PRAZNICI

GOSPODNJI
Dr Emil Dnges

Sadraj
UVOD.....................................................................................................1
SUBOTA................................................................................................3
PASHA................................................................................................10
PRAZNIK BESKVASNIH HLEBOVA..................................................20
PRAZNIK PRVIH SNOPOVA..............................................................25
PRAZNIK NEDELJA...........................................................................31
PRAZNIK TRUBA...............................................................................38
DAN OCISCENJA...............................................................................44
OPROSNA GODINA...........................................................................55
PRAZNIK SENICA..............................................................................62

UVOD

UVOD
Bog je naumio imati sveti i radostan narod. U davna vremena On je
zbog toga izabrao Izraelski narod, to jest, Avramove potomke. To je
trebao biti narod Njegovog izbora, a On je eleo iveti u njihovoj sredini
i boraviti meu njima. Poznato nam je da su Jakovljevi sinovi, zbog
gladi u zemlji preselili u Egipat i njihovo potomstvo je posle Josifove
smrti ostalo jo 400 godina u zarobljenitvu, poto su ih Egipani
pretvorili u svoje roblje. Tako su Abrahamovi potomci prvo trebali biti
osloboeni iz kue ropstva" (Mihej 6:4).
Bog je izabrao Mojsija da izvri to delo i da postane njihovim voom i
zastupnikom. On ga je pozvao i poslao Egipatskim vlastodrcima s
porukom: "Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Pusti narod moj da mi
praznuju praznik u pustinji." (2. Mojsijeva 5:1). Da, to je bio Boji poziv i
zadatak za izabrani narod, da slave praznik u pustinji.
Danas je celi svet u duhovnom smislu postao pustinjom, zbog otpada
od Boga. Ali svi oni koji poznaju Boje miroljubive namere, i koji se
raduju Njegovom izbavljenju i Njegovom spasenju, koje je On pripravio
kroz svoga Sina Isusa Hrista, oni Ga mogu proslavljati i uzvisivati u
Duhu i Istini. Da, oni koje je Gospod izbavio oni ve sada mogu videti
Njegovu slavu, u ovom svetu, u ovoj pustinji.
Praznike na koje je Izrael bio pozvan da ih slavi, imaju i svoje duhovno
znaenje. Radi toga e i za nas biti blagoslovljeno njihovo razmatranje
pod vodstvom Svetoga Duha i u svetlu Evanelja. Bog je svom
zemaljskom zavetnom narodu dao sedam praznika. Ako tome dodamo
subotu kao praznik koji se svake nedelje ponavljao, onda bi u stvari
bilo osam praznika.
1

Kod nabrajanja praznika u 3. Mojsijevoj 23 se stvarno na prvom mestu

spominje subota kao praznik. Ali potrebno je obratiti panju da Duh
Sveti nakon to je nabrojao naredbe za dranje subote u stihovima
13, prelazi na novi poetak, te zapoinje s reima: "Ovo su praznici
Gospodnji, sabori sveti, na koje ete se sabirati u vreme njihovo..."
I sada se nabrajaju praznici njih sedam koji su se ponavljali svake
godine:
1. Pasha.
2. Praznik beskvasnih hlebova.
3. Praznik prvih snopova.
4. Praznik nedelja (sedmica).
5. Praznik truba.
6. Dan oienja (dan pomirenja).
7. Praznik senica. (1)
Razmatrajmo pojedine praznike po njihovom redosledu.

^1 Ako ostavimo subota (Sabat) da stoji sam za sebe imamo sedam praznika.
Poneki tumai Svetog pisma broje praznik Pashe i praznik beskvasnih hlebova
zajedno kao jedan praznik, u tom su sluaju sa subotom opet sedam praznika. Broj
sedam je itateljima Biblije dobro poznat kao broj koji pokazuje boansku jedninu u
njenoj mnoini. Tako je svenjak u hramu imao sedam grana i sedam plamenova; a u
Otkrivenju se nabraja sedam zajednica kao slika raznih stanja celokupne crkve od
njenog postanka pa do njenog kraja.

SUBOTA

SUBOTA
Subota (Sabat) zauzima posebno i nezavisno mesto meu praznicima
Gospodnjim. Dok ostali praznici u svojim sadrajem daju prikaz Bojeg
delovanja i Njegovih puteva, i na koji nain on Svoj narod eli dovesti u
Svoj mir, dotle subota ve sam po sebi govori o divnom venom miru,
koji je Bog sauvao za svoj narod. Svaka subota je trebala podsetiti
narod na mir, koji e Bog pokloniti svom narodu. (1) Mi itamo u opisu
stvaranja: "I svri Bog do sedmoga dana dela svoja, koja uini; i poinu
sedmi dan od svih dela svojih, koja uini; i blagoslovi Bog sedmi dan, i
posveti ga, jer u taj dan poinu od svih dela svojih, koja uini" (1.
Mojsijeva 2:23).
Prvi dan koji je ovek uivao nakon svog stvaranja, ve je bila jedna
subota prva subota, dan sveanog mira Bojeg, poto je ovek bio
stvoren na kraju, to jest estog dana, a ve je nadolazei dan bio
sedmi dan, to je bio "subotnji poinak". To je bio Boji poinak, jer On
je radio, a ne ovek; ali Bog je po svojoj milosti uveo oveka u svoj mir.
Kakav divan dokaz ljubavi Boje prema ljudima se oituje u Njegovoj
nameri da ljude dovede u Svoj mir svojom milou i svojim trudom (a
ne kroz nae zasluge ili zaslugama drugih ljudi. Tu se ne moe govoriti
o zaslugama, kada je ovek ve prvog dana svog postojanja mogao
ui u subotnji mir.
Radi ega je Bog mirovao? Naravno, Bog nije trebao odmora, kako bi
se oporavile Njegove snage. On se odmarao radi toga to je Njegovo
delo bilo zavreno i savreno. Subotnji odmor je ujedno bio i peat
kojega je Bog utisnuo Svom delu stvaranja, da bi pokazao, kako je sve
to je On uinio bilo "veoma dobro".
3

Tako je subota bila dana ljudima od Boga, jo pre nego to je dolo do

borbe, muke i greha sa svim njegovim stranim posledicama i
bezbrojnim patnjama. ovek je mogao zauvek uivati mir, da je bio
spreman sluati i proslavljati Boga. Ali on to nije uinio, ve je otpao od
Boga. Greh je uao u svet, i on je meu Boja stvorenja uneo propast,
bedu, nevolje i smrt.
Da li se Bog gledajui palo oveanstvo koje se nalazi u opasnosti i
odlazi u propast mogao mirno odmarati? Ne uje li On njihove uzdisaje
i jade? On, koji "je bogat po milosti" i "ne eli smrt grenika" ve eli
njegovo spasenje i ivot, On ne moe mirovati. On je "tako" ili toliko
"ljubio svet" da je i Sina Svoga jedinorodnoga postao ovamo, da bi
unitio dela Sotone. On je kroz Njega stvorio novo stvorenje.
A da li je Hrist usred te bede i propasti palog sveta na koji se spustio,
mogao sa Jevrejima slaviti subotu i odmarati se? Svakako, nije mogao!
Kakvo je znaenje imao taj dan, koji se nekad Bogu tako dopao, dok je
uivao u Svojim stvorenjima, a sada ga je greh oneistio i pokvario?
Kao to nam opisuju i pisci Evanelja, i Sin Boji je upravo na subotu
uinio mnoga udesa. I dok je jedne subote opet krenuo na svoj posao
da ozdravi jednog slepca od roenja, rekao je Jevrejima: "Meni valja
raditi dela Onoga koji me posla..." (Jovan 9:414. A u jednoj drugoj
prilici, dok je takoe jedne subote leio i zbog toga bio napadnut od
Jevreja, odgovorio je: "Otac moj stalno radi, danas kao i uvek. I ja tako
radim" (Jovan 5:1617). Kakve su to znaajne rijei!
Bog nije mogao mirovati gledajui greh i muku ljudskog roda i drati
subotu; Otac je radio, pa tako i Sin. Da, Sin Boji se spustio da bi
izbavio zarobljenike" i "unitio dela Sotone". Na krstu je On oduzeo
mo avolu i slavno ga pobedio. Kada je na samrti uzviknuo: "Svreno
je!", tada je dolo do ispunjenja divnog dela spasenja, i na ovom
temelju se pojavljuje stvarni Sabat subota, za Boga i Njegov narod
kojeg moemo proslavljati u blaenom stanju naih srca.
4

Kako je to divno! rtva Isusa Hrista, Bojeg Sina, je savreni temelj

stvarnog i venog subotnjeg odmora za Boga i Njegove izbavljene. Ta
rtva ispunjava sve svete i pravedne Boje zahteve, kao i potrebe
jadnih i grehom natovarenih grenika, koji istinski ude za oprotenjem
i unutranjim mirom.
U jednoj pesmi vernici pevaju:
U Jagnjetu je nala mir dua moja,
i slavi Ga puna ushienja,
sve moje grehe,
Njeg'va krv je oprala.
Blaeno mesto odmora, slatki mir!
Ispunjava sada duu moju;
tamo gde Bog radosno uiva,
i ja u nai pravog odmora!
Da, dragi itatelju, u podnoju golgotskog krsta, tamo gde je bila
prolivena krv Bojeg Jagnjeta, mogu se izmiriti sveti i pravedni Bog i
grenik koji ezne za spasenjem, oni tu nalaze pravdu i mir. Boja
svetost i pravda je na tom mestu zadovoljena, a grenik eljan
spasenja ovde vidi svoje grehe u pravednom sudu kako bivaju
oproteni i izbrisani, te je u stanju povikati od radosti:
Tamo gde Bog radosno uiva,
i ja u nai pravog odmora.
Ono to je Psalmista prorokovao jo pre nekoliko hiljada godina,
ispunilo se na krstu i kroz Hristov krst: "Milost i istina sree se, pravda
i mir poljubie se." (Psalam 85:10).
Dragi itatelju, trai li i ti mir za svoju savest i mir s Bogom? Usmeri
pogled na krst Golgote, tamo gde je tekla krv Sina Bojeg za grenike,
koja "oiava nas od svakoga greha". Poznat ti je Gospodnji poziv:
5

"Doite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti" (2)
(Matej 11:28). I dalje: "Doite, sve je ve gotovo!" (Luka 14:17). Kada
se tvoja savest bude smirila pred svetim Bogom, i to na temelju
Njegove istinite Rei koja govori o vrednosti i sili skupocene Hristove
krvi, tada e se tvoje srce smiriti i imati mir Gospodnji. On e ti dati
radosti i snage, dok hoda pustinjom ovoga sveta, kroz ovu suznu
dolinu. Gospod daje Svojim sledbenicima unutranji mir, kao to je i
obeao: "Uzmite moj jaram na sebe i uite se od mene, jer sam ja
krotak i ponizan srcem. I nai ete pokoj svojim duama" (Matej 11:29).
Tako je za svakoga, ko je upoznao Gospoda Isusa kao svog linog
Spasitelja pripremljeno mesto odmora u Njegovoj osobi i Njegovu delu.
Izraelski Sabat (subota) je samo slaba senka onoga to je trebalo
nastupiti. I kao to je propisana smrtna kazna svakog onog ko je
omalovaavao Sabat, nekim radom i tako ga obeaavao. Slino
tome ovek ne sme ni pomisliti, da on jo treba neto nadodati
savrenoj Hristovoj rtvi kroz svoja dela. Tako je na primer ovek koji
je u subotu sakupljao suvo granje bivao kamenovan na smrt (Vidi 4.
Mojsijeva 15:32). Dodati neto delu spasenja, bila bi to oholost i gadost
pred Bogom i radi toga dragi itatelju, nemoj se usuditi kao onaj kritelj
Sabata u Izraelu, da se trudi oko sakupljanja suvog granja tvoje
vlastite pravednosti, jer ti to ne bi bilo na korist. Bog je naao u Hristu
sveti subotnji mir, i u Njemu se moe i treba smiriti i tvoja dua.
Duevni mir ili mir u srcu je neto drugo nego li smirena savest; ipak i
jedan i drugi mir moe nam dati samo Bog, i to jedino kroz osobu
Gospoda Isusa Hrista i Njegovo delo spasenja.
Za vernika postoji jo i jedan trei mir, na kojeg nas u stvari opominje
Sabat (subota) u Starom zavetu. Taj trei mir je jo u budunosti. Niko
nije u stanju da ga dokui u ovom vremenu i svetu, ak ni posluni
vernik to ne moe. Ovde hrianin jo treba da prolazi kroz borbe i
muke, kako unutranje, tako i spoljanje.

Ali, na ovom svetu e jednom zavladati vreme obeanog

hiljadugodinjeg Carstva Isusa Hrista, koje e biti sasvim drukije.
Tada e On, koji je jednom bio odbaen od ljudi, zavladati nad svime.
To e biti "velika godina" subotnjeg mira Gospodnjeg, a Sabat je samo
praslika ovog dogaaja. (3) Tada e uzronik zla, Sotona, biti vezan, a
zemlja e procvetati i obradovati se pod mirovnim ezlom
Gospodnjem.
Ali, Sabat nas podsea i na jo uzvieniji, to jest nebeski i veni mir.
On govori o "Sabatnom odmoru" Bojeg naroda u Bojoj vlastitoj slavi.
O tom miru itamo u poslanici Jevrejima: "Dakle je ostavljeno jo
poivanje narodu Bojem" (Jevrejima 4:9). Tek u tom venom miru,
kada se budu okupili svi istinski vernici oko Gospoda Isusa, i u svetom
proslavljanju i beskrajnoj radosti stanu pred Boga u nebeskom domu,
tek tada e zapoeti istinski Sabat. Boji krajnji plan spasenja je da
dovede svoje onamo i On e ih dovesti. (Vidi Otkrivenje 21:15).
Dragi itatelju, to je blagoslovljeni cilj za vernika. Sveto pismo kae:
"Jer mi, koji verovasmo, ulazimo u pokoj..." Na drugom mestu stoji: "ne
e u njega ui nita neisto, i koji ini, to je gad i la, nego samo, koji
su napisani u knjizi ivota Jagnjeta" (Jevrejima 4:3; Otkrivenje 21:27).
Tako, zajedniki smo mogli videti, da je proslava subote, koju je Bog
dao za dan odmora na kraju svake mukotrpne sedmice svom narodu
Izraelu, bila trajno ukazivanje na nadolazei divni odmor i blagostanje
koje e biti darovano Njegovom zemaljskom narodu zaveta na gori
Sion: "Bog tvoj caruje" (4) (Isaija 52:7).
Pre svega trebamo videti da je subotnji dan praslika za veno sabatno
mirovanje, koje je sauvano za Boji narod. Tamo vodi Oeva
boanska i snana ruka i Njegovo verno srce, sve izbavljene. Tamo e
biti prolost sve ivotne muke i problemi. Tamo e On obrisati svaku
suzu sa njihovih oiju i biti uz njih za svu venost. Sveti Duh stalno
upuuje srce i poglede vernika u tom pravcu, dok ive na ovoj zemlji
7

kao stranci i putnici.

Ve sada hrianin nalazi svoj mir za svoju savest i srce u Hristu,
Spasitelju, ali on ezne da napusti ovaj svet greha i bede, i udi za
slavom u kojoj prebiva njegov Gospod i Izbavitelj. Tamo e biti s Njim i
sa svim izbavljenima i slaviti Ga, daleko od borbe i muka, pred licem
Bojim, u Njegovoj slavi. Uivae veni mir u stanovima mira i
neprekidne svetlosti i savrene sree pred Bojim licem. Tada e
nastupiti pravi Sabat istinska subota, veni i beskrajan dan odmora.

TROSTRUKI MIR (5)

Slava nek je Tebi Isuse, slava nek Ti je!
Jer Ti si nosio nae grehe i prestupe.
Prola je no koja nas je straila;
Tvoja rtva na krstu nam je mir donela.
Smirila se savest naa, to je milost Tvoja,
Smirila se za uvek, to je srea moja.
Slava nek je Tebi Isuse, slava nek Ti je!
to si nas Bogu pribliio.
Njegova ruka nas tei i miluje.
Nali smo mir na putu tom,
Mir srcu naem u delu Tvom.
Samo u tom delu velikom!
Slava nek je Tebi Isuse, slava nek Ti je!
Ti nas nee napustiti i ostaviti,
ba ako i kroz borbu moramo prolazit.
Bog e nam dati subotnji mir.
Mira ne moe nai ovek u sebi,
Dok se ne smiri Boe u Tebi!
8

^1 Re "Sabat" je nastala od hebrejske rei koja opisuje stanje "odmaranja". Prvi put
se spominje u 1. Mojsijevoj 2:3, "blagoslovi Bog sedmi dan... jer u taj dan poinu..."
^2 Ne samo "odmoriti"; u grkom tekstu stoji: "I ja u vas dovesti do mira".
^3 Tako je, naravno, i sa Sabatnom godinom koja je nastupala svake sedme godine i
nakon 7 x 7 = 49 godina ponavljala se Oprosna godina, koja je slika velikom Sabatu
hiljadugodinjem Hristovom carstvu mira (Vidi 3. Mojsijeva 25).
^4 O tom vremenu kada e Gospod Isus Hrist zavladati nad opet sabranim,
oienim i obraenim narodom govore izmeu ostaloga sledei stihovi: Isaija 2:14;
9, 67; 11:112, 2423, 60:1 i sledei; Jeremija 23:56; Sofonije 3:1420; Zaharija
14:9, Otkrivenje 20:1 i sledei. Za itatelja koji se zanima za Jevreje i njihovo nadanje
bie od znaaja da uju, da poboni Jevreji u celom svetu svakog petka, to jest pre
poetka sabatnjeg dana pevaju pesmu za njegov doek: "Lecha dodi likrath kala", to
znai: Doi, prijatelju, ve se pribliava Sabat, doi da ga doekamo kao nevestu! Pri
tome se okreu u pravcu istoka (ka Vitlejemu) i jedan od sledeih stihova glasi: "Moje
verno srce gleda na prestolu Vitlejema Jesajevog Sina." Izrael je oslepeo i nije
shvatio da je obeani vladar iz Vitlejema (Mihej 5:1) ve odavno roen; da je "Jesejev
Sin"; pre nego se mogao uzdii na presto, trebao umreti na krstu za grehe svoga
naroda. On je pre ulaska Izraelaca na "praznik senica" to jest na sveanost mira i
radosti kao zavrnoj sveanosti, trebao je s njim slaviti praznik Pashe, kako bi oni
Njega prepoznali kao istinsko jagnje, koje je prolilo svoju krv radi njih.
^5 a) Kroz Isusa: Matej 11:28 (uporedi grki tekst); b) u Isusu: Filipljanima 4:47 i
Matej 11:29; c) kod Isusa: Jevrejima 4:9; 1. Sol. 4:17b.

