1

ienje kolubarskih lignita od jalovih primesa , koje se ne mogu izdvojiti

selektivnim otkopavanjem, omoguava da rudnici Kolubare bolje koriste
raspoloive geoloke rezerve uglja iz svojih leita, a elektrane TENT da
poveaju energetsku efikasnost i zatitu okoline.
Autori:
Branislav Grbovi, Jadranka Vukainovi*, Miroslav Spasojevi**
Borovac International Pty Ltd, Perth, Australija
* PD RB Kolubara, Lazarevac, Srbija
**Termoelektrana Nikola Tesla A, Obrenovac, Srbija

Uvod
Visok kvalitet uglja na poljima Istonog dela Kolubarskog leita (Tabela 1) utvren
geolokim istranim radovima sredinom prolog veka, posluio je kao osnova za otvaranje
povrinskih kopova u Kolubari i za gradnju Termoelektrana Nikola Tesla (TENT) u
Obrenovcu. Na ovim Istonim poljima su moni homogeni slojevi uglja koje karakteriu dve
bitne povoljne osobine:
Visoka donja toplotna mo (DTE) uglja, jer u Istonim poljima skoro da nema
znaajnijih proslojaka meuslojne jalovine u naslagama, i
Preteno zastupljena amorfna struktura koja ini ovaj ugalj manje otpornim na
usitnjavanje pri drobljenju na rudniku i mlevenju u elektrani.
Moni kvalitetni homogeni slojevi uglja su otkopavani sa rotornim bagerima ija visina
radnog toka iznosi 10,2 m. Bager je mogao da radi sa punim rezom i ostvaruje visok uinak
koji omoguuje ekonominu proizvodnju kvalitetnog uglja. Ovako proizveden ugalj se,
posle drobljenja, direktno isporuuje elektranama na sagorevanje..
Uporedo sa eksploatacijom Istonih leiita, nastavljena su geoloka istraivanja na Zapadnim
poljima Kolubaskog basena (Tabela 2).
U koloni 8 (Tabele 1 i 2) prikazan je proseni donji toplotni efekat (DTE) uglja sa zahvatom
meuslojne jalovine monosti do 0,5 m, a u koloni 9 sa zahvatom do 1,0 m.
Na Zapadnim poljima (Tamnava-Zapad, Radljevo i dr.), geolozi su obraunali da ima preko
300 miliona tona vanbilansnog niskokvalitetnog uglja (NKU) koji se otkopava i ne moe se
ekonomino iskoristiti u elektrani. Zajednio sa obodnim NKU koji nije uao u obraun
geologa, ima preko 400 miliona tona ovakvog uglja (Tabela 2).
Od kada je poela eksploatacija Zapadnih polja Kolubarskog basena oteana je proizvodnja po celoj
tehnolokoj liniji, kako uglja na rudniku, tako i elektroenergije u elektranama.
Glavni uzroci tekoa su pad toplotne moi proizvedenog uglja i njegova ksilitska struktura koja
oteava usitnjavanje u procesu mlevenja elektrane.

Usled snienog kvaliteta uglja sa zapadnih polja Kolubare otean je odrivi uspean razvoj
rudarsko-energetskog kompleksa Kolubara-TENT
Napori da se ree ovi nastali teki problemi vreni su u dva pravca:
Obavljeno je (u granicama mogunosti) prilagoavanje proizvodnje novim oteanim
uslovima, kako uglja na kopu Tamnava, tako i elektroenergije u elektranama.
Istraivanjima se dolo do Tehnolokog procesa ienja uglja koji je prilagoen
prirodnim specifikim svojstvima lignita iz raslojenih leita Srbije.

