiskop sa &aborom episkopa.
Bo%e li se 5ovek spas(i izvan #rkve4
He moe, jer je Grkva rizni"a Boje blagodati bez koje se niko ne moe spasti, kao ruka
odse!ena od tela.
'a3(o se #rkva naziva sve(om4
Bato to je ona osveena svetou njenog (sniva!a, -susa Hrista, Njegovim svetim re!ima,
delima, rtvom, i stoga to je njen "ilj da osveti ljude. - na kraju to je ona dala i stalno daje
veliki broj sveti# i mnogo mu!enika.
1(a je re5eno & Sve(om pism& o sve(os(i #rkve4
8vo jednog primera: >Hris(os je zavoleo #rkv& i se.e predade za nj&, da je osve(i
o5is(iv3i je k&panjem vodenim i re5j&9 da me(ne preda se slavn& #rkv&, koja nema
mane ni mrlje, ili (ako 5e+a, ne+o da .&de sve(a i .ez mane? +8>. ,. 2C?2=0.
Da li +re3ni6i koji se nalaze & #rkvi prljaj& #rkv& svojim +resima4
<reni"i prljaju sebe, a ne Grkvu kao "elinu, kao to dim iz dimnjaka ne moe zagaditi "elu
atmos>eru na zemlji.
Da li #rkva poma%e +re3ni6ima da se poprave4
,rlo mnogo. To i jeste vrlo vaan zadatak Grkve da !isti grenike od nji#ovi# gre#ova i da i#
u!ini svetim !lanovima svete Boje porodi"e.
1(a radi #rkva sa +re3ni6ima koji &porno od.ijaj& poziv #rkve na pokajanje4
(na i# odse"a od svog tela kao ne!iste udove prema Hristovim. re!ima: )% ako li ne poslua
ni Grkvu, da ti bude kao neznaboa"* +6at. A,---, 1=0.
'a3(o se #rkva zove vaseljenskom4
Bato to ona nije ograni!ena ni prostorom, ni vremenom, ni rasom, ni jezikom. (na se
obraa !itavom !ove!anstvu. ,askrsli <ospod je uputio svoje apostole: >Idi(e i na&5i(e sve
narode? ... +6at. AA,---, 1J0.
!os(oji li jo3 koji razlo+ da se #rkva naziva vaseljenskom4
$o se zove ,%&8D$8N&:(6 i zbog toga to uklju!uje u sebe sve istine i sva sredstva koja su
potrebna za spasenje svake ljudske due u svetu
'a3(o se #rkva zove apos(olskom4
Bbog toga to su du#, u!enje i rad Hristovi# apostola potpuno o!uvani u Grkvi.
Da li #rkva (re.a da se pokorava apos(olima & svem&4
' svemu.
'a3(o4
Bato to je Hristos izabrao apostole i dao im vlast da govore i rade u Njegovo ime. (n je
rekao: >A i vi e(e svedo5i(i, jer s(e od po5e(ka sa mnom? +$n. A,, 2=0.
Da li (re.a da sl&3amo apos(ole kao 3(o sl&3amo Hris(a4
Treba, jer je (n rekao apostolima: >o vas prima i mene prima? +6at. A, 3I0. - jo vie,
(n je osudio gradove koji ne budu primili apostole ovim stranim re!ima: >'ais(a vam
ka%em; lak3e e .i(i zemlji Sodomskoj i Gomorskoj & dan s(ra3no+a s&da, ne+o li
+rad& onome? +6at. A, 1C0.
oj& je oso.i(& vlas( dao Gospod svojim apos(olima4
;a vezuju i razreuju. >1(o +od sve%e(e na zemlji, .ie svezano na ne.&, i 3(o +od
razre3i(e na zemlji, .ie razre3eno i na ne.&? +6at. A,---, 1/0 i takoe u vezi s ovim:
>ojima opros(i(e +re)e, opros(ie im se, i kojima zadr%i(e, zadr%ae im se? +$n. HH,
2.0.
1(a je (o apos(olsko prejems(vo4
Bakonita jerar#ija, tj. neprekinuti lana" prenoenja blagodati i vlasti u Grkvi od apostola na
episkope i od episkopa na svetenike i akone rukopoloenjem.
Da li je na3a s(ara Is(o5na 6rkva verno sa5&vala apos(olsko prejems(vo4
$este.
Nije li srea i 5as( 3(o smo ro@eni i od+ajeni & (oj #rkvi4
Baista jeste. Trebalo bi da budemo za#valni Bogu i svojim roditeljima za ovo.
DESETI 8"AN SIBVO"A VERE
ako +lasi dese(i 5lan Simvola vere4
,Is!ovedam jedno kr'tenje za o!ro'tenje gre%ova"&
1(a je kr3(enje4
To je po!etni sveti !in, ili sveta sluba, kroz koju postajemo zakoniti !lanovi Grkve.
oliko je sve(i) (ajana & sve(oj !ravoslavnoj 6rkvi4
5ostoji sedam sveti# tajana:
1. :rtenje,
2. 6iropomazanje,
.. 5ri!ee,
3. 5okajanje,
C. &vetenstvo,
4. Brak, i
=. $eleosveenje.
'a3(o je samo sve(a (ajna kr3(enja pomen&(a & Simvol& vere4
Najpre zato, to kroz svetu tajnu krtenja primamo blagodat, kao novoroena de"a Boja, da
budemo #riani. Tek posle ovoga dozvoljeno nam je da pristupamo svim drugim svetim
tajnama radi naeg du#ovnog uzrastanja.
!os(oji li jo3 koji razlo+4
9azlog je i to to su.u ono vreme, kada je &imvol vere bio >ormulisan, postojali sporovi
izmeu pravoslavni# ota"a Grkve i neki# jeretika po pitanju svete tajne krtenja, dok o
drugim svetim tajnama nije bilo sporova.
'a3(o ka%emo >jedno? kr3(enje4
Bato to se sveta tajna krtenja vri samo jednom nad istim li"em i ne moe biti ponovljena.
Mizi!ki smo roeni samo jednom, tako i du#ovno moemo biti roeni samo jednom. :rtenje
je nae du#ovno roenje.
JEDANAESTI 8"AN SIBVO"A VERE
ako +lasi jedanaes(i 5lan Simvola vere4
,1ekam vaskrsenje mrtvi%"&
1(a zna5i (o; >Vaskrsenje mr(vi)?4
To zna!i da e Bog &vojom silom u!initi besmrtnim ne samo nae due, ve i naa tela. - to
zna!i da e svaka besmrtna dua biti prema svojim delima odevena u svoje besmrtno teloN
!os(oji li razlika me@& (elima4
5ostoji. 5ostoje prirodna tela i du#ovna tela +- :or. A,, 330.
Da li e mr(vi &s(a(i is(im (elima & kojima s& i sa)ranjeni4
He, jer ona tela su propadljiva. (ni e vaskrsnuti u du#ovnim telima, koja nisu propadljiva.
ako e *o+ vaskrsn&(i mr(ve4
&vojom re!ju, isto onako kao to je stvorio svet &vojom re!ju, isto onako kao to je vaskrsao
jednu umrlu devojku i umrlog mladia i Dazara, svojom re!ju. -sto e se dogoditi i prilikom
opteg vaskrsenja: >Br(vi e 5&(i +las Sina *o%je+ i o%ive(i? +$n. ,, 2C0.
1(a e se do+odi(i sa %ivima & momen(& vaskrsenja mr(vi)4
Nji#ova tela e se izmeniti )u tren okaO u du#ovna tela, a prema nji#ovim delima i karakteru.
ada e .i(i op3(e vaskrsenje4
Na kraju sveta. kada nae Bog da je broj spaseni# i izabrani# ispunjen.
$ kakvom s& s(anj& d&3e mr(vi) do vaskrsenja4
To je stanje koje pret#odi ve!nom blaenstvu ili ve!nim mukama, prema nji#ovim delima
dokle su bili u telima na zemlji.
ojim s&dom je os&@ena d&3a na privremeno .la%ens(vo, odnosno na privremeno
m&5enje4
Tzv. 5osebnim ili 5rivremenim sudom.
ada .iva !ose.an s&d4
(dma# posle smrti li!nosti.
Na kome se s&d& odre@&je ve5no .la%ens(vo ili ve5na m&ka4
Na poslednjem optem sudu, koji "e zove i &tra ni sud.
ada e .i(i !oslednji s&d4
Na kraju sveta, posle vaskrsenja mrtvi#.
akva je razlika izme@& !ose.no+ i !oslednje+ s&da4
Na 5osebnom sudu sudi se samo dui jedne li!nosti, a na (ptem poslednjem sudu bie
sueno zajedno i dui i telu.
'a3(o ne .i d&3e pravednika odma) posle odlaska iz ovo+ %ivo(a &%ivale ve5no
.la%ens(vo & Ne.eskom 6ars(v&4
Bato to one !ekaju na sve nas ostale, na koje one nisu izgubile uspomenu i za koje se uvek
i vatreno zalau.
Ima li jo3 koji razlo+4
-ma. (ne !ekaju da budu sjedinjene sa svojim vaskrslim telima, kao i Hristos. 6notvo
ljudski# bia razlikovae se od mnotva anela u Garstvu nebeskom to e biti u du#ovnim
telima, dokle su aneli potpuno bestelesni.
DVANAESTI 8"AN SIBVO"A VERE
ako +lasi dvanaes(i 5lan Simvola vere4
,I ivot budu-eg veka"&
1(a je (o %ivo( .&d&e+ veka4
To je ivot koji e doi posle nae smrti i vaskrsenja.
akav e .i(i %ivo( pravednika .&d&e+ veka4
5ravi i puni ivot u prisustvu i zajedno s Bogom i sa Bojom nebeskom porodi"om ivot
kristalne !istote i boanske slave, ve!ne svetlosti i radosti.
1(a je rekao Hris(os o pravedni6ima & .&d&em vek&4
(n je rekao: >Tada e se pravedni6i zasja(i kao s&n6e & #ars(v& O6a svo+a? +6at.
A---, 3.0.
Da li e pravedni6i ima(i is(& slav& i .la%ens(vo4
-ako e svi oni uivati slavu i blaenstvo, prema re!ima apostola +-- :or. --, 30, oni e "e
razlikovati kao to "e razlikuju sun"e, mese" i zvezde jedno od drugog, kao to je re!eno:
>Dr&+a je slava s&n6&, a dr&+a mese6&, i dr&+a slava zvezdama9 jer 6e zvezda od
zvezde razlik&je & slavi? +- :or. A,, 310.
'a3(o ne .i *o+ po svom neo+rani5enom milosr@& spasao i &porne +re3nike, zlo(vore i
a(eis(e4
Bato to oni ne ele da budu spaseni. (ni odba"uju Boji poziv, preziru krst Hristov, protive
se Bojem zakonu, gone Grkvu i one koji veruju jednom re!ju, staju na stranu &atane protiv
Boga i nikada se ne kaju. >Oni ne verova3e is(ini, ve se radova)& nepravdi? +-- :or. --,
120.
Bo+& li se +re3ni6i pokaja(i posle smr(i4
He mogu. &amo u ovom svetu ljudi mogu da biraju: ili da budu dobrovoljne sluge Hristove, ili
&atane. 5osle smrti svako e se pridruiti svome gospodaru, koga je izabrao i sledovao u
svome ivotu. <ospod -sus je rekao o svojim slugama: >Gde sam ja, onde i sl&+a moj
neka .&de? +$n. A--, 240.
GLAVA III
SEDAB SVETIH TAJANA
1(a nazivamo sve(om (ajnom4
&veta tajna je vidljiva svetena radnja, kroz koju nevidljiva spasavajua sila, koja se zove
Boja blagodat, prenosi !udotvorne darove na one koji je primaju.
1(a je *o%ja .la+oda(4
Boja blagodat, to su oni Boji darovi, koje Bog (ta" daje kroz &vetoga ;u#a, a po
zaslugama &ina.
oji s& (o darovi4
&vi mogui dobri darovi koji su neop#odni za nae preporoenje osveenje i spasenje.
Da li se spasavamo samo *o%jom .la+oda&4
;a, ako slobodnom voljom usvajamo Boju blagodat verom, koja se izraava kroz dobra
dela.
oliko sve(i) (ajana ima & !ravoslavnoj 6rkvi4
-ma i# sedam: krtenje, miropomazanje, pri!ee, pokajanje, svetenstvo, brak i
jeleosveenje.
oje se sve(e (ajne mo+& ponovi(i, a koje ne mo+&4
He mogu se ponoviti: krtenje, miropomazanje i svetenstvo. (stale mogu.
SVETA TAJNA R1TENJA
1(a je sve(a (ajna kr3(enja4
To je sveta tajna kojom se li"e koje se krsti !isti od svi# gre#ova, i nasleeni# i li!ni#, i kao
novoroeno dete Boje uklju!uje se u. Grkvu Hristovu.
oja je najva%nija radnja & ovoj sve(oj (ajni4
Trokratno pogruavanje u vodu u ime &vste Troji"e: ("a. i &ina, i &vetoga ;u#a sa
odgovarajuim molitvama svetenika.
8ijom zapove3& sma(ramo da je kr3(enje neop)odio za svako+ 5lana #rkve4
Hristovom zapoveu:
5rvo, sledujui Njegovom sopstvenom primeru
;rugo, drei se Njegove zapovesti koju je dao svojim u!eni"ima: >Idi(e, dakle. i na&5i(e
sve narode. krs(ei i) & ime O6a, i Sina i Sve(o+a D&)a? +6at. AA,---, 1J0.
Tree, !uvajui Njegovu strogu opomenu: >...Ako se ko ne rodi vodom i D&)om, ne
mo%e &i v #ars(vo *o%je? +$n. 111,C0.
akvo zna5enje ima (rokra(no po+r&%avanje i va@enje iz vode li6a koje se krs(i4
Trokratno pogruavanje ozna!ava smrt u gresima protiv &vete Troji"e, a trokratno izlaenje
iz vode ozna!ava ivot u &vetoj Troji"i.
oje (ri s(vari sve3(enik za)(eva od li6a koje sekrs(i4
(dri"anje od &atane, pokajanje i pravo veroispovedanje +&imvol vere0.
ada se krs(e de6a, ko & nji)ovo ime iz+ovara odri6anje, kajanje i veroispovedanje4
:um, koji jam!i u ovom slu!aju.
oja je d&%nos( k&ma4
;a pou!ava, ili da pomae pou!avanju u svim #rianskim istinama i vaspitavanju deteta
koje je krteno.
akvo se po3(ovanje &kaz&je k&m&4
6eu pravoslavnima, kumu se ukazuje veliko potovanje kao du#ovnom o"u.
