http://nasisrbija.

org/
Bosko Radonjic(1943-2011)-poslednji srpski don

Boko Radonji, veliki srpski patriota i poznati beogradski biznismen, preminuo je u

etvrtak 31. marta 2011. godine u Beogradu posle krae bolesti na Vojno-medicinskoj
akademiji", saoptila je njegova porodica.
Radonji je u Beogradu bio poznat kao vlasnik "Lotos bara", ali daleko je uveniji po
svojoj prolosti u Sjedinjenim Dravama, koja podsea na scenarij pijunskog (ili
mafijakog) filma.
Sedamdesetih, Radonji je "leao" zbog planiranja napada na jugoslovenska
diplomatska predstavnitva, a osamdesetih - kako je pisala tampa - postao kum irske
mafije u Njujorku i veliki prijatelj Dona Gotija, poslednjeg dona "Koza Nostre" u
SAD.
Sin uikog uitelja koji je posle rata streljan zbog toga to je bio etnik, Radonji je
krajem ezdesetih, kao 26-godinjak pobegao u Ameriku.
Navodno je, poto se druio sa jednim fudbalerom Crvene zvezde, uspeo da se u
autobusu crveno-belih provercuje do Graca, te je ostao neko vreme u Austriji, odatle
otiao u Italiju, pa u Ameriku.
Radonjiev kum bio je Nikola Kavaja, s kojim je pokuao da "ulovi" Josipa Broza
Tita.
Prema pisanju amerike tampe, Radonji je 1975. je uestvovao u bombakom
napadu na Jugoslovensku misiju pri UN, a 1978. priznao je krivicu za uee u zaveri
- postavljanje bombe u kui jugoslovenskog konzula i u jugoslovenski klub, 1975. u
ikagu.
Po izlasku iz zatvora, 1982, vratio se u Njujork i, posle serije ubistava i hapenja voa
njujorkog podzemlja, krajem osamdesetih, i sam postao "kum" - kako ga je opisivala
tadanja tampa, "prvi Srbin na elu irske mafije".
S te pozicije uspeo je da ujedini Irce i Italijane, iju je familiju Gambino predvodio
uveni Don Goti.
Smatralo se da je odigrao kljunu ulogu u podmiivanju porote na prvom suenju
Gotiju, 1986. za reketiranje.
Bio je pod istragom i zbog serije pljaki, a amerika tampa je sugerisala da je ba
zbog toga napustio Sjedinjene Drave.
Radonji se tada - kako kae "legenda" iz novina - zbliio sa Radovanom
Karadiem, a ratnog lidera Srba u Bosni je u jednom intervjuu magazinu Eskvajer
(Esquire) 1997. opisao reima "moj aneo, moj svetac".
Vei deo devedesetih godina proveo je u bivoj Jugoslaviji, a na naslovnim stranama u

Americi pojavio se januara 1999, kada je spektakularno uhapen u Majamiju, na

Floridi.
Sueno mu je po optunici iz 1992, za nameanje porote na suenju Gotiju est
godina ranije, ali su sve optube povuene poto je kljuni svedok sluaja, "insajder"
iz Gotijevih redova Salvatore Gravano, zvani "Semi bik", optuen zbog droge dok je
bio u programu za zatitu svedoka.
U kasnijim intervjuima Radonji je tvrdio da ga FBI zapravo progoni jer je krajem
osamdesetih godina otkrio da zajedno sa Ministarstvom pravde pripremaju hapenje i
suenje njegovom prijatelju Donu Gotiju, efu sicilijanske mafije u Americi.
"Za to su tada mogla da znaju samo trojica Amerikanaca - javni tuilac SAD, direktor
FBI i ministar pravde, jer samo su oni bili nadleni za bosa svih bosova u Americi.
FBI je, da bi zatitio ovu dravnu tajnu odluio da i mene uhapsi, pa sam ja morao da
napustim Ameriku i pobegnem u Jugoslaviju. Zbog toga je u SAD za mnom bila
raspisana poternica, na osnovu koje je izvreno moje kidnapovanje u Majamiju 31.
decembra 1999. godine."
FBI je skrenuo let aviona koji je poleteo sa Kube kako bi uhapsio Radonjia.
Specijalci FBI potpuno su ispraznili aerodrom u Majamiju da bi mu stavili lisice na
ruke.
"Krenuo sam avionom za Kubu na doek Nove godine, ali je FBI skrenuo letilicu na
Floridu i uhapsio me. Inscenirali su da sam, pored zabrane ulaska u SAD, krenuo u
Njujork."
Posle pritvora i istrage u Americi, marta 2001. je osloboen.
Iako je tvrdio da kao graanin moe slobodno da ulazi u SAD, Radonji juna 2002.
nije otiao u Ameriku ni na sahranu svog velikog prijatelja, poslednjeg dona
sicilijanske mafije Dona Gotija - koji je ranije osuen na 100 godina robije.
Goti je osuen zahvaljujui svedoenju svog bliskog saradnika Salvatorea "Semija"
Gravana, koji je teretio i Radonjia za podmiivanje porote na suenju Gotiju - pre
nego to je "pao" zbog droge.
Radonji je kasnije u jednom intervjuu priao:
"Semi je bio obina dukela, ubio je 19 ljudi svojom rukom, a da bi izdejstvovao
slobodu, rekao je da je to uradio po nalogu Gotija koji je na osnovu njegovog
svedoenja zaradio 100 godina robije. Taj isti Gravina je optuio i mene da sam
podmitio porotnika za 60.000 maraka. Smeno, taj porotnik, trgovac Dord Pejp je
moj prijatelj, jedan od venanih kumova. A izabran je meu 12 porotnika od 560
predloenih. Zato bih kuma potplaivao?"
Vratio se u Srbiju i iveo u stanu iznad "Lotos bara" u Zmaj Jovinoj koji je zakupio i
pretvorio u ekskluzivni noni klub.
Na Zlatiboru je drao kockarnicu u hotelu "Palisad", kasnije u centru Kraljevih Voda

sagradio kazino "Bos".

tampa je pisala i da Radonji, iz dva braka, ima dva sina.
Roen je 17. maja 1943. u Uicu, gde e u subotu biti i sahranjen.
Porodica je saoptila da e opelo i sveana komemoracija biti odrana u subotu, 2.
aprila 2011. godine u 10 asova na Novom groblju u Beogradu, a sahrana istog dana u
Uicu u 15 asova.

Ispovest Boka Radonjia

Moja uloga u mafiji i ratu u Bosni
Ne krijem se, drim beogradski, Lotos bar i otvoreno govorim o onome to sam
radio na Menhetnu, na zatiti Srba i posebno dr Radovana Karadia, kae
sredoveni Uianin, iji je ceo ivot jedna velika avantura
Londonski Dejli telegraf je nedavno objavio, a neki beogradski listovi preneli, da je
medju zatitnicima biveg predsednika Republike Srpske dr Radovana Karadzia i
uveni mafijaski bos Dzon Goti, koji je trenutno na robiji u SAD.
Britanski list pie da se na Palama, zajedno sa Karadiem, krije i izvesni 54-godinji
Boko Radonji, koga FBI trai zbog podmiivanja porote na sudjenju Gotiju 1987. u
Njujorku. Gotiju, koji je bio ef ozloglaene njujorke mafije, porodice Gambino
(potie iz Italije), sudjeno je zbog uterivanja dugova i ubistva. Pozivajui se na pisanje
amerikog magazina Eskvajer, koji je nedavno intervjuisao Karadia i Radonjia,
Dejli telegraf navodi da je Radonji predvodio irsku mafiju koja je radila za Gotija i
kontrolisala najvei deo kriminalnih poslova u Vest Sajdu, delu njujorkog Menhetna.
Radonji je, prema britanskom dnevniku, pobegao na Pale pre est godina, gde sada
uz pomo mafije pokuava da spase Radovana Karadia da se ne nadje na sudu u
Hagu, jer je za njim raspisana medjunarodna poternica zbog navodnih zloina
poinjenih u nedavnom ratu u Bosni i Hercegovini.
Eto, vidi da nisi morao da se lomata po Palama da bi me naao, dovoljno ti je bilo
da proeta do centra Beograda kae smekajui se Boko Radonji. On od pre dve
godine dri beogradski Lotos bar u Zmaj-Jovinoj ulici, koji je zakupio i pretvorio u
ekskluzivni noni klub, poput onih amerikih, u kojima je esto boravio dok je iveo
u Njujorku. Tu ima i stan gde stanuje sa drugom suprugom Sabrinom, kojom se
oenio u Njujorku 1990. godine, pred povratak u Jugoslaviju. S njim je i sin
Aleksandar, koji je upravo proslavio peti rodjendan. Drugi sin, koji nosi oevo ime
Boko i ima 29 godina, ivi sa majkom u Njujorku, ali povremeno dolazi i kod oca u
Beograd.
Bosko Radonjicse prilikom dolaska iz Amerike 1990. godine nastanio na Zlatiboru.
Tamo je u hotelu Palisad otvorio kockarnicu a kasnije u centru Kraljevih Voda
sagradio atraktivan kazino-klub Bos koji i danas drzi. Dakle, nije tacno da se
Radonjickrije na Palama nego, eto, zivi u Beogradu i na Zlatiboru.

NAAO SE U KUHINJI PAKLA

Boko Radonji je rodjen u Uicu. Otac Dragomir je bio uitelj, a za vreme okupacije
lan Ravnogorskog pokreta Drae Mihailovia. Kad su 1945. doli partizani, oni su ga
zbog toga streljali. Udba je, kasnije, hapsila i njegovu sestru Ruku. Navodno od
posledica te zatvorske torture ona je 1948. godine umrla. Boko je iveo sa majkom.
Zavro je srednju tehniku kolu, ali nije mogao da se zaposli. Jednog dana 1970.
godine nestao je iz Uica. Ubrzo se proulo da je pobegao u inostranstvo. On je
odmalena bio dobar drug sa bekom Crvene zvezde (trenerom reprezentacije
Salvadora) Milovanom Djoriem Djorom i zahvaljujui tome prosvercovao se u
autobusu sa zvezdinim igraima u Grac. Ostao je neko vreme u Austriji, a odatle je
otiao u Italiju. Potom se domogao Njujorka.
Kad sam sedamdesetih godina doao u Ameriku, u Njujork, ja sam se kao i mnogi
emigranti nastanio na Menhetnu, u Hol Skicneju, zloglasnom njujorskom kraju, koji
zbog toga to se u njemu godinje dogodi najmanje 500 misterioznih ubistava,
uglavnom nerasvetljenih, s pravom zovu Kuhinja pakla pria Radonji. Tu sam
sreo i upoznao ljude iz svih krajeva sveta, svih rasa i boja: Irce, pance, Italijane,
Poljake, Nemce, Madjare, Srbe, Hrvate i druge. Svi su oni, mahom, ostajali u tom
paklu dok se ne snadju, dok ne zarade pare da bi preli u neku drugu lepu etvrt
grada i tako ostvarili svoj ameriki san. Dosta ih je ostajalo tu i do kraja ivota.
Radonji je odlazio i u druge krajeve grada da bi upoznao Njujork i ljude, odnosno
Ameriku.
Ubrzo sam shvatio da Amerika nije tako demokratska zemlja kako se misli i pria,
ve policijska kae on. Samo se to golim okom i na prvi pogled ne moe videti.
FBI slui za unutranju kontrolu celog dravnog sistema, a CIA za spoljnu. I to uz
pomo mafije instalirane u veoma vanim ustanovama sistema sindikatima. Doao
sam do saznanja da je tu mafiju organizovala i u sindikate postavila niko drugi nego
FBI, da bi spreila da tako vanim organizacijama za funkcionisanje drave ne
ovladaju komunisti. Jer, ta bi bilo da neki uticajni komunista ili radniki tribun
podstakne na strajk, makar i na nekoliko sati ili jedan dan, zaposlene na odravanju
njujorkih liftova, u gradskom saobraaju, elektranama, vodovodu ili drugim
gradskim komunalnim slubama. ivot u gradu bio bi potpuno paralisan, nastao bi
haos. Mafija je namerno stvorena i u samoj FBI i CIA i drugim policijskim
ustanovama ba zbog lake borbe policije sa mafijom. Ali, direktor FBI Don Edvard
Huver, za gotovo pola veka svoje neprikosnovene vladavine ovom monom
policijskom organizacijom, nikada nije priznao postojanje mafije, valjda zbog viih
dravnih interesa. U Americi, kae Radonji, pored dravne postoji i nevidljiva mafija
koja se slui istim metodama. I jednu i drugu vode intelektualno veoma obrazovani
ljudi, bosovi, i njihovi najblii saradnici konsijeri koordinatori, odnosno izvrioci
svih poslova. Ove dve mafije esto se medjusobno obraunavaju a za to ni sami
njihovi efovi ne znaju kako i zbog ega. U Americi su najjae mafije irska,
italijanska, panska i druge. Bos bosova je ef svih tih mafija u jednom gradu ili kraju.

NA ELU IRSKE MAFIJE

Boko Radonji je po dolasku u Njujork odmah stupio u SOPO Srpski oslobodilaki
pokret otadbine teroristiku organizaciju koju je svojevremeno osnovao njegov

kum (venao ga sa prvom enom u Njujorku) Nikola Kavaja i jedna grupa srpskih
nacionalista. Oni su, kao to je poznato, planirali da ubiju Josipa Broza Tita prilikom
njegove posete Americi. U toj akciji, kao i u onima u kojima su podmetali bombe u
tadanja jugoslovenska diplomatska predstavnitva irom Amerike, uestvovao je i
Radonji.
Igrom sluaja u Njujorku sam upoznao Edija Kaminskog, bosa, odnosno efa irske
mafije u onoj naoj kuhinji pakla nastavlja svoju ispovest Radonji. Zvali su ga
Edi Buer, ovek koji olako see i kasapi ljudska tela noem. Posle dvadeset godina
provedenih na robiji pojavio se na ulicama pakla u vreme kad sam i ja doao. Ubrzo
smo se sprijateljili i on me je zavoleo. Od njega sam dosta nauio o mafiji, o ivotu u
kuhinji pakla, Njujorku i Americi. Irska mafija Vestijes, iji je ef moj prijatelj Edi,
bila je najbrojnija i najmonija. Nju su sainjavali svi Irci u Njujorku: politiari,
biznismeni, sindikalni funkcioneri, aktivisti IRE i drugi uticajni ljudi. U jednom
obraunu izmedju irske i italijanske mafije 1977. godine Edi je ubijen. Posle njega za
efa je doao Irac Mark Splen, ali i njega je ubrzo snala ista sudbina. Na njegovo
mesto je izabran Dzon Kunin, jedan od mojih najboljih prijatelja. Ali, i on je u
medjuvremenu osudjen na 75 godina robije i morao je da ide na izdravanje kazne.
Pred polazak u zatvor pozvao me je i postavio za efa irske mafije u Njujorku. I tako
je, eto, Uianin postao bos, odnosno ef najbrojnije i najmonije irske mafije u
Njujorku.
Sluajnost je, opet, htela da za bosa, odnosno efa italijanske mafije, isto tako
mone u Njujorku, tada upravo dodje jo jedan moj dobar prijatelj Don Goti. On je
bio ef mafije jedne od najuticajnijih njujorkih porodica, italijanskog porekla
Gambino.

UBISTVO NA MENHETNU
Goti mi je predloio da se nae dve mafije pobratime i da tesno saradjuju, to sam
prihvatio, tako da smo, u stvari, postali oruana sila porodice Gambino. Ja sam za
vreme svoje vladavine nastojao da prestanu medjusobni obrauni i ubistva u mafiji za
koje tada ni mi efovi nismo znali kako se i zbog ega dogadjaju. I taman sam mislio
da sam u tome uspeo kad je jednog jutra 1985. na ploniku ispred restorana na
Menhetnu nadjen ubijen Pol Kastelano, bos bosova, odnosno sef svih mafija u
Njujorku. Bilo je oigledno da je to ubistvo zbog nekih svojih ili viih drzavnih
interesa organizovala policija. Za ubistvo Kastelana osumnjien je i uhapen moj
prijatelj i najbolji i najblii saradnik Dzon Goti, ef italijanske mafije u Njujorku. Nije
bilo nikakvog razloga za to. Sve je to bila vrhunska nametaljka. Dzon Goti je osudjen
za ubistvo Kastelana koje on uopte nije poinio samo zato to je njegov najblii
saradnik Semija Gravana propevao. On je najobinija dukela. Zato smo ga zvali
Semi Debil. Gravana je svojim rukama ubio devetnaestoricu ljudi a policiji je rekao
da je to uinio po naredjenju svoga efa Gotija i izvukao se bez dana zatvora, dok je
moj prijatelj Goti dobio sto godina robije. Radonji nam je ispriao neobian i
zanimljiv sluaj kako su na sudjenju Gotiju obrukali ameriko pravosudje.
Namestili smo eni dravnom tuiocu tipa koji je izdravao zatvorsku kaznu, i koji
e kao sve o Gotiju da otkrije poto mnogo zna, pa e biti koristan svedok optube.
Ona ga je danima pripremala i obradjivala, a on je za to vreme sjajno igrao svoju
ulogu i na kraju reio da je raznei. Traio je da mu pokloni jedne svoje gaice uz

obrazloenje da je dugo u zatvoru, pa da ga elja mine. I gospodja, koja je bila daleko

od glupe ene, pristane. On se pojavio na Gotijevom sudjenju kao svedok i sve do
detalja ispriao i pokazao njene gaice. Jadna ena od sramote je pala u nesvest dok je
publika urlala od smeha, a njujorka tampa je danima o tome pisala. Za sudjenje
Gotiju 1987. godine od 560 predloenih ljudi, sud, tuilac i odbrana odabrali su njih
dvanaest koji e biti u sudskoj poroti.
Medju njima i Dorda Pejpa, trgovca, mog dugogodinjeg velikog prijatelja, koji je
svedoio u moju korist kad su me teretili za podmetanje bombi u naa predstavnitva
u Njujorku. A onda su me na osnovu lanog svedoenja onog Semija Gravane,
policijskog cinkaroa, koji je lano teretio i Gotija, optuili da sam ja Pejpu dao
60.000 dolara kako bi pomogao da se Goti oslobodi optube. Kojeta! Zato bih ja
podmiivao svog najboljeg prijatelja i jednog od venanih kumova. Nego, tadanjem
javnom tuiocu Njujorka Rudolfu Djulijanu, koji je vodio ceo sluaj (inae dananjem
gradonaelniku ovog grada), bilo je obeano da e ako uspe da Goti bude osudjen na
dugogodinju robiju postati javni tuilac drave Njujork. I, naravno, zbog toga on i
njegovi saradnici nisu birali sredstva i naine da to ostvare.

NA RATITU U BOSNI
Bosko Radonji je zbog toga 1990. godine morao da bei iz Amerike. Doao je u
Jugoslaviju, u svoj rodni kraj, na Zlatibor, gde se nastanio i otvorio kockarnicu.
I sam Goti mi je savetovao da se vratim kuci, pogotovu to je rat ovde ve bio
poeo. A on je preko svojih dounika doznao da se spremaju da krenu na nas. Znao je
da sam ja u Ameriku pobegao i prihvatio saradnju sa mafijom radi ostvarenja srpskih
nacionalnih interesa, a da u novonastaloj situaciji mogu da pomognem Srbima u
Bosni. Zato na Zlatiboru nisam mogao mirno da sluam pucnjavu koja je dolazila s
one strane Drine. esto sam odlazio tamo a ponekad i due boravio. Jo dok sam bio
u Njujorku, proitao sam Andrievu Prokletu avliju. Toliko sam se uzbudio da sam
u jednom trenutku, dok sam je itao, uzviknuo: Pa ova naa ,kuhinja pakla je druga,
Prokleta avlija. Kad sam prvi put doao u Bosnu i naao se u onom ratnom
bosanskom loncu, uhvatio sam se za glavu i ponovo uzviknuo: Pa ovo je ona moja
njujorka kuhinja pakla. Svi se medjusobno ubijaju i kolju: Srbi, muslimani, Hrvati i
drugi, a i sami ne znaju zbog ega to ine. Andri je za svoja dela dobio Nobelovu
nagradu, preveden je na gotovo sve svetske jezike, rado je itan u Americi. A
Amerikanci smiljaju i podgrejavaju medjusobne sukobe ne samo u Americi, u onoj
kuhinji pakla, nego irom sveta, pa i ovde u Bosni.
Posmatrajui to sve izbliza, Radonji je doao do zakljuka da je Amerika u stvari bos
bosova, vrhovni bos, a da su Srbima, muslimanima i Hrvatima dodelili ulogu mafije.
Zbog toga sam uz pomo mojih amerikih uticajnih prijatelja sve vreme rata izdano
pomagao Srbe u Bosni: savetima, parama, obukom specijalaca i komandosa, orujem,
odeom, obuom, hranom, dovodio umorne borce da se odmore na Zlatiboru. Preko
svojih amerikih veza pomagao sam da istina o borbi srpskog naroda prodre u svet.
Uz pomo tih svojih prijatelja doveo sam u Bosnu svojevremeno i Dzimija Kartera da
vidi da treba spasavati ivote ne samo Srba nego muslimana i Hrvata. Zapravo, video
sam da pored pet lanova one Kontakt grupe za Bosnu treba uvesti i jednog jakog

igraa da se zaustavi rat. Zbog svega toga stekao sam naklonost ljudi u Republici
Srpskoj, a pogotovu njegovog tadanjeg predsednika dr Radovana Karadia.

RADONJI NE KRIJE DA MU JE RADOVAN KARADI IDOL, PA

SE ZATO STAVIO U NJEGOVU ZATITU.
Iz SAD su mi poslali jednog od najboljih i najuticajnijih amerikih novinara
Danijela Vola da za poznati magazin Eskvajer, koji ima tira od oko dva miliona
primeraka, naprvi intervju sa Radovanom Karadiem i kae pravu istinu o njemu i
njegovoj ulozi u bosanskom ratu. Sa njim je doao i moj dobar prijatelj Tim Biholc,
bivi pripadnik specijalnih jedinica amerike vojske za antiteroristike akcije i borbu
prsa u prsa, koji je sada slobodnjak. Nekoliko puta smo odavde iz Beograda i iz
moje kue na Zlatiboru putovali na Pale, na ugovoreni sastanak sa Radovanom
Karadiem. Ali, nismo imali sree da se sa njim sastanemo. Kompleks u kome on
boravi uva vei broj telohranitelja i specijalaca i ba u to vreme pod jakom
prismotrom specijalnih medjunarodnih snaga zaduenih za njegovo hvatanje. Bili smo
mu pred vratima i razgovarali smo s njim telefonom. Radovan je rekao novinaru Volu
da mu je strogo zabranjeno da daje intervjue i izjave za novine, pa mu je zato preko
svojih saradnika uruio Belu knjigu u kojoj je detaljno opisana njegova uloga i
angaovanje u minulom ratu, da na osnovu toga napie tekst. Njegovi saradnici su
novinaru dali i hrpu kopija dokumenata koji potvrdjuju sve ono to je u knjizi reeno.
Radovan mi je svojevremeno priao da mu je Holbruk obeao da ako se ne bude
pojavljivao u javnosti i politikom ivotu, da e neto uiniti za njega. Ali, ja dobro
poznajem Amerikance. Oni nikad nisu igrali igru koja nije dupla, pa i trodupla. Njima
ne treba verovati. To sam savetovao i Radovanu. Radonji je, kae, na rastanku rekao
americkom novinaru da ga smatra glasom Amerike i zbog toga oekuje da o
Radovanu Karadiu napie istinu.

UTIMO, I SA TIM UMIREMO

Novinar Danijel Vol u svom prvom tekstu koji je nedavno objavio u Eskvajeru
opisuje to putovanje za Pale i na kraju kae da ga je Radonji na rastanku molio da
vidi sa FBI da dozvole da se on vrati u Njujork. Navodno, Radonji se plai posledica
koje bi mogao da ima zbog svog angaovanja u Bosni.
Njegovo pisanje objanjava Radonji pomalo je izvitopereno loim prevodom na
na jezik. Ako bih se vratio u Ameriku, pravih razloga za moje hapenje nema. Ali,
neto bi, svakako, mogli da mi nameste. Za njih bi najinteresantnija bila
rekonstrukcija mafije, dovodjenje Gotija za bosa bosova i nerazjanjeno ubistvo Pola
Kastelana. Kad bih pristao da svedoim, oni bi ve sutra bili ovde. Ali, mi smo drugi
tip ljudi, utimo i sa tim umiremo. A normalno je da bih ja vie eleo da ivim u
svojoj kui u Njujorku, vozim svoj rols-rojs, nego da ovde gledam neto to nema
kraja: rvanje i ubijanje i slino.
JAN 10. 1998.
Bogosav MARJANOVI

()
,
.
.
,

. ,
- ,
1768. 1813. .
,
,
, , ,
.
,
, 45. .
( , ),
. ,
,
.
, ,
.
, ,
. ,
, ,
. , , .
1804. , ,
.
: ,
(), .
.! , , ,
- .