Tabela 1 Masa (u milionima tona) i kvalitet uglja homogenih polja Kolubara Istok

Istona
Otkopna
polja

Vanbilansni ugalj
DTE ispod 5,800 kJ/kg

Visokokvalitetan ugalj
Od 5,800 do 16,000 kJ/kg

Masa

DTE

Masa

tona

kJ/kg

tona

DTE
kJ/kg

518.5

100.0

8,155

8,155

8,032

378.2

99.16

7,848

7,829

7,750

104.1

100.0

7,628

7,628

7,329

Polje D
Polje E

3.2

0.84

5,621

Polje G

Zahvat meuslojne
jalovine
do 0,5m
do 1,0 m
DTE
DTE
kJ/kg
kJ/kg

V. Crljeni

0.4

1.07

5,670

37.9

98.93

7,795

7,793

7,793

Tamnava I.

1.8

0.81

5,581

218.6

99.19

7,582

7,566

7,319

Ukupne

5,4

0,43

5,545

1,257,3

99,57

7.566 do

7,566 do

7319 do

8155

8155

8032

rezerve

Tabela 2 Masa (u milionima tona) i kvalitet uglja raslojenih polja Tamnava Zapad
Vanbilansni ugalj
DTE ispod 5,800 kJ/kg

Visokokvalitetan ugalj
Od 5,800 do 16,000 kJ/kg

Masa

DTE

Masa

tona

kJ/kg

tona

DTE
kJ/kg

Tamnava Z

190.5

30,26

5275

431.4

69.74

7,126

6,559

6,289

Radljevo

97.0

14,29

5.285

581.6

85.71

7,046

6,805

6,483

Zvizdar

9.5

4,16

5,394

217.7

90.50

7,046

6,972

5,639

opi sev.

23.0

20,12

5.231

91.4

79.88

6,709

6,412

5,550

Polje F *

15.5

2,52

5.501

599.4

97.48

7,456

7,409

7,164

326,5

16,30

~5.330

1921,5

Yapadna
polja

Ukupno
@ Dodatne
mase NKU
Ukupna
masa NKU
koja se isti

~75

~400

~20%

~5000
kJ/kg

Zahvat meuslojne
jalovine
do 0,5m
do 1,0 m
DTE
DTE
kJ/kg
kJ/kg

@ Obodne mase oko leita + krovina i podina

homogenih slojeva zapadnih leita (75 mil. tona),
zajedno sa 326,5 mil. tona (obraunatih od strane
geologa) ine ukupnu masu od 400 miliona t.
vanbilansnog uglja iz koje je ienjem nuno
odstranniti balastnu masu jalovine..

Dosadanje industrijsko iskustvo na prilagoavanju procesa otkopavanja

vanbilansnog uglja na kopu Tamnava i korienju niskokvalitetnog uglja u
elektranama TENT
Tokom zadnje dve decenije u javnom preduzeu EPS, rudnicima Kolubare i elektranama TENT
ulagani su napori da se iznau i primene tehnika reenja za korienje makar dela vanbilansnog uglja
u proizvodnji elektro energije

Na Tamnavi Zapad je instaliran sistem masovnog otkopavanja i transporta iz raslojenih

delova leita, koji koliinski obezbeuje dovoljno uglja za elektrane

Slika 1 Etane trake za NKU i meuslojnu jalovinu na kopu Tamnava

Zapad

Slika 2.-Unutranje dlagalite raskrivke uglja na kopu Tamnava Zapad

Slika 2.UNutranje odlagalite kopa Tamnava Zapad

Na rudniku su ostale tekoe koje prate sadanju proizvodnju:

