Raunarstvo u vaspitno obrazovnom radu

1.Tehnoloke kompetencije savremenog vaspitaa

Tehnoloke kompetencije savremenog vaspitaa podrazumevaju osnovnu kompjutersku
pismenost opisanu kroz ECDL standard (European Computer Driving Licence), potom
profesionalnu odgovornost za aktivnu saradnju sa porodicom kroz informativno-edukativnu
inicijativu o uticaju novih tehnologija na sve aspekte razvoja deteta predkolskog uzrasta i na
kraju, neposredni rad sa decom na razvoju njihove tehnoloke kulture. Van Evrope, ECDL je
poznat pod imenom ICDL International Computer Driving Licence.
ECDL obuku ine 7 modula:
1. Osnovi informacionih tehnologija ( raunarski sistemi, hardver i softver)
2. Operativni sistemi (npr. Windows operativni sistem)
3. Obrada teksta (npr. u Microsoft Office Word-u, ili drugim aplikativnim programima za obradu
teksta: Notepad, Wordpad...)
4. Tabelarne kalkulacije (npr. Microsoft Office Access)
5. Baze podataka (npr. Microsoft Office Access)
6. Prezentacije (npr. Microsoft Office Power Point, Microsoft Office Publisher)
7. Internet i komunikacije
2.Razvoj tehnike
Tehnika je nauka o pravilima kojih se treba pridravati u radu; oblast primenjenih prirodnih i
drutvenih nauka. Istorija ljudskog drutva moe se podeliti na tri vremenska razdoblja:
poljoprivednu eru (epohu), industrijsku eru i eru informacija i komunikacija. Tehniki pojmovi i
izrazi:
Inovacija stvaranje nove ideje ili tehnike pomou kojih se na jedan nov, kvaliteniji nain mogu
koristiti prirodni ili drutveni resursi.

U tehnikoj oblasti inovacije se odreuju kroz sledee realizacije:

Tehniki pronalazak novo tehniko reenje nekog tehnikog problema u odrenoj privrednoj
oblasti. To su izumi u smislu neega to nije do tada postojalo.
Patent je pravno zatieni tehniki pronalazak koji dokazuje i garantuje vlasnitvo pronalaska.
Tehniko unapreenje novo tehniko reenje koje unapreuje proizvodnju u smislu utede
materijala, vremena, kvaliteta proizvoda, zatite na radu, itd.
Koristan predlog svaki predlog koji ne spada ni u tehniki pronalazak, niti u tehniko
unapreenje, ali predstavlja racionalnije reenje, prenoenje iskustava iz inostrane literature,
drugih firmi itd.
Licenca je ugovorno pravo iskoriavanja tehniko-tehnolokog pronalaska ili patenta, uz
pravna ogranienja o nabavci ili ugradnji iz drugih izvora.
3. Informatika interdisciplinarna nauka o informaciji kao fenomenu ili entitetu
Informatika se bavi prikupljanjem, prenosom, obradom, uvanjem, distribucijom i
iskoriavanjem informacija i podataka. Teorija informacije izuava koliinu informacije u
nekom sistemu. Mera koliine informacije se izraava pomou entropije, a entropija se
izraunava po matematikoj formuli koju je dao naunik K.E.enon.
Entropija je mera neorganizovanosti nekog sistema ili mera haosa, nesreenosti, nedostataka
informacije (suprotno negentropija: oznaava organizovanost, red, prisustvo informacije...)
Redudanca viak informacije, nepotrebno optereivanje sutine informacije dodavanjem rei,
znakova ili drugih simbola, koji ometaju prenos informacije i komunikaciju.
4. Kibernetika
Kibernetika izuava sisteme svih vrsta (prirodne i vetake) i upravljanje sistemima.
Sistem skup elemenata povezanih u nekakvu celinu. Osnovna podela sistema je prema nainu
postanka na prirodne i vetake sisteme. Prirodni sistemi funkcioniu prema zakonima prirode i
elementi ovih sistema su u stalnoj meusobnoj povezanosti i uticaju (svemir kao sistem
galaksija, zvezda i planete; Zemlja kao sistem ive i neive prirode; ovek kao biosistem).
Vetake sisteme je stvorio ovek i oni mogu biti tehniki (maine, postrojenja, ureaji...) i
socioloki (sistem privrede, sistem obrazovanja, politiki sistem...). Druge vane podele: prema
stabilnosti na stabilne i nestabilne; prema ponaanju na determinisane (odreene, predvidivo

ponaanje) i stohastike (nepredvidive, ili predvidive u nekoj meri verovatnoe);

