Naslov originala na nemalwm:

Ermahnung der Seele, Hermes Trismegistos,

Opomena dui

Rozel<ruis Pers, Haarlem, Niederlande, I 993.

Copyright: Rozekruis Pers, Haarlem,
Niederlande
Copyright za Srbiju i Crnu Goru:

Hermes Trismegistos

Zlatni zmaj, Beograd

Prelom i priprema za tam pu:
Damir Mati

preveo
Neboja Bara

Korel<tura i lektura:
Maja Adi
-

Stampa:
Zu hra, Beograd
Zahvaljujemo se Vojl<anu Adiu i
Ivanu Pavieviu
Drugo izdanje
Beograd 2005.
ISBN 86-83495-12-4
Tira: 500

Beograd,

2005.

Predgovor

Onaj preko koga Istina postaje re,

sam ostaje istovremeno n e poznat i
nevidljiv, ali i tri puta velianstven (ili
tri puta veliki ).
Hermes (Tot, Merkur) je ime boga koj i
vlada prenoenjem, razmenom, reima.
Kada je, dakle, Hermes Trismegistos tri puta velianstven - to upuuje na to
da se iza takvog imena, ko god to bio jedan ovek ili vie ljudi - krije vrlo
uzvien um koji prenosi vrlo uzviene
poruke upuene srodnim umovima.
Takve poruke su daleko od banalnosti
svetine i potpuno nedostupne onome to
nazivamo obinim ljudskim i ntelektom,
koj i je voden logikom uzroka i posledice
i potpuno slep i gluv za razumevanje
paradoksa.
Verovatno iz tog razloga sva uenja i
sve ono to govori jezikom tih paradok
sa, i to uzvieni um upuuje srodnom
u m u - po Herrnesu se naziva hermeti
zam .

***

Za Hermesa Trismegistosa ne zna se

pouzdano ko je bio i I,ada je iveo. Ali,
ono to je jasno u svakom sluaju je da
je to ime koje u sebi nosi znaenje i
ukazuje na to da se iza nj ega I,rije "veli
ki posveenik" - da se linost povukla i
da je ostalo samo posveenje.
Pripisuje mu se nekoliko dela: "Tabula
Smaragdina" , "Corpus liermeticum",
"Opomena dui", i sva su iz Egipta stigla
u Evropu uglavnom prel,o Arapa.

ga proita jasno je da je njegova poruka

bezvremena i da ne poznaje prostorne
granice.
"Opomena" j e
upuena
ovel,u,
odnosno dui. Medutim, kao to je ve
napomen uto, to n ije poruka koj u e
svako razumeti, uprkos tome to j e vrlo
jasna i nedvosmislena.
Da su mnogi razumeli i da sada
razu mej u ono to je tu napisano, i svet
bi bio drugaiji. Ali 1,0 zna? Moda uda
ipal, n isu nemogua?!
Beograd

* **

"Opomena dui" je jedan od manje

poznati h tel,stova I,oj i se pripisuj e
liermesu Trismegistosu. Postoj i 01,0
sedam verzija ovog dela, od kojih samo
tri sadre celokupan tekst.
Kako j e navedeno u predgovoru
nemakog izdanja, i hriani i muslimani
su ostavili svoje tragove u nj emu, to b i
moglo da ukae na to da su ga I,oristili i
jedni i drugi.
Ali, bez obzira u iju batinu, kulturu,
uenje ili tradiciju ga svrstali, sval,om 1,0
6

2003.

1.

okazau ti, o duo, vene principe.

Primi ih u svoje bie tako da
postanu tvoje vlasnitvo i da bude
toliko proeta istinom, kao to si sada
uverena u to da vatra sagoreva stvari i da
je po prirodi vrua i suva, a da voda
utoljava e i da je po prirodi h ladna i
mokra.
Ako ti se neke stvari ine pomalo
nejasnim, mora se u sebe samu, u
svoju savest povui, tako da tvoje moi
ostanu slobodne od suprotnosti i za
bune. Onda e kroz spoljne stvari biti
odvedena Ia unutranjem gledanj u . Kada
neko 1,0 posmatra sliku, iz nje izvede
postojanje sli kara i u iscrtavanju linija i
nainu sli lanja prepozna slikarevu rulu
u pokretu, ako, znai, biva poluenut
nadahnuem stvaraoca, dobija uvid u
ideju tvorca.
Tako je sa svim, o duo. I ako Tvorac
nije neposred no vidlj iv, moemo mu se
pri bl iiti preko njegovih dela. Tako
9

moemo postati svesni i Tvorca vasione

i dela sudbine, naime kroz nj ihova dela.
Molim te, o duo, seti se svega, bilo da
je opaeno mislima i l i oseajem. I znaj
da ti Istinski Postojee, Prvi Uzrol" Pot
puna Svetlost, daruje mogunost da
spozna unutranju sutinu stvari i nj i
hove Fine razl i ke, ukratko reeno, gnozu.
Sve stvari u odnosu na Nj ega postoje
izdvojeno, i n isu deo Njega. Jer On je,
sveul,upnost, a ne zbir svega. Razmisli o
ovome duo' i oslobodi se neistote
prirode. Budi ponizna i udi za Njim,
Izvorom i Ocem Dobra, "orengm i
Tvorcem moi miljenj a, Vrarem Zivota
i Mudmsti. Njim, I,oji je jedina dobrota i
milost, tako da moe zadobiti uee u
Zivotu i iskusiti sreu i blaenstvo.

Uzrok, Tvorac i Poelo vasione - nel,a

su i znad sve b l agoslovena i sveta
Njegova imena - tebe je, o duo, n i iz
ega stvorio i stvaralal,u ti mo
m iljenja darovao. Ta mo se sastoj i u
tome to moe da vidi stvari onalwe
kakvim ih je Tvorac zaista stvorio. Ali, ti
oblilwje stvari koje pri padaj u svetu
10

m isli i ija je stvarna ideja od tebe

sakrivena. Ti ih oblikuje iz sveta I,oji
vidi, jedan oblil, iz drugog oblika.
Ti dobija saznanje I,roz sliku koja je
nastala otiskom peata, koji je izgravirao
njegov tvorac. Tako ti biva dato da pono
vo prepozna stvarni oblik kakav je nas
tao udahnuem due od onoga ko je
gravirao peat. Drugaije reeno, pokret
vode upoznaje prel,o oblika koje je
voda obrazovala u pesl,u i mulj u . Veruj
mi, istina je to to sam ti objasnio, i znaj
da su svi oblici i slil,e u svetu stvari koje
dolaze i odlaze, koje vidi oima. svog
tela, samo alegorije i otisci ideja koje su
uistinu nepromenjive i koje poseduj u
neprolazni ivot.
Ono to je u duhu, moe biti videno
samo duhovnim okom. Onome ko je u
duhu, u istinsl,om ivotu, i ko poseduje
telo, mora biti jasno da je taj ivot vena
stvarnost.

Covek u materiji oblikuje slil,u o

samom se bi. O n vidi sebe u svojim sop
stvenim idejama i otiscima. To mu se
dopada i zato je radostan. On vidi ljubav
l l

u samom sebi; on u samom sebi

poseduje dopadljivost i radost. A to je
istinska, neprolazna srea koja veno
traje.

,I

Trudi se, o duo, da zadobije istinski

uvid kroz ot!,rovenje i da upozna
sutinu stvari, ali negiraj nj ihov Iwantitet
i kvalitet. Otkrovenje i sutina stvari su
jednostavni i dua ih moe razumeti
neposredno i bez posrednil,a. Kvanitet i
kvalitet su, pak, mnogostrul,i i ogranieni
prostorom i vremenom.
I, znaj , o duo, da je nemogue stei
uvid u svet mnogostrul,osti . Jer u tom
svetu ne moe ostati, i iz nj ega nita sa
sobom ne moe poneti.
Uvid je osobenost due. Uvid je odvo
jen od spolj n i h stvari. Zato se lati
poznavanja jed nostavnosti i napusti
m n ogostru kost.
Od kosmikih elem enata, o duo,
zemlja je najtei. Man i festuje se dublje
od drugih stvari. Gustina je vel ika. Gruba
je, gusta, teka i kruta. Izolovana je od
svetlosti i i vota, to jest od samo
delotvornosti .
12

Zatim dolazi element voda, koja je fini

ja i istij a i koja stoji iznad zemlje. Sadri
vie ivotnih mogunosti.
Sledei element je vazduh, koj i je fini
ji od vode i sadri vie svetlosti i ivota.
Zatim sledi element vatra, najfiniji od
etiri elementa, I,oj i poseduje najvee
ivotne mogunosti.
Posle vatre dolazi element - ne besl\O
telo - koj i u sebi sadri najistiji od etiri
nia elementa. On je poseban i jedin
stven: prvo, zato to je sastavljen od vrlo
fin i h supstanci, zato to je prepun ivot
n i h mogunosti, zato to je lepo ureden
i stepenovan i zato to je b lizak ivotu i
savrenima koj i sudeluju u duhu. I"ao
drugo, zato to poseduje oblik koji je od
svih oblika najlepi i koji je savren i
sim etrian, oblil, nebeskog tela ili kugle.
Tree, zato to sve to je nj i m e obuh
vaeno pol\azuje isti oblik, oblik kugle u
obliku I,ugle i sve tako do dole, do
Zemljine kugle.
Posle elementa nebeskog tela, koji je
najvii od svih elemenata, sledi u
uzdiuoj putanji supstanca due.
13

------- .

. _.

_-

. ..
_ .. ._ ._ .. ___ .. _ - - - -.- _. .

Dua je ista i zrai svetlost. Ona

nebesl,im telima daje harmonino kre
tanje. Dua je suptilnija od svih tela i
elemenata koje obuhvata.

Seti se ovog poretka, o duo, budi

proeta ovom istinom i budi, kada je o
nj emu re potpuno sigurna. Tako su
stvari sastavijene, uredene i stepenovane.

Dua je bestelesna. Sve to se nalazi

ispod due ne moe imati uee u
ivotu, izuzev uz pomo due. Dua u
sebi poseduje mo miijenja, voije i
suda. Ona iri svoje moi nad svim sa
ime se povezuje, u sluaju da je to u
stanju da primi njene moi . I tako ona
donosi ivot.
Sve sa ime dua nije povezana, lieno
je misli, voije, pokreta i suda. A kada te
moi ne postoje, nema ivota.
Iznad due stoji duh i obuhvata je. On
je najsupti l n iji od svega to se moe
opaziti i uzvien je iznad svega ostalog.
Duh od Boga prima i bez posrednika
rasipa svetlost ivot i lepotu nad svim
to i z njega ivi. Duh je najvii posred
nik. On stoji naj blie Bogu kao kraijev
namesnik uz kraija.

14

15

Dua dolazi na ovaj svet kako bi stekla

sposobnost razlil,ovanja i uvid. Ovde
prispela, ona, medutim, zapostavlja svoj
zadatak, zaboravlja sutinsko i biva obu
zeta dobrima ovog sveta, i zbog svega
toga ona zil.boravlja cilj svog postojanja
na zemlji. Covek se pogreno slui svo
jim ulima, jer preko nji h ne moe dobiti
uvid, iako je ovaj svet i pak mesto na
kome se moe upoznati istina. Vidljivi
oblici I,oje opaaj u ula dodue prolaze,
ali su oni senke i slil,e ivota koji je
uistinu vean.
U svetu praslil,a ne postoj i nita to u
ovom svetu i u procesima I,oj i se
deavaj u sa stvarima ne bi moglo da se
pronae u vidu odraza. Sa druge strane,
na ovom svetu ne postoji nita to kao
slika ne potie iz sveta praslika. Varlj ivost
i rastakanje ulnog sveta navode oveka
da se oluene od njega i da se usmeri
iskljUivo na istotu praslika. Slabi,
promenljivi i prolazni oblici ovog sveta
ukazuju na tragove delovanja praslika.
Naizmenine protivrenosti i neposto
janosti ulnog sveta primoravaju ovel,a
da se usmeri na sklad koji postoji u
svetu praslika, svetu istih misli.
18

Sve dok prebiva u materijalnom

svetu, o duo, ne vezuj se za delo krug
ula kroz koja biva spreena da stekne
uvid, jer tvoj zadatak i cilj ive u tebi
samoj . Tako e biti sposobna da
posveti sve svoje moi jednom cilju: da
stekne uvid i kroz njega bivsvuje u
Izvoru. Ako udi za Jedinim Zivotom,
mora da svue svoj u neistu odoru, da
odstran i gadosti iz svog tela i uniti
ono to protivrei tvojoj istinskoj prirodi.
Kada to uini, osvrni se I,a Jedinom
ivotu i iskusi njegove radosti. Obuci
tada odoru koja je u skladu sa tvojim
unutranjim biem. Okrui se oblicima
koj i odatle proizilaze, oblicima I,oji su
veni i nepromenjivi, oblicima od kojih
si, dok si boravila u svetu nastajanja,
cvetanja i nestajanja, videla samo odraze
i slike.
Budi svesna, o duo, svega to sam ti
objasnio. Dopusti da te ta istina prome
i pokuaj da je razume. Znaj i ovo: pos
toje tri stvari koj e su u svojim razliitim
oblicima kvaree: mnogobotvo, nepra
vednost i udnja za ulnim uitkom. One
izviru iz jednog korena, naime ljubavi
19

.i

prema ovom svetu. Dakle, izbegavaj ih i

bei od nj ih kao ptica od loveve mree.
Uspee da izbegne mnogo botvo alo
bude dopustila da te vodi jedi nstvo. Ako
eli da se sauva od nepravde, onda
pusti da te vode uvid, istota i izvesnost.
Ako ne odgovori na ulni uital, oslo
bodie se gori ne, bojazni, straha,
brige, neznanja i elje za posedovanjem.
Uveri se u to, o duo, da su ova pra
vila ponaanja ispravna, tako da zadobi
je duevnu sreu umesto propasti.
Da bi zadobila sveproimajui uvid i
ivela u slladu sa nji m , Bog je stvorio
oveka. Ali ovek sazreva samo postup
no u smeru ispunjavanja tog cilja, isto
Iao to se i grozd postupno razvija i
sazreva.
-

Covek se moe posm atrati kao bie

koje je sainjeno od ulno opaenih
stvari. Medutim, ovek se talode moe
posmatrati i kao bie koje potie i z
duha, odeveno stvari ma koj e se mogu
ulno opaziti.