'a3(o je po(re.no da se de6a kr3(avaj&4
5rvo, iz bojazni da dete, ako umre nekrteno, bude isklju!eno iz #rianske porodi"e i da se
tako na 5oslednjem sudu pojavi meu neznabo"ima. ;rugo, zato to su apostoli krtavali
de"u +;. ap. A, 33 - :or. -, 140.
Tree, <ospod -sus je mnogo voleo de"u. (n je zapovedio: >!&s(i(e de6& neka dolaze k
meni...? +o. A, 130
ako se sma(raj& rodi(elji koji neod+ovorno dozvole da im de6a &mr& nekr3(ena4
:ao ubi"e svoje roene de"e.
1(a (re.a da se radi ako nema sve3(enika, a de(e je vrlo .olesno4
' tako ozbiljnom slu!aju Grkva dozvoljava da svaki #rianin, ili #rianka mogu izvriti
krtenje u najkraem obliku, tj. pogruavanjem deteta u vodu i izgovaranjem: ):rtava se
sluga Boji +ime0 u ime ("a, i &ina, i &vetoga ;u#a %min.* %ko dete preivi, svetenik e
dopuniti krtenje i izvriti svetu tajnu miropomazanja.
SVETA TAJNA BIRO!OBA'ANJA
1(a je sve(a (ajna miropomazanja4
To je sveta tajna kroz koju krteno li"e dobija darove &vetoga ;u#a u snazi, mudrosti i
drugim darovima koji mu pomau da !uva pravu veru i da ivi svetim ivotom.
ako se vr3i ova (ajna nad kr3(enim li6ima4
&vetenik pomazuje pojedine delove tela krtenog li"a svetim mirom izgovarajui re!i:
>!e5a( dara D&)a Sve(o+a. Amin?.
Odakle s& &ze(e ove re5i4
(d svetog apostola 5avla, koji je rekao: >A *o+ koji nas &(vrdi s vama & Hris(& i
pomaza nas, koji nas zape5a(i i dade zalo+ D&)a & sr6a na3a? +-- :or. -, 21?220.
'a3(o se najpre pomaz&je 5elo4
;a se osveti razum i da razmilja o Bogu i Njegovom zakonu.
'a3(o +r&di4
;a se osveti sr"e i da ljubi Boga.
'a3(o o5i4
;a se osvete i da vide Boje dobro u svakom stvorenju.
'a3(o &3i4
;a se osvete i da sluaju re!i Boje.
'a3(o o.razi4
;a se osvete i izraavaju radost zbog u!injenog dobra i stida zbog gre#a.
'a3(o &s(a4
;a se osvete s "iljem da mogu slaviti <ospoda Boga i da uvek govore istinu i dobro.
'a3(o r&ke4
;a se osvete da bi uvek !inile dobra i plemenita dela pred Bogom.
'a3(o no+e4
;a se osvete i da bi ile pravim #rianskim putem koji vodi u Garstvo Boje.
ako .ismo (o mo+li rei &kra(ko4
;a se osveti "eo !ovek, i dua i telo, da bude svet kao to je Bog svet.
Da li je pravilno vr3i(i sve(& (ajn& miropomazaHnja odma) posle kr3(enja4
5ravilno je prema &vetom pismu i prema &vetom predanju. jer krtenje vodom ozna!ava
o!ienje, a miropomazanje ozna!ava osveenje ;u#om &vetim. Eitajte ove odeljke: - $n. --,
2I?2= -- :or. - 21?22 ;ela ap. ,--, 13?14. $edno od drugoga ne treba odvajati +!itajte
takoe knjigu -zlaska AA-A, 3?=0.
Da li sve(& (ajn& miropomazanja vr3i sve3(enik4
;a, ali ne bez u!ea episkopa u njoj.
8piskopi pripremaju i osveuju sveto miro, bez koga svetenik ne moe svriti svetu tajnu
miropomazanja.
Da li je & S(arom zave(& pos(ojala praksa kao praslika sve(e (ajne miropomazanja4
;a. &tari "arevi su bili pomazivani +- &amuilova A, 1 A,-, 1., 5s. DAA-A, 2I0. &ada su svi
#riani miropomazani, jer nas je Hristos u!inio da budemo >sve3(eni6i i 6arevi pred
*o+om Nje+ovim O6em? +(tkriv. -, 40.
SVETA TAJNA !RI8E12A
1(a je sve(a (ajna pri5e3a4
To je sveta tajna u kojoj poboni #riani pod vidom #leba i vina primaju istinito telo i krv
<ospoda naeg -susa Hrista.
o je &s(anovio sve(& (ajn& pri5e3a4
<ospod na -sus Hristos pred svojim u!eni"ima na poslednjoj ve!eri, uo!i svoga stradanja i
smrti.
ako je On &s(anovio ov& sve(& (ajn&4
To je opisano u sv. $evanelju: >I kad je@a)&, &ze Is&s )le. i .la+osloviv3i +a prelomi
+a i dava3e &5eni6ima, +ovorei; &zmi(e, jedi(e ovo je (elo moje. I &ze 5a3& i dav3i
)val& dade im +ovorei; pij(e iz nje svi9 jer je ovo krv moja novo+a zave(a koja e
se proli(i za mno+e radi o(p&3(anja +re)a? +6at. AA--, 24?2/0.
'a vreme ko+a .o+osl&%enja se & 6rkvi priprema i prima sve(a (ajna pri5e3a4
Ba vreme najvanijeg "rkvenog bogosluenja, koje se zove &veta liturgija.
'a3(o je sve(a li(&r+ija najva%nija od svi) 6rkveni) .o+osl&%enja4
Bato to ona prikazuje !itavu dramu Hristova ivota od Njegovog roenja do Njegovog
vaznesenja na nebo.
oji je najva%niji momena( na sve(oj li(&r+iji4
(sveenje #leba i vina koje vri episkop ili svetenik.
'a3(o se ova sve(a (ajna vr3i nepres(ano & 6rkvi4
Bato je Hristos zapovedio: >Ovo 5ini(e za moj spomen? +Dk. AA--, 1J0.
'a3(o je po(re.no da se pri5e3&jemo4
Bato to od toga zavisi na ve!ni ivot. Hristos je rekao: >o jede moje (elo i pije moj&
krv ima %ivo( ve5ni, i ja & +a vaskrsn&(i & poslednji dan? +$n. ,-, C30.
akve s& posledi6e neprimanja pri5e3a4
' tom slu!aju smo u smrtnoj opasnosti, jer je <ospod rekao sasvim jasno: >Ako ne jede(e
(ela Sina 8ove5je+a i ne pije(e krvi Nje+ove, nee(e ima(i %ivo(a & se.i? +$n. ,-, C.0.
ako (re.a da se pripremamo za sve(& (ajn& pri5e3a4
5ostom i molitvom, ispovedanjem svoji# gre#ova i opratanjem onima koji su se o nas
ogreili.
1(a primamo kroz sve(& (ajn& pri5e3a4.
5rimamo samoga ivoga Hrista u sebe, i tako sjedinjeni s Njim, imamo ve!ni ivot, prema
Njegovim re!ima: >o jede moje (elo i pije moj& krv s(oji & meni i ja & njem&E +$n. ,-,
C40. >o jede mene i on e %ive(i mene radi? +$n. ,-, C=0
Bo%e li se (o o.jasni(i nekim &pore@enjem4
;e"a uzimaju mleko od svoji# majki, koje je u stvari materino telo i krv, ali tom #ranom tela
rastu. &li!no mi u sv. pri!eu uzimamo telo i krv Hristovu i tom #ranom nae due rastu i
sazrevaju.
1(a .i se jo3 mo+lo rei o ovoj )rani na3i) d&3a4
Naa tela su od zemlje, stoga se #rane zemaljskom #ranom, ali su nae due od nebeske
sutine, stoga se moraju #raniti nebeskom #ranom. - Hristos je rekao za &ebe: >Ovo je
)le. koji je si3ao s ne.a? +$n. ,-, C/0.
oliko .i p&(a (re.alo da se pri5e3&jemo4
Najmanje !etiri puta godinje +u toku !etiri posta0. %li je preporu!ljivo pristupiti sv. pri!eu
to !ee, to je u zavisnosti od pripravnosti pri!esnika. (sobito je vano pri!eivanje u
bolesti.
oj& moli(v& (re.a da iz+ovorimo pre primanja sve(e (ajne pri5e3a4
,Verujem, os!ode, i is!ovedam da si Ti zaista "ristos, Sin Boga ivoga, koji si do'ao u svet
da s!ase' gre'nike od koji% sam !rvi ja& #o' verujem da je ovo istinito i !re+isto telo Tvoje i
da je ova sama !re+ista krv Tvoja&
Stoga Ti se molim2 !omiluj me i o!rosti mi sagre'enja moja, u+injena %otimi+no ili
ne%otimi+no, re+ju, delom, svesno i nesvesno, i udostoj me da se bez osude !ri+estim
svetim Tajnama Tvojim za o!3ro'tenje gre%a i za ivot ve+ni"
SVETA TAJNA !OAJANJA
1(a je sve(a (ajna pokajanja4
To je sveta tajna kroz koju se oprataju nai gresi, ako se ispovede, i kroz koju dobijamo
izmirenje s Bogom.
oji se +resi opra3(aj& kroz sve(& (ajn& pokajanja, a koji ne4
&vi gresi koje smo u!inili posle krtenja i koje smo ispovedili sveteniku i za koje smo se
pokajali.
-pak ne moe biti oproten nasledni gre# samo pokajanjem bez krtenja. Takoe neki smrtni
gresi ne mogu biti oproteni >ni na ovom, ni & .&d&em sve(&? prema Hristovim re!ima
+6at. A-- .10.
1(a je po(re.no za ov& Sve(& Tajn&4
-spovedanje gre#ova. pred svetenikom, posle koga svetenik !ita molitve i u ime &vete
Troji"e razreava li"e koje se kaje.
ako znamo da s& li6& koje se kaje +resi opro3(eni4
Bnamo iz &vetog pisma i &vetog predanja. Hristos je oprostio gre#e pokajniku, a isto su to
!inili i apostoli. -z &vetog predanja znamo za mnoge primere grenika, koji su se pokajali za
svoje gre#e, popravili se u ivotu i postali svetitelji.
o je dao vlas( episkopima i sve3(eni6ima da opra3(aj& +re)ove4
&am <ospod -sus Hristos, koji je rekao svojim apostolima: >!rimi(e D&)a Sve(o+a.
ojima opros(i(e +re)e, opros(ie im se9 i kojima zadr%i(e, zadr%ae se? +$n. AA, 22?
2.0.
Ako je nekome ko se o+re3io opro3(eno od s(rane ono+a o ko+a se o+re3io, da li je
po(re.no da (akav ide i kod sve3(enika radi ispoves(i4
5reporu!ljivo je, jer svaki gre# koji smo naneli ljudima, naneli smo isto tako i Bogu. Nema
gre#a koji ne vrea Boga. &toga je potrebno da idemo uvek kod Bojeg svetenika radi
ispovesti i oprotaja.
S kakvim d&)ovnim raspolo%enjem (re.a da idemo kod sve3(enika na ispoves(4
& iskrenim kajanjem i skruenim sr"em isto tako sa oseanjem pratanja svima koji su se o
nas ogreili, i sa odlukom da se pokoravamo sveteniku koji vri ispovest ukoliko naloi
epitimiju.
akv& epi(imij& <kazn&= mo%e sve3(enik da nam nalo%i4
9azli!itu epitimiju, prema ozbiljnosti nai# gre#ova, npr. da postimo, da se molimo, da damo
naknadu nekome koga smo otetili, da !inimo dela milosra, ili, !ak, da ne pristupamo svetoj
tajni pri!ea za izvesno vreme.
Da li (re.a da pris(&pamo 5es(o sve(oj (ajni pokajanja4
Hto !ee to bolje. Neop#odno je ispovedati se pre pristupanja svetoj tajni pri!ea. :rajnje
je nuno u bolesti jer ne znamo vreme svoje smrti. &toga je potrebno da bude.mo spremni,
sasvim spremni da se sjedinimo s nebeskom Bojom porodi"om, kao pokajana, osloboena
od gre#a i blagoslovena de"a Boja.
SVETA TAJNA SVE1TENSTVA
1(a je sve(a (ajna sve3(ens(va4
To je sveta tajna u kojoj ;u# &veti kroz polaganje ruku episkopa daje blagodat i pravo
onome koji se rukopolae za episkopa ili svetenika da svrava ostale svete tajne i da
rukovodi verskim ivotom ljudi.
oliko ima s(epena & sve(oj (ajni sve3(ens(va4
Tri stepena: episkop, svetenik i akon.
akva je razlika & ova (ri s(epena sve3(ens(va4
8piskop moe da svrava. svi# sedam sveti# tajana, svetenik sve osim sv. tajne
svetenstva, a akon pomae episkopu i sveteniku, ali sam ne moe svravati nijednu od
sveti# tajana.
oji s& ni%i 5inovi & !ravoslavnoj 6rkvi4
Ete"i, ipoakoni i akonise.
o r&kopola%e episkopa4
;va ili vie episkopa.
o r&kopola%e sve3(enika4
8piskop.
8iji s& nasledni6i episkopi4
8piskopi su nasledni"i apostola.
o je &s(anovio & #rkvi jerar)ij&4
&am <ospod Hristos kao prvi 5rvosvetenik +$evr. ,, 3?40. (n, kao izvor svake vlasti i prava
u Njegovoj Grkvi, dao je apostolima vlast da u!e, is"eljuju i oprataju gre#e.
1(a onda preds(avlja 6elin& jerar)ije4
Najpre Hristos kao ve!ni 5rvosvetenik i glava Grkve, onda od Njega apostoli, pa od apostola
episkopi, i od episkopa sveteni"i i akoni.
'a3(o je neop)odno pola+anje r&k& & ovoj sve(oj (ajni4
To su najpre !inili apostoli +- Tim. -,, 13 ,, 22.0. 5olaganje ruku u ovoj svetoj tajni prenosi
se na li"e koje se rukopolae du#ovna sila i tako se postie zakonita veza "rkvene vlasti i
svetenosluenja
Da li mo%e pos(oja(i 6rkvena zajedni6a, a da ne priznaje i da se ne pokorava episkop&4
He moe postojati, jer se takva "rkvena zajedni"a odeljuje od tela ,aseljenske pravoslavne
"rkve i liava sebe blagodati Boje.
'a3(o zovemo sve3(enika >O6em?4
Bato to smo preko svetenika u svetoj tajni krtenja preporoeni u de"u Boju preko nji# u
svetoj tajni pri!ea dobijamo nebesku #ranu +Hristovo telo i krv0 u svetoj tajni pokajanja
preko nji# dobijamo oprotenje od svoji# gre#ova, a u ostalim svetim tajnama naro!ite
darove &vetog ;u#a. 5ored toga, sveteni"i se za nas neprestano mole, u!e nas, savetuju,
opominju nas i nama rukovode. 5rema tome, oni su zaista nai du#ovni o"i. &vakako oni
moraju biti dostojni tog imena i te velike slube.
