Seminarski rad

Predmet: Proizvodni i usluni sistemi

Projektovanje proizvodnog sistema za proizvodnju piva

SADRAJ

1.Uvod

Pivo je alkoholno pie koje se pravi od kvasca, hmelja, jema i vode. Ubraja se u slabija
alkoholna pia, sa 3-13 posto alkohola. Jedno od najstarijih pia koje se koristilo jo u starom
Egiptu. Danas je veoma zastupljeno u celom svetu.
Sa velikim zadovoljstvom predstavljamo nau mini pivaru Ale Piva koja proizvodi pivo
vrhunskog kvaliteta. Pivo je potpuno prirodno, bez dodataka konzervansa, aditiva ili bilo
kojih drugih vetakih supstanci. Na taj nain proizvedeno pivo sadri sve bioloki aktivne
supstance , jer ne prolazi proces konzerviranja kao to je sluaj sa industrijski proizvedenim
pivom. Pravi se po srednjevekovnom zakonu o istoi piva, iskljuivo od slada, hmelja,
kvasca i vode.
Pivo se iskljuivo slui u flaama od 0.5 l. Kuva se po staroj Engleskoj recepturi, na
tradicionalan i prirodan nain od istih sirovina Engleskog porekla. Ovo pivo je zbog svih
ovih svojih prirodnih sastojaka izuzetno zdravo, te veoma povoljno utie na celokupan
ovekov organizam.
Ale je pivo kojem kvasac fermentira pri vioj temperaturi. Pre pojave lagera sva su piva bila
ale. Fermentacija tog piva ne zavrava potpunim pretvaranjem eera u alkohol, tako da su
piva ale gua i malo slaa, ne toliko suva kao lageri. Takoer, ale fermentacija nije tako
"ista" - daje velik broj razliitih nusproizvoda, to aleu daju bitno veu kompleksnost nego
to je to sluaj sa lagerom. Danas je ale tipino pie na severu Evrope, pre svega Belgije,
Francuske i britanskog ostrva. Ree pije nego lager, jer ima teu, kompleksniju aromu.
Zbog svoje tee i kompleksnije arome, ova vrsta piva nije zaivela na naem podruju jer
Srbija nema veliku pivarsku tradiciju. Ba ta injenica naterala nas je da se odluimo na
proizvodnju ovog piva, jer e pravi ljubitelji piva prepoznati kvalitet i unikatni ukus.

2.Karta proizvoda i program proizvodnje

Karta proizvoda se odnosi na jedan proizvod iz celokupnog asortimana. Karta sadri osnovne
podatke o proizvodu kao to su:

Naziv
Oznaka
Namena
Jedinica mere
Struktura materijala

Takoe, karta proizvoda sadri i prostor za skicu ili sliku proizvoda i ostale podatke koji se
odnose na gramau proizvoda, vrstu, od kojih delova je sastavljen, od koliko delova se sastoji,
da li se farba i slicno.
Karta programa proizvodnje
Karta programa proizvodnje sadri podatke koji su vezani za :

Koliinu proizvoda na godinjem nivou,

Masu proizvoda po komadu i masu na godinjem nivou
Vrednost po komadu i vrednost na godinjem nivou.

3.Razrada tehnolokog postupka za odabrani proizvod

Razrada tehnolokog postupka podrazumeva popunjavanje karte za svaku operaciju koja se
vri u tehnolokom procesu.
Karta tehnolokog postupka sadri vreme rada za svaku operaciju.
Vreme rada (Ti) se deli na:
1. Pripremno zavrno vreme (Tpz)
a. Pripremno zavrno osnovno vreme (Tpzo)
b. Pripremno zavrno dodatno vreme (Tpzd)
2. Vreme trajanja operacije (ti)
a. Osnovno vreme operacije (tio)
b. Pomono vreme operacije (tip)
c. Dodatno vreme operacije (tid)

3.1Tehnoloki postupak proizvodnje piva

Tehnoloki proces se sastoji iz
sledeih faza koje moete videti na
dijagramu.
Tehnoloki postupak proizvodnje
piva prikazan je na sledeim
tehnolokim kartama.