20

Posmatrajui iz onoga to se moe

ulno--organski opaziti, ovek isprva, kada
dode na svet, nije u stanju da primeni sve
mogunosti koje su njegovom biu date.
Medutim, kroz unoenje hrane koju dobi
ja moe da odraste do stadijuma u kO'!l":
postaje prijemiv za ueje. I pa.k, tada)o
nije sposoba': l da ob azuj e .h. Ako zudl
za uvidom, biva hranjen najvIsIm Dobrom,
savrenstvom koje vodi do savrenstva.
Talo stie mogunosti da postane samost
varalac i da se oslobodi oblikovanjem
pravih misli. Od tog trenutka on postaje
potpuno odrastao ovek.
Posmatrajui iz onoga to se ulna
organski ne moe opaziti, ovek je na
poetlu iva snaga koja, povezana sa
organom stvaranja i semen om, biva uve
dena u slut. Zatim se posredstvom nebes
kih tela obrazuje embrion i zapoinje rast
jednog ivog bia. Potencijalno, ono e
posedovati mo da bira ili izbegava. To
ivo bie postaje ovek im u njega ude
jedna mo Ioja je savrena i kroz koj u. i
_
Ta moc je
ono samo postaje savrseno.
istinska sposobnost miUenja. Tada je

21

ovek opremljen svim. Savren je. Iz tog

savrenstva on sada mora da ivi.
Na poetku ovek n ij e postojao, ni kao
mogunost, n i kao rezultat. Kasnije je
postojao kao mogunost, a sada je stvar
nost, sada je savren. Zato sada moe da
dela slobodnom voljom . Kroz mo
miljenja moe da deluje kreativno za
sebe samog i druge.
A Tvorac vasione, neka je hvaljeno
njegovo ime, neprestano izgovara svoje
misl i, tako da ga mogu uti sva bia koja
poseduju istinsku mo m iljenja. Ali, ne
razume svako ko uje te rei, nameru
onog ko i h izgovara. Postoje bia I<.ojima
je potreban prevodi lac koj i e im objas
niti nameru govornika, dakle posrednik
izmedu govornika i sluaoca. Zato to
slualac ne poseduje mogunost da
neposredno razume. On je kao neko ko
slua strani jezik i zavisi od prevoda
prevodioca.

znaenje. Zato te molim, izdigni se iznad

onih koji ne razumej u Boij i govor i
povei se sa onima koj i dobro razumej u .
Stremi ka tome, o duo, d a spozna
posled ice pre nego to dela; da zna
koj i e plod nositi drvo, pre nego to ga
zasadi. Ako si usmerena ka tome da
stekne uvid pre nego to dela, stei
e slavu, b i e ti lako i ubirae dobre
plodove.

Ali, ti ne bi trebalo da si kao oni koji

ma je potreban prevodilac. Prevod iocima
se ponekad ne moe verovati, esto
menj aju smisao rei i izvru nj ihovo
22

23

,-----

3.
vojstva materijalnog sveta ni kada
nisu stalna. Ona su neprestano u
meusobnom sukobu i neusaglasi
va su. Zato budi oprezna, o duo. Okani
se tog privida, jer to su stvari sa kojima
ne bi trebalo da se povezuje.

Ti si, o duo, jednostavna - one su

sloene. Ti si osloboena obmane - one
su varljive. Ti si istinski iva - one istin
ski ivot ne poseduj u . Ti si takva kakva
si - one se zaauravaju i prekrivaju; one
su iluzije - nepostojane i prolazne.
Zato budi budna; pazi na samu sebe
da ne bi postala nji hov rob, tako da te
one odvrate od cilja. Ne zaputaj , o
duo, svoj u istinsku sutinu koja je
jednostavna, istinska i visoko dostojan
stvena. Nemoj i mati poverenje u materi
jalne stvari koje su mn ogostruke obmanjujue i neverne i meusobno se
odbijaju, tako da ne zaluta i propadne.
Koliko e dugo, o duo, nezadovoljene
udnje za ulno--organskim svetom jo
25

uticati n a tebe, jer one bee od jedne

krqjnosti ka d rugoj , od vrueg ka hlad
nom, od hladnog ka vruem, od gladi ka
zasienju, od zasienja ka gladi?
Sve dok b ude ostala zavisna od
materijalnih stvari, tvoj a j e sudbina
udnja za njima koja ne moe biti zado
voljena. Kad se jednom nadu u tvom
posedu, eto patnje d a n e budu ponovo
izgubljene. Kada ti se od uzmu, ta patnja
nestaje, ali tada te izjedaju briga i alost
zbog izgubljenog.
Zato, o duo, odstrani ono to tu pat
nj u i brigu uzrokuje. N e ali to kao
posledicu nezadovoljenih udnji napu
ta tugu, brige, strah i bol i nemoj se
dugo srditi,
ve zadovolj n a budi,
oslobodena straha i radosna.
Ko i zab ere n ezadovoljene udnj e
umesto mira, taj j e luda. Luda hoda
stan puti cama, a ko stranputicama hoda,
hita ka svojoj propasti.

tuge. Gore je svet duha, mira, za strah

nepristupaan. On svedoi visokim dosto
janstvom i radou. Videla si oba sveta:
ivela si u oba. Sada izaberi u skladu sa
svojim iskustvom. Moe boraviti u oba
sveta. Nijedan od ta dva sveta te nee
odbaciti ili zaboraviti. Medutim, za oveka
je nemogue da istovremeno bude muen
nezadovoljenim eljama i da ivi u miru,
da bude uzvien i odvojen, radostan i zlo
voljan. Lj u bav prema ovom svetu i ljubav
prema drugom svetu u oveku ne moe
biti sj edinjena. To je nemogue.
Ti si, o duo, rodena iz jednog
posebnog stabla. Ti si grana tog stabla.
Koliko god da je grana udaljena od stabla,
ipak ostaje veza i sklad izmedu stabla i
grane. Svoju hranu dobija od stabla. Ako
se, medutim, neto postavi izmedu stabla
i grane, veza i hrana bivaju prekinute.
Tada grana mora da se osui i umre.

Materijalni svet dole, o duo, mesto je

nezadovoljenih udnji, straha, beaa i

Razmisli o tome, o duo, i u svom b i u

uvrsti to da si predodredena da se vrati
svom Tvorcu. O n je stablo iz koga raste.
Zato odstrani svu prljavitnu i sav teret
materijalnog sveta, tako da nestane sve

26

27

to te spreava da se vrati svom

sopstvenom unutranjem uzvienom
svetu, svom stablu, svom porel,lu.
Jedan vojnik koji je pobeen u ratu
spuu! sv?je oruje i predajui s
nep.n}atelj, blv . z r<;> .blj e n . Vojnik koji se
bor! I brani odbljajucl da se pokori, biva
ubijen. Tako svaka dua koja uroni u
materiju doi vljava ili zarobljenitvo ili
smrt. noj koja izabere zarobljenitvo,
p redstOJI dugo muenje i ropstvo. Ko
Izabere smrt, umire da bi iveo. Umirui,
on ponovo zadobija istinski ivot i biva
sauvan od zarobljenitva, ponienja i
obeaenja.
Ako eli da izbegne niska i nedostoj
na dela, usmeri svoje misli na izvor iz
oga. potiu i udalji se od njega. Taj izvor
je ljubav prema svim stvarima ovog
sveta.

I
I
,I
I
I
I

dela, izbegavaj u tome svaku la i pri

vid. postaraj se da preteranom op rez
nou ne bude navedena n a kukaVIciuk,.
kroz koji gubi hrabrost i ast i samoJ
sebi se ruga i poniava se.
Sve to nije sainjeno od mate ije je
stvarnost. A ta istinska stvarnost je ne
materijalna. Kada se istinska .stvarnot
povee sa materijom,. ona zauZllna oblik
koji je u skladu sa njenom namerom.
d
o
e

u
g
o
e
i
v
e
j
to

U d a lj i s e
_
m
a
s
z
o
lu
I
S
a
d
a
K
.
o
s
u
d
.
raspravanja, o

r
e
lv
n
u
o
d
,
a
tv
s
in
d
je
:
o
d
a
n
e
iv o t v o
tl
s
o
a
d
re
i
i
d
b

lO
s
u
f?
to
:
i
s
u
?
z a ln o g , isk
I
e
g
n
b
,
ja
tn
a
p
ti
s
a
p
s
e
b
te
Tada e s a
o
g
o
n
m
z
u
i
o
k
k
e
v
j
o

o
n a p o ri . B i e ka
:
a
o
a
g
o
m
l

O
n
l
b
a
d
u
k
lj
\
ti

e
v
s
e
truda s ti
e
ij
n
u
m
e
is
v
e

a
iz
e
c
n
u
s
a
v id i, a kad
potre b n a .

Ako eli da ini plemenita i boanska

dela, u. tom sluaju usmeri svoje misli na
koren. IZ k?!ila nas aju. Posadi taj koren u
sa.mo) sebi I neguj ga. Taj koren je odus
tajanje od stvari ovog sveta. Ako tako

uvaj se svega to je nis o i ne? os<;> j

no. Nita od toga ne primaj u svoJe bice,
da se tvoj karakter ne bi izopaio i t.vo
joj istinskoj prirodi delovao suprotno I da
ne bi samoj sebi postala prepre.a . na
stazi povratka svom istinskom zavICaju.

28

29

:--1

I
Znaj da je cenjeni i uzvieni Tvorac
vasione najplemenitUi od svega to pos
toj i . Povei se sa tim Plemenitim. A, kada
u svom biu postane jedno sa Izvorom,
pribliava se Njemu koji te je stvorio.
Budi uverena u to da se plemenito s
plemenitim udruuje, a neplemenita sa
neplemenitim.

I
I

Ti si u svetu stvari koj i je stvoren i u

njemu trai mir. Kako moe postojati
mir u svetu koji je u pokretu? Sve dol
amac pliva na vodi, on ne stoji m i rno i
mira nema. Ako se, pal, na tren i umiri,
to je samo sluajnost. Vrlo brzo voda
ponovo p<;>inje da U uUa sve to pliva na
povrini. Camac dolazi do mira samo ako
se iz vode izvue na kopno. To je mesto
odakle amac potie i koje po gustin i i
teini lii na amac. Tada - a ne pre toga
- amac zaista dolazi do m i ra.
Isto tako dua, sve dok je vezana za
uzburkano more materUainog sveta, ne
moe da bude mirna ili da se malo
odmori. Meutim, ako se vrati svom
izvoru i Iorenu, eto i tiine i mira. Tada
je osloboena patnje, ponienja i zab
lude u zemUi tuinskoj .
30

4.
i
h
ti
is

d
o
i
j
to
s
a
s
e
s
t
e
sv
stvari. U ovom svetu ovek
a
L
a
tv
s
te
is

e
n

e
U
p
is
a
d
ra
prvo mo
.
n
re
s
e
n
a
s
o
p
a

d
li

o
. .
zatim iste, u k o li k
te
Is
C
I
It
p
lj
o
b
je
a
d

to
u
a
Budi uveren
n
o
k
a
n
te
ls
C
e
n
o
g
e
n
,
h
ti
is

e
stvari nalon n
is ti h .
Ludilo je pomislit i. da se y gry bovarn ? m
.
.
svetu moe pronacI bIlo sta sto Je zaIsta
isto. I,-ada se pomisli da je pronaer: .o
neto to izgleda ist , ono .IP': .nue
stvarno isto, jer ne moze .p ostoJ atl IstInS
ka istota u neemu to nIJe vecno.
Materijalni svet je n.e istot,: neistote.
On je u najveoj men IspunJe bukom .
M i sli na to da te ovim p,?sta ljam pred
znamenje. Ako eli o o sto Je apsolut
_
_
no isto, neul,aUanu cIstatu duse,
onda
mora da je trai negde. drugde, a ne u
svetu stvari koje dolaze I odlaze.
Ono to je neukaUana, apsol'!.tno is o,.
istota due, moe se pro aCl n nJoJ
_ _ na
primerenom mestu. Ako Je trazls
31

drugom mestu, n e e j
e pronai. A ako
n e p r o n a e ono za
im traga, i n e
dosegne ono za im j u
r i , b i e muena
alou i bolom n e u s li
e n e udnje, o b o
lee i umree. Rado
st istinskog mi
ljenja i venog ivota
u tom sluaj u
is k u s it i n e e .