SVETA TAJNA *RAA
1(a je sve(a (ajna .raka4
&veta tajna braka ili ven!anje je sveta tajna kroz koju &veti ;u# sjedinjuje u jedno bie
#riana i #rianku koji pred svetenikom nepokolebljivo izjave da e se "eo svoj ivot
uzajamno voleti i jedno drugom biti verni, i koji primaju blagoslov za raanje i vaspitanje
de"e.
ako je *o+ .la+oslovio prv& .ra5n& zajedni6&4
<ospod Bog je u 9aju blagoslovio nae praroditelje %dama i 8vu i rekao im: >Ra@aj(e se, i
mno%i(e se i nap&ni(e zemlj&? +5ostanje, -, 2/0.
akvo je ovo jedins(vo m&%a i %ene & .rak&4
To je neto najblie od svi# ljudski# odnosa, jer je re!eno: )Eovek e ostaviti o"a svoga i
mater svoju, i prilepie se eni svojoj, i bie dvoje jedno telo* +5ostanje, --, 230.
Da li je Gospod Hris(os po(vrdio ovaj s(ari zakon o .rak&4
;a. (n je ponovio iste re!i &taroga zaveta, i govorei protiv razvoda braka, dodao: >1(o je
*o+ sas(avio, 5ovek da ne ras(avlja? +6at. A-A, 40.
Da li je Gospod Hris(os osve(io .rak4
(n je osvetio brak &vojim prisustvom na svadbi u :ani <alilejskoj i pretvaranjem na toj
svadbi vode u vino +$n. --0.
Da li je On (ime dao d&.lji smisao .rak&4
;a, isto kao to se voda promenila u vino, tako se Njegovim prisustvom telesna ljubav menja
u du#ovnu ljubav dveju dua.
Da li je Novi zave( &neo nek& promen& & po+led& ra@anja de6e4
9aanje de"e u pre#rianskom vremenu imalo je za "ilj >nap&ni(i zemlj&?, dok #rianski
brak ima za "ilj napuniti Hristovu Grkvu i na zemlji i na nebu, kona!no ? napuniti 9aj.
Ima li )ri3anski .rak neki d&.lji simvoli5ki zna5aj4
-ma. &veti ap. 5avle uporeuje bra!nu vezu mua i ene s vezom Hrista i Njegove Grkve:
)6u je glava ene kao to je Hristos glava Grkve*. :ao to !ovek i ena u braku postaju
jedno, tako su jedno i nerazdvojni Hristos i Njegova Grkva.
SVETA TAJNA JE"EOSVE2ENJA
1(a je sve(a (ajna jeleosveenja4
&veta tajna jeleosveenja sastoji se iz molitava svetenika i pomazivanja bolesnika
osveenim uljem, kroz koje deluje Boja blagodat za ozdravljenje bolesnika.
1(a ovde zna5i .oles(4
(boljenje due ili tela.
ako del&je *o%ja .la+oda( & ovoj sve(oj (ajni4
(na le!i telo od njegovi# nemoi i duu !isti od njeni# gre#ova.
Od ko+ se vremena ova (ajna vr3ila & #rkvi4
(d Hristovog vremena. 5o zapovesti Hristovoj apostoli su ili da propovedaju $evanelje, i,
meu drugim ljudima, >pomazivali jelejem mno+e .olesnike i le5ili i)? +6arko ,-, 1.0.
ako je preneseno vr3enje ove sve(e (ajne na episkope i sve3(enike4
Bapoveu apostola. &veti ap. $akov pie sasvim jasno: >*ol&je li ko me@& vama, neka
dozove s(are3ine 6rkvene, (e neka 5i(aj& moli(v& nad njima i neka +a poma%& &ljem
& ime Gospodnje. I moli(va ve re pomoi e .olesnik&, i podi+n&e +a Gospod, i ako
je +re) &5inio opros(ie m& se? +$ak. ,, 13?1C0.
Da li se sve(a (ajna jeleosveenja vr3i samo nad (e3kim .olesni6ima i onima koji &mir&4
He, ova !udotvorna sveta tajna vri se i nad onima koji su lake bolesni.
$8ENJE ISTO8NE !RAVOS"AVNE #RVE O SVETIB TAJNABA
&ki"a sedam tajana koje obu#vataju i osveuju svako ljudsko bie
G9:,% :%@8: &,8T :%@8:
-. :rtenje: o!ienje ljudi od svi# gre#ova
+poniranje0, to se podudara sa svetovnim
u!enjem o !istoi
,(;%
--. 6iropomazanje: osnaenje, prosveenje
;u#om &vetim, koje se podudara sa svetovnim
traenjem obrazovanja i vaspitanja
&%BN%N$8
---. 5ri!ee: Hranjenje due Bojim #lebom i
vinom, koje odgovara >izi!koj potrebi za
is#ranom
H9%N%
-,. Brak: &amopredavanje F sudelovanje, koje
odgovara drutvenoj. pomoi i razmnoavanju ;(B9(E-N&T,(
,. 5okajanje: &amoosuda, pranje suzama li!ni#
gre#ova, to odgovara svetovnom u!enju o
pravdi
59%,(
,-. $eleosveenje: De!enje due, koje odgovara
medi"inskom le!enju Bolni"e B;9%,D$8
,--. 9ukopoloenje +)&veti !inovi*0 upravljanje F
rukovoenje ka Bogu, to odgovara potrebi za
poretkom, vlau i slubom u drutvenom
ivotu
GLAVA IV
STARO'AVETNI *OIJI 'AON
5ostoje tri Boja zakona:
Najstariji,
&tari, i
Novi ili poslednji.
Najstariji Boji zakon nije bio pisan. (n je upe!aen u ljudska sr"a i savesti, kao to kae sv.
apostol 5avle o neznabo"ima, koji iako >ne imaj&i zakona, sami od se.e 5ine 3(o je po
zakon&9 oni ne imaj&i zakona sami s& se.i zakon?, naime, >zakon je napisan & nji)ovim
sr6ima, .&d&i da im saves( svedo5i? +9im. -, 1J?2I --, 13?1C0.
(vaj najstariji napisani zakon je opti za sve potomstvo %damovo. (n je takoe prenoen usmeno
sa genera"ije na genera"iju preko praota"a i sa!uvan je kao &veto predanje kroz mnoge vekove.
%li neprestanim uti"ajem &atane i zbog ljudske izopa!enosti, ovaj osnovni i prirodni zakon je
i!ezavao iz ljudski# sr"a. &toga je Bog preko 6ojsija, oko petnaest vekova pre Hrista, predao
pisani zakon. (vaj pisani zakon zove se &tarozavetni Boji zakon.
Nijedan od ova dva zakona nije mogao da spase ljudski rod od tri glavna zla: od &atane, od gre#a
i od smrti. (ni su bili samo pripremni zakoni za novi ili poslednji zakon Boji. - ovaj novi i poslednji
zakon Boji je dat preko <ospoda naeg -susa Hrista.
1(a je S(arozave(ni *o%ji zakon4
To je zakon koji je Bog dao preko 6ojsija na brdu &inaju napisan na dve kamene tabli"e i koji
je sadravao deset zapovesti.
ako +lase ovi) dese( zapoves(i4
1. $a sam <ospod Bog Tvoj nemoj imati drugi# bogova osim mene.
2. He pravi idola niti kakva lika od onoga to je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi
ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluiti.
.. He uzimaj uzalud imena <ospoda Boga svog.
3. &eaj se dana odmora da ga svetkuje est dana radi i svruj sve svoje poslove, a sedmi
dan je odmor <ospodu Bogu tvome
C. 5otuj o"a svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poivi na zemlji.
4. He ubij.
=. He !ini preljube.
/. He kradi.
J. He svedo!i lano na blinjega svoga.
1I. He poeli kue blinjega svoga, ne poeli ene blinjega svoga, ni sluge njegovog, ni
slukinje njegove, ni vola njegovog, ni magar"a njegovog, niti ita to je blinjega tvoga.
ako je .ilo izlo%eno ovi) dese( zapoves(i na dve (a.li6e4
Na prvoj kamenoj tabli"i bile su napisane !etiri zapovesti koje ureuju nae odnose prema
Bogu a na drugoj kamenoj tabli"i bilo je napisano est zapovesti koje ureuju nae odnose
prema !oveku.
!RVA 'A!OVEST *OIJA
1(a nam je nare@eno prvom zapove3& *o%jom4
;a verujemo u jednoga Boga, koji je jedini istiniti Bog, i da odba"imo verovanje u mnoge
bogove kao gre# i obmanu.
Nije li .ilo prirodno za lj&de & ono vreme da ver&j& & jedno+a *o+a kao 3(o je i danas za
nas4
Bilo je prirodno u po!etku, ali umnoavanjem ljudski# gre#ova i prestupa pomra!ena je
ljudska svest i ljudi su >antazijom izmislili mnoge bogove prema svojim strastima i uti"ajem
&atane.
ako +re3imo pro(iv vere & jedno+a *o+a4
1. (boavanjem tzv, veliki# ljudi umesto Boga
1
2. (boavanjem stvari umesto Boga, bilo Boji# stvorenja ili ljudski# dela
2
.. ;oputanjem da u naa sr"a ue sumnja o postojanju Boga
.
3. '!enjem o Bogu koje se razlikuje od vere nai# ota"a
3
C. (dvajanjem od ,aseljenske "rkve
C
Da li ova zapoves( za.ranj&je da po3(&jemo sve(& Djev& Barij&, an@ele i sve(i(elje4
Ne zabranjuje, jer i# ne oboavamo kao Boga, ve i# potujemo kao najdostojnije !lanove
Boje porodi"e.
'a3(o 6e onda molimo sve(i(eljima4
Bato to je re!eno da Bog ispunjava volju oni# koji Njega ljube. &vetitelji su najvei ljubitelji
Boga. Nji#ovim posrednitvom Bog nam pomae, a T( znamo iz iskustva.
DR$GA 'A!OVEST *OIJA
1(a nam je nare@eno dr&+om zapove3& *o%jom4
;a ne oboavamo nikoga drugog osim jednoga Boga. :ao to je ranije re!eno, zabranjuje
nam "e da oboavamo ma koje stvorenje Boje ili delo ljudsko kao Boga. Bog je iznad svi#
svoji# i ljudski# dela.
'a3(o onda po3(&jemo ikone4
6i potujemo ikone kao blagoslovene predstave jedinog ivog Boga, Njegovi# anela,
svetitelja i mu!enika, koji su nai prijatelji i posredni"i.
ada se molimo pred ikonom, kome se molimo4
@ivome svetitelju na nebu, !ije je li"e izobraeno na ikoni, a preko svetitelja jednome Bogu,
Garu svi# svetitelja.
ada 6elivamo ikon&, 3(a 6elivamo4
Naim usnama "elivamo lik svetitelja, a naim mislima i sr"ima "elivamo pravog svetitelja
kao ivu i stvarnu li!nost u Nebeskoj "rkvi.
o pri+ovara !ravoslavnoj 6rkvi z.o+ po3(ovanja i moli(ava &p&eni) sve(i(eljima4
-sklju!ivi protestanti, koji nisu imali du#ovnog iskustva u zajedni!arenju sa svetiteljima i koji
ne razumeju da je glavno Hristovo delo u tome da od verni# i preporoeni# ljudi stvori
porodi"u Boju sa najbliim odnosima i dodirom Boje de"e na nebu i Boje de"e na zemlji.
ako se jo3 +re3i pro(iv vere & jedno+a *o+a4
:ada postupamo tako da nam stomak postane bog prekomernim jedenjem i pijenjem +Milip.
---, 1J0, ili nova", ili imanje +:ol. ---, C0, ili naa sopstvena li!nost, ili drava, ili na"ija,
"iviliza"ija i dr.
1
PQR STR UV WXYZQ[X R\R]Q^Q_X U^R`a XYbacQTRca
2
d\R]Q^Qea UV[fQ, g^aghQ X bcXcRha VRSbTa
3
To Ua gR^a UiabTXfXgQY
4
To Ua gR^a `acaU
5
To Ua gR^a cQUiR_.
TRE2A 'A!OVEST *OIJA
1(a nam je nare@eno (reom zapove3& *o%jom4
;a ne pominjemo ime Boje uzalud i u nepristojnim razgovorima.
1(a nam je naro5i(o za.ranjeno ovom *o%jom zapove3&4
Babranjeno je:
;a se sluimo nepristojnim re!ima kad govorimo o Bogu
;a se sluimo imenom Bojim radi potvrivanja bezna!ajnog pri!anja ili !ak i lai
;a govorimo proste, sramne re!i i da se kunemo
;a krimo zavet dat Bogu zakletvom.
ako (re.a da pominjemo ime *o%je4
9etko, samo u molitvi i uvek sa velikim potovanjem, jer T( je najsvetije ime od koga demoni
dr#te, kojim se blagosiljaju li!nosti i stvari, le!e bolesti i osveuju usta koja ga izgovaraju.
8ETVRTA 'A!OVEST *OIJA
1(a nam je nare@eno 5e(vr(om zapove3& *o%jom4
;a praznujemo Boji dan kao dan odmora.
1(a zna5i s&.o(a na ori+inalnom jezik&4
Bna!i dan odmora, jer za est dana
4
je Bog stvorio nebo i zemlju, a sedmog dana se
odmorio.
'a3(o priznajemo nedelj& kao dan odmora4
Bato to je <ospod na -sus Hristos u Nedelju vaskrsao iz mrtvi#, dokle je u subotu delovao
u %du, propovedajui $evanelje umrlima i spasavajui i#.
oji je .io dan odmora za Hris(a4
Nedelja, kada je zadobio pobedu nad poslednjim neprijateljem, tj. nad smru. Na ,eliki
petak je pobedio nae gre#e, u subotu je pobedio "arstvo &atane u %du a u Nedelju pobedio
je smrt &vojim ,askrsenjem. Tako se slavno zavrilo delo ljudskog spasenja. - tek tada se (n
odmarao. &toga je Nedelja Njegov i na dan odmora.
ako (re.a da prazn&jemo nedelj& kao sve(i dan4
9adosno, zbog Hristove pobede nad smru
'zdravanjem od svakodnevni# poslova
6olitvom u domu i u #ramu
Eitanjem &vetog pisma i drugi# du#ovni# knjiga
9azmiljanjem o svojim delima i mislima iz proli# est dana
5oseivanjem bolesnika i delima milosra
(dmaranjem i unutarnjim slavljenjem Boga, 5resvete Bogorodi"e, anela i svetitelja.