PASHA

PASHA
Sluali smo o velikim i divnim blagoslovima koje imaju izbavljeni u
venom Sabatu. Ali na temelju ega ulaze izbavljeni u tu venu slavu?
Nisu li i oni jednom bili grenici i Boji dunici? Da, ali oni su se izbavili
krvlju Isusa Hrista, Sina Bojega, istog jagnjeta bez greke i mane. To
nas dovodi do prvog od sedam "praznika Gospodnjih", koji su se svake
godine praznuju u Izraelu, to jest praznik Pashe (1) .
Kroz njega nam Bog na slikovit nain daje primer koji prodire duboko u
nae srce. On nam govori o izbavljenju Bojeg naroda iz
neprijateljskog ropstva i suanjstva, kako bi mogli ui u blagostanja
obeane zemlje. Radi toga to nije sluaj, da je ba praznik Pashe, prvi
od svih praznika. Nema lepe i pouzdanije slike od pashalnog jagnjeta,
koja bi nas podsetila na zastupniku smrt Isusa Hrista. O Njemu su
prorokovali svi proroci do Jovana Krstitelja i svedoili su: "Evo Jagnje
Boje, koje oduzima greh sveta." (Jovan 1:29b). A mi moemo danas
potvrditi: "...jer i pasha naa zakla se za nas, Hristos." (1. Korinanima
5:7).
Praznik Pashe je znai, trebalo drati svake godine kao stalno
podseanje na dan njihovog izlaska iz Egipta, to jest iz neprijateljskog
zarobljenitva i robovanja. U to vreme je narod posmatrao kako ih Bog
izbavlja. Krv jednog jagnjeta je bila prolivena i titila ih je pred sudom
Bojim!
Bog se ukazao svom sluzi Mojsiju, koji je trebao izvesti Izraelski narod
iz njegovog suanjstva u Egiptu, i rekao mu: "Dobro videh nevolju
naroda Svojega u Egiptu, i uh viku njegovu od zla koje mu ine
nastojnici, jer poznah muku njegovu. I sioh da ga izbavim iz ruku
10

Egipatskih, i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i prostranu, u

zemlju gde mleko i med tee..." (2. Mojsijeva 3:78).
Ali vladar pred kojeg je stao Mojsije, po nareenju Bojem i zamolio ga
da pusti narod, nije sluao Boje zapovesti, ak ni nakon to je doiveo
nekoliko zala, znakova i uda. Tada je Gospod podigao ruku na
poslednji udarac i osudu nad Faraonom i celom njegovom zemljom:
Svi prvenci Egipana su trebali umreti u toku jedne noi; poto je plata
za greh smrt. Ali ta e se desiti sa Izraelom? Da li i Izraelci nisu bili
grenici? Da li i oni nisu zasluili Boju kaznu kao i ostali? Meutim,
Bog koji je izabrao Avrama i kroz njegovo potomstvo je eleo
blagosloviti sve narode na zemlji, pronaao je jedan put spasenja za
narod Svog zaveta, za svog "prvoroenca" (2. Mojsijeva 4:22): jedno
jagnje bez mane, koje je trebalo podneti smrt za svaku pojedinu
porodicu.
Gospod je dao da se proglasi njegovom narodu: "Ovaj mesec da vam
je poetak mesecima, da vam je prvi mesec u godini... Desetoga dana
ovog meseca svaki neka uzme jagnje ili jare, po porodicama, po jedno
na dom... A jagnje ili jare da vam bude zdravo, muko, od godine;
izmeu ovaca ili izmeu koza uzmite. I uvajte ga do etrnaestog dana
ovoga meseca, a tada sav koliki zbor Izraelov neka ga zakolje u vee. I
neka uzmu krv od njega i pokrope oba dovratka i gornji prag na
kuama u kojima e ga jesti... Jer je prolazak Gospodinov... A krv ona
biti e vam znak na kuama, u kojima ete biti; i kad vidim krv, proi u
vas, te ne e biti meu vama pomora, kad stanem ubijati po zemlji
Egipatskoj" (2. Mojsijeva 12:213).
To znai da se temeljna razlika nije nalazila u moralnoj prednosti, i da
Izraelci nisu bili bolji od Egipana. Ne, to nije bila razlika koju je Bog
uinio da bi spasio Izraelce i njihove prvence, a prvence Egipana je
ubio. Kao to smo ve rekli Egipani i Izraelci su bili u istoj meri
pokvareni i neisti pred Bogom, ali krv jednog jagnjeta bez mane je
zatitila Izraelce pred svetim oima pravednog Sudije. Krv Pashalnog
11

jagnjeta je bila jedina razlika; ta skupocena krv je odluila tko e biti

spaen, a ko e poginuti, te noi.
Velika milost se nalazila u tome sa Boje strane, to je On sklopio
savez sa Avramom, Isakom i Jakovom i njima i njihovim potomcima
dao divna obeanja. I sada je bila velika milost od Boga, da je On dao
Izraelcima jagnje za spasenje od suda. Ali Bog koji se objavljuje u
milosti, On je ujedno i svet i pravedan, koji mrzi i kanjava greh. Radi
toga je bila potrebna pravedna zamena (podloga), na kojoj bi Bog
mogao dati Svoja obeanja i ispuniti ih. To je bila krv istog Pashalnog
jagnjeta, koje je dalo svoj ivot za grenike, a to je divna praslika za
Isusa Hrista, koji je pravo jagnje Boje, ija krv oiava od svakoga
greha. Na taj nain su gresi Izraelaca, koji su se po Bojem nareenju
zaklonili pod tom krvlju, bili pomireni, a prvoroenci su bili poteeni.
Krv jagnjeta je odgovarala pravednim Bojim potraivanjima, kao i
potrebama grenog naroda. Ovde je bilo izvreno pomirenje i
spasenje.
Kasnije kada e biti izbavljen ostatak iz Izraela, da bi iveo u zemlji
svojih otaca i tamo uivao u Bojim blagoslovima, kao to je u Svetom
pismu i obeano. To e se moi ostvariti samo pod zatitom i zaklonom
krvi jednog "Jagnjeta bez greke". Srca ljudi tog ostatka e tada
govoriti reima proroka, koji je prorokovao o istinskom pashalnom
jagnjetu, o Isusu razapetom Mesiji. Prorok je prorokovao: "Ali On bi
ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kar bee na
Njemu naega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo" (Isaija
53:5).
Dragi itatelju, za tebe postoji vanije pitanje od povratka, sakupljanja i
blagoslova Izraelskog naroda, a to je pitanje: Kako e TI spasiti svoju
vlastitu duu? Pre bi se Izraelci mogli izbaviti iz tekog poloaja i
zarobljenitva u Egiptu bez Pashalnog janjeta, nego to bi ti i ja mogli
opstati pred Bogom i Njegovim venim sudom bez krvi Isusa Hrista,
Sina Bojega.
12

Apostol Pavle koji je naao milost Boju i zatitu kod Gospoda Isusa,
jedinog posrednika i spasitelja, ija je krv i njega s Bogom pomirila,
nam govori: "Mnogo emo dakle vema biti po Njemu spaeni od
gnjeva, kad smo sad opravdani Njegovom krvlju" (Rimljanima 5:9). Kao
to i stih jedne pesme kae:
Osuda i smrt nas vie ne plae,
jer u krvi Njegovoj sve su nade nae!
Dragi itatelju, da li je takav i tvoj stav pred Bogom? Svako pashalno
jagnje Izraelaca u Egiptu, moralo je biti izabrano iz stada desetog dana
prvog mjeseca, a to jagnje nije smelo imati nikakvu manu: "...da vam
bude zdravo" (2. Mojsijeva 12:36). Za ta tri dana, dok je jagnje bilo
odvojeno od stada i bilo uvano kod kue do dana klanja, mogao je
svako u domu poblie upoznati to jagnje u njegovoj savrenosti i
besprekornosti, mogli su ga promatrati i zavoleti, jer ono je trebalo
umreti za njih. I ranije je postojalo jagnje bez greke i dobro, ali bilo je
sakriveno meu ostalim ovcama u stadu. Ali sada za ova tri dana
stajalo je pred njihovim oima i srcima. O, kako to govori naim srcima,
i kako nam to jasno ukazuje na Gospoda Isusa, Pomiritelja. Kao da Ga
vidimo pred oima kako je tri godine javno delovao i uio narod i stajao
pred celim Izraelom kao njihov Mesija, pre nego je umro za narod,
nakon to je trideset godina iveo u tajnosti i poslunosti! (2)
Da, Bog je od davnina eleo da kroz praslike usmeri naa srca i nae
poglede na obeanog posrednika i Izbavitelja, Svog ljubljenog Sina.
Od trenutka kada je Isus kroz Jovana Krstitelja bio prikazan uenicima
i celom narodu kao Jagnje Boje", mogle su sve oi i sva srca u Izraelu
promatrati Ga u Njegovoj savrenosti i skupocenosti, pre nego li je
umro kao pashalno jagnje. Ali veina ljudi nije ga udno oekivala, ve
su Ga naprotiv mrzili, upravo zato to je On savreno proslavljao Oca i
brinuo se i smilovao nad siromasima i grenicima, ali ujedno
raskrinkavao farizeje i licemere. Oni su Ga konano naumili ubiti, ali to
13

nisu eleli uiniti "o prazniku", kako bi izbegli eventualnu pobunu u

narodu. Ali Bog je izvrio svoju nameru, i dao je da Njegov Sin bude
naa Pasha, kao jedino pravo rtveno jagnje On je trebao trpeti i umreti
upravo na praznik Pashe. Praslika je bila savreno ispunjena (Vidi
Marko 14). O, kako je to divno!
Ali povratimo se jo malo do prve Pashe u Egiptu! Za Izrael tamo nije
bilo dovoljno, da se te dotine noi prolila krv pashalnog jagnjeta. Krv
je morala biti pomazana po gornjem pragu i po dovratnicima, i niko nije
smeo napustiti kuu sve do jutra (2. Mojsijeva 12:7, 13, 23). Da krv
nisu pomazali po dovratnicima i gornjem pragu, ipak bi nastradali od
Boje kazne iako su zaklali isto rtveno jagnje i smrt bi pogodila
Izraelske porodice kao to je pogodila kue Egipana. Tek kada je krv
bila pomazana po dovratnicima, kua je bila zatiena pred anelom
smrti koji je prolazio zemljom. Sam Bog je zabranio putem "kropljenja
krvlju" da osuda koju je On odredio po Svojoj pravdi, pogodi domove
Njegovog naroda. On sam je zadrao Izraelce pod Svojom zatitom, i
to im zagarantovao Svojom pouzdanom reju, da e oznaene kue
biti sauvane i poteene prilikom prolaska anela smrti.
I danas nije dovoljno za pojedinca samo znati da je Isus Hrist na krstu
prolio Svoju krv. U Hristovoj rtvi je Bog u stvari u pogledu greha bio
zadovoljen, jer to nam svedoe rei: "Gle jagnje Boje koje uze na se
grehe sveta", I On oiava grehe nae, i ne samo nae nego i svega
sveta" (Jovan 1:29 i 1. Jovanova 2:2). (3) Ali Hristovo delo na krstu jo
ne spasava samo po sebi ni jednog grenika. Grenik prvo treba
potraiti zaklon pod tom blagoslovljenom i sasvim dovoljnom rtvom.
On to ne moe postii sve dok se ne pokaje pred Bogom, i u dubokoj
duevnoj poniznosti zbog svojih greha, ne potrai u iskrenom vapaju
oprotenje i mir. Tek nakon to je grenik uvideo svoje grehe i u bolu ih
priznao Bogu, tek tada e moi u ivoj veri i pouzdanju prihvatiti Boju
milost i spasenje, koje mu je Bog pripravio u skupocenoj rtvi Svoga
Sina. Tako nalazi zaklon i zatitu pred Bojim pravednim sudom i
Njegovim svetim gnevom, te biva spaen i izbavljen. Krv je sada
14

pokropljena po osobi, to znai, Bog joj je dao da sazna za vrednost

Hristove krvi i da joj lino bude uraunata. Iz tog razloga mu Boja
istinita Re garantuje da je spaen za venost i oien od svih svojih
greha.
Da li si to shvatio dragi itatelju?
Moda e neko pomisliti da mi odajemo vie panje i vanosti na
pokajanje i verovanje, nego li na skupocenu krv Isusa Hrista. Ne, to
nije tako. Skupocena krv Sina Bojega, Njegova rtva i Njegovo
savreno delo iskupljenja su jedini temelj naeg spasenja i mira s
Bogom. Samo tu Bog u potpunoj skladnosti sa Svojom pravdom moe
pomilovati grenika, oprostiti mu sve njegove grehe i uiniti ga
sauesnikom vene slave. Ali ono to elimo rei je: Samo onaj je
zatien Hristovom krvlju za spasenje i samo onome Bog oprata
grehe, koji je shvatio svoju grenost, te u pokajanju i unutranjem bolu
i celim srcem trai spasenje i u poverenju se obrati Gospodu Isusu, koji
je na krstu umro za grenike.
Samo onome u korist je tekla Hristova krv, samo onaj ima udela u
Bojem spasenju, koji Mu se obraa i udi ka izbavljenju! Pokajnik
iskreni udara se u grudi svoje, on grehe ne krije, ve ih svesno
priznaje, na Boga se oslanja i u Hrista se pouzdaje. Bog je jasno
rekao, ne smemo kriti, da ta osoba na sud pozvana nee biti!
Kako jasno i odluno je govorila Re Boja jo u ono vreme kada su
Izraelski prvenci bili u potpunoj sigurnosti u kuama pokropljenim
krvlju. Njih nije zadesila osuda, jer oni su primili obeanje i garanciju!
Bog je rekao: "A krv ona biti e vam znak na kuama, u kojima ete
biti; i kad vidim krv, proi u vas, te ne e biti meu vama pomora, kad
stanem ubijati po zemlji Egipatskoj." (2. Mojsijeva 12:13).
Kao to smo ve nekoliko puta videli, Boje oi nisu bile usmerene na
Izraelski narod, jer oni sami po sebi nisu bili bolji od Egipana, ve je
15

On gledao na krv. Izbavila ih je krv jagnjeta bez mane. to e vas moi

najsigurnije zatititi pred nadolazeim sudom? Bog nam je dao Svoju
Re; a to je On obeao, to e On i odrati. Bog moe uiniti sve, ali ne
moe lagati. Bog im je sam za njihovo spasenje odredio krv jagnjeta, i
to je bio temelj njihove sigurnosti; a Re Boja, koja im je pod okriljem
te krvi garantovala njihovu zatitu, ona je bila osnovom njihove
sigurnosti i mira.
Dragi itatelju, sigurnost spasenja i uverenje o izbavljenju su udeljeni
vernom hrianinu u jo veoj meri; jer on je doao ka "...kropljenju
Krvlju Isusa Hrista"; a koliko je ona skupocenija pred Bogom od
kropljenja krvlju jednog jagnjeta u Egiptu! A Re koja vernom
hrianinu obeava spasenje i isceljenje, nije samo usmeno predana,
ve je data i napismeno, "crno na belo", kako se to kae, u Svetom
pismu.
Spasenje koje je vernik primio i prisvojio nije kao spasenje Izraelaca
samo vremensko i telesno, ve je to veno spasenje: izbavljenje
besmrtne due. Da, vernik poseduje u Isusu Hristu potpuno, slobodno i
veno izbavljenje. Sin Boji je "pronaao jedno veno otkupljenje" i
ispunio ga.
Kako je to jednostavno a ipak umirujue, kad Bog govori: "...i kad vidim
krv, proi u vas..." On ne kae: "Kad vi budete videli krv, vi ste u
sigurnosti". Ne, Izraelci su u veri koristili jagnjeu krv; te ju nisu mogli
gledati, poto su se nalazili unutar svojih kua; ali Bog je vidio jagnjeu
krv. On je video i vie u tome, nego to su Izraelci mogli videti ili
shvatiti, jer On je u njoj video jednu jasnu prasliku koja je govorila o
skupocenoj krvi Njegovog ljubljenog Sina, koja je vekovima kasnije
trebala biti prolivena na krstu Golgote. A u pogledu te skupocene krvi
Isusa Hrista, Bog je ve tada mogao zatititi Izraelski narod i sauvati
ga. (4) Bez svake sumnje i bez ikakvog straha, u potpunom miru su
Izraelci mogli pod zatitom krvi oekivali nadolazei sud. Tiho ponono
vreme se sve vie pribliavalo, i Gospod je po celom Egiptu udario
16

prvoroence, tako da nije ostala ni jedna kua u kojoj nije bilo mrtvih.
Ali kakav mir je vladao u svim kuama Izraelskog naroda! U svakoj
porodici je vladao mir, zbog krvi jagnjeta koja ih je zatitila pred
ozbiljnim i stranim sudom. Oni su jeli od tog jagnjeta, koje je bilo
ispeeno na vatri, jeli su ga uz gorko bilje i beskvasni hleb. Pri tome su
bili obueni i spremni za pokret; bokovi su im bili opasani, a obua na
nogama i tap u ruci. Kao da svakog trenutka oekuju znak za pokret.
Kao to je Izraelski narod bio u sigurnosti, miru i tiini okupljen oko
jagnjeta, ija krv ih je titila, a ijim mesom su se hranili i jaali za put,
koji se nalazio pred njima, tako i sadanji vernici se spaavaju kroz
Isusa Hrista, koji je Jagnje Boje. Kroz Njega smo se pomirili s Bogom
i On je nae blagoslovljeno sredite oko kojega se trebamo okupljati.
On je za nas pojedinano a i kolektivno hrana za nae due i
nepresuni izvor nae radosti i snage.
Ali kao to je pashalno jagnje trebalo biti peeno na vatri, tako je i na
Spasitelj Hrist, za nas poao na krst i trpeo u snanoj vatri suda i
svetog Bojeg gneva. Samo na taj nain je On mogao izvriti nae
pomirenje i izbrisati nae grehe. Izraelci su uz to trebali jesti gorke
trave. To u nama svaki put budi bol koju nosimo u naim srcima pri
pomisli kroz kakve muke je prolazio Gospod Isus zbog naih greha na
krstu Golgote. Beskvasni hleb koji je bio odreen za Izraelski narod da
ga jedu uz pashalno jagnje, upozorava nas da vernik koji svedoi da
pripada Hristu, jagnjetu Bojem, treba se odvojiti od svakoga zla. Ali pri
tome emo jo vie govoriti kada budemo razmatrali drugi praznik, to
jest praznik Beskvasnih hlebova.
I na kraju jo nekoliko rei o dranju i odei Izraelaca u toj kobnoj noi.
Kao to smo ve naglasili, iskupljeni su te noi kod pashalne veere bili
obueni, opasani i sa obuom na nogama. U rukama su drali tap,
kako bi to bre mogli napustiti tu zemlju njihove sramote, suanjstva i
mesto na kojem e doi do izvrenja strane kazne. Stajali su spremni
da bi krenuli na put sa Bogom u pravcu obeane zemlje i onih
17

blagoslova koje im je On obeao.

Opasani bokovi nam govore o trezvenosti i unutranjoj koncentraciji, te
o spremnosti hriana da slue Bogu i Njegovom delu (Vidi 1. Petrova
1:13; Efescima 6:14; Luka 12:35).
tap u ruci upozorava nas, da smo mi na ovoj zemlji samo prolazni
gosti i putnici koji trebaju biti spremni, da kad god ih Gospod pozove ili
doe, da su spremni napustiti ovaj svet i krenuti u Oev dom na
nebesima.
Dragi itatelju, ve smo te jednom upitali: Da li ti lino stoji pod
zatitom krvi Isusa Hrista? Ako si se pribliio i kod Njega potraio
zatitu, onda sme uivati u radosti i sigurnosti spasenja, te uivati
skupoceni mir. Da li si u Bojim oima postao sauesnikom tog
skupocenog dara? Da li si i ti poput putnika i stranca, i da li ovom svetu
svedoi kao Boji svedok reima i delima? Ne smemo nikada
zaboraviti zato nas je Gospod nakon naeg obraenja i spasenja
ostavio na ovom svetu! On nam kae: "...i postavih vas da vi idete i rod
rodite, i da va rod ostane..." (Jovan 15:16). "...i bit ete mi svedoci..."
(Dela 1:8).

^1 Pasha = prolaziti mimo (proi pored).

^2 Brojka deset je itateljima Boje Rei dobro poznata. Bog je s odreenim
brojkama eleo izraziti pojedine stvari. Tako je brojka deset ta, koja nas opominje na
nau odgovornost i poslunost. Bog je dao deset zapovedi na Sinaju; Gospod Isus
govori o hrianima i njihovoj odgovornosti, kroz priu o deset devica, zatim o
slugama kojima je bilo povereno deset talenata. Ovde je jagnje ostalo u stadu do
desetog dana meseca, a zatim je bilo odvojeno kao jagnje "bez mane". Slino tome
je Sin Boji tri puta po deset godina ostao u pokornosti, poslunosti i skrivenosti, i tek
tada se pojavio kao Izraelski Mesija i Spasitelj sveta.

18

^3 Ti stihovi ne ele rei, kao to neki ue, da je Hrist nosio grehe celoga sveta i
oveanstva i izmirio ih; jer tada bi svi ljudi trebali doi u nebo, i to bez pokajanja i
obraenja. Hrist je na krstu zadovoljio sva Boja potraivanja i zadovoljio Boga u
pogledu greha, ali i ovek snosi svoju odgovornost. Njemu je reeno, da se treba
pokajati nad svojim gresima i lino prihvatiti Hrista za svog Spasitelja i Gospoda.
^4 U Pashalnoj rtvi se naroito oituje Boje potovanje te rtve. U savrenoj
vrednosti te rtve jagnjeta Bojeg, i mi stojimo pred Bogom i uvereni smo da smo
zatieni pred sudom.