Vozi lO u kome Si roe

na, o duo I,oj a
.
plutas p o zemaljskom
moru iv o t a
sacmJeno j e od vode
koj a se smrzla i
postala led. S u d b in a te j
e postavila tamo.
Dodue, s u n c e e usko
ro iz a i i o t o p il i
,
led. L e d c e o p e t postati
voda, a ti e b it i
ostavlj e n a da pluta
na vodi. To n e
me ! zdrati. Zato mo
ra da traga za
_
n clm sto mo e da te

n o s i. N e postoj i
msta d rgo sto b i
tome moglo d a
.
_
POSlUZI, IZuzev s p O s o b n
o s ti da p li v a u
pravom smeru, sve dok
n e bude n a ila
na v rsto tlo.
v

b istroj i istOj vodi s

e
sve moe
v id e ti . M e u ti m , ako j e
is p rljana blatom
il i otpacima, prizor j e po
muen i o n o to
j e s k r iv e n o u vodi n e mo
e se opaz it i. To
j e kao i s a Sunevom
svetlou: kada
Sunce o b asjava stvari,
moemo da ih
vi<;limo o akve kakve u
stvarnosti j e s u .
AI! kada Je S u n c
e pomraeno maglom,
u

I
II
I

,,

l/

'I

,I'

32

dimom i prainom, oku n i je mogue da

opaa stvari.
Isto tako je i kada se svetla i jas!1a
svetlost duha pomea sa grubim, gustll'
i mranim stvarima. Nastaje mt.n t I
sama dua biva spreena da vidi ciste
oblike i ispoljavanja koja su u uhu
stvorena. Tal,o dui biva uskracena
mogunost da za .isli s varnost d ho
nog sveta i zadobIJe uVid u ono sto Je
neophodno da bi se kren lo u pravom
pravcu i kroilo na put blazenstva.
ovek ne ostavlja kuu li kojoj .ivi . ako
samo proputa da je uredi, ukr<;Isl, a lJ?a
bez gnuanja ostaj da tan.uJe u nJoJ.
On pokazuje najvec gnus nJ tek kada
eli da je napusti pnpremaJucl se da se
iseli I,ako bi stanovao negd. drugd . Is o
tako, o duo, ne postOji odumlranJ.e
sveta materijalnih stvari ako ovek ? bl
je od sebe radosti i h tenja oJa su r:P ov
sastavni deo, a ipak ostaje da ZIVI li
ovom svetu.
Istinsko odumiranje, o duo, vatr na e
udnja da se ode iz svet a, materljalmh
stvari i od njega se oslobodi, da se oslo-:
bodi neprijateljstva, sukoba, nesklada I
33

II

tame. Zato, o duo, ivi sa smru i ne

dozvoli da te mui pogled ka smrti . Jer
strahom od smrti unitava svoje bie.
Ako, medutim, smrt posmatra samo kao
kapiju, zadobie blaenstvo.
. Ti zna, o duo, da umiranjem stie
jedan drugi ivot u jednom drugom
predelu. Tamo e stanovati ne u siro
matvu, ve u blagostanju; ne u brizi.
ve zadovoljna; ne u strahu, ve u miru;
ne u naporu, ve u spokojstvu; ne u
bolovima, ve u radosti; ne u bolesti, ve
u zdravlju; ne u tami, ve u svetlosti.
Zato se ne alosti, o duo, to mora da
sl<;ine svoju odoru zla i varljivu pojavu,
l<;aI50 bi zadobila odeu koja je lepa i
vecna.
Ne alosti se, o duo, to sakuplja uvid
i isl<;u;>vo. ! o istini pristupa s jednos
tavnoscu I Jedinstvom koji su tvojoj sutini
svojstveni, tako da gleda licem u lice.
Ti trai, o duo, prijatelje i istomi
ljenike u svetu nastajanja i nestajanja.
Ali, zna li ti da je nemogue pronai ih
tu? To to trai jedino se moe pronai
34

u carstvu duha, poto je to carstvo po

svojoj prirodi jednostavno, . isto .. i
neiskvareno. Ako, dakle, za tlm ZUdIS,
onda se okreni ka tom carstvu, kako bi
dobila ono to ti je neophodno, i ne trai
u svetu nastajanja i nestajanja ono to
se u njemu ne moe pronai. Njegovi
stanovnici su zarobljenici i robovi. A
I<;ako se moe oekivati prijateljstvo od
zatvorenil<;a, vernost od roba? Budi ovim
proeta i ivi u skladu sa tim.
Teko je, o duo, biti primoran da se
odvoji od prijatelja. Ali, jo j e tee b !ti
povezan u prijateljstvu sa nekim ko. .ce
svog prijatelja sasvim sigurno napustitI.
Stanovnicima ovog sveta biva injena
nepravda i oni drugima ine !1epr '!'vdu :
Drugi ih odvode na stranputicu I Oni
druge zavade na stranputicu. Kada, na
,
primer, jedna dua ude u .tu oblast bnga
i jada, ona biva pozdravljena ad <?sno I
prijateljski. A kada opet nap usti taj.svet:
.
nj en odlazak biva propracen zaloscu
I
kukanjem. Po tome se moe lako pre
poznati kolike su ljudi lude i koliko su
suprotstavljeni istini i pravdi.

35

Znaj , o duo, da postoje etiri stanja

koja su za duu smrtonosna i vode je u
propast: prvo je neznanje, drugo briga,
tree nezadovoljstvo, a etvrto strah.
Dua koju mue ova etiri stanja je
nesrena. Ako, o duo, moe nezain
teresovano i postojano da podnosi
gorinu smrti, onda e biti oslobodena
ne samo straha, ve i nezadovoljstva.
Zatim, budi ravnoduna, da se na tvojim
lutanjima po jednoj tudoj zemlji nezado
voljstva i straha, ne pojavi jo i briga.
Divno je umreti postojano; sramno je
doiveti smrt kao pobeden, potiten i
obeshrabren. Umiranje, o duo, kratko
traje i brzo prolazi, dok su sramota i
poni enje i propast u zarobljenitvu traj
ni. Zato nemoj nedragovoljno um reti i
oprostiti se od ovog materijalnog sveta.
Ali, pazi se zarobljenitva, jer umiranje je
ivot, a zarobljenitvo j e smrt za duu.
Ljudi se nalaze na tri stupnja. Na
najniem stepen u ovek, dodue, zna, ali
ne dela. On je kao h rabar nenaoruan
ovek. A kako da se neko ko je
nenaoruan u borbi suprotstavi nepri
jatelj u? Drugi stepen je stepen oveka
koji dela, ali ne zna. A poto je hrabrom
36

oveku lake da nabavi oruje n ego

kul,avici da bude hrabra, tako je i onaj
ko dela bez znanja bolji od oveka koji
zna a ne dela. Trei i najvii stu panj je
stupanj oveka koji zna i dela. O n lii na
hrabrog i naoruanog oveka.
Me se c sija sve dol, ga su nc e ob asj av a.
Ka da se , m ed ut im , ze mlja po sta vi
izm ed u meseca i su nca, me se c gu bi svoj
sjaj i postaje mr a an . Tako i du a zrai
sv etl o sve do k je du h ob asj ava. Kada se ,
pa k, nastajanje i ne sajanje. potav
izm ed u du e i du ha , du sa gu bi svoJ sjaj
i postaje mr a na . Kao to n i me se c ne
mo e da po be gn e od mraka sve dol,
ze ml ja ostaj e na svom mestu u va sio ni:
tako ni du a n e mo e da se os lob od i
tam e i kvarenja ul\ oli ko se ve zuj e za
ma ter iju na e pri rod e. Iz ovoga postaje
jas no da du a mo e do sp eti do mi ra
sa mo al,o se to pre odvoj i od ovog
sveta.

37

5.
stinska, delotvorna inteligencija, nije
nita doli stvaralaka mo koja se
izraava u stvarima i mislima. Sval,a
dua koja se od toga uzdrava, gu bi
samu sebe i ivot. Razvoj predstava i
uvida i delotvornost inteligen cije je
zal,on venog ivota. Uivanje u stvarima
ovog sveta je smrt.
)

Sve to je sainjeno od materije i u

emu ne postoj i istinska misaona snaga,
kree se u skladu sa svojom prirodom u
pravcu svog porel,la. To je mesto I,ome
pripada. Jedino tamo moe da se osnai
i dode do mira. Tako e se sve to je
sastavljeno od zemlje, kao na primer
kamenje i slino, vratiti zemlji, I,orenu i
porel,lu svega to je na zemlj i nastalo,
izuzev u sluaju da ne postoji suprot
stavljena sila. Kad se podigne pare
zemlje i zatim ispusti, ono se sopstve
nim prirodnim pokretom brzo vraa
zemlji, elementima svog porekla.
Tako se i voda, ako je neto ne zadri,
na osnovu svojih svojstava stalno vraa
39

najveoj kol iini njenog elementa. Zato

voda svih izvora nezadrivo tee u rel,e,
a voda reka neprestano h rli ka moru. U
nj ima se rastvara zato to se tu nalazi
najvea koliina elementa vode. Tako je
i sa drugim elementima. Vatra i vazduh
se stalno uzdiu, zato to oboje ele da
se vrate svom poreklu.
Tako vidi da sve em u nedostaje
istinska sposobnost razli kovanja i mi
ljenja, biva pol,renuto samo putem sle
pog impulsa i prirodne udnje. Tal\Oe
uvia da sve biva pokrenuto u pravcu
mesta gde nastaje, ivi i gde je snano.
U stvarima postoji unutranji otpor da
ostanu same i da ostanu izdvojene od
svoje domovine i svog porel,la.
Zato se onda ti, o duo, protivi, ti
I,oja si naoruana sposobnou milje
nja i razlikovanja, da se vrati domovini
i svom sopstvenom elementu? Samo tu
moe rasti i iveti. Zato se kree
nasuprot toku i zato eli da ostane
od vojena od svog korena i porel,la?
Zato b i ra boravak u tuinskoj zemlji u
I,ojoj doivljava samo sramotu i po
rugu? Reci m i , da li je to to te vodi
40

instinktivna udnja ili inteligentna misao?

Ako je insti nktivna udnja, onda je to
urodeno ponaanje materijal n i h eleme
nata u te bi, naime neprestano stremlje
nj e vraanju svom elementu.
Ako si, meutim, gonjena i n teligent
nom stvaralakom sposobnou i moi
rasuivanja, kako onda moe dopustiti
da bude zavedena i izabere tuu
zemlju, a ne domov i n u , da b ude
poniavana i da porie svoje visoko
dostojans tvo, da pokudu i sramotu
doivljava, um esto neunitiv m i r. slavu i
mo? Ko u talwoj dual nosti ivi, nije n i
jedno ni drugo, u stvari nije nia. N ij e
materijalna stvar, a ne spada nJ me
u d e lotvornoJ
bia I\oja sudel uj u
intel igencij i . On je neko bez poseda,
neko neodluan.
Nakon to sam video sve, o duo,
doao sam do zakljuka da postoje tri
osobenosti I\oje prevazi/aze sve: prva je
uvid, druga zadovoljstvo, trea sigurnost,
bezbrinost. Uvid se moe zadobiti samo
preko due I,oja se vraa svom poreklu,
stapaj u i samu sebe sa jedinstvom,
Zadovoljstvo se moe postii tako to
41

- - - - - - - - --

udnja nestaje i samim se tim zadobija

ono to je neophodno. Sigurnost i
bezbrinost nastaju kada se u sebi pre
vazide strah od smrti i kada se zapone
odvajanje od ovog sveta.
uvaj se, o duo, sve dol, boravi u
svetu nastajanja, cvetanja i nestqjanja,
koj e su
druenj a sa dve stvari
smrtonosne za duu. Okreni se od njih
kao da i h se plai. Te dve stvari su:
ene i alkoholna pia. Ko dospe u ensl,e
mree, kao ptica je u rukama nera
zumnog deteta. Dete se radosno igra sa
pticom, dok ona proivljava samrtn i
strah i pati. Isto tako se mora uvati
opijenosti, jer kroz nju dua postaje brod
koj i plovi bez kapetana i kormi lara po
Olujnom moru. Tako i dua koja je odvo
jena od duha biva bez kormila gonjenja
prirodnim silama i propada.
im uvid koji je nekada postojao vie
ne postoji, izvesno je da se svet materi
je, tela, sa svojim moima postavio
izmedu tebe i izvora spoznaje. Ako
padne u zaborav, onda je to prouzroko
vano tvoj i m sloenim biem. Mrano je i
sa samim sobom u svadi. Nosi teak

- - - - - - - -

tovar i umiljeno je. Suprotnosti ma te

dri zarobljenu. Tako nastaje zaborav i
od sveg predanjeg znanja, ne zna vie
nita.
Odnos izmedu uvida koji je dua neka
da posedovala i gubitka uvida, moe se
uporediti sa okom koje vidi tamu i svetlo.
Kada je oko okrueno tamom, ono ne
opaa nita, al, i kada s stvari . nal<;tZ
ispred njega, ono ne moze da Ih . VidI.
Medutim, kada na to padne svetlost I oko
biva obasjano, ono moe i da razlikuje
stvari koje ranije nije moglo da prepozna.
Svetlost je, dakle, spajajua spona izmedu
oka i stvari. Svetlost poklanja
mo razliko..
.
vanj a i uzrokuje da stvan 1,0Je su ranue
bile prisutne samo kao mogunost, posta
ju stvarnost. Sve dol, oko prima svetlost,
moe da vidi stvari i razlikuje ih. Medutim,
kada oko izgubi svetlost, bivajui onov
obuhvaeno tamom, odmah gubi moc
opaanja i sve to je I,roz nju moglo da
primi. Ako mo opaanja treba da ostane,
svetlost uvek mora biti prisutna; onda je
oko oslobodeno tame.
,

Vidi li sada jasno pred sobom, o duo,

da svetlost dolazi iz duha, a tama iz tela?