realni-apstraktni, aktivni-pasivni.
Metode u kibernetici: modelovanje ili imitiranje, stvaranje kopije na osnovu originala.
Model (lat. modulus-mera) prikaz bitnih osobina nekog premeta, pojave ili sistema koji je
izgraen ili koji e se tek izgraditi;
Modelovanje postupak imitiranja pojava, predmeta, procesa i sistema.
Simulacija ispitivanje ponaanja modela u razliitim uslovima, a bitnim za ispitivaa.
5. Robotika
Robotika je interdisciplinara nauka koja se bavi razvojom, izgradnjom, primenom i upravljanjem
robotima. Robot je maina konstruisana i programirana za obavljanje odreenih zadataka.
Robotizacija je proces irenja primene robota u industriji, privredi, vojsci, avio i dr. saobraaju,
medicini, nauci, obrazovanju, itd.
Robotizacija ima znaajan doprinos u humanizaciji ljudskog rada:
- roboti neprstano i neumorno rade (dok ima struje i traju baterije);
- zamenjuju oveka u jednolinim poslovima u kojima opada koncetracija, tekim poslovima,
npr. mehanika ruka kod livenja metala, itd.
- naroito je znaajna uloga robota u sredinama i okolnostima opasnih po ovekovo zdravlje i
ivot (toksinim sredinama, rudnicima);
Roboti funkcioniu uz ovekovo upravljanje ili samostalno ( pritiskom na taster ili daljinskim
upravljanjem: humaniodni robot Asimo - proizvodi Honda).
6. Raunarstvo
Raunarstvo je nauka koja se bavi raunarskim hardverom i softverom, kao i teorijom raunanja
i njihovom primenom.
Hardver materijalni aspekt raunara;
Softver programski aspekt raunara. Moemo ga razvrstati na operativni sistem (Windows,
OS...) i korisnike ili aplikativne programe (Word, Paint, PowerPoint, Skype);
Raunar (ili kompjuter) ureaj koji obrauje podatke. Tehniki gledano, on prima podatke,
obrauje ih i daje ih kao izlazne podatke i informacije.

PC personalni kompjuter. Prvi personalni kompjuter Mekinto (Macintosh) konstruisan je

sedamdesetih godina u garai dvadesetogodinjaka Stiva Dobsa (Steve Jobbs), koji kasnije
osniva kompaniju Epl (Apple).
Kompjuter je multimedija zato to integrie sve medije ili nosioce informacija: tekst, muziku,
slike, video-zapise, film, 3D tehnologiju, simulacije
Programiranje (raunarsko programiranje) je proces koji obuhvata sve tehnike i aktivnosti
pisanja programa.
Program (raunarski program) je niz instrukcija, prema kojima raunar izvrava aritmetike
i logike operacije.
Algoritam niz ili redosled operacija koje treba izvesti da bi se nalo reenje nekog
(matematikog) problema.
Programer ekspert za pisanje raunarskih (kompjuterskih) programa.
7. Informatike tehnologije
Sinonimi: informacione tehnologije (skraenica: IT) ili informaciono komunikacione tehnologije
(skraenica IKT) - sredstva, metode i postupci koji se koriste pri prikupljanju, prenosu, obradi,
distribuciji i korienju informacija i podataka.
Sredstva hardver, materijalna strana raunarskog sistema (skup svih fizikih delova),
telekomunikacije i elementi koji uglavnom pripadaju elektronici: od kuita, mia, tastature,
monitora, preko kablova, od lokalnih raunarskih mrea do interneta i satelitskih stanica
Postupci formalni modeli kojima se opisuje funkcionisanje elemenata hardvera, tj. svega onog
to se podrazumeva pod informatikim sredstvima: matematiki prorauni i formule,
programiranje u mnogim programskim jezicima, kodiranja i dekodiranja podataka.
Metode (methodos grka re, znai istraivanje) predstavljaju primenu sredstava i postupaka
radi reavanja problema, uz korienje raspoloivih znanja o tom problemu.
CLOUD (oblak) nova filozofija raunarstva, koja praktino seli hardver u oblake. Po
ovom konceptu, moemo imati svoj desktop, svoje aplikacije i svoja dokumenta gde god da
odemo, jedini uslov je da imamo pristup internetu sa bilo kojeg raunara, pametnog telefona ili
tableta.