, .
, , ,
.

.


.
, , . ,
,
. ,
, .
,
.
.
1810. , .
18 ,
700 .
,
, ,
.
, ,
, : , , ,
, .
, -.
1813. , ,
. ,
, 17 ,
.
,
, . ,
, 29. 1813. .

.
.

:
. .
1934. 1935.
: !. (1) . .
, I 1912 1918.
. .
1912. : , ,
, , , .
4.8.1914. , ,
, , , , .
, , 1918. ,
. 1. 1918. :
. (2)
:

, .(3)
:
,
, ,
. (4) , . (5)
.

1941. 9.
. . ()
1937. . : ,
: , .
, , .(6) 9 ,
,
. (7) 8. 1938.
7 19 , .
.
. (8) 10 1937. ,
. .
, . . (9)

. 1918.
.
. .

, , , , ,
. . .
, . (10)
1938. .
, . , , 400.000 . (11)

1. 1936 , , , 1 1937, . 5, . 83;

1936 , , , 1 1937, . 5, . 83;

2. . , , I , , , 9 1937, . 9, . 209, 210;

3. , , , , 9 1937, . 9, . 205, 206;

4. . , , , , 9 1937, . 9, .207-209;

5. ., , , , 9 1937, . 9, . 207;

6. , , , 20 1937, . 7, .3;

7. , , , 24 1938, . 38, . 4;

8. 9 , , , 8 1938, . 40, . 4;

9. , , , , 1 1937, . 10, . 243;

10. , , , , 9 1938, . 8;

11. , , , 15 1939, . 4, . 74;

 . :
9. 1945.
.
. .

. , . .
.
.

. ,
.

. .

. ,,,,
, , , .
, .

.

. , .
.
. , , (,
, ..) .
. , ,
, !!

.
. o
.
.
.

,,
. .

.
. , , ,
.

, ,
() .
, .
, , ,
.
.
.

,
.
.

.
.
.

, , ,
, .
.
(27. 1944) ,

 . (
)
.

: . ()

: ()

()

()

()

( )

()

,
.

. ,
. 1942.
, , . ,
.
.

.
..
, .
,,- ,, ( 4. ) 1943.

.

. .
. :
. , , ,
, ,
, ,
, , .
, , . ,
.

: .,
, ( ,,)
, ,
.

.
.
: ,
, ,
, ,
,

 , ,
, ,
, .

. . 1944.
. ,
o .

,
- .,
. -
.

( 110) 1943. ,
. , .
. ,,
,, . . ,, ,,
.
.
, .

.
1918. ,, -
.
. 1921. ( )

. ,,
.

, ..
,
. . ,
- . , ,,
.
. , , ,
, , - , .
, .

. j ,
. , , ,
1941.
.
.
, .

.
. .
.
. .
.

.
2500 .
.
1943. , .
.


. .

, .
55 .
. .

,,
, , .
, .
.

.
.
.
,, .
. 2000 .

, , .

. , ,
,, ,, .

.
. .
.

.
.
. .

.
.
, .
, , , .
.

, , , ,
, () .
. :

, ( ) ,,,, ,
, () , ()
.

.
.

,
, , . , .

, .

.
.
,, .
.

 ,
.
.
. ,
.

.

. .

.

f . 24 r
( ) 1941. .
.

.
.
, .
:

. ( ) ,
, . ,
. , . ,
, . , , , ,
, , .

, , ,
. ,,
.
.
.

1944.
.

.
.
. .

7. 1944.

..884

. , , .
, , .
, . , . ,
.

. ,
, .

 , .
, .

,
, .

1943. ,, (
) 300 .
. (
).
.

, , , ,
.

1942. .
.
300 .
.
1943.
. , ,
.
,,
11. 1943. .

, .
. ..
.
. . 1947. .

,
. ,
. ,
, .

.

a
.

. ,

<< VREME | BR 993 | 14. JANUAR 2010.

Deset godina od ubistva eljka Ranatovia >

Arkanova ostavtina
filip varm
Kada je ubijen, Arkan je imao etrdeset osam godina i devetoro dece. Govorio je
najmanje tri svetska jezika i proveo bar deset godina u zatvoru. Bio je jedan od
najpoznatijih svetskih paravojnih komandanata i najmoniji mafijaki ef u regionu. U
trenutku smrti, Arkan je bio lice sa crvene poternice Interpola i Tuilatva Hakog
tribunala
U nedjelju 15. januara 2000, poput rafala iz heklera u tiini akustine koncertne
dvorane, odjeknula je vijest o ubojstvu eljka Ranatovia Arkana. Barutni dim iz

hola hotela Interkontinental jedva da se raziao kada su eksplodirali telefoni. Mobilni i

stabilni. Novinari, politiari, policajci, radni ljudi i graani, razmjenjivali su
informacije, traeve i pekulacije. I nisu samo Beograd i Srbija bili u stanju povienog
uzbuenja. CNN, SKY, BBC i druge globalne informativne mree prekinule su
program da izvjeste o Arkanovoj likvidaciji. U ponedjeljak 15. januara 2000, do
podneva su razgrabljene sve dnevne novine u Srbiji. I gotovo svi evropski dnevnici
imali su na naslovnoj strani vijest o Arkanovoj smrti. Jedan od najpoznatijih
paravojnih komandanata na planeti i najmoniji mafijaki ef na Balkanu bio je mrtav.
Arkan je ubijen na poetku godine u kojoj je ininjer Milutin Mrkonji obnavljao
mostove poruene za vrijeme NATO intervencije 1999, a general Neboja Pavkovi
velian je kao pobjednik nad Alijansom. U toku godine, nepoznati poinioci ubili su
ministra vojnog SR Jugoslavije Pavla Bulatovia, a pripadnici Dravne bezbjednosti
biveg predsjednika Predsjednitva Srbije Ivana Stambolia. Te 2000. godine, Otpor
je lijepio plakate na kojima je pisalo "Gotov je", Petog oktobra konano je bio oboren
reim Slobodana Miloevia, a SR Jugoslavija, Rusija i Sjedinjene Amerike Drave
dobile su nove predsjednike: Vojislava Kotunicu, Vladimira Vladimirovia Putina i
Dorda Bua mlaeg...

Prolo je od tada deset godina. Mnogo toga se promijenilo u Srbiji, a i u svijetu. Ali i
deset godina nakon smrti, Arkan je i dalje nedostian uzor svakom kriminalcu; i dalje
je srpski heroj ravan Milou Obiliu za sve ultradesniare i nacionaliste; i dalje je
najomiljenija linost svakog mitomana; i dalje nad njegovom romansom sa Cecom i
njihovom "svadbom vijeka" uzdiu ljubitelji turbofolka i ruiaste estetike; i dalje
njegovo ime izaziva strah.
eljko Ranatovi Arkan bio je i ostao simbol decenije u kojoj su se znanje, potenje i
naporan rad vezivali za gubitnike, a zloin, lopovluk i nasilje bili temelj uspjeha u
ivotu. Njegova biografija, idealna za visokobudetni holivudski film, bolje i od ega
pokazuje to je bila Srbija tokom devedesetih.
DETINJSTVO, DEATVO, MLADOST: Arkan je roen 17. aprila 1952. Iste
godine roeni su i Zoran ini, Tomislav Nikoli i Vladimir Vladimirovi Putin.
Tito je tada bio u sukobu sa Staljinom, golootoani su dobivali tri decilitra vode na
dan, general Dvajt Ajzenhauer postao je ameriki predsjednik, a Evropska zajednica
za ugalj i elik ugledala je svjetlost dana.
Arkan je roen u Breicama u porodici pukovnika Jugoslovenske narodne armije. U
koli je uio o sedam neprijateljskih ofanziva, bratstvu i jedinstvu i socijalistikoj

revoluciji koja tee. Arkan je vrlo kratko ivio u Sloveniji; porodica Ranatovi
preselila se vrlo brzo u Beograd.
U vrijeme Arkanovog djetinjstva, glavni grad Jugoslavije rastao je iz dana u dan. Bilo
je to vrijeme ranih Bitlsa i Silueta, igranki, pada Aleksandra Leke Rankovia, crnog
talasa u domaoj kinematografiji i poputanja ideolokog pritiska. Neto je u
Beogradu krenulo naopako u Arkanovom djeatvu. Prvi put je kao tinejder priveden
zbog otimanja enskih torbica na Tamajdanu. Ni zastraivanja u policiji ni batine kod
kue nisu pomogli: Arkan je nastavio da otima i krade gdje stigne, da obija radnje i
stanove. Hapenja, u poetku maloljetniki i, kasnije, pravi zatvori postali su sastavni
dio njegovog ivota. Nije bio usamljen. Unutranjost Centralnog zatvora upoznali su
ve Rade aldovi enta, ore Boovi Gika, Ranko Rubei, Darko Aanin, a da
se ne govori o Ljubomiru Magau, neuporedivo poznatijem kao Ljuba Zemunac. Svi
oni e postati zvijezde srpskog kriminala i nijedan od njih nee umrijeti prirodnom
smru.
"Vremenov" tekst o Arkanovom ubistvu, januar 2000. (sa leve strane "Dosije Arkan")
"U Beogradu su ostali samo diberi i deparoi", navodno su rijei Ljube Zemunca
izreene negdje krajem ezdesetih. Na stotine hiljada Jugoslavena tada je bilo na
Zapadu u potrazi za poslom i zaradom. Zvanino su se zvali radnici na privremenom
radu u inostranstvu; nezvanino gastarbajteri. Njih su slijedili kriminalci: em je u
zemlji policija bila efikasna, em se od kriminala u sistemu u kome su politike
privilegije bile neuporedivo znaajnije od novca, nije moglo ivjeti.
Arkan je na Zapad otiao nakon posljednje izdrane kazne 1972. Poput Ljube
Zemunca, ente i Gike, nije namjeravao da postane zidar ili konobar. Arkan je
karijeru pljakaa banaka i utara, kako su srpski kriminalci u to vrijeme nazivali
zlatare, zapoeo u Italiji. Slijedile su vedska, Belgija, Holandija, Francuska,
Njemaka, vicarska... Prvi put, Arkan je uhapen u Belgiji 28. decembra 1974. nakon
pljake jedne banke. Iz zatvora Vervije gdje je izdravao desetogodinju kaznu,
pobjegao je 4. jula 1979. Na slobodi je bio kratko, ali dovoljno dugo da uestvuje u
bar dvije oruane pljake u vedskoj i jo najmanje tri u Holandiji, gdje je uhapen
24. oktobra 1979. i osuen na sedam godina robije. Nakon to mu je doturen pitolj,
Arkan je 8. maja 1981. uspio pobjei iz zatvora u Amsterdamu. Slijede nove pljake i
ponovno hapenje 5. juna 1981. u Frankfurtu u Njemakoj. Lake ranjen u oruanom
prepadu na zlataru, Arkan je smjeten u zatvorsku bolnicu. Iz nje je pobjegao ve 9.
juna 1981. Navodno je iskoio kroz prozor, na ulici pretukao prvog prolaznika koga je
sreo, oteo mu odjeu i potom nestao. Posljednji put na Zapadu, Arkan je uhapen 15.
februara 1983. prilikom jedne rutinske policijske kontrole u Bazelu u vicarskoj. Iz
zatvora Torberg pobjegao je dva mjeseca kasnije 27. aprila 1983. Kada se podvue
crta ispod Arkanove razbojnike karijere na Zapadu, ispada da je due bio u eliji
nego na ulici.
Arkan se 1983. vratio u Beograd. Graani Jugoslavije ve su treu godinu svakog 4.
maja u 15.04 u stavu mirno odavali potu Josipu Brozu Titu, na elu Predsjednitva
SFRJ bio je Mika piljak, a na sahrani utemeljitelja Udbe Aleksandra Rankovia Leke
pojavilo se vie hiljada ljudi. U novembru 1983, est mjeseci po Arkanovom povratku,
opljakana je neka banka u Zagrebu, a razbojnici su na pultu ostavili ruu. Kako je
navodno to bio Arkanov stil sa Zapada, dvojica pripadnika Desete stanice milicije

SUP-a Palilula u civilu, potraili su ga u stanu njegove majke u Ulici 27. marta. Nisu
ga zatekli, ali ga je majka telefonski obavijestila da ga ekaju dva nepoznata
mukarca. Arkan je doao sa revolverom u ruci: prvog policajca je ranio na licu
mjesta, a drugog koji je pokuao da pobjegne, na ulici. Odmah je uhapen da bi nakon
etrdeset i osam sati bio puten. Iznenaenje teko da je moglo biti vee: sudovi u
socijalistikoj Jugoslaviji poznavali su nunu obranu samo u teoriji, a nekanjeni
oruani napad na policajce ni u njoj. O emu je ovdje bila rije?
Arkan je bio suradnik Uprave za neprijateljsku emigraciju Savezne slube dravne
bezbjednosti. Sedamdesete su bile godine disko muzike, panka, ljeviarskog i
nacionalistikog terorizma. IRA je podmetala bombe i ubijala u Velikoj Britaniji, RAF
u Njemakoj, Crvene brigade u Italiji, a razne palestinske organizacije i izraelske
tajne slube gdje god su stigle. U svijetu podijeljenom hladnim ratom, tajne slube
nisu imale ogranienja u djelovanju i na terorizam se gledalo kao na nuno zlo u
ideolokoj borbi. Jugoslavija je u svemu tome imala zapaenu ulogu. Na jednoj stani
bile su emigrantske teroristike grupe koje su ubijale jugoslavenske diplomate,
podmetale bombe u ambasade i konzulate, otimale avione Na drugoj, bila je
Dravna bezbjednost, koja je pored stvarnih terorista organizirala i likvidacije
politikih emigranata, odnosno kako se u to doba govorilo neprijatelja svih boja.
Neposredni izvrioci atentata, ali i paljevina emigrantskih sjedita i rasturanja njihovih
skupova, bili su kriminalci iz Jugoslavije. Za uzvrat, Sluba im je obezbjeivala azil u
zemlji. ime je Arkan zaduio Dravnu bezbjednost, ni danas nije poznato. Po svoj
prilici, u pitanju je bilo neto toliko krupno da mu je oproteno ranjavanje dvojice
policajaca. "Da je ubica, ubica je: vet i sposoban", rekao je za Arkana ef
Vodovakog klana i ovjek koji je ubio Ljubu Zemunca, Goran Vukovi Majmun,
negdje poetkom devedesetih. Obojica su zajedno proveli dovoljno vremena u
kriminalnoj pealbi pa je Vukovi dobro znao o emu govori. I poslije povratka u
zemlju, Arkan je znao s vremena na vrijeme da ode na Zapad: navodno je u januaru
1984. ranio dvojicu vedskih policajaca kada su ga zaustavili u mercedesu nakon
jedne pljake u Geterborgu i pobjegao.

POETAK: Voa
navijaa Crvene zvezde...
Sredinom osamdesetih Mihail Sergejevi Gorbaov zapoeo je perestrojku, Ronald
Regan je priao viceve na raun Sovjetskog Saveza, u Jugoslaviji je novi val bio na
vrhuncu, a zbog nestaice goriva, vozilo se po sistemu "parnepar". Arkan je kao

jedan od suvlasnika drao diskoteku "Amadeus", vozio ruiastog kadilaka i kockao

od Svetog Stefana, preko Beograda i Paneva do Portoroa. Ima pria da se sluio
napunjenim pitoljem kao jaom kombinacijom od etiri keca u pokeru i da je, kad bi
se kuglica ruleta zaustavila, stavio ulog na broj na kom je stajala. Ipak, zbog kocke,
Arkan je ponovo zavrio u zatvoru. Nakon partije pokera u izvesnom stanu u Ulici Ive
Lole Ribara, Arkan se u liftu posvaao sa izvesnim stanarom, pretukao ga i pitoljem
mu polomio ruku. Na suenju je naveo da je po zanimanju "radnik Saveznog SUP-a".
Kada je tuilac to osporio, Arkan je izvadio dokument o kreditu za kupovinu i
adaptaciju njegove kue u Ulici Ljutice Bogdana koji je dobio od Savezne slube.
Ovoga puta ipak nije osloboen i odleao je est mjeseci u Centralnom zatvoru.
Povremeno su ga posjeivali operativci Slube i nagovarali ga da se ne hvalisa svojim
angamanom "na dravnim poslovima". Arkan se naime volio razmetati pitoljima sa
posvetama koje je dobio od Stane Dolanca, sive eminencije svih jugoslavenskih tajnih
policija, a po svoj prilici, morao je imati neku vrstu pomoi od Slube prilikom svojih
bjegova iz evropskih zatvora.
Kraj osamdesetih bio je obiljeen reenicom "Niko ne sme da vas bije" koju je
Slobodan Miloevi izrekao u Kosovu Polju, mitinzima, dolaskom Mila ukanovia
na mjesto premijera Crne Gore, padom Berlinskog zida i ogromnim usponom Crvene
zvezde. U to vrijeme, na stadionima se kroz ovinistiko vreanje, vandalizam i
tunjave formiralo javno mnijenje. A Zvezda nije bila samo jedan od najboljih
evropskih klubova. Uz SANU i SPC, ona je slovila za jedan od "temelja srpstva". O
tome, kao i o ogromnoj armiji navijaa, Miloevi je i te kako vodio rauna. Ali, s
navijaima se nikad nije znalo. Da bi sprijeili opoziciju u nastajanju da stekne
uporite na Marakani, Dravna bezbjednost Srbije angairala je Arkana. ovjek koji
se onoliko dokazao na Zapadu ne bi trebalo da omane. I nije. Arkan se, pria tako
glasi, pojavio na Marakani sa grupom momaka sa metalnim tanglama tek da se vidi
tko je glavni na tribinama. Potom je pozvao voe navijakih grupa Zvezde na
sastanak i izdiktirao im zakljuke: svi navijai od tog trenutka pa nadalje zovu se
Delije, transparenti se piu iskljuivo na irilici, skandira se samo Srbiji i srpstvu,
vreanje svih ostalih nacionalnosti se podrazumijeva i to je najvanije zabranjuje
se pominjanje bilo kog politiara. O zadovoljstvu tadanjeg ministra unutranjih
poslova Radmila Bogdanovia dovoljno svjedoe fotografije na kojima se razdragano
ljubi sa Arkanom. Da je Arkan odmah znao da naplati svoje usluge, pokazale su i
njegova slastiarna nedaleko od Marakane i njegova firma "Delije", koja je imala
ekskluzivno pravo na proizvodnju i prodaju Zvezdinih navijakih rekvizita.
ZRELO DOBA: Svata se dogodilo 1990. Raspao se Savez komunista Jugoslavije, u
svim republikama odrani su viestranaki izbori, Irak Sadama Huseina okupirao je
Kuvajt, Margaret Taer je smijenjena sa mjesta britanske premijerke, a proglaena je i
Srpska autonomna oblast Krajina sa centrom u Kninu.
Arkan je bio potpuno u duhu vremena. Legenda kae da je 11. oktobra 1990. okupio
dvadeset est navijaa Zvezde u manastiru Pokajnica i proglasio ih za Srpsku
dobrovoljaku gardu, a sebe za njihovog komandanta. Radilo se po svoj prilici o
jo jednoj crnoj operaciji Dravne bezbjednosti Srbije: Arkan i njegova Garda trebalo
je da poslue kao organizacija preko koje bi se naoruavala i obuavala krajika
milicija. Policija i drugi dravni organi zvanino ne bi imali nikakvu vezu s njima.
Na elu ove akcije bio je ef Dravne bezbjednosti Srbije Jovica Stanii, ovjek koji

e kao Miloevieva desna ruka vedriti i oblaiti tokom devedesetih u "svim srpskim
zemljama" kako se to tada govorilo.

...i na suenju u
Zagrebu 1990.
Arkan nije dangubio. U Kninu je bio ve 28. novembra 1990. Navodno da obie
navijae Crvene zvezde. Stvarno da stvori uporite za svoju Gardu. Koliko da isplati
put, isporuio je kninskim milicionerima bar est automatskih puaka. A onda je
ponovo zavrio u zatvoru. Ovaj put u hrvatskom.
Na povratku iz Knina u Beograd, Arkan je sa trojicom saputnika uhapen u noi 28.
na 29. novembar 1990. u Dvoru na Uni. Hrvatska policija je u njegovom vozilu nala
dva heklera, pitolj, revolver, dvije rune bombe i tri stotine metaka. Arkan je u
Zagrebu optuen za pripremanje oruane pobune i ruenje ustavnog poretka
Republike Hrvatske. Mada ga je branio tim od petnaestak poznatih i uglednih
advokata iz Srbije i Hrvatske, inilo se da zadugo nee izii na slobodu. Meutim, svi
koji su se na to kladili, izgubili su. Dok je Arkan u zagrebakom zatvoru Remetinac
na video-rekorderu gledao filmove koji su mu donosili uvari, Bogdanovi i Stanii
su neumorno pregovarali sa hrvatskim kolegama po funkciji Josipom Boljkovcem i
Josipom Perkoviem. Kakav su sporazum postigli i uz kakve kompromise, nikad se
nije saznalo. U svakom sluaju, Arkan je u junu 1991. u Zagrebu osuen na pet
godina zatvora i puten da se do pravosnanosti presude brani sa slobode. Odmah je
privatnim avionom odletio za Beograd.
U 1991, Crvena zvezda je postala evropski klupski ampion, izbio je i zavrio prvi
ameriko-iraki sukob, raspao se Sovjetski Savez, a u Jugoslaviji je izbio rat.
Naoruana i opremljena od Dravne bezbjednosti, Arkanova Srpska dobrovoljaka
garda uestvovala je u prvim borbama u julu 1991. u Tenji nedaleko od Osijeka. Ako
se Stanii u Kninu i okolici mogao snai bez Arkana, nije u istonoj Slavoniji. Srbi
ovdje nisu imali dominantnu veinu niti politiku infrastrukturu kao u veem dijelu
Krajine. Pored toga, ovo podruje se nalazilo uz granicu sa Srbijom i zbog toga je bilo
veoma osjetljivo. Koliko, moda pokazuje i injenica da je komandant srpske
Teritorijalne obrane bio Radovan Stojii Bada, inae komandant Specijalne
antiteroristike jedinice MUP-a Srbije.

RAT I POLITIKA: Arkan i srpska

dobrovoljaka garda u Erdutu;...
Bada je Arkana i njegovu Gardu smjestio u jedan vojni objekt pored vinarije u
Erdutu. Oni e tu provesti itavih pet ratnih godina. Arkan je svoje gardiste regrutirao
meu Delijama i meu pripadnicima podzemlja. Bolje od bilo koga, znao je s kim ima
posla. Kapetan Dragan Vasiljkovi, komandant "Knindi" iz Knina koje su postale
jezgro Crvenih beretki, priao je da ga je Arkan jednom proveo kroz spavaonice i
rekao: "U ovoj sobi ima dvesta pedeset godina robije." Disciplina i dril u Gardi bili su
zato zatvorski. Za svaki prestup gardisti su vezani za stub i batinani nekom vrstom
pendreka. U isto vrijeme, imali su solidan smjetaj i ishranu, cigarete po izboru i sve
ostalo izuzev alkohola. Sam Arkan bio je zakleti antialkoholiar i nepua.

Poslanik u Skuptini Srbije;...

Srpska dobrovoljaka garda imala je oko tri stotine pripadnika. Uestvovali su u
borbama u istonoj Slavoniji u Laslovu, Ernestinovu, Vukovaru i drugim mjestima,
ponekad samostalno, ali mnogo ee u sadejstvu sa JNA. Arkan je pretrpan orujem
znao je istovremeno nositi pitolj, "bebei" hekler, kalanjikov i snajpersku puku
lino predvodio svoje ljude. Njegovo komandovanje bilo je mjeavina urlanja,
amaranja, poticanja i zdravorazumskih savjeta da se ne puca utaman, da se uhvati
zaklon itd. Arkan i njegova Garda istakli su se u ratnim zloinima i etnikom ienju.
Ali jo i vie u industrijskom i sistematskom pljakanju sela po istonoj Slavoniji.
Gardisti zadueni za bijelu i drugu tehniku, industrijske i poljoprivredne maine te sve
ostale vrste roba, nazivani su ininjerci.
U reimskim medijima u Srbiji, Arkan je dobio do tada nevien publicitet. Slavljen je
kao uzoran patriota, genijalan komandant i jedan od utemeljitelja prave srpske vojske
koja se, za razliku od vienacionalne JNA, ne bi ni raspadala ni povlaila, a jo manje
znala za poraz. Arkan je vie nego uivao u svemu tome: u svakoj sveanijoj prilici
nosio je uniformu srpskog oficira iz Prvog svjetskog rata. Propaganda, ali prije svega
postupci na terenu, pretvorili su Gardu u neku vrstu psiholokog oruja. Nitko ove
ljude nije elio da doeka u svom gradu ili selu.