42

43

----

--

..... - . - -- . --- ---------

Ako to razume, zato onda ali to

mora da napusti telo? Jer, kroz telo
doivljava najveu bol. Ono te odvraa
od opaanja onoga to po svaku cenu
mora znati. Pre bi morala da ali to si
daleko od sveta duha; jer kroz uticaje tog
sveta prima najveu milost i moe
postii ono to ti je primereno da trai i
uzmes.
-

Okani se ove prirode, o duo; odreci je

se. Prestani da je voli. Plai je se. uvaj
se patnje ka kojoj te na kraju vodi i okreni
se svom svetu koji je koren i praporeklo
tvog postojanja. To je mesto za bie koje
je tako visokog ranga i ugleda kao ti. Talm
e stei vean ivot i potpuno blaenstvo.
Dokle e jo nastaviti da se napree, o
duo, kako bi lutala od jedne stvari ka
drugoj, ka svetu nastajanja, cvetanja i nes
tajanja? Koliko e jo dugo traiti prijate
lje i saputnike, as izdati prijatelja, as
pronai novog? Meu svima sa kojima se
u prijateljstvu sjedinjuje, nema nikoga ko
kao ovek ne poseduje i drugu stranu:
nevernost i izdaju, pa bilo to makar samo
u mislima, dol, ti eli da mu bude verna
i da mu pomogne. Nema nikoga ko se ne
44

pretvara, dok ga ti smatra iskreim:

Takoe nema nikoga ko te ne prija I
obeauje, ak i ako ga ti smatra
istim. I nema nikoga ko nije neprestano
celom svojom prirodom i svim svojim
biem protiv tebe, isto kao to si i ti svim
svojim biem i prirodom protiv . njga. I na
kraju, posle svega ovoga, r,,! skld spo u
koja vas je meusobno spajala, lako nue
postojalo nita to bi to opravdalo.
Tako sve vreme zbog tih razdvajanja
doivljava veliku bol i patnju . Istinskog
prijatelja i saputnika nema zato to te oni
za koje misli da su ti prijatelji izdaju, dok
si ti sama nepristrasna. Oni ti ine zlo, dol,
si ti prema njima dobra i iskrena. Zato to
uvek iznova eli da iskusi? Zar ono to
si na poetku zakljuila nije dovoljno?
Zato to eli da isproba ponovo? Zato
odbija da prihvati upozorenje koje si
primila iz dugotrajnog iskustva? Zasto
odbija da ga smatra istinitim? Koliko e
jo dugo nastaviti da trai loe i neasne
ljude, prevarante i izdajice? Zar si zaista
glupa i slepa ili samo dela kao da si glupa
i slepa.
_

45

..

.......

----

._.
.

6.

ovoljno je uzeti gutlj aj vode da b i

se upoznao sa prirodom vode. Ko
poseduje iskustvo jednog dela,
preko njega poznaje i celin u . Potrebna je
aka puna peska da b i se zemlja
uopteno upoznala. Iako postoj i mnogo
vrsta zemlje, pojam zemlje i nj ena
sutina ostaju uvek isti. Tako su i svi pri
jatelji iste prirode i iste sutine. Ko se za
jed noga vee, otluie da razume sve ako
sh vati jednog prijatelja. I svi ostali biva
j u obasjani, ako se na jednog baci svet
lost. Budi zadovoljna, o duo, ovim
o bjanjenjem, ono e ti doneti uvid i
b i e ti oslonac.

Vidim, o duo, da slino privlai slino.

I t i mora da spozna istinu. Ti si, o
duo, blistava i u estvuje u Zivotu i
Rei. I n teligentna si i estita, ista i bez
mrlje. Poseduje mo rasuivanja i
razum n u volj u. Zato se ne vezuj u pri
jateljstvu za materijalne stvari; one su
iskvarene i m rane, bez svetlosti i ivota,
bez uvida, neisluene, neiste i prljave.

.----------_..

.-_...

------_.._-----

---

----

O n e b i vaj u pokrenute samo slepim

i m pulsima i nai zmeninim udnjama.
Ako, o d uo, n e ve ruje ovom
objanjenju, ti m i pokai kako se tvoje
osobenosti koje sam nabrojao mogu
uskladiti sa osobenostima onih koji ive
u materiji . Nemogue je pretpostaviti da
dve stvari I<.oje se medusobno sukobe
mogu b i ti obuhvaene istim pojmom.
-

Co ve k ko me preti da se uto pi, ne

po ku a va da ulo vi rib u. O n im a va n ija
po sla . Jako je i sa stanovn iko m ovog
sveta. Ci m uv idi ko liko je bo lna njegova
sit ua cij a, njegovo de lovanje e bit i tol iko
us me re no ka spasenju svoj e du e , da se
vi e ne e ob az ira ti na sv eto vn a do br a i
razo nod u .
Ako eli da ide putem duevnog
blaenstva, o duo, usmerie svoju
panju samo na ono to si spoznala
iskustvom i za tim e tragati. Ako se
tvoje z nanje ogranii na ono to se moe
opaziti ulima, onda e te to znanje
voditi dok koraa dalje. Ali, ako u tvom
iskustvu postoji spoznaj a duha i ti t u
spoznaj u postavi iznad svega d rugog,
onda e to biti tvoja smernica i oslonac.
48

Vidi dva stanita pred sobom, o duo:

ob last koj u moe da opazi svoj i m
ulima i ob last koju moe da opazi
duhom . Oba ti bi vaj u pokazana. U oba si
sakupljala iskustvo i oba si v! dela soj i n:
.
oima. Sada odlui. Bez obzira da l i ces
izabrati jednu ili drugu oblast, n i jedna n i
druga te nee prognati ili odbiti. Idi u
onu koj a ti je m i l ija.
Ako izabere svet koj i moe da se
opazi ulnim organima, onda ovo mesto
prebivanja prihvati sa svim uslovima koje
si upoznala kroz isl<.ustva. Meduti m, ako
hoe da hodi svetom koj i se moe
opaziti samo duhom, m ora l? re neg t
_
se oprosti od sveta cula, Jasno videti
pred sobom put kojim mora ii i znati
da e se n a nj e m u, korak po korak,
luetati dalje i postepeno dospeti do
venog spokojstva.
Ako taj put i ma pred oima, obrati
panju da se pri opratanju ne uunjaju
zaborav i strah izmedu tebe i puta, da sa
staze ne bi zalutala i I<.renula pogrenim
putem. Ako ipak padne u zaborav,
pokuaj da se prizove k seanju, a da
bi to uinila primeni ono to su ti rekli
oni koj i su ve ili putem i poznaju ga iz
49

iskustva. Oni su tvoji prethodnici i puto

kaz. Oni su sveti U ke u tami, vodii koji ti
pokazuju put na kome moe dosegnuti
svoj ciU.
Takode znaj, o duo, da sve to stremi
na gore mora biti lako, isto i bistro da
bi brzo stiglo do ciUa; i da sve to nagi
nje na dole mora biti teko i neisto. Sto
je tee, bre dospeva do ci Ua.
Tudinci visokog porel,la se sputaju iz
svog sveta u prirodu da bi joj sluili. Ako,
pak, koriste samo svoj e telesne organe
I,ako bi prel,o ukusa, mirisa, oseaja i
lica opazili stvari iz sveta ula i svega to
mu pripada, zaboravUaj u svoj sopstveni
svet sa njegovim svojstvima i smatraj u
da se ne moe pronai nita to ne vide
u svetu ula. Tako zaboravUaju svet duha
i gube sval,o seanje na njega. Ako n e
mogu biti vraeni vrsti bia koja posedu
j u duh, o njima se govori da su 'mrtvi',
propali i nadvladani tokom prirode.

uskrsli u ivot. Tada se nj i hove misli

usmeravaju na delovanje praslike koj u
prizivaj u pred svojim duhom. Zatim po
I,uavaju da duboko razmisle o tom
dejstvu i istrae njegovo znaenje, ne
samo zbog te delotvornosti, ve istovre
meno i zbog svih drugih dejstava koj a su
zaboravili. I, sval,i put kada u mislima
ponovo razumeju neku od stvari koj u su
zaboravili, njihovo oko biva sve vie
oslobodeno tame. Postaju zdraviji i opo
ravUaju se od svoje bolesti.
Tal,o u sebi otkrivaju da je sve to
opaaj u u svetu ula uobra i1ja, sarro
.
iluzij a, a ne stvarnost. Neki pnzor Je
samo senl,a ili odraz stvarnosti, isto I,ao
to se senl,e i odrazi mogu videti na tlu
ili u vod i . A poto je dua u zarob
Uenitvu drana Uu bavUu prema slikama
u raznim oblicima, a ne U u bavUu prema
samoj stvarnosti, zaboravila j e duh kada
se spustila u svet ula.

Ako se, medutim, vrate svom prvobit

nom nainu ivota i seanjem prizovu
svoj un ut ranj i svet, onda se govori da
vie nisu ' m rtvi', ve da su ponovo

Kada se, medutim, seti del ovanja

praslil,a u sebi samoj, bie izleena od
svoje bolesti i posle dugog vremena
neznanja, ponovo e ozdraviti. I tal,o o a
naputa svet ula i opet se vraca

50

51

spoznaji stvarnosti i besm rtnosti, vecnom ivotu.

-

Duh j e otac due. Telo je ena due.

Dua se usmerava i ka jednom i ka dru
gom. U jednom trenutku j e usmerena ka
duhu kao sin prema ocu . To je njen
istinski i naj svojstven ij i nain ponaanja.
U sledeem trenutku je usmerena ka
telesnom kao m ukarac koji sagoreva od
udnje za enom. To delovanj e je usput
no i prolazno.
Vidi kako ena svom oveku, kada je
sa nji m sama, igrom i osmehom eli
dobrodolicu, priajui sa nji m ljubazno
i prijateljski. Medutim, ono to smera,
neto je sasvim drugo od onoga to
spolja pokazuje. Njena je namera da od
oveka napravi roba, da ga iskoristi u
sopstvene svrhe i da ga baci u opasnost.
Daje m u med koji je, u stvari, pomean
sa smrtonosni m otrovom.
Pogledaj kako otac koji j e sam sa svo
jim sinom, naprotiv, njemu upue stro
ga upozorenja i pokudu, razgovarajui sa
nj im strogo. Ali, u njegovim mislima ivi
neto sasvi m drugo u odnosu na ono
52

I,ako izgleda spolja. Cilj nj egovog delo

vanja je prednost i korist koj u bi njegov
sin trebalo da zadobije u svemu to se
tie ivota. Daje m u da pije gorak napi
tak od koga se sinu gadi, ali koj i je
pomean sa zdravljem, ivotom i
srenim zavretkom.
Telesna priroda je tvoja ena, o duo,
a duh je tvoj otac. Bolji je udarac tvog
oca od polj upca tvoje ene. Od svog oca
se razvesti ne moe; rodbinske niti
izmedu nj ega i tebe ne mogu se pol,idati.
Bilo da e ga napustiti ili kod njega
stanovati, bilo da je odnos dobar i l i lo,
u svim okolnostima vae je srodstvo
obavezujue. Medutim, ovek od .svoj
ene moe da se razvede. Tada Je nit
I,oja ga je povezivala sa . njom poki an,:, .
A on ne moe da odbacI svog oca I pn
hvati drugog. Alw si svom e ocu
posluna, o duo, zadobie ivot j
sreu. Ali, ako svog oca - duh, ne budes
sluala, ve svoju enu - telesnu prirodu
- propae u smrt i patnju.
Kada dode vreme za delanje, o duo, a
ti n e iskoristi tu priliku da ispravno pos
tupi, izgubie radost i nee njeti
53

plodove dobrih dela i nee dobiti

nagrad u. Ako ovek ne posadi d rvo kada
je vreme za sadenje, ne moe ni da
uiva u njegovi m plodovima kada dode
vreme da se oni sakupe.

7.

olilo dugo jo mora da traje, o duo,

koliko dugo jo moram da te pri
iskam da kroi na put koji vodi do
spasenja i sree? Ali, ti se protivi da veru
je mom vodstvu ! Koliko e me dugo jo
primoravati na to da sa tobom idem
putem koji vodi u propast? Ja se, pal.
protivim da popustim tvom navaljivanj u da
zajedno sa tobom idem tim putem.
Ako taj raskol miljenja izmedu tebe i
mene ostane. o duo. onda ne preostaje
nita drugo sem da se razdvojimo. Tada, o
duo. moramo da se razidemo i svako od
nas e ii putem kojim eli da ide kako bi
sledio svoje najintimnUe sklonosti.
Ne ponaa se islueno. o duo. Ne pos
tupa ni zrelo ni mudro. Tvoj otac ti go
vori pouno i upozorava te, a rezultati toga
su oslobadajui i puni krasote. A ti m u
okree leda i olree se ka svojoj eni i
njenom zavodenju. mamljenju i nj enom
slatlom umiljavanju. Plodovi toga e biti
briga. alost, strah i bol zbog neutoljene
udnje.

54

55

Uveri se u to, o duo, da su se uzvieni

tudinci povezali sa svetom postojanja
kako bi m u sluili. Medutim, poto su
stigli u taj svet i upoznali stvari koje se
u njemu nalaze, zaboravili su svoj sop
stveni svet, svet duha. Svest njihovog
sopstv ,? nog materijalnog bia postala je
pomracena.

je, medutim, neko ogledalo zamagUeno

stalnim delovanjem koj e nikada ne pro
lazL I,ada, dakle, prolazno delovanje
postane trajno, onda ogledalo dobija
sasvim drugaiji karakter koji traje i kvari
ga. Ako je tako, ogledalo ne ':l oe !ti
_
oieno, izuzev ako se poven procls
avajuoj vatri.

Ako, medutim, prizovu u seanje zabo

ravU eno, pred sobom vide i jedno i
drugo ivotno stanje. Primet.0u veliku
razliku izmedu nji h i shvataju da je jedno
stanje plemenito, a drugo nisko. Poto
opaaj u obe i votne oblasti, im aju
slobodu da izaberu u I<.ojoj od njih ele
da borave. Ako svojom istinskom moi
miUenja vide uzvienost i divotu sop
stvenog ivotnog stanja i uporede ga sa
drugim, onda b i radije da se vrate stvari
ma koje su srodne nji h ovoj prirodi i
ispunjeni prezirom kidaj u vremenske
veze.

Tako i due koj e su isprUane nekim

prolaznim dogadajem mogu biti proi
ene upozorenjima i pokudom tako da
se sete ivotnog stanja u kome su neka
da boravile. A, due koje su isprU ane u
dubini nj ihovog bia, mogu biti oiene
samo ako su baene u bedu, ako dugo
ostanu u takvoj situaciji uvek nanovo
doivUavajui patnju.