!ETA 'A!OVEST *OIJA
1(a nam se nare@&je pe(om zapove3& *o%jom4
;a potujemo svog o"a i svoju mater.
ako (re.a da po3(&jemo svoje rodi(elje4
6
j_X R^R `ah[R hQ ^QY [a \Vha [abRg[QTR, ZV\Qg[X, hQ je `ahQ[ hQ[ bcah kRUbRhRY iQR
lXZQhQ mRhX[Q, X lXZQhQ mRhX[Q iQR `ahQ[ hQ[. +-- nRU_. naTc. .,/ nUQ_. JI,30
Treba da i# "enimo, da sluamo nji#ove savete, da budemo paljivi prema nji#ovim
iskustvima, da im budemo za#valni i da i# volimo kao to oni nas vole da. i# pomaemo u
starosti, a posle nji#ove smrti da i# se seamo u molitvama i da !inimo dobro!instva za
nji#ov pomen.
'a3(o (re.a (oliko da po3(&jemo svoje rodi(elje4
5rvo, iz jasni# razloga: preko nji# Bog nam je dao ivot i bie, nji#ovom samopregornom
brigom i nepro"enjivim staranjem i rtvama mi smo odrasli i vaspitani.
;rugo, jer nai roditelji kao jedno telo simvoliu Boga ("a, kao to mi simvoliemo Boga
&ina. Tako su nai odnosi prema naim roditeljima simvol nai# odnosa prema Bogu, &vetoj
Troji"i u $edini"i.
Tree, kako mi potujemo ili ne potujemo svoje roditelje, tako e i naa de"a da nas potuju
ili ne potuju, kao to dokazuje dugo iskustvo roda ljudskog.
akva je kazna z.o+ nepokoravanja ovoj zapoves(i *o%joj4
,rlo teka. ' &tarom zavetu Bog je naredio da e onaj >ko ps&je svo+a o6a ili svoj&
ma(er .i(i po+&.ljen? +-zl. AA-, 1=4& Noje je prokleo Hamovo potomstvo, jer se Ham
narugao golotinji svoga o"a. Takoe je %vesalom kanjen stranom smru, jer se pobunio
protiv svoga o"a "ara ;avida +-- &amuil. A,---, J0.
Ima li & Sve(om pism& primera da s& .la+oslovena de6a koja sl&3aj& svoje o5eve4
,rlo mnogo. ;ivan je primer sinova i unuka 9a#avovi#, koji su posluali zapovesti svoji#
ota"a da ne piju vina, zbog !ega i# je Bog blagoslovio +$erem. AAA,, 4, 1J0.
Da li je Gospod Is&s po3(ovao ov& zapoves(4
$este, i delima i re!ima +6at. A,, .?= Dk. --, C1 $n. A-A, 240.
Da li nas po3(ovanje rodi(elja poma%e & ne5em dr&+om4
;a, potovanjem roditelja mi se vebamo i spremamo na potovanje autoriteta, bilo
du#ovni#, bilo svetovni#.
1ESTA 'A!OVEST *OIJA
1(a nam je za.ranjeno 3es(om zapove3& *o%jom4
Babranjeno je da ubijamo svoga blinjega iz zavisti, ili mrnje, ili zbog koristi, ili zbog osvete.
'a3(o je za.ranjeno &.ijanje .li%nje+a4
Bog je stvorio !oveka po svojoj sli"i i (n mu je dao ivot. &ledstveno: ubijanjem !oveka
ustajemo protiv Bojeg podobija u njemu i protiv Boje svojine. Hto ne moemo dati,
nemamo pravo ni oduzimati.
ako (re.a da +ledamo na samo&.is(vo4
(no je ravno ubistvu. Na ivot ne pripada nama ve Bogu.
1(a (re.a da mislimo o &.is(v& & ra(&4
5ostoje razli!ite vrste rata. ' &tarom zavetu je !esto govoreno o ratu kao >*o%jem ra(&?.
5od ovim se razume rat za pravdu protiv uasa nepravde. ' takvom ratu opravdano je
ubijanje i smatrano zaslugom biti ubijen +-zl. A-,, 1.?13 AAA-, 4?/ -- ;nev. HH, 1C0.
!os(oje li razli5i(e vrs(e &.i6a & mirnom vremen&4
5ostoje ubi"e tela i ubi"e dua. 'bi"e dua su o.ni koji ubijaju ljudske due kvarei i# i
odvajajui i# od Boga, budui da su sami iskvareni i bezboni.
'a3(o s& dvo.oji za.ranjeni4
$er koji u!estvuju u dvoboju ne potuju ni "rkvene ni dravne zakone. ' dvoboju moe
nevina strana da bude ubijena, a kriva da bude poteena.
ako da s)va(imo .i.lijsko odo.renje dvo.oja izme@& Davida i Golija(a4
To nije bio dvoboj zbog li!ni# razmiri"a izmeu ;avida i <olijata, ve borba izmeu vojske
istinitog Boga i vojske Boji# neprijatelja, idolopoklonika. ;avid je iao protiv zatitnika
neznabotva i Bojim nada#nuem i Bojom silom je pobedio. To nam je divna pouka o
Bojem rukovoenju i Njegovoj moi, i nema sli!nosti s obi!nim dvobojima.
o je najs(ariji i najvei &.i6a & sve(&4
Kavo, za koga je Hristos rekao: >On je &.i6a od po5e(ka? +$n. ,---, 330. ;a ga Bog ne
spre!ava, on bi poubijao sva ljudska bia. (stale ljudske ubi"e su orua i instrumenti avola.
Iz koji) mo(iva @avo %eli is(re.ljenje lj&dsko+ roda4
-z mrnje i zlobe, jer on zna da je ljudima odreeno da naslede Garstvo nebesko koje je ludo
izgubio. &toga se avo i zove !ovekomrza".
Iz koji) mo(iva *o+ 3(i(i i 5&va lj&dske %ivo(e4
-z ljubavi prema ljudima. &toga se Bog zove Eovekoljuba".
SEDBA 'A!OVEST *OIJA
1(a se za.ranj&je sedmom *o%jom zapove3&4
Babranjuje se nezakoniti polni odnos, kao: preljuba, polni odnos pre braka i druge vrste
)niski# sklonosti*, koje prorodno upotrebljavanje tela >menjaj& & pro(ivprirodno?, kao to
kae sv. ap. 5avle +9im. -, 240.
1(a je 6ilj ove *o%je zapoves(i4
;a se sa!uva svetost, !istota, srea i "ilj bra!nog ivota.
1(a je &zrok nar&3avanja ove sve(e zapoves(i4
5re svega, zamke &atane, koji je neprijatelj svake !istote i svetosti, i koji mrzi
razmnoavanje ljudskog roda i porast Boje du#ovne porodi"e, tj. Grkve.
;rugo, neznanje ljudi i ena koji poudno gledaju u tela jedni drugima umesto u due, i malo
znaju o ljudima i enama kao du#ovnim biima i Bojoj de"i. (vo neznanje je posledi"a
ravog vaspitanja i utakmi"e u drutvenim izopa!enostima.
S kojim je +re)om prelj&.a &pore@ena & *i.liji4
:roz "eo &tari zavet idolopoklonstvo se zove preljubom, brakolomstvom, bludom. %
idolopoklonstvo spada u najvei gre# protiv Boga.
oji s& plodovi .l&da4
5ropadanje tela i due, samoobmana, odvratne bolesti, duevna uzmenirenost, nervoza,
nesrea, bolesna i sakata de"a, o!ajanje, i na kraju ludilo.
OSBA 'A!OVEST *OIJA
1(a se za.ranj&je osmom zapove3& *o%jom4
Babranjuje se da krademo. Di"e koje krade zove se lopov. Nama je zabranjeno da budemo
lopovi.
1(a se zove kra@om4
Tajno uzimanje imovine koja pripada blinjem ili drutvu
(tvorena plja!ka nasiljem ne!ije imovine
Daganje siromani# i neveti# u kupovini ili prodaji
-zbegavanje dunosti u javnoj slubi i manji rad nego to se trai i nego je plaen
@ivot od prevare, obmane i >alsi>ikovanja.
1(a od nas *o+ o5ek&je da 5inimo & pozi(ivnom prav6& & odnos& na ov& zapoves(4
;a potujemo sva!iju imovinu, da budemo poteni i pravedni u svim svojim poslovima: da
ivimo od svog sopstvenog rada i da pomaemo nae blinje koji su manje sretni, da
budemo verni i marljivi u javnim slubama i da eventualno vie radimo nego to se od nas
trai.
DEVETA 'A!OVEST *OIJA
1(a se za.ranj&je deve(om zapove3& *o%jom4
Babranjuje se da govorimo la o svojim blinjima, bilo tajno, bilo javno, ili pred sudom.
oja je la% najopasnija4
Dano svedo!enje protiv !oveka na sudu kada se lano kunemo imenom Bojim.
akve s& posledi6e la%no+ svedo5enja4
6aterijalna i moralna teta li"a koje je lano optueno, ali jo je vea teta lanom svedoku.
$er govorei la, on zamra!uje, truje i razara svoju sopstvenu duu.
Da li je mo+&e da la%ni svedok ne .&de o(kriven i ka%njen4
He. $ama" za ovo je sam Bog, koji kae: >Nema ni3(a skriveno 3(o se nee o(kri(i, ni
(ajno 3(o se nee dozna(i? +6at. A, 240.
oji je klasi5ni primer iz is(orije )ri3ans(va o is(ini koja je .ila o(krivena4
:ada su straari groba Hristovog doli stareinama sveteni!kim i voama i rekli im o
Hristovom vaskrsenju, >oni im dado3e dovoljno nova6a +ovorei; ka%i(e, &5eni6i
nje+ovi do@o3e no& i &krado3e +a dokle smo mi spavali? +6at. AA,---, 11?1C0. %li
ova la nije uspela u prikrivanju !injeni"e o Hristovom vaskrsenju, ve je pokrila laove
ve!nim sramom.
Da li s& apos(oli opominjali )ri3ane pro(iv +ovorenja neis(ine4
:ao glavni bor"i za ovaploenu -stinu, apostoli su govorili vrlo otro protiv lai. Tako sv. ap.
$akov pie: >Ako neki od vas misli da ver&je, i ne za&zdava jezika svo+a, ne+o vara
sr6e svoje, nje+ova je vera &zal&d? +$ak. -, 240. Eitaj to kae i sv. ap. 5etar +- 5etr. -ll,
1I0.
Odakle sve la%i i prevare izvir&4
(d &atane koga <ospod -sus Hristos naziva: >"a%ljiva6 i o(a6 la%i?. >ada +ovori la%,
svoje +ovori? +$n. ,---, 130.
&toga svi ljudi koji lau govore u ime &atane, a ne u ime Boje.
DESETA 'A!OVEST *OIJA
1(a se za.ranj&je dese(om zapove3& *o%jom4
&ebi!ne elje i nepravedne udnje za ne!im to pripada naim blinjim.
'a3(o se za.ranj&j& %elje dokle jo3 nis& pos(ale dela4
Bato to rave elje proizvode rava dela. Nae sr"e je radioni"a svega to mislimo,
govorimo ili !inimo. Na <ospod -sus Hristos je rekao: >Iz sr6a izlaze zle misli, &.is(va,
prelj&.e, .l&da, kra@e, la%na svedo5ans(va, )&le na *o+a. Ovo je 3(o po+ani 5oveka
...? +6at. A,, 1J, 2I0.
Imaj& li smisla na3e %elje za imovinom .li%nje+4
Nimalo. (vim eljama mislimo da gradimo svoju sreu na nesrei svog blinjeg. &toga su
ovakve elje potpuno bezumne.
ako mo%emo spre5i(i ovakve r@ave %elje4
:ontrolisanjem svoji# elja, !ienjem sr"a molitvom i stra#om Bojim, ispoveu pred
svetenikom svi# nai# greni# elja, seanjem na smrt i &trani sud Boji na kome e svako
dobiti nagradu >prema svojim delima?.
GLAVA V
NOVI *OIJI 'AON
1(a je novi *o%ji zakon4
To je zakon koji je otkriven i predan preko -susa Hrista, &ina Bojeg, 6esije.
ako se jo3 zove ovaj novi zakon4
5oslednji zakon Boji.
'a3(o4
Bato to je to poslednji zakon Boji i drugi nee biti dat do kraja sveta.
ako se jo3 zove ovaj novi zakon4
'nutarni zakon Boji, jer se odnosi na najunutarnjije motive svi# nai# spoljni# delatnosti.
ako onda da nazovemo Hris(ov zakon4
Novi, krajnji, ili unutarnji zakon Boji, dosledno, najsavreniji i jedino spasavajui boanski
zakon.
'a3(o *o+ nije dao preko Bojsija is(i zakon kao preko Hris(a4
-z istog razloga i koga mi u!imo de"u da ovo !ine, a ono ne, kao azbuku pravilnog
rukovoenja, bez ulaenja i objanjavanja de"i nevidljivi# motiva za ovakve delatnosti.
(vo sv. ap. 5avle objanjava re!ima: >I ja .rao, ne mo+o) s vama +ovori(i kao s
d&)ovnima, ne+o kao s (elesnima, kao i s malom de6om & Hris(&. Blekom vas
napoji) pre ne+o jelom.? +- :or. ---, 1, 20.
akve s& razlike izme@& spoljnje+ zakona da(o+ preko Bojsija i &n&(arnje+ zakona
da(o+ preko Is&sa Hris(a4
&poljni zakon je dat kao pripremni jednom malom pastirskom plemenu, dok je unutarnji
zakon dat svima narodima na zemlji, koji su vezani meusobno u jednu du#ovnu i
zajedni!ku Boju porodi"u drago"enom krvlju samoga Hrista
A. DVE NAJVE2E 'A!OVESTI NOVOG 'AONA
oje s& dve najvee Hris(ove zapoves(i, ili zapoves(i novo+ i poslednje+ zakona
*o%je+4
5rva je ova zapovest:
>"j&.i Gospoda *o+a svo+a svim sr6em svojim, i svom d&3om svojom, i svom
misli svojom, i svom sna+om svojom9E
- druga je kao i ova:
>"j&.i .li%nje+a svo+a kao se.e samo+a? +6at. AA--, .=?3I 6k. A--, .I?.10.
1(a je rekao Hris(os o veli5ini ovi) dvej& zapoves(i4
(n je rekao: >O ovim dvema zapoves(ima visi 6eo zakon <s(ari= i proro6i?. (n je
takoe rekao: >Od ovi) nema vee zapoves(i?.
Da li (o zna5i da je s(ari zakon od dese( *o%ji) zapoves(i pos(ao .ezna5ajan i poni3(en
po3(o s& pro+la3ene ove dve zapoves(i4
He. To samo zna!i da ljubav prema Bogu i prema blinjemu usavrava "eo stari zakon, kao
to apostol kae: >"j&.av je isp&njenje zakona?. +9im. A---, 1I0. ;rugim re!ima:
ljubav je iznad svi# zapovesti i zabrana, jer ona obuzdava vie nego to se trai i !ini vie
nego to se o!ekuje.