8. Kompjuter kao alatka i pomo u radu sa decom (osobama) sa posebnim potrebama

MaliVeliki ljudi su razvili dva specijalna tipa softvera za rad s decom sa posebnim
potrebama, 4 ugla i ova. Softver 4 ugla koristi se za uspostavljanje koordinacije
pokreta sa usmerenom panjom na deavanja na ekranu. Sutina zadatka je kliknuti na etiri
obojena kruga koji se nalaze u sva etiri ugla monitora. Svaki odraeni zadatak (kliknut oblik)
prate zvuni efekti, a pokazalo se da je to deci veoma korisno za povezivanje simbola sa
poznatim. Na kraju zadatka treba kliknuti na centralni krug, (logo MaliVeliki ljudi) i taj klik
je propraen aplauzom, nagradom za uspeno obavljen zadatak. Softver ova je zanimljiva
veba reavanja zadataka kroz igru na raunaru, a cilj je sklapanje delova tela oveka (ruke,
noge, torzo i glava) korienjem mia ili trekbola. Na monitoru su rasporeeni delovi tela vie
osoba koje se razlikuju po polu, zanimanju, garderobi. Zadatak je uspeno obavljen kada dete
spoji delove tela u celinu koja ini jednu osobu. Kao i kod softvera 4 ugla, cilj je razvoj fine
motorike, ali i bre i lake usvajanje eme ljudskog tela, to deci sa posebnim potrebama esto
predstavlja problem. Takoe I Life Tool je razvio mnoge softvere, npr.:
Catch Me je jednostavna veba korienja mia. Korisnik veba kontrolisanje mia, a
takoe upoznaje boje, oblike, slova i brojeve.
Pablo sadri vie vebi za bojenje i kopiranje sa rastuim stepenom tekoa. U prvoj vebi
potrebna je samo jedna tipka tastature, u drugoj vie tastera, sve do kreativnog bojenja gde se
koristi samo mi.
Kon-Zen je program za koncetraciju i kognitivni razvoj, kroz korienje iskljuivo vizuelnih
vebi. Tri igre Matching pairs, Quick fit i Flash figures sadre raznovrsne opcije
individualnog podeavanja samog programa. Na poetnom nivou treba upariti jednostavne
geometrjske oblike, polukrugovi i kvadrati se koriste na narednom nivou, itd. Sve vebe se mogu
obavljati i sa slovima i sa brojevima, a cilj je da se treniraju optike vetine, panja, brzina, kao i
kratkotrajna memorija.

9. Podeavenje kompjutera za rad osoba sa smetnjama u razvoju i/ili posebnim potrebama

Podeavanje za osobe oteenog vida moe se poveati jasnoa i itljivost na monitoru
izmenom rezolucije na ekranu, poveanjem veliine fonta i ikona, opcijom Visokog kontrasta i
korienjem opcije Lupa kako bi se uveao deo ekrana. Programske aplikacije koje omoguavaju
korisnicima da izaberu kombinacije boja za prikaz i podeavanje kontrasta na ekranu mogu biti
od pomoi osobama koje pate od daltonizma. Pojedincima koji imaju razliita oteenja vida e
biti lake da itaju beli tekst na crnoj podlozi umesto crnog teksta na beloj podlozi. Druga
mogunost za osobe sa oteenim vidom jeste program Microsoft Magnifier. Do njega se
dolazi pritiskom na dugme Start, izborom Programs, Accessories, Accessibility,
Magnifier. Ovaj program ekran deli na dva dela. U donjoj polovini ekrana prikazuju se tekst i
grafika u normalnoj veliini, a u gornjoj se taj isti tekst ili grafika prikazuju uveani za izabranu
jedinicu veliine.
Podeavanje za osobe oteenog sluha i neme osobe pritiskom na Start i ulaskom u
Control Panel a potom i u ikonicu Accessibility Ortions izaberemo karticu Sound i
podesimo Sound Sentry ili Show sounds.
Podeavanje za osobe smanjene pokretljivosti Windows ima ugraenu podrku za
alternativne ulazne ureaje kao to su naprave za preenje pokreta oka ili glave. Ovakvi ureaji
mogu biti od izuzetne koristi osobama sa smanjenom pokretljivosti.
Mi za levoruke pritiskom na dugme Start otvorite prozor, a zatim pritisnite Control
Panel. Izaberite ikonicu Mouse i na kartici Buttons izaberite opciju Left-handed.
tapii i palice su pomone alatke pomou kojih se moe kucati na tastaturi. Najee se
stave na glavu, dre u ustima, privrste za obraz ili dre u ruci. Mogu biti od koristi osobama
koje treba da rade sa raunarom bez korienja svojih ruku ili imaju potekoa prilikom
obavljanja tih pokreta.
ita ekrana (screen reader) koriste slepe osobe. itai ekrana su programi koji slike i tekst
predstavljaju u obliku govora.

10. Prodajne karakteristike raunara oznake i znaenja