Upozorenjima i pokudama se due

glaaju i poliraju i tako bivaj u oiene
od svojih sramnih mrUa. Ogledalo koje je
zbog nekog prolaznog uticaja zamag
Ueno, isti se brisanjem i glaanjem. Ako

Kolil,o esto mora zlato pomeano sa

drugim metalima b iti stavUano u vatru,
pre nego to oie t? 0 i blistavo . . ne
izade na videlo? Koliko puta savijen
gvozdeni tap mora biti zagrejan vatrom
pre nego to se ispravi? Koliko esto
ito mora biti proputeno kroz sito pre
nego to se mogu otkloniti trice sa koji
ma j e izmeano? I , koliko esto upr
Uane i otvrdle due moraj u da prolaze

56

57

sve vrste prljavtine da bi pronale pravi

put i povrati le prvobitnu istotu?
Koliko j e bolji sladak ukus meda od
gorkog ukusa aloje? Samo on<\i ko je
probao i jedno i drugo moe to da zna.
Tako i dua slatkou sree i gorinu bola
moe da upozna samo ako je doivela
obe stvari. Velika je razlika izmedu
oveka koji neto prezire i odbacuje
nalwn to je to preispitao i oveka koji
biva privuen udnjom da to preispita.
Ko je u borbi iskusio napor i teinu
oruja, taj e se iz toga povui. Ko, pak,
nikada nije stajao na borilitu, pun je
entuzijazma da to iskusi i isproba.
Ako tada, o duo, posle svega to si
doivela, smatra da si stigla do kraja, ti se
vrati svojoj najvioj mogunosti koja je
nekada bila tvoj posed, koji si zaboravila.
Stremei ka najviem cilju, razmisli o tome
i usmeri se prema Njemu koji ne poznaje
ni poetak ni kraj, koji je stalno prisutan
od najudaljenije prolosti pa sve do naju
daljenije budunosti, koji moe da uini
da se sve pojavi i nestane, koji otvara i
zatvara, koji daje i oduzima, koji je sve u
svemu i svaka pojedinana stvar zasebno.
58

ri
tv
s
e
n
e
j
o
v

d
o
a
d
,
o

u
d
S p o z n aj , o
u
aj
s
1e
'
e
n

O
.
e
n
a
:
j
to
s
o
:
p
n is u s ta b il n e i
.
je
n
a
to
s
o
ln
)
ta
s
o
'p<?
.
g u b e svoje s a m
u:
aj
d
a
p
n
p
j
JO
O
k
ti
s
o
n
p
u
k
lo
e
vraaj u se c
tl
r
v
o
g
d
o
u

g
o

m
ti
s
o
n
p
.
Tako i c e lo k u
e
j
I
J
O
k
a
ip
c
n
ri
P
g
o
rv
P
v e n o m kretanju
e,
n
ta
s
e
a
g
a
n
s
a
v
!1
o
h
i
j
n
v e a n . Kada
O
k
T
.
u
j
ta
s
e
n
e
<;'.
v
s
i
lo
k
te
v re m e im j e is
e
iv
nj
e
m
ro
p
o
n
ta
s
re
p
e
n
s u i c e lo k u p n o s ti
t.
s
o
n
z
la
ro
p
u
ti
s
o
rn
a
tv
i prelaze iz s
,

u
d
o
,
a
ik
?
ra
a
k

li
e
v

K o li k o j e samo
.
J
T
.
a
IJ
te
J
n
p

g
o
g
ru
d
i
.
?l
g
o
n
.
iz m e d u je d
l
C
u
J
c
a
IJ
p

ti

a
g
o
b
e
s
i
j
o
k
je d a n prijatelj
'
1 p O n lzv a ,
I
rz
m
ti
s
o
rn
a
tv
te i koj i te u s
..
a
v
a
s
u
p
J
I
J
,

o
o
b

u
j
tn
.
koj i ti n a n o s i pa
.
r
k
s
I
tl
s

a
c
s
e
b
o
,
n
a
v
re
p
i
.
e
.
da te is m ej
a
d
s
h
e
z
a
d
a
k
je
u
lj
p
le
s
a
z
.
n a v i, koj i te
a
d
k
u
c
ti
,:
u
n
a
tr
s
a
n
i
d
o
v
p
v id i ; koj i te
a
p
s
a
o
te
JI

t
u
p
i
v
ra

e li d a s le d i p
I n e s taJ I .l!
a
n
z
la
ro
p
je
a
j
lj u b a v lj u ko
.
s
h
:
u
z
d
ta
s
u
p

te
i
j
<;t
o
k
,
a
m
e
koj oj is ti n e n
U
iS
n
ti
s
o
rn
a
tv
s
u
e
j
o
k
za s tv a ri m a
.
e
k
is
n
i
e
n
s
a

e
n

e
v
,
e
rn
a
stv

is
it
p

a
iv
b
,
o

u
d
o
,
a
g
to
Kao rezultat
e n ,:
c
u
m
,
m
o
d

u
n
i
m
o
tv

a
m
o
n u ta s ir
I
le
o
d
n
a
n
e

p
,
m
o
g
ri
b
.
strahom i
u
a
n
e
c
a
b
I
a
n
ja
rl
p
u
,
m
o
o k ru e n a ta m
stanje ropstva.
59

r-

-----------

----------------

Svaki put kada tog prijatelja uini

bogatijim ngo to je bio, on postaje si
romanij i . Sto ga vie isti, utoliko
prljaviji i neistiji on postaje. to ga
ee izlei od njegove bolesti, utoliko
bolesniji i krhkiji on postaje. Ti misli da
je njegovo prijateljstvo traj no i da je on
postojan, ali isuvie lako on odluuje da
te napusti i ostavi na cedilu. Kada se to
desi on ti donosi bol odvajanja i potresa
tvoje misli. A to j e tvoja lina krivica.
Svojom neopreznou, slepilom i glu
pou si sve to izazvala.

esto bil a u njegovom dru tv u, zadobija

vis ok u poast njegovom a u, svetlost
njegovom sve tlo u , iv ot kroz njegov
iv ot, mu drost i int elig en ciju kroz nje
govu mu drost i intelig en c ij u . M! r i mo
kroz njegov mi r i njegovu mo c. On te
ob as ipa do bri ma koj a ne e prestati da
tek u i koj a traju ve n o. poklanja ti
radosti koj e su ist ins ke i ne maj u nikakve
ve ze sa u lim a. Kada si sa nji m sje dinje
na im a samo korist i ne gu bi ni ta.
Iza be ri njega za prijatelja, o du o , sje diOI I povezI se sa nJi m .
o

Kakva samo razlika postoji izmedu tog

i jednog drugog prijatelja sa kojim moe
da se povee u prijateljstv u! To je pri
jatelj koj i te obogauje i pomae ti kada
si u nevolji; koji te izvodi na pravi put
kada zaluta; ui te i daje ti uenje kada
nema znanje; ini da moe da vidi
kada si slep.
Taj prijatelj ti nee, kao ovaj drugi,
praviti velike tekoe ili uzrokovati teak
rad, brigu i napetost. Osim toga, on e
veno ostati sa tobom; ni kada nee ras
kinuti nit pr ijateljstva sa tobom, ostaviti
te na cedilu ili odrei te se. Koliko god
60

6L

8.
ada ovek izgubi prijatelja i u istom
trenutku sretne drugog koj i moe
zauzme mesto izgubljenog pri
jatelja i da dela umesto njega, brzo e
odbaciti seanje na prvog prijatelja i
zaboraviti ga, utoliko pre ako je novi pri
jatelj snanije povezan sa nj im i ako je
vieg porekla od prethodnog. Ali, ako se
izgubi prijatelj a nema nikoga ko bi
mogao da zauzme njegovo mesto, onda
se dugotrajna tuga i strana patnja ne
mogu izbei .
Ako, o duo, ima prijatelja za koga si
sigurna da e ga izgubiti, da e se ra&
tati od tebe, zar nije dobar savet da te
zamolim da potrai nekoga ko e doi
na njegovo mesto i ko moe da zauzme
njegovu poziciju; i da ti kaem da
pronae nekoga ko e ti biti dobar drug
i veran prijatelj? On mora da bude
snanije povezan sa tobom i da se nalazi
na viem nivou od prvog prijatelja. Jer,
kada neko neto izgubi i zatim pronae
neto bolje, njegova nesrea se pretvara
u sreu, a briga u radost i vedri n u .

63

Tako i ti , o duo, mora da se pripre

mi pre nego to bude mogla da
napusti ovqj svet nastajanja, cvetanja i
nestajanja, da b i se sjed inila sa svetom
duha. A pre nego to napusti svog i zda
jnikog i izopaenog saputnika, mora
ve u sebi da stvori odvojenost u odno
su na njega i postepeno se od njega
odvoji, hitaj ui istovremeno svom
buduem prijatelju u susret,
navikavajui
.
. . .
se na njega I sve se vise spaJaJucl sa
nJim.
"

"

Ako ovel, o duo, dospe do take da

mrzi neko mesto i el i da ga napusti,
mora pre nego to ga napusti pronai
drugo mesto na Iome eli da boravi. Jer,
ovek Ioj i napusti neko mesto ne
znajui kuda da ode, ostaje bez zaviaja.
Bespomoan, bie prisiljen da se bez
mogunosti izbora smesti na prvom
najboljem mestu koje pronade. Moe biti
da e tako biti prinuden da stanuje na
mestu koje je gore nego prethodno, tako
da ga srea zaobide i ivot mu dospe u
nered.

elju da stanuje u kui koja je bolja,

vea i prijatn ija.
Ako, dalle, o duo, eli da napusti
svoje prebiivaIite, preseli se u bolje. Ko
napusti kuu koja je mrana, tesna i
pusta i preseli se u svetliju, iru, pros
tran iju i lepu, radovae se toj promeni.
Bie radostan zbog svoje odluke da se
preseli.
U sluaj u da si saznala za neto sasvim
drugaije od onoga to se moe opaziti
sa pet ula, krenula si putem koji vodi ka
tvom spasenju. Medutim, ako ne zna
nita drugo izuzev onoga to opaa svo
j i m telesnim ulnim organima, onda si
na putu ka unitenju i bolu.

Panja, o duo, je neto iji znaaj tek

mora da dokui. Ako se ovek uva od
unitavajuih sklonosti svog sopstvenog
bia, on je palj iv. Ako sledi svoje nega
tivne sklonosti, onda je nepaljiv.

N iko, o duo, ne boravi u mracnom,

tesnom i pustom stanitu, a da nema

Zato, o duo, budi oprezna i uvaj se

svega to na tvoj e bie deluj e unitava
jue i trai ono to je lekovito za tebe.
Sve to je u skladu sa tvojom prirodom

64

65

za tebe je lekovito. Sve to u tvom

unutranjem biu izaziva otpoL za tebe
je unitavaj ue. Meutim, ni jedno ni
drugo nije samo unitavajue i l i samo
lekovito.

Zato, o duo, uradi ono to je lekovito

i ostavi razarajue stvari iza sebe, tako
da bude primljena u redove onih I,oj i
uivaju Boiju pomo, slede pravi put i
sudeluj u u najvioj srei.

Dakle, al,o eli da bude spasena,

potrai ono to je u skladu sa tvojim
biem. Ako eli unitenje, potrai stvari
koje su tvom biu suprotne. U sluaj u da
eli uzb uenje, pometnju i sumnju, trai
oboje istovremeno.

Uveri se i sama, o duo, u sve to ti

o bjanjavam i otluivam. a am ovaj sv t
.
iskusio i ispitao ga. Zaklj ucIo
sam da Je
materija od koje se sastoj i ve od
poetka bila tu. Zatim je dolo d C? raz
dvajanja nenog i finog od grubog I gus
tog, posle ega je prvo otilo gore, a
potonje se spustilo .:t ole. Tako je matE?i
ja od koje se sastoj I svet. delotvornoscu
neba podeljena na etiri elementa: vatru,
vazduh, vodu i zemlju.

Zato, o duo, ako si po svojoj prirodi

svetla i bistra, nemoj se . povezati sa
tamom. Ako uestvuje u Zivotu i Rei,
nemoj se povezati sa neim emu ma
nj ka svetlosti i ivota. Ako si obdarena
inteligencijom i sposobnou razl ikova
nja ne vezuj se i dalje za ono to nije ni
svetlost ni ivot.
Bol je proizvod greha. Ispravno dela
nje raa sreu. Onaj ko posadi urminu
palmu i u b ira urmine plodove I,oji su
svei i zreli, taj se tome raduje. Ko zasa
di livade i ipurke, nee ubirati plodove.
Njegov je rad bio beskoristan.

Paljivo sam ispitao kako ta etiri ele

menta bivaju pokrenuta i koja svojstva
poseduju. L zaklj uio sam da b ivaju
pokrenuta svojom sopstvenom prirodom,
slepim nagonom bez ivota, a ne razu
mom i inteligencijom. Ali sam takode
zakljuio da postoje stvari koje su sas
tavljene od elemenata i kojima je dat
ivot, razum i inteligencija. Pitao sam se
kako je mogue da stvari koje su bez

66

67

,oo

ivota i inteligencije, sainjavaj u elemen

te bia koja poseduju ivot i sudeluju u
inteligencij i .
Doao sam do zaklj uka da ti elemen
ti, kada se nalaze u telu bia koja pose
d uju ivot i razum, kroz njih ivot i
razum dobijaju.
Ali, kako se moe razumom shvatiti da
ivo bie moe nastati iz dve beivotne
stvari koje su medusobno povezane? l l i
da bie koje sudeluje u inteligenciji
moe proistei iz dve stvari koje ne
poseduju inteligenciju?

Zato, dakle, o duo, budi ubedena da

bia koja poseduj u ivot i intel igenciju
nisu sainjena od elemenata ovog sveta,
ve od neeg sasvim drugog.
Ispi taj stoga, o duo, ove stvari, kako
bi ih upoznala. I, stremi ka tome da
d uboko u njih pronikne tako da kroz to
dospe do iskustva. Tada e biti srena
i blaena i usavri e svoje znanje.