Arkan u istonoj
Bosni...
Kada je rat u Hrvatskoj privremeno okonan potpisivanjem primirja u decembru
1991, istona Slavonija je bila Arkanova privatna drava. Odatle je hrastovinu, naftu,
cigarete i vina zaplijenjena u vinariji u Erdutu prodavao u Srbiji, gdje je pride i
reketirao razne firme pod izgovorom donacija za Gardu... Sa linom vojskom i
Dravnom bezbjednosti iza lea, Arkan je do kraja ivota ostao neprikosnoveni
ovjek broj jedan srpskog podzemlja. Svi klanovi su ga se plaili, svi su ga potovali i
svi su mu plaali reket.
Godina 1992: za amerikog predsjednika izabran je Bil Klinton, za prvog
predsjednika SR Jugoslavije Dobrica osi, Miloevi je govorio da se "Srbija
saginjati nee" zbog sankcija, a u Bosni i Hercegovini zapoelo je najvee krvoprolie
u Evropi poslije Drugog svjetskog rata. Arkan je sa svojom Gardom bio spreman. U
aprilu 1992. upao je u Bijeljinu. Nakon likvidacija civila i drugih zloina koje je
fotografirao Ron Habib, rukovao se Fikretom Abdiem i izljubio sa Biljanom Plavi,
lanovima predsjednitva BiH koji su u Bijeljinu doli na pregovore. Arkan se u tom
gradu nije dugo zadrao. Sa svojom Gardom pregazio je Brko, Zvornik i razna sela u
istonoj Bosni. Kao i u istonoj Slavoniji i Bijeljini, opet uz ratne zloine, etniko
ienje i sistematsku pljaku. Ipak, Vojska Republike Srpske nije bila JNA, pa Arkan
nije mogao amarati njene oficire po svom nahoenju na to se navikao u Vukovaru.
General Ratko Mladi jednostavno nije mogao podnijeti postojanje bilo koje
formacije kojom on lino nije komandovao. Arkan je zato bio prinuen da se povue
iz BiH u ljeto 1992.

...i SDG u Bijeljini

Cijelu tu godinu Arkan je krstario na elu zloslutne kolone dipova izmeu Erduta,
Bijeljine, Beograda i Pritine. Mo i strah koje je izazivao raspalili su njegove
ambicije. U Krajini i Bosni igrao je ulogu paravojnog komandanta; u Srbiji
poslovnog ovjeka; na Kosovu predsjednika drugoligakog kluba "Pritina" i
poslanikog kandidata. Jovica Stanii i Dravna bezbjednost bili su zadovoljni
ovakvom hiperaktivnou. Zbog reputacije sa ratita, Arkan je meu Albancima na
Kosovu sijao strah; njegov status u podzemlju omoguio je Slubi da stalno bude u
toku sa svim tokovima u svijetu kriminala; kandidiranje za parlament trebalo je da
pokae da je Arkan predstavnik patriotskog pokreta, a ne ovjek reima.
Ako Arkan i nije uspio da "Pritinu" silom ugura u Prvu ligu na jednom od
sastanaka, predsjednik Fudbalskog saveza Jugoslavije Miljan Miljani mu je rekao da
ne vie jer se "ovde niko nikog ne boji" polo mu je za rukom da zajedno sa jo
etvoricom svojih "nezavisnih" kandidata bude izabran na Kosovu za poslanika. Na
ove, kao i na sve ostale izbore, Albanci nisu izili. Kakvu je politiku Arkan zastupao u
Skuptini, teko je rei. Svi njegovi govori predstavljali su mjeavinu otrcanih fraza o
srpskom jedinstvu i najbanalnijih optih mjesta.

IZ PRIVATNOG IVOTA:
Arkan i Ceca na "svadbi veka";...
U godini 1993. ehoslovaka je prestala postojati, somalske milicije razvlaile su
tijela amerikih marinaca koje su pobile u Mogadiu, u Bosni i Hercegovini tekla je
krv, u Srbiji je hiperinflacija obarala svjetske rekorde, a Hrvatska vojska je napala
Krajinu kod Maslenice u Ravnim Kotarima. Arkan je odmah napustio poslaniku
skamiju i sa Gardom otiao u Knin. "Ustaama poruujem ono to sam im uvijek
poruivao. A to je da u im jebati i oca i majku", rekao je im je stigao. Arkan je sa
Gardom uestvovao u borbama na Velebitu. Istovremeno je i utjerivao disciplinu u
krajiku vojsku po metodama koje je primjenjivao u Erdutu: vezivanjem za stubove i
batinanjem. ini se da je ova strahovlada u jednom trenutku prevrila mjeru, pa se
Arkan povukao iz Krajine. Ali, ne i iz politike. U zimu 1993. pala je vlada Nikole
ainovia. Arkan je odmah osnovao Stranku srpskog jedinstva i zapoeo izbornu
kampanju. Mitinzi ove partije zapravo su bili estradni koncerti. Za Arkana nisu pjevali
samo Oliver Mandi i Duan Prelevi koji su se jo 1991. pridruili njegovoj Gardi,
ve i najvee zvijezde turbo-folk scene. A najvea od najveih bila je Svetlana Ceca
Velikovi. Smatralo se tada da je reim nastojao da Arkan uzme dio glasova
Vojislavu eelju i njegovim radikalima s kojim je Miloevi bio u nekom sukobu.
Uprkos impresivnoj i bjesomunoj kampanji, Arkan nije uspio da pree cenzus i ue u
Skuptinu. Uspjeh je meutim postigao na emotivnom planu. Ceca i on su zapoeli

ljubavnu vezu. Tabloidi nikad nisu bili ushieniji. Paravojni komandant djeakog lica
i etrnaest godina mlaa fol-diva nisu silazili sa naslovnih strana.

Otac i sin Mihajlo;...

Vjenanje Cece i Arkana nazvano je "svadbom vijeka". Televizija Pink je itav dan
emitirala odloeni prenos onako kako su kasete stizale. Publika je tako gledala kako
Arkan ide po mladu u itorau u crnogorskoj narodnoj nonji, kako neuspjeno gaa
jabuku iz pitolja i jedva je pogaa iz samarice, nezapamen enluk gostiju iz sveg
raspoloivog oruja, Arkana u uniformi i Cecu u vjenanici pred crkvom u Beogradu,
viene svatove poput Ivice Daia i njegovog dananjeg koalicionog partnera
Dragana Markovia Palme, vladike, graansko vjenanje i slavlje u hotelu
Interkontinental... Kaseta sa snimkom ove svadbe bila je dugo najvie iznajmljivana
po video-klubovima u Srbiji.
Pored "svadbe vijeka", u 1995. pala je Krajina, SR Jugoslavija osvojila je zlatnu
medalju na Evropskom prvenstvu u koarci u Atini, Riard Holbruk gotovo da nije
izlazio iz Belog dvora, Dejtonski sporazum okonao je rat u Bosni i Hercegovini, a
Arkan je, neto ranije, posljednji put otiao na ratite.
U jesen te godine, muslimansko-hrvatske trupe zauzele su gotovo dvije treine
Bosanske krajine. Na vrhuncu krize, u Banja Luku je na poziv predsjednika Republike
Srpske Radovana Karadia stigao Arkan sa svojom Gardom. Uestvovali su u
borbama kod Sanskog Mosta, a Haki tribunal je optuio Arkana da je tu poinio
najtee od svih svojih ratnih zloina. Kao i u Krajini, dvije godine ranije, ponovile su
se scene batinanja obinih vojnika i oficira. Ali pripadnici VRS-a nisu bili izbjeglice
koje je MUP Srbije te godine hapsio i deportirao u Arkanovu bazu u Erdutu da ih
tamo gardisti tuku, maltretiraju i poniavaju vezivanjem ispred pseih kuica i
natjeravanjem da hodaju etvoronoke i laju. Nekoliko puta su se Garda i druge
srpske jedinice u Bosanskoj krajini nale na ivici oruanih sukoba. "Arkan je imao tri
stotine i pedeset ljudi, a moja brigada tri i po hiljade pa da vidimo ko bi izaao kao
pobjednik iz sukoba", objasnio je pukovnik VRS-a Ostoja Baraanin. Na pritisak
generala Mladia i njegovog vojnog vrha, Arkan se nakon nekoliko nedjelja po drugi
put povukao iz Republike Srpske. Mada to ni on ni bilo tko drugi nije znao, ratovanje
je za njega bilo zavreno.

Na terenu sa fudbalerima Obilia

JESEN PATRIJARHA: Kraj devedesetih obiljeila je mobilna telefonija, smrt rock
and rolla, skandal Bila Klintona sa Monikom Levinski, teroristike akcije Al kaide,
kriza na Kosovu i NATO intervencija u SR Jugoslaviji. Arkan je vrijeme provodio u
svojoj kuerini u Ulici Ljutice Bogdana koju je godinama sistematski proirivao i
granao svoju poslovnu imperiju. vercao je deficitarnu robu poput nafte i cigareta, bio
vlasnik razliitih firmi SDG, Ari, "Delije", suvlasnik u mnogim drugim, njegova
stranka bila je na vlasti u Jagodini... Ilo mu je i na privatnom planu sa Cecom je
dobio dvoje djece. Inae, njih dvoje su redovno zajedno gostovali u
"Minimaksoviziji" na Pinku i, uope, bili pravi lideri estradnog det-seta. Viani su po
prijemima, na izlobama i koncertima, a Arkan je postao i kolekcionar slika srpske
vojske iz Prvog svjetskog rata. Ipak, najvie strasti i najvie energije posveivao je
Fudbalskom klubu "Obili".
Na elo ovog drugoligaa Arkan je doao 1996. Ve naredne godine "Obili" je bio
prvak Prve lige. Arkanovi igrai bili su solidno plaeni, ali i dodatno motivirani
disciplinom koja je u klubu uspostavljena po ugledu na bazu Garde u Erdutu. Neki od
fudbalera doli su privueni parama, a neki su jednostavno dobili ponudu koju nisu
mogli odbiti. Prialo se i da su pojedinci na "Obiliev" stadion stigli u gepeku dipa.
Kako je zavrio trenersku kolu, Arkan je imao pravo da sjedi na klupi za rezervne
igrae. Sama njegova pojava bila je dovoljna da sudijama i protivnikim fudbalerima
od straha spadnu orcevi. Kakav je bio njegov uticaj na igru, moda je klasian
primjer revan me "Obili" Crvena zvezda u polufinalu nacionalnog Kupa.
Isprepadani sudija pokazao je na utakmici sedamnaest utih i dva crvena kartona, a
kada ni to nije bilo dovoljno iskljuio je i Zvezdinog trenera Milorada Kosanovia,
kojeg je potom Arkanovo obezbjeenje istjeralo sa terena. Kako su proli kroz "toplog
zeca" prilikom izlaska na teren, Zvezdini igrai su pauzu izmeu dva poluvremena
proveli na terenu "Obili" je, naravno, pobijedio. Meutim, ako je ovako Zvezda
prola na Vraaru, ne treba mnogo mate da se zamisli kako su prolazili drugi manji i
nemoniji klubovi. Na evropskim takmienjima "Obili" nije imao uspjeha. Umjesto
Arkana, na gostovanjima ga je predstavljala Ceca. Za predsjednika kluba, poslije
svega, nije ni bilo ba uputno da prelazi granicu.
Na samom poetku NATO intervencije, Arkan se pojavio u hotelu Hajat: stranim
dopisnicima koji su se tu zatekli dao je dvadeset etiri sata da napuste Srbiju. Na
Kosovo nije otiao: em je ovaj put Srbija i zvanino proglasila ratno stanje, em je
Vojska Jugoslavije imala dovoljno ljudstva, em Arkanov publicitet nije bio ono to je
reimu u tom trenutku bilo potrebno. Zauzvrat, Arkan se slikao na koncertima protiv
bombardovanja na Trgu Republike u Beogradu i davao izjave stranim televizijama

protiv svjetskih monika. U isto vrijeme, tuilatvo Hakog tribunala optuilo ga je za

ratne i zloine protiv ovjenosti.

NA ARKANOVOM GROBU:
Svetlana Ceca Ranatovi
Nakon NATO bombardovanja Arkan je govorio kako nije bogat ovjek, kako je
mnogo uloio u "Obili" a nita mu se ne vraa, kako je u dugovima, da je uzeo
nepovoljne kredite... To vajkanje krilo je njegov jai nego ikad pritisak na gotovo
cjelokupno srpsko podzemlje. Kako su rasle Arkanove fudbalske i poslovne ambicije,
tako je poveavao reket koji je razrezao raznim kriminalnim klanovima i
novobogataima. Mnogi vieniji kriminalci alili su se jadan drugome da od
Glavonje, kako su Arkana zvali izmeu sebe, vie ne mogu da diu. To je, na koncu,
dovelo do iroke zavjere u podzemlju protiv njega..
Arkanu je suvie dugo ilo suvie dobro. Vjerovao je u sopstvenu nedodirljivost i
nepovredivost. Nije ga zanimalo kome se sve zamjerio i kome se zamjera, pa je i
mjere obezbjeenja sveo gotovo na minimum. Tako nije primijetio da ga ekipa iji je
operativni ef bio Dragan Nikoli Gagi ve nekoliko mjeseci prati; tako nije ni saznao
da je ova grupa pokuavala da nabavi zolju kojom je namjeravala da ga gaa i dok
vozi dip.
Arkan je ubijen 15. januara 2000. oko 17 sati. Imao je etrdeset osam godina i
devetoro djece. Govorio je najmanje tri svjetska jezika i proveo bar deset godina u
zatvoru. Bio je jedan od najpoznatijih svjetskih paravojnih komandanata i najpoznatiji
mafijaki ef u regionu. U trenutku kad je ubijen, Arkan je ostao lice sa crvene
potjernice Interpola i Tuilatva Hakog tribunala.

Arkanov grob je na Novom groblju u Beogradu. Deset godina nakon njegove smrti,
Srpska dobrovoljaka garda vie ne postoji. Raspala se i Arkanova poslovnomafijaka imperija. Nema vie ni ljudi kojima je dugovao svoj nezapamen uspjeh:
Slobodan Miloevi umro je 11. marta 2006. u pritvoru Hakog tribunala, Jovici
Staniiu suenje pred istim sudom je u toku, a Radovan Stojii Bada ubijen je jo
11. aprila 1997.
Premda su Milorad Ulemek Legija i Duan Spasojevi i njihov Zemunski klan
istrebili sve mafijake efove za koje su smatrali da su uestvovali u Arkanovom
ubistvu, neposredni likvidator Dobroslav Gavri u bjekstvu je od 2006. i nitko ne
zna gdje se nalazi. Inae, Legija, bivi operativni komandant Srpske dobrovoljake
garde, na izdravanju je kazne od etrdeset godina zbog atentata na premijera inia
i drugih zloina.
FK "Obili" odavno vie ne igra u Prvoj ligi. Ceca je tokom policijske akcije "Sablja"
provela nekoliko mjeseci u zatvoru pod sumnjom da je uestvovala u mahinacijama sa
transferima fudbalera, a istraga protiv nje je i dalje otvorena. Ona je sa uspjehom
nastavila pjevaku karijeru; tabloidi piu da se sada zabavlja sa manekenom
Vladimirom Cvetkoviem.
Mnogo toga se promijenilo u proteklih deset godina u Srbiji i Evropi ukljuujui i
podzemlje. Ipak, broj onih koji bi dali sve da ponove Arkanovu karijeru nije se
smanjio.

Tako je govorio Arkan

"Neemo vie biti ovce! Biemo pre svega vukovi, ili jo bolje moji tigrovi! U meni
je krv Obilia, koja mi ne dozvoljava da sedim kod kue i gledam kako se faistika
adaja nadvila nad srpskim selima i kako ustaka kama opet kolje srpsku decu i
njihove majke. Srbija je u stravinom neprijateljskom okruenju. Uz pomo svih
naih neprijatelja, stvaraju se pred naim oima Velika Albanija na Srpskom Kosovu,
Velika Hrvatska u Srpskoj Krajini, Velika Bugarska u Srpskoj Makedoniji. Muslimani
su se povampirili u Bosni, a oni su srpski muenici koji jo ne shvataju da su Srbi i
koje je jako sramota to su se iz velike nevolje poturili i primili islamsku veru."
"Blic"
"Beograd je velegrad i svi bi hteli u njemu da budu prvi. Svi ti momci koji stave
pitolj za pas ne shvataju da su i drugi momci koji takoe stave pitolj za pas jednako
opasni kao i oni. Najbolje da niko nije stavio pitolj za pojas ili da nikada u ivotu
nismo nosili oruje. Onda niko ne bi stradao, ni neduan ni onaj ko je kriv..."
"Glas javnosti"

"Pomau nam srpski patrioti iz inostranstva, srpski narod odavde i, najvie, Srpska
pravoslavna crkva. Od JNA nismo dobili ni jedan jedini metak. Sve smo zarobili od
neprijatelja. Pored ostalog, u Ernestinovu smo zarobili tri tenka, a u Laslovu pet
tenkova. Od toga smo est tenkova poklonili JNA, tanije jedinici pukovnika Bore
Ivanovia, a zadrali smo dva tenka kao zaetak prve srpske oklopne mehanizovane
brigade koja e dejstvovati sa JNA."
NIN, 13. decembar 1991.
Svojevremeno je izjavio da e svakog uhvaenog neprijateljskog vojnika "asno
streljati na licu mesta", ali kasnije menja stav:
"Bilo je to trenutno neraspoloenje kad sam video kako su ustae masakrirale moje
vojnike. Inae, sa zarobljenicima postupamo striktno po enevskoj konvenciji i sve
one koji su se predali isporuivali smo JNA da poslue za razmenu zarobljenika."
NIN, 13. decembar 1991.
"Ko je Koa? Ne poznajem Kou Popovia!... Zna li neko ko je to Koa Popovi?
NIN, 13. decembar 1991.
"Znam samo da sam oduvek bio patriota i veliki Jugosloven, iako su nas gledali kao
smrdibube. Muvao sam se po kazinima, bio sam strastveni kockar, ali sam to kasnije
batalio. Nieg to je bilo ne stidim se i ne kajem se. Mogu svi da priaju ta hoe, ali
mislim da sam uvek bio poten ovek koji je drao do svog morala."
"Duga", 8. novembar 1991.
"Istina je da sam bio na svim Slobinim mitinzima. Pratio sam ga od momenta kad je
na Kosovu Polju rekao da niko ne sme Srbe da bije. Na mitingu pred Skuptinom, kad
smo vikali uhapsite Vlasija, uhapsili su mene. Stajao sam pored Mirka Jovia, a
Slobinom obezbeenju bio sam sumnjiv, jer sam na sebi imao neko radniko odelo i
pitolj, pa su me priveli u 29. novembar i drali dok se miting nije zavrio. Na
opozicione mitinge nisam iao, jer u to vreme i nisam bio u Beogradu. Istina je da je
advokat Velimir Cveti dolazio kod mene da me u Vukovo ime moli da obezbeujem
prvi miting udruene opozicije, maja prole godine, ali sam ja to odbio."
"Duga", 8. novembar 1991.
"Sa eeljem sam se zbog navijaa i javno posvaao u Ruskom caru". Posle dugog
vremena sreli smo se nedavno na sahrani mog borca Slobodana Jocia koji je bio lan
njegove stranke. Tu smo se na grobu kao pravi Srbi izljubili i izmirili. Mogu otvoreno

da kaem da sam oduevljen njime. Primio sam ga u gardu. On je pravi Srbin koji
misli dobro svom narodu, u to sam uveren."
"Duga", 8. novembar 1991.
"Nikad nisam bio lan nijedne bande, pa ni komunistike. Ja sam svoj ovek. I ne
zavisim ni od koga, pa ni od reima. Moj otac je imao dvanaest najviih odlikovanja,
ali sam ih ja sve prezirao."
"Duga", 8. novembar 1991.
"Mene samog ovaj rat kota dvesta hiljada dolara dosad. Odakle pare? Pa, ja sam
poslovan ovek. Imam svoju poslastiarnicu i trgovinu. To znai da sam u svom poslu
uspean."
"Duga", 8. novembar 1991.
"Ovde dolaze junaci kafanskih tua i drugi mlatimudani. Brzo se vraaju kad shvate o
emu se radi. Ko se istakne u kukaviluku, vraa se preko mosta peke. Ko iskreno
prizna da se plai, vraa se ponekad prevozom. Ko baci oruje u toku borbe, dobije
dvadeset po turu."
"Duga", 8. novembar 1991.
"Nije tano da je na Kosovu normalno stanje. Ja prvi ne bih pobedio da je tamo
normalno stanje."
Skuptina Srbije, 1993.
"Veliku medijsku tetu imidu Srbije u svetu priinile su tzv. etnike jedinice
Vojislava eelja. etnici su se slikali sa noem meu zubima, zarasli u kosu i bradu,
a te slike su obile svet. Uzgred, koliko ja znam, nisu oslobodili nijedno selo, nijedan
grad."
"Veernje novosti", 1995.
"Hag. To je smeno. Mogu samo ja njima da sudim."
"Borba", 1994.
"Morau da razoaram one koji misle da je Slobodan Miloevi negativna linost u
mom ivotu. Miloevi je srpski vod."

Tiker, 1994.
"Ja sam pile. Mene privatno zovu Pile."
"Demokratija", 1998.

Ime i nadimak
Arkan je volio da govori kako mu nadimak potie od junaka izvjesnog stripa. Prema
drugim izvorima, rije je o imenu iz falsificiranog turskog pasoa kojim se sluio
neko vrijeme u zapadnoj Evropi tokom sedamdesetih.
U crvenoj potjernici Interpola nabrojana su imena koja je Arkan koristio od 1974. do
1993. Neka od njih su: Robert Betega, Paul Betega, Marcel de Kok, Stefan Kartni,
Bob Elis, Gojko D. Peno, Damian Peno, Rodoljub Kalianin, Marko Markovi,
Miroslav Petrovi, ore Rolovi itd.
Hotel Kontinental se pre deset godina zvao Interkontinental. U proteklih deset godina
izmenio se i hotelski hol sa garniturama za sedenje i ukrasnim biljem. Jedino to se ne
moe izmeniti jeste injenica da je na tom mestu 15. januara 2000. ubijen eljko
Ranatovi Arkan.
Neto prije 17 sati, 15. januara 2000, ispred hotela stala su dva automobila. Iz "opel
kalibra" izili su Dragan Nikoli Gagi i Milan urii Miki, lica odranije poznata
organima gonjenja. Jo jedno takvo lice Zoran Nikoli Pegla iziao je iz "golfa"
kao i pripadnik Druge ete Prvog bataljona policijske brigade SUP-a Beograd,
Dobroslav Gavri. Dok su Gagi, Miki i Gavri uli u hotel, Pegla je ostao na hladnom
i vjetrovitom parkiralitu.
U toplom holu Interkontinentala bilo je mnogo ljudi. Meu njima i Arkan koji je sa
Milenkom Mandiem Mandom i Draganom Gariem sjedio u separeu nedaleko od
recepcije. Manda je slovio za biznismena, tonije za jednog od ljudi koji je za Arkana
vodio razliite poslove od kockarnica do fitnes klubova. Gari je bio radnik saveznog
SUP-a zaduen, kako se govorilo, da za fudbalske klubove iz Srbije rjeava probleme
vezane za vize.
Arkan je u Interkontinental doao sa suprugom Svetlanom Cecom Ranatovi, njenom
sestrom Lidijom Velikovi i tjelohraniteljem Zvonkom Mateoviem. Dok su sestre u
pratnji Mateovia obilazile butike, Arkan je sa drutvom popunjavao tikete iz sportske
kladionice. Nekoliko minuta poslije 17 sati, prili su im Gagi i Miki: rukovali su se sa
Arkanom, izljubili sa Mandom i krenuli ka stepenitu koje je vodilo ka hotelskim
salama za banket. Gavri je sjeo u drugi separe, nekoliko metara iza lea Arkanu.
Oko 17.10 Gagi je pozvao mobilnim telefonom Peglu i pitao ga da li je sve u redu.
Pegla je rekao da jeste i upalio motor "golfa". Minut kasnije, Gavri je ustao od stola.
Ispod kaputa je izvadio pitolj "CZ 99": tri metka je ispalio Arkanu u potiljak; sa tri
metka u glavu i jednim u lea pogodio je Mandu; sa dva metka Garia u lea dok je
pokuao da pobegne Na pod hola u Interkontinentalu padale su aure, ae, olje i

flae, na pod su zaljegli gosti. Uz miris baruta, sedam sekundi su odjekivali pucnjevi
gotovo stopljeni u rafal.
U butiku "La Frans" Ceca i njena sestra Lidija ule su pucnjavu, kao i Mateovi koji
je sjedio ispred radnje. Tjelohranitelj je, kasnije, na sudu rekao da je vidio Gavria
kako puca u Mandia. Kada je Gavri krenuo prema izlazu, ispalio je jo dva hica
prema svojim rtvama: jedan metak je pogodio gou hotela Ljiljanu Albijani. U
istom tom trenutku Mateovi je otvorio vatru iz pitolja na Gavria koji je, dok je brzo
koraao prema izlazu, bio jedini ovjek na nogama u holu. Nekoliko metara od izlaza
Gavri je pao. Mateovi ga je pogodio sa razdaljine od trideset metara u bok, izmeu
dvije ploe pancirnog prsluka. Ali, Gavri je nastavio dalje: na laktovima je uspio da
ispue iz Interkontinentala.
Na sudu je Mateovi rekao da je tada Gagi iz pravca lifta i stepenica otvorio paljbu na
njega i krenuo da tri ka izlazu. Tjelohranitelj je uzvratio vatru i kada je ispraznio
arer, otrao do "La fransa" i od Cece uzeo pitolj koji je ona drala u tani Ali,
sve je ve bilo gotovo. Gagi je ubacio Gavria u "golfa", a Pegla ga je odvezao do
parkiralita pored bazena "11. april" na Beanijskoj kosi
Vrlo je vjerovatno da se sve ovako dogodilo, ali moda je bilo i drugaije. Ogromna
veina prisutnih u holu Interkontinentala, doivjela je masovni napad vizualne
amnezije. Na sudskim roitima svjedoci su se sjeali da su uli pucnjavu, ali ne i
onog to su vidjeli.
Kada je paljba utihnula, Ceca je dotrala do Arkana. Prstima mu je vadila krv koja se
skupila u ustima. Vidjela je, kako je rekla na sudu, i da je mrtvom Mandi ispao
bubreg. Nekoliko metara dalje, pored teko ranjenog Garia, bila je njegova
poznanica Biljana oki, koja se sluajno zatekla u hotelu.
Policija je na lice mjesta dola brzo, ali ne i hitna pomo. Ceca i Lidija su, plaui i
molei za pomo, vukle Arkana do izlaza hotela. Pomogao im je gost hotela Stevan
Glii. Negdje kod vrata, Arkanu je ispao pitolj koji je drao za pasom. Lidija je
pokuala da ga uzme, ali su je sprijeili prisutni policajci. Ceca je zatim pokuala da
nagovori jednog policajaca da slubenim vozilom odveze Arkana do bolnice. Odbio ju
je jer nije imao doputenje od pretpostavljenog. Konano, Arkan je Gliievim
"BMW"-om prebaen u Urgentni centar. Tamo je i zvanino proglaen mrtvim.
UBIJENI SVEDOK: Vojislav Jeki
Suenje za ubistvo eljka Ranatovia Arkana, Milenka Mandia i Dragana Garia
trajalo je punih devet godina. Vrhovni sud je 18. februara 2009. donio konane
presude.
Dobrosav Gavri uhapen je u Loznici nekoliko dana nakon trostrukog ubojstva u
Interkontinentalu. Na prvom suenju osuen je na trideset godina zatvora kao
neposredni izvrilac zloina, ali kako sudija ni nakon godinu dana nije napisao
obrazloenje presude, puten je da se na novom pretresu brani sa slobode. Redovno je
dolazio na suenja do 9. oktobra 2006, kada mu je izreena presuda od trideset pet
godina zatvora. Od tada je u bjekstvu.