19

PRAZNIK BESKVASNIH HLEBOVA

PRAZNIK BESKVASNIH HLEBOVA

U bliskoj povezanosti sa Pashom je praznik beskvasnih hlebova. Zbog
toga ova dva praznika moemo gledati i kao jedan praznik. itamo:
"etrnaestog dana prvog meseca uvee, pasha je Gospodnja. A
petnaestog dana istog meseca praznik je presnih hlebova Gospodu;
sedam dana jedite hlebove presne. Prvi dan neka vam bude sabor
sveti, nikakav posao ropski ne radite. Nego za sedam dana prinosite
Gospodu rtve ognjene; a sedmi dan neka je sabor sveti; ne radite
nijedan posao ropski." (3. Mojsijeva 23:58).
Ta dva praznika su bila blizu jedan drugome, jer praznik beskvasnih
hlebova se nadovezivao na praznik Pashe i iz njega je proizlazio. Svi
oni Gospodnji praznici koji su trajali samo jedan dan, kao na primer
praznik Pashe, upozoravaju nas na jedno jedinstveno blagoslovljeno
delo ili na in Bojeg spasenja, koji je tada jo leao u budunosti. Ali
oni praznici u jevrejskoj godini, koji su trajali nekoliko dana, kao na
primer sedmodnevni praznik beskvasnih hlebova, koji se nalazio na
poetku godine i osmodnevni praznik senica koji se nalazio na zaelju
ostalih praznika su praslike i nose celi smisao blagoslovljenih vremena
u koja je Bog nameravao uvesti svoj narod. Tako su na primer sedam
dana u koje se sav kvasac morao odstraniti iz Izraelskih domova, a
Izraelci smeli jesti samo beskvasne hlebove, to je slika celog karaktera
i ivota vernika za vreme njegova ivota na zemlji. Od onog dana kada
se obratio i pomirio sa Bogom, pa do kraja njegova ivotnog putovanja
na zemlji, vernik ne sme vie sluiti grehu, ve Bogu i treba Mu sluiti u
istinskoj pravednosti i svetosti.
Ovih sedam dana beskvasnih hlebova slikovito i jasno govore o
svetom zajednitvu sa Bogom. Vernik je na to pozvan i osposobljen za
20

celi budui ivot, iako se nalazi okruen zlim i pokvarenim svetom, te u

pokvarenom narataju.
Vernici imaju sveto i radosno zajednitvo sa Bogom, a ono se zasniva
jedino na iskupljujuoj krvi Isusa Hrista. Ali to zajednitvo ima kao
preduslov odbacivanje svega zla i potpuno otklanjanje "kvasca". Sva
neistoa i zlo treba i mora biti otklonjeno i izbaeno, ako elimo iveti
u nepomuenom Bojem svetlu. Mi itamo u Bojoj Rei o duhovnom
znaenju praznika beskvasnih hlebova: "Oistite dakle stari kvasac, da
budete novo testo, kao to ste presni; jer i pasha naa zakla se za nas,
Hristos. Zato da praznujemo ne u starom kvascu, ni u kvascu pakosti i
lukavstva, nego u presnom hlebu istote i istine." (1. Korinanima
5:78).
To znai da moramo odbaciti i osuditi svako zlo, kao i nae loe
navike.
Ali sada elimo razmiljati o vanim razlikama izmeu temelja naeg
zajednitva sa Bogom i o uslovima koje treba ispuniti, ako elimo da
doe do tog sretnog zajednitva. Na koji nain moemo doi do tog
uitka? Podloga na kojoj se to ostvaruje je i ostaje skupocena krv
Hristova, a uslov pod kojim se to moe ostvariti je: spoljanja i
unutranja odvojenost od svakoga zla. Prvo, dua trai utoite kod
Hristove krvi; to se deava samo jednom, ali vai za svagda. Radi toga
se ne treba ponavljati, a i ne moe se ponoviti. Zatim sledi opomena:
"Oistite stari kvasac". To je odvojenje i odbacivanje svih vrsta zla i
neistoe. Ovo se treba initi tokom celog naeg ivota. To se treba
uvek iznova ponavljati ili sprovoditi u delo. Da, to je ono praktino
ienje i posveenje vernika, tako da on postepeno napreduje, ali
savrenost moe postii tek kada bude stigao na cilj ka Hristu. Kao
praslika nam slui praznik beskvasnih hlebova koji je trajao sedam
dana, to jest celu jednu sedmicu.
Da su se Izraelci ponadali da e izbei sud na taj nain to budu jeli
21

beskvasni hleb, a da po dovratnicima nisu pokropili krv jagnjeta, onda

bi se gorko prevarili. Njih bi Boji sud sigurno pogodio. Samo krv, da
jedino krv ih je zatitila, tako da ih se nije smeo dotai nadolazei sud.
Nastupilo je pomirenje i zajednitvo s Bogom. To se moglo doiveti i u
tome uivati, ako su iskupljeni bili spremni izbaciti sav kvasac iz svojih
kua.
Kako ozbiljno govori Boje nareenje naim srcima i naoj savesti! Mi
koji smo kroz Boju milost spaeni jednom za svagda, pomireni smo s
Bogom kroz Hristovu krv, i trebamo svom snagom nove prirode i
Svetog Duha "zamrziti zlo" i izbegavati" ga. "Imajui dakle ovakva
obeanja, o ljubazni! da oistimo sebe od svake pogantine tela i duha,
i da tvorimo svetinju u strahu Boijemu" (2. Korinanima 1:1).
Samo na taj nain moemo uivati u miru s Bogom i imati pravo
zajednitvo s Njim. Samo tada emo biti svesni Boje prisutnosti. "Ako
reemo da imamo zajednicu s Njim a u tami hodimo, laemo i ne
tvorimo istine" (1. Jovanova 1:6). "Koji govori da u Njemu stoji, i taj
treba tako da hodi kao bo je On hodio" (1. Jovanova 2:6). Bog je svetlo
i ko eli za Njega iveti, taj mora iveti u svetlu. On mora sve osuditi i
odbaciti to se ne poklapa sa svetlom.
Na kraju elimo jo neto rei u vezi rada. Dva puta stoji zapisano
(stihovi 7 i 8) koji govore da je za vreme trajanja sedmodnevnog
praznika bilo zabranjeno raditi bilo kakav ropski posao, i da je svaki
dan trebalo iznova prinositi ognjenu rtvu Bogu.
Bog je zabranio koritenje "kvasca" za vreme praznika, jer on je slika
zla i greha, a On je isto tako zabranio i rekao: "Nikakoga posla
ropskoga ne radite". To slui kao slika truda u zakonskom smislu i
duhu. Ovde se ne govori, kao to je to jasno pronicljivim hrianima o
praktinom posveenju Bojeg naroda, i njegovom predanju za slubu i
delo Boje na zemlji. Ne, to nije "ropski posao" a niti zakonska sluba,
ve slobodna i dobrovoljna odluka i duboka enja obnovljene due.
22

To je blagoslovljeni plod zajednitva sa Gospodom i delo Svetoga

Duha! Kada neka dua upozna Hrista kao svog Izbavitelja i Gospoda,
te u Njegovoj skupocenosti stvarno uiva, onda ona neprekidno govori
poput apostola Pavla: "Jer je meni ivot Hrist..." (Filipljanima 1:21a).
On je razlog i cilj smisaonog ivota.
Isuse, uzmi sad ivot moj,
Tebi ga dajem, neka je Tvoj.
Moje vreme Tebi predajem,
Svaki dan Tebi posveujem!
I to predanje za Gospoda i Njegovo delo, te praktino prikazivanje
Hristovih misli u vernima je miomiris pred Bogom i skupocena "ognjena
rtva". Svaki dan iznova vernici trebaju biti: "Napunjeni plodova pravde
kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Boju" (Filipljanima 1:11). To trebaju
prinositi, kao to se za svih sedam dana praznika beskvasnih hlebova
dnevno prinosila nova ognjena rtva. Ne samo da treba otkloniti
kvasac, to jest zlo sa puta i iz ivota vernika, ve se kod njega treba
nai ono to je dobro: "...to je god istinito, to je god poteno, to je
god pravedno, to je god preisto, to je god preljubazno, to je god
slavno, i jo ako ima koja dobrodjetelj, i ako ima koja pohvala, to
mislite" (Filipljanima 4:8). To donosi Bogu slavu i tako mu se slui.
Bogu se ne svia "ropski posao", ali On oekuje od Svojih
svakodnevnu "ognjenu rtvu" to jest da svakodnevno razmiljaju o rtvi
paljenici Isusu Hristu i da u sili Svetoga Duha ive svetim ivotom
koji je Njemu posveen, radostan i veran.
Kako ljupku sliku nam Bog prikazuje u Svojoj Rei o poloaju i ivotu
vernika! Krv jagnjeta mu je umirila savest i dala mu temelj savrenog
spasenja, a time i boansku sigurnost spasenja. Re Boja mu zatim
poklanja spoznaju izbavljenja, a time i duevni mir. On se moe odvojiti
od svega zla i neprestano uivati u blagoslovljenom zajednitvu sa
Bogom, do kojega je doao kroz krv jagnjeta. Tako on hodi u radosti
spasenja i vesela srca. On sada ivi i radi za Boga i donosi mu plodove
23

pravde kroz Isusa Hrista. To on ne ini zakonski i u robovskom duhu,

ve u radosnoj slobodi dece Boje kroz Svetoga Duha, koji proslavlja
Gospoda Isusa u vernicima i prikazuje ga na Boju slavu, a na
blagoslov i korist njegove okoline.
Svakog istinskog hrianina koji je postao svestan svog poloaja u
Hristu krase ove osobine. On ima: smirenu savest, mir u srcu, radost u
Duhu, sveti i blagoslovljeni ivot predanja, istoe i vernosti. Ovo ga
obeleava prema Bojim mislima i Njegovoj Rei.
Samo za Tebe elim iveti,
sve to imam Tebi u potiniti,
jer Ti si me na krstu iskupio,
od greha Ti si me izbavio!
Sad sam posveen za Tvoje delo,
Tebi predajem moje srce celo.
O, kakve li milosti, da me voli Ti,
zbog toga elim Tebi verno sluiti!

24

PRAZNIK PRVIH SNOPOVA

PRAZNIK PRVIH SNOPOVA

Ovaj praznik se po svom duhovnom znaaju nalazi u povezanosti sa
praznicima ispred njega. itamo u Pismu: "Jo ree Gospod Mojsiju
govorei: Kai sinovima Izrailjevim, i reci im: Kad doete u zemlju koju
u vam dati, i stanete eti u njoj, tada donesite snop prvina od etve (1)
svoje k sveteniku; a on neka obre snop pred Gospodom, da bi vam
se primio; sutradan po suboti neka ga obre svetenik. (3. Mojsijeva
23:911). Sabat na kojeg se Bog poziva ovom prilikom pripada
prazniku Pashe ili Pashalnoj sedmici (Vidi 3. Mojsijeva 23:58). Znai
da imamo tri praznika koji nastupaju jedan za drugim i po svom
znaaju oni su meusobno tesno povezani. Dok su prva dva praznika
trebala biti praznovana jo u pustinji, dotle je trei praznik trebao biti
praznovan tek u zemlji u koju e doi. On je trebao postati novim
obiajem. Trebali su se prinositi snopovi od prvina na subotnji dan iza
Pashalne sedmice. Taj trei praznik nije mogao biti slavljen u pustinji,
poto u pustinji nije moglo biti ni etve. Od kuda bi se onda mogli uzeti
snopovi od prvina?
Ali kakvo je duhovno znaenje praznika snopova od prvina? Ve samo
vreme koje je bilo odreeno za njihovo prinoenje ne ostavlja nas u
sumnji ta ono prikazuje.
Kao to nam je poznato, Re Boja naziva Gospoda Isusa Hrista
"naom pashom". On je "jagnje bez greke i bez mane". On je umro za
nas i nazvan je "Prvenac onima, koji usnue" (1. Korinanima 15:20).
Po Bojoj providnosti Gospod je trebao umreti ba u to vreme, iako ga
neprijatelji nisu htjeli ubiti za vreme trajanja Pashe, poto su se plaili
da se narod ne pobuni. A to se desilo? "Po suboti, u osvit prvoga
dana u nedelji..." (Matej 28:1a), slavno je uskrsnuo iz mrtvih i ustao iz
25

groba Isus Hrist, onaj koji je nekoliko dana ranije kao "jagnje Boje"
ispunio udotvorno delo spasenja. On je pao u zemlju kao penino
zrno i umro (Vidi Jovan 12:24); ali kao "prvenac onima, koji usnue" (1.
Korinanima 15:20) Bog Ga je slavno podigao iz mrtvih i ponovno
doveo u ivot. Tako je On ispunjenje onog divnog primera, kojeg nam
je Bog dao u slici Praznika prvih snopova. Drugim reima: prinoenje
"snopova od prvog etvenog otkosa" je draga i pogodna usporedba o
uskrsnuu Isusa Hrista. "Prvog dana u nedelji", ili na "dan posle
Sabata" kojeg hriani od onog vremena dre (2) kao "Dan Gospodnji"
svake sedmice, On se povratio iz mrtvih. Tom primeru odgovara i
injenica, da na dan prinoenja prvih snopova nije bilo odreeno
prinositi rtvu za grehe pred Bogom. On je nije zahtevao. Na tekst
nam kae, da onog dana kada se taj snop prvina bude od svetenika
obrtan (3) pred Gospodom, treba prineti samo rtvu paljenicu, rtvu
ognjenu i naljev, ali nije trebalo prinositi rtvu za grehe, koju je inae
Bog od njih zahtevao kod svih ostalih jevrejskih praznika (Vidi 3.
Mojsijeva 23:1213). (4)
Radi ega to nije bilo potrebno prilikom praznika prvog otkosa? Upravo
zbog toga, to je taj praznik slika uskrsnua Isusa Hrista, a On je isti i
sveti Boji Sin, koji je ve ranije kao pashalno janje dao svoj ivot za
odstranjivanje naih greha i sam je sebe predao kao rtvu na zaklanje
(Vidi Jevrejima 9:26). Greh je bio izmiren kroz Njegovu rtvu, koja ima
venu i savrenu vrednost i za uvek su gresi bili odstranjeni ispred
Bojih oiju. Tada je On "po Duhu i po svetosti" bio probuen iz mrtvih.
Tako vie nije bilo mesta a ni potrebe da se prinosi rtva za grehe.
Kao to je prinoenje prvog zrelog snopa na dan posle pashalne
sedmice otvorilo vreme etvi i bilo njenim poetkom, tako je i divno
uskrsnue Gospoda Isusa Hrista postalo poetkom i garancijom za
Njegove izbavljene. U vezi toga itamo: "Ali svaki u svom redu: Novina
Hrist; a po tom oni koji verovae Hristu o Njegovu dolasku" (1.
Korinanima 15:23). Kao to se za Hrista kae da je On "uskrsnuo iz
mrtvih", tako e i uskrsnue vernih biti "uskrsnue iz mrtvih". Ostali
26

mrtvaci, to jest oni koji su umrli bez obraenja, oni e ostati u svojim
grobovima, dok e izbavljenici Gospodnji uskrsnuti u preobraenim
telesima, a oni koji jo budu iveli pri Gospodnjem dolasku, oni e biti
preobueni i proslavljeni. Radi toga kae Sveto pismo: "A ostali mrtvaci
ne oivee, dokle se ne svri hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje.
Blaen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga
smrt nema oblasti, nego e biti svetenici Bogu i Hristu, i carovae s
Njim hiljadu godina." (Otkrivenje 20:56). Mnogi ljudi u hrianskim
zemljama veruju da e doi do sveopteg uskrsnua mrtvih spasenih
i izgubljenih koje se treba dogoditi na "sudnji dan" to jest, kao
poslednji dogaaj na kraju sveta. Iako je to bolje verovati, nego li biti
poput Saduceja, koji su uili da uopte nee doi do uskrsnua, to jo
uvek nije ispravno uenje, i ne odgovara uenju Novog zaveta. Po
Bojoj Rei nee istovremeno doi do uskrsnua spaenih i bezbonih
ljudi. Ni Jevreji nisu imali jasnu sliku o tome. Oni su verovali da e
jednom doi do "uskrsnua mrtvih". Hrist i Njegovi apostoli su jasno
govorili o "uskrsnuu iz mrtvih" i to razumeli.
Moda e neki itatelji itajui ovo pomisliti poput Isusovih uenika,
nakon to su se vratili sa brda preobraenja. Tada su po prvi puta uli
rei iz Gospodnjih usta o toj divnoj pojavi i zaueno su se upitali:
"...ta znai uskrsnuti od mrtvih? " (Marko 9:910). I o tome nekoliko
rei: Uskrsnue vernih je po svome karakteru slino uskrsnuu Isusa
Hrista i Njemu podlono. Ono se naziva "uskrsnue pravednih" ili
"uskrsnue ivota" ili "prvo uskrsnue". To uskrsnue desie se barem
hiljadu godina ranije nego li "svih ostalih mrtvaca". "Uskrsnue
nepravednih" se osim toga jo naziva i "uskrsnue za sud". Prvo
uskrsnue e biti sretno i divno, ali drugo uskrsnue e biti strano i
uasno, jer njemu sledi "druga smrt ognjeno jezero". Za jedne stoji
napisano: "Blaen je i svet onaj koji ima deo u prvom uskrsnuu", a za
druge: I tko se ne nae napisan u knjizi ivota, baen bi u jezero
ognjeno" (Otkrivenje 20:415; Dela 24,1, 15; Luka 14:14; Jovan
5:2829).

27

Apostol Pavle pie vernicima i tei ih, da ne trebaju biti tuni zbog
umrlih u Gospodu, kao to tuguju oni koji nemaju nade. On im je rekao
da e Gospod ponovno doi, kako bi uskrsnuo verne iz mrtvih, a koji se
tada nau na ivotu, njih e preobraziti i onda ih sve povesti u nebeski
Oev dom (Vidi 1. Solunjanima 4:1318; 1. Korinanima 15:5158).
Ovo uskrsnue onih koji su zaspali u Hristu i preobraenje onih vernika
koji jo budu iveli na zemlji, koje je Bog u vreme milosti pozvao iz svih
naroda na zemlji i spasio ih, to je etva koja sledi iza prinoenja prvih
snopova.
Stvarno, kako je divna nada vernih u pogledu budue slave i u pogledu
cele venosti!
Kako e proi oni koji se nisu obratili, ve su ostali u svojim gresima i
zatim umrli? itamo da e i oni uskrsnuti iz svojih grobova, ako ih veni
sud ne dostigne jo za njihova ivota, kako bi stali pred Sudiju sveta. I
videh veliki beli presto, i Onoga to seae na njemu..." (Otkrivenje
20:11a). Tamo e im biti sueno "po njihovim delima" (Otkrivenje
20:12). I "...baeni bee u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt"
(Otkrivenje 20:14). Kako je straan Boji pravedni gnjev i Njegov sud
nad gresima i bezbonou!
Dragi itatelju, u kakvom stanju se nalazi tvoja besmrtna i skupocena
dua? Kakvo e biti tvoje uskrsnue? Da li ti pripada prvom ili drugom
uskrsnuu? Ako si shvatio ko si i ta si pred Bogom, te ako ezne za
spasenjem, onda u veri potrai zaklon kod Isusa Hrista, istinskog
pashalnog jagnjeta (Vidi 1. Korinanima 5:7), tada e se uklopiti u
etvu prvenaca (Vidi Jakovljeva 1:18). Tek tada e moi istinski slaviti
i svedoiti za tvog Spasitelja reima: Isus ivi, a s Njim ivim i ja!
Ako si to doiveo, da li eli i ti posvedoiti tvojim reima i ivotom i
imati sigurno i radosno pouzdanje i nadu: "...ne bih li kako dostigao
uskrsnue od mrtvih" (Filipljanima 3:11)? Veoma je divno, da je Isus
Hrist ono istinsko pashalno jagnje svih izbavljenih. On je nosio i
28

izbrisao sve nae grehe, a sada kao "snop prvog otkosa" stoji pred
Bogom kao "prvenac onima koji usnue" (1. Korinanima 15:20)! Tako
je On ve radi nas uziao na nebo i u venu slavu. U Njemu, uskrslom i
proslavljenom Sinu ovejem: "Koji je poetak, prvoroeni od mrtvih"
(Koloanima 1:18), Bog ve sada gleda sve verne preneene u venu
slavu. Radi toga nam i apostol Pavle radosno dovikuje: "A koje odredi
one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi"
(Rimljanima 8:30). Uskoro emo i stvarno biti kod Hrista, proslavljati
Ga u veke vekova. On je rekao: "Oe, hou, da oni, koje si mi dao,
budu sa mnom, gde sam ja, da vide moju slavu, koju si mi dao, jer si
me ljubio pre postanka sveta" (Jovan 17:24). I jo tri puta On dovikuje
Svojima u posljednjem poglavlju Svetog pisma: "evo, dolazim brzo"
(Otkrivenje 22:7, 12:20).
Doi uskoro Gospode Isuse, eljno te ekamo,
nae oi sada ka prestolu milosti podiemo!
Sve Te vie prizivamo i na Tebe ekamo,
Tebi se nadamo i Tebe Boji Sine trebamo.
Duh i nevesta podiu oi svoje,
i ekaju da se ispuni obeanje Tvoje!
Da ih sa zemlje uzdigne Ti,
i Sebi privue u sve venosti.
Duha Svog Ti poznaje,
nevestu Svoju ti usliava;
Isuse, doi uskoro jer mi te ekamo,
i jedino Tebi mi se sad nadamo!

^1 Ili tanije: "Snop prvog otkosa vae etve".

^2 Vidi Dela 20:7; 1. Korinanima 16:2; Otkrivenje 1:10.
^3 To znai na rukama ili laktovima prevrtati snopove amotamo pred Gospodom,
kao znak da su prineeni Gospodu.
29

^4 Uporedi 4. Mojsijeva 28 i 29; iznimku je inio jedino Sabat kao svedoanstvo

svetog, savrenog i venog Bojeg mirovanja.