1(a (o zna5i lj&.i(i *o+a4
To zna!i voleti <a vie svega, vie nego sebe, ili porodi"u, ili svet, ili ma ta u svetu.
1(a zna5i lj&.i(i *o+a svim sr6em svojim4
To zna!i preneti sva oseanja svoga sr"a u jedno oseanje ljubavi prema Bogu.
1(a zna5i lj&.i(i *o+a svom d&3om svojom4
To zna!i rasvetliti i zagrejati svu svoju duu ljubavlju prema Bogu.
1(a zna5i lj&.i(i *o+a svom mi3lj& svojom4
To zna!i upraviti sve svoje misli na misao ljubavi prema Bogu.
1(a zna5i lj&.i(i *o+a svom sna+om svojom4
To zna!i usmeriti sve snage svoje volje na delo koje je ugodno Bogu, naoj ljubavi.
1(a zna5i dr&+a zapoves( novo+ zakona; >"j&.i .li%nje+a svo+a kao se.e samo+a?4
5re svega, to zna!i da je potrebno da ljubimo <ospoda -susa Hrista, &avrenog Eoveka,
kao blinjega nama najmilijeg i najblieg, a kroz Njega i sve druge nae blinje.
Da li je na3a lj&.av prema Is&s& Hris(& &klj&5ena & prv& zapoves(4
Baista jeste, ali se tu podrazumeva ljubav prema Njemu kao Bogu, u isto vreme sa ("em i
;u#om &vetim, a ovde se podrazumeva ljubav prema Njemu kao !oveku, pravom obras"u
istinitog !oveka, >najplemeni(ijem od sinova lj&dski)?.
Da li je Gospod Is&s Hris(os +ovorio o d&%nos(i lj&.avi prema Njem&4
;a, vrlo upe!atljivo. (n je rekao: >o lj&.i o6a ili ma(er vi3e ne+o mene, nije mene
dos(ojan; i ko lj&.i sina ili ker vi3e ne+o mene, nije mene dos(ojan.? +6at.H,.=0.
-sto tako je rekao: >o lj&.i mene i O(a6 moj lj&.i nje+a. o mrzi mene, mrzi i O6a
mo+aE +$ovan A,, 2.0
>Sam vas O(a6 lj&.i, jer s(e lj&.ili mene? +$ovan A,, 2=0.
(n je pitao 5etra: >Simone, sine Jonin, lj&.i3 li me? +$ovan AA-, 1C0.
(vo pitanje (n postavlja svakome od nas: >da li Be lj&.i34?
- sv. ap& 5avle kae: >Ako ko ne lj&.i Gospoda Is&sa Hris(a, da .&de prokle(J? +-
:or. A,-, 220.
1(a se onda mo%e rei o na3oj lj&.avi prema dr&+im lj&dima4
-sto kao to ljubimo Boga preko -susa Hrista isto tako ljubimo i ljude preko -susa Hrista.
Da li je onda na3a lj&.av prema Is&s& Hris(& (emelj na3e lj&.avi prema *o+& i
lj&dima4
$este, jer ako ljubimo svoju Djubav, Hrista, ljubimo i sve koje (n ljubi i za koje je (n
umro. Tako. nas obe zapovesti obavezuju da ljubimo -susa Hrista, ljubljenog 5osrednika
izmeu Boga i ljudi. Bez ljubavi prema Njemu, naa ljubav prema Bogu i prema ljudima ne
moe biti prava i potpuna.
1(a je jo3 re5eno o lj&.avi & Novom zave(&4
Baista vrlo mnogo. Na primer: Nae znanje o Bogu zavisi od nae ljubavi prema Bogu:
>Svaki koji lj&.i ... poznao je *o+a, a koji ne lj&.i, ne poznaje *o+a, jer je *o+
lj&.av?. Takoe na mir zavisi od nae ljubavi prema Bogu: >*o+ je lj&.av i onaj ko
pre.iva & lj&.avi, pre.iva & *o+& i *o+ & njem&?, i > & lj&.avi nema s(ra)a? a gde
nema stra#a tu je mir. Takoe naa snaga i srea, a iznad svega nae spasenje i ve!ni
ivot zavise od nae ljubavi prema Bogu i naoj brai.
oji je vidni izra%aj na3e lj&.avi prema *o+&4
6olitva i ispunjenje volje Boje.
oji je prak(i5ni izra%aj na3e lj&.avi prema .li%njem&4
;obro!instvo. ;rugim re!ima: milosrdna dela, re!i, misli i molitve, sve i uvek u ime
<ospoda naega -susa Hrista i Njega radi.
D. O BO"ITVI
1(a je )ri3anska moli(va4
To je na!in naeg dodira s Bogom, kroz koji izraavamo svoju veru, nadu i ljubav.
akve vrs(e moli(ve imamo4
Eetiri vrste: 'nutarnja molitva, &poljna molitva, Di!na molitva i Bajedni!ka molitva.
1(a je &n&(arnja moli(va a 3(a spoljna moli(va4
'nutarnja molitva se jo zove i umna molitva. (na se. vri u utanju. &poljna molitva se
govori glasno.
ako 5es(o (re.a da se molimo4
To zavisi od toga koliko ljubimo Boga. Hto vie volimo Boga, mi smo u !eem dodiru s
Njim. Najdostojniji su oni koji se neprestano mole Bogu, prema Hristovoj re!i >(re.a se
nepres(ano moli(i? +Duk. A,---, 10.
ako je mo+&e moli(i se nepres(ano4
6oliti se neprestano mogue je umno ili na unutarnji na!in. 6oemo upuivati Bogu svoje
ne!ujne molitve !ak i kada putujemo ili kada radimo: #valei <a, slavei <a, ili prizivajui
Njegovu pomo.
oja je najkraa ne5&jna moli(va4
) < o s p o d e - s u s e s m i l u j s e n a m e n eL*
1(a je li5na a 3(a zajedni5ka moli(va4
:ada se !ovek moli nasamo, u sebi ili ne!ujno, to je li!na molitva. :ada se on pridruuje
molitvi drugi# ljudi u "rkvi ili na nekom drugom mestu, takva se molitva zove javna
molitva.
oje s& od ovi) moli(ava o.avezne za svako+ )ri3anina4
(be su obavezne za svakog #rianina. 5otrebno je da se molimo tajno u sebi, a takoe
javno i glasno. :ada smo nasamo, treba da se molimo svugde, a treba da se molimo i
zajedno s drugim #rianima u "rkvi. &vetitelji !ine to isto.
oje s& +lavne misli & svakoj pravilnoj moli(vi4
&vaka pravilna molitva obi!no ima tri dela: blagodarenje, moljenje i slavljenje. 5rvo,
blagodarimo Bogu za sve to smo primili od Njega, drugo molimo od Njega to nam je
momentalno potrebno, i tree slavimo i veli!amo Njegovu dobrotu, silu i slavu.
:. BO"ITVA GOS!ODNJA
Najsavrenija molitva koju upotrebljavamo u domu i #ramu je m o l i t v a < o s p o d nj a. (na
se zove tim imenom jer je nju predao svojim u!eni"ima <ospod -sus Hristos kao obraza"
molitve.
ako +lasi moli(va Gospodnja iz Jevan@elja4
)(!e na, koji si na nebesima,
da se sveti ime Tvoje
da doe "arstvo Tvoje,
da bude volja Tvoja, i na zemlji kao i na nebu.
Hljeb na nasuni daj nam danas
i oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo duni"ima svojim
i ne uvedi nas u iskuenje, no izbavi nas od zla.
$er je Tvoje "arstvo, i sila, i slava u vekove vekova. %min.*
1(a sadr%i moli(va Gospodnja4
Najpre, priziv ili pozdrav, zatim sedam molbi, i na kraju slavljenje.
ako po5injemo4
5o!injemo prizivom Boga, nazivajui ga )(!e na.*
'a3(o ne ka%emo >O5e moj?4
$edino nestvoreni, ali roeni &in Boji -sus Hristos ima pravo da Boga zove )(!e moj* a
mi, stvoreni i usvojeni sinovi i keri Boje samopregornom rtvom Hristovom, imamo !ast
da Njegovog ("a zovemo (!e na +$n. -, 120.
Ima li jo3 koji razlo+ da zovemo *o+a svojim o6em4
5ostoji veliki drutveni razlog. Hristos eli da se ljubimo meusobno kao braa. %li samo
oni koji priznaju jednoga o"a, mogu se smatrati braom.
To zna5i; kada nazivamo *o+a svojim O6em, dosledno se me@&so.no zovemo .raom,
zar ne4
&asvim tako. Nema bratstva gde nema zajedni!kog o!instva.
'a3(o ne zovemo *o+a >Na3 s(vori(elj?4
Bato to je Bog stvorio sve stvari, ali (n je vie nego Tvora", (n je (ta" svi# ljudi, koji su
preporoeni ;u#om &vetim i stoga su postali )de"a Boja*. Tako vie nisu stvorenja ve
de"a.
'a3(o ka%emo; >oji si na ne.esima?4
Bato to istiniti Bog ve!no boravi na nebu, tj. izvan vremena i prostora, a nije ograni!en
zemljom kao lani bogovi idolopoklonika, poklonika prirode i ljudi.
!RVA BO"*A
oja je prva proz.a & moli(vi Gospodnjoj4
,5eka se sveti ime Tvoje"&
akv& %elj& izra%avamo ovom mol.om4
6olimo od Boga pomo da se Njegovo ime potuje meu ljudima i da se dri za sveto
iznad svakog drugog imena u svetu. ' &tarom zavetu kada je Bog bio poznat kao Tvora" i
&udija, ljudima je bilo zabranjeno, >da &zimaj& ime *o%je &zal&d?. :roz novi zakon o
ljubavi mi smo obavezni da !inimo mnogo vie, tj. da pronosimo u svom ivotu i svugde
okolo nas potovanje najsvetijeg imena svog ("a, da !ak i umiremo za to ime, kao to su
umrle mirijade #rianski# mu!enika.
DR$GA BO"*A
oja je na3a dr&+a mol.a & moli(vi Gospodljoj4
,5eka do$e carstvo Tvoje"&
akv& %elj& izra%avamo ovom proz.om4
6olimo Boju pomo da nebesko Garstvo &vete. Troji"e u $edini"i bude ostvareno u naim
duama, u naim porodi"ama, u naem narodu i u "elom svetu.
Bo%e li se ovo rei jasnije4
:ao to su (ta", &in i &veti ;u# jedno u ve!noj #armoniji, mira, sili i slavi, tako isto elimo
da na razum, sr"e i volja budu jedinstveni, kao boanska stvarnost !ije su slike nae
due. :akav je original, takva da bude i slika.
:ako moemo znati da je Garstvo Boje doloN >#ars(vo *o%je je pravda i mir i rados(
& D&)& Sve(ome? +9im. A-,, 1=0. :ada vidimo da je ovo ostvareno u naim duama, i
tako isto meu ljudima okolo nas, moemo biti sigurni da je dolo Garstvo Boje.
TRE2A BO"*A
ako +lasi (rea mol.a & moli(vi Gospodnjoj4
,)a bude volja Tvoja i na zemlji kao i na nebu"&
akv& %elj& izra%avamo ovom mol.om4
6olimo Boju pomo da zaustavimo u sebi kolebanje izmeu Boga i &atane, nzmeu dobra
i zla, i da se potpunim odba"ivanjem &atanine volje moemo predati (!evoj volji, kao to
je <ospod na -sus Hristos u!inio molei se u <etsimanskoj bati: >Neka .&de Tvoja
volja, a ne moja?. +6arko, A-,, .40.
'a3(o ka%emo; >ao 3(o je na ne.&?4
Bato to se na nebu aneli i svetitelji svim sr"em i punim radosti pokoravaju volji Bojoj
Boja volja je nji#ova volja, to i# !ini ve!no srenim. To je ono to mi molimo i za nas na
zemlji.
8ETVRTA BO"*A
ako +lasi 5e(vr(a proz.a & moli(vi Gospodnjoj4
,"leb na' nasu'ni daj nam danas"&
akv& %elj& izra%avamo ovom proz.om4
5rvo, mi njom izraavamo svoje uverenje da bez Boje sile i milosra ne moemo iveti ni
jedan jedini dan
;rugo, poto moemo svakog dana umreti, moli.mo da nas spase bezumnn# elja da
skupljamo bogatstva za nedoglednu budunost, dok nai blinji mogu da umru u elji za
svakidanjim #lebom. ;rugim re!ima, molimo Boga da nam da ni vie ni manje nego to
nam je potrebno.
Na koj& se ovde vrs(& )le.a misli4
Na dve vrste: materijalni i du#ovni #leb, jer nijedan od ovi# ne moemo dobiti bez Boje
blagoFdati i milosra. 6aterijalni #leb raste iz zemlje, a du#ovni dolazi s neba. 5rvi je za
telo, a drugi za duu. Ba materijalni #leb je Hristos rekao: >Ne %ivi 5ovek samo o
)le.&...? +6at -,, 30, a o du#ovnom #lebu (n je rekao: >Ja sam )le. %ivo(a koji si@e s
ne.a, ko jede od ovo+a )le.a, %ivee ve5no? +$n. ,-, C10. Tako na nasuni #leb
prvenstveno je sam Hristos, a drugi #leb je samo dodatak ovome.
!ETA BO"*A
ako +lasi pe(a proz.a & moli(vi Gospodnjoj4
,I o!rosti nam dugove na'e kao 'to i mi o!ra'tamo dunicima svojim"&
akv& %elj& izra%avamo ovom mol.om4
6olimo Boju pomo da se savladamo i oprostimo blinjima prestupe koje su u!inili protiv
nas, kako bi i (n mogao oprostiti nama nae gre#e. 9e!eno je takoe iz isti# usana: )%ko
opratate ljudima gre#e nji#ove, oprostie i vama (ta" va nebeski. %ko li ne opratate
ljudima gre#e nji#ove, ni (ta" va nee oprostiti vama gre#e vae*. +6aFr,-, 13, 1C0.
1ESTA BO"*A
ako +lasi 3es(a proz.a & moli(vi Gospodnjoj4
,I ne uvedi nas u isku'enje&"
akv& %elj& izra%avamo ovom mol.om4
6olimo Boga da se seti nai# ljudski# slabosti i ne alje na nas teke napasti radi naeg
u!vrenja niti da dozvoli avolu da nas kua u nevolji.
akva je razlika izme@& *o%je+ pro.anja i @avolovo+ k&3anja4
Baista vrlo velika. :ada Bog puta na nas razna stradanja, (n to !ini u nameri da oja!a
nae vrline, kao kada se komad gvoa stavi u vatru i postane !elik. Kavo. sasvim
suprotno, kua nas nekim gre#om ili pokorom u nameri da nas u!ini gorim, ne!istijim,
slabijim, i na kraju da nas potpuno odvoji od Boga i sasvim upropasti.