Dragan Nikoli Gagi uhapen je u Austriji 2003. Osuen je na trideset godina zatvora
kao jedan od organizatora trostrukog ubojstva i nalazi se na izdravanju kazne.
Milan urii Miki takoer je osuen za organizaciju likvidacije u Interkontinentalu
na trideset godina zatvora. I on se kao i Gavri iz istih proceduralnih razloga branio sa
slobode. Od 9. oktobra 2006, kada mu je potvrena kazna, nalazi se u bjekstvu.
Za pomaganje nakon izvrenog krivinog djela, ore Grubai osuen je na pet
godina i est mjeseci zatvora, Dejan Pituli na pet godina, Vujadin Krsti na etiri
godine i est mjeseci, a Stojan Rankovi na tri godine. Navedeni su izdrali ili
izdravaju kaznu.
Na suenjima nisu rasvijetljeni uzroci koji su doveli do Arkanove likvidacije niti njeni
nalogodavci. Mnogi svjedoci nisu se pojavljivali na roitima, a veliki dio njih je
tvrdio da gotovo nita nije vidio ili da se nieg ne sjea.
Bivi ef policije iz Loznice Vojislav Jeki, koji je kao svjedok u svom iskazu rekao
da su u Arkanovu likvidaciju upleteni Andrija Drakovi i bivi ef Dravne
bezbjednosti Radomir Markovi, ubijen je 26. aprila 2006. Njegove ubice nikad nisu
naene. Ranije 30. oktobra 2004. ubijen je jo jedan svjedok, Branko Jeftovi
Joraga.
Dosije Arkan
Kako je ubijen eljko Ranatovi Arkan - Kriminalna karijera uz dravnu pomo - Ratni put i
Haki tribunal: Od Vukovara do Banja Luke - Politika i biznis: Ukrtanje i konflikt interesa
U subotu 15. januara, u 17:05 sati, u holu hotela "Interkontinental" u
Beogradu dolo je do pucnjave u kojoj je na licu mesta smrtno
stradalo jedno lice, Milenko Mandi zvani Manda, poslovni ovek iz
Beograda, dok su barem dva lica teko povreena: eljko
Ranatovi zvani Arkan, poslastiar iz Beograda, i Dragan Gari,
radnik Saveznog ministarstva unutranjih poslova. Ranatovi i Gari
preminuli su ubrzo u Urgentnom centru u Beogradu od posledica
zadobijenih povreda. Sudei po izjavama oevidaca, barem jedno
neidentifikovano lice otvorilo je vatru iz vatrenog oruja na njih dok su
ili pored recepcije ka izlazu iz hotela. Poinilac - ili poinioci napustili su lice mesta u guvi koja je nastala. Policija je blokirala lice
mesta, ali i Urgentni centar, i preduzela uobiajene radnje.
Tako je umro eljko Ranatovi Arkan.
im se vest proirila - uz zbunjeno utanje reimskih i reimu bliskih medija - poela su
neizbena nagaanja. Jedni su se setili pokojnikovog vojevanja po Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini od 1990. nadalje i na krvav trag koji je za njim i njegovim vojnicima tamo ostao;
drugi su ukazivali na pokojnikove brojne i raznovrsne poslovne poduhvate u kojima je stao u
tanjir mnogim ljudima, od kojih su neki i opasni; trei su podsetili na niz nasilnih zloina sa
kojima je pokojnikovo ime bilo ovako ili onako povezano, u blioj i daljoj prolosti; etvrti su
pomenuli izjavu predsednika Republike Slobodana Miloevia u jednom intervjuu pre neku
godinu, da je Arkan "njegov najvei neprijatelj", povezavi to sa konfliktima interesa izmeu
pokojnika i Marka Miloevia, a na temu nekakvog monopola na uvoz tenih goriva; peti kau
da je Haki sud bio jako zainteresovan za pokojnikovu linost i informacije kojima je mogao
raspolagati, pa i da je na tu temu bilo i nekih kontakata.

Stari i iskusni beogradski gangsteri, koji su svoje potovanja

dostojne godine doekali upravo zato to su bili pametni samo su
slegli ramenima: lepo oni godinama govore da e se ovo desiti, da
je oveku istekao rok trajanja, da je davno trebalo da pretvori sve
to ima u gotovinu, pa makar i po 50 pfeniga za marku, i da se
ukloni negde gde Interpol i Hag ne zalaze i gde se moe sreno
iveti do prirodne smrti krckajui dva-tri miliona maraka...
Pohlepa; pohlepa, sujeta i ambicija, kau oni; uobiajeni uzrok
smrti u tom poslu. Svoju dugu i uspenu karijeru u tom poslu eljko
Ranatovi (1952, Breice, Slovenija) zapoeo je sa dna: kao
klinac je krajem ezdesetih godina otimao enama tane u
Tamajdanskom parku, a jurio ga je - kau - mlaani pozornik
Radovan Stojii Bada, kome je to bio jedan od prvih sektora.
Uhvaen u povratu, mladi eljko 1969. dobija prvo tri godine, pa jo
est meseci u maloletnikom zatvoru. Otac Veljko, pukovnik JNA, i majka Slavka nisu bili
sreni zbog toga; jo manje kada se eljko uputio u Evropu da tamo okua lopovsku sreu.
Snaan, okretan i hrabar, nadaren specifinom pameu za taj posao, krenuo je u niz pljaki
banaka i draguljarskih radnji po Italiji i severnoj Evropi. U vedskoj - koju je vazda voleo ostao je zapamen kao "razbojnik s ruom": uao bi u banku sa cvetom u ruci i pitoljem u
drugoj i lepo zamolio blagajnicu da mu isprazni novac u kesu; ostavio bi joj cvet i udaljio bi se.
Za samo etiri meseca izvrio je osamnaest pljaki u vedskoj i digao nekih 87.000 kruna,
popriline pare u ta doba. Bio je veoma vet sa lanim dokumentima i koristio je desetke
lanih imena, od kojih je jedno, Arkan, sa falsifikovanog turskog pasoa, ostalo. Kad mu je u
vedskoj prigustilo, prelazi u Belgiju, gde odmah 1975. pada prilikom pokuaja pljake i
dobija deset godina zatvora. Posle etiri godine bei iz zatvora, pljaka i dalje, ali ga hapse u
Holandiji, gde dobija sedam godina. Posle devet meseci bei i iz holandskog zatvora. Ponovo
pada 1981. u Frankfurtu, ranjen prilikom pljake zlatarske radnje, ali bei iz bolnice i vraa se
u Jugoslaviju.
Novembra 1983. dolazi u Beogradu do incidenta koji baca
sasvim drugaije svetlo na Arkanovu buduu karijeru, ali i
na deo prethodne. Dva neobavetena milicionara iz
Desete stanice milicije Palilula postavljaju Arkanu zasedu
kod njegove majke Slavke, u Ulici 27. marta, nije jasno
zbog ega. Ranatovi ih iznenauje, naoruan sa dva
revolvera kalibra .357 magnum; jednog ranjava na licu
mesta, a drugog nasred ulice gde ga je pristigao. Na
njihovu sreu, revolveri su bili punjeni municijom sa
samom, mada je jedan od milicionara trajno ostao invalid.
Na Ulici 27. marta, u trenutku kad je Arkan ustrelio u noge
tog milicionara, na scenu sluajno nailazi patrola deurne
slube SUP-a Beograd i intervenie. Voa patrole tvrdio je tada da je re o "kolegi" koji se
uredno legitimisao slubenom legitimacijom Saveznog sekretarijata za unutranje poslove...
Dva dana kasnije Arkan je puten iz pritvora, a nikakve prijave nisu bile podnete. Tada je vie
likova iz beogradskog podzemlja izjavilo da je Arkan ve "godinama" radio kao saradnik
Uprave za jugoslovensku neprijateljsku emigraciju Slube dravne bezbednosti Saveznog
SUP-a. Njihovo tumaenje bilo je da je Arkanov otac Veljko, videvi da ima sina barabu,
zamolio svog prijatelja Staneta Dolanca, tada saveznog sekretara za unutranje poslove, da
se zainteresuje za malog i zaposli ga nekako. Arkan se, izgleda, uklopio u Dolanev dosta
nekonvencionalni koncept borbe protiv neprijateljske emigracije: da ih je najbolje pobiti, to
jest. Kasnije e se za Arkanom vui legende o tome da je za raun Slube pobio ove ili one,
ali nikakvih ozbiljnih indicija, a kamoli dokaza u tom pravcu nije bilo nikada. Neki bivi
pripadnici te slube doputaju da je mladi Ranatovi inio kurirske, tehnike i druge usluge u
podrci akcijama Slube u inostranstvu, ali da je bio daleko od najvanijih poslova. Sam
Arkan je lukavo odbijao da potvrdi ili demantuje te prie, sve tajanstveno se smeei. Tada se
on po Beogradu motao u ruiastom "kadilaku" s tamnim staklima, bio vian gde treba i
uopte hvatao ono mesto u drutvu na kome e ga snai smrt. U to doba on stie
oboavaoce u medijima i ariji, koji ga se ovih dana neto iznenada ne seaju. Tada je on
bio misteriozni heroj, neki lokalni Oems Bond, sa aurom tajnog agenta koji po belom svetu

brani domovinu Jugoslaviju. Dva naredna incidenta, meutim, potvrdila su te prie. Prvo je
krajem 1983. Arkan naneo teu telesnu povredu jednom graaninu s kojim se posvaao u liftu
zgrade gde je radila ilegalna kockarnica, u Ulici Ive Lole Ribara: udario ga je revolverom i
slomio mu ruku. Beogradska policija, ve sita Arkana zbog one pucnjave, podnela je krivinu
prijavu. Na suenju, upitan za zanimanje, eljko Ranatovi kae "radnik Saveznog SUP-a";
javna tuba to pobija, pa sudija trai potvrdu iz SSUP-a. Odande stie demanti, ali Arkan
izvlai dokument po kome je kredit za adaptaciju svoje kue u Ljutice Bogdana dobio upravo
od Saveznog sekretarijata za unutranje poslove... Drugi incident desio se uskoro u vedskoj:
januara 1984. dva vedska policajca zaustavljaju sumnjivi "mercedes" sa etiri putnika, a
posle provale u skladite jedne robne kue kod Geteborga; jedan od putnika, identifikovan
kao eljko Ranatovi, potee pitolj i puca. Policajci su ranjeni, a ekipa ih je jo i izgazila na
zemlji i pobegla. Nekoliko dana kasnije nemaka policija zaustavlja
po poternici iz vedske to isto vozilo na granici sa Austrijom i hapsi
Ranatovia. On je kasnije puten pod nepoznatim okolnostima, ali
se u Beogradu smatralo da je re bila o intervenciji Staneta
Dolanca kod njegovih nemakih kolega sa kojima je tada jo imao
dobre odnose i saradnju. Arkan se tada primiruje u Beogradu i vodi
mirniji ivot, ne istiui se u javnosti kao ranije. Kau da se tu i
tamo kockao po principu ".357 je jai od etiri keca". Kada se 1989.
polako javlja politiki pluralizam, Arkan se upoznaje sa ministrom
unutranjih poslova Srbije Radmilom Bogdanoviem po zvezdakoj
liniji. Zna se iji je klub Zvezda bila i koliko je u ariji znailo biti
blizak njenoj upravi. Poto je Zvezdino navijako pleme "Delije" bilo
poelo da skree po politikoj liniji u pravcu SPO-a i radikalstva,
popularni ia-Radmilo moli Arkana da tamo uvede red. On to i postie veoma brzo, efikasnim
metodama, u svom svojstvu voe "Delija". U to vreme Arkan i Radmilo Bogdanovi najbolji su
prijatelji: ljube se i grle javno, na utakmicama, izlaze zajedno. Arkanova zvezda raste. Otvara
poslastiarnicu u okviru svog imanja, na uglu Ljutice Bogdana i Sokobanjske, uz pomo svojih
zvezdaa. Tada se prialo da je iza poslastiarnice bila i mala privatna kockarnica,
specijalizovana za "ianje ovaca". Prava prilika, meutim, otvara se 1990. kada Miloeviev
reim donosi odluku da organizuje oruanu pobunu Srba u Hrvatskoj. Za budue ratove ljudi
kao Arkan bili su kao stvoreni. Tada nastaje i Srpska dobrovoljaka garda, formacija koju
Arkan osniva u najuoj saradnji sa MUP-a Srbije i onim to e kasnije postati poznato kao
"vojna linija" Miloevievog reima. Tokom jednog izvianja u Hrvatskoj, krajem novembra
1990, Arkana hapsi MUP Hrvatske.
U tom veoma udnom incidentu uestvovala je zanimljiva ekipa: eljko Ranatovi Arkan,
neki Duan Bandi iz Beograda, neki Duan Cari iz Dvora na Uni i Zoran Stevanovi, lik iz
beogradskog podzemlja. Ta ekipa vozila se Arkanovim terenskim vozilom iz Knina ka
Beogradu, ali nekako ba preko Dvora na Uni, to nije sasvim usput. U Dvoru na Uni, kasno
uvee, oni su se vozali okolo kao da su namerno hteli da budu primeeni. Konano je naila
patrola policije MUP-a Hrvatske i zaustavila ih. U vozilu su imali vie pitolja i runih bombi,
kao i automate "Heckler und Koch" MP-5K, dakle oruje zabranjeno za civile. Navodno je
jedan od saputnika krenuo da potegne oruje, ali ga je Arkan spreio i predao se voi patrole
Gojku Galijau bez otpora. Taj Galija je poznat po tome to se sredinom osamdesetih jedva
izvukao od optube za ubistvo tokom zlostave u slubi, ali je ostao u miliciji (danas je
policajac negde u Bakoj). Cela ekipa predata je nadlenom istranom sudiji u Sisku, gde su
sasluani. Tada - iz nekog razloga - Zagreb preuzima sluaj i tu nastaje jedan teko objanjiv
razvoj: Arkana i njegove - uostalom za dalju priu irelevantne - drugove tue za pripremanje
oruane pobune sa ciljem ruenja ustavnog poretka Republike Hrvatske, delo za koje je bilo
jasno da se ne moe dokazati, umesto da se zadre na noenju nedozvoljenog oruja, za ta
sledi dve godine, pa da posle vide ta e. Arkan je ve bio poznat po preteim antihrvatskim
izjavama i sluaj je uzeo povelike javne razmere; s druge strane, svedoci za optubu za
ruenje ustavnog poretka bili su ve tada i ostali do danas nedostupni
hrvatskom sudu: Mile Marti i njegovi. U zagrebakom okrunom
zatvoru Remetinec, novom i modernom, Arkan je imao televizor i sve
udobnosti tokom trajanja istrage i javnog pretresa, sve do kraja aprila
1991. U meuvremenu su se Miloevi i Tuman nali dva-tri puta, bio
je 9. mart, kada je ia-Radmilo kukao to mu nema Arkana da smiri
navijae, a Miloevi doao do zakljuka da "ako ne znamo da radimo i

proizvodimo, znamo da se tuemo". Krajem aprila sud je izrekao prvostepenu presudu i

pustio osuene na slobodu do pravosnanosti, jer su presude bile na manje od pet godina.
Po Arkana je tada doao privatni avion iz Beograda i on se vratio da ga Zagreb vie nikada ne
vidi, doekan kao heroj. Danas Josip Boljkovac, nekadanji ministar unutranjih poslova
Hrvatske, tvrdi da je Arkanovo putanje ugovoreno izmeu Radmila Bogdanovia i tadanjeg
njegovog hrvatskog kolege Josipa Manolia, a na osnovu dogovora Miloevi-Tuman; kae i
da je neko za Arkana platio jo i milion maraka. Manoli to porie, ali se i u Beogradu i u
Zagrebu veruje da je re bila o pogodbi. Tuman je kasnije napadao sudiju Vladimira Vinju
zato to je ukinuo pritvor Arkanu, a Vinja je kasnije isteran iz pravosua, kao i zamenik javnog
tuioca Anto Nobilo, koji je zastupao optubu; obojica su sada advokati. Zoran Stevanovi,
koji je tada za skupe pare kninskim Srbima prodavao trofejno oruje, ubijen je 1997. na
stepenicama hotela "Metropol"; poinilac nije otkriven. Srpska dobrovoljaka garda pojavljuje
se na istonoslavonskom terenu, oko Tenje i u njoj, krajem jula 1991. Tu jedinicu, kao i druge
sline, pogreno nazivaju "paravojnom formacijom", jer po Zakonu o narodnoj odbrani SFRJ i
po uputstvu Generaltaba iz jula 1991, svako ko uzme oruje u odbrani Jugoslavije ima se
smatrati pripadnikom oruanih snaga SFRJ sa svim obavezama i pravima. Ubrzo se po
Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu iri zastraujua fama o "Arkanovim tigrovima",
potpomognuta kampanjom Miloevievih reimskih medija s ove strane. Gledano sa isto
vojne strane, Arkanove snage bile su pre svega psiholoko oruje: ispred njih je ila njihova
zastraujua i uveliko zasluena reputacija ubica i pljakaa; takve niko ne voli da saeka u
svom selu. Iz nedelje u nedelju polako su pristizali izvetaji o sistematskom i industrijskom
pljakanju bogatih slavonskih sela, o sortiranju robe po vrsti, o kamionima koji prate jedinicu,
odmah se krcaju "ratnim plenom" i idu za Beograd. Vojni policajci koji su uvali jedan most
preko Dunava seaju se da im je kroz kontrolnu taku jedne noi projurio Arkanov konvoj, ne
obazirui se na znak da stane; neko je pripucao na kamione, a za njima je ostao trag od
belog vina po putu... Vina opljakana tada iz bogatih slavonskih i baranjskih podruma pila su
se po boljim beogradskim kafanama, a buvljaci su bili puni video rekordera, televizora, bele
tehnike i ostalog; o automobilima i da ne govorimo. Miloevievo obeanje slobodne pljake,
"ako ne umemo da radimo...", obistinilo se za neke. Arkanovo nasmeeno deje lice zrailo je
sa naslovnih strana. Danas Arkanovi prijatelji tvrde kako je kroz obuku SDG-a prolo "deset
hiljada ljudi" itd.; pre e biti da su oznake i zastave SDG-a bile pokazivane gde god je trebalo
ostaviti utisak i zastraiti civilno stanovnitvo. Struni izvori procenjuju da Arkan nikada nije
imao vie od par stotina ljudi pod svojom komandom, niti mu je trebalo. to se komande i
kontrole tie, bio je na direktnoj vezi kod "vojne linije" MUP-a Srbije; dogovor je bio
jednostavan: usluga za uslugu; posao na terenu plaan je povlasticom pljake. Arkan je svoje
ljude drao u gvozdenoj disciplini; sa takvima drugaije ne bi ni ilo, kad ih ovek pogleda...
Posle kraeg odmora poetkom 1992, Arkanovo jezgro SDG-a odlazi u martu na polazni
poloaj u blizini apca. Rat u Bosni je na vidiku. Dolazi do incidenata sa lokalnim
stanovnitvom, pa ih neko prijavljuje miliciji. Patroli koja je dola da intervenie pokazan je
dokument sa potpisom gen. Andrije Biorevia, komandanta Novosadskog korpusa, u kome
pie da je Arkanova garda ustvari izvidnika jedinica tog korpusa. Po Bosni se Arkan nije
zadrao dugo, ali je to bilo ubedljivo. Prvo Zvornik, pa Bijeljina, pa Brko. Na svim tim
mestima postupak je bio isti: zastraivanje uverljivim primerom, proterivanje nesrpskog
stanovnitva, pljaka, obezbeivanje preuzimanja vlasti lokalnom SDS-u i idemo dalje. Tokom
svojih bosanskih operacija Arkanovi su ljudi posebnu panju posveivali potama, bankama,
optinama i stanicama milicije. Sistematski su skupljani formulari, line karte, vozake i
saobraajne dozvole, oruni listovi, pasoi, policijske legitimacije, ekovne knjiice i karte i
slino - sve blanko i sa prateim peatima. U Bijeljini Arkan izvodi jednu od svojih omiljenih
reklamnih predstava, ljubei se sa Biljanom Plavi, Ratkom Mladiem i Fikretom Abdiem i
izigravajui velikodunog spasioca nejai i ratnika-viteza, dok njegovi ljudi iza ugla tamane
muslimansko stanovnitvo. Bijeljina je uzeta praktino bez otpora. U Brkom je bilo isto i jo
gore, sudei po priama preivelih i svedoka.
Ubrzo potom Arkan i ekipa vraaju se u Erdut, gde su se
uselili u vinariju u starom dvorcu. Tamo e ostati do 1995,
u svojstvu specijalne jedinice MUP-a Republike Srpske
Krajine, bavei se uvozom deficitarnih roba (uglavnom
naftnih derivata) i krenjem sankcija UN-a protiv SR
Jugoslavije. Tokom januarske ofanzive Hrvatske vojske