30

PRAZNIK NEDELJA

PRAZNIK NEDELJA
U nastavku praznika "prvih snopova" o kojem smo u prolom poglavlju
govorili, nadovezuje se "praznik nedelja".
"Sedam nedelja nabroj; kad stane srp raditi po letini, (1) onda poni
brojati sedam nedelja. Tada praznuj praznik nedelja Gospodu Bogu
svom; ta moe prinositi dragovoljno kako te bude blagoslovio
Gospod Bog tvoj." (5. Mojsijeva 16:910).
Ovaj etvrti praznik stoji, kao to nam ove rei jasno dokazuju, u bliskoj
vezi sa "praznikom prvih snopova". I zbog toga, to je izmeu dva
praznika proteklo sedam sedmica znai toliko sedmica, koliko je
dana u jednoj sedmici tako se ovaj kasniji naziva: "praznik nedjelja" ili
"praznik sedmica". Kao to smo spominjali, prinoenje prvih otkosa od
kojih se raunalo sedam sedmica, deavalo se na nedjelju ("na dan
nakon Sabata"), i to u nedjelju posle Pashe. Prema tome je "praznik
nedelja" padao na dan nakon sedmog sabata, to jest, opet u nedelju. I
kasnije je po grkoj rei "pentekoste" (t.j. pedeset, poto je to bio
pedeseti dan nakon praznika prvih snopova) dobio ime Duhovi ili
Pedesetnica. Taj praznik Duhova je stajao u tesnoj povezanosti sa
proteklim praznikom "prvih otkosa", i to ne samo u pogledu vremena,
ve i u pogledu njenog znaaja. Dok je jedan oznaavao poetak
etve, dotle je "praznik nedelja" koji je zapoinjao pedeset dana kasnije
oznaavao praznik etve. (2) Zbog toga itamo: "Praznuj praznik
sedmica, prvina etve penine, i praznik berbe na svretku godine" (2.
Mojsijeva 34:22). I na dan prvina, kad prinosite nov dar Gospodinu
posle svojih nedelja, da imate sabor sveti, ni jednoga posla ropskoga
ne radite" (4. Mojsijeva 28:26). A na drugom mestu stoji zapisano: I
praznik od etve prvina od truda tvojega to poseje u polju svojem; i
31

praznik berbe na svretku svake godine, kad sabere trud svoj s njive"
(2. Mojsijeva 23:16). Na dan tog praznika etve, koji je ujedno bio i
danom radosti i zahvalnosti (Vidi 5. Mojsijeva 16:912), morali su svi
mukarci iz Izraela, kao i na praznik beskvasnih hlebova doi iz svih
krajeva Izraela u Jeruzalem. "Tri puta preko godine sve mukinje tvoje
da izlazi pred Gospodina Boga" (2. Mojsijeva 23:17). Tako su i na one
Duhove, to jest na praznik etve, koji je sledio nakon uzaaa
Gospoda Isusa Hrista, bio izliven Sveti Duh. Bogobojazni ljudi izbliza i
iz daleka bili su okupljeni u velikom broju u to vreme u Jeruzalemu
(Dela 2:1, 5). U sili Svetoga Duha kojeg je upravo primio, ustao je
apostol Petar i poeo propovedati velikom mnotvu o spasenju kroz
Hrista. Bog je podupreo tu propoved sa Svojim velikim blagoslovom, te
je uzverovalo oko tri hiljade dua. Bila je to obilna etva za Boga i za
venost i to ba na izraelski etveni praznik! Tako nam je sam Bog dao
odgovor na pitanje: to u duhovnom smislu treba znaiti "praznik
nedelja", ili izraelski etveni praznik? Ako je prinoenje "prvih otkosa"
slika uskrsnua Isusa Hrista iz mrtvih, iz groba, onda je "praznik
nedelja" ili "praznik od etve prvina" slika stvaranja skuptine
(zajednice, Crkve) Hristove. Ona se ujedno naziva "sabor i crkva
prvoroenih" (Jevrejima 12:23), ili "prvenci Njegovih stvorenja"
(Jakovljeva 1:18), "koji imamo prvine Duha" (Rimljanima 8:23).
Bog e jo jednom kasnije odrati veliku etvu, kada e sabirati
Hristovu crkvu, to jest sve istinske i nanovo roene hriane. On e
sabrati zrelo ito u nebeske ostave (Vidi Matej 13:30). O toj krasnoj
etvi u carstvu Bojem govori i radosni "praznik senica", to jest glavni i
zavrni etveni praznik. Tako e Bog, koji sada Svojim izbavljenima,
svojoj deci, daje "prvine Duha", e jo jednom izliti Svetog Duha i to na
sve meso (Joil 2:28 i dalje).
Ali da se opet vratimo "prazniku nedelja" ili "prazniku prvih otkosa itne
etve". itamo da je Bog naredio svom narodu Izraelu: Iz stanova
svojih donesite dva hleba za rtvu obrtanu, (3) od dve desetine efe
beloga brana da budu, s kvascem neka budu peeni; to su prvine
32

Gospodinu" (3. Mojsijeva 23:17). Kao to itno zrno odvojeno raste na

raznim njivama i dozreva za etvu, pa se melje i u dva hleba spaja,
tako Sveti Duh sada ujedinjuje verne hriane u duhovnom smislu i
spaja ih u jedno telo: "Jer smo jedan hleb, jedno telo mnogi, jer smo svi
dionici jednog hleba" (1. Korinanima 10:17). Moda e neki itatelj
primetiti i rei: "Ali od Izraelaca su se zahtevala dva hleba". Da, ali dva
hleba su inila jednu rtvu, jedan prinos. Poto se radi o dva hleba, to
nas eli podsetiti, da se Crkva sastoji od Jevreja i neznaboaca
(nejevreja) koji se nazivaju i nacijama. U poetku se Crkva Gospodnja
sastojala uglavnom od samih Jevreja, ali danas su sakupljeni vernici
preteno iz nejevrejskih naroda. Svi istinski vernici, bilo iz jevrejeskog
ili nejevrejskog naroda, spajaju se u jednu jedninu "Jer jednim Duhom
mi se svi krstismo u jedno telo, bili Jevreji, neznaboci, robovi ili
slobodni; i svi se jednim Duhom napojismo" (1. Korinanima 12:13). Ali
poto su hlebovi bili ispeeni sa kvascem, koji u Rei Bojoj predstavlja
greh i zlo (Vidi 1. Korinanima 5:78; 3. Mojsijeva 2:11), to je znaajan
i odgovarajui prikaz ozbiljne injenice, da i vernici, iako su nanovo
roeni i dionici Svetoga Duha, u njima se jo uvek nalazi i greni stari
ovek, tako dugo dok su na zemlji. Prisutnost Svetog Duha u vernicima
ne otklanja starog oveka i ne unitava ga, ali ga i ne oplemenjuje.
Ipak, Duh daje snagu naoj dui, kako bi mi nae "telo" starog
oveka mogli drati u smrti t.j. potpunoj pokornosti, jer on je na krstu
bio osuen u Hristovoj smrti i s Njim zajedno je bio razapet. Tako
moramo biti u neprekidnoj opreznosti i u strahu Gospodnjem. im se
pojavi stari ovek odmah ga trebamo osuditi i hodati (iveti) u novom
ivotu, te Bogu donositi rod. Da, kvasac je pokvarena grena priroda,
koja je u nama jo uvek prisutna, ali kod hriana ona vie ne sme
delovati, poto je osuena u plamenu na Golgotskom krstu. Vernik
treba drati staru prirodu u pokornosti, kroz silu Svetoga Duha, kao to
se i u onim peenim hlebovima proces kiseljenja obustavio vatrom u
krunoj pei.
Ali pre svega je za nas dragocena injenica, da se Bog za sve
savreno pobrinuo. Iako mi u sebi nosimo staru narav, ipak moemo
33

slobodno stati pred Njegovo lice. I to se oituje u naoj slici. Bog je

naredio: "A stim hlebom prinesite sedam jaganjaca od godine zdravih, i
jedno tele i dva ovna, da budu rtva paljenica Gospodinu s darovima
svojim i naljevima svojim, da budu rtva ognjena na ugodni miris
Gospodinu. Zakoljite i jarca jednoga za greh i dva jagnjeta od godine
za rtvu zahvalnu" (3. Mojsijeva 23:1819). Sve ove razne rtve (rtva
paljenica, jestiva rtva, ognjena rtva, naljev, rtva za grehe i pomirna
rtva) ukazuju na Hrista i njegovo predanje. On je umro da proslavi
Boga i odstrani greh. Bog sada vidi vernike u Hristu. On je njihovo
opravdanje; On vidi Hrista u vernicima, a to ih treba dovesti do
njihovog posveenja. Ne samo da su nam oproteni nai gresi i u
Bojim oima za uvek izbrisani, ve su gresi otklonjeni kroz Hristovu
rtvu. On se javi "da svojom rtvom satre greh" (Jevrejima 9:26). Bog
sada gleda svakog vernika kao opravdanog, posveenog i odvojenog
od greha, u sasvim novom stanju i sa novom prirodom: "Ako je dakle
tko u Hristu, to je on novo stvorenje, to je staro prolo, i gle sve je novo
postalo... Njega, koji nije poznao greha, uini za nas grehom, da mi
postanemo Boja pravda u Njemu" (2. Korinanima 5:17 i 21).
Hristova je rtva u svakom pogledu bila dovoljna da zadovolji Boju
pravdu i svetost, a i u pogledu nae grene naravi. Isus Hrist se sada
nalazi uzdignut i sedi s desne strane Bogu. Bog sada posmatra nas
vernike kroz skupoceno Hristovo delo, koje nas je oistilo od svakog
greha. Bog nas ceni prema vrednosti Njegovog Sina Isusa Hrista, koji
sada zauzima proslavljeno mesto na nebeskom prestolu i vlada nad
silama i vlastima. "Jer je jednim prinosom usavrio za uvek one, koji
bivaju posveeni" (Jevrejima 10:14). U Njemu samome, u Voljenome,
On "nas oblagodati" (Efescima 1:6). Kakvog li divnog izbavljenja i
osloboenja! Kako su to skupocene istine za svaku verujuu osobu,
koja ih ozbiljno prisvaja u iskrenosti srca. Silom Svetoga Duha i tih
istina, verujui napreduju u pravcu cilja. Oni proslavljaju Boga i ive na
blagoslov sebi i drugima! Hrist je na krstu zauzeo na poloaj kojeg
smo mi imali kao pali Adamovi potomci i grenici pred Bogom. On je
one koji u Njega veruju silom Svoga uskrsnua potpuno preneo u
34

stanje koje je On imao kod Boga. Gospod je postupio sa nama poput

milostivog Samarjanina u onoj usporedbi (Luka 10:3035). On je
sjahao sa svog magarca, i na njega posadio teko ranjenog oveka,
ije je rane prethodno previo.
Ako neki hrianin sve to dobro zna, a ipak ne ivi po tome u veri i
praktinom predanju, onda on samo poveava svoju odgovornost, a
ujedno pred drugima ozbiljno sramoti Boje ime. Nita u Bojim oima
nije pokvarenije i stranije, nego vanjski oblik pobonosti bez sile, i
priznanje vere bez odgovarajuih dela i plodova. Radi toga se trebamo
dobro uvati, da ne umnoavamo samo nae spoznaje o otkrivenim
istinama, ve i da hodimo u njihovoj sili! Trebali bi se to vie brinuti da
nas naa okolina, kako vernici, tako i svetski ljudi prepoznaju po
naem uverenju, dranju i radu, te da shvate da smo mi ljudi u Hristu,
koji pripadaju nebu. Na Gospod i Spasitelj nam kae: "Tako neka se
svetli vaa svetlost pred ljudima, da vide vaa dobra dela i slave
vaega Oca na nebesima" (Matej 5:16).
Sveti Duh koji je na Duhove siao s neba i nastanio se u celoj zajednici
Gospodnjoj, kao i u svakom udu tela, ili verniku, On je peat novog,
blagoslovljenog, boanskog i nebeskog spoja u koji smo dovedeni
milou Bojom. On je i "pomazanje" i naa snaga, kako bi ovde u
svetu spoznali Boju volju i tvorili ju. Ujedno je On i naa sigurana
"kapara (zalog) naeg nebeskog nasledstva" koje emo mi uskoro
primiti od naeg Gospoda Isusa Hrista. Poto se to nasledstvo nalazi u
slavi, zbog toga se i Duh Sveti naziva i "Duhom slave". "Ako vas grde
poradi Hristova imena, blago vama, jer Boja ast i slava i sila i Njegov
Duh poiva na vama!" (1. Petrova 4:14). Na ta mislimo kada kaemo
da je Sveti Duh "peat" naeg posinjenja (Vidi Efescima 1:13; 4:30;
Rimljanima 8:1416), da je i nae "pomazanje" (1. Jovanova 2:27) i
na "zalog" (Efescima 1:14)? To je jo jednom ponovljeno i sabrano u
2. Korinanima 1:2122: "Bog je, koji nas utvruje s vama za Hrista, i
pomaza nas, koji nas i zapeati i dade zalog Duha u naa srca". Mi Ga
ne smemo alostiti u naem ivotu, a na naim skupovima ne smemo
35

Ga nikada priguivati (Vidi Efescima 4:30; 1. Solunjanima 5:19)!

Neka bi svi izbavljeni dopustili da ih Sveti Duh sve dublje uvodi u
spoznaju "tajne" koju nam je Bog naroito otkrio kroz apostola Pavla.
Kao vernici smo ujedinjeni s Hristom u Njegovoj smrti i Njegovom
uskrsnuu. S Njim smo ve preneseni u nebeska prostranstva, a kroz
Svetoga Duha smo nerazdvojivo spojeni s nebeskom glavom i tvorimo
jednu celinu ili telo, a On nam je glava (Vidi Rimljanima 6:56;
Efescima 2:56). Kada je Bog stvorio Adama, onda je On ve u njemu
stvorio i Evu. On ju je vidio u njemu, pre nego to je bila stvorena (Vidi
1. Mojsijeva 1:27; 5:2). Tako se i Hrist i Njegova Crkva ponekada
naziva i "Hrist": "Jer kao to je telo jedno i ima mnoge udove, a svi
udovi jednoga tela, premda su mnogi, jedno su telo: tako i Hrist" (1.
Korinanima 12:12; usporedi i Efescima 4:16 i 5:2932).

POLOAJ HRIANINA I NJEGOV HVALOSPEV BOGU

Moj lovorov venac ve odavno je nainjen,
i nita se vie dodati ne moe;
od kako se Junak za mene borio,
i u atore mira On me je uveo.
Greh i prokletstvo ne strae me vie,
smrt i sile tame mo svoju izgubie.
U pobedi Svojoj On je tad',
mislio i na mene i voli me rad'!
Nisam vie sada, ja osoba stara,
Gospod me izbavio od greha i kara.
Bog me je zaklonio svojim titom,
i ukrasio me nebeskim nakitom!
Isus je moj nakit, pobeda i ukras,
On uteha je moja i sav ures.
36

Sad podiem glavu svoju i kliem Mu ja,

Jedina si Isuse ti moja uteha!
Fr. W. Krummacher

^1 Kada su eteoci zapoeli raditi srpom, prvi snop ili prvi otkos trebao je biti
prineen Bogu.
^2 Jevreji su kasnije zbog svoje rasejanosti i udaljenosti od svoje domovine prestali
misliti na setvu i etvu prilikom "praznika nedjelja", ve su taj praznik slavili kao
praznik seanja primanja zapovesti na Sinaju, ali to nije bilo njegovo biblijsko
znaenje. Iako je Zakon bio dan u treem mesecu, kao to su i Duhovi bili u tom
mesecu (Vidi 2. Mojsijeva 19:1), ipak nigde ne nalazimo da je Bog naredio da
trebamo slaviti seanje na davanje zakona. Taj dan nije nigde naveden, pa ga prema
tome ne trebamo niti slaviti.
^3 Ili "Njihani hlebovi", poto su pred Gospodom bili ljuljani amotamo (obrtani) za
znak da su Njemu bili prineeni.

37

PRAZNIK TRUBA

PRAZNIK TRUBA
Nakon "praznika prvih hlebova" ili Duhova, dolazi due bez i jednog
praznika. Tek u sedmom mesecu Jevrejskog religioznog kalendara
odravao se peti Gospodnji praznik "praznik truba". O njemu itamo:
"Jo ree Gospodin Mojsiju govorei: Kai sinovima Izraelovim, i reci:
prvi dan sedmoga meseca neka vam je odmor, spomen trubni, sabor
sveti. Ni jednoga posla ropskoga nemojte raditi, nego prinesite rtvu
ognjenu Gospodu" (3. Mojsijeva 23:2325).
Veoma je upadljiva injenica, da je "praznik truba" odravan nakon
due vremena bez ikakvog praznika. Tome se treba nadodati, da je ta
stanka bila neodreene duine. Ponekada je bila kraa a ponekada i
dua. (1) Bez sumnje, Bog nam je u tom bez praznikom vremenu od
neodreene duine, koje je nastupilo nakon praznika Duhova pruio
sliku naeg sadanjeg vremena. Izraelski narod je bio stavljen na
stranu, a Bog je zapoeo etvu meu nacijama. Pri tome je dao da se
iri Evanelje milosti po celom svetu, te osnovao Crkvu (skuptinu,
zajednicu), koja je nebeska nevesta Njegovog Sina. Kako e dugo
trajati to vreme milosti, mi ne moemo znati. Kao to smo videli, to
vreme je neodreene duine. To je veoma vano.
Crkva ve due vreme oekuje povratak svog Gospoda. Ve su prvi
hriani ili u susret Njemu, a danas se ponovno uje poziv koji dolazi
delovanjem Bojeg Duha i glasi: "Zarunik dolazi!" (2) Verni hriani u
svim zemljama i narodima radosno i ushieno oekuju svog Gospoda i
Spasitelja. On je navestio: "Da, dolazim brzo". Vernici odgovaraju s
pozivom: "Amin. Doi, Gospodine Isuse!" Naravno, oni ne znaju ni dan
ni as svog uzdignua sa zemlje. Nije im poznato kada e pri
ponovnom dolasku Gospodnjem biti podignuti u nebo, ali oni znaju da
38

e On doi i sauvati ih "... od asa iskuenja, koji e doi na sav

vasioni svet".
To vreme je veoma blizu, poto ve i meu Jevrejima postoji jedna
grupa vernog ostatka Izraela, koja ivi u ivoj nadi. Oni se nee
posramiti jer oni oekuju svog Cara i Mesiju. Isus Hrist, jedinoroeni
Sin Boji je oboje: On je enik prave Crkve (svih vernih i preporoenih
hriana), kao i Jevrejski Car i Mesija. Bog nije odbacio svoj Izraelski
narod, iako ga je ostavio po strani nekoliko vekova. On e nakon
dueg vremena za koje Izrael nee slaviti praznike, opet sakupiti svoj
narod i pozvati ih kao sa trubom. "On e poslati svoje anele s velikim
glasom trube, i oni e sabrati Njegove izabranike od etiri vetra, od
jednoga kraja neba do drugoga" (Matej 24:31). Ovde nalazimo
duhovno ispunjenje o kojem govori "praznik truba". On e uhvatiti za
ruku Izrael, stari Boji zavetni narod, i nakon tekih vremena trpljenja
opet e ih dovesti u zemlju otaca i tamo blagosloviti. Tada e Izrael
doiveti novi poetak. Dolo je do Novog zaveta nakon dugog vremena
odbaenosti i sramote.
elimo navesti samo jedno ili dva obeanja koja su navestili proroci, a
koja govore o ponovnom sakupljanju Izraela. "...i Jeruzalem e gaziti
neznaboci dok se ne izvre vremena neznaboaca". (3) "...jer slepoa
pade na jedan deo Izraela, dok ne uu neznaboci (4) u punom broju".
Tada e za Izrael zapoeti novo razdoblje. Aneo e ih sa trubnim
glasom pozivati u njihovu zemlju. To je ve nagovestio i prorok Isaija:
"podignut e zastavu narodima i prognane Izraelove i rasejane Judine
sabrat e s etiri kraja zemaljska" (Isaija 11:12). "U to e vreme
Gospod ovijati od obale reke do potoka misirskog, a vi, sinovi Izrailjevi,
sabraete se jedan po jedan. I tada e se zatrubiti u veliku trubu, i koji
se behu izgubili u zemlji asirskoj i koji behu zagnani u zemlju misirsku,
doi e i klanjae se Gospodu na svetoj gori u Jerusalimu." (Isaija
27:1213).
Jo u pustinji je Gospod naredio Mojsiju i rekao mu: "Naini sebi dve
39

trube od srebra, kovane da budu; njima e sazivati zbor i zapovedati

da polazi vojska" (4. Mojsijeva 10:2). "Tako i u dan veselja svojega i na
praznike svoje i poetke meseca svojih trubite u trube prinosei rtve
svoje paljenice i rtve svoje zahvalne, i bit e vam spomen pred
Bogom vaim. Ja sam Gospodin Bog va" (4. Mojsijeva 10:10).
Trubni zvuk znai govori o radosti koju ima Bog pri sakupljanju Svoga
naroda i koju e On iznova pokloniti Svome narodu. Ujedno nas
srebrne trube, u koje je trebalo duvati, podseaju i na sakupljanje
Izraelskog naroda natrag k Bogu "...po otkupu, koji je u Hristu Isusu".
Prilikom prebrojavanja ili regrutovanja Izraelskog ljudstva, svaki
pojedinac je bio otkupljivan srebrom (Vidi 2. Mojsijeva 30:1116;
38:25). Ali kao to se mi ne otkupljujemo srebrom ili zlatom, tako e se
i Izrael jednom iskupiti samo Hristovom krvlju. "Znajui da niste
otkupljeni raspadljivim srebrom ili zlatom iz svojega grenoga ivljenja,
koje vam je predano od otaca, nego skupocenom krvlju Hrista kao
neduna i neokaljana jagnjeta" (1. Petrova 1:1819). Sam Gospod je
rekao: "Jer je ovo krv moja novoga Zaveta koja e se proliti za mnoge
radi oprotenja greha" (Matej 26:28). (5)
I Izraelski narod e nakon tekih Bojih osuda doi do pokajanja i
obraenja i potraiti svoje utoite u toj krvi, i tako e i oni biti ponovno
dovedeni Bogu. Sakupljanje sada rasutog i dugo odvojenog Izraelskog
naroda koji nije imao svog stalnog boravita, zapoeti e kroz "trubnu
jeku", kroz brzi, radosni i milostivi poziv i putem Gospodnjeg delovanja.
On e zapoeti kao to smo ve videli, sasvim novo razdoblje u istoriji
Svog naroda, koji je dugo boravio u tami. (6) Ovde ne govorimo o
uzdignuu Crkve, o emu smo ve ranije govorili. I tamo smo sluali o
trubi, ali tamo se radilo o Bojoj trubi a ne o aneoskoj (Vidi 1.
Solunjanima 4:16). To sakupljanje Crkve ili zajednice Hristove obavlja
se u nebeskom Kanaanu i nema veze sa sakupljanjem Izraelskog
naroda ovde na zemlji. Ono e ve biti obavljeno, pre nego li se sav
Izrael okupi. Znai, prvo e biti sabrani verni Hriani u nebo, kroz jeku
"Boje trube" ka nebeskom "eniku", a tada e doi do sakupljanja
40

Izraelskog naroda aneoskim trubnim glasom u Kanaansku zemlju k

njihovom Caru na zemlji (Vidi Matej 24:31; 25:34). U Hristu se nalazi
oboje, On je enik Crkve i Izraelski Car.
Neka se slavi ime Gospodnje,
jer On nam dade Re Svoju.
Opet e Avramovo potomstvo,
pred Njim iveti.
Njegova Re je iva istina,
i ona se jo uvek ispunjava.
Iako je Njegov narod sakriven u grobu,
On e ga svakako uskrsnuti,
kao i Sina Svog, On e ga podignuti!
Moda jo u smrznutoj zemlji,
lei seme pod snegom,
ali uskoro e prolee doi,
i seme e iz zemlje iznii.
Cvee e procvetati,
i zemlja se ulepati.
Potoci e nabujati, a grobovi otvoriti,
lutajue ovce u stado e se sabrati.
Tada e pozvati rod Jakovljev,
i uteiti narod Izraelov!
Oni e liti suze pokore i sree,
i alosti tada vie biti nee!
Oni e tada upoznati oveka boli,
kojeg su odbacili, a koji njih voli.
Potrait e tada poput cara Davida,
Gospoda Isusa, da On njima vlada!
Doi Gospode Isuse, nevesta te zove,
i Duh joj pomae da Te prizove.
41

Povedi Svojoj kui hram koji si sagradio,

iz kamenja ivog Ti si ga nainio.
Nastupit e tada vreme blagoslova,
na Sionu e se tada orit pesma nova.
Zasjat e se On u slavi Svojoj,
Gospod Isus e doi u slavi velikoj!