SEDBA BO"*A
ako +lasi sedma proz.a & moli(vi Gospodnjoj4
,5o izbavi nas od zla"&
akve %elje izra%avamo ovom mol.om4
6olimo Boju pomo da nas oslobodi od ravi# dela i ravi# delatelja. :ao da se molimo:
&a!uvaj nas, (!e, od ravi# dela i zaiti od zlotvora.
o je najvei zlo(vor od ko+a se molimo da nas *o+ sa5&va4
&atana. &vi gresi i zla koja iz nji# proizilaze nastaju od &atane. &toga ovom prozbom
molimo Boga, koji je svetlost i ljubav, da nas nzbavi od Blog, koji je sam po sebi tama i
mrnja.
!ROS"AV"JANJE
8ime se zavr3ava moli(va Gospodnja4
&lavoslovljem ili doksologijom, koja glasi: ,#er je Tvoje carstvo, i sila, i slava kroz sve
vekove& 6min&"
1(a izra%avamo ovim slavoslovljem4
-zraavamo svoju veru u Boga kao najmonijeg i najslavnijeg Gara, koji jedini moe
ispuniti nae molbe. Bato <a veli!amo, slavimo i ljubimo.
1(a zna5i re5 F Amin4
%min je jedno od Boji# imena. <ospod je rekao sv. ap. $ovanu: >Tako +ovori Amin,
svedok verni i is(ini(i, po5e(ak s(vorenja *o%je+a?. +(tkr. ---, 130. 6i svravamo
svaku molitvu i svako blagodarenje Bogu ovim imenom: %min. To je isto kao da se kae:
Bog, -stina. Takoe prilikom izri"anja zakletve, mi zavravamo sa %min, to zna!i: (no to
kaem je istinito kao -stina, ili kao Bog.
G. ARATER HRI12ANINA !REBA NOVOB HRISTOVOB 'AON$
Novi ili poslednji zakon Boji je dat ljudima preko -susa Hrista, ovaploenog Boga s "iljem da se
u ljudima >ormira novi karakter, da postanu novi ljudi, koji su dostojni da se nazovu de"om
Bojom i budu dostojni da naslede nebesko Garstvo Boje.
(vaj novi karakter !oveka treba da bude bogolikost i #ristolikost i treba da se razvije iz svi#
jevanelski# vrlina, li!ni# i opti#.
RA'VIJANJE HRI12ANSOG ARATERA
;u#ovni i moralni karakter #riana se razvija uti"ajem trostruki# >aktora.
oji s& (o 7ak(ori4
5oslunost Hristu i Njegovoj Grkvi, li!ni napori u doivljavanju svi# vrlina, i Boja blagodat
kroz svete tajne ili naro!ito nada#nue.
oje s& najvee )ri3anske vrline4
,era, nada i ljubav.
Bo%emo li (o izrazi(i dr&+im re5ima4
5ravo miljenje kroz veru u Hrista !isto oseanje kroz nadu u Hrista i dobro delo kroz
ljubav u Hrista.
oje s& dr&+e )ri3anske vrline4
-ma i# mnogo, ali se smatra da su nji# sedam iznad ostali#.
oje s& (o vrline4
&mernost,
;areljivost,
6oralna !istota,
6ilosre,
'zdrljivost,
:rotost, i
9evnost u veri.
ako s(i5emo ove vrline4
5onavljanjem i ponavljanjem dokle nam ove vrline ne postanu prirodne kao disanje.
Da li je ponavljanje )ri3anski) vrlina vrlo .i(no & razvijanj& na3e+ karak(era4
;a, isto kao to se pravo obrazovanje sastoji uglavnom od ponavljanja, a ovo je u stvari
primenjivanje #rianski# vrlina u ivotu.
1(a ome(a pravilno razvijanje )ri3ansko+ karak(era4
<re#.
1(a je +re)4
&utinski, svaki gre# je la i nasilje.
oje +re)e zovemo smr(nim +resima4
(ne koji odvode u ve!nu smrt. Nji# ima sedam.
$ kakvom s& odnos& oni prema sedam veliki) vrlina4
(ni stoje nasuprot ovim vrlinama, kao:
<ordost, nasuprot smernosti, srebroljublje, nasuprot dareljivosti, razvrat, nasuprot
moralnoj !istoti, zavist, nasuprot milosru, neumerenost, nasuprot uzdrljivosti, gnev,
nasuprot krotosti, o!ajanje, nasuprot revnosti u veri.
!os(oje li dr&+i (e%i +resi4
5ostoje tzv. !etiri gre#a koji vapiju na nebo za kaznu.
oji s& (o +resi4
Hotimi!no ubistvo s razbojnitvom, sodomija, zakidanje najamni!ki# plata i kinjenje
udovi"a i siro!adi.
!os(oje li mno+i manji +resi4
5ostoje mnogi i mnogi manji ili oprostivi gresi u mislima, re!ima, eljama i delima.
ako se mo%emo oslo.odi(i +re)ova4
&vetom tajnom pokajanja, !vrstom samodis"iplinom da se gresi ne ponove kao i
upranjavanjem vrlina.
/. *"AIENSTVA
<ospod na -sus Hristos izaao je na goru i u!io svoje u!enike govorei: >*"AIENI S$
SIROBA1NI D$HOB, JER JE NJIHOVO #ARSTVO NE*ESO.?
&iromani du#om su oni koji sebe smatraju vrlo malim u poreenju s veli!inom Bojom i
koji !eznu da se obogate u Bogu i u njegovom "arstvu.
>*"AIENI S$ OJI !"A8$, JER 2E SE $TE1ITI.?
(ni koji pla!u u ovom prolaznom svetu li!e na &ina Bojeg, koji se nikad nije smejao, a
vrlo !esto je plakao, zbog ljudskog nerazumevanja, gre#ova i stradanja.
>*"AIENI S$ ROTI, JER 2E NAS"EDITI 'EB"J$?.
:rotki su !ovekoljubivi i dugotrpljivi ljudi. Bbog svoje krotosti Hristos je nazvan $agnjetom
Bojim. Naduveni i srditi su protivnost krotkima. (ni #vataju na brzinu i na brzinu gube.
5osle dueg vremena krotki dobijaju. Hriani su bili gonjeni od neznaboa"a i skoro
istrebljeni, ali danas oni imaju prevlast na zemlji.
>*"AIENI S$ G"ADNI I IEDNI !RAVDE JER 2E SE NASITITI?
<ladni i edni pravde su ljudi kojima teko pada nepravda u svetu. (ni e videti pobedu
vaskrslog Hrista koji e pobediti sve sile zla, i nji#ova e sr"a biti ispunjena zadovoljstvom
i radou. (ni e videti i pobedu gonjene Grkve i zaradovae se.
>*"AIENI BI"OSTIVI, JER 2E *ITI !OBI"OVANI?.
:ako mi postupamo sa de"om Bojom, tako e Bog postupati s nama. 6ilost za milost. %li
nadoknada Bojeg milosra je neuporedivo vea od milosra ljudi. >Oni e primi(i
s(os(r&ko?, rekao je <ospod milostivima.
6ilosre je dvostruka vrlina: li!na i drutvena. 6ilostivi smo i prema sebi samima kada ne
zaboravljamo svoju duu i njeno spasenje. 8goizam, osveta i surovost suprotni su
milosru.
>*"AIENI S$ 8ISTOGA SR#A, JER 2E *OGA VIDETI?.
D$udsko sr"e je pravo oko za gledanje du#ovni# stvarnosti, a u prvom redu ? Boga.
;ugim upranjavanjem i Bojom blagodau sr"e se moe o!istiti od svi# greni#
prljavtina, kao to svedo!e @itija sveti#. 9ave misli i elje prljaju i zaslepljuju sr"e.
>*"AIENI S$ BIROTVOR#I, JER 2E SE SINOVIBA *OIJIB NA'VATI?.
Hristos je nazvan :nezom mira. (n je davao mir svojim u!eni"ima. &vako moe dati ono
to sam ima. %ko imamo mir u svojim duama, moemo dati mir i drugima F mir razuma,
sr"a i volje ? trostruki mir u jedinstvu ? to je stvarni boanski mir u dui.
Neuravnoteena dua ne moe imati mira.
>*"AIENI S$ I'GNANI !RAVDE RADI, JER JE NJIHOVO #ARSTVO NE*ESO?.
Biti gonjen radi lravde zna!i biti sli!an Hristu i apostolima. ' 5ravoslavnoj "rkvi pojavio se
ogroman broj mu!enika koji su postradali za pravdu, koji su naselili Hristovo Nebesko
"arstvo. &v. ap. 5etar pie: >Jer je .olje, ako je volja *o%ja, da s(rada(edo.ro 5inei,
ne+o zlo 5inei? +- 5etr. ---, 1=0.
>*"AIENI STE AO VAS $'ASRABOTE I $S!ROGONE I RE$ !ROTIV VAS SVAOJAE
RKAVE RE8I, "AI$2I BENE RADI?.
(vde Hristos govori o stradanju njegovi# sledbenika, radi N$ega. (ni e biti vreani,
klevetani i mu!eni. %li oni treba da sve pretrpe s nesalomljivom verom i nadom u N$ega,
koji e doi u svoje vreme kao poslednji 5obedila" i pravedni &udija. (n e tada zasvagda
odvojiti pravedne od nepravedni#.
'A"J$8A
>RAD$JTE SE I VESE"ITE SE, JER JE VE"IA !"ATA VA1A NA NE*ESIBA?.
9adujte se u pla!u, radujte se u stradanju, radujte se u umiranju, jer najbolji u ljudskom
rodu, koji su proli isti trnovit put kao i vi, !ekaju vas sada u onom svetu kojim vlada
Hristos, i gde nema uzda#a, ni tuge, ni stradanja, ve ivot i radost ve!na.
L. DR$GE "I8NE I DR$1TVENE VR"INE
5ored Blaenstva <ospod na -sus Hristos dao je uputstva svojim sledbeni"ima, za sti"anje i
drugi# li!ni# i drutveni# vrlina, koje su bitne za izgraivanje nji#ovog #rianskog karaktera.
(ve se vrline mogu stei samo savesnim i vatrenim zalaganjem i ivotom, kao to su mislili i
radili &veti ("i Grkve.
A. $!RAINJAVANJE "I8NIH VR"INA
$N$TARNJA BO"ITVA.
>ada se moli3, &@i & odaj& svoj&, za(vori vra(a svoja i pomoli se O6& svoHme, &
(ajnos(i, i O(a6 (voj koji vidi (ajno, na+radie (e javno.? +6atej, ,-, 40.
!OST
pred Bogom a ne pred ljudima. >ada pos(i3 , ne pokaz&j lj&dima da pos(i3, ve O6&,
koji je & (ajnos(i, i O(a6 (voj koji vidi (ajno na+radie (e javno.? +6atej, ,-, 140.
8$VANJE D$1E.
5otrebno je du#ovno brinuti i o telu i o dui, o svakom posebno. ;ua se razlikuje od tela i
potrebna joj je druk!ija #rana, odea i svetlost. >He %ivi 5ovek samo o )le.&, ve o
svakoj re5i *o%joj? +Duka -,, 30.
8$VANJE JEDINSTVA D$1E.
$edinstvo u dui zna!i snagu i mir, dok podeljena dua zna!i slabost i propadanje. >Ako je
dom podeljen & se.i, (akav dom ne mo%e os(a(iE +6atej A--, 2C0 rekao je <ospod. (n
je takoe rekao: >Niko ne mo%e sl&%i(i dva +ospodara... He mo%e sl&%i(i *o+& i
mamon&? +6atej ,-, 230.
ONTRO"ISANJE SR#A I BIS"I.
;obre misli su seme za dobra dela. Bog vidi nae misli. Bnajui ljudske misli <ospod -sus
je rekao: >'a3(o pomi3lja(e zlo & sr6ima svojim? +6at. -A, 30, >Jer iz sr6a izlaze zle
misli, prelj&.e? i svako zlo +6at. A,, 1J0. 5otrebno je stalno vebanje u dobrim mislima i
eljama.
ONTRO"ISANJE JE'IA.
>'ais(a, vam ka%em, za svak& &zal&dn& re5 koj& ka%& lj&di, od+ovarae & dan
S&da? +6atej, A--, .40.
I'*EGAVANJE !RITVORSTVA.
>8&vaj(e se kvas6a 7arisejsko+a. koje je pri(vors(voE +Duka A--, 10. >Nema ni3(a
(ajno 3(o se nee dozna(i? +6atej, A, 240.
!OTRE*NO JE *ITI AO DETE
u skromnosti, iskrenosti i veri. >'ais(a vam ka%em, ako se ne poHvra(i(e i ne .&de(e
kao de6a, nee(e &i & #ars(vo ne.esko? +6atej A,---, .0.
I'DRI"JIVOST.
-zdrati sve tekoe u ispunjenju zakona Hristovog zna!i osigurati spasenje due. >oji
pre(rpi do kraja (aj e se spas(i? +6atej, A, 220.
O*$'DANJE
od neumerenosti #rane, pia i uznemirenosti. >8&vaj(e se da se sr6a va3a ne
preop(ere(e )ranom, .ri+ama ovo+a sve(a? +Duka AA-, .30.
TVRDO VEROVANJE
bez ikakve sumnje u Hristovu silu i milosre. >Ne .oj(e se, samo ver&j(e?. ,erujte da
>*o+& ni3(a nije nemo+&e?
<ospod -sus je rekao: >Ako mo%e3 verova(i, sve je mo+&e onome koji ver&je?.
Bapamtite, da bez !vrste vere u Hrista, nada i ljubav su bez temelja.
!O'NAVANJE
&vetog 5isma i sile Boje mora da raste svakog dana. To snano pomae ja!anju nae vere
u Hrista. <ospod je ukoreo sadukeje zbog nji#ovog neznanja, govorei: >Ne poznaje(e ni
Sve(o !ismo, ni sil& *o%j&.?
$SAB"JENOST
je vrlo korisna radi samoposmatranja, razmatranja svog sopstvenog ivota i razgovora s
Bogom. ,rlo je prijatno za onog koji zna da iskoristi usamljenost, dok je ona za povrne
dosadna, <ospod -sus je !esto odlazio u usamljena i pusta mesta, i >.eja3e (amo sam?.
S"O*ODA OD STVARI.
Eovekov se ivot ne sastoji u obilju stvari koje poseduje. Eovekova dua vie vredi pred
Bogom od !itavog sveta. >Jer 3(a vredi 5ovek& ako do.ije 6eo sve(, a iz+&.i d&3&
svoj&E +Dk. A--, 1C 6at. A,-, 240. 6oramo biti obazrivi da ne izjedna!imo sebe, svoju
li!nost, ili svoju duu s materijalnim blagom, ve da uzdignemo svoje due iznad svega u
svetu.