1993, SDG se pojavljuje u severnoj Dalmaciji, ali neki izvori odande kau da od toga nije bilo
nikakve vajde: uglavnom su se bavili uvoenjem discipline i maltretiranjem lokalnih vojnika
Srpske vojske Krajine. Neko od Krajinika cinini je primetio da u Medku i Lici nema vie ta
da se opljaka...
U meuvremenu se Arkan bacio u srbijansku politiku. Kao nezavisni kandidat grupe graana
ulazi u Skuptinu Srbije 1992, ali se tamo ponaa veoma konstruktivno, na liniji SPS-a i ne
ljulja amac. Za izbore u decembru 1993, Arkan na brzinu osniva Stranku srpskog jedinstva i
kree u spektakularnu predizbornu kampanju, sve grdei eelja i radikale na sva usta.
Tokom kampanje, Arkana podravaju njegova budua ena Ceca Velikovi i impresivna
ekipa turbo-folk pevaa i pevaica; mitinzi se ore od tehnoirilice, troe se milioni maraka
priloenih na osnovu "ponude koja se ne odbija", ali to ne vredi nita: Stranka srpskog
jedinstva nije dobila nijedno poslaniko mesto. SSJ se pridruila gomili nepostojeih politikih
stranaka i organizacija, koje reimu slue samo kad treba da objave naruena "reagovanja" u
dravnim medijima.
Arkan se onda okrenuo drugim stvarima. Posle Dejtonskih sporazuma raspustio je gardu i
postao civil, mada se ponekad vozio okolo u terenskim vozilima sa milicijskim tablicama i
plavim svetlom. Svoju kuu u Ljutice Bogdana dogradio je sa jo dva sprata "Voji eelju za
inat", kako je rekao; kua je jedna od najrunijih i najbolje uvanih u gradu; niko ne sme da
potegne foto-aparat ni na pukomet. Kako se Kosovo polako zagrevalo, Arkan se jo 1993.
infiltrirao i tamo: otvarao je pekare, njegovi ljudi napunili su hotel "Grand" i skupljali reket na
lokalnim tritima. "Komandant" je davao patriotske izjave, u predizbornoj kampanji se slikao
sa Albancima i uzeo je pod svoje fudbalski klub Pritina, koji je doveo odmah u prvu ligu.
Kako je oruana pobuna na Kosovu eskalirala, tako je i Arkan polako povlaio svoje
investicije i ljude odande. Uprkos nekim priama i uprkos patriotskim zaklinjanjima, ni Arkan,
ni njegova jedinica nisu uestvovali u ratu na Kosovu (osim pojedinaca koji su policajci u
civilu, pa su ratovali u tom svojstvu). Sa Cecom Velikovi oenio se spektakularno: bila je to
svadba veka u Beogradu. Tokom svadbe promenio je vie kostima, od kojih je najneukusniji
bio uniforma srbijanskog vojvode iz Prvog svetskog rata, sa sve sabljom, njegov omiljeni
reklamni trik. Pucalo se, dralo i pilo, a doao je svako ko u Beogradu misli da je neko. Nije
bilo higijenski za bilo kog novokomponovanog "bizmismena" da se ne pojavi sa dostojnim
poklonom ako je bio pozvan. Arkan se tako konano uzdigao do drutvenog ugleda i statusa i
etablirao se u novoj beogradskoj ariji skrojenoj po sistemu vrednosti "Pink civilizacije".
Svoje poslovne interese u estradnoj industriji uspostavio je na vreme; tokom 1993. njegovi su
ljudi po Knez-Mihailovoj uverljivo objanjavali prodavcima piratskih kaseta da se uklone sa
trita. Iz Slavonije je izvezao odreene koliine najbolje hrastovine "u deljaka" sa jednim
julovskim industrijalcem; do povlaenja iz Erduta obogatio se vercom tenih goriva,
otvarajui benzinske pumpe, ali i vercom cigareta.
Uvek je imao smisla za deficitarne robe: ega je falilo, Arkan je
nabavljao. Carina i policija nisu ga zanimale, a ni on njih; inflacija
ga je usreila jer je imao svoje dilere na ulici. Propast
piramidalnih tednji nije ga pogodila, naprotiv: iz "Dafiment"
banke podigao je 350.000 maraka. Uzgred, ovek koji je ubijen
pored njega Milenko Mandi radio je u obezbeenju te iste
"Dafiment" banke i bio je jedan od onih koji su mogli da vam
izvuku ulog pod odreenim uslovima, razume se. Arkan je
preuzeo i neke medijske pozicije: radio "Pingvin" i televiziju
"Palma plus" u Jagodini, gde je i formalno sredite njegove
stranke SSJ. Posle nerasvetljenog atentata na Radojicu
Nikevia, zanimljivog poslovnog oveka, Arkanov prijatelj i ortak
ovani di Stefano preuzeo je Nikevieve poslove (Di Stefano je sada u zatvoru u Rimu i
eka na izruenje Velikoj Britaniji). Ni nekretnina nije falilo: izvestan deo najboljeg poslovnog
prostora u umievom sokaetu i jo neki lokali po gradu u vlasnitvu su eljka Ranatovia
ili njegovih zastupnika (frontmena).
Vreme je prolazilo, sankcije su pritiskale, a trita su se smanjivala: mala bara, mnogo
krokodila... U Beogradu se u poslednje vreme prialo kako je Arkan poeo da se interesuje za

zaokruivanje monopola na uvoz tenih goriva; kako sitni uvoznici na granici dobijaju "ponude
koje se ne mogu odbiti": dou ozbiljni ljudi, pitaju koliko je platio cisternu, isplate ga i kau mu
da je slobodan. Problem je, kako se pria, da je Arkan na taj nain zgazio u tanjir nekim
drugim ozbiljnim ljudima, jer je maloprodaja vercovanog goriva posao izuzetno lukrativan.
Pominju se imena koja nisu za tampu, kao i politike stranke koje se u poslednje vreme
ubrzano poslovno konsoliduju, koristei stanje.
Ni estradna bara nije bila bolja: pria se da je firma "Grand productions", u vlasnitvu Lepe
Brene i Bobe ivojinovia, bila pod pritiskom pa je unajmila jednog surinskog "poslovnog
oveka", nekog ijana, da je zatiti od reketa, a njega ubilo pre par meseci, dok je studio
firme nekako izgoreo. Po gradu se sada pria da je inae nezgodna surinska mafija bila jako
uvreena na Arkana i sumnjiila ga za ubistvo ijana. Surinski ugao pojavio se, uostalom, u
prii oko atentata na Arkana ubrzo: navodno je jedan od atentatora ili pomagaa bio ranjen u
pucnjavi i lei u nesvesti u Urgentnom centru, gde su ga ortaci dovezli, i navodno je pripadnik
te grupacije, ovek sa nadimkom "Limun". U Surinu kau da je to mogla biti sluajnost, da su
se ljudi sreli u "Interkontinentalu", ali ostaje i dalje nejasno kako bi Arkan prijateljski pozdravio
nekoga za koga zna da mu nije naklonjen, kao to se pria za "Limunovu" ulogu u samom
dogaaju. U Surinu ne veruju da je "Limun" umean u to, jer to jednostavno nije verovatno:
niko od njih ne bi se kaio sa Arkanom samo zbog neke estradne gluposti, pa makar i Lepa
Brena bila u pitanju. Stvar se naknadno iskomplikovala i vest da ima jo jedan ranjenik, ak u
Loznici, koji bi bio umean u tu pucnjavu, neki Duan Gavri, za koga kau da je bio pripadnik
Arkanove SDG.
to se politikog konteksta tie, amerika kablovska mrea MSNBC javila je u julu mesecu da
je 25. juna 1999. belgijski advokat Pjer ome kontaktirao tuilatvo u Briselu sa Arkanovom
navodnom ponudom da se preda. Tada je ve objavljeno da protiv eljka Ranatovia postoji
optunica Hakog tribunala. Moe se pretpostaviti da je Arkan igrao na belgijsku poternicu
koja za njim postoji za neka manja krivina dela, pa da bi se onda pogaao sa Hagom. Do
kontakta nije dolo iz razloga koji nisu dovoljno jasni: da navodno Belgijanci nisu mogli da na
vreme uspostave kontakt sa Hagom, da je haka poternica bila na engleskom, pa nije vaila u
Belgiji, da Interpol nije Belgiji poslao svoju poternicu za Arkanom i ve tako. Stvar je bila legla,
ali se proula okolo, pa valjda odatle potiu prie o Arkanovoj ponudi Hagu da pregovara o
imunitetu ili lakoj kazni u zamenu za informacije koje sud zanimaju.
Druga karakteristika politikog konteksta u kome je Arkan ubijen malo je ira: pokojnik je
uspeo da izgradi jedan poslovno-paravojni disciplinovani i efikasni sistem; meu svojima je
imao harizmu, a meu drugima strahopotovanje; bio je politiki realista i - gotovo izvesno svojim ulinim gangsterskim njuhom shvatao da sve ovo nee dobro svriti. Imao je vie nego
dobre privatne kontakte meu policijom, vojskom, podzemljem, carinom, vladajuim
aparatom. Oni koji - u vlasti ili inae - misle da je u Srbiji ve godinama otvoren konkurs za
Crnu ruku stavljali su Arkana visoko na top-listu moguih kandidata upravo iz tih razloga.
pekulisalo se na temu je li ili nije Arkan dovoljno ojaao da izmakne kontroli, pogotovo sada
kada su iz Slube uklonjeni Radovan Stojii Baoa (ubijen), Jovica Stanii (smenjen) i
Franko Simatovi (marginalizovan) i kada novo rukovodstvo poinje iznova u najosetljivijim
segmentima.
Da sa atentatom na eljka
Ranatovia Arkana nije nita
jasno vidi se i iz ponaanja vlasti.
Vladajue stranke SPS, SRS i
JUL odbile su da sluaj
komentariu. ivko oklovaki iz
JUL-a uhvaen da neto kae,
triput je ponovio da ga to "ne
zanima". RTS je slubouljudno
preneo zvaninu izjavu istranog
sudije i nita vie. Zato se

"Politika", dodue sa malim zakanjenjem, upustila u raznorazne pekulacije iz svojih

naroitih izvora.
Svake dnevne novine imaju svoju verziju dogaaja; odjednom se pojavljuju nekakvi ranjeni
uesnici ili svedoci dogaaja; policija mudro uti, kao i u svim dosadanjim atentatima ove
vrste. Stie se utisak da se doziranjem i putanjem informacija, teorija i pekulacija oko ovog
atentata gradi dimna zavesa s namerom da se stvori utisak kako je re o banalnom
kriminalnom obraunu raznih arijskih likova. Zanimljivo je da su se uobiajene ogromne
itulje, znak potovanja gangsterske etikecije u Beogradu, u Arkanovom sluaju pojavile sa
malim zakanjenjem; kao da se malo saekalo da se vidi ta je sad ovo i valja li se isticati pre
nego to znamo o emu je zapravo re. Prve stidljive itulje javljaju se u ponedeljak (ranije
nije ni moglo), da bi u utorak i sredu izali hektari itulja u "Politici". Komemoracija i pogreb
pomereni su za 24 sata posle objavljene najave; kao da neko nije bio siguran ko e i hoe li
doi. Stranka srpskog jedinstva bila je toliko iznenaena da niko nije umeo da kae nita
novinarima koji su se javljali; kao da ta stranka i ne postoji, osim adrese u Jagodini.
ia-Radmilo Bogdanovi, upitan za komentar, rekao je neto zanimljivo: otprilike da u ovoj
zemlji ima sud i zakon i da nije u redu da se ljudi tako ubijaju. Ostavio je utisak da mu je
svega toga ve dosta i treba mu verovati: on je ipak policajac stare kole, kad se razlikovalo
ispravno od pogrenog.
Reimu je trebalo etiri dana da smisli ta e rei: u sredu je Goran Mati izjavio kako nije re
o dravnom terorizmu nego je "Arkana ubila crnogorska mafija koja hoe da zauzme
Beograd", a da je on uostalom bio obian kriminalac i ta sad tu. Tako se JUL preko pokojnog
Arkana poeao tamo gde ga najvie svrbi - po obiaju: opozicija i Crna Gora. Zoran ini
se takoe poeao, ali u intervjuu njujorkom "Tajmsu": izjavio je kako mu je njegov prijatelj
Arkan poverio kako mu je Mira Markovi "nudila i novac" da bi sa svojom gardom razjurio
demonstracije tokom zimskog protesta 1996-1997, a da je on, kao, odbio. Osim toga, ini
tvrdi da ga je pokojnik upozorio da mu rade o glavi, pa se zato i uklonio u Crnu Goru za
vreme bombardovanja.
U sredu je u Domu sindikata u Beogradu Stranka srpskog jedinstva iz Jagodine odrala
komemoraciju za eljka Ranatovia. Komemoracija je zavrena skandalom. Pri kraju govora
Boidara Pelevia, predsednika SSJ i Kik boks saveza Jugoslavije i, kako je predstavljen,
"enerala Srpske dobrovoljake garde", dok je pravio dramsku pauzu, iz dna sale se zauo
muki glas: "Je l'mogu ja neto da dodam?" Potom je ustao omanji mukarac koji se
predstavio kao Zoran Radovi, "brat Amfilohija Radovia i urak Voje Kotunice". Taman je
Radovi zapoeo priu o tome kako je, valjda kao lekar i "lan SSJ od 1994. godine", spasao
Arkanovog roaka Zorana Ranatovia, kada je Svetlana Ranatovi ustala i zaputila se ka
izlazu. Sa njom je skoro potralo zbunjeno obezbeenje, da bi potom svi prisutni napustili
salu iako je bilo najavljeno da e posle Pelevia govoriti jo tri govornika, meu njima i
Ranatoviev najstariji sin Mihailo.
Sala Doma sindikata bila je puna, ukljuujui i
balkon. U gledalitu su primeeni Momir Vojvodi,
savezni poslanik crnogorske Srpske narodne
stranke, Vuk Bojovi, direktor Beogradskog zoo
vrta, pevai narodne muzike Zoran Kalezi i
Aleksandar Ili, desetak invalida od kojih su neki
bili u uniformama sa oznakama SDG-a i stotinak
momaka obuenih u trenerke fudbalskog kluba
Obili. Skup je zvanino poeo ulaskom Svetlane
Ranatovi, obuene u dugaak crni kaput, u salu.
Tada su svi prisutni ustali. Oko Cece, koja je sela
u prvi red, i njenog obezbeenja smesta se stvorio
kordon od nekoliko desetina kamermana i
fotoreportera. Veina njih se popela na binu i snimala udovicu, ne pokazujui elju da
prestane. Razili su se tek kada ih je spikerka pozvala da "pokau malo potovanja", a
obezbeenje odluno odguralo od bine, u krajeve sale. Potom se na binu popeo Boidar

Pelevi, koji se pred velikom fotografijom eljka Ranatovia tri put prekrstio i tri puta poljubio
sliku u obraze. On je govorio o tri aspekta linosti pokojnog Ranatovia: ratnikom
("oslobaanje" Bijeljine i Zvornika, "spasavanje" Banjaluke zajedno sa generalom Momirom
Taliem...), sportskom ("Delije", FK Pritina, FK Obili, kik boks) i humanitarnom (fond "Tree
dete", obezbeivanje 36 stanova i 40 nadgrobnih spomenika za porodice 51 poginulog i 393
teko ranjena pripadnika SDG-a). Pelevi je prekorio novinare koji nikada nisu pisali o
injenici da je Ranatovi diplomirao na Fakultetu za menadment i Vioj trenerskoj koli smer fudbal. Taman se Pelevi upustio u priu o tome kako je Ranatovi bio "najneniji otac,
suprug i sin kojeg je ikada upoznao, koji je prekidao razgovore sa lanovima poslanikog
kluba SSJ, jer je morao da ide kui i kupa decu", kada je bio prekinut Radovievom
upadicom.
Jedno od zanimljivijih pitanja u postarkanovom periodu odnosi se na naslednu masu, kako bi
to pravnici rekli. Nasledna masa obuhvatila bi ne samo pokojnikovu imovinu ve i niz njegovih
udela, ugradnji, investicija, provizija i tekuih poslova. Na tom planu oekuju se razne
komplikacije i zapleti koji e nastati tokom prilagoavanja spojenih posuda Arkanovog
poslovnog carstva.
Na svaki nain za eljkom Ranatoviem Arkanom ostae velika rupa u policijsko-vojnodravnom, poslovnom, kriminalnom, estradnom i sportskom establimentu Srbije.
Popunjavanje tih rupa moglo bi biti dugo, dramatino i bolno.
A na majku svih pitanja - a ko je ubio Arkana - ima za sada samo jedan pouzdan odgovor: isti
takvi kao i on.
Milo Vasi i ekipa novinara "Vremena"
Arkan i estrada
"Daj mi lavlje srce..."
Beogradska estrada ovih dana oplakuje eljka Ranatovia Arkana, pokojnog mua
popularne Cece. Narodnjaci i zabavnjaci koji su saraivali sa Arkanom jednoglasno ocenjuju
da je "otiao dobar ovek", kao i da "nije zasluio takav kraj". Estradni umetnici koji su ga
poznavali imaju samo lepe rei za pokojnika, a oni koji ga nisu upoznali zgroeni su nainom
na koji je njegovo ubistvo izvedeno
eljko Ranatovi Arkan uao je u svet estrade 11. oktobra 1993. godine, kada je na proslavi
dana Srpske dobrovoljake grade u Erdutu upoznao svoju buduu enu Cecu. Zapala mu je
za oko kao najlepa pevaica i odmah je, na licu mesta, eleo da se uveri da je budua majka
njegove dece ispravna. (Arkan je bio zakleti nepuac i antialkoholiar.) "On je na poetku
naeg poznanstva imao ozbiljan razgovor sa mnom, ak je zagledao moje ruke, zavrtao
rukave kako bi se uverio da nema tragova igala, jer se prialo da se drogiram...", opisivala je
Ceca svojevremeno njihov susret. "Mladenci iz snova", kako su ih nazivali enski magazini,
venali su se 19. februara 1995. godine pred kamerama televizije Pink koja je direktno
prenosila ceremoniju, i postali najpopularniji brani par u Srbiji posle Slobodana Miloevia i
Mirjane Markovi. Cecina karijera je od tada krenula da se odvija vrtoglavom brzinom:
koncerti, neverovatni honorari, spotovi, novi imid, sve bolji i bolji tekstovi... Marina Tucakovi,
tekstopisac i bliska Cecina prijateljica, napisala je stihove za neke od njenih najpopularnijih
pesama. Kae za "Vreme" da se Arkan nije meao u estradne poslove, osim to je podravao
i bodrio svoju enu. "Jako mi je teko zbog njegove smrti, kao i celoj zemlji. Arkan je bio dobar
ovek." Marina navodi da je on veoma potovao estradne umetnike, vodio ih svuda po Srbiji u
okviru kampanje za svoju stranku, a posebno je voleo trubae. "Ceca je, to je i normalno,
sve radila u dogovoru sa svojim muem", kae Marina Tucakovi, i ograuje se od daljih
pitanja tvrdei da nije upoznata sa Arkanovim delovanjem na estradi.

Kako intenzitet interesovanja irokih narodnih masa za

Cecu i Arkana sa godinama nije opadao, estradni
novinari su isprva svakodnevno vatreno izvetavali o
Cecinim haljinama i frizuri, a kasnije o prvim koracima
njihovo dvoje dece. Milovan Ili Minimaks, voditelj
emisije "Maksovizija" koja se emituje na TV Pinku, kae
za "Vreme" da su Ranatovii, pored eelja, bili
najkorektniji gosti u njegovoj emisiji. Arkan se poslednji
put, koliko on zna, uivo pojavio u njegovoj emisiji kao
pratilac svoje ene: "Ja sam Cecu poznavao i pre udaje
za Arkana, zajedno smo odlazili na turneje u zemlji i
inostranstvu. Bio sam na njihovom venanju, krtenju
njihove dece i, na kraju, ii u i na eljkovu sahranu." Minimaks kae da nisu bili kuni
prijatelji ve da su imali ist i jasan profesionalan odnos. Komentariui Arkanovo ubistvo,
Minimaks kae: "Ovo je surovo i nesigurno vreme. Jedino to znam to je da se ubica nee
pronai. Za jedanaest godina slubovanja biveg efa policije Marka Nicovia nije bilo
nijednog nerazjanjenog ubistva, a danas postoji itav spisak nereenih ubistava." O
pokojniku sve najlepe. "Uvek je bio korektan i ljubazan prema meni. I onda kada je bio voa
navijaa Crvene zvezde pomagao mi je da dovedem u emisiju fudbalere ili selektore." Iako
izuzetno upuen u estradna deavanja, Minimaks tvrdi da o Arkanovoj ulozi i poslovima na
estradi nita ne zna, i kae da je on samo "novinar i satiriar".
TIGROVI: Minimaks kae da je Toni Montano odbio da bude gost u njegovoj emisiji zato to je
u alosti zbog Arkanove smrti. Oliver Mandi, Toni Montano i Duan Prelevi poznavali su
Arkana jo iz rane mladosti i bili su prijatelji. Kada je poeo rat u Hrvatskoj, sva trojica su
pristupila Srpskoj dobrovoljakoj gardi, poznatijoj kao "Tigrovi". Oliver Mandi je u "Tigrovima"
obavljao dunost intendanta - bio je zaduen za nabavku cigareta i ostalih potreptina. Rok
kritiar Petar Janjatovi prisea se da je pre nekoliko godina, na ceremoniji dodele nagrada
na MESAM-u, Mandi izraavao zahvalnost svom kumu Arkanu. "U to vreme, Toni Montano i
on epurili su se po itavoj Srbiji kao manekeni, i slikali se u uniformi gde god su stigli. Toni
Montano je ak pretio nekim ljudima pozivajui se na Arkana, svog velikog zatitnika." Toni
Montano je napisao muziku i tekst za himnu fudbalskog kluba "Obili". Mandievi saradnici
govore da poznanstvo sa Arkanom datira jo iz doba detinjstva (obojica su bili deca vojnih lica
i stanovali su u istom kraju), kao i da je Oliver bio dobar drug sa Cecom - pisao je muziku za
neke njene pesme i uio je da peva. Olivera nismo uspeli da pronaemo poto je on danas
zauzet poslovni ovek, vlasnik nekoliko ka?a u Beogradu.
Autorka knjige "Nalije estrade ili nema malih bogova" Verica Ili profesionalno se bavi
estradom jo od 1984. godine, kada je s Jovanom Ristiem snimala neke od prvih spotova za
"Diskos". Verica je zaposlena u RTS-u kao realizator, a honorarno se bavi pisanjem tekstova
za folk pevaice. "eljko Ranatovi Arkan nije imao bitno mesto na estradi i, osim to je bio
oenjen Cecom, nije imao nikakve veze sa estradom. Uopte se nije meao u njen posao,
angaovali su iskljuivo profesionalce koji su se brinuli o njenom nastupu i izgledu. Arkan
jedino nije dozvoljavao Ceci da radi tezge posle venanja", kae autorka knjige. "Veina
narodnih pevaa radi za produkcionu kuu Grand, u vlasnitvu Lepe Brene i Sae Popovi.
Arkan se bavio drugom vrstom posla, bio je biznismen, vlasnik kockarnice i brojnih ?rmi, a te
prie da je bio kriminalac nisu istinite." U knjizi Ilieva razotkriva afere vezane za estradu, ali
za Cecu i Arkana kae "da su se mnogo voleli, normalno su prihvatali kritiku, a sve to su
radili, radili su javno" i da nema ta da im zameri. Izraava aljenje zbog Arkanove smrti (kae
da je bio dobar ovek) i naina na koji je ubijen. Poziva se na religiju i spominje "hriansko
pratanje", a na kraju dodaje, aludirajui na Arkana: "Oprosti im Boe, ne znaju ta ine."
Ostali Arkanovi i Cecini prijatelji sa estrade bili su prilino uzdrani u davanju komentara i
izjava. Njena nekadanja drugarica Mira kori komunicira sa medijima iskljuivo preko svoje
kume zato to je "novinari opsedaju ovih dana". Estradni peva Ivan je potvdio da je
poznavao Arkana i da je uestvovao na promociji Cecinog poslednjeg CD-a, ali nije eleo da
daje nikakve izjave za "Vreme", jer njega "politika ne zanima". Slino je reagovao i Duan
Prelevi, dugogodinji Arkanov prijatelj i saborac (ratovao je 1993. godine sa "Tigrovima" u
Hrvatskoj).