^1 14. dan prvog meseca (Abiba) bio je dan na koji se klalo pashalno jagnje, to jest,
kao to smo videli, to je bila poetna taka za proraun nastupajuih praznika, pa i
praznika Duhova. Od njega je zapoelo brojanje dana. Ako bi na primer dan Pashe
(to je 14. dan prvog meseca) pao u petak, onda je ve idui dan bio Sabat, a doidui
dan je ve bio dan na koji su se prinosili prvi otkosi. Pedeset dana kasnije je sledio
praznik nedjelja (ili Duhovi). Oni su u tom sluaju bili ranije. Ali poto je praznik trubna
bio nezavisan od praznika Pashe, i padao uvek na prvi dan sedmog meseca, zbog
toga je razmak izmeu ta dva praznika bio vei, nego da je na pr. Praznik prvih
otkosa bio tek 22. dana meseca Abiba. To se deavalo, ako bi praznik Pashe (14.
dan meseca Abiba) sluajno pao na subotu. Tada bi nadolazei Sabat bio na 21. dan
meseca Abiba, a tek dan kasnije, znai 22. Abiba je mogao biti prinesen prinos Prvih
snopova. Tada bi Duhovi (Praznik nedelja) bio toliko kasnije, pa je razmak do
Praznika trubna bio utoliko krai.
^2 Matej 25:6; Pod deset devica se podrazumeva celokupno hrianstvo. Mnogi ljudi
se samo nazivaju hrianima, ali nisu doiveli obraenje i novo roenje, pa prema
tome nisu primili ni Svetoga Duha. Njihove lampe nemaju ulja i zbog toga se gase.
Preporoene osobe se ubrajaju u mudre device, jer one imaju ulja u svojim lampama
(usporedi i Matet 9:15 i 22:114). Jevreji su trebali biti zemljaskom nevestom za
Gospoda, ali nisu bili u onakvom stanju koje bi odgovaralo njihovom poloaju (Pesma
nad pesmama 5:28).
^3 "...dok se ne izvre vremena neznaboaca" (Luka 21:24). Ta vremena zapoinju
odlaskom Bojeg naroda u Vavilonsko ropstvo. Kroz njih je Bog sprovodio svoju
vladavinu u svetu. Tada zapoinje razdoblje etiri svetska carstva: 1.
AsirskoVavilonsko, 2. MedoPerzijsko, 3. Makedonsko, 4. Rimsko. Nabuhodonozor
iz Vavilona je bio "glava ...od istog zlata". U knjizi proroka Danila nam se prikazuju
ta carstva kao prvo u obliku velikog lika (2:3134), a zatim u pogledu etiri divlje zveri
(Danilo 7:128). Kada se opet uspostavi etvrto svetsko carstvo, to jest Rimsko, o
kojem itamo u Otkrivenju 13:110 i 17:8 i dalje, onda e Hrist (Mesija i Car Izraelov)
42

ponovno doi i onda u sili uspostaviti Svoje carstvo: Danilo 2:3435 i 7:1927. Tada
su prola "vremena neznaboaca" i tada e nastupiti: "...carstvo sveta naeg
Gospoda i njegova Hrista, i carevat e u veke vekova" (Otkrivenje 11:15; 12:10; 19:6
do 20:6).
^4 To znai da je Bog unapred odredio broj spaenih iz neznaboaca. Kao to smo
ve ranije videli, oni tvore Hristovu Crkvu i oni e biti uzneseni na nebo, kad za to
nastupi odreeni as. Ovde je interesantna re (Rimljanima 11:25) "dok", "... dok ne
uu neznaboci u punom broju". Ta ista re "dok" koja je tako vana za Izraelsku
nadu, spominje se jo dva puta: jednom u gore navedenom tekstu u Luci 21:24:
"Jeruzalem e biti gaen od neznaboaca (nejevreja), dok ne prou vremena
neznaboaca", a osim toga i u Mateju 23:39: "Odsada me neete vie videti, dok ne
uskliknete: Blagoslovljen, koji dolazi u Gospodnje ime!" Usporedi u vezi toga i Luka
19:3738 (primer) i Osija 3:45; Zaharija 9:9 i dalje; 14:4, 16; Isaija 9:67; 52:7;
62:10 i dalje; 65:17; Psalam 24:7 i dalje; 118:26 izmeu ostalih navoda.
^5 Gospod nije sa Crkvom ili nevestom Jagnjetovom, ve sa Izraelom, zemaljskom
nevestom uspostavio "Novi savez" (Vidi Jeremija 31:31 i dalje). Crkva ima udela u
tome, od kako je kroz Hristovu krv stvoren temelj Novog saveza. Ona ima uea u
svim blagoslovima Novog saveza (Vidi Efescima 1:3).
^6 Na tu budunost Izraela upuuje nas i injenica, da u Izraelu, kada novo svetlo
pone obasjavati tamne noi, trebalo je trubiti u trube (Vidi 4. Mojsijeva 10:10;
Psalam 81:3). Da, i nad Izraelom e iznova zasvetliti i uzdii se svetlo Gospodnje.
Slikovito reeno: "I svetlost e mesena biti kao svjetlost sunana..." (Isaija 30:26),
sam e Gospod biti Izraelovo sunce i mesec (Vidi Isaija 60:1920; Malahija 4:2).

43

DAN OCISCENJA

DAN OIENJA
U to vreme e Bog sakupiti Svoj narod uz snani trubni glas. On e ih,
kad se opet nau u zemlji otaca taknuti u njihovu duu, te e oni u
dubokoj "pokori" i uz mnogo kukanja shvatiti da im je potrebno
pomirenje (Zaharija 12:10). Radi toga u slikovitom redosledu praznika
nakon "praznika truba", odmah iza njega sledi veliki dan oienja (ili
pomirenja).
Dan pomirenja ili Jom Kippur je za Izrael bio najsveaniji i najvaniji
praznik u godini. U 3. Mojsijevoj 23, i jo opirnije u 3. Mojsijevoj 16,
nalazimo opis rtava i ostalih obaveza koje su za taj dan bile odreene
za Izraelce. Stoji zapisano: "Jo ree Gospodin Mojsiju govorei: A
deseti je dan toga meseca sedmoga dan oienja; sabor sveti neka
vam je, i muite due svoje, i prinesite Gospodinu rtvu ognjenu. U taj
dan nemojte raditi ni jednoga posla, jer je dan oienja, da se oistite
pred Gospodinom Bogom svojim. A svaka dua koja se ne bi muila u
taj dan, da se istrebi iz naroda svojega. I svaku duu koja bi radila
kakav posao u taj dan, ja u zatrti duu onu u narodu njezinu. Ni
jednoga posla nemojte raditi; to da je vena uredba od kolena do
kolena u svim vaim stanovima. Subota poivanja neka vam bude, i
muite due svoje; devetoga dana istoga meseca kad bude vee, od
veera do veera praznujte poinak svoj" (3. Mojsijeva 23:2632).
Znai Bog je od Svoga naroda zahtevao tri stvari i to: Oienje
(pomirenje), muenje due (tugu due) i mirovanje.
Oienje ili pomirenje je veoma ozbiljna re! Bog je svet, a ovek je
grean. On se treba pomiriti sa Bogom, a njegov greh treba biti
opravdan i izbrisan. Ako se ne oisti, eka ga Boji pravedni sud. Bog
44

niti jednom narodu u stara vremena to nije tako jasno obrazloio, kao
to je to objasnio Izraelskom narodu. On im je u Svojoj Rei dao svete
odredbe i praznike.
A sada posluajmo to je Bog odredio Izraelcima da trebaju initi u
pogledu rtava u 3. Mojsijevoj 16. To je praslika savrenog izbavljenja i
pomirenja koje se postie jedino u Hristovoj rtvi. Ako ti dragi itatelju
jo nisi doiveo veliku radost oprotenja greha, neka ti Bog pokloni
milost, kako bi pri razmatranju ovih primera i gledajui njihovo
ispunjenje u rtvi na Golgoti, naao mir s Bogom!
Prvosvetenik je na taj veliki praznik, pre nego je zapoeo izmirivati
grehe naroda putem potrebnih rtava, najpre morao prineti rtvu
pomirnicu za sebe i svoje ukuane. Osim toga morao se sasvim
okupati u vodi i obui u bele lanene haljine. Kroz tu kupku i odeu od
belog lanenog platna, kao i rtvom mladog junca, kao rtve za greh i
jednog ovna kao rtve paljenice za sebe i svoj dom, tek tada je
prvosvetenik postao slikom Isusa Hrista, naeg svetog pomiritelja i
Prvosvetenika. Gospod Isus, na veliki Posrednik i Izbavitelj bio je
sam po sebi bez mane, ist i svet, ali Izraelski prvosvetenik to nije bio.
Da bi barem izvana liio po svojoj osobi Gospodu Isusu "...koji Duhom
Svetim sebe prinese bez krivice Bogu" (Jevrejima 9:14), trebao se prvo
okupati i obui u isto belo laneno ruho i za svoje vlastite grehe prineti
rtvu, pre nego je mogao i pomisliti da se zauzme za svoj narod.
U 3. Mojsijevoj 16:5 itamo: "A od zbora sinova Izraelovih neka uzme
dva jarca za rtvu radi greha, i jednoga ovna za rtvu paljenicu". Ovde
se prekida tok zbivanja i ne nareuje se ta treba uiniti sa tim
rtvama, a prvosveteniku se u 6. stihu nareuje, da on prvo treba
prineti junca na rtvu za greh, kako bi oistio sebe i svoj dom. Nadalje
stoji zapisano: "Po tom neka uzme dva jarca, i neka ih metne pred
Gospoda na vrata atora od sastanka. I neka Aron baci drijeb za ta
dva jarca, jedan drijeb Gospodinu a drugi drijeb Azazelu. (1) I neka
Aron prinese na rtvu jarca na kojega padne drijeb Gospodinov, neka
45

ga prinese na rtvu za greh" (79).

Krv te rtve za grehe naroda bila je isto kao i krv rtve za
prvosvetenika stavljena u zlatnu posudu, koju je on pod okriljem kada
nosio iza zavese u Svetinju nad Svetinjama. Tamo je stajao zlatni
Zavetni koveg pred Bojim licem. Nad Zavetnim kovegom lebdeo je
svetlei oblak kao vidljivi znak Bojeg prebivalita i Njegove prisutnosti.
Koveg je bio pokropljen krvlju, a takoe se krv sedam puta kropila i
ispred kovega.
Ovde u podnoju prestolja Boje milosti koji je bio pokropljen krvlju,
susreo se sveti Bog s grenim narodom, za kojega se prvosvetenik
zauzeo i prilazio. Narod je svojim grehom uvredio Boga, Njegovu
pravdu i svetost, ali u krvi rtve pomirnice priznaje se potreba
pravednog pomirenja za grehe. Bog je bio obeaen grehom i
Njegov autoritet je bio veoma uvreen. Njegov zakon i Njegova volja
su bili prestupljeni, a njegova slava pogaena nogama. Da li je Bog
mogao utati u Svojoj svetosti i pravdi gledajui grehe naroda? Bog ne
bi bio Bog, kada On ne bi kanjavao grehe i pravedno ih osuivao. Ali
u smrti i istoj krvi rtvene ivotinje koja je ukazivala na Izbavitelja koji
je trebao doi, nalazilo se pravedno pomirenje za sve grehe. A u krvi
koja je jednom godinje na veliki "dan pomirenja" bila uneena u
Svetinju nad Svetinjama, to jest u Boju prisutnost, svetenik je po
Bojem milostivom nareenju postavio novu osnovu za nastupajuu
godinu. Na temelju toga je Bog milostivo i saoseajno gledao na svoj
greni narod i oprostio mu grehe i snosio ga, a da nije bila oteena
Njegova svetost ili pravednost.
Nakon to je prvosvetenik uneo krv jednog jarca pred Gospoda u
Svetinju nad Svetinjama, pred Boje lice, izaao je napolje u predvorje
i priao drugom jarcu "Azazelu", polegao svoje obe ruke na njegovu
glavu i ispovedio nad njim "sva bezakonja sinova Izraelovih i sve
prestupe njihove u svim gresima njihovim"." (3. Mojsijeva 16:2021).

46

Kako je divan i savren bio ovaj primer, koji nas podsea na veliko delo
pomirenja na Golgoti! Tri puta itamo ovde izraz "svi", "sva bezakonja"
"sve prestupe", "svim gresima". Tada je taj ovan bio protjeran od
jednog za to pripravnog oveka, koji ga je oterao u pustinju, u neplodni
kraj. Ta ivotinja je otklonila od naroda njihove grehe, kao to to i
njegovo ime Azazel to potvruje. On je bio predan venom zaboravu i
oteran u pustinju. To je rekao i Psalmista: "Koliko je istok daleko od
zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naa" (Psalam 103:12).
Tako je taj znameniti i punovaan "dan pomirenja" u Izraelu iako
samo kao senka i primer ukazivao na to, da je bilo udovoljeno, kako
Bojim potraivanjima u pogledu Njegove pravednosti i svetosti, tako i
potrebama grenika je bilo odgovoreno, a njihov greh je bio izmiren. (2)
Ali da se okrenemo uenju Novog zaveta, naroito u poslanici
Jevrejima, koja je kao to ve i sam naslov kae, bila upuena
hrianima Izraelskog porekla. Ona opisuje veliinu rtve Isusa Hrista,
Sina Bojega i otkriva nam puninu njihovog i naeg izbavljenja kroz
Njega. rtve i odredbe na veliki "dan pomirenja" veoma jasno ukazuju
na Njega.
Poslanica Jevrejima najpre zapoinje s reima: "Bog, koji je negda
mnogo puta i razlinim nainom govorio ocima po prorocima, progovori
nama u ove poslednje dane po Sinu" (Jevrejima 1:1), to jest, u osobi
Sina. Nakon to je ukazano na uzvienost Sina Bojega nad
prorocima, anelima, stvorenjima i Njegovim "drugovima" (pogl. 1.),
kao i nad Mojsijem, Isusom Navinom i Aronom (pogl. 36), itamo da
je Hrist postao Prvosvetenikom po redu Melhizedekovu, koji je bio
ujedno i car i svetenik. Bio je bez prethodnika i bez naslednika.
Nadalje itamo, da je Hrist kao Prvosvetenik "...svet, nevin, neokaljan,
odvojen od grenika i uzvien nad nebesa". Kao to smo videli,
prvosvetenik u Starom zavetu morao okupati i obui u belo laneno
ruho, radi toga to nije bio ist, i tek nakon oienja je postao
odgovarajuom slikom za Hrista (Jevrejima 7:26). A u nastavku ovog
47

teksta nam se objavljuje, da Hrist i u budue nee kao prvosvetenici u

Starom zavetu prinositi rtve: "Koji ne treba svaki dan, kao
prvosvetenici, najpre za svoje grehe prinositi rtve, zatim za narodne;
jer je ovo uinio jednom, kada je sam sebe prinio" (Jevrejima 1:27).
Nakon to nam je u prvih osam poglavlja poslanice Jevrejima bilo
ukazano na veliinu i slavu osobe naeg Prvosvetenika, koji je Sin
Boji, u poglavljima 9 i 10 se prikazuje veliina Njegova dela, to jest
rtve. "...postavio je Sina do veka savrena... koji sede s desne strane
prestola Velianstva na nebesima..." (Jevrejima 7:28; 8:1).
Nadalje itamo: "Ali Hrist se je pojavio kao Prvosvetenik buduih
dobara i uao u vei i savreniji ator, koji nije rukom nainjen, to jest
nije od ovoga sveta; niti je s krvlju jaraca ni junaca, nego je sa Svojom
krvlju uao jednom za uvek u Svetinju nad Svetinjama i stekao veni
otkup" (Jevrejima 9:1112). I nastavlja se: "Koliko e vie krv Hrista,
koji je Duhom Svetim samoga sebe prinio neokaljana Bogu, oistiti
nau savest od mrtvih dela, da sluimo ivome Bogu! (3) I zato je
novome Zavetu posrednik, da po smrti, koju podnese za otkup od
prestupaka u prvome Zavetu, prime pozvani obeanje vene batine"
(Jevrejima 9:1415).
Sve to je povezano sa velikom i savrenom rtvom naeg Gospoda i
Spasitelja, to je veno. On nam je pribavio veno izbavljenje o kojem
smo ve sluati. On nam je to pribavio Svojom smru. On je "Duhom
Svetim samoga Sebe prinio neokaljana Bogu..." Time nam je On
pribavio: "...obeanje vene batine". Ve smo ranije proitali da On:
"postade svima, koji Ga sluaju, uzrok venog spasenja" (Jevrejima
5:9).
Poglavlja 9 i 10 iz iste poslanice, naroito govore o znaenju slika i
zbivanja na veliki "dan pomirenja", ali nam nadalje govore i o velikom
delu i venom znaenju punovaee Hristove rtve. Tako izmeu
ostaloga stoji zapisano: "Jer Hrist ne ue u rukotvorenu Svetinju, koja
48

je prilika prave, , nego u samo nebo, da se pokae pred licem Bojim

za nas" (Jevrejima 9:24).
U 10. poglavlju itamo da je Bog na to divno odgovorio i dao nam
predivno i jasno svedoanstvo o savrenosti rtve Njegova Sina. Boji
Sin je, nakon to je uao u Svetinju nad Svetinjama sa Svojom
vlastitom krvlju gore na nebesima nasuprot prvosvetenicima, koji su
ulazili s tuom krvlju, sa krvlju ivotinja, koja nije bila u stanju otkloniti
grehe onih koji su ulazili u Svetinju na zemlji a On je jednom uao
gore i "seo" sa desne strane Bogu za znak, da je delo pomirenja
jednom za uvek ispunjeno i dovreno. Dok je prvosvetenik u Starom
zavetu morao stalno "stajati" u Svetinji, poto on nije nikada mogao
dovriti svoje delo, dotle za Gospoda Isusa stoji zapisano: "Jer jednim
prinosom zavrio je u vek one koji bivaju posveeni" (stih 14).
Zemaljski prvosvetenik je svake godine morao obnavljati i opetovati
prinoenje rtava (Vidi stihove od 3 do 13).
Ovde po drugi puta itamo "u vek". On "sedi svagda" s desne strane
Bogu i "u vek" su verujui posveeni verom u Njega. (4) Uinjeni smo
savrenima pred Bogom. Ovim reima "u vek" i "sedi svagda"
pridruuje se kao daljnja suprotnost toj slici na veliki "dan pomirenja"
skupoceni izraz: "neu vie". Tamo itamo: "I greha njihovih i
bezakonja njihovih neu vie spominjati" (stih 17).
U Starom zavetu je jedan jarac "Azazel" (odvraanje, otklonjenje),
odneo grehe naroda na svojoj glavi napolje u pustinju, nakon to je krv
prvog jarca bila unesena u Svetinju nad Svetinjama. To je bilo lepo
svedoanstvo: ali ono se ne moe uporediti sa svedoanstvom
Svetoga Duha, koji je siao na ovu zemlju, nakon to je Isus Hrist uao
gore sa svojom svetom krvlju u istinsku Svetinju i bio pozdravljen od
Boga kao Prvosvetenik (Jevrejima 5:10). On sada stanuje u srcima
vernika i daje im osim toga i pismeno svedoanstvo, da Bog od sada
vie nikada nee spominjati njihove grehe i prestupe.