Tako sam iz toga po svaku cenu morao

da zakljuim da bia koja poseduju ivot
i inteligenciju ne nastaju iz materije od
koje se sastoji ovaj svet - mislim na svet
nastajanja, cvetanja i nestajanja - ve da
su iz ovog ili onog razloga sili iz nele
druge oblasti u ovaj svet i da e zato to
su se u njega spustili, ovaj svet ponovo
i napustiti. Tako sam doao do zakljuka
da jedna beivotna stvar ne moe biti
poreklo ivog bia i da neto bez
i nteligencije ne moe biti poreklo bia
koje sudeluje u inteligenciji.

69

68

""

""'"

9.
sluaj u da poseduje istinsko zna
nje, o duo, razumee da si sa
Tvorcem u srodstvu. Kroz to e
iskusiti stvarnu sreu. Ako, pak, ne
poseduje znanje, mislie da spada u
' bezvrednu vrstu stvari' i usmerie se
prema tome. Rezultat e biti izloenost
mnogim vrstama patnje i muke.
Usmeri se zato svom snagom ka
dosezanju istinskog znanja. RazmiUaj o
ovome bez prestanka tako da spozna
istinu. Pusti da te to na pravi nain vodi
u tvojim delima. Oslobodi se neznanja,
slepi la i grenog ivota koji potie iz
neznanja.

Bol nastaje tako to dua vidi i privlai

stvari koje su promenjive i koje se
nalaze u meusobnom sukobu. Dua je
srena kada vidi i privlai stvari koje su
harmonine i vene. Dakle, ako eli da
bude osloboena bola, o duo, mora
napustiti ovaj svet suprotnosti i uzajam
nih sukoba i kroiti u svet venosti i
postojanosti.

I
II

71

Trgovci izlau svoju robu da bi je

pokazal i ljudima sa zdravim oima, a ne
slepi ma. Pripovedai i govornici koji go
vore na raskrima priqju da bi bili uti .
Ne govore gluvima, ve onima koji imaj u
zdrave ui .
Tako se i mudraci ne obraaju duama
koje hode putem smrti da b i ih posveti l i .
Oni se obraaj u duama I<.oj e idu putem
ivota i ele da ih ispune mudrou. To
su one due koje dolaze kod njih i mole
da prime pouku. One due, pak, I<.oje se
nalaze na putu smrti. ne trae nikakvu
pouku. One se od nje okreu i preziru
sva uenja.
Ako eli da izbegne kaznu, o duo,
uvaj se greaka i izbegavaj ne-vrlinu.
Ako nagradu eli, dopusti da bude
voena pravim putem; jer ne-vrlina
donosi sa sobom kaznu i tamnicu.
Ispravan nain ivota donosi nagradu i
dobitak.

sutine i povee se sa uli ma, gubi

svetlost inteligencije. Tada si okruena
tamom i slabi svoj un utranji vid.
Posledica toga je da se zbog svog sIepi
Ia i tame preputa ulima.
Lekar savetuje bolesniku da ne uzima
hranu koja m u l<.odi. AI<.o bolesnik sledi
nj egov savet, on postupa ispravno i kao
plod toga e povratiti svoje zdravlje. Ako
se ne povin uje savetu on postupa
pogreno i nj egova patnja i muke e
ostati .
Ukoliko eli da zna u kakvom e
stanju biti dua kada napusti telo, onda
posmatraj okolnosti u I<.ojima ivi dol<. je
jo u telu. Ako postojano postupa
ispravno, onda e, kada napusti telo,
takode, kroz dobru naviku postupati
ispravno, bie vodena ka srenom cilju i
nagradi.

Ako se povee sa svojom sutinom, o

duo, tvoja e svetlost porasti, tako da
e oima duha prepoznati istinski nain
delanja. Ako se, meutim okrene od te

Meutim, u sluaju da se, dok je bila u

telu, preputala ne-vrlini, onda e, to se
podrazumeva, preko te navike b i ti
voena ka ne-vrlini. A kao plod e nas
tati kazna, naime slepilo i nesrene okol
nosti u buduem ivotu.

72

73

, "
,
.
h
'"

""

1 0.

pisau tvoje stanje postojanja, o

duo, jer dugo sam o nje m u
razmiljao. Ti kae i potvruje da
bi se rado oslobodila napora i alosti, ali
i h u stvarnosti trai i juri za njima i
zavidi onima koji ih poseduju. Ti kae
i priznaje da udi za sreom i radou,
ali ih u stvarnosti izbegava, okree im
lea i odbija da nastavi putem koji
vodi ka njima. Takvo ponaanje je pro
tivreno. Ono moe da se oituje samo
u oveku koji nije jednostavan i ne stoji
u jedinstvu, ve u kome su razni ele
menti izmeani i kombinovani. Jer, kada
je neto jednostavno, onda je naravno i
nain ponaanja toga takoe jednosta
van i osloboen protivrenosti.
Kada je, pak, neto izmeano i sastav
ljeno od razliitih elemenata, onda je
ponaanje toga takoe izmeano. Stoga
j e jasno da jo uvek nisi oiena od
svojih ne-vrlina i osloboena zla kojim si
u ranij im vremenima, u nekoj ranijoj fazi
ivota, uprljana.

75

I
II

-- ------ ---------- ------

Ostalo je jo otpadaka i rde i zato je

tvoj nain delanja protivrean. Ako je rda
koja je na tebi prouzrokovana prolaznim
dogaajem, stremi ka tome da je ot
kloni ribanjem, trUanjem i glaanjem
pre nego to te nagrize. Kada je,
meutim ra prodrla duboko, ti se baci
u vatru i dopusti da te ona oisti, tako da
iz toga izae blistava i ista. Jer, ako je
ogledalo izgrebano i zaralo, glaanje
vie nije dovoUno. Ra tada moe biti
otl,lonjena samo proiavajuom vat
rom.
im bude oiena od otpadaka i re,
tvoj nain delanja e biti postojan i
oSloboen pometnje, suprotnosti. lai i
privida, tako da e u stvarnosti tragati ili
za naporom i alou ili za radou i
srenim ivotom.

Uveri se u to da dobro drvo daje

samo dobre plodove, a loe drvo samo
loe. Kada b i drvo davalo drugaije
plodove nego to to odgovara njegovoj
prirodi, onda b i onaj ko posadi lozu
mogao na njoj da ubere i ir, a ko
zasadi h rast. u b i rao bi i groe. Iz sve
ga moe da proistekne samo ono to j e
u sklad u sa nj egovom prirodom.
Vebaj se, dakle, u dobrim stvarima i
posadi, deluju i tako, dobro drvo, tako
da tvoj e oi budu osloboene tame i da
kroz uvid moe da zadobije jo vei
uvid, i da posm atranjem dobrog nje
jo vie dobrog i kroz inteligenciju
postane jo i n teligentnija i stekne
lako i ispravno iskustvo. Tada e sebi
raskriti put ka najviim predelima i
stei e trajno blaenstvo i venu
radost.

Prvo se uveri u to da telesna smrt nije

nita doli odvqjanj e due od tela. A onda
razmisli o tome da e ovek koj i je u
svojoj zemUi mudar i oprezan i u tuoj
zemUi biti mudar i oprezan. N i kada nee
izgubiti svoj u mudrost Kuda god da ode
i u koju god zemUu da otputuje.

Zamisli, o duo, da moe da iskU ui

delovanje svojih pet ula, a onda obrati
panju da li e imati drugaije uvide od
onih na koje si inae navikla posred
stvom pet ula. Ako tada zakU ui da
razu me neto to ne moe biti

76

77

"

"ooo

obuhvaeno ulnim orudem, onda je

jasno da si se vratila u svoju domovinu i
da si svoj e interesovanje usmerila na
svoj istinski zadatak.
Ako sutina eli neto da razume, ona
razdvaja sutinsko od onoga to je pri
dodato. Ono biva prepoznato jednos
tavnim razumevanjem koje je u skladu
sa njenom jed nostavnou .
Kao to ulni organi ne mogu da obuh
vate jed nostavnost neega, tako dua ne
moe da shvati nj ihovu sloenost. Ona
dobija znanje preko poznatog, osim ako
se razliita svojstva razdvoje jedna od
drugih tako da su medusobno izolovana.
Kada se to dogodL dolazi do razumeva
nja svakog svojstva pojedinano.

Kada se miljenje pak, vrati jednos

tavnostL kada napusti ono to je sloeno
i medusobno izmeano i odbije sloene
stvari koje su vezane za prostor i vreme,
razume jednostavnost i venQst.
Putem ovakvog objanjenja postaje
jasno da ivot due zavisi od toga da li
je ostavila iza sebe materijalni svet i da
smrt due i njene brojne patnje bivaj u
prouzrokovane njenim ostankom u
materijalnom svetu.

Poto su ulni organi sloene prirode,

oni mogu da razumeju samo sloene
stvari. Ali, duh, koji j e jednostavan i
nedeljiv, razume ono to je jednostavno
i nedeljivo. Zatim, obrati panju na misl i .
Kada se poveu sa sloenim konkretnim
stvarima gube jednostavnost koja je
svojstvena stvarnosti i radosti isti nske
spoznaje.

79

78

l l.
pustila si se u materijalni svet, o
duo, i kroz iskustvo si nauila
kakav je. U njemu si nala samo
stvari koje je runo videti, gadno uti,
odvratnog ukusa, tetnog mirisa i koj i h
se oseqj gadi .

)
)
-

A ipak, poto si sada tu gde jesi , nad

vladana si ljubavlju i vatrenom udnjom
za nji m ! U njemu si traila svu svoj u
sreu i zaboravila si visoke moi koje su
tvojoj prirodi svojstvene. A, poto si
spoznala da si greila i zalutala, pokuala
si da uvue i druge u svoj greh i da ih
oluivi.
Ali tako ne moe! Krivica mora da
pogodi samo one koji su je zasluili.
Samo je onaj grean ko je poinio greh.
Stremi ka tome da ispravi svoje grehe i
greke, jer poto si svojom krivicom
dospela u alosno stanje u kome se sada
nalazi, moe jedino svojom sopstve
nom slobodnom voljom da se izdigne iz
njega.

81

Sve dok si boravila u svetu stvari koje

nastaju, bila si iskuavana svakojakim
tekoama. Uveri se u to da su uzrok i
izvor tih tekoa u tebi samoj i u tvoj i m
gresima i prestupima. Ako sebi jasno
predoi svoj u prolost, seti e se i
spoznae to. Ukoliko, pak, naie na
tekou iji ti uzrok i izvor nisu poznati,
ne prebacuj krivicu na druge i imaj na
umu da uzrok mora biti pronaen u
grehu koji si poinila, a na koj i si
zaboravila.
Ako ovek u svetu punom jada trai
krov nad glavom, onda jad koji ga
spopada i iskuenja koja mora podneti,
nastaju iz zablude da je utoite traio
ovde! Zato nemi novno doivljava jad.

poto si sada zarobljena, sve je pred

tobom sakriveno. Zaroblj ena i zatvorena
si i uzaludno pokuava da neto uje i
vidi. Zato si ula u zatvor? Sve dok si
bila u svetu jednostavnih i jedi nstvenih
stvari mogla si sve da vidi i zna. Jer,
mogla si da vidi pred svojim oKom sve
svetove, ' iste, svetle i blistave. A ispod
tebe na tlu nalazio se svet nastajanja,
cvetanja i nestajanja, mraan svet koji u
poredenj u sa onim svetom, skor<Ada nije
svetliji od crriog kamena koj i se moe
opaziti u svetloj bistroj vodi.

Nij e l i tako, o duo, da si sve mogla da

vidi i uje dok si bila izvan zatvora? A

Mislila si da mora da ue u ovaj svet

kako bi kroz iskustvo otkrila kakve je
prirode ta oblast. Nakon to si to
odluila, negirala si stanje jednostavni h i
jedinstvenih stvari i utonula si u nisko
stanje izmeanih stvari. Tragajui gramzi
vo za onim to si htela, izgu bila si svoje
visoko stanite i dospela u svet prome
na. Poto si negirala svet jednostavnih
stvari, traei i udei za svetom sloenih
stvari, postala si kao ptica koja je ula u
zamku da bi klj ucnula bobicu, a onda
upala u klopku. \Ii, kao riba si koja eli
da pojede ribarev mamac i tako biva
sama pojedena.

82

83

A ono to tu stvar jo pogorava je to

je bio pozvan da se uva od te nesree,
ali nije bio palj iv. Naloeno m u je da se
toga plai, ali on se nije plaio. Bio je
upozoren, ali to upozorenje nije primio k
srcu, ve je sledio sopstvenu volju i
htenje.

Tako svetla i b listava, o duo, kakva si

po svojoj prirodi, krenula si u svet tame
i upustila si se sa tamom u borbu. A svet
tame j e ugasio tvoje svetlo i okruio te
tamom zaslepevi i oduzevi ti tvoju mo
opaanja svega onoga to si nekada
mogla da vidi i naveo te je da zaboravi
sve to si nekada znala. \, naposletku si
zarobljena i zakljuana. Sve to se desilo
kao posledica zablude u koj u si na
poetku upala.
Meutim, ako eli da se vrati svom
uzvienom zaviaju, onda usmeri svoj u
panju na smrtonosne stvari koje su u
tebi prisutne i uvaj ih se. Jer, samo ako
se bude uvala tih stvari moe biti
spasena. Samo je tako mogu povratak u
tvoj istinski zaviaj . Kako bi lako mogla
da prepozna od kojih stvari mora da se
uva, ovde u ih navesti u jednoj
reenici: 'To je udnja za zemaljskom
razonodom.' Od voj i se, dakle, od svega i
brani se od svega to svoj i m materijal
nim ulnim organima doivljava kao
prijatno. Zgrabi i iskoristi sve to tvoja
sutina osea prijatnim.

vreme uticati na telo, a zatim opet

prestaju i ostavljaju ga na m i ru. Bol
udnje te nikada nee ostaviti na miru:
sve dok ne bude imala sutinu koja
udnju odbija i dok ne bude nauila da
se uzd rava od onoga za im si do sada
udela. Jer udnja dobija sve veu snagu
ukoliko joj poputa, a umire ako od nje
odustane i uzdri se.
Jedna udnja u svetu ula je pohlepa.
Ali to nije jedina, ima ih vie. Alavost je,
dodue najsmrtonosnija od svih, zato to
telo ne trai alkoholna pia i telesno
zadovoljenje al,o pre toga nije h ranom
zasieno. To se, takode, odnosi i na
noenje fine odee i mnoge druge
nevane stvari, kroz koje dua biva
namamljena u opasne i uasne predele u
I,ojima biva navedena na loe navil,e
koje je poniavaju i izopauju je.