Gubici u iskorienju raspoloivih geolokih rezervi vanbilansnog uglja koji se jednim
delom odbacuje kao direktan gubitak na jalovite rudnika (Slika 2), i
Bagerom se zahvata, uz kvalitetan ugalj, i deo vanbilansnog uglja i jalovine i transportuje
elektrani gde predstavalja indirektan gubitak geolokih rezervi. (Tabela 3).
Ovaj ugalj prolazi kroz termiki proces sagorevanja u elektrani i ne donosi koristi.
(toplota koju sadri utroi se delom pri suenju u mlevenju, a delom sa zagrejanim
pepelom odlazi na deponiju pepela)
Na rudniku se teko odrava kontinuirano obezbeenje potrebnog
DTE uglja
elektranama.
Tabela 3.- Uinak blokova u elektrani TENT -A kada se korist niskokvalitetni ugalj.
(Povremena detaljna snimanja 2011 i 2012 godine kada se koristi NKU)
K v a l i t e t u g lj a
Anga\ovana snaga
Potrpnja uglja
Vlaga
Pepeo
DTE
MW
%
tona
Kg/kWh
%
%
kJ/kg
1
2
3
4
5
6
7
8
1
45,5
22,7
6268
184
82
257
1,4
2
47,8
21,2
5752
158
78
296
1,19
3
48,1
21,3
5231
250
82
297
1,19
4
48,3
22,1
5985
255
83
371
1,45
5
47,9
21,4
250
80
350
6122
6
44,3
23,3
6291
275
92
374
1,36
46,3
25,5
5939
229
82,8
1,33
Prosek
Blok
broj

Finoa mlevenja
>60 mm >30 mm
9
2,78
1,4
1,5
1,83
2,23
1,65
1,88

10
10,96
12,25
9,38
9,75
9,75
10,36
10,3

U elektrani TENT-A je zadnjih godina uloen rad i znaajna investiciona sredstva, da bi se

ublaio negativan uticaj loeg kvaliteta isporuivanog uglja na proizvodnju elektroenergije.
Obavljeno je znaajno osavremenjavanje opreme i ureaja. Modernizacija postrojenja i
uloene investicije u elektrani TENT-A doprineli su (za sada) da se sprei ukupan godinji
pad proizvodnje elektrine energije zbog promene kvaliteta uglja koji dolazi sa raslojenog
leita Tamnava Zapad. Posebno treba istai doprinos rekonstrukcije postojeih i dogradnje
novih mlinova na pojedinim blokovima TENT-A.
U elektranama TENT ostali su ,meutim, prizvodni problemi koje treba reavati:
Habanje opreme peskom iz meuslojne jalovine
Nedovoljno usitnjavanje ksilitskog uglja; (Tabela 3)
Potronja mazuta za podrku vatre;
Nehomogenost kvaliteta isporuka uglja; i
Uskladitenje sve veih masa pepela i ljake koje zahteva trajno reenje za sve elektrane
koje troe kolubarski ugalj.