"Isuse, daj mi lavlje srce da preivim dane budue...", rei su pesme koju je za Cecu
komponovao Oliver Mandi, a tekst napisala Marina Tucakovi.
Biljana Vasi
Sport bez razonode
Operacija kolena "heklerom"
Navijai Crvene zvezde, kojima je Arkan promenio dugogodinji nadimak "cigani" u
nacionalno podobniji "delije" uskoro su postali regrutna baza za njegovu paravojnu gardu
eljko Ranatovi Arkan oduvek je bio sportski tip. Kao klinca, vrnjaci su ga zvali Hibrid:
kau da je mogao da napravi tano duplo vie sklekova od sledeeg na listi. Dobra
kondiciona pripremljenost pomagala mu je u "poslu" kojim se bavio, ali je problem u tome to
je voleo i fudbal. Moda i zbog toga to je, ako se ne raunaju posveeni iz "Madere"
(Zvezda) ili iz hotela "Prag" (Partizan), meu prvima shvatio koliki tu novac u stvari lei.
Ranatovi je svoju ozbiljnu sportsku karijeru poeo kao voa navijaa Crvene zvezde, u
vreme raanja viestranakog sistema i kreiranja ratnohukake atmosfere poznih
osamdesetih. "U to vreme nai navijai su bili podeljeni na simpatizere raznih stranaka: jedni
su bili za Slobu, drugi za eelja, trei za Vuka... Arkan je mnogo uinio ujedinjujui ih
iskljuivo u ljubavi prema Crvenoj zvezdi. Zbog toga smo mu i pomogli da otvori
poslastiarnicu", priznao je svojevremeno u nezvaninom razgovoru visoki Zvezdin
funkcioner. Nije precizirao da je "ljubav prema Crvenoj zvezdi" znaila neto drugo: umesto
"bando crvena", pod Arkanovom komandom sa tribina se sve ee ulo "Ustake p...e" i
slino. Umesto prema domaim komunistima, negativna navijaka energija brzo se okrenula
prvo ka Hrvatima, pa prema Muslimanima, Albancima... Psiholoke pripreme irokih narodnih
masa za rat uspeno su obavljene. Istovremeno je rastao Arkanov uticaj u klubu. Kada je
Crvena zvezda 1991. godine osvojila Kup evropskih ampiona, direktor Vladimir Cvetkovi u
svlaionici je rekao igraima: "Srena je zemlja koja ima vas, koja ima jednog Slobodana
Miloevia i jednog eljka Ranatovia Arkana."
Navijai Crvene zvezde, kojima je Arkan promenio dugogodinji nadimak "cigani" u
nacionalno podobniji "delije" (niko mu, valjda, nije objasnio da su delije bile elitni konjanici
turskoga sultana) uskoro su postali regrutna baza za njegovu paravojnu Srpsku dobrovoljaku
gardu (SDG).
AMBICIJA: Po svemu sudei, Ranatovievo angaovanje u ratu, u ratnoj pljaki, pa i u
politici, malo ga je odvojilo od Zvezde, pa su njeni elnici iskoristili priliku da ga nekako
potisnu, poto je svima bilo jasno da mu je ambicija da preuzme klub. Tada je, izgleda, reio
da se osveti i da s nekim drugim timom napravi uspeh, kako bi jednog dana ujahao na
"Marakanu" na belom konju. Probao je s drugoligaem Pritinom, ali nije uspeo da proe u
vii rang. Pitanje je, u stvari, da li je to bilo "ono pravo", poto je njegovo ukupno angaovanje
u Pritini, pa i u istoimenom, etniki isto srpskom fudbalskom klubu bilo u funkciji
zastraivanja Albanaca, ali i drugih nacionalnih manjina u zemlji - valja podsetiti na "kaznenu
ekspediciju" na Novi Pazar, kada je na utakmicu sa lokalnim drugoligaem poveo buljuk svojih
batinaa, ali je tamo naiao "na tvrdo", tako da se nije vratio ba kao trijumfator.
Pravi potez bio je preuzimanje nierazrednog Obilia. Zvanino, Arkan postaje predsednik
kluba juna 1996. godine, ali ga je i ranije kontrolisao dovodei u upravu bive "tigrove". On
sastavlja tim dovodei jeftine, ali iskusne drugoligake igrae, naviknute na grubu igru. Dobro
ih motivie visokim platama i premijama, ali i novanim (a moda i drugaijim, vrag e ga
znati) kaznama u sluaju poraza. Tim je svake godine prelazio u vii rang takmienja, da bi u
svojoj prvoj prvoligakoj sezoni 1997/98. godine osvojio ampionsku titulu.
ISTA DESETKA: Te sezone Arkan je odrao istorijsko predavanje na temu: "Kako
maksimalno iskoristiti ljudski strah i dugogodinje katastrofalno stanje u jugoslovenskom

fudbalu da bi se osvojila titula i zaradile pare". Prvo je zavrio trenersku kolu, sa istom
"desetkom" (de da vidimo majinog sina koji bi mu dao manje). To mu je dalo pravo da
utakmice provodi na klupi i samom svojom pojavom uteruje strah u kosti sudijama i
protivnikim igraima. Klasian primer bio je revan-me polufinala Kupa protiv Zvezde. Tada
je prepadnuti sudija Savanovi koji je, inae, pokazao 17 utih i dva crvena kartona, iskljuio i
Zvezdinog trenera Milorada Kosanovia kojeg su potom "tigrovi" iz obezbeenja izbacili sa
igralita.
"U tri mea sa Obiliem video sam vie runog nego za 30 godina rada... Moji fudbaleri su od
prvog minuta bili izloeni fizikim napadima fudbalera Obilia, onemogueni da se od njih
odbrane... Moda nisam dovoljno dobar da kaem ba sve, ali zato pozivam dobre i hrabre
ljude koji ive od fudbala da zajedno uinimo prvi korak ka spasavanju naeg klupskog
fudbala, jer ono emu smo svedoci ove sezone je kraj krajeva", jadao se tada Kosanovi, a
njegov igra Milenko Aimovi dodao je: "uo sam priu o utakmicama na Vraaru, ali ovako
neto nikad ranije nisam ni video, a kamoli doiveo. Ne elim da govorim o tome ta se
deava van terena, to nije bitno, ali udarci i pretnje na terenu su neto drugo." Perica
Ognjenovi nije smeo da javno pomene kako mu je Arkan predloio sasvim novu metodu
sportske hirurgije: "Operisau ti koleno `heklerom`, je` uo". O tome to su pripadnici
obezbeenja "udarali prstence" lanovima Zvezdine uprave prilikom ulaska na tribine, bolje
da se ne govori.
RUTINSKI GUBITAK: Poto su se elnici Fudbalskog
saveza Jugoslavije ovim povodom ponaali kao ona tri
majmuna (jedan gluv, drugi slep, trei nem), ostali
klubovi su rezonovali u stilu: "Kad on moe ovako sa
Zvezdom, mi nema ta da traimo", pa su rutinski gubili
utakmice protiv Obilia koji je sezonu zavrio sa samo
jednim porazom. Izuzetak je, dodue, bio Partizan koji
je s kolegama s Vraara bratski podelio plen pobedivi
Obili u finalu Kupa, posle dva prethodna poraza (i
sramne igre) u prvenstvu. Sve na raun Crvene
zvezde, iji su elnici u meuvremenu pogubili politiki
uticaj u vladajuim strankama.
Ranatovieve fudbalske ambicije tek tada su se rasplamsale. On ulae veliki novac u
dogradnju stadiona koji bi trebalo da ima oko 15.000 sedita, apartmane za fudbalere, trni
centar... Uspeva da privue mnoge bogate domae sponzore, pa i neke mone strane firme
verovatno motivisane njegovom proverenom moi da obezbedi uvozne dozvole i carinske
olakice, ali moda i "ponudama koje se ne odbijaju". Sve to je do tada uloio u Obili,
Arkanu se vratilo prvim transferom - za omladinskog reprezentativca Lenjaka kojeg je odmah
po osvajanju titule prodao belgijskom Briu od ukupnog transfera klubu (ergo "komandantu"
eljku) je pripalo pet i po miliona maraka.
JUSTICIJA NA STADIONU: Tako se Obili naao u Evropi. Mada je sve prie o svojim
zagraninim delatnostima tokom sedamdesetih i osamdesetih nazvao "antisrpskom
propagandom", Arkan je ipak mesto predsednika kluba prepustio svojoj supruzi Ceci kako bi
izbegao eventualne nesporazume sa evropskim policijama. Ceca je objasnila da su njih dvoje
na tu ideju doli "spontano". Obili je proao neke nesrene Islanane, da bi onda puk`o od
minhenskog Bajerna, pa od madridskog Atletika. Pred utakmicu sa Madrianima izbio je
skandal: Zvezda nije htela da Obiliu ustupi teren, a prema Ranatoviu uvek predusretljivi
Partizan dva dana kasnije igrao je revan sa Njukasl junajtedom, pa su se elnici kluba
prepali da im "rovokopai" s Vraara ne upropaste teren (Obilievo poljane elnici UEFA s
pravom nisu mogli da tretiraju kao stadion). Arkan die devu do neba, elnici Zvezde vade
se na navijae koji, oi u oi sa bivim voom ipak daju svoj pristanak. Kako i ne bi. I taman
kada se oekivalo da je stvar reena i da e Obili igrati na "Marakani" ("Boginja pravde
Justicija bila je na naoj strani" slavodobitno je izjavljivao Arkan), Zvezdini veterani iz Saveta
kluba spaavaju ast biveg evropskog prvaka: ne moe i gotovo. Na kraju je Obili, da ne
pukne bruka, ipak igrao na Partizanovom stadionu i bio eliminisan. Partizan je dva dana
docnije pobedio Engleze i svi su bili sreni.

Razume se i da je naredne sezone Obili krenuo s velikim ambicijama, ali je morao da se

zadovolji drugim mestom na kome ga je zateklo bombardovanje. Kad je sve prolo i kad je
valjalo igrati kvalifikacije za Kup UEFA-e, evropska fudbalska organizacija odluila je da je
nezgodno da u njenom takmienju igra klub na ijem je elu supruga oveka optuenog za
ratne zloine. Nije pomoglo ni oktroisanje novog predsednika arka Nikolia - Obili u Evropu
nije mogao.
SLIKA IZ SVLAIONICE: Zato se Ranatovi s istim arom bacio na domae prvenstvo, ne
zanemarujui ni podmladak. U meuvremenu se tree lige dokopao Mladi Obili, praktino
druga postava Obilia, s oiglednom ambicijom da pree u vii rang takmienja.
Prologodinja utakmica sa komijom Sineliem trebalo je da bude samo jo jedna rutinska
pobeda. "Sinini" fudbaleri, meutim, nisu mislili tako, pa su se usudili da poluvreme doekaju
sa vostvom od 1:0. U svlaionicu su odmah upali Arkan i jo nekolicina njegovih "kockastih".
Igrai Sinelia nisu izali na teren da zavre utakmicu (zli jezici kau da neki od njih nisu
mogli sve i da su hteli), me je registrovan slubenim rezultatom 3:0 za Mladi Obili, a ni
sudije, ni delegat, niti bilo ko od zvaninih lica na stadionu nije se zapitao to ovi ne izaoe.
ta ima da pitaju kad je sve jasno. Istovremeno se ula neproverena pria da je, pred
utakmicu s Mladim Obiliem, trener Beanije doao, izdiktirao svoj tim i otiao da gleda drugi
me - oveku je valjda ispod asti da uestvuje u nametaljkama.
Vrhunac u aktuelnoj sezoni ipak je bila utakmica Obili-Crvena zvezda. Zvezdini igrai
direktno iz autobusa uli su na teren. Pauzu u poluvremenu proveli su na klupi za rezerve i
pored nje. Kad se me okonao, sjurili su se pravo u autobus i otili na tuiranje na
Marakanu. to je sigurno - sigurno je.
ZVEZDA I PARTIZAN: Arkan je, meutim, na kraju polusezone napravio greku. U Nikiu,
protiv Sutjeske u kojoj je vaan finansijer jedan od Ranatovievih prijatelja, fudbaleri (i
trener) Partizana dobili su malo batina i izgubili su dva boda. Istovremeno je Budunost protiv
Obilia, pretendenta na titulu, izvela drugi tim. Obili je tako pretekao Partizana i postao
jesenji prvak.
E sad, jedno je udariti na politiki i finansijski (pa i sportski) onemoalu Zvezdu, a neto
sasvim drugo kaiti se s Partizanom iza koga stoji ovek S Prstenom. Odmah su se sportske
stranice dnevne tampe poele puniti izjavama elnika Zajednice prvoligaa, FSJ-a,
disciplinskog sudije i koga sve ne sa osnovnom porukom: prvenstvo je neregularno, slubena
lica su pod pritiskom, policija slabo sarauje u obezbeenju reda i normalnih uslova za igru.
Niko, dodue, nije pomenuo Obili, ali sve je nekako vuklo ka njemu. elnicima FSJ-a, pre
svega Miljaniu i Bulatoviu, oigledno je potreban rtveni jarac, poto su, uzevi digitron i
pogledavi na kalendar, shvatili da sezona nikako ne moe da se zavri do maja. Da bi se
sauvale privilegije, valja rtvovati nekoliko niih funkcionera, ali i Obili koji ne moe da
otvori raun u stranoj banci, a poslovanje s dinarima u domaem fudbalu naputeno je jo
dok je Tito bio iv. Sve mirie na novu koaliciju Zvezda-Partizan-elnici FSJ. Arkanova smrt
samo e ubrzati taj proces, a Obili bi za koju godinu mogao da se vrati na svoj realni nivo na "derbije" sa Sineliem.
Uro Komlenovi

<< VREME | BR 1057 | 7. APRIL 2011.

Veoma organizovani kriminal >

Poreklo bogatstva eljka Ranatovia Arkana

milo vasi
Podizanje optunice protiv estradne radnice i Arkanove udovice Svetlane Cece
Ranatovi izazvalo je novo zanimanje za poreklo novca tog famoznog branog para.
Fenomen branog para Ranatovi najbolji je pokazatelj bezdravlja, nemorala i
bestidnosti Miloevieve novokomponovane Srbije
eljko Ranatovi Arkan (i jo nekoliko identiteta odranije poznatih organima),
neprealjeni Komandant i srpska majka, imao je dva paralelna ivota. Ta dva ivota

radnika Dravne bezbednosti (od najkasnije 1983, pa do kraja ivota) i ozbiljnog

kriminalca preplitala su se na nain njemu veoma koristan, pa i povremeno zabavan.

NA VRHUNCU SLAVE: Arkan i Ceca Ranatovi

Poetak je poznat i banalan: imao otac pukovnik sina barabu, pa ga zaposlio kod
Udbe. Sin je, u meuvremenu, pokazao (i usavravao do kraja ivota) zavidan talenat
za oruane i druge pljake, to je Udbi odgovaralo po opisu poslova i radnih
zadataka iz sistematizacije. Mladoj nadi Udba je odgovarala jo vie: on njima svri tu
i tamo pokoji posli po inostranstvu, a oni ga pokrivaju ovde, snabdevaju pravim
lanim identitetima (njegova slika, a druga imena na pravim ili skoro pravim
pasoima) i uopte ga paze. Od te stare Udbe, dodue, niko nije video velikih para, ali
kompenzacije su bile vie nego dovoljne, jer su se pretvarale u gotovinu. Nije se
Arkan mnogo brinuo za pare: imao je, to ree Rable, 67 naina da ih stekne, od ega
je najpoteniji bila kraa. U kocki, kojoj je bio sklon, drao se naela da je .357
magnum jai od etiri keca, kao to mogu da posvedoe Panevci.
Kad se stabilizovao i kad ga je krenula ta simbioza sa Udbom, usavrio je taktiku:
poto vie nije smeo u Evropu od raznih poternica, razvio je tamo mreu pomagaa.
Oni mu "tipuju" manju banku ili zlataru; on poalje jutarnjim avionom ekipu iz
Beograda koja doe, opljaka, spremi plen i vrati oruje kod saradnika i po podne
uhvati avion za Beograd dok se Nemci jo nisu avizali da ta to bi. Posle se plen
strpljivo i s dunom panjom utopi, a pare podele bratski i poteno (nikad na pola). U

Beogradu se uglavnom pazio da pravi probleme, ali ivot ne bira; loa srea. Prvo je,
novembra 1983, pucao i teko ranio dva milicionara iz 10. stanice (Palilula), koji su se
u neznanju napravili pametni i doli mu kod majke Slavke na gajbu da ga uhapse.
Ispalo je da je "lice kolega", kako se izrazio voa patrole kad je stigao na lice mesta u
ulici 27. marta. Puten je posle dan-dva i nikom nita. Onda je, nekoliko meseci
kasnije, udarcem revolvera slomio ruku nekom oveku u liftu, jer je ovaj imao
primedbu na buku iz ilegalne kockarnice u Lole Ribara gde je Arkan zalazio. To je
tadanjem GSUP Beograda prevrilo meru i stvar je dola do suda. Tu dolazi do
veoma neprijatne situacije: upitan za zanimanje, graanin Ranatovi kae da je
radnik Dravne bezbednosti SUP-a. Tuilac skae i kae da to nije istina; Arkan kae
da jeste i na iduem roitu pokazuje papire iz kojih se vidi da je kredit za kupovinu
kue u Ljutice Bogdana dobio od DB SSUP-a, iji je radnik. Stvar je smirena
uslovnom presudom koja se negde izgubila.
RATNA AKUMULACIJA: Tako je Arkan postao Neko i Neto u beogradskoj ariji.
Vozao se okolo u ruiastom kadilaku sa plavim prozorima, obilazio kockarnice i
pojavljivao se gde treba. Dve uspene karijere kriminalna o kojoj nije mnogo priao
i udbaka kojom se hvalisao nainile su od njega legendu. Onda je 1990. Radmilu
Bogdanoviu, ministru unutranjih poslova, zatrebala jedna takva legenda da uvede
red u redove fudbalskih navijaa koji su poeli da pokazuju sasvim nepotrebne
politike simpatije za Vuka Drakovia i SPO. Arkan uskoro postaje voa navijaa
Crvene zvezde i struno organizuje "Delije", po poznatim principima subordinacije i
lojalnosti inae... Sve to zasigurno nije radio besplatno; znamo oveka. Poto se
pokazao kao uspean organizator i poto je pustio odgovarajue politike zvuke,
Arkana Miloevi i ia Radmilo angauju po liniji Knina i Mile Martia, kao oveka
vanog u Zvezdi, to je tamo od znaaja. Da skratimo priu: novembra 1990. Arkana i
jo dva lika hapsi hrvatska policija u Dvoru na Uni i nalazi im nekoliko komada za
civile nedozvoljenog oruja. Posle veoma zanimljivih pravosudnih peripetija, on
marta 1991. biva puten da se brani sa slobode, iz Remetinca (to je njihov CZ) ide
ravno na Pleso i privatnim avionom za Beograd; soli na rep. Legenda kae da su to
putanje (za koje predsednik sudskog vea nije ni znao) sredili Miloevi i Tuman, a
operacionalizovali Bogdanovi i Boljkovac, njegov hrvatski kolega.
Po povratku u Beograd, Arkan osniva Srpsku dobrovoljaku gardu od navijaa,
kriminalaca, bivih legionara i slinog sveta i stavlja se na raspolaganje Srpstvu
vaskolikom. Na vidiku je bio dobar posao, kako e se ispostaviti.
Ne ulazei sada u sjajno izvedeni marketing patriotskih medija i politiara,
zadraemo se na taktici i poslovima. Srpska dobrovoljaka garda istakla se u dobro
organizovanoj sistematskoj pljaki, prvo po Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu
(gde e se zadrati do kraja), ali i po Severnoj Dalmaciji, Bosanskoj Posavini i drugim
lokacijama. Vojne zasluge su donekle zasenjene ovim podvizima ako je vojnih
zasluga, osim psiholokog rata, uopte i bilo. Naime, izali su bili na takav glas da je
dovoljno bilo rei da "arkanovci dolaze", pa da cela sela pobegnu u zbegove. Ili su
iza redovne vojske (ako se to moe tako nazvati) i pljakali metodino i sreeno: prvo
gotovina i zlato; onda crna tehnika (elektronika), automobili i motorna vozila; zatim
bela tehnika i poljoprivredna mehanizacija; itd. Posebno su imali pik na banke
(gotovina i ekovi), policijske stanice (zbog peata i obrazaca za line karte, pasoe,
vozake i saobraajne dozvole) i optine. Sve je to bilo dovoeno na zborna mesta,
klasifikovano i otpremano za Srbiju, gde je ilo u maloprodaju preko pouzdanih veza.

U Erdutu i jo nekim mestima Arkan se dokopao ogromnih koliina vina iz lokalnih

podruma i prodavao ih je beogradskim i drugim ugostiteljima, to je dovodilo do
neprijatnih scena u kafanama, ali i na putevima kada je vojna policija pokuavala da
zaustavi i pregleda Arkanove konvoje kamiona. Nije im uspevalo.
CIGARETE I HRASTOVINA: Posle Vensovog plana, poetkom 1992, Arkan i
SDG ostaju bazirani u Slavoniji i Baranji, sa kratkim ekskurzijama u Bosnu, gde
Mladi nije ba mnogo mario, mada je Biljana Plavi uvek gajila nena oseanja za
Arkana. Sve do mirne reintegracije Sektora Istok (Slavonija, Baranja i Zapadni Srem)
u Hrvatsku, 1997, Arkan i njegovi praktino su jedina policija na tom terenu. Sva
njihova vozila (uglavnom "micubii pahero") imaju plave table srbijanskog MUP-a i
plava svetla i sirene. Odatle i tolike policijske uniforme, oprema i oruje u kui u
Ljutice Bogdana. Tu poinju verovatno najbolji Arkanovi poslovi ikad: verc cigareta,
tenih goriva i slavonske hrastovine. Naime, cigarete, tena goriva i strateki vana
roba podlegale su sistemu kvota koje je Dravna bezbednost dodeljivala svojim
poverljivim licima, ugraujui se naravno. Bracika Kertes drao je carinu, a
Arkanove poslove u Erdutu vodila je Stanislava ooroska, kasnije kuma Cece
Ranatovi, trenutno slui kaznu od 14,5 godina u Makedoniji zbog verca pola tone
kokaina. Sektor Istok UN nije bio pod sankcijama (nepravednim i nezasluenim), pa
je Arkan naveliko trgovao i ugraivao se naravno. Tu su ile cigarete (ravno na ulice
u Srbiji), nafta iz uvoza i iz eletovaca i derivati; sve. U bratskoj saradnji s Goranom
Hadiem, Arkan je sekao najbolju slavonsku hrastovinu i prodavao je izvesnom
trgovcu ovde (ime i firma poznati redakciji), a ovaj je izvozio dalje u Evropu kako je
znao. Osim toga, Arkan je 1993. uao i na Kosovo sa svojom strankom SSJ i
pozabavio se reketiranjem lokalnih trgovaca i vercera. Kad je slavonskom veselju
doao kraj 1997, Arkan se ovde posvetio i vercu cigareta i ostalog, ali i fudbalu, o
emu u drugom tekstu. Vanije je neto drugo: Arkan je svoj lik, delo i karijeru
konano lansirao u "statusferu" beogradskog "visokog drutva" venanjem sa
estradnom radnicom Svetlanom Cecom Velikovi, "slavujem iz itorae". Jedna
ikona nala je drugu, na optu egzaltaciju i mrckanje. Bio je to dogaaj ("event")
decenije, apsolutna apoteoza estetike, etike, religije, ureivake politike medija i
politike Miloevieve Srbije; dalje i nie od toga ne moe. ak je uz gusle opjevano.
Uostalom, imate sve to na Jutjubu... Svako ko je u tom drutvu bio Neko doao je da
se ulihta Komandantu i to je postao obiaj. Svojim oima sam nekoliko meseci
kasnije u Klubu knjievnika gledao kako Hadija Anti i Saa Tijani ponizno odlaze
u drugi kraj sale da se uz potovanje jave Arkanu i Ceci koji su upravo uli. Nije bilo
lepo.
Onda je 15. januara 2000. Komandantova karijera bila okonana hicima iz pitolja u
holu Interkontinentala; istekao mu je bio rok trajanja, pa su ga ubili isti takvi kao i on.
Nego, vratimo se mi biznisu: za sve te godine i uz Arkanov dokazani smisao za
poslove, poslovne prilike i tedljivost, tu se zasigurno nakupilo para. Fudbalske
mahinacije, opisane u drugom tekstu, oigledno su bile tek pumpa za pare i utaju
poreza, ega se ova vlast malo prekasno dosetila. Tu, uzgred, spada i pomenuta ga
ooroska, ali je opravdano odsutna, pa je nema na optunici. Po svem sudei, sve te
pare od pljake, verca, krae, reketa i utaje poreza na vreme su bile proprane,
zaprane i isprane i zavrile su na nekim egzotinim ostrvima i po evropskim
dravicama i dravama gde se ne pita odakle. Ceci i Lidiji sada mogu da oduzmu
hajde da kaemo desetinu ili petinu ukupno ostvarenog neto-prihoda. Toliko mogu

da podnesu, samo da ne bude mnogo zatvora, ali i to e se teko desiti Ceca

Ranatovi je ipak zvezda.