Vatra moe biti ugaena, ali plamen

udnje nikada. Bolovi mogu kratko

Pouio sam te, o duo, kako da delu

je ispravno. Dal,le, ne pravi se kao da
ne moe da izbegne pogrean put.
Vratio sam ti mo videnja, zato se ne
pravi da si siepa. Kada slepac upadne u
rupu, on se za to ne moe kriviti.
Meutim, ako neko sa zdravim oima
prie rupi, vidi je i dobrovoljno se u nj u

84

85

bacC onda za njega ne postoji nikakvo

oprvdanje, Tal,o ni za tebe nema oprav
danJa ako uprkos svi m upozorenjima
n merno P ? pusti svom htenju. Pati e
vise nego II,ada ranije i zbog toga e
platiti dvostruku cenu,
Ako se ovek oslobodi udnji ovog
sv ta: onda e se nesrea ovog sveta
d .r atl pod leko od njega. Tada radi vieg
CilJa napusta ovaj svet zdrav i dobro
ouv.an. Taj vii . ciij je da se priblii Bogu.
Ukoliko, pal" Jurca za udnjama ovog
sveta, pratie ga nesrea ovog sveta. U
tom Iuaju ovaj svet naputa kao
bolesnII" kao neko ko je proklet da pati
u zatvoru. Taj zatvor je udaijenost od
Boga.

1 2.
ada ovek poseje drvo istrajnostC
on ubira plodove uspeha i slavie
advladavanje. On postie ono to
eli i srean je. Ako, pak, posadi drvo
lenjosti i nemarnosti, ubira plodove ne
uspeha. Ne postie to eli i nesrean je.
-

Zelim da te postavim pred nekoliko

principa. Naui i ostvari ih.
-

Zudnja izvire iz due. Ona udi za

dobrim. Ono na ta ona iz koje izvire
udnja mora da se osloni je istrajnost. A
ono to joj pomae da postigne ono za
im udi, nije nita drugo doli isto dobro
i ista dobrota. Jer, kada se delotvornost
onoga koji udi povee sa delotvornou
onoga za im se udi, onda onaj ko udi
i ono za im udi b ivaj u spojeni.
Istrajnost ima gorak ukus, ali daje
slatke plodove. Lenjost ima sladak ukus,
ali daje gorke plodove i uzrokuje brigu.
Budi istrajna i postojana u oboavanju
jedinog istinskog Boga i pazi da zbog

86

87

otudenja i bezvoljnosti ne postane

et l! rava, . d.a ne bi umesto oboavanja
Jedinog Istinskog Boga sluila mnogim
bogovima. Ko se prepusti mnogim
bogovima, mora i da im slui. Taj doiv
ljava napor i patnju. On postaje opsed
nut brigama, muen nemirom i na kraju
propada.
<? b u etost nevoljom i mrzovoljom
o hka Je animalne due. Istrajnost i pos
tOJanost su odlike zrele i istinsle Ijudsle
due. Zato pazi da zbog nevolje i mrzo
volje ne postane teturava i ne dozvoli
? a bude zavedena i slui vie nego
Jednom Bogu. Jer to te dovodi do buni
la i iskoriava te, tako da se tvoje
svetlo
. . . gasi, snaga smanj. uje, tvoja visola
pozIcIJa narusava, a tvoJa nezavisnost ce
prestati da postoji. To e biti tvoja smrt.

Cuvaj se takve smrti i okani se stvari

koje je uzrokuju.
O duo, mora stei istinsko znanje o
svom sopstvenom biu, kao i o nj ego
vim shvatanjima i oblicima. Nemoj misli
ti da postoj i i jedno jedino shvatanje ko
je eli da upozna, a koje je izvan tebe.
Ne, sve to mora da naui je u tebi.
88

Pazi se da ne bude odvedena na

stranputicu koja te zavodi, da ? no to je
u tebi trai izvan sebe. Mnogi zaborav
ljaju gde se mor.a pron.ai uvi . Oni tr
gaju izvan sebe I tako I z lutaJu. Ka nlJe
e se, medutim, setiti da je sve u nj ima,
a ne izvan njih.
Ono to mora upoznati postoj i veno
i neprestano za sva vreme a. I! it od
toga nije izvan tebe. Ono sto j e zvan
tebe su stvari koje su vec. od pocetka
bile izvan tebe.
I maj u svalojake
osobenosti i deo su procesa nastajanja,
cvetanja i nestajanja. osi takvih vari,
izvan tebe se nita ne moze pronacI.
i
b
e
n
a
d
i
b
se
a
m
sa
se
ti
a
vr
D a k le ,

b
so
d
e
l
u
su
e
oj
k

ri
va
st
'!l
g
o
u p a la u vrtl
va
o
ih
nj
l
b
e
n
te
a
d
i
u
b
o
k
su
nom
o
t
o
ka
lo
ko
o
na
la
ca
a
b
va
st
oj
sv
ra zl i it a
lo
o
k
o
a
n
a
k
ca
a
b
re
o
m
o
jn
lu
o
i
n e m ir n o
t
ro
p
S
U
.
ve
lo
p
u
m
e
l:'
nj
o
p
ji
brodove ko
.
e
nj
a
zn
i
n
,
ro
b
o
d
i
n
i
e
st

e
e
n
nom
Uveri se zato u istinu koj u sam ti
izloio i razmisli o njoj . Ne zabora i ita
to je ve u tvom posed u, traga) ucl z
_
tim negde drugde. Jer sve to j e dusI
89

potrebno da bi stekla uvid, u njoj je, a

ne n egde drugde. Uzrok zato to ne
uvida nije dua, ve telo koje se postavi
lo izmedu.

Bolesti due su: neznanje, al<;> st i

strah. Onaj ija je dua time opt recen ?,
ne moe da ose ti ukus onoga emu )
pouen. N e moe da obuhvatI znacaJ
uenja.

Ako j e orude koj i m radnik dela slom

ljeno ili ishabano, ne moe mu vie
koristiti. Bolje je da ga baci i uzme drugo
sa koj i m moe dobro da radi.
Ukoliko je radnik stej,ao dobro orude,
mora sa nj im da radi stremei ka tome
da od svog rada zadobije dobitak. Kada
se obogati, on prestaje da radi, prodaje
svoje orude po niskoj ceni i odmara se
od svog rada.
Pobrini se za to, o duo, da stekne
dobro orude. Ako ga poseduje, koristi
ga dobro, radi marljivo i izvuci svoj u
korist. Ako se obogati, p rodaj sve orude
po niskoj ceni, uzmi svoj dobitak i
napusti kuu u koj oj si stekla dob itak.
Ako ovek ima uticu, med m u nije
sladak kao zdravom oveku. Tako su i
istinska uenja p rijatna samo onima ija
j e dua zdrava. Samo takav ovek moe
da razume nj ihov znaaj.
90

91

1 3.
stinska srea je stanje koj e ne vodi do
prezasienja. Sve sa ime se dua
suoava u svetu nastajanja, cvetanja i
nestajanja vodi do prezasienja, a to se ne
moe nazvati istinskom radou.
Ako dua u ovom svetu trai radost,
onda ona trai neto to ne postoji i to se
u njemu ne moe pronai. Mnogi stanov
nici ovog sveta _marljivo trae radost ali
trae uzaludno. Covel, se uputa u svako
jal,e situacije da bi i h ocenio i preispitao,
A zatim im, pak, ispunjen gorinom i
gadenjem, okree leda. Ne postoji ni l,o 1,0
je zadovoljan svoj i m ivotnim stanjem.
Dua traga lutajui naol,olo po ovom
svetu kako bi pronala taku mira koj a je
na poseban nain u skladu sa njenim
visokim poreklom. Poto je ne pronalazi,
luta naokolo uzaludno tragajui za nekim
m estom na kome moe pronai mir. Zato
e dua, ukoliko je mudra, obustaviti
svoju potragu u svetu nastajanja, cvetanja
i nestajanja i okanue se zavisnosti od
razonode.
93

Svaka situacija pred koj u je dua u

ovom svetu stavljena, zahteva postojano
trpljenje raznih zloba. Gorkog su one
ukusa, a sve to je sa neim gorl,im
pomeano, i samo je gorko. Iz toga sledi
da ovek mora ili da provede svoj ivot
u bolnom lutanju, as neto ispitujui,
as stvarajui - to je nedostojan nain
ivota - ili da prebiva u nekom drugom
ivotnom stanju postojano podnosei
nj egove zlobe. Ako se odlui za potonje,
mora da doivi gorin u da bude povuen
nado le, jer bolje j e brati gorke plodove i
istovremeno zadobiti viu poziciju i mo,
nego brati slatke plodove i istovremeno
biti ponien i povuen nadole.
Dobro je da radnik koristi orue, a ne
orue radnika, da konjanil, upravlja 1,0njem, a ne konj konjanikom, i da vladar
vodi svoj narod, a ne narod vladara. Ako
se u ovim stvarima sledi prirodan
poredak, posledice su sklad i lepota. Ako
je,
meuti m,
ponaanje
obrnuto,
posledice su propast, ugroenost i
pometnja.

okusi i oseti. Telo je dui no orude. Me

utim, sramota je ako orue vlada rad
n i kom pravei od nj ega roba. Radnik je
taj koji mora da vlada, a ne orue.
Kada neznalica postane vlasnik orua,
ona vredno pokuava da ispravi njegove
mane i neguje ga, zaboravljajui tako da
ga koristi i radi sa nj im. Tada on postaj e
rob orua. Tako je i sa duom ako kiti i
neguje telo, a pri tome zaboravi da ga
koristi I,ao orue. Dua tada postaje rob
tela.
Neto to sudeluje u ivotu i to je
opremljeno sposobnou da vidi i uje,
to je obdareno inteligencijom i to je
visokog porekla, tako postaje beivotno,
slepo, gluvo, nei nteligentno i bezvredno.
Kada narod vlada vladarom, to je izvrnut
svet, te i vladar i narod moraj u propasti.
Kada telo vlada duom, takoe oboj e
moraj u propasti.

Telo ivi kroz delotvornost due i tal,o

dobija sposobnost da vidi, uje, mirie,

Stvorenja su potpuno neprikladna za

mo vladanja. Ona je iskuenje oveku.
Ako mudar ovek koj i sledi pravi put
biva islwan tako to mu se poveri mo
da vlada, on shvata da ne moe sam da

94

95

vri tu mo. Skromno moli Vladara i Prvi

Uzrok vasione, onu mo koj a obasipa
dobri m one koji za to zamole, da m u
pomogne.

l,oj e poseduje u sebi, obasipa one koji

su podreeni nj egovoj moi. Rezultat je
nepravda i propast, kako za vladara tako
i za podanike.

Tako prima onoliko dobra koliko nj e

gova dua moe da se povee sa dobri m .
Tako p ri m a inteligenciju i biva Boijom
pomou voen ka ispravnom ivotnom
stavu. Stremie ka tome da ini dobro i
da se dri podaleko od sveg zla.

Kada ue u svet snova, o duo, ni u

nj emu, n i u rasl,onoj p edstavi oja _
u nj emu za tebe izvodI, nemoj trazItI
sreu. Nemoj pomisliti da je to stvarnost,
jer e pri buenju doiveti porugu.

Takva dua crpi i z i zvora dobrote i

pravde. takav ovek obasipa vrednosti
ma koje poseduje one koji su podreeni
njegovoj moi . Tako su i vladar i podani
ci dobro.

Svet dolaenja i odlaenja je svet

snova. Ko u ovom svetu spava i sanja,
sanja u stvarnosti dvostruko. Kada se
probudi, on j e kao neko ko se iznenada
trza iz sna, preputajui se ponovo svom
prirodnom snu.

Ako, pak, neznalica biva iskuana time

to joj se poveri mo vladanja, ona se
raduje i kliui smatra da nj ena mo
poiva n a sopstvenoj snazi i da nastaje u
sopstvenom biu. Tako zaputa svoje
vostvo i preputa se razonodama i
uitku. Plodovi su neznanje i slepilo,
zabluda i greh.
Takva dua crpi iz izvora zlobe i nep
ravde, a takav ovek ovim osobinama

U ovom svetu ne prestano spava. Sve

to vidi nije nita doli san . Kada se
probudi iz snova, ostavlja po strani
stvari koje si u snu videla i, kao i pre
nego to si zaspala, vidi stvari grubot
varnog sveta koj e su sainjene od gru b i h
o b l i ka. Potom s i vie u beena u
stvarnost tih stvari. nego onih koje si
videla u snu. Isto tako je i kada se
probudi iz prirodnog sna ovog sveta i
vrati se istinskom budnom ivotu, svetu

96

97

duha. Tada se vraa vienjima i stvari

ma u iju si stvarnost sigurno jo vie
uverena nego u stvarnost materijalnog
sveta.