Tehnoloka istraivanja mogunosti ienja kolubarskog uglja od

jalovih primesa koje se ne mogu izdvojiti selektivnim otkopavanjem
Krajem prolog veka izuavan je oekivani nadolazei problem pogoranja kvaliteta uglja sa
raslojenih Zapadnih polja Kolubare. Uz preporuku EPS-a, Istraivai su zakljuili 1994.
godine ugovor sa Saveznim ministarstvom nauke Srbije i Crne Gore za obradu Studije
otkopavanja i ienja uglja iz raslojenih lignitskih leita Srbije. Firma Borovac je dobila
zadatak da obavi tehnoloka istraivanja ienja a Rudarski Fakultet iz Beograda da obradi
otkopavanje uglja. Posle raspada drave zamrznut je rad na Studiji i nije dolo do realizacije
zapoetog posla.
Rudari Kolubare su jo ranije u vreme otkopavanja neznatno raslojenih delova na kopu
Tamnava Istok, uoili ozbiljne tekoe u buduem obezbeenju kvalitetnog uglja
elektranama. Energetiari TENT-a su, takoe, uoili tekoe koje stvara korienje rovnog
uglja iz raslojenih delova leita Tamnava.
Nakon prekida finansiranja Studije od strane drave, Kolubara i TENT su nastavili saradnju
sa firmom Borovac International. Pomogli su da se dovre laboratorijski opiti na lignitskom
uglju i na kraju izvede zavrni vei poluindustrijski opit ienja uglja sa Tamnave.
Geolozi Kolubare su stavili na raspolaganje tehnolozima Borovca opis raslojenosti
leita sa zapadnog dela basena koja e se eksploatisati u narednim decenijama.
Rudari Kolubare su obezbedili otkopavanje i dopremu uglja sa Tamnave do
postrojenja ienja u Beogradu i tako pomogli da se poluindustrijski preradi oko 6.5
tona niskokvalitetnog vanbilansnog uglja.
Analize dobijenih produkata ienja obavila je Kolubara u svojim laboratorijama.
Energetiari TENT su obavili detaljna industrijska snimanja uticaja sniene toplotne
moi i posebno ksilitske strukture uglja, na proizvodnju elektroenergije. Obezbedili su
podatke o stanju zatite okoline elektrana. Pomogli su istraivaima da tehnoloka
istraivanja usmere u pravcu koji e pomoi otklanjanje oekivanih tekoa kada
pone industrijska proizvodnja sa Zapadnih polja.
Borovac je nastavio istraivanja i dovrio obradu ranije obavljenih laboratorijskih opita sa
raslojenih lignitskih leita Srbije i leita Ugljevik.
Tehnolokim istraivanjima traena su reenja za ienje uglja koja su prilagoena
prirodnim specifikim svojstvima lignita iz raslojenih leita. Posebna panja je posveena
mogunost ienja kolubarskih lignita
Razlike u fizikim svojstvima izmeu istog uglja, s jedne strane, i balastnih neorganskih materija
(jalovina) u naslagama vanbilansnog uglja, s druge strane, posluile su istraivaima kao osnova
za izbor hidraulikog procesa ienja uglja (Slika 3).
Postoje dve vrste balastnih materija (jalovine) koje utiu na smanjenje toplotne moi lignita, a
to su:
Unutranje mineralne materije koje su nastale od neorganskih jedinjenja pramaterije u
vremenu kada se stvarao i sam ugalj. Udeo ovih materija je neznatan, a njihova veza sa
istim ugljem u sloju je stabilna. Ove mineralne materije su zastupljene kako u monim
homogenim slojevima basena, tako i u slojevima uglja manje monosti. Zbog svoje
stabilne veze sa istim ugljem ne mogu se hidraulikim ribanjem (scrubbing) odvojiti od
istog uglja.

Spoljanje mineralne materije koje su nastajale u geolokim periodima prekida formiranja

istih slojeva uglja. U leite su dospele preteno mehanikim putem kao glina i/ili pesak.
Njihova veza sa istim ugljem u sloju je labilna, jer nisu konsolidovane kao vrsta stena.
Ove mineralne materije se javljaju kao medjuslojna jalovina (MSJ) izmedju slojeva
istog uglja u zapadnom delu basena. Hidraulikom metodom ribanja ove jalove
materije se mogu osloboditi veze sa istim ugljem i kasnije odstraniti iz rovnog uglja.

Poluindustrijski zavrni opiti ienja raslojenog uglja sa Tamnave Borovac je obavio na

postrojenju Rudarsko-geolokog fakulteta u Beogradu.
Ostvareni rezultati tehnolokih istraivanja ienja uglja daju se u Tabeli 4
Produkt

Tabela 4 - Poluindustrijski bilans ienje uglja sa Tamnave

Kvalitet
Raspodela, %
DTE, kJ/kg

Pepeo, %

Masa

Toplota

Pepeo

Rovni ugalj

4,960

30.1

100.0

100.0

100.0

Oien ugalj

8,200

16.4

52.0

85.9

30.0

Jalovina

1,460

43.8

48.0

14.1

70.0

Industrijskom primenom hidraulikog procesa niskokvalitetnog uglja proizvodi se:

Oien krupan klasiran ksilitski ugalj (+35 mm 150 mm) za iroku potronju, ili
(nakon dopunskog drobljenja) ,ovaj kvalitetan ugalj se isporuuje elektranama i
koristi za proizvodnju elektroenergije..
Oien, sitan ugalj (krupnoe od +1,0 -35 mm ) za elektrane; i
Jalovina u obliku mulja gline sa peskom koja se deponuje otkopani prostor kopa
zajedno sa pepelom i slui za zatitu podzemnih voda od zagaenja