<< VREME | BR 628 | 16. JANUAR 2003.

eljko Ranatovi, 19492000 >

Posmrtni ivot Komandanta

dejan anastasijevi
Tri godine nakon ubistva u Interkontinentalu, mit o pokojnom Ranatoviu nastavlja
da se iri Srbijom i svetom. Zatieni svedok u procesu protiv Slobodana Miloevia,

poznat kao K-2, potvrdio je da je traio zatitu zbog svoje "upletenosti" u

Ranatovievo ubistvo. Posle tih rei, suenje je zatvoreno za javnost, ali je mnoge u
Beogradu uznemirila mogunost da se na atentat u Interkontinentalu baci vie
svetlosti

Kada je 21. januara 2000. u prisustvu oko 10.000 potovalaca i morbidnih radoznalaca
na beogradskom Novom groblju sahranjen eljko Ranatovi Arkan, nekima je to
izgledalo kao kraj jedne gotovo neverovatne karijere. U svoj relativno kratki ivot,
Ranatovi je utrpao vie uloga nego to je to izgledalo mogue. Poeo kao uliar i
lopov, nastavio kao razbojnik i ubica u dravnoj slubi, a zavrio kao biznismen,
politiar, sportski radnik i mu najtraenije estradne zvezde. Ispada gotovo normalno
da tako pretrpana biografija nastavlja da radi i posle smrti subjekta. Posle svega to je
u protekle tri godine reeno u vezi s Ranatoviem, dobija se utisak da o njegovom
ivotu i smrti znamo manje nego u vreme kada je ubijen. Oni koji su ga za ivota
koristili kao paravan otkrili su, izgleda, da im mrtav moe biti jo korisniji.
Policija je, na opte iznenaenje, posle atentata relativno brzo oznaila izvestan broj
lica kao izvrioce, ali je tokom istrage i suenja mnogo toga dovedeno u pitanje (vidi
okvir). Nikada, na primer, nije pronaeno oruje iz kojeg je na Ranatovia pucano;
balistiari su iz tela izvadili metke razliitih kalibara. Nikada nije utvreno na koji je
nain organizovana grupa atentatora, ni za koga su radili, mada se tota moe
zakljuiti iz injenica da je veina u nekom trenutku radila za policiju. Nikada,
konano, nije utvren motiv ubistva, mada se o motivu i nalogodavcima mnogo
govorilo svuda, osim u istrazi i sudnici. I to je najudnije, bliski saradnici i porodica
pokojnika ne insistiraju na tim pitanjima, ve se prave da je sluaj zatvoren.

Sluaj, meutim, ne samo da nije zatvoren, nego se jo od ubistva uporno otvara.

Najpre je ubijeno nekoliko ljudi za koje su pokojnikovi drugari verovali da su upleteni
u atentat: sva ta ubistva i danas se vode kao nerazjanjena. Zatim je izbio sudski spor
izmeu Ranatovieve udovice i njegove dece iz ranijih brakova; to je reeno

nagodbom. Zanimljivo je, meutim, da je Ranatovi posmrtno umean i u relativno

skoranji sluaj hapenja grupe eljka Maksimovia Make: jedan od privedenih,
Dragan Ili Limar, tvrdio je da je arsenal oruja koji je naen u njegovom stanu
pripadao Ranatoviu, koji mu ga je, kao, ostavio na uvanje (oruje je u stvari bilo
novo i poteklo je iz magacina MUP-a). Sudija je svejedno bio dovoljno impresioniran
tom priom da Ilia pusti.
Pokojnik je, sem toga, bio aktivan i u inostranstvu. Pojedini istraitelji Hakog
tribunala, koji su arko eleli da Ranatovia vide u pritvorskoj jedinici u
eveningenu, neko vreme su sumnjali da je Ranatovieva smrt u Interkontinentalu
izreirana za njihove oi i da Arkan nastavlja da ivi pod drugim imenom i likom (tu
su bili u pravu, ali samo metaforino). Kada je tokom NATO bombardovanja ispred
svog stana u Londonu ubijena Dil Dando, popularna engleska televizijska voditeljka,
neko vreme se sumnjalo da iza toga stoji Ranatovi, navodno u znak upozorenja
antisrpskim britanskim medijima. Ovu tezu do poslednjeg trenutka je zastupala
odbrana oveka za koga je kasnije utvreno da je mentalno poremeeni ubica; uzalud,
jer je engleski sud odbacio "teoriju srpske zavere" i osudio optuenog na doivotnu
ludnicu. Zatim, engleske novine su objavile da su ukradene slike Vilijama Tarnera,
koje su nedavno u Nemakoj pronali detektivi iz galerije Tejt, "neko vreme bile u
posedu srpskog gangstera Arkana". Slike su, po svemu sudei, posle krae sluile kao
moneta raznim gangsterskim grupama, koje su ih razmenjivale kao zalog u ilegalnim
poslovima.
Najnovije pominjanje pokojnika, u sudnici Hakog tribunala prole nedelje,
senzacionalno je odjeknulo u Beogradu. Zatieni svedok u procesu protiv Slobodana
Miloevia, poznat kao K-2, potvrdio je da je traio zatitu zbog svoje "upletenosti" u
Ranatovievo ubistvo. Posle tih rei, suenje je zatvoreno za javnost, ali je mnoge u
Beogradu uznemirila mogunost da se na atentat u Interkontinentalu baci vie
svetlosti. Ranatoviev naslednik na elu Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevi
odmah je pourio da proglasi svedoenje svedoka K-2 "izmiljotinom" tvrdei da je
sve u vezi s Ranatovievim ubistvom razjanjeno na sudu. "K-2 verovatno eli da
dobije politiki azil na Zapadu, pa za uzvrat nudi tu priu", rekao je Pelevi u
nedavnom intervjuu. Istovremeno, deo ute tampe sa specijalnim vezama u
policijskom aparatu krenuo je da podgreva stare teorije zavere po kojima su
Ranatovievu smrt organizovale zapadne tajne slube u sklopu zavere protiv Srba.
Ovde je najzanimljivije to to je K-2 svedoio kao bivi pripadnik Crvenih beretki,
borbene jedinice Resora dravne bezbednosti zvanino poznate kao Jedinica za
specijalne operacije. Ova jedinica, kojoj se pripisuju ratni zloini u Hrvatskoj, Bosni i
na Kosovu, od osnivanja je bila bliska Arkanovoj Srpskoj dobrovoljakoj gardi, s
kojom je po potrebi rezmenjivala borce, "tehniku" i komandni kadar. Jo zanimljivija
stvar u vezi sa JSO-om je da su njeni aktivni i rezervni osumnjieni pripadnici
umeani u niz politikih ubistava, otmica i napada unutar Srbije: osumnjieni za
atentat na Vuka Drakovia na Ibarskoj magistrali doli su iz JSO-a, ba kao i nesreni
kamion sa peskom; pojedini osumnjieni za atentat u Budvi takoe. Donedavni
komandant JSO, Milorad Ulemek Lukovi Legija ovih dana se javno prepucava s
odbeglim Ljubiom Buhom umetom oko toga ko po Beogradu ubija, otima, iznuuje
i podmee bombe. U skladu s tim, sasvim je verovatno da je neko iz te jedinice
upleten i u Ranatovievo ubistvo.

Ono to nije jasno jeste nezdravi respekt koji politiari, policija i pravosue pokazuju
prema JSO-u, kao i prema liku i delu pokojnog Komandanta. Potpunim
rasvetljavanjem atentata u Interkontinentalu poele bi da se raspetljavaju veze
policije, paravojske i kriminala, koje je svojevremeno veto upleo Jovica Stanii,
Miloeviev dugogodinji ef tajne policije, pod ijom su komandom sluili i Lukovi
i Ranatovi. Politiki centar koji je stajao iza te sprege odavno se istopio, ali su veze
nadivele i Staniievo penzionisanje i Miloeviev odlazak u Hag. Niko se 5. oktobra
nije usudio da dirne u to klupko, pa stoga nije udno to niko u njega ne dira ni danas.
Umesto toga, postmiloevska vlast uporno naivno veruje da e se taj problem reiti
sam od sebe. Zato nam se i dogaa da kljune injenice o beogradskom podzemlju
saznajemo iz sudnice Tribunala. Iz istog razloga, duh pokojnog Ranatovia nastavie
da nam se ukazuje i ubudue.

Hronologija suenja optuenim za ubistvo Arkana

15. januar 2000. U beogradskom hotelu Interkontinental ubijeni su eljko
Ranatovi Arkan i njegovi prijatelji Milenko Mandi i Dragan Gari. Prema onome
to je saopteno na kraju suenja osumnjienima za ovaj zloin, utvreno je da je
Arkan pogoen sa tri hica, Mandi sa etiri, a Gari sa dva. Mandi je preminuo
odmah, Ranatovi na putu ka Urgentnom centru, a Gari docnije. U pucnjavi je
ranjena i Ljiljana Albijani, posetilac hotela. Jedan od Ranatovievih telohranitelja,
Zvonko Mateovi, pucao je na Gavria i ranio ga u donji deo kime. Ranjenog ubicu
iz hotela je izvukao Dragan Nikoli Gagi, ubacio ga u kola gde je bio Zoran Nikoli
Pegla, a potom se odvezli do bazena "11. april" na Beanijskoj kosi. Tu ga je preuzeo
Dejan Pituli i prebacio do Loznice. U meuvremenu, Vujadin Krsti je angaovao
lekara Milomira Vasiljevia da mu u svojoj privatnoj ordinaciji prui prvu pomo. 18.
januar 2000. Stojan Rankovi je Dragana Nikolia i Milana uriia Mikija
prevezao amcem preko Drine, odakle ih je ore Grubai odvezao do Banjaluke da
bi pobegli u inostranstvo. Miki se posle dva meseca bekstva predao, dok se Gagi i
dan-danas krije, pa je njemu sueno u odsustvu.
19. januara 2000. MUP Srbije objavljuje da su uhapeni Gavri, Pituli i Krsti, a
kasnije u toku istrage uhapeno je jo est lica za koje se osnovano sumnjalo da su
uzeli uee u pripremanju i izvrenju zloina. Jedino je Dragan Nikoli Gagi izbegao
hapenje i do danas se ne zna gde se nalazi. Ovih dana beogradska tampa spekulie o
tome da je upravo Gagi ovek koji se pojavio na suenju u postupku koji se pred
Hakim tribunalom vodi protiv nekadanjeg predsednika Srbije Slobodana
Miloevia.
Leto 2000. Okruno javno tuilatvo u Beogradu podie optunicu protiv desetorice
osumnjienih.
17. oktobra 2000. Poinje suenje u Okrunom sudu u Beogradu. Predsednik
sudskog vea Dragoljub orevi, zamenik predsednika Okrunog suda, vodio je
postupak koji je izazvao veliko interesovanje javnosti. U narednih godinu dana, posle
sasluavanja optuenih, pred sudsko vee je izvedeno preko 70 svedoka na tridesetak

roita. Svi optueni odbili su navode optunice, a oni koji su dali drugaiji iskaz pred
istranim sudijom pravdali su svoj stav injenicom da su bili maltretirani od strane
policije, odnosno, da su im izjave iznuivane. Kontroverzu oko itavog postupka
poveavala je injenica da su uesnici u zloinakom inu bili i iz redova policijskog
sastava, ljudi koji su se tek bili oporavljali od rata na Kosovu. Gavari, Pituli, Krsti,
Grubai svi su na neki nain bili povezani sa srpskom policijom. Zato se oko
procesa plela mrea od nagovetaja da je u itavu stvar bila umeana srpska sluba
Dravne bezbednosti. U intervjuu datom "Vremenu" u zimu 2001. sin pokojnog
Ranatovia Mihajlo takoe je nagovestio da su ovakve sumnje osnovane. Na sudu
pretpostavke o umeanosti Dravne bezbednosti nisu dokazane.
Mart 2000. Kao svedok se pojavljuje bivi ef loznikog MUP-a Vojislav Jeki, koji
je izjavio da su glavni organizatori bili beogradski preduzetnik Andrija Drakovi, u
to vreme ve u zatvoru zbog ubistva, kao i ex-naelnik srpskog DB-a Radomir
Markovi koji je takoe bio pred vratima CZ-a zbog odavanja dravne tajne. Jeki je
rekao da je pokojni Ranatovi 15. januara 2001. na dan kada je likvidiran bio kod
Markovia ne bi li izgladio svau koja se navodno dogodila izmeu njega i Marka
Miloevia, sina biveg predsednika Srbije. Andrija Drakovi je negirao na sudu
svoje uee u zloinakom poduhvatu, to je uinio i Radomir Markovi u septembru
2001. godine. Od poetka suenja kao osnovni problem pokazalo se to to niko od
brojnih svedoka i oevidaca nije precizno mogao da potvdi sumnje tuilatva, tavie,
gotovo svi su izjavljivali da se ne mogu tano setiti ili da nita nisu videli. S druge
strane, izjave osumnjienih takoe nisu sasvim bile logino utemeljene, a deavalo se
da su verzije iste prie razliite. Tako je, na primer, prvooptueni Gavri izjavio da
barut na njegovom demperu potie od petardi, jer je dva dana ranije slavio s
prijateljima doek srpske Nove godine.
Septembar 2001. Dogodilo se i da je jedan od optuenih Zoran Nikoli zvani Pegla u
jednom trenutku priznao navode optunice, pa se njegova izjava uzima kao nosea u
formiranju celokupne prie o ubistvu trojice u Interkontinentalu. Opet, na sudu je
Pegla izjavio da je bio prinuen da da takav iskaz jer je bio podvrgnut posebnoj obradi
u policiji, za ta je imao dokaze iz bolnice. Na kraju, Nikoli nije doekao okonanje
procesa jer je preminuo od side.
26. oktobra 2001. Neto vie od godinu dana po zapoinjanju suenja i dvadeset
meseci od poinjenih ubistava, sudija orevi je proitao presudu. U svom zavrnom
slovu istakao je da je sluaj bio teak i da se nije ilo na utvrivanje nalogodavaca.
Optuenima je poruio da, s obzirom na to da su relativno mladi, nije trebalo da ine
takve stvari jer im slede velike kazne. Gavri je "dobio" 20, a odsutni Gagi i Miki
(koji se posle nekoliko meseci skrivanja sam predao) po 15 godina robije. Sauesnici
"s terena" proli su s kudikamo manjim kaznama.
Oktobar 2002. Vrhovni sud Srbije ukinuo je prvostepenu odluku Okrunog suda i
vratio sluaj na poetak.
Slobodan Georgijev

 1907. , 33
( ) , (
).
- 31.
, ,
. .
33 .
2 .
1:
, , .
,
, .
, .
, ,
( ), .
.
, ,
.
.
. .
, . ,
. .
, , .
. .
20 .
.
.
. ,
, . ,
, .
, :
'' , , . .
. . . . !!!
, .
.
.
, : ''
'', . 4
, .
,
, -.
101. .
, 4.
. , -
.
100 ''
.
, , ''.
-
.
2: .

 .
.
, .
.
: '' ,
. . ''.
.
P.S. . ,
.

<< VREME | BR 1121 | 28. JUN 2012.

Kriminal Smrt u automobilu >
Eksplozivno leto i posledice
filip varm
Ubistvo Boka Raievia ukazuje da je jedno od obeleja mafijakih obrauna u
Srbiji, ali i politikih atentata, podmetanje bombi, pucanje na osobe dok sede u kolima
i, uopte, korienje vozila. Kada su i zato zapoele ovakve naruene likvidacije?
Kako su se razvijale i kakve su se metode primenjivale od ranih devedesetih, preko
Duana Spasojevia i njegovog Zemunskog klana do kriminalne grupe Luke Bojovia
Boko Raievi, star etrdeset i dvije godine, ubijen je iza podneva 22. juna na
raskrsnici ulica Cara Duana i Tadeua Kouka u Beogradu. Kako se navodi,
daljinski aktiviran kilogram podmetnutog plastinog eksploziva raznio je njegov
automobil, a od eksplozije povreen je Aleksandar Simi koji se tu zatekao u
slubenom vozilu...
...i eksplozivna naprava koja se aktivira pomou mobilnog telefona
Velika je srea da jo netko nije stradao. U prirodi je ovakvih obrauna da podzemlje
vodi rauna da se, ako je mogue, izbjegnu sluajne rtve. Ne kao to kriminalci
tvrde i kako bi voljeli da se vjeruje zbog nekog kodeksa, nego zato to smrt
prolaznika i drugih osoba van kriminalnog svijeta skree panju pa se policija nalazi
pod dodatnim pritiskom da rijei zloin i uhapsi poinioce. Ali, kao to se vidjelo u
sluaju Raievia, kad je nekome ba zapelo da nekog ubije, nikakvi obziri ne postoje
niti se obraa panja na bilo iji ivot. Blizina djeijeg vrtia, kole, bolnice, gustog
prometa ili velikog broja prolaznika ne igraju tu ama ba nikakvu ulogu.
Raievia su u medijima nazvali kontraverzni biznismen. Prevedeno, to znai da se
sumnja da je povezan sa organiziranim kriminalom, ali da protiv njega nije bilo
vrstih dokaza. Navodi se i da je brat od tetke Andrije Drakovia, stalne muterije
Crne kronike i ovjeka osuenog na robiju zbog ubistva Zvonimira Pleia Plee u
septembru 2000; da je u Pritini, gdje je do 1999. drao diskoteku, slovio za
"ozbiljnog igraa"; da se bavio ugostiteljstvom u Crnoj Gori; da je bio blizak sa
Bojanom Radovanoviem, predsjednikom FK "Novi Pazar" uhapenim zbog
mahinacija sa kreditima, i Nebojom Stojkoviem Stojketom, jednim od efova
Rakovikog klana... Mediji su se bavili Raieviem i prije dvije godine. Tada se u

bati kafia sukobio sa Aleksandrom eriem zato to nije mogao da se isparkira

poto ga je ovaj blokirao svojim vozilom. Epilog: obojica su zavrila u Urgentnom
centru; Raievi je noem ubo i isekao po rukama eria, a eri je Raieviu pucao
u noge, prepone i stomak.
U svakom sluaju, Raievi je samo jedan od "kontraverznih biznismena", ali i ljudi
ija se pripadnost podzemlju ne dovodi u pitanje, ubijenih u automobilu.
PRVA KRV: Poelo je devedesetih. Nakon prvih saekua, kako su prozvana
naruena ubojstva, bezbjednosna kultura podzemlja naprasno je porasla. Do tada,
ugled se gradio na bahatom i razmetljivom ponaanju i kretanju to je trebalo staviti
do znanja da se nikoga ne boji i ni od koga ne preza. Meutim, kada su dvojica
nepoznatih poinilaca izreetala 1991. ora Matia Belog ispred njegove kue, kada
je Aleksandar Kneevi Knele 1992. ubijen u apartmanu hotela "Hajat" i kada je
likvidirano jo nekoliko vienijih likova iz podzemlja, postalo je jasno da je avo
odnio alu. Jer, nisu vie u pitanju bili adrenalinski obrauni po kafanama i
vlastorune osvete, ve su izvor prijetnje predstavljali profesionalni timovi ubica.
Ukratko: svako tko se na veliko bavio reketom, heroinom, ilegalnom kockom,
prostitucijom, vercom deficitarnih sirovina i slinim, morao je da se osvre, da pazi
da nikad ne bude bez naoruane pratnje, provjerava gdje ulazi, planira kretanje...
Drugim rijeima, da maksimalno onemogui da mu bilo tko prie.
Jadac je automobil. Ranih devedesetih, podzemlje je shvatilo da su rtve najranjivije
kada sjednu u vozilo. Pod jedan osoba ija se smrt eli najlake se prati tako to se
slijedi njen automobil; pod dva panja napadnutog usmjerena je na pokretanje
motora i isparkiravanje; pod tri u nekoliko sekundi koliko napad traje nema
mogunosti da nae zaklon i uzvrati. Pitolji s metkom u cijevi nisu zatita kada
ubojice iskoe i otvore vatru po oferajbni, vratima, vjetrobranskim staklima...
Sluaj Gorana Vukovia Majmuna moe se uzeti kao tipian. Na efa Vodovakog
klana i ovjeka koji se prouo ubivi 1986. u Frankfurtu Ljubomira Magaa zvanog
Ljuba Zemunac, svojevremeno najveeg mafijakog efa sa podruja bive
Jugoslavije, pokuano je izmeu 1991. i 1994. bar pet atentata. Dva puta su na
Vukavia pucali ispred njegove diskoteke "Luv" i oba puta promaili, a jednom je on
sa svojim ortacima iznenadio dvojicu pripadnika tadanjeg saveznog SUP-a na radu u
podzemlju dok su ga ekali u zasjedi; u pucnjavi i guanju, Vukovi i jedan od
napadaa su ranjeni, a drugi je pobjegao. ef Vodovakog klana nikad se nije krio,
ali kako je vrijeme odmicalo sve vie je bio na oprezu. Tko god da mu je radio o
glavi, tada je u saekue uveo kljuni element automobil. Pokuaj sa postavljanjem
bombe pokazao se kao neuspjean. ini se da se Vukovi itav dan vozikao sa
eksplozivnom napravom privrenom po svoj prilici na brzinu ispod poda kola na
parkiralitu restorana "Tifani". Bombu su na kraju uoili i skinuli lanovi njegovog
klana. Neuspjean je bio i napad "zoljom". Raketni projektil ispaljen sa livade
nedaleko od Vukovievog stana u naselju Brae Jerkovi proao je izmeu sjedita
njegovog forda sijere i eksplodirao raznijevi iza parkiran reno 4; sam Vukovi proao
je sa manjim opekotinama. Tako je doao 12. decembar 1994. Vukovi i dva njegova
pratioca izali su iz kockarnice u kafani "Zona Zamfirova" i prije nego to su uli u
automobil parkiran pored Jugoslavenskog dramskog pozorita, rutinski su pogledali
da li im je netko prikaio kakav eksploziv. Onog trenutka kada su se vrata BMW-a
850 zatvorila, iz mraka parka Manje istrala su trojica maskiranih napadaa sa

automatskim orujem. Novine su poslije pisale da je naeno 168 aura; Vukovi i

njegov pratilac Duko Malovi bili su na mjestu mrtvi. Ovaj tip saekue ponovie se
potom jo dosta puta u Beogradu.
DINAMITAI: Za prvi uspjean napad podmetanjem eksploziva u automobil, uzima
se ubistvo Rade Meeda, vlasnika tada najveih kockarnica u Srbiji. Bomba u
njegovom dipu aktivirana je 1994. daljinskim upravljaem uzetim sa djeije igrake
automobila dok se Meed ukljuivao u promet u Ulici kneza Miloa. Poinioci nikad
nisu otkriveni.
Ipak, ovaj oblik saekue nije tako esto koriten. Mada je uslijed ratova u bivoj
Jugoslaviji na raspolaganju bilo trotila i vitezita, ali i plastinih eksploziva poput
semteksa (u argonu "eh"), PEP-a 500, te nekih starijih poput M5-A1, P-20, P-64 i
NP-65, ini se da je tekou predstavljalo nalaenje osoba osposobljenih da naprave,
podmetnu i u pravo vrijeme detoniraju bombe; kriminalci jesu brutalni i odluni, ali
nipoto tehniki obrazovani. Gdje je leala regrutna baza vidjelo se jeseni 1997. u
Niu. Tada je ispod dipa Branislava Matia Luleta, po sopstvenim rijeima "kralja
nikog podzemlja", naen raskomadan le Sinie uria ureta, pripadnika 63.
padobranske brigade Vojske Jugoslavije; dok je postavljao bombu, neto je krenulo
naopako. Ali, ako ure nije dobro izuio zanat, sigurno ima dovoljno onih koji jesu po
raznim vojnim i paravojnim jedinicama; ako su pripadnici Crvenih beretki uestvovali
u atentatima na premijera Zorana inia, lidera Srpskog pokreta obnove Vuka
Drakovia i biveg predsjednika Predsjednitva Srbije Ivana Stambolia, nije
postojao razlog da svoje usluge ne iznajmljuju za podmetanje bombe pod vozila
efova kriminalnih klanova. Problem je, dakle, bio u neem drugom.
Kada su saekue uestale i kada je svima u podzemlju postalo jasno da je svaki
ulazak u automobil skopan sa rizikom, oprez se poveao do maksimuma. Svako
vozilo svakog mafijakog efa uvano je dvadeset i etiri sata: kod kue u dobro
obezbjeenim garaama; na parkinzima pod nadzorom vozaa i drugih momaka iz
kriminalnog klana. Ali, ako iz tog razloga od podmetnutog eksploziva u vozilima nisu
ginuli voe kriminalnih klanova, stradavali su obini mafijai bez mogunosti da
organiziraju danonono uvanje svojih vozila ili ona vrsta kontraverznih i ostalih
biznismena koja je smatrala da je bezbjedna.
Od bombe podmetnute u vozilo i aktivirane mobilnim telefonom poginuo je tako u
oktobru 2007. Marko Filipovi Taki, koga su povezivali sa Dorolskim klanom.
Godinu dana kasnije, policija je uhapsila trojicu "minera" dok su postavljali dva
kilograma plastinog eksploziva ispod audija Neboje Stojkovia Stojketa, jednog od
efova Rakovikog klana. U Zemunu je u januaru 2010. od eksplozivne naprave
postavljene u njegov evrolet povreen Nikola Sandulovi, predsjednik Saveza
golubara Srbije i ovjek sa vrlo koloritnim ivotom. Bombe u automobilima
eksplodirale su ne samo po Beogradu, ve i po drugim gradovima u unutranjosti
Srbije, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini...
Miniranje neijih kola, izgleda, visokorizian je posao. U jesen 2002, dok je
postavljao bombu ispod audija A6 isvjesnog A.. u centru Beograda, u nenadanoj
eksploziji poginuo je Ivan Konti iz Budve. Na slian nain, u glavnom gradu, stradao
je u oktobru 2009. Strahinja Raeta podmeui eksploziv pod dip svog ortaka M.M...