)
)
-

98

1 4.
sto kao to je san nestvaran u
poreenju s onim to vidi u budnom
ivotu, tako su i stvari budnog ivota
ovog sveta nestvarne u poreenju sa
svetom duha koji je jedini istinska
stvarnost.
Zato ne misli da se tvoja srea sastoji
od onoga to vidi u svetu ula. Ako u
njemu trai svoj u sreu, onda si kao
nelo ko je zaspao i ko je u snovima
video fine i lepe stvari i u potpunosti
veruje u nj ih. Kada se probudi, on je
alostan i zapanjen zato to je odvojen
od stvari koje je video u snu. Tako je i
sa duom koja prebiva u svetu dolaenja
i odlaenja, i na njega je naviknuta i
zadovoljna je to opaa nj egove razo
node i radosti. Nadvladana je udnjom
za nj ima zato to tu trai svoju sreu.
Ako je, meutim, dua, dok stanuje u
ovom svetu, naviknuta da u njemu opaa
patnju, brigu i bol, onda je za nju radost
da napusti ovaj svet i srena je to moe
da se odseli i z njega. To je kao kod
oveka Ioji u snu vidi rune i bolne
stvari, a zatim se budi iz sna i srean i
99

radostan je to je umakao snu. On e

takode odbiti da se ponovo prepusti snu
zbog bola i straha koji je osetio preko
uasnih stvari koje je video dok je
sanjao.

Kada ti svet neto ponudi, nemoj prih

vatiti. Jer, pravi od tebe budalu i njegov
j e cilj da se prvo malo nasmeje, pa da
zatim plae. To je put prirode. Ona se
ne pretvara, jer materijalna stvar ne
moe da se pretvara i da se pravi da je
neto to nije. Ali dua je obdarena ivo
tom, inteligencijom i sposobnou raz
l ikovanja. Ona moe biti prevarena ili ne,
sasvim u skladu sa nj enim izborom. Ako
dua prozre planove onih koji hoe da je
prevare, ako se okane njihovih lukavosti
i ako j e paljiva, izbei e rdave
posledice.

Povei se sa onim to zna, to svako

zna, i napusti ono to ne zna, to niko
ne zna. Ti, na primer, zna - i svako to
sa tobom zna - da je vatra vrela, da
sagoreva stvari i da iri svetlost; da je
voda hladna, vlana i tena i da gasi ed.
Zna da je celina vea od njenih delova
i da je prava linija drugaija od krive.
Napustiti ono to volimo izaziva tugu.
Radost nastaje l,ada iza sebe ostavimo
ono to mrzimo. C injenica je da mora
napustiti ovaj svet. Zato je razumljivo da
e biti nesrena ako voli ovaj svet, a
srena ako ga mrzi.

Ako podlegne svetovnoj lukavosti i

svetovnoj prevari, onda se to dogada
nj enom sopstvenom voljom. Kao to je u
njenoj moi da se tome prepusti, isto
tako je u njenoj moi da to odbije od
sebe. Ako popusti, propae. Ako ne
popusti, titi samu sebe od propasti.

Zamisli, o duo, da se oslobodi

grubotvarnog sveta. Zatim vidi da l i osim
svog
sopstvenog
b ia
moe
da
pronade neto sutinsko. Kada bude
opisivala svoje bie, rei e da dua,
kao prvo, lii na misao i da je sa nj om
srodna; da, kao drugo, pokree i samu
sebe i druge stvari, da poseduje mo
razlikovanja i da se usmerava ka stvari
ma za kojima udi i koj e eli i da je
obdarena posebnim i dobrim osobinama,
naime, praved nou, velikodunou,

1 00

101

jednakou, samilou. Ako tako opie

svoj u sutinu i potvrdi da ove osobine
ine tvoje bie i prirodu, onda sigurno
mora priznati da si suptilno i vodee
bie.

Kada bude opisivala druge stvari, da li

e moi da prinade opis koji odgovara
tvojoj sutini, i to na drugaiji nain nego
izlaganjem nj ihove sutine? Moe li ih
opisati osobinama koj e su strane nj i
hovoj prirodi?
Ako se neka stvar ne moe opisati tal,o
da to bude u skladu sa vlastitom
sutinom, kada joj ne moe biti pri
pisano nijedno nj eno obeleje, zar tada
nisi primorana da prizna da joj nedosta
je ivot i da je - u skladu sa svojom
prirodom - predodredena na pasivnost?
Mora razumeti da dua u fizikom
svetu ostavUa za sobom samo tragove
stvari koj e je nj ena sutina sama za sebe
stvorila i da sutina u dui ostvaruje
samo ono to je Prvi Uzrok sam stvorio
u njenoj sutini.

[ 02

Ako se dve ptice iste vrste uzajamno

poveu uetom, obe oseaju vel il,u pat
nj u i ne mogu da se smire. One se
smiruju kada se odvoje. Jo je gore kada
se tako veu jedno za drugo bia
razliitih vrsta i oblika, na primer kamila
i vul" ili bik i lav, i l i ivo i m rtvo bie.
Moe li postojati vea nesrea nego kada
je mudar ovel, vezan za budalu? Kamila
ne nalazi mir sve dok se ne oslobodi
ueta koje je vee za vuka. Tako je i sa
b i lwm i lavom, sa ivim biem i mrtvim,
sa mudracem i budalom.
Sutina due je iznad svega uzviena
jer je povezana sa raznim svetovi ma i
moe da krene u svaki predeo.
Odredeno vreme dua ostaje u materijal
nom svetu. U tom stadijumu dua je
Uudska. Vidi samo ono to moe biti
opaano ul n i m organima, bavei se
samo jelom i piem i grub6tvarni m
stvarima.
jednom drugom periodu dua pri pa
da svetu koji joj odgovara. U tom stanju
d ua opaa i upoznaje stvari. Ona
U

[ 03

uzrokuje pokret i u stanju je da ispituje

i razmilja. Ima slobodu izbora. To su
posebne odlike due.
U periodu koji sledi, dua pripada
svetu misli. U tom stanj u ona ui da raz
likuje praoblike od materijalnih oblika.
Ona razume prve principe stvari i razli
kuje i prepoznaje svojom m isaonom
sposobnou sve jednostavne i nedeljive
oblike.
A u poslednjem periodu, dua pripada
iskljuivo boanskom svetu. U tom
najviem stadij umu dua je dosegla
dobro i dobrotu i eli samo ono to je
dobro. Oslobodena je sveg zla i zlobe i
su protstavlja se svemu to je zlo. Ona je
mudra i dela obazrivo.
To da je dua povezana i srodna sa
Prvim Uzrokom pokazuje se kroz, u
njeno bie utisnuto stremljenje da obuh
vati zbir svih stvari koje se nalaze u
Boijoj svemoi. Jer, dua nikada nee
pronai m i r i biti potpuno spokojna, sve
dok ne stigne u svet duha i ne bude
posedovala sve to ide uz to. Jedino e
tada dua biti bez udnji, u m i ru i tiini
i potpuno spokoj na.
1 04

O duo, ne postoji nita nesrenije od

tebe. Ti si kao usamljeni putnik koj i je
dospeo u zemlju varvara. Razgovara sa
nj i ma na svom jeziku - ti kuka, ali oni
ne razumeju tvoj jezik i ob raaju ti se na
jezil,u koj i ti ne razume. Kako je tvoje
stanje nesreno, o duo! Kada govori,
nema ni l,oga 1,0 slua. A kada se ali,
nema ni koga ko pokazuje saaljenj e .
Kalwa uteha postoji za nel,oga ko se
otudio od svoje domovine, 1,0 je daleko
od kue i odvojen od svog izvora i
porekla? Istovremeno je zarobljenik svo
jih pouda, tako da ne prepoznaje da
mora u birati plodove svojih greal,a i
zabluda.
Gonjen
je
smrtonosnom
udnjom i grubom poudom za uitkom
i pohotom. Ne polae sebi raune za
sopstveno delanje koje vodi do samo
uni tenja. On pluta po beskonanom
moru, noen neim to na obmanjujui
nain lii na neto to podsea na koris
no vozilo. Izabrao je saputnika I,oji e ga
ostaviti na cedilu. Poverio se nekome ko
ga je odveo u zabludu i prevario. Kako je
alosno kada oveka prevari prijatelj koj i
ga pljaka, saputnil, koj i ga ostavlja na
cedilu.
1 05

Ko gaj i slatke plodove, jee slatke

plodove. Ko gaj i beskorisne plodove,
jee besl,orisne plodove. Plodovi dobrih
dela uvek su u skladu sa korenom iz
koga potiu. Plodovi ravih dela su,
takoe, u skladu sa korenom iz koga su
nastala.
Malo znanja koje sprovodi u delo ima
veu I,orist od mnogo znanja ije ostva
renje ne del ujui proputa.
Neka se 50g smiluje onom ko zna i
dela, ko druge poduava, ko ovu knjigu
ita i razume to je proitao, ko druge
ui da je takode razumeju, ko je posti
gao postavUeni cilj, ko druge ka njemu
vodi i pri tome na pravi nain prenosi, ko
istinu govori i u 50ijoj pomoi sudeluje.

1 06

=m

biblioteka
Eliksir duevne sree
" . . . Koliko dugo traje ovaj svet i od ega
se sastoje njegove slasti?
"" .Jer znaj : ovek nije stvoren ale radi
ili ni za ta, ve je njegova vrednost
visoka i veliko je njegovo dostojanstvo.
Nije on iz venostL ali je za venost pre
dodreden; jeste da je njegovo telo
zemaljsko i da pripada niem svetu, ali
je d u h njegov iz gornjeg sveta i
boanstven je.
" " . 0 0 n aj d u b lje d u b i n e stie ako
padne na nivo stoke, zveri i davola,
postajui rob poude i gneva; dok se na
najviu visinu uzdie kada dosegne nivo
andela i oslobodi se gneva i poude,
tako da te dve stvari postanu njegovi
robovi, a on kralj.
"" .Ali izmedu osobina ivotinja i osobi
na andela, nalazi se provalija kao od naj
du blje dubine, do najvie visine.
"" .Jedna od Boiji h b lagodati je ta to
je oveku poslao sto dvadeset etiri hi
ljade poslanika koji treba da ga naue
receptu za spravljanje eliksira vene

duevne sree i kau mu kako se srce

postavlja u sredite svete borbe i
odstranjuju rda.ve osobine i z kojih potiu
iskvarenost i pom uenost srca, i kalo se
ono odeva dobrim osobinama.
"" . Svrha tog eliksira je da se ovek od
svega to ne valja - a to su sve
nesavrenosti - oisti i oslobodi; i da se
svim to je neophodno - a to su sve
savrenosti - okiti i ukrasi.
" " . Plod ovog eliksira je vena duevna
srea, ije trajanje nema kraja, a istotu
te sree nita ne moe pomutiti.
1 znaj : kao to se eliksiri ne mogu
pronai u pajzu svake domaice, ve
samo u riznicama veli kana i kraljeva,
tako se i elil,sir vene duevne sree ne
moe pronai na svim mestima, ve
samo u riznicama boanske krasote. "
al Gazali
" " .

Knj ige koje e se nai u ovoj b i bliote

ci sadre u se b i taj recept i iz te riznice
su pozajmljene.

Knj iga Mi rdadova, Mikhail Naimy, Bgd. 2005.

Kalila i Dimna ili Panatantra, indijska basna, Ilgd. 2(0)

Do sada objavljeno:

biblioteka BUDILNlK:
Gurdijcv - velika zagonetka, j . G. Bennett, Bgd. 2003.
Scksualnost i duhovni razvoj, j.G.llcnnett, Ilgd. 2004.
Rizik i sloboda, j.G.llennett, Bgd.2005.
Razgovori sa davolom, P D. Uspenski, Bgd. 2003.

bibl ioleka ELIKSIR OUSEVNE SRECE:

o natulnom ivotu, Jakob Bcmc, Bgd 2003.
Opomena dui, Hcrmcs Trismegistos, Bgd 2003.
Eliksir ducvne srce, O samospoznaji
al-Gazal i , Bgd 2003.

Cudan ivot Ivana Osokina, I' D. Uspenski, Bgd. 200 L

Eliksir ducvne sree, O prijateljstvu i bratstvu u Bogu

al-Gazali, Ilgd. 2005

Tarot, I' I)'Uspcnski, Bgd. 2005.

Ko samog scbe poznaje, . , Ibn Antbi, Ilgd, 2005.

Lu kavc ale ncnadma.\nog Nasredina hode

sa komentarima Idrisa Saha, Ilgd. 2002.

Jevandelje savrenog ivota, Bgd, 2005

Poslcdnji dan osudcnika na smrt

Viktor Igo, Bgd. 2002.
,

Casovniar, Gustav Meyrink, Bgd. 2003.

bibl ioteka Mozaik stvarnosti

Hronika Akakora, Karl B rugger, Bgd, 2004,
Teorija o vcnom ivotu, Rodni Kolin, Ilgd, 2004 .

bibl ioteka RUZICNJAK:

bibl ioteka Zmajevo Srce

Carolij a dervikc frule, A,I1, Dornb rach, Bgd, 200 1 .

Sedam princeza, Nizami, Bgd. 2002.

Poruka vode
M . Emoto, Bgd 2003,

Lejla i Madnun, Nizami, Bgd, 2002.

bibl ioteka Life Quality Project

hjna etiri dervia, Amir I1osro, Ilgd. 2005.

Put, Huan Zgolastra, Bgd 2003,

l
KaT3JIOn nau,lIja y ny6J1L!K(l[!ljL!
Ha pO,QIIlI 6I1GJIJ1QTCK<t Cp6llje. bcorpa/t

CIP

1 4 1 .331
1 28
TRISMOOISTOS

Hermes

Opomena dusi / Hermes Trismegistos ;

preveo Neboja Bara. - (2. izd. l. Beograd : Zlatni zmaj. 2003 ( Beograd :
Zuhra). - 85 str. :
vinjete ; I I I str. ; 2 1 cm.
<Bi blioteka Eliksir duevne srece)
Prevod dela: Ermahnung der Seele. - Tira

500.

ISBN 86-83495-1 2-4

C05ISS. SR-ID 1 09796364