Slika 3. -Tehnoloki process ienja uglja

M1

M2

U6
5.-Unutranje
odlagalite
raskrivke

SU3

SU2

SU1

Dvostadijalno
drobljenje

6.-Skladite NK uglja
VKU za elektranu
6A.Dvostadijalno
drobljenje NKU

7.-Proces ribanja
oslobaanje veze
uglja sa jaovinom

Povratna voda

9.- Dodatno
drobljenje

8.-Primarno ienje
(niskokvalitetnog)
uglja (NKU)

Krupni VKU

Za domainstva

9999
10.-Sekundarn
ienje
niskokvalitetnog
uglja (NKU)

Za kerami;arsku industriju
Pepeo sa elektrana
12.- Jalovina

ienja uglja

PS
15.-Zajedniko odlagalite Pepela i
Jalovine ienja NK uglja
Raskrivka

Za putogradnju

Raskrivka

Legenda:
Postojei proces

Za cementare
Proces i3nja uglja

6. Zakljuak
Potrebe Srbije za elektroenergijom najvie zavise od:
Potpunijeg korienja nominalno instalisane snage postojeih obrenovakokolubarskih elektrana, i
Od racionalnog investiranja i korienja novih kopova na zapadnim poljima kolubare i
novih termoblokova u Kolubari i Obrenovcu.
Postoje dve alternative da se ulaganjima u postojee i nove kopove i elektrane obezbedi
potrebna elektroenergija za potroae:
A) Ekstenzivno ulaganje
Dosadanjim radom i ekstenzivnim ulaganjem, Kolubara i TENT su uspevali da obezbede
dovoljno struje za potroae. To se posebno pokazalo u toku proteklog izrazito hladnog
zimskog perioda.
Meutim, proizvodnja uglja na najveem kopu Tamnava Zapad tek ulazi u jako raslojeni deo
leita. Novi kop Radljevo imae jo tee uslove od Tamnave, a to je sluaj i sa drugim
kopovima na zapadnim poljima. Nastaju sve tei uslovi da se ekstenzivnim ulaganjem
obezbeuje dovoljno kvalitetnog uglja za elektrane.
B) Racionalno ulaganje
Hidrauliki postupak ienja uglja Borovac, omoguava da se, uz racionalno ulaganje u
kopove i elektrane, ostvare znaajne ekonomske i ekoloke koristi.
Ekonomske koristi Poveanje iskorienja postojeih geolokih rezervi lignitskih leita, i
Podizanje iskorienja postojeih termoblokova u elektranama, i
Manje investicije za nove blokove koji e se snabdevati sa kvalitetnim ugljem, bilo da
potie sa homogenih ili sa raslojenih kolubarskih leita
Ekoloke koristi
Omoguava se odlaganja pepela iz elektrana u otkopani prostor povrinskih kopova ,
jer se sa glinovitom jalovinom iz procesa ienja tite podzemne vode od
zagaenja.
Odbacuje se sa jalovinom ienja deo sumpora iz uglja i time poboljava odnos
bazinih prema kiselim sastojcima na ulazu u kotlove. Ovim se stvaraju uslovi da iz
procesa sagorevanja uglja manje SO2 gasova odlazi u atmosferu i umanjuje
nunost gradnje klasinog postrojenja za odsumporavanje
Ovakvo reenje smanjenja uslova stvaranja SO2 u naim elektranama, moe
pomoi EPS-u pri izboru prioriteta i dinamike eventualnog odsumporavanja na
lokalitetima naih elektrana.
ienje kolubarskog vanbilansnog uglja od jalovih primesa koje se ne mogu selektivno
otkopavati doprinosi odrivom razvoju Rudarsko-energetskog industrijskog kompleksa
Kolubara-Obrenovac.