BORBENI AUDI: Ako je bilo veoma teko ili gotovo nemogue podmetnuti bombu
pod automobile mafijakih glaveina i mogunost da se likvidiraju dok ulaze u vozilo,
poput naina na koji je ubijen Goran Vukovi Majmun, s vremenom je postala sve
tee izvodljiva. Em je oko efova klanova bilo sve vie ljudi, em su ti ljudi pazili na
ulazak i izlazak iz vozila, em je ovaj tip saekue bio prilino kompliciran. Trebalo je,
naime, due vrijeme pratiti rtvu, procijeniti gdje e se i koliko zadrati, na to mjesto
dovesti ubojice i prikriti ih, rizikovati sukob i pucnjavu po ulici... Duan Spasojevi,
ef Zemunskog klana, dao je novo znaenje naruenoj likvidaciji u automobilu.
Spasojevi je na beogradske ulice izveo, kako ga je on nazvao, borbeni audi. Njegovu
"posadu" inili su voza, koji se po potrebi mijenjao, i dvojica manje-vie stalnih
lanova Sretko Kalini i Mile Lukovi Kum. Po Spasojevievom nareenju, ostatak
Zemunskog klana, rasporeen u kolima na kljunim takama po saobraajnicama,
pratio je rtvu od momenta kad je sjela u vozilo; broj ljudi u automobilu nije igrao
nikakvu ulogu. U odreenom trenutku, oglaavao se mobilni telefon u borbenom
audiju: Kalini i Lukovi dobili bi podatke gdje je osoba ije je ubojstvo Spasojevi
naredio, a to su obino bili iroki bulevari na Novom Beogradu. Voza borbenog
audija tada bi nagazio na gas, sustigao vozilo sa svojom rtvom, a kada se automobili
izravnaju, Kalini i Lukovi otvarali su vatru iz kalanjikova... Mirko Tomi Bosanac,
Radoslav Trlaji Bata Trlaja, Zoran Davidovi anda, Zoran Uskokovi Skole,
Sredoje ljuki ljuka, Jovan Guzijan Cuner, samo su neki od ljudi iz podzemlja iji
su tela naena u izreetanim vozilima ostalim iza borbenog audija.
Nije svaki put ilo glatko. Kada je 27. aprila 2000. Skoletov voza i tjelohranitelj na
raskrsnici ulica Kneza Vieslava i pilota Mihajla Petrovia ugledao u retrovizoru kako
kroz prozor borbenog audija izviruju cijevi kalanjikova, velikom brzinom je krenuo
kroz crveno svjetlo na semaforu. Uslijedila je filmska jurnjava: Kalini je iz praznio
okvire kalanjikova na automobil iz koga je Skole je uzvraao paljbu pitoljem.
Jurnjava i pucnjava trajale su bar petnaest minuta: vozila su prolazila na crvena svjetla
na semaforima, udarala u druga kola, a meci su letjeli na sve strane... Na kraju, sve se
okonalo smru Skoleta i njegovog tjelohranitelja Miloa Stevanovia.
Spasojevi i njegov ortak Milorad Ulemek Legija, komandant Jedinice za specijalne
operacije, namjeravali su da ubiju i premijera Zorana inia u automobilu. Dejan
Milenkovi Bagzi, lan Zemunskog klana i kasnije zatieni svjedok, trebalo je 21.
februara 2003. da kamionom izazove sudar kod beogradske Arene kako bi se
zaustavila kolona u kojoj se premijer kretao prema aerodromu; plan je bio da lanovi
ovog klana i Legijina grupe iz Jedinice, skriveni na oblinjem gradilitu, otvore tada
vatru iz automatskog oruja i zolja. Sudar i zaustavljanje, izbjegnuti su samo
zahvaljujui spretnosti inievog vozaa...
Meutim, 12. marta 2003. kada je premijer ini izaao iz automobila u dvoritu
Vlade, ubijen je snajperskim hicem Zvezdana Jovanovia. Nakon ovog atentata u
policijskoj operaciji Sablja razbijen je Zemunski klan, Spasojevi i Lukovi
likvidirani su prilikom hapenja, a Legija se poslije godinu dana skrivanja sam
predao.
Metode saekua ove kriminalne grupe nastavio je da koristi Luka Bojovi okupivi
njene pretekle lanove; izmeu ostalih i glavnog Spasojevievog ubojicu Sretka
Kalinia. Krajem jula 2004. Zoran Nedovi ok umalo je poginuo u napadu po

receptu prepisanom od Spasojevia: na njegovo vozilo Bojovi i Kalini su otvorili su

vatru iz drugog automobila u pokretu na auto-putu na Novom Beogradu. Kriminalna
karijera ove dvojice, kao i vozaa Vladimira Milisavljevia Vlade Budale, tada je
lako mogla da se okona. Nakon to je otvorena vatra, automobil sa napadaima
sudarao se sa kolima napadnutih bar stotinjak metara i, onda, pokvaren zaustavio.
Bojovi, Kalini i Vlada Budala jedva su pobjegli zaustavivi i otevi izvjesni pikap.
Iza njih je ostao jedan ubijeni tjelohranitelj, a dvojica su ranjena kao i sam ok.
Bojovi nije odustajao. Sljedei put, krajem oktobra 2004, on i Kalini pucali su iz
mercedesa u pokretu sa ukradenim vojnim tablicama na kolonu od tri automobila
maksimalno opreznog Andrije Drakovia na auto-putu pored Kvantake pijace.
Zahvaljui srei i, jo i vie blindiranom automobilu Drakovi je ostao nepovreen.
Meutim, poginuo je jedan njegov telohranitelj je poginuo, a trojica su ranjena.
Poslije ovih saekua a la Zemunski klan, Bojovi se okrenuo drugim nainima
likvidacija.
Posljednjih godina relativno su se prorijedile ubojstva u organiziranom kriminalu, pa i
ona vezana za automobile. Razloga je vie, a meu njima nije zanemarljiv ni bolji rad
policije i pravosudnih organa. Meutim, to nipoto ne znai da e saekue jednog
dana nestati. Kao to se organizirani kriminal u sutini ne moe potpuno iskorjeniti,
tako e i obrauni unutar mafijakih klanova zauvijek ostati njegov sastavni dio. A
tom kontekstu, kao to ubojstvo Boka Raievia potvruje, koritenje automobila i
dalje e sa sobom nositi ogroman rizik. Na ovaj ili onaj nain, po ovom ili onom
metodu.

Auto-bomba
Na neki nain, ubojstvo Gorana Mijatovia Mite, efa Beanijskog klana, prilino je
jedinstveno kada je rije o saekuama vezanim za automobile. Naime,
protivpjeadijska mina mrud (naboj od 900 grama TNT-a, 650 elinih kuglica
promjera 5,5 mm posloenih na fragmentacijskoj ploi) postavljena je ispod
ukradenog audija 80. Taj automobil je tokom noi parkiran pored Mijatovieve kode
fabije na Beanijskoj kosi. U jutro 2. oktobra 2006. kada su Mijatovi i njegov
tjelohranitelj Slavko Novakovi prilazili svojim kolima, mina je daljinski aktivirana...
Zbog ovog dvostrukog ubojstva uhapeno je vie osoba.

Paljevine
Obino pred izbore i postizbornom vakumu dolazi do novog mjeanja i podjele karata
u podzemlju. Tko tu ta dobija, a tko gubi, teko je proniknuti. Meutim, oigledno je
da se neto deava dok traje natezanje oko formiranja vlade. Pored ubistva Boka
Raievia eksplozivom podmetnutim u njegova kola, desile su se i tri paljevine iji
poinioci nisu otkriveni. Nepoznate osobe zapalile su 22. juna alfa-romeo u Novom
Sadu novinarke "Kurira" Zorice Radulovi; 25. juna dva maskirana mukarca polila
su benzinom i zapalila ferari Milana K. u garai hotela "Life design"; za poar istog
dana u kome je izgorio splav "Gro" na Novom Beogradu, sumnja se da je
podmetnut... Ovakva krivina djela podzemlje smatra kao posljednje upozorenje.

Kamion ubica
I prvi atentat na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Drakovia izvren je vozilom,
tanije kamionom. Nalog je potekao iz samog vrha reima Slobodana Miloevia,
organizirala ga je Dravna bezbjednost MUP-a Srbije, a atentat su izvrili pripadnici
Jedinice za specijalne operacije. Na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999, voza
kamiona natovarenog pijeskom Nenad Ili naglo je skrenuo iz suprotnog pravca ka
vozilu u kome se nalazio Drakovi. U sudaru je poginuo funkcioner SPO-a Veselin
Bokovi, da bi trenutak kasnije na kamion naletio automobil sa pratnjom iz ove
stranke; smrtno su stradali Zvonko Osmajli, Vuko Rakoevi i Dragan Vuurovi
Gaga. Vuk Drakovi je udom samo lake povrijeen, a zbog ovog zloina osueni
su bivi naelnik DB-a Radomir Markovi, Legija i vie drugih pripadnika JSO-a i
Dravne bezbjednosti.

Svinje, zveri i koljai

ovani Bruska, poznatiji pod nadimkom U Verru (svinja na sicilijanskom dijalektu)
zajedno sa jo jednim pripadnikom Koza nostre stajao je na uzvienju iznad autoputa
u mestu Kapai u blizini Palerma. Bilo je oko pola est popodne 23. maja 1992.
ovani "Svinja" Bruska, jedan od najvanijih i najnemilosrdnijih lanova sicilijanske
mafije, ekao je "dojavu" od svojih kompanjona sa Meunarodnog aerodroma
Palermo. Sat ranije, mafijaki tim za praenje javio mu je da je avion Vlade Italije sa
sudijom ovanijem Falkoneom i njegovom suprugom poleteo sa rimskog aerodroma
ka Palermu. Sudija Falkone bio je poznat kao beskompromisni borac protiv
organizovanog kriminala. U "velikom suenju", zapoetom 1986, uspeo je da poalje
na robiju 360 pripadnika Koza nostre. Meutim, capo di capi Salvatore Toto Rina,
uven pod nadimkom "Zver" i najzloglasniji mafijaki ef u istoriji, uspeo je ne samo
da mu umakne ve i da organizuje nekoliko neuspenih atentata na popularnog sudiju.
Pet dana pre nego to se ovani "Svinja" Bruska popeo na brdace iznad autoputa u
Kapaiju, Tito "Zver" Rina poslao je nekoliko njegovih potinjenih mafijaa,
obuenih u kombinezone radnika za odravanje puteva da u cev kine kanalizacije
ispod traka autoputa postave oko 500 kilograma eksploziva. Udaljen stotinjak metara,
ovani Bruska drao je rukama detonator za daljinsko aktiviranje. "Svinja" je do tada,
po sopstvenom priznanju, iza sebe imao izmeu 100 i 200 ubistava. Tako je zaradio
jo jedan nadimak, samo mnogo jeziviji. Scannacristiani kolja ljudskih bia.
Posle pet dana upornog ekanja kod naputene kuice sa pogledom na mesto na
autoputu gde je bio postavljen eksploziv, ovaniju Bruski se posreilo. Tano u 17.49
23. maja 1992. Bruska je dobio informaciju od mafijakog dounika da je avion sa
sudijom Falkoneom sleteo na aerodrom. Nekoliko minuta kasnije stigla je informacija
da je kolona od tri automobila krenula autoputem ka Palermu, gde je sudija Falkone
imao kuu. Kako nedisciplina i neodgovornost tienih lica nisu specijalnost samo u
Srbiji, tako je ovani Falkone insistirao da lino vozi blindirani automobil fijat
hroma. Falkone je seo za volan drugog automobila u koloni, njegova supruga
Franeska Morvilo (i sama sudija u Palermu) bila je na suvozakom seditu, a voza
je seo na zadnje sedite. est minuta po polasku, "Kolja" Bruska je ugledao kolonu
kako se brzinom od 160 kilometara na sat pribliava mestu na kojem je bio eksploziv.
Strunjaci kau da je Bruska aktivirao eksploziv deli sekunde pre nego to je trebalo.
Uostalom, radio je na oseaj. Nije imao nikakav marker koji bi mu pomogao u

odreivanju trenutka u kojem e pritisnuti dugme detonatora. U strahovitoj eksploziji

poginula su tri lana obezbeenja iz prvog vozila. Njihov automobil je odbaen 60
metara dalje u plantau maslina. Drugo vozilo u kojem je bio sudija Falkone ostalo je
zarobljeno u ogromnom krateru na autoputu. Falkone i njegova supruga davali su
znake ivota, ali su preminuli u bolnici. Voza koji je sedeo na zadnjem seditu
preiveo je, kao i tri policajca koji su bili u treem automobilu.
Dva meseca kasnije Falkoneov prijatelj, kolega i borac protiv mafije sudija Paolo
Borselino, ubijen je u bombakom napadu u Palermu. Ova dva atentata pokrenula su
lavinu graanskih protesta u itavoj Italiji. Pod pritiskom javnosti i medija, italijanske
vlasti su krenule u odsudnu bitku protiv Koza nostre u kojoj je angaovana i vojska.
Tito "Zver" Rina uhapen je 1993. posle godinu dana skrivanja i osuen je na
doivotni zatvor. ovani "Svinja" "Kolja" Bruska krio se sve do 1996. U tom
periodu oteo je jedanaestogodinjeg sina Santa di Matea, mafijaa koji je u istrazi
rekao da je Bruska lino aktivirao eksploziv koji je ubio sudiju Falkonea. Nesrenog
deaka drao je u zarobljenitvu punih 26 meseci da bi ga na kraju surovo muio,
zatim zaklao i potopio deakovo telo u kiselinu.
Bruska je uhapen 20. maja 1996. u seoskoj kui u blizini Agrienta, u opsenoj akciji
u kojoj je uestvovalo vie od 100 policajaca, i kasnije je osuen na doivotnu robiju.
U trenutku hapenja "Kolja" Bruska je ruao sa porodicom i gledao televiziju na
kojoj se prikazivao dokumentarni film o sudiji ovaniju Falkoneu povodom etvrte
godinjice njegovog ubistva.
Radoslav ebi

<< VREME | BR 1102 | 14. FEBRUAR 2012.

Prilozi za biografiju; Vladimir Milisavljevi Vlada
Budala >
Nadniar iz Klana
f. .
Po emu je poznat, ta je sve radio i gde se skrivao ovek za koga se tvrdi da je
poslednji pripadnik Zemunskog klana lien slobode
"Ubila te je grupa u kojoj se nalaze Pacov, Prevara i Budala", rekao je potpredsjednik
Demokratske stranke Zoran ivkovi 15. marta 2003. na odru premijera Zorana
inia. Javnost je tada prvi put postala svjesna postojanja Vladimira Milisavljevia
zvanog Vlada Budala. Meutim, za razliku od Mlaana Miia Pacova iz Poarevca
osuenog na deset godina zatvora zbog dilanja heroina, Dragana Stankovia Prevare
osloboenog nakon to je u pritvoru proveo nekoliko mjeseci, sve do 9. februara nita
se nije znalo o sudbini Milisavljevia. Tog dana ga je panjolska policija uhapsila u
Valensiji dok je u restoranu "Bodega La Paz" zajedno sa trojicom ortaka jeo file
minjon s peurkama i tunom.

DEVET GODINA SKRIVANJA:

Vladimir Milisavljevi
Milisavljevi, roen 1976. u Beogradu, postao je 1998. ili 1999. jedan od prvih
pripadnika grupe mlaih i u podzemlju neafirmiranih kriminalaca koju je tada okupio
Duan Spasojevi; policajci i novinari kasnije su ih prozvali Zemunski klan. Moda je
nadimak Vlada Budala stekao zato to je, kako neki tvrde, upisao fakultet ili viu
kolu, a moda i zbog toga to je u odreenoj situaciji naprosto ispao budala. Izvjesno
je, meutim, da je sve to je posjedovao, ukljuujui i vlastiti ivot, pripadalo
Spasojeviu.
POTENCIJALNI PUTNIK: "Jednom je Vlada Budala napustio drutvo u odsustvu
je uzimao drogu pa se Spasojevi na njega estoko naljutio", rekao je pripadnik
Zemunskog klana Duan Krsmanovi na suenju za ubojstvo premijera inia.
"Govorio je da ko ga ne poslua moe od njega da ode samo sa nogama napred i u
vrei."
Milisavljevi nije "otiao u Kanadu" tako je Spasojevi zvao ubojstva i zakopavanja
na zabaenim pustopoljanama svojih ljudi koji su se, kako je govorio, "osilili i otrgli
kontroli" ve se "sredio i unormalio" i nastavio da radi sve to je od njega traeno.
Kako su svjedoili Krsmanovi, Miladin Suvajdi, ura Mutavi i drugi, zajedno sa
ostalim lanovima Klana, Vlada Budala je satima i danima sjedio u bunju, kafiima i
automobilima, pratei osobe ije je otmice ili ubistva naredio Spasojevi; nabavljao je
ukradene automobile za likvidacije i "specijale", mobilne telefone koje su on i njegovi
ortaci mjenjali svakih nekoliko dana; starao se da "komitenti" Klana uredno isplauju
preuzeti heroin; pomagao je Miloradu Ulemeku Legiji u postavljanju etiri
protivtenkovske mine u rupu na putu u okviru "Plana B" za likvidaciju Ljubie Buhe
umeta; po "tekovima", kako su nazivali tajne stanove, razraivao je detalje
Spasojevievih naredbi sa ostalim lanovima bande...
Milisavljevi nipoto nije bio iskljuivo zaduen za logistiku i podrku u okviru
Zemunskog klana. Ako je u novembru 2000. samo vozio automobil u koga je uguran
Vuk Bajruevi, u dvije druge otmice igrao je kud i kamo aktivniju ulogu. Upravo je
on, godinu dana kasnije, ispred ekipe iz Klana priao biznismenu Miliji Baboviu na
parkingu jednog sportskog centra i prodrao se "policija, ulazi u kola". Kada je
Babovi to odbio, Vlada Budala ga je udario pitoljem po glavi i ubacio na zadnje
sjedite vozila. Kao policajac predstavio se i prilikom otmice narkodilera Suada
Musia kod Slavije im je Musiu rekao da ga hapsi zbog droge, otpora nije bilo.
Zapaenu rolu Milisavljevi je odigrao i u otmici biznismena Milorada Mikovia
ispred sjedita njegove kompanije na Novom Beogradu, a zbog tog krivinog djela
zajedno je sa Spasojeviem, Milom Lukoviem Kumom i jo nekolicinom iz Klana
proveo est mjeseci u pritvoru u Centralnom zatvoru. Inae, svi su uhapeni u Parizu,
odakle su namjeravali da skoknu do Bogote; da vide valjda kako bi u svoje djelatnosti
mogli i da ukljue i verc kokaina na veliko.
KALANJIKOV I BORBENI "AUDI": Vlada Budala je i direktni izvrilac bar tri
ubojstva. Dok je Aleksandar Simovi upravljao "borbenim audijem" tako su u
Zemunskom klanu zvali kola iz kojih su otvarali vatru Milo Simovi i on su pucali
iz kalanjikova i ubili Srana Ljujia u drugom vozilu u pokretu 20. novembra 2000.
kod zgrade Centralnog komiteta na Novom Beogradu. "Milo Simovi i Vlada Budala

uvek su se preganjali ko bolje puca", rekao je Krsmanovi na suenju. "Priali su

kako je Milo loe pucao i da je u stvari Srana ubio Vlada", kae u svom svjedoenju
ura Mutavi.
Osim u Ljujievom, Milisavljevi je direktno uestvovao i u ubojstvima eljka
Bodia 27. decembra 2000. i eljka krbe i Nenada Batoanina 26. novembra 2002. U
oba sluaja, pucano je iz jednih u druga kola u pokretu, oba puta su iz kalanjikova
pucali Vlada Budala i Milo Simovi, prvi put je vozio Aleksandar Simovi, a drugi
Dejan Milenkovi Bagzi. Svi ubijeni su imali svoje mjesto u podzemlju izuzev
Batoanina, pripadnika tadanje savezne policije...
ivot Vladimira Milisavljevia kao i svih ostalih lanova Klana od poetka 2000. do
marta 2003. odvijao se po vrstim Spasojevievim pravilima: odreivao im je kako da
se oblae, kakve automobile da voze i gdje da stanuju; nisu smjeli da se uzajamno
drue, ali su zato morali da cinkare jedni druge; konano, svi oni su dvadeset i etiri
asa stajali na raspolaganju svom efu i nitko od njih nije imao privatni ivot. Vlada
Budala bio je u potpunosti uklopljen u taj svijet. Moda je Spasojeviu i povjerovao
da oni "ubijaju za dravu". Meutim, kako je svjedoio Krsmanovi, kao jedan od
prvoboraca Klana Milisavljevi nije stekao pravu legitimaciju Dravne bezbjednosti.
To obeanje dato nakon Petog oktobra Spasojevi nikad nije odrao; za utjehu, Vladi
Budali je dat pitolj registriran na nekog iz Jedinice za specijalne operacije. I kada je
rije o podjeli para, Spasojevi je bio krajnje nepouzdan: Milisavljevi je za uee u
otmici Vuka Bajruevia dobio 50.000 njemakih maraka, ali je taj novac odmah
morao vratiti; toliko je dugovao Spasojeviu koji ga je prethodno natjerao da kupi
kuu Legijine supruge Aleksandre Ivanovi na Gardou u Zemunu. Zato je Vlada
Budala morao da postane vlasnik ove nekretnine, vjerovatno ni njemu samom nije
bilo jasno.
BEGUNAC: Kao i ostali lanovi Zemunskog klana, Milisavljevi je uestvovao u
atentatu na premijera Zorana inia. Njegov zadatak bio je da na parking mjesto u
ulici Admirala Geprata 14 doveze Aleksandra Simovia, Ninoslava Konstantinovia i
atentatora Zvezdana Jovanovia i saeka ih. Sve to je i uinio. Nakon atentata na
premijera inia, Vlada Budala se sa braom Simovi i Konstantinoviem, najprije
krio u "teku" u ulici Milentija Popovia 24, a potom u Kumodrakoj 99.
to je bilo poslije?
Vjerovatno skrivanje od "teka" do "teka", uspostavljanje opreznih veza sa Lukom
Bojoviem i drugim pouzdanim tipovima iz podzemlja, nabavka krivotvorenih
dokumenta, izlazak iz zemlje u pogodnom trenutku... Ako je vjerovati uri Mutavom,
lanovi Zemunskog klana pretekli u policijskoj operaciji "Sablja", uope nisu
raspolagali veom koliinom para. "Trebalo mi je dvije hiljade evra mjeseno da
sam ih imao, ne bih bio ni sa Miloem Simoviem ni sa Lukom Bojoviem", rekao je
u decembru prole godine na suenju glavni Spasojeviev egzekutor, Sretko Kalini.
Moda je Vlada Budala i raspolagao kakvom uteevinom za crne dane, ali ona nije
mogla potrajati dugo. Nita mu, dakle, nije preostalo nego da nastavi gdje je
privremeno zaustavljen: da kao kriminalni nadniar za Bojovia ili nekog drugog
gazdu iz podzemlja prenosi kokain, organizuje narko-mree, krade, pljaka, nabavlja
oruje, prevozna sredstva i lana dokumenta, ubija...

Uhapen u paniji, Milisavljevi se po svoj prilici kretao i po regionu, a Kalini ga

optuuje da je sa braom Simovi uestvovao u muenju zatienog svjedoka Zorana
Vukojevia Vuka ne bi li izvukli podatak o navodno sakrivenim Spasojevievim
parama i, potom, u njegovom ubojstvu. U svakom sluaju, Milisavljevi je bio i ostao
u vezi sa ostalim lanovima Zemunskog klana na slobodi toliko ih je spajala
zajednika istorija i uzajamna surevnjivost i mrnja da su prosto bili osueni jedni na
druge; Kalini tvrdi da je lino ubio Ninoslava Konstantinovia i Milana Juriia
Jureta, a da su Vlada Budala, Milo Simovi i Bojovi planirali da likvidiraju njega.
ini se da ih takve kakvi su i sa opasno suenim prostorom za kretanje nitko i nije
htio osim Luke Bojovia, to dosta govori o njegovim ambicijama, ali i inteligenciji.
Jer, ako se organizirani kriminal i ne moe u potpunosti iskorijeniti, bar naini
djelovanja Zemunskog klana zauvijek pripadaju prolosti. A upravo ta krvava prolost
kao kvalifikacija za kriminalno nadniarstvo, zauvijek je obiljeila Vladimira
Milisavljevia. Sem svireposti, licemjerja i beskrupuloznosti, Vlada Budala ni sa im
drugim nije raspolagao.