STAJANJE !RED *OGOB.
5ravi religiozni !ovek potpuno je svestan da stalno stoji pred ivim i svevideim
<ospodom. &toga se stidi gre#a i ponosan je delom koje je pravedno pred Bogom. >A
vama je i kosa na +lavi sva iz.rojana.? +6at. A, .I0.
!RE*IVANJE $ HRIST$.
>Onaj koji .&de & Beni i Ja & njem&, on e rodi(i mno+i rod9 jer .ez Bene ne
mo%e(e 5ini(i ni3(a? +$ovan A,, C0. &toga neka Hristos ue u tvoje sr"e kao u svoju
odaju i neka upravlja iz tvog sr"a tvojim mislima, eljama i delima.
O8EIVANJE SBRTI I S$DA.
Eovek koji svakog dana gleda i slua kako umiru #iljade ljudski# bia, a ne misli na svoju
smrt nije razuman. Eoveku koji nije mislio na pribliavanje smrti, ve gomilao #ranu za
daleku budunost Bog je rekao: >*ez&mni5e, ov& no &ze& d&3& (voj& od (e.e9 a
3(a si pripremio, 5ije e .i(i4? +Duka A--, 2I0.
*"AGODARNOST
prema Bogu je velika vrlina. %ko ste primili malo od Boga, a blagodarili ste za to, (n e to
umnoiti, kao to je umnoio pet #lebova.
!ROS"AV"JANJE GOS!ODA.
He traite slavu od ljudi, ve slavite Boga. Hto vie dadete vie ete primiti. 9e"ite, kao to
je rekla 5resveta ;jeva: >Veli5a d&3a moja Gospoda i o.radova se d&) moj *o+&
Spasi(elj& Bome?. +Duka -, 34?3=0.
*. $!RAINJAVANJE DR$1TVENIH VR"INA
DAVANJE BI"OSTINJE.
>ada 5ini3 milos(inj&, ne (r&.i pred so.om, kao 3(o 5ine li6emeri, da i) )vale
lj&di. Neka ne zna levi6a (voja 3(a 5ini desni6a I O(a6 (voj koji vidi & (ajnos(i,
pla(ie (i javno?. +6at. ,-, 2?30.
DAVANJE *E' O"EVANJA.
>oji i3(e & (e.e, podaj m&9 i koji )oe da &zajmi ne odre6i m&? +6at. ,, 320 ;aj
sve u ime Hrista i bratstva radi.
"J$*AV !REBA NE!RIJATE"JIBA.
>"J&.i(e neprija(elje svoje, .la+osiljaj(e one koji vas k&n&, 5ini(e do.ro onima
koji vas mrze, i moli(e se *o+& za one koji vas +one? +6at. V, 330. ;rugoga puta
nema ka zajedni"i sa Hristom, ni da se u svetu ostvari mir i bratstvo.
8INITI DO*RO "J$DIBA.
:akoN -sto onako kao to elimo da ljudi nama !ine. >Sve, dakle, 3(o )oe(e da 5ine
vama lj&di, 5ini(e i vi njima9 jer je (o zakon i proro6i?. +6at. ,--, 120. 5osle dve
velike Hristove zapovesti, ova je najvea.
O!RA1TANJE *RAT$.
>Ako se .ra( (voj o+re3i o (e.e, pokaraj +a9 pa ako se pokaje, opros(i m&. I ako (i
sedam p&(a na dan sa+re3i, i sedam p&(a na dan do@e (e.i i re5e; kajem se,
opros(i m&?. +Duka A,--. .F30,
SROBNOST.
Hristos je bio roen u staji. Bato se onda mi borimo za najvie !asti i prva mestaN &edi
na poslednje mesto... >Jer svaki koji se podi%e, ponizie se9 a koji se ponizi,
podi+n&e se? +Duka A-,, 110
SAIA"JENJE !REBA GRE1NI#IBA.
To je put da im se pomogne da se poprave. -smevanje i osuivanje nita im ne koristi.
Hristos je na takve gledao kao na bolesnike. (n i# je poseivao +Bakej0, jeo sa njima
+6atej0, srda!no razgovarao s njima +ene greni"e0 i zato je uspevao da im vrati du#ovno
zdravlje i ljudsko dostojanstvo.
!OBIR"JIVOST.
5re odlaska u "rkvu, a isto tako pre dolaska pred sud, #rianin je duan pokuati da se
izmiri sa svojim protivnikom +6at. ,, 2.?2C0. >Ako se .ra( (voj o+re3io o (e.e?
preduzmi postepene mere koje je jasno odredio <ospod +6at. A,---, 1C?1=0.
ODVAINO IS!OVEDANJE HRISTA !RED "J$DIBA.
>o se pos(idi mene i moji) re5i pred lj&dima, i Sin 8ove5iji e se pos(ide(i nje+a
kada do@e & slavi svojoj? +Duka -A, 240
O!RE'NOST OD "AINIH HRISTOSA.
Neverni"i i neprijatelji Hristovi e umesto istinitog Hrista <ospoda proglasiti sebe ili druga
lana i opasna li"a za )#ristose* 5redviajui ovo, <ospod -sus je opominjao: >*&di(e
o.azrivi da vas ne prevare. Jer e mno+i doi & ime moje +ovorei; Ja sam
Hris(os... He idi(e za njima? +Duka AA-, /0
$DOVO"JAVANJE D$INOSTIBA.
>Daj(e esarevo esar& i *o%je *o+&? +6at. AA--, 210. To zna!i: ;ajte svetovnim
vlastima ono to svetu pripada, a Bogu du#ovne priloge. :ao to je lik esara na nov"u,
tako je lik Boji na !ovekovoj dui.
RA'*ORITOST.
>ome je mno+o dano, mno+o e se iska(i od nje+a.? +Duka A--, 3/0 bilo u zdravlju,
ili bogatstvu, znanju ili !asti. %ko vam je dato manje, manje e se traiti od vas. Boja
pravda je odreena i savrena. Nije mudro buniti se protiv takvi# zakona.
GOTOVOST NA S"$IENJE.
&luenje je oplemenjeno od Hrista i kroz Hrista. Tako su dobrovoljne sluge u ime Boje
novo plemstvo. >Sin 5ove5ji nije do3ao da m& sl&%e, ve da sl&%i...? +6at. AA, 2/0.
>Ako ja, va3 Gospod i $5i(elj, opra) vama no+e i vi s(e d&%ni jedni dr&+om pra(i
no+e ... Ja vam dado) &+led? +$n. A---, 13?1C0.
GOTOVOST NA IRTVOVANJE,
ne samo materijalni# stvari, ve i svog ivota za Hrista, koji je. sebe rtvovao radi naeg
ve!nog spasenja. >Od ove lj&.avi niko nema vee, da ko d&3& svoj& polo%i za
prija(elje svoje? +$n. A,, 1.0. 6oemo imati mnogo prijatelja, ali najvei je Hristos.
NADANJE,
ili #rianski optimizam. ' svim nevoljama, nesreama, stradanjima, !ak i u mukama i
smrti, #rianin je pun nade, jer se sea Hristovi# re!i:
>Velika je na+rada va3a na ne.esima.?
>Ne .oj(e se oni) koji &.ijaj& (elo, a d&3& ne mo+& &.i(i?.
>Ja po.edi) sve(?.
>Dade mi se svaka vlas( na ne.& i na zemlji.?
GLAVA VI
!RAVOS"AVNA #RVENA GODINA
<ospod -sus Hristos je osvetio prostor i vreme. jer je (n <ospod i jednog i drugog. <de god je
N$egovo ime prizivano, bilo na zemlji, ili u vodi, ili u vazdu#u, gde god je mu!eni!ka krv
prolivena ili moti N$egovi# svetitelja sa!uvane od propadanja, ili gde je #ram ili kakva druga
zgrada posveena N$egovoj slavi, svako takvo mesto je osveeno.
Tako je isto i sa vremenom. N$emu se slui i (n se slavi svetom tajnom ev#aristije i drugim
"rkvenim bogosluenjima irom "elog sveta: isto tako stradanjem novi# mu!enika i gonjenjem
pravedni# ljudi N$ega radi.
&toga je svaki dan preko godine N$emu posveen, bilo direktno, ili indirektno preko N$egovi#
svetitelja.
A. !RA'NI#I
oji s& prazni6i Hris(ovi4
&vaka Nedelja je posveena uspomeni na N$egovo slavno vaskrsenje ili N$egovoj pobedi
nad smru.
oje dr&+e velike sve5ane dane prazn&jemo & 5as( Gospoda na3e+ Is&sa Hris(a4
To su:
Boi,
Bogojavljenje,
&retenje <ospodnje,
Gvetna nedelja,
,eliki petak,
'skrs,
,aznesenje,
;u#ovi,
5reobraenje i
,ozdvienje !asnog krsta.
oji s& veliki sve5ani dani !resve(e Djeve4
To su:
9oenje 5resvete;jeve,
,avedenje,
Blagovesti i
'spenije.
oji se dani slave & 5as( sve(i(elja4
;an sv. %r#angela 6i#aila i <avrila i svi# anelski# sila, dani sv. $ovana :rstitelja, dani
sveti# %postola, 5roroka, sveti# (ta"a, &vetitelja i 6u!enika.
Da li s& svi )ri3ani sve(i(elji zapisani & 6rkveni kalendar4
Ni iz daleka samo mali broj tj. nekoliko stotina naro!iti# primera pravednog ivota, velike
mudrosti, samodis"ipline, #rabrog ispovedanja vere i mu!enitva za pravoslavnu veru.
Da li s& sedmi5ni dani posveeni pojedinim sve(i(eljima4
;a:
5onedeljak je posveen svetim %nelima,
'torak sv. $ovanu :rstitelju,
&reda svetom :rstu,
Eetvrtak svetim apostolima i sv. Nikolaju,
5etak svetom :rstu,
&ubota svima svetima,
Nedelja, kao to je ve pomenuto, ,askrsenju Hristovom.
Ima li #rkva pose.ne sl&%.e za svako+ sve(i(elja4
-ma. Te slube su napisane u knjizi koja se zove )6inej*, to zna!i mese!nik. &vaki mese"
ima svoj )6inej*. &toga imamo 12 )6ineja* i svaki dan u mese"u je posveen jednome ili
vie svetitelja.
D. !OSTOVI $ !RAVOS"AVNOJ #RVI
o je &s(anovio pos( kao po(re.& za spasenje4
<ospod na -sus Hristos, svojim primerom +6at. -, 20 i svojim u!enjem +6at. ,-, 14
A,--, 210.
oji je 6ilj pos(a4
(!ienje tela
$a!anje volje
'zdizanje due iznad tela
-znad svega, proslavljanje Boga i potovanje N$egovi# svetitelja.
$ 5em& se sas(oji pos(4
1. 'uzdravanju od mrsne #rane,
2. ' uzdravanju od ravi# misli, elja i dela,
.. ' umnoavanju molitava, dobro!instava, a isto tako u revnosti upranjavanja svi#
#rianski# vrlina.
ako delimo pos(ove4
' dve grupe: na viednevne i jednodnevne postove.
oji s& vi3ednevni pos(ovi4
5ostoje !etiri viednevna posta razli!ite duine:
Boinji post, koji traje est nedelja,
'srnji post, koji traje sedam nedelja,
5etrovski post razli!ite duine trajanja i
,elikogospojinski post, koji traje dve nedelje.
;atumi svi# ovi# viednevni# postova zabeleeni su u pravoslavnom kalendaru.
oji s& jednodnevni pos(ovi4
&vaka sreda i petak preko godine, osim:
Boinje sedmi"e,
sedmi"e iza nedelje mitara i >ariseja pre 'skrnjeg posta,
'skrnje sedmi"e i
sedmi"e ;u#ova.
;rugi posni dani su:
:rstovdan uo!i Bogojavljenja,
'sekovanje glave sv. $ovana :rstitelja i
,ozdvienje Easnoga krsta.
:. 'AD$1NI DANI $ !RAVOS"AVNOJ #RVI
akvo zna5enje imaj& zad&3ni dani4
Baduni dani osveavaju i ja!aju nau svest da smo mi i nai umrli #riani ? roa"i i
jedan nedeljivi ivi organizam, jedna ista iva Grkva. 6i smo takoe vezani ;u#om @ivota,
i u izvesnoj meri meusobno zavisni.
akva je onda na3a d&%nos( o zad&3nim danima4
Naa je preka dunost da se ti# dana molimo u #ramovima i na grobljima, a isto tako da
!inimo milostinju za due umrli# s dubokim uverenjem da e Bog primiti prinoenje za
pokoj dua oni# kojima su namenjena.
akve vrs(e zad&3ni) dana imamo & pravoslavnoj 6rkvi4
;ve vrste:
posebne i opte zadune dane.
5rve vre porodi"e za svoje pokojnike, a druge vri Grkva za sve svoje umrle !lanove od
iskoni.
oliko ima op3(i) zad&3ni) dana & 6rkvenoj +odini4
5ostoje tri.
5rve su zaduni"e pred 'skrnji post,
;ruge pred ;u#ove i
Tree pred Boinji post u subotu pred &v. ;imitrija +24. oktobar0.
5ored zaduni"a, svaka subota je posveena uspomeni na mrtve, kao to ukazuju u Grkvi
subotne slube +u knjigama: (ktoi#u i Triodu0.
GLAVA VII
O SVE1TENIB !REDBETIBA
&ve to je osveeno i posveeno sluenju Bogu smatramo svetim stvarima.
To su: #ramovi, oltarski sasudi, barja"i, sveteni!ka odjejanja, bogoslubene knjige.
6eu najzna!ajnije svete stvari smatramo: :rst, ikone i svete moti.
A. SVETI RST
'a3(o krs( sma(ramo sve(im predme(om4
Bato to je Hristos umro na krstu radi naeg spasenja. (duvek je krst potovan kao
zajedni!ka zastava #rianstva, kao zastava pobede nad &atanom i nad svim Hristovim
neprijateljima.
O(kada )ri3ani &po(re.ljavaj& znak krs(a4
(d apostolskog vremena.
$ 5em& nam poma%e znak krs(a4
;aje nam o#rabrenje u stra#u, smirenje u bolu, slobodu od nasilja, nadu u o!ajanju.
Da li sve ove pomoi dolaze od ma(erijala od ko+a je krs( napravljen4
He, ve od Hrista kroz krst.