49

Na temelju ovog udnovatog i savrenog venog Bojeg dela

spasenja, sluamo novi izraz koji se vie puta ponavlja u poslanici
Jevrejima: "Da pristupamo!" Nadalje itamo: "Imajui dakle slobodu,
brao, ulaziti u svetinju krvlju Isusovom, putem novim i ivim, koji nam
je obnovio zavesom, to jest, telom svojim. I Svetenika velikoga nad
domom Bojim: Da pristupamo s istinitim srcem u punoj veri, oieni u
srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom istom" (Jevrejima
10:1922).
Iako se veliki "dan pomirenja" mnogo puta slavio u Izraelu, ipak je
ostala teka i znaajna zavesa ispred Svetinje nad Svetinjama, gde je
svetlei oblak ukazivao na stan i prisutnost Boju. Taj uvaeni zastor
sa heruvinima koji su bili uvezeni u njega, je poput heruvina koji je
neko sa plamenim maem zatvorio palom oveku prilaz k Bogu. I
pokraj svih rtava i prolivene krvi, koja je iz zlatne posude bila
kropljena ispred kovega Zaveta, ipak je to znailo: "Nazad!" Bog i
ovek su jo uvek rastavljeni zbog greha. Bog je unutra, a ovek je
napolju". Zavesa je ostala na tom mestu.
Krv rtvenih ivotinja, koja je jednom godinje, na veliki "dan
pomirenja", bila uneena od prvosvetenika u Svetinju nad Svetinjama,
nije bila u stanju savreno oistiti savest onoga koji ju je prinosio. Ona
ga je mogla samo za kratko vreme dovesti u svetu Boju prisutnost, ali
zatim je morao opet izii napolje. Bog sa Svoje strane nije mogao izii
na temelju krvi od bikova i ovnova, kako bi blagoslovio Svoj narod. Bog
je bio unutra, a narod je ostao vani. Zavesa ih je jo uvek odvajala.
Ali neka je vena slava Bogu! Stanje se ipak promenilo, kada je Isus
Hrist prinio istu rtvu kroz venog Duha Bogu, kada je na potovani
Gospod i Spasitelj, koji je, kada se ispunilo vreme otkrio i doao da
odstrani grehe Svojom rtvom (Jevrejima 9:26). On je prolio Svoju krv
na krstu Golgote, a Svoju glavu je nagnuo kada je umirao i izustio je:
"Svri se" ili "Ispuni se" (Jovan 19:30). Tog trenutka razderao se zastor
koji je razdvajao nebo i zemlju, da on se rascepao "od gore prema
50

dole" (Matej 27:51; Marko 15:38). On se razderao zbog skupocene krvi

Isusa Hrista, koja je tekla jednom za uvek radi naih greha. U njenoj
vrednosti je Hrist uao u Svetinju nad Svetinjama na nebesima i doao
pred lice Boje. Potrgana je zavesa zajedno sa slikama Heruvina, koja
je zatvarala put greniku koji se eleo pribliiti Bogu. Sada nam sam
Bog dovikuje, svima nama koji smo traili zaklon pod tom krvlju: "Da
pristupamo dakle slobodno k prestolju blagodati, da primimo milost i
naemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomo" (Jevrejima 4:16).
Da, vernik se sme slobodno pojaviti i prii Bojem svetlu, svetosti i
sretnoj blizini, bez da se plai opomena. Tamo on sme ostati stajati.
Posredstvom Isusove krvi vernik je oien i pomiren s Bogom; a kroz
"Prvosvetenika" (stih 21), ili Prvosvetenika, koji je umro za njega,
vernik e se smiriti i biti sauvan u razliitim ivotnim prilikama. Tako
e njegov odnos prema Bogu, u koji je stupio posredstvom Isusove krvi
biti sauvan i pokraj svih napada neprijatelja. Biti e sauvan
posredstvom prvosvetenike slube Isusa Hrista, kako vie nikada ne
bi bio Izgubljen.
Poznato nam je da je prvosvetenik u Starom zavetu, kada se pojavio
u svojim sveanim haljinama, na prsima nosio plou. Ta ploa je bila
vrsto privezana, a na ploi se nalazilo dvanaest dragih kamenja. Na
njima su bila napisana imena dvanaest plemena naroda Bojega. Isto
tako na dva kamena oniksa, koji su drali opleak Efoda. Tako nosi
sam istinski i veni Prvosvetenik Isus Hrist, u svom srcu, to jest u
sreditu Svoje vene i verne ljubavi, te u boanskoj savrenoj venoj
naklonosti, i na svojim svemonim ramenima, ne samo imena Svojih
izbavljenika, koje je On tako skupo platio Svojom vlastitom krvlju, ve
On nosi i njih same.
U jednoj pesmi (6) se kae:
Tvoje delo spasenja na zemlji,
Ti si Isuse savreno ispunio,
51

Ono to je trebalo ispuniti,

Niko ne bi mogao bolje izvriti!
Ti si za nas ivot dao,
Krvlju Tvojom si nas otkupio.
Slavno Ti si uskrsnuo,
I slobodu nam pribavio!
Na prsima Svojim nosi sada,
Sva imena Svojih pripadnika;
Svi koji su k Tebi doli,
Ljubav i brigu su Tvoju nali.
Koji u Te veruju Ti ih zastupa,
I iz ruke Svoje Ti ih ne isputa!
Jer kod Oca spremio si im Ti,
Stanove koje e veno naslediti!
To je blagoslovljeni poloaj vernih, i to ve sada, iako se jo nalaze na
ovom svetu i u pustinji, oni se ipak ve nalaze u Bojoj prisutnosti i
prisnom zajednitvu s Njim. O kako je alosno, da to jo uvek mnogi
vernici nisu doiveli! Mnogi jo uvek sumnjaju i plae se, i umesto da
uu u Svetinju nad Svetinjama, oni jo uvek stoje u predvorju! Kakvog
li bola i gubitka za Boje srce, ali kakvog li gubitka i za njihovo vlastito
srce i ivot!
Svi oni koji su istinski i iskreno potraili svoje utoite kod Isusa Hrista,
u Bojim oima oni stoje pod venom zatitom krvi Njegova Sina i
Njegove verne slube, kao Prvosvetenika, punog samilosti, koji sedi s
Njegove desne strane. Oni su potpuno izbavljeni i za uvek su privueni
k Njemu. "Da pristupamo s istinitim srcem u punoj veri, oieni u
srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom istom" (Jevrejima
10:22). To znai, oni poseduju kroz Re Boju i Njegovog Duha novi
boanski ivot.
I taj skupoceni deo vernici trebaju poznavati i u njemu uivati, jer to
52

Bog eli. On ih poziva da slobodno dou u Njegovu prisutnost u svetlu,

pred Njegovo lice i na Njegovo srce i to "s istinitim srcem", to jest bez
poroka, bez sumnje i predomiljanja i "u punoj veri".
Sada je sve za vernike istinito". Oni ne stoje vie u sumnji, seni ili
nesigurnosti. Takoe ne stoje vie ni u zemaljskoj Svetinji, ve su tamo
gde je i njihov Prvosvetenik, to jest kod "pravog atora". "Jer Hrist ne
ue u rukotvorenu Svetinju, koja je prilika prve, nego u samo nebo..."
(Jevrejima 8:2; 9:24). On se pokazao pred Bojim licem za nas, iako se
mi jo uvek nalazimo s naim nogama u vruem pesku pustinje. (7)
Trebamo Mu pristupati "S istinitim srcima" (Jevrejima 10:22). Radi toga
trebamo biti "pravi bogomoljci", koji se mole Bogu u Duhu i istini (Vidi
Jovan 4:23). Dosledno tome itamo na kraju poslanice Jevrejima:
"Kroz Njega dakle (Isusa Hrista) da svagda prinosimo Bogu rtvu
hvale, to jest, plod usana koje priznaju ime Njegovo" (Jevrejima 13:15).
Uistinu je to divna i blagoslovljena Boja namera sa svojim
izbavljenicima ve u ovo vreme i u ovoj pustinji. Kako li e tek biti u
blagoslovljenoj venosti, kada budemo slavili praznike i donosili Mu
slavu i hvalu, kao to smo ve rekli na poetku naeg razmatranja!
Kako je alosno da samo mali broj hriana shvata u kakvom su
divnom stanju, i zbog toga to jo jednom naroito naglaavamo. Mali
broj je onih koji su shvatili svoj blagoslovljeni poloaj, i koji su ga
zauzeli u Bojem hramu, na slavu Njegove milosti! Da, velika je to bol i
gubitak za Boga i Njegovu slavu, a velik je to gubitak blagoslova i sile
za svakog onoga ko to nije shvatio.

^1 T.j. za jarca "otklonjenja".

^2 Veoma je dirljivo kada se na Jom Kippur (Dan pomirenja) sakupe poboni i ozbiljni
(pravoverni, ortodoksni) Jevreji koji taj dan zbog posta nazivaju i "dugim danom". Oni
kukaju i jadikuju i ne mogu se smiriti, jer im nedostaje pomirenje i izbavljenje. Poneki
53

Jevreji se koriste rtvom koju odobravaju neki Rabini (ali ne svi i ne pravoverni). Oni
za muke lanove obitelji u domu kolju po jednog petla, a za enske lanove rtvuju
po jednu kvoku. Ali i oni koji prinose na rtve petlove koji nisu dozvoljeni po Rei
Bojoj i prolivaju krv radi svojih greha, naravno ni oni ne mogu nai mira. Oni obino
viu na kraju dana: "O, da se barem ni rodili nismo!" "Mesija se zaklonio ispred nas,
naa pravda; mi smo potreseni, ali nema nikoga tko bi nas opravdao".
^3 U stvari "da ivome Bogu prinosimo bogosluenje".
^4 Vidi Dela 26:18; Koloanima 1:1214.
^5 Po J. J. Rambachu, jednom ueniku Augusta Hermanna Francke iz Halle, koji je
umro 1735. kao profesor u Giessenu.
^6 U atoru od sastanka, na kojeg se uvek iznova poziva poslanica Jevrejima, nije
postojao neki vetaki pod, Svetenik je stajao s nogama u pesku. Tako i vernici
naeg vremena, iako se jo nalaze u potekoama ovoga sveta i pustinje, ali po
svom poloaju oni se ve nalaze gore pred Bojim licem (Vidi Efescima 2:56). Ta
istina o naem nebeskom stanju ne razrauje se do kraja u Poslanici Jevrejima. U
poslanici Jevrejima se ne spominje jo jedna istina, a to je, da su obraeni vernici,
sve dok Izrael ivi u neveri i stoji napolju, da su oni, vernici iz raznih nacija, koji su
kroz Svetoga Duha spojeni s Hristom u jedno Telo. I tada e Hrist poput
prvosvetenika u Starom zavetu na veliki "dan pomirenja" vratiti se iz Svetinju nad
Svetinjama u koju je uao, tada emo i mi doi s Njim. I tada e Izrael nakon to je
uzverovao biti blagoslovljen od Prvosvetenika koji je jo sada sakriven, ali koji e se
s vernicima spustiti na zemlju.

54

OPROSNA GODINA

OPROSNA GODINA
Sada dolazimo do novog praznika koji stoji u povezanosti sa velikim
"danom pomirenja" (oienja).
Veoma je lepa i vana okolnost, koju esto ne opaaju ni verni itatelji
Svetog pisma, da se u uskoj povezanosti sa velikim "danom pomirenja"
u Izraelu slavila i divna Oprosna godina ili godina jeke. Ona se
ponavljala svake pedesete godine. O njoj itamo: "I nabroj sedam
sedmina (1) godina, sedam puta po sedam godina, tako da ti sedam
sedmina godina bude etrdeset i devet godina. Tada zapovedi neka
zatrubi truba deseti dan sedmog meseca, na dan oienja neka trubi
truba po svoj zemlji vaoj. I posvetite godinu pedesetu, i proglasite
slobodu u zemlji svima koji ive u njoj; to neka vam je oprosna godina,
i tada se vratite svaki na svoju batinu, i svaki u rod svoj vratite se." (3.
Mojsijeva 25:810). "I ako osiromai brat tvoj kod tebe tako da ti se
proda, nemoj ga drati kao roba; kao najamnik i kao doljak neka bude
kod tebe; do oprosne godine neka slui kod tebe. A onda neka ide od
tebe sa sinovima svojim, neka se vrati u rod svoj, i na batinu otaca
svojih neka se vrati." (3. Mojsijeva 25:3941)
Kako je Bog milostiv i saoseajan i kako su blagoslovljeni Njegovi
saveti. Moemo si zamisliti jednu siromanu Jevrejsku porodicu u ono
vreme, kratko vreme pre "oprosne godine". Ve godinama se u njihov
dom uvuklo siromatvo, a hranitelja vie nije bilo. Nedostajao je
mukarac u kui, moda otac ili sin. Zbog siromatva, bolesti ili loe
etve morao je predati svoj ivot u zalog i raditi kao sluga. Koliko li su
njegovi alili za njim?!

55

Ali, pribliavala se "oprosna godina". Veliki "dan pomirenja" stajao je

pred vratima, koji je bio slavljen sedam puta po sedam. I na temelju tog
savrenog primera koji nas podsea na veliku rtvu koja je bila kasnije
prineena na Golgoti, mogla se oekivati "oprosna godina". Ona nas
podsea na "godinu milosti Gospodnje", u kojoj i mi jo uvek ivimo.
Nakon to je 49 puta bila unesena krv rtve za grehe pred Gospoda u
Svetinju nad Svetinjama, i svi gresi bili preneseni na drugog jarca i
zatim bili za uvek odneeni, tada je prvosvetenik na stepenicama pred
hramom u Jeruzalemu uzeo srebrnu trubu i prineo bi je usnama.
Objavio bi dugo oekivano vreme milosti i mira. Jeka i radosna svirka
trube irila se od mesta do mesta kroz celu zemlju.
Tada su se otvorila vrata i vratnice, a na njima su se pojavili radosni
siromasi i osloboene sluge, koje su se trebale vratiti na svoje imanje,
naputena domaa ognjita i u svoje domove i dvorita, te ka svojoj
ljubljenoj rodbini.
Iako je to bilo divno ureenje u Izraelu koje je uveo milostivi Bog, a
koje e jednom doi do punog izraaja, kada pokrivalo nevere spadne
s njihovih oiju, i kada oni prihvate veliki dan pomirenja na Golgoti. Za
nas to tek dobiva svoju vanost, kada mi shvatimo, da je to primer
velikog osloboenja, koje je Isus Hrist izvrio za jadne i vezane
grenike u ovom vremenu i za sve narode. Za Izrael kao naciju e to
osloboenje nastupiti tek nakon njihovog obraenja. U Rei Bojoj se
obeava dolazak 1000 godinjeg mirovnog carstva i tada e za
starozavetni Boji narod nastupiti velika godina milosti i jeke sa svojim
bogatim blagoslovima, silom i slavom.
Kako nam je to divno opisano posredstvom Bojeg Duha kroz proroke,
koji su govorili o tom blagoslovljenom vremenu! O tome moete itati u:
Isaiji 11:510; 12; 35 i 60 pa do kraja; u Jezekilju 47; Zahariji 8:12;
14:811; Amosu 9:1315; Joilu 2:2132; 3:821; Miheju 4 i na drugim
mestima!
56

Ali za sve ljude bez razlike, ve je zapoela velika "oprosna godina",

na temelju pomirenja koje se zbilo na Golgoti. Od kako je Isus Hrist
jedini i veliki "posrednik Boga i ljudi" prolio svoju krv na Golgoti i u
svojoj snazi uao za nas u Svetinju nad Svetinjama na visini, nakon to
je savreno izvrio izbavljenje, na zemlji je zapoela Boja godina
oprotenja i jeke. "Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan
spasenja"! (2. Korinanima 6:2). Srebrne trube Evanelja, dobre vesti o
spasenju i miru kroz Isusa, odjekuju po celoj zemaljskoj kugli i celom
svetu. Ta se poruka propoveda i donosi osloboenje iz zarobljenitva
Sotone i oslobaa od sile greha, govori o miru sa Bogom, o spasenju i
venom ivotu. Bog besplatno nudi vena dobra i blaenstva, pa ak i
svoju venu slavu eli deliti s onima, koji se pouzdaju u spasavajuu
smrt Isusa Hrista, Njegova Sina. Svima koji se pred Njim klanjaju i
veruju u milostivu Boju poruku nudi veno spasenje.
Da, divno je vreme milosti u kojem mi ivimo. To je u izvesnom smislu
"godina milosti Gospodnje", o kojoj je prorokovao prorok Isaija u 61.
poglavlju, nakon to je neto ranije u 53. poglavlju jasno i dirljivo
opisao muke i smrtnu rtvu Spasitelja, o emu smo sluali jo u naim
mladim danima. I ta "godina milosti Gospodinove" je opet kao ona
Boja "oprosna godina" koja je nastupala odmah iza velikog "dana
pomirenja", kao to smo ve mogli videti.
Prorok Isaija je u 61. poglavlju kroz Duha Svetoga prorokovao za
Gospoda Isusa Hrista i napisao skupocene rei: "Duh je Gospodina
Boga na meni, jer me Gospodin pomaza da javljam dobre glase
krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima
slobodu i sunjima da e im se otvoriti tamnica. Da oglasim godinu
milosti Gospodinove i dan osvete Boga naega, da uteim sve
alosne" (Isaija 61:12). To je u prvenstveno bila poruka o carstvu.
Ove divne rei proroka itao je Isus Hrist u sinagogi u Nazaretu i
iznenada je pred mnotvom prekinuo. (2) (Vidi Luka 4:1819 i Isaija
61:13). Ovde je Gospod zatvorio svitak i nadodao: "Danas se izvri
57

ovo pismo u vaim uima". On, istinski Gospodnji sluga i izvritelj svih
Njegovih namisli, doao je kao poslanik na ovu zemlju, kako bi
oslobodio dunike i izbavio ljudski rod iz okova greha. Ali ako je On to
eleo ispuniti, morao je rtvovati Svoj vlastiti ivot. On Pravednik umro
je za nepravedne, ali On je bio spreman to uraditi. Da, On je doao "da
slui i da duu Svoju u otkup za mnoge". Dok je On u Nazaretu itao
one proroke rei, ve je u Duhu video ispunjeno delo, koje je trebao
izvriti na krstu.
Nakon to je Gospod slave kasnije umro za grenike i od Boga bio
uskrsnut iz mrtvih i proslavljen na nebesima, Apostol je zapisao kroz
Svetoga Duha: "Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja!"
(2. Korinanima 6:2). I to vreme prihvaanja, ta "godina milosti
Gospodnje" traje sve do sada. U celom svetu treba objaviti "oprosnu
godinu", veliko spasenje, izbavljenje i osloboenje kroz Isusa Hrista.
Tako je On sam naredio nakon svog uskrsnua: "Idite u sav svet i
propovedajte Evanelje svima stvorenjima!" (Marko 16:5).
Ve gotovo 2000 godina se uje jeka veselog trubnog glasa irom
celoga sveta meu gotovo svim narodima na zemlji, a naroito glasno
odjekuje u naim danima. "Po svoj zemlji otide njihov glas, i do granica
celoga sveta njihove rei" (Rimljanima 10:18). Ve su milioni ljudi uli
glas srebrnih truba, t.j. poruku milosti o velikom Bojem slobodnom i
venom izbavljenju kroz Hrista. Na hiljade ljudi gladnih i ednih
spasenja, prihvatili su tu poruku ivom verom i napustili tamu i
robovanje gresima i uli u veliku slobodu Boje dece. Oni su odbacili
jaram greha kojega im je natovario Sotona. Napustili su svoje tamnice i
sada uivaju u svetlu, hode u sretnoj slobodi za koju ih je Hrist
oslobodio.
O milosti koja nas je izbavila,
Krvlju Hristovom grehe nam oistila,
O daj da bi svuda svedoili,
Oprotenje i mir navestili.
58