'a3(o .a3 kroz krs(4
;a nas podseti na !injeni"u da su ljudi primili ve!no spasenje kroz stradanje naeg
&pasitelja na F krstu.
ako 6rkva &kaz&je po3(ovanje krs(&4
'potrebom krsta u svakom bogosluenju i svakoj molitvi u #ramu i na svakom
bogosluenju van #rama
5osveenjem krstu dva dana u sedmi"i, sredu i petak, kada se !ita i peva o 9aspetom
Hristu i N$egovim stradanjima i o zna!enju ovi# stradanja ? da i# nezaboravimo.
oja je pose.na pesma posveena rs(& sredom i pe(kom4
Bove se egzapostilar i ona glasi:
>rs( je 5&var 6ele vaseljene,
rs( je &kras #rkve,
rs( je sna+a 6areva,
rs( je &5vr3enje vernika,
rs( je slava an@ela, i rana demona?.
D. SVETE IONE
1(a preds(avljaj& ikone4
5re svega, one izobraavaju lik &pasitelja naeg -susa Hrista i dogaaje iz N$egovog
dramati!nog ivota. (no to je zapisano u $evanelju, to je predstavljeno naim o!ima i u
boji, naslikano na zidovima #rama, ili na drvetu ili u obli"ima neke druge materije. (no to
se !itanjem prikazuje naim uima to se isto prikazuje gledanjem naim o!ima.
o+a jo3 izo.ra%avaj& ikone4
5resvetu ;jevu, anele i svetitelje.
'a3(o ne &kaz&jemo po3(ovanje dr&+im s(varnim .iima ili s(varima, ve samo
an@elima i sve(i(eljima4
Bato to su oni vezani za boansku li!nost naeg &pasitelja -susa Hrista i to aneli i
ljudska bia predstavljaju jedinstvenu ve!nu vrednost li!nosti. &vako drugo stvorenje je
pomona i privremena vrednost.
oji je osnovni zna5aj ikona an@ela i sve(i) lj&di4
' osnovi one predstavljaju vlast natprirodne sile nad prirodnom silom.
Da li mi po3(&jemo ikone kao ma(erijalne s(vari4
Nikako. 6i ne oboavamo nita i nikoga osim 5resvete Troji"e u $edini"i ? $8;-N(< B(<%.
%li mi potujemo svetitelje kao najbolju de"u Boju i sledbenike Hristove, i nji#ovim
likovima ukazujemo posebno potovanje kao to de"a potuju slike svoji# roditelja, ili
brae.
Nis& li ikone ni3(a vi3e ne+o likovi izo.ra%enja Hris(a i nje+ovi) sve(i(elja i ni3(a vi3e
ne+o simvol na3e+ po3(ovanja prema njima4
6nogo vie od toga. (sveene ikone su kanali mone Boje blagodati koja le!i, preporaa,
prosveuje, o#rabruje i opominje. <ospod Bog toliko ljubi svoje svetitelje i mu!enike kao
najblii krug svoje porodi"e, da daje !ak mo i nji#ovim likovima kada se potuju i
nji#ovim imenima kada se prizivaju.
ako ovo mo%emo dokaza(i4
6nogostrukim iskustvom Grkve kroz mnoge genera"ije, isto kao kroz nau genera"iju, a u
vezi !udotvorni# dejstava ikona.
'a3(o nije .ilo po3(ovanja i prizivanja sve(i(elja pre Hris(a kao posle Hris(a4
$er su svi bili u %du dokle nije Hristos siao u %d i oslobodio nji#ove due.
:. SVETE BO1TI
1(a s& sve(e mo3(i4
Neraspadljivi osta"i svetiteljski# tela, koja su pokazala !udotvornu mo.
!os(oji li primer & *i.liji koji pokaz&je 5&do(vorn& mo sve(i(eljski) mo3(ij&4
5ostoji, vidi -- :nj. o Garev. A---, 21.
Da li o.o%avamo sve(i(eljske mo3(i4
He. 6i oboavamo samo $edinog -stinitog Boga koji daje silu motima svoji# ljubljeni#
svetitelja da i# proslavljamo, kao to su oni proslavljali Boga, dok su bili u svojim telima.
Da li pripis&jemo ma@ijsk& mo mo3(ima i dr&+im sve3(enim predme(ima4
He. To je zabluda neznaboa"a. Eudotvornu mo takvi# predmeta mi pripisujemo ivome
Bogu i N$egovim ivim svetiteljima, a nikako mrtvom predmetu.
'A"J$8A
-z sv. 5isma doznajemo da je svemogui Bog ponekad !inio !uda kroz mrtve, bezivotne stvari,
na primer:
:roz 6ojsijev tap +-zl. -,, 20,
:roz zmiju od bakra +Brojevi, AA-, J0,
:roz $elisejeve kosti +-- Gar. A---, 210,
:roz Hristove #aljine +6at. -A, 2I0,
:roz ilova!u i banju &iloamsku +$n. -A, =0,
:roz senku sv. ap. 5etra +;ela ap. ', 1C0,
:roz marami"e i ubruse sv. ap. 5avla +;ela ap. A-A, 120.
&toga nema sumnje da je <ospod Bog !inio !uda i kroz sveti :rst, svete ikone i svete moti.
(va !uda treba s#vatiti kao milost Boju prema nemonim i napaenim ljudima kao Boje
svedo!anstvo da je (n svuda prisutan, ivi Bog, koji sve vidi pa vidi i naa dela, a isto tako
!uda su Boja opomena da ukoliko i# vie vidimo utoliko treba !vre da verujemo u N$ega s
ljubavlju i stra#om i da utoliko vie upravljamo svoj moralni ivot prema N$egovim
zapovestima. -na!e, postoji opasnost da i mi budemo osueni s onim $evrejima u !ijem je
prisustvu -sus >5inio (olika 5&da, ali nis& verovali & NJe+aE +$n. A--, .=0. &toga je <ospod
rekao: >Da nisam me@& njima 5inio dela koja niko ne 5ini, ne .i +re)a imali; a sad i
vide3e i omrzn&3e mene i O6a mo+a.? +$n. A,, 230.
G. #RVENE 'A!OVESTI
1. 6oliti se Bogu, po#aati #ram i sluati slubu Boju svake nedelje i praznika
2. ;rati viednevne i jednodnevne postove kao to je odreeno
.. &vetena li"a potovati
3. -spovedati svoje gre#e pred svetenikom
C. -zbegavati druenje s neverujuim i ne !itati ateisti!ke i neprikladne knjige
4. 6oliti se Bogu za ive i za mrtve
=. (dravati posebne postove i molitve kada to odrede "rkvene vlasti u slu!ajevima
nesrea kao to je rat, epidemija, glad, sua i sl.
/. 5omagati izdravanje Grkve, "rkveni# sluitelja i "rkveni# ustanova
J. ,aspitati de"u u veri svoji# ota"a i savetovati grenike da se vrate veri i
1I. 5omagati u svakom pogledu misiju 5ravoslavne "rkve u svetu.
GLAVA VIII
I'*OR I' SVETOG !REDANJA
RE8I SVETITE"JA
O veri, nadi i lj&.avi;
)Niko ne moe zadobiti savrenu ljubav Boju osim kroz !istu veru i !vrstu nadu*.
&veti &imeon Novi bogoslov
O +re)& i vrlini;
):raj gre#a je smrt: kraj Boji# zapovesti je ivot ve!ni*.
&v. ,asilije ,eliki
O +re)&;
)Hta je gre#N Ble misli, re!i i dela*.
&v. &imeon Novi bogoslov
O s&d.ini +re3nika;
):ada dete umre u utrobi majke, sa#ranjuje se u zemlju. Tako odlazi iz mraka u mrak. -sto
tako i grenik ivi u mraku u ovom svetu i posle smrti odlazi u jo mra!niju i straniju
tamu*.
&v. 6akarije
O lakom .remen&;
)6i odba"ujemo lako breme samoosude, a optereujemo sebe tekim bremenom
samoopravdanja*.
%va $ovan
O moli(vi;
)&vakog dana ispitujte svoje gre#e molei Boga za oprotaj i Bog e oprostiti.*
)5risili sebe na mnoge molitve, jer je molitva svetlost due*.
%va -saija
O an@elima oko nas;
)&tidimo se pred anelima vie nego pred ljudima, $er ima mnogo anela oko nas.*
)Euvaj se svakog sramnog dela.*
O moli(vi;
)6oli od Boga ne ono to je !arobno, ve ono to je korisno +za spasenje0*.
)9azgovaraj sa Bogom mnogo, a sa ljudima malo*.
Brzi +re);
)&vako ko ne mrzi gre#, broji se u grenike, !ak ako i ne u!ini gre#.*
)&vaki je gre# oruje kojim naoruavamo avola protiv sebe.*
Boli(va & .oles(i;
)5re traenja lekara u bolesti, ponovi molitvu.*
Hram;
)D$ubi "rkve Boje, ali pokuaj da podigne u sebi #ram Boji*.
&veti Nil &inajski
S(ra) za (elo
)&tra# za telo moe da bude tako veliki da ljudi zbog njega nisu u stanju da u!ine ita
dostojno divljenja i potovanja. %li kada stra# za telo ustupi mesto stra#u za duu, tada
stra# za telo i!ezava, kao to vosak nestane od toplote.*
&veti -sak &irin
Darovi*o%ji
)&vaki Boji dar propada kada ga ne upotrebimo na slavu Boju ve na slavu svoju.*
O o(krovenj&
);a bismo poznavali Boga, potrebno je otkrivenje odozgo.*
)Bez Boga ne moemo poznati Boga*.
O smr(i
)' smrtnom !asu umirui sagledava "eo svoj proli ivot vrlo jasno ... i uasan stra#
ispunjava njegovu duu jednom e tako biti i sa nama*.
&veti Ti#on Badonski
Vera i dela
)Niti je korisno revnosno rukovoenje u ivotu bez vere, niti je dovoljno pravilno
ispovedanje vere bez dobri# dela, da bi nas dovelo pred li"e Boje, ve je oboje potrebno
za izgradnju pravog Bojeg !oveka*.
&v. &ava, 5rvi %r#iepiskop &rpski
$5i(e va3& 5eljad
)5onovite svojoj porodi"i u domu sve to ste !uli toga dana u "rkvi*.
Siroma3(vo
)&iromatvo nije zlo. &amo je gre# zlo. Bogatstvo samo po sebi nije dobro*.
*la+odarnos(
)Dako je biti za#valan Bogu u blagostanju, ali biti blagorodan u nesrei zna!i obradovati
Boga i posramiti avola. &vaki koji pretrpi nesreu s blagodarnou Bogu, primie vena"
mu!enika.*
)&luajte Boje zapovesti, i Bog e !uti vae molitve*.
&veti $ovan Blatousti
)Niko ne moe da bude spasen ko nije u Grkvi, kao to niko nije mogao biti spasen ko je
bio van Nojevog kov!ega.*
&v. ;imitrije 9ostovski
)Neznanje &vetoga pisma je neverstvo prema samome sebi*
&v. 8pi>anije :iparski
#RVENE !ESBE
Tropar na *o%i
)9oenje tvoje, Hriste Boe na,
&inulo je svetu svetlost znanja,
- oni koji su se klanjali zvezdama
Bili su nau!eni od zvezda
;a se klanjaju Tebi kao sun"u pravde,
- da Te upoznaju sa visine -stoka, <ospode, slava Ti.*
S(i)ira na *o%i
)(ta" je blagoizvoleo
;a 9e! postane telo,
- da ;jeva rodi
(vaploenoga Boga.
Bvezda nagovetava,
6udra"i se klanjaju,
5astiri se dive
- tvar se raduje.*
Tropar na *o+ojavljenje
);ok si se krstio u $ordanu,
5ojavilo se znamenje &v. Troji"e.
$er je glas ("a
&vedo!io o Tebi
Nazivajui Te ljubljenim &inom
- ;u# &veti u vidu goluba,
5otvrivao je istinu ove re!i.
&lava Tebi, Hriste Boe,
:oji si se pojavio donosei svetlost svetu.*
Tropar na $skrs
)Hristos vaskrse iz mrtvi#,
&mru smrt satre
- onima u grobu
@ivot darova.*
Tropar na Spasovdan
)'zneo si se u slavi, Hriste Boe na,
- obradovao si Tvoje u!enike
(beanjem &vetoga ;u#a,
'tvrdivi i# blagoslovom,
$er si Ti &in Boji,
-zbavitelj sveta.O
Tropar na D&)ove
)Blagosloven si, Hriste Boe na,
:oji si u!inio ribare najmudrijim
Haljui im &vetoga ;u#a.
- preko nji# Ti si vaseljenu
'lovio. Eovekoljup!e, &lava Ti.O
!resve(oj *o+orodi6i
)Bogorodi"e ;jevo,
9aduj se, 6arijo puna blagodati,
$er je <ospod s Tobom
Blagoslovena si meu enama
- blagosloven je plod utrobe tvoje,
$er si rodila &pasitelja
;ua nai#.
Tropar m&5eni6ima
)Tvoji mu!eni"i, <ospode, primili su
(d Tebe, Boga naega, besmrtne ven"e,
Bbog svoji# stradanja.
(snaeni Tvojom snagom nadvladae mu!itelje,
- slomie nemone bezobzirnosti demona.
N$i#ovim molitvama spasi due nae.
S(a(ije na Velik& s&.o(&
)@ivote Hriste, bio si poloen u grob, i anelske vojske se uasava#u, slavei Tvoje
snis#oenje.*
)$edan od Troji"e radi nas u telu pretrpe prezrenu smrt, uasava se sun"e i dr#e zemlja.*
)&udija sveta kao osuenik stade pred 5ilata sudiju i bi osuen nepravedno smru na
krsnom drvetu*.
)&un"e a ujedno i mese" pomra!ivi se &pasitelju, ponaaju se kao dobrorazumne sluge
koji obla!e "rnu odeu*.
):ao !ovek umire &pasitelju dobrovoljno, i kao Bog vaskrsnuo si mrtve iz grobova i
dubine gre#ova*.
):o e iskazati zaista, novi strani dogaajN $er onaj koji vlada stvorenjem danas prima
stradanje i umire za nas*.
),eli!amo Te, -suse Gare i potujemo pogreb i stradanja Tvoja, kojima si nas spasao od
propasti*.
)( gore i #umke i mnoine ljudi, pla!ite svi i tuite sa mnom materom vaega Boga.*
)( slatko moje prolee, !edo moje najslae, kamo zae Tvoja lepotaN*
);ostojno je veli!ati Tebe ivotodav"a koji si na krstu ruke rairio i satro mo neprijatelja.*
An(i7oni Sve(om D&)&
&vetim ;u#om se obnavlja svako stvorenje
- vraa se opet u prvobitno stanje,
$er je (n jednak po sili ("u i &lovu.
&vetim ;u#om sve se odrava,
,idljivo i nevidljivo
$er je (n najmoniji,
Budui jedan od Troji"e.
:roz &vetoga ;u#a sve postaje boanstveno,
5rijatnost, mudrost, mir i blagoslov.
$er je (n ravan po delovanju ("u i &lovu.