Veno spasenje treba i ti,

Odmah sada prihvatiti!
Dragi itatelju, stvarno je sada divno vreme milosti! teta to se u ovo
vreme milosti mnogi ne ele obratiti Gospodu! Da li si moete zamisliti
da neki siromani Izraelac koji je bio prodan u ropstvo, kada je
nastupila "oprosna godina" i kada je odjeknula trubna jeka, da bi on
radije ostao u zarobljenitvu i odbacio dragoceno osloboenje i
povratak u rodni kraj? Da li bi on dao prednost tekom ropskom poslu
u udaljenom kraju, nego li prihvatio radosnu slobodu i vratio se na
svoje imanje, u krug svoje obitelji? A ipak vidimo oko nas na hiljade
ljudi koji na svoju nesreu ine daleko veu glupost. Oni sluaju
radosnu poruku Evanelje, da je Bog tako ljubio svet "... da je i Sina
Svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji veruje ne pogine, nego da
ima ivot veni" (Jovan 3:16). Ali oni i na dalje koraaju irokim putem
greha i smrti, i ne brinu se za svoje veno spasenje, jer njihovo srce je
ispunjeno neverom i gorinom. O, kada bi barem znali ta je korisno za
njihov mir, onda bi sluali na opomene koje je zapisao pisac poslanice
Jevrejima. Tamo vidimo divno Boje ispunjenje rtve na veliki "dan
pomirenja". Zbog toga nas poziva sveanom ozbiljnou: "Kako emo
pobei ne marivi za toliko spasenje? " (Jevrejima 2:3)! Na to ozbiljno
pitanje se ne moe dati olaki odgovor, i tko odbije tu ponudu, za njega
e preostati jedino Boji sud.
Kao to moemo videti po znacima vremena, te kao to nam govori
Boja Re i Duh, nee se vie dugo propovedati Boja radosna vest.
Sunce milosti je u sutonu i pribliava se no i teka vremena Antihrista.
U to vreme e Bog svima onima koji nisu hteli verovati, pa ak i
mnogim nominalnim hrianima poslati snane zablude, te e verovati
laima (Vidi 2. Solunjanima 2:712). Ali Gospod e svoj hram koji je
sagraen od ivoga kamenja, Svoju Crkvu ili zajednicu, koja je
Njegova nevesta i punina, unapred podii k sebi, a Svoj zemaljski
narod e povratiti u zemlju otaca, i iz Njegova naroda e izbaviti
"ostatak". Tamo na Sionu, na brdu Moriji u Jeruzalemu, opet e stajati
59

Boji hram i presto cara Davida. Ali o tome emo govoriti neto kasnije
prilikom razmatranja "praznika senica". Samo jo jednom elimo
naglasiti da e tek tada za Izraelsku naciju zapoeti velika "oprosna
godina", na temelju obraenja ka Hristu, Izbavitelju, koji je i za njih na
krstu Golgote ispunio i izvrio sve za veliki "dan pomirenja".
Kao to su nekada u vreme Starog zaveta na veliki "dan pomirenja", tri
stvari bile meusobno povezane: Pomirenje, muenje due i mir (3.
Mojsijeva 23:2632), tako e biti i kod Izraela. Tada e se povezati
muenje due (tuga u dui) i vera u razapetog Pomiritelja (Vidi Zaharija
12:10) i 1000 godinji "Sabat mira" e zapoeti.
Te iste tri stvari: Pomirenje, muenje due (pokajanje i tuga due) uz
nadolazei mir u savesti i srcu Bog je i za nas sve Bog namenio. I
mnogi iskreni hriani to znaju iz iskustva! U svome miru srca i savesti
oni slue Bogu i slave Njega svoga Izbavitelja.
Slava, ast, hvala i dika,
neka je Tebi Boe u Svetinji nad Svetinjama,
za Tvoju ljubav veliku.
Ti si nam se smilovao,
Iz greha si nas izbavio!
U smrti duhovnoj bili smo mi,
al ukazao si nam izvor milosti!
Tvoja ljubav nadmauje sve,
i Ti si nae veliko nadanje!
Smrt grenika nije Ti mila,
i volja Tvoja to nije nikad bila.
Ti eli da se obrati on,
i ivot nae u Sinu Tvom!
U ljubljenom Sinu si nas izabrao,
i pred lice svoje Ti si nas stavio,
O, ava Oe, velike li sree,
60

kad se jadni grenik Tebi okree!

Uskoro emo pred Tvojim prestolom,
stajati pod Tvojim okriljem.
Pevat emo divne pesme hvale,
i nositi divne vence slave!
Nebeskom Ocu i Njegovu Sinu,
dizat e se pesme u visinu.
Pesme e oriti iz sveg glasa,
da proslave Oca i naeg milog Spasa,
proslavi i ti Jagnje iz sveg glasa!

^1 O Godinama odmora (sabatne godine) koje su nastupale svake sedme godine i

koje su bile godine "za odmor zemlje", Vidi 3. Mojsijeva 25:17.
^2 Ono to sledi to je "dan osvete Boga naega", ali to je jo na neko vreme bilo
odgoeno, dok "ne ue neznaboaca koliko treba". Oni sluaju o milosti Bojoj i
Njegovom spasenju kroz trubu Evanelja, a neki tu poruku prihvaaju. Takve citate
deliminog navoenja proroanstava moemo nai na nekoliko mesta u Novom
zavetu (Uporedi dobro Dela 2:1721 sa Joilom 2:2832; Rimljanima 10:15 sa Isaijom
52:7; 1. Petrova 3:1012 sa Psalmom 34:1216 a iz toga se moe videti kako Sveti
Duh vodi i apostole kod navoenja proroanstava iz Starog zaveta. Oni su navodili
samo onaj dio koji se upravo ispunjavao, a od idueg dela koji e se ispuniti tek
nakon sadanjeg vremena za Izrael, prekinuli su u pola reenice. Tako su i Boji
putevi sa Njegovim narodom Izraelom na neko vreme bili prekinuti, ali opet je dolo
do kretanja, poto Bog iz svih naroda na zemlji sakuplja nebesku nevestu za Svoga
Sina Crkvu. O tom vremenu sakupljanja vernika Crkve govori Ap. Pavle na
mnogim mestima kao o sakrivenoj "tajni" (Vidi Koloanima 1:2627; Efescima 3;
Rimljanima 16:2526).

61

PRAZNIK SENICA

PRAZNIK SENICA
"Praznik senica" bio je poslednji praznik u Jevrejskoj godini. Bio je to
naroito radostan praznik. O njemu itamo:
"Petnaestoga dana sedmoga meseca praznik je senica za sedam dana
Gospodu... Kad saberete rod zemaljski, praznujte praznik Gospodu
sedam dana; u prvi je dan odmor i u osmi je dan odmor. U prvi dan
uzmite voa s lepog drvea, i grana palminih i grana s gustog drvea. i
vrbe s potoka, i veselite se pred Gospodom Bogom svojim sedam
dana... I pod senicama budite sedam dana..." (3. Mojsijeva 23:3334).
"Praznik senica praznuj sedam dana, kad zbere s gumna svojega i iz
kace svoje. I veseli se na praznik svoj ti i sin tvoj i ki tvoja i sluga tvoj i
slukinja tvoja, i Levit i doljak i sirota i udovica, to budu u mestu
tvojem. Sedam dana praznuj praznik Gospodu Bogu svojemu na
mestu koje izabere Gospod, kad te blagoslovi Gospod Bog tvoj u
svakoj letini tvojoj i u svakom poslu ruku tvojih; i budi veseo." (5.
Mojsijeva 16:1315).
"Praznik senica" je bio trei ili glavni etveni praznik. On se nije
odnosio samo na sakupljanje penice, ve svih vrsta plodova, pa i
voa i groa (Vidi 5. Mojsijeva 16:13). Vinograd i vinova loza je
poznato znamenje za Izraelski narod. Tako itamo ve u Starom
zavetu: "Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izraelov..." (Isaija
5:7). "Iz Egipta si preneo okot, izagnao narode, i posadio ga. Okrio si
za nj, i on pusti ile, i zauze svu zemlju" (Psalam 80:89; vidi i Matej
21:3346).

62

Poznato nam je iz prorokih knjiga Boje Rei, da je Izrael sada rasut,

ali da e se kasnije opet okupiti u zemlji svojih otaca, i da e biti
blagoslovljen. Da, taj narod kojega Bog sada naziva "LoAmmi" i
"LoRuchame", t.j. "Nijemojnarod" i "Nijepomilovana", opet e
jednom nazvati "Ami" i "Ruchama", to znai: "Moj narod" i
"Pomilovana" (Vidi Osija 1:1, 23; Rimljnima 9:25). Tada e se ispuniti
ono, to je na Gospod rekao prilikom zadnje Pashalne veere sa
svojim uenicima, pre nego to je postradao, da nee "vie piti od
ovoga trsova roda do onoga dana", kada ga bude pio s njima "posve
novoga" u carstvu svoga Oca (Vidi Matej 26:29). To znai da e On
tada sudelovati u veselju Izraelskog naroda; poto je vino slika radosti.
I smokvino drvo je znamen ili slika za Izrael, koji se sada nalazi pod
prokletstvom, ali kao to je Gospod obeao, ta e voka opet
procvetati i na temelju milosti Boje, opet e doneti svoj rod za Njega.
Tek kada slikovito reeno, bude pobrano voe i groe, a ne samo ito
(vernici koji spadaju u Crkvu), tada e biti sabrani u nebeske hambare
(Vidi Matej 13:30) i Izraelci, koji e prolazei kroz velike nevolje,
konano doi do pokajanja i obraenja. O tome je, kao to smo mogli
videti, govorio "praznik nedjelja", kao uzorni etveni praznik. Tada e i
oni prinositi Bogu stvarne plodove kroz Njegovu milost i tek tada e na
zemlji biti slavljen stvarni "praznik senica".
O, kakvog li divnog i blagoslovljenog vremena za ponovno
uspostavljeni Izraelski narod i sve nacije, koje e se tada pokloniti pod
Hristovo vladalako ezlo) ak e i uzdisanje prirode doi svome kraju,
i ona e doiveti osloboenje. "Da e se i sama tvar oprostiti od
ropstva raspadljivosti na slobodu slave dece Boje" (Rimljanima 8:21).
Jo u davnim vremenima mogli su se uti radosni poklii u Jeruzalemu
na "praznik senica", koji su bili neopisivo snani. Judejski istoriar
Josip Flavije je pisao da su se radosni poklii u Jeruzalemu, koji su
izlazili iz hiljade grla, mogli se na daleko uti. To je bila svetlea taka,
poslednji i najsveaniji praznik u godini, koji je trajao punih osam dana.
63

Naroiti trenutak radosti i veselja nastupio bi u trenutku, kada je

prvosvetenik na "posljednji veliki dan praznika" krenuo da sa zlatnim
kragom zahvati vode na izvoru Siloahu i krenuo je uz stepenice i u
hramskom predvorju prelio vodu uz svirku truba u srebrnu posudu, a
vino u drugu posudu, te ih oboje poeo izlivati na oltaru. Voda i vino
govore o blagostanju (ili ivotu) i radosti, koja e zavladati pod
Hristovim carskim ezlom, kada Izrael bude prihvatio oekivanog
Mesiju, kao to je prorok nagovestio: "I rei e u ono vreme: Hvalim
te, Gospode, Jer si se bio razgnjevio na me, pa se odvratio gnjev tvoj, i
uteio si me. Gle, Bog je spasenje moje, uzdau se i ne u se bojati,
jer mi je sila i pesma Gospodin Bog, on mi bi Spasitelj. S radou ete
crpsti vodu iz izvora ovoga spasenja. I tada ete rei: Hvalite
Gospodina, glasite ime Njegovo, javljajte po narodima dela Njegova,
napominjite da je visoko ime Njegovo. Pojte Gospodinu, jer uini velike
stvari, neka se zna po zemlji. Klikuj i pevaj, koja sedi u Sionu, jer je
Svetac Izraelov velik posred vas." (Isaija 12).
Sa kakvim tunim oseanjima je Gospod slave morao uestvovati u
"prazniku senica", znajui da ga Jevreji nameravaju ubiti i odbaciti, te
da ga ne ele uzeti sebi za kralja. Apostol Jovan je za udo nazvao taj
praznik "Jevrejski praznik" a ne vie "Praznik Gospodnji", kao to se
nazivao u Starom zavetu (Jovan 1:12 i dalje). Isus je bio obeani
Mesija i Davidov sin koji je trebao dovesti Izrael u naroito
blagoslovljeno stanje, ali Izrael u Njemu nije video lepote, da bi Ga
poeleo. Radi toga On je otiao "ne javno nego kao tajno" (Jovan 1:10)
na taj praznik. On se nije mogao radovati kao drugi. Ah, kako bi On to i
mogao? Taj praznik je nagovetavao divna vremena kada e se On
uzvisiti u njihovoj sredini kao Svetac Izraelov, ali ljudi su se na tom
prazniku pretvarali i glasno uzvikivali, iako su u njihovim mranim
srcima kovali planove, kako bi Ga ubili, poto su Ga mrzeli.
I tada je doao zadnji dan "veliki dan praznika", kada je radost i vika
pomahnitalog naroda dosegla svoju kulminaciju. "U poslednji veliki dan
praznika stajao je Isus i vikao: 'Ko je edan, neka doe k meni i pije!'"
64

(Jovan 7:37).
U kakvoj otroj suprotnosti se nalazi poziv Gospoda slave svakom
pojedincu: "Ko je edan, neka doe k meni i pije!" Mnotvo je glasno
uzvikivalo i slavilo, oni su posmatrali izlivanje vode i vina na oltar, i
sluali su o tome kako je svetenik govorio o zahvatanju vode iz izvora
ivota", ali oni su bili toliko zaokupljeni svojim slavljem, da ak nisu ni
primetili, da upravo njima nedostaje vode, i da su oni udaljeni od
pravog izvora spasenja, te da trpe duhovnu e. U kako skupocenom
odnosu sa tim primerom stoji Gospodnji poziv!
Izrael kao nacija jo uvek nije prila toj spasavajuoj vodi ivota. Oni
jo nisu pili s tog izvora, i biti e odbaeni, sve dok se ne obrate. Ali oni
koji su iz Izraelskog naroda uzverovali u Onoga kojeg su ljudi odbacili,
oni su postali Bojom decom (Vidi Jovan 1:12). Bog je Njega uzvisio i
postavio za Spasitelja Sina Bojega. Oni su primili Svetoga Duha, ba
kao to je Gospod obeao na prazniku senica: "Koji Me veruje, kao sto
Pismo ree, iz njegova tela potei e reke ive vode" (Jovan 1:38). I
Jovan tome jo nadodaje: "A ovo ree za Duha kojega posle primie
oni koji veruju u Ime Njegovo; jer Duh Sveti jo ne bee na njima, jer
Isus jo ne bee proslavljen" (Jovan 1:39).
Tako su vernici pojedinano i celokupno postali stanom Svetoga Duha,
koji je doao poslan od proslavljenog Hrista, dok je Izrael zbog svoje
nevere bio stavljen po strani. Svi vernici su primili ivot i radost i potoci
blagoslova izlaze iz svih onih koji su zapeaeni i ispunjeni Svetim
Duhom. To smatramo kao prednost svih vernih hriana.
Pribliava se trenutak kada e slikoviti "praznik senica" nai svoje
ispunjenje za Izrael u Njegovom carstvu, i to je njegovo pravo
znaenje. im Hristova nebeska nevesta napusti ovaj svet i uzdigne se
ka nebu u Oev dom (Jovan 14:3; 1. Solunjanima 4:17), tada e Boji
Duh dotaknuti Izraelove mrtve kosti i pozvati ih u ivot i odvesti ih u
zemlju otaca (Vidi Jezekilj 37).
65

Najpre e se povratiti u Kanaan pojedini jevreji iz dva plemena, koji su

sainjavali Judino carstvo, (1) i to jo u neveri, bez prave spoznaje
greha i bez pokajanja i obraenja. Oni jo nisu iz dubine srca zavapili k
Bogu poput Psalmiste: "Smiluj se na me, Boe, po milosti svojoj, i po
velikoj dobroti svojoj oisti bezakonje moje. Operi me dobro od
bezakonja mojega, i od greha mojega oisti me... Izbavi me od krvi,
Boe, Boe, Spasitelju moj, i jezik e moj glasiti pravdu Tvoju."
(Psalam 51:12, 14).
Da, na Izraelu lei krvni greh i to daleko vei, nego to ga je uinio car
David. Oni su odbacili svog Mesiju i Cara i pribili ga na krst uz rei:
"Krv Njegova na nas i na decu nau." (Matej 27:25).
Tek kada se Izrael bude iz srca pokajao i obratio se Onome, kojega su
proboli, tek tada e Bog izliti vodu na ednoga i potoke na suvu
zemlju", a iz samog Jeruzalema, ispod praga novog hrama, potei e
potok. Biti e to reka ivota i blagoslova za narod i zemlju i za sve
narode i zemlje na svetu (Isaija 44:3; Jezekilj 47).
Tada e Izrael opet, ali u potpunijoj radosti nego ranije slaviti praznik
senica u zemlji otaca. Stanovae pod senicama, slaviti i hvaliti divne
puteve i Boje namisli, kojima ih je On vodio u Svojoj dobroti i vernosti.
Vodio ih je i kroz veliku pustinju u kojoj su stanovali pod atorima i u
kolibama (Vidi 3. Mojsijeva 23:43), kako bi ih doveo u obeani mir i
slavu.
Ali i to vreme Izraelovog odmora i slave u 1000 godinjem carstvu doi
e svome kraju, iako e to biti dug i veoma dragocen period. Ali to se
ne odnosi na nebeski Sabat odmora i slave u koju e Bog jednom
dovesti sve one koje je On pozvao iz vremena raznih "perioda" (2)
pozivajui ih iz ljudstva i iskupivi ih. Znai da su oni od uvek na zemlji
pripadali Njegovom narodu. Svi oni e na novoj zemlji i u novom nebu
zauvek uivati u neopisivoj srei, okupljeni oko Boga. (3)

66

ini nam se da je osmi dan "praznika senica", koji je ujedno i prvi dan
nove sedmice (uskrsnue Gospoda Isusa je takoe zbilo na osmi dan,
ili "u prvi dan sedmice" (Marko 16:9). To je izvanredna slika o
radosnom, venom stanju na novoj zemlji i u novom nebu.
O toj beskrajnoj slavi stoji zapisano: "I videh novo nebo i novu zemlju,
jer prvo nebo i prva zemlja prooe, i mora vie nema. I videh sveti
grad, novi Jeruzalem, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao
zarunica, ukraena svomu zaruniku. I zauh veliki glas s prestolja
gde govori: 'Evo Bojega atora meu ljudima, i stanovat e s njima, i
oni e biti Njegov narod, i sam e Bog biti s njima (njihov Bog). I otrt e
Bog svaku suzu s njihovih oiju, i vie ne e biti smrti, ni tuge, ni vike,
ni boli ne e vie biti, jer prvo proe'. I ree Onaj, koji sedi na prestolu:
'Evo sve novo inim'. I ree mi: 'Napii, jer su ove rei verne i istinite'. I
ree mi: ' Svrilo se. Ja sam alfa i omega: poetak i svretak. Ja u
ednome dati iz Izvora vode ivota zabadava. Ko pobedi, ovo e
batiniti, i bit u mu Bog, i on e biti moj sin!" (Otkrivenje 21:17).
Ovde nam Bog kroz svog Apostola prua opis venog stanja stvari,
kada e na kraju svih Bojih putova sa ljudskim rodom i svojim
izbavljenima sve izneti na videlo. Tada e se ispuniti Hristovo
posredniko delo u vidu Stvoritelja i Izbavitelja, Sudije pa i Cara. On e
sve podrediti svojoj vladavini, a tada e predati svoje carstvo Bogu "da
bude Bog sve u svemu" (1. Korinanima 15:28). Novo nebo i nova
zemlja ve e postojati, a prvo je ve prolo. Sve to se bude nalazilo u
Bojoj prisutnosti, bie blagoslovljeno, a izbavljeni e uivati u tim
blagoslovima i neprolaznoj slavi.
Ono to je Bog ve u poetku zamislio i odluio, to jest, da ivi meu
ljudima i da boravi u njihovoj sredini, to e se konano i ostvariti. O tom
prebivalitu itamo: "Evo Bojeg atora meu ljudima, i stanovae s
njima, i oni e biti Njegov narod, i sam e Bog biti s njima (njihov Bog)"
(Otkrivenje 21:3).

67

Kako je to divno! Bog e za uvek prebivati meu ljudima. Tu se nee

vie raditi samo o pojedincima ili o narodima, iz kojih su naravno
unapred izdvojeni svi zli ljudi. Bog nee boraviti samo meu Jevrejima
ili nekim drugim narodom, ve "meu ljudima". To su izbavljene osobe
iz svih vremena i naroda.
Ali u sreditu svih izbavljenih, koji se ovde uopteno nazivaju "ljudi",
Crkva Hristova e imati naroiti poloaj, koji e zadrati u sve veke
vekova. Crkva je taj "Boji ator" o kojem je prorok govorio: "...pokaza
mi sveti grad Jeruzalem gde silazi s neba od Boga" (Otkrivenje 21:10).
itamo da je taj nebeski grad ujedno i zarunica. "Doi, pokazau ti
zarunicu, Jagnjetovu enu" (Otkrivenje 21:9). Znai da e Bog iveti u
sreditu svih izbavljenih iz svih vremena. Njegovo prebivalite, Njegov
ator je nebeski Jeruzalem ili Crkva.
Ako pogledamo unazad i pomislimo na Adama u vrtu Edenu, onda
opaamo da Bog nije mogao ostati kod njega, ili boraviti s njim. ovek
je u svojoj nevinosti stajao pred odlukom, da li za uvek eli biti
posluan Bogu, kako bi Bog mogao ostati uz njega i kod njega
prebivati. Ali ovek nije poloio ispit, i Bog nije mogao prebivati zajedno
s grenikom.
Nakon pada u greh, Bog je dao ljudima obeanje da e doi drugi
ovek, Gospod sa neba. "Poslednji Adam", ili "drugi ovek" (4) je
trebao doi da bi slomio zmijinu mo, jer ona je zavela prvog oveka
na greh. I kao to je smrt dola u svet kroz greh, isto tako je kroz smrt
greh opet morao napustiti svet. Ali onaj koji je zmiji zgazio glavu, Njega
je zmija ujela za petu (1. Mojsijeva 3:15).
Da li je oveanstvo poslualo Boja obeanja? Ne, ono je nastavilo
iveti grenim ivotom i hteli su se na zemlji udobno oseati ali bez
Boga. Samo o Enohu itamo da je hodao sa Bogom, ali Bog nije
mogao stanovati kod njega, pa ni kod Noja "propovednika pravde" (Vidi
2. Petrova 2:5). Bog nije s njim mogao boraviti, a niti svet kroz njega
68

uteiti. (5) Bog je, naprotiv, u njegovo doba zbog umnoavanja

bezbonosti morao unititi sav ljudski rod. Samo Noje i njegova
porodica nali su zaklon za spasenje, koje im je pripravio Bog da bi se
mogli spasiti pred sudom. Ni kasnije ljudi nisu marili za Boga i nisu
eznuli za Njegovom blizinom. ta vie, hteli su biti nezavisni od Njega
i sagradili su Vavilonsku kulu. Posledica toga je bila, da su im se
pobrkali jezici i ljudi su se razdvojili u pojedine narode jezike.
Kasnije se Bog otkrio ocu Avramu. On ga je izabrao, kako bi on postao
ocem jednog naroda, koji e biti Bojim narodom, i za kojega e moi
rei: I nastavat u meu sinovima Izraelovim, i bit u im Bog" (2.
Mojsijeva 29:45). "I namestit u stan Svoj meu vama, i dua moja ne
e mrziti na vas. I hodit u meu vama, i bit u vam Bog, i vi ete biti
moj narod" (3. Mojsijeva 26:1112). I stvarno, u izvesnom smislu je
Bog stanovao i u izraelskoj sredini. Boja blizina se nalazila u
svetleem stubu "ehinohu", koji se sputao na ator od sastanka, a
kasnije i na hram, te stajao nad kovegom Zaveta. To je bio Boji ator
ili Boje slavno prebivalite.
Ali kao to smo ve videli na veliki "dan pomirenja", put u Svetinju nad
Svetinjama gde se nalazio oblak, nije bio otkriven niti otvoren. Tek u
1000 carstvu e Gospod biti u sreditu Izraela, meu Svojim spasenim
i posveenim narodom. Nee se vie zastirati, kao to smo ve ranije
uli (Vidi Jezekilj 48:35).
To znai da e Izrael u 1000 godinjem carstvu biti narod odvojen od
ostalih naroda na zemlji, a u njihovoj sredini boravie sam Bog. Ali ni u
Izraelu kao narodu se nee u potpunosti ostvariti Boje vene namere i
namisli. One e doi do punog izraaja i ispunjenja tek u Crkvi.
Od kako je u potpunosti izvreno delo izbavljenja i Sin Boji seo s
desne strane Bogu, kao uzvieni ovek, koji je uzvien nad svim
silama, Bog okuplja Svome Sinu nebesku nevestu iz svih naroda na
zemlji. Ujedno je ta nevesta i "duhovna kua", "sveta Crkva", Boji stan
69

"stan Boji u Duhu" (Vidi 1. Petrova 2:5 i Efescima 2:2122).

Crkva je Boji ator i to ne samo na odreeno vreme na zemlji, ve u
sve veke vekova, za celu neogranienu venost. (6)
I kada se ispune sve spasavajue Boje namisli sa oveanstvom,
kada prvo bude prolo, i sve novo postalo, kada sve etve i berbe budu
sabrane: ito, voe i groe; kada svi izbavljeni iz Izraela tokom Starog
i Novog zaveta budu kao spaeni ljudi uz ostale spaene, koji su
odvajkada, kako pre Starog zaveta, kao i iz vremena milosti i kasnije,
naroito u vreme 1000 godinjeg carstva pridobijeni iz ljudskog roda,
oni e za uvek biti kod Boga. Kod Njega e boraviti oni koji su sa
Isusom Hristom u Duhu sainjavali radosno i ivo jedinstvo. Boji ator
e biti u sreditu svih spaenih iz svih vremena: "Evo Bojeg atora
meu ljudima, i stanovat e s njima, i oni e biti Njegov narod, i sam e
Bog biti s njima (njihov Bog)". (Otkrivenje 21:3).
U pogledu te vene radosti u slavi Bojoj, kojoj se ve sada moemo
radovati u nadi (Vidi Rimljanima 5:2), kada se u granama voaka i u
palminim granama na prazniku senica ponu oitovati i odraavati
nae harfe i venci pobede, tada e se zaoriti razdragane pesme:
Zemlja i nebo e zvati,
slavu i hvalu e Mu dati.
O kako e se pesme oriti,
i Isusa Hrista prizivati!
Stvarno e to biti blagostanje za sve spaene, koji su kroz preporod
postali sudionicima boanskog ivota. Oni e biti za uvek sa Bogom,
koji je svetlo i ljubav. Nita nee moi ometati njihovo zajednitvo. Ali
Boja blizina i zajednitvu nije samo za Crkvu Boju, ve za sve
spaene od poetka sveta, iako je Crkva kao "Boji ator" u sreditu
blagoslovljenih ljudi u naroito divnom poloaju kojeg e i zadrati.
Kako je dragoceno itati: "Evo Bojeg atora meu ljudima, i stanovat
70

e s njima, i oni e biti Njegov narod, i sam e biti s Njima (Njihov

Bog)". To znai da u tome imaju udela svi spaeni, i da e Bog sa
Svojim "atorom" ostati za svagda u njihovoj sredini. I tada e se
ispuniti rei pesme:
U venoj Aleluji,
zaboravit emo na zemaljske nevolje.
Ali ni to jo nije sve! Dalje itamo: "...i Bog e otrti svaku suzu sa
njihovih oiju" (Otkrivenje 1:17). Stvarno, kakvog li zavretka svih
Bojih putova sa oveanstvom! Kakvog li "praznika senica" i etvenog
dana na kraju zemaljskog vremena i oveanstva! Ne samo da e se
za svagda odstraniti sve zlo i sve zemaljske tegobe od spaenih, ve
e biti otrta i svaka suza. O tome stoji zapisano: "...i vie nee biti
smrti, ni tuge, ni vike, ni boli ne e vie biti" (Otkrivenje 21:4). A tko je
taj, koji e otrti svaku suzu? Sam Bog! To je veoma dragocena
spoznaja, da e to On sam uiniti.
Da, Bog e Svojima dozvoliti da u venosti promatraju plodove svojeg
trpljenja na zemlji. On e ih uteiti na taj nain, to e im otkriti puninu
Svoje mudrosti i ljubavi, pomou kojih ih je vodio dok su na zemlji
plakali i tugovali. On e nam otkriti ono to nam se ovdje inilo
mranim. Ako smo Njegovom milou verovali u Boju providnost, da
ba ako i sve ne razumemo, poto su Njegove misli vie od naih misli,
i Njegovi putevi vii od naih putova, onda emo u blagoslovljenoj
venosti sve shvatiti i razumjeti. Tada emo Mu prinositi hvalu i slavu
za sve ono to je On uinio sa nama i kako nas je vodio.
Na "praznik senica", Izraelci su u svojoj blagoslovljenoj zemlji zahvalno
razmiljali o vremenu, dok su u pustinji stanovali u kolibama. Mi emo
u venosti sa svim spaenima iz svih vremenskih razdoblja slaviti i
hvaliti Boga zbog Njegove dobrote, vernosti i mudrosti. Zahvaljivaemo
Bogu da nas je On za vreme naeg boravka na zemlji tako divno nosio
i vodio.
71

Temelj tog venog zajednitva, radosti i hvalospeva, sainjavae

svakako in izbavljenja. Da nas proslavljeni Gospod i Spasitelj nije radi
nas pretrpeo smrt na krstu, i tamo na samrti uzviknuo: "Svreno je" ili
ispunjeno je", Onda On ne bi mogao ni kasnije uzviknuti: "Svrilo se"
(Otkrivenje 21:6), nakon to je na temelju izbavljenja stvoreno novo
nebo i nova zemlja, I Bog e iveti u sreditu izbavljenih u sve veke
vekova. Ovaj poslednji Gospodnji uzvik na kraju vremena, ili u poetku
venog stanja, bio je jedino mogu na temelju onog uzvika sa krsta.
Nakon to je Gospod slave jo nadodao da je On Prvi i Poslednji,
Poetak i Svretak, On je rekao: "Ja u ednome dati iz izvora vode
ivota zabadava. Ko pobedi, ovo e batiniti, i bit u mu Bog, i on e
biti moj sin" (Otkrivenje 21:6, 17).
Ovi stihovi sadre dve vane izreke, koje elimo poblie razmotriti.
Ovde Gospod govori o "ednome" i o "pobedniku". Bog je onaj koji
budi enju due ili njenu e. U poetku osoba trai oprotenje greha
i mir sa Bogom. Tada dolazi elja za duhovnim uzrastom i
posveenjem, a nadalje za zajednitvom sa Bogom, i neprekidnom
radou u Gospodu. Bog se brine za potrebe due, koja nalazi
oprotenje i mir kroz veru u Njegovo savreno i besplatno spasenje u
Isusu Hristu, Njegovom Sinu. Vernik raste i jaa u unutranjem biu
kroz spoznaju Boje milosti i Njegove istine. Umnoava se i mir i radost
u Svetom Duhu, ali za vreme boravka na zemlji, ne moe se ispuniti cilj
njegovih elja. Tek kod Gospoda e se u potpunosti ispuniti enja
nae due. Apostol je rekao: "ne kao da bih ve postigao ili ve
savren bio; ali nastojim, ne bih li ga uhvatio, jer je i mene uhvatio Hrist
Isus... Trim k biljezi, k nebeskoj nagradi, kojoj me Bog zove u Hristu
Isusu" (Filipljanima 3:12, 14). I Psalmista je udeo za Bogom, iako se
on jo nije mogao radovati dubokim duhovnim blagoslovima kojima se
raduju verni hriani, poto su oni preporoeni. On je zapisao: "edna
je dua moja Boga, Boga ivoga, kad u doi i pokazati se licu
Boijemu?" (Psalam 42:2). A na drugom mestu je govorio Bogu u
molitvi: "A ja u u pravdi gledati lice Tvoje; kad se probudim, bit u sit
72

od prilike Tvoje" (Psalam 17:15). Toj ei i enji pravednika za samim

Bogom i Spasiteljem kao izvorom spasenja, sree, blagoslova i radosti
odgovara boansko obeanje. U gore navedenim reima o venom
stanju stvari ili venom blagostanju vernika Bog govori: "Ja u
ednome dati iz izvora vode ivota zabadava". On ne kae: Ja u mu
dati "vode". Ne, ve On kae! "Ja u ednome dati iz izvora vode
ivota zabadava" (Otkrivenje 21:6). A taj izvor vode ivota izvire u
Njegovoj neposrednoj blizini i prisutnosti, iz Njega samoga.
U potpunom skladu sa tim obeanjem o venoj slavi, itamo i rei koje
je Gospod izgovorio "u poslednji veliki dan praznika" senica u
Jeruzalemu: "Ko je edan, neka doe k meni i pije!" (Jovan 1:37). I
stvarno, pravednici svih vremena su priznavali: "...svi su izvori moji u
Tebi" (Jovan 87:7). I tek kad se naemo tamo kod izvora, i to ne samo
u duhu, ve i u stvarnosti, i budemo kod Boga u novim probraenim
telima, onda e se ispuniti ove rei:
Sve su nae elje ispunjene,
nae enje su sad' ostvarene!
A sada dolazimo do drugog obeanja koje vai za pobednike. Kao to
nam je poznato, i kao to je upravo bilo reeno, mi se jo ne nalazimo
na cilju sree i venog blagostanja, nego se tek nalazimo na putu u
tom pravcu. A taj put nas vodi kroz svet i pustinju. Putnik na ovom
svetu prolazi kroz razne opasnosti i kunje, a Sotona i greh mu se
svakodnevno suprotstavljaju. O naem Spasitelju i naem ugledu
itamo: Iz potoka e na putu piti, i za to e podignuti glavu" (Psalam
110:7). Radi toga On nee posustati, ve e savladati Njegove
neprijatelje i biti e pobednik, jer On e piti iz potoka zajednitva sile i
ljubavi, a taj potok izvire iz srca Boga Oca i iz njega potee. Isus je
iveo "...o svakoj rei koja izlazi iz usta Bojih" (Matej 4:4). Dok je
boravio na zemlji mnogo vremena je sprovodio u molitvi. Molio se u
jutro, uvee, a ponekada i celu no: "...i provede svu no na molitvi
Bojoj" (Luka 6:12; vidi i Marko 1:35; 6:46). On je svaki dan
73

dozvoljavao Bogu da ga On vodi, u svemu je bio posluan. I zato On

"sede s desne strane Bojega prestola" (Jevrejima 12:2).
Mi s nae strane pobeujemo kroz Gospoda i sa Njim. Mi itamo o
izbavljenima koji su u vreme velike nevolje uli u mir Boji: "I oni ga
(Sotonu) pobedie krvlju Jagnjeta i reju svoga svedoanstva"
(Otkrivenje 12:11). A vernim mladiima apostol Jovan je napisao:
"Pisah vam, mladii, jer ste jaki, i Re Boja u vama stoji, i nadvladaste
neastivoga" (1. Jovanova 2:14). Na Spasitelj je pobedio naeg
neprijatelja na krstu: "...i razoruavi poglavarstva i vlasti, izvede ih
smelo na ugled, pobedivi ih u njemu" (Koloanima 2:15). On je i svet
za nas pobedio. On nas hrabri i dovikuje nam: "...ne bojte se, jer ja
nadvladah svet" (Jovan 16:33). Ako radosno upremo na pogled u
Njega, naeg Spasitelja i posluno Ga sledimo, onda emo i mi biti
pobednicima. "Ali u svemu ovome pobeujemo Onoga radi koji nas je
ljubio" (Rimljanima 8:37).
Kao pobednici prolazimo ovim svetom i ovom pustinjom, jer kroz Njega
i u Njemu imamo pobedonosni ivot, a ne ivot poraza; kao to stoji
zapisano: "Blago onima kojima je sila u Tebi, i kojima su u srcu putevi
Tvoji! Idui dolinom plaevnom, pretvaraju je u izvore, i dad je odjeva
blagoslovima. Idu zbor za zborom, javljaju se pred Bogom na Sionu
Gospode Boe nad silama! Uslii molitvu moju, Boe Jakovljev"
(Psalam 84:58).
U pismu zajednici u Laodikeji, Gospod Isus je rekao: "Ko pobedi, dat
u mu da sedi sa mnom na mome prestolu, kao i ja to pobedih i
sedoh sa svojim Ocem na Njegovu prestolu" (Otkrivenje 3:21). U
pogledu venog prebivalita sa Bogom i kod Boga na novoj zemlji i u
novom nebu stoji zapisano: "Ko pobedi, ovo e batiniti, i bit u mu
Bog, i on e biti moj sin" (Otkrivenje 21:7). Da, kao izbavljeni kroz
Hrista i s Njim povezani i kao pobednici kroz Njega i s Njim, biti emo
naslednici Boji i sunaslednici Hristovi. Za uvek emo naslediti mir i
slavu, i biti uz naeg Gospoda Isusa u Bojoj prisutnosti. On e biti na
74

Bog, a mi Njegov narod i Njegov stan.

Dragi itatelju, ako si ikada bio istinski edan za oprotenjem greha i
ako si naao mir i veni ivot u Isusu Hristu, Sinu Bojem, koji je trpeo
radi naih greha na krstu i podneo sud Boji, onda e i ti eznuti da
kroz Njega pobedi ovaj svet i da bude i vie od pobednika. Neka bi
svi spaeni u milosti i sili Gospodnjoj ili ovim svetom i sluili na
Njegovu ast. O kada bi svi u sili novog ivota i Svetog Duha urili
napred ka divnom cilju kako bi s Njim eli rod i primili nasledstvo na
veliki veni "praznik senica".
Kako se ve o radosti Izraela u Carstvu, koje je samo slika one vene
sree, nalazi zapisano u prorocima: "Tako one koje iskupi Gospodin
neka se vrate i dou u Sion pevajui, i veselje veno neka bude nad
glavom njihovom...", i kad se o Bojem veselju u 1000 godinjem
carstvu kae: "Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, ...radovae ti se
veoma, umirit e se u ljubavi svojoj, veselie se tebe radi pevajui"
(Isaija 51:11; Sofonija 3:17), koliko e tek vea i uzvienija biti srea
izbavljenih u venosti, i kako e se tek radovati boravku u sreditu
svojih izbavljenih iz svih vremena i naroda na novoj zemlji i na novom
nebu!
Tako nam praznici Gospodnji u Izraelu ukazuju na konani cilj svih
Bojih puteva sa Svojim narodom i na konani rezultat i potpunu etvu
Njegovog savrenog izbavljenja, to jest veno i blagoslovljeno
zajednitvo sa Bogom. To nas dovodi do toga, da Ga trebamo veno
proslavljati!
Sretno smo se uspeli,
ovim strmim putem.
Ali muke i znoj su se,
potpuno isplatile.
Pouri se sad i ti,
nemoj vie ekati.
75

Gospod e nam pokloniti,

vie no to moemo shvatiti!

^1 Za vreme pisanja ove knjige jo nije postojala zemlja Izrael. Tada se tek
postepeno formirao politiki pokret pod nazivom Cionizam, koji je imao za cilj da
ponovo osnuje Jevrejsku dravu u Palestini. Nakon zavretka Drugog svetskog rata,
dolo je godine 1948. do osnivanja drave Izrael. U tim zbivanjima vidimo poetak i
ispunjenje proroanstva iz Jezekilja 37. Uz glasni zveket su se poele pribliavati
mrtvake kosti, ali to se deavalo u neveri: "...ali duha ne bee u njima" (Jezekilj
37:8).
To znai da oni jo nisu oiveli kroz Duha Bojega. Poto se u 37. poglavlju prorok
Jezekilj govori o celom Izraelu (stih 11), moemo zakljuiti da e do potpunog
ispunjenja tog proroanstva tek doi, kada se okupe i u zemlji otaca i ostalih deset
plemena, o ijem mestu boravka se za sada ne moe nita pouzdano rei.
^2 Postoje razna "vremena" ili "periodi", koja trebamo razlikovati. Bog deluje u
razliita vremena i na razne naine On sprovodi svoje namisli u ljudskom rodu. 1.
Moemo govoriti o periodu nevinosti do isterivanja iz raja (1. Mojsijeva 1:28 3:24);
2. O periodu savesti do potopa (1. Mojsijeva 3:24 7:23); 3. O periodu ponovnog
protivljenja (1. Mojsijeva 8:20 11:9); 4. O periodu obeanja (1. Mojsijeva 12:1 2.
Mojsijeva 19:6); 5. O periodu od davanja Zakona na Sinaju do krsta Hristovog (2.
Mojsijeva 19:8 Matej 27:31); 6. O periodu milosti ili sakupljanja nebeske neveste t.j.
o sadanjem vremenu (Jovan 1:17 Rimljanima 11:25 ili 1. Solunjanima 4:17); 7.
Period ponovnog obnavljanja Izraela (Rimljanima 11:2627; Otkrivenje 12:1 i dalje) i
uspostavljanje 1000 godinjeg Hristovog carstva na zemlji. Podela na "vremenske
periode razdoblja" moe se vriti i po drugim gleditima, ali prema njima nemamo
sedam perioda.
^3 Crkva e tada biti Boji ator meu ljudima (Vidi Otkrivenje 21:3).
^4 1. Korinanima15:4547.
^5 1. Mojsijeva 5:29; Noje znai "Uteha", ali prava uteha je dola tek kroz Hrista. On
je prava "Uteha" i "Teitelj", kao to i danas Jevreji nazivaju oekivanog Mesiju (Luka
2:25 i Jovan 14:6). "A ja u moliti Oca, i dat e vam drugoga Uteitelja..."

76

^6 Kada se Gospod Isus rastajao od Svojih voljenih na zemlji, On im je obeao

Svetoga Duha ili "Duha istine" i to za venost, jer On je rekao o Njemu: "...da bude s
vama u zauvek..., jer u vama stoji i u vama e biti" (Jovan 14:1617).

77

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije

Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:
"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,
za shvatanje izraza razuma
i primanje nauke pameti,
pravinosti, pravde i potenja;
za davanje prostima razbora,
znanja i razmiljanja mladome oveku.
(Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,

I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

78