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

4. Izbor tipa i varijante toka u proizvodnom sistemu

i
tii(min/kom)

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0.15 0.15 0.72 0.95 0.13 0,15 0,42 0,32 0,36 0,04
Tabela br.1

Koliina predmeta rada: 45. 000qj

Optereenje preseka sistema: Ti = qj x tii min/god
T1= 45. 000 x0.15 = 6750 min/god
T2= 45. 000 x 0,15= 6750 min/god
T3= 45. 000 x 0,72= 32 400 min/god
T4= 45. 000 x 0,95= 42 750 min/god
T5= 45. 000 x 0,13= 5850 min/god
T6= 45. 000 x 0,15= 6750 min/god
T7= 45. 000 x 0,42= 18 900 min/god
T8= 45. 000 x 0,32= 14 400 min/god
T9= 45. 000 x 0,36= 16 200 min/god
T10= 45. 000 x 0,04= 1 800 min/god
Efektivni kapacitet sistema(Ke) : 81. 000 min/god
Ke=

me x ne x Se x n x 60min/god

me =225 (broj radnih dana)

ne =7,5 (broj radnih sati)
Se =1 (broj smena)

n=0,8 (stepen iskorienja)

21

Varijanta toka:
Ti= 152. 550 min/god
Ke= 81. 000 min/god
Ti>Ke
Ti<Ke na veini operacija

Varijanta toka je: 1.2

22

5.Projektovanje strukture sistema

Ritam toka
Ritam toka je odreen vremenskim intervalom, koji deli ulaz/prolaz/izlaz dve uzastopne
jedinice proizvoda u procesu rada proizvodnog sistema koji odraava stabilnost ponavljanja
ciklusa rada i predstavlja osnovu ostvarenja projektovanih efekata u vremenu.

rn=Ke/qj (min/kom)
rn= 81000/45000min/kom
rn=1,8min/kom
Ritam serije
Rs=Ke/In(ser/god)
In=450ser/god
Rs=81000/450min/ser
Rs=18min/ser
Veliina serije
n=qj/In(kom/ser)
n=45000/450kom/ser
n=100kom/ser

23

24

25

26

Proraun broja jedinica tehnolokih sistema

Potreban broj elemenata tehnolokih sistema za izvoenje operacija rada, du odreenog toka
materijala se dobija na osnovu odnosa:
Mi=ti/R
Proraun broja jedinica tehnolokih sistema :
Mi1p = 0,15= 0,083
1,8
p
Mi2 = 0,15= 0,083
1,8
Mi3p = 0,72= 0,4
1,8

Mi4p = 0,95= 0,528

1,8

Mi5p = 0,13= 0,072

1,8

Mi6p = 0,15= 0,083

1,8
Mi7p = 0,42= 0,233
Mi8

1,8
= 0,32= 0,178
1,8

Mi9p = 0,36= 0,2

1,8
Mi10p = 0,04= 0,022
1,8
Usvojen broj jedinica tehnolokih sistema:

Mi1u =1
Mi2u =1
Mi3u =1
Mi4u =1
Mi5u =1
Mi6u =1
Mi7u =1
Mi8u =1
Mi9u =1
Mi10u =1

27

28

29

Proraun broja uesnika u procesima rada

Broj uesnika potreban za izvoenje projekotvanih operacija rada u procesu rada se odreuje
na osnovu odnosa :
Ri=Ti/Ke
Proraun broja uesnika u procesima rada
Ri1p =6750= 0,083
81000
Ri2p = 6750= 0,083
81000
Ri3p =32400= 0,4
81000

Ri4p =42750= 0,528

81000

Ri5p =5850= 0,072

81000

Ri6p =6750= 0,083

81000
p
Ri7 =18900= 0,233
81000

Ri5p =14400= 0,178

81000

Ri6p =16200= 0,2

81000
Ri7p =1800= 0,022
81000

Usvojen broj uesnika u procesima rada

Ri1u= 1
Ri2u= 1
Ri3u= 1
Ri4u= 1
Ri5u= 1
Ri6u= 1
Ri7u= 1
Ri8u= 1
Ri9u= 1
Ri10u= 1

30

31

32

33

34

35

KARTA
POVRINA

Proizvodni sistem:

Povrina [m2]

Tehnoloki sistem
oznaka

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

naziv

Mlin za mlevenje
Posuda za grejanje vode
Posuda za ukomljavanje
Lonac za kuvanje
Gasni gorionik
Bakrena cev za hlaenje
Plastino bure
Alat za pranje flaa
epilica za flae
Maina za postavljanje etiketa

br. jed.

1
1
1
1
1
1
30
1
1
1

osnovna

0,82
0,82
0,82
0,82
0
0
0,7
1,5
0,6
0,6

kf

radnog
mesta

ukupna

10
10
10
10

8,2
8,2
8,2
8,2

8,2
8,2
8,2
8,2

2
8
9
9

1,4
12
5,4
5,4

42
12
5,4
5,4

36

37

38

39

6. Vreme trajanja ciklusa proizvodnje

40

Vreme trajanja ciklusa proizvodnje se rauna:

Tcp = 100t1 ++ t2 + 100t3 + 100t4 + 100t5 + 100t6 + 100t7 + 100t8 + 100t9

+ 100t10 + tmoi
Tcp = 357,15 min/ ser

41

7.Uravnoteenje zaliha
Koliina predmeta rada: 45. 000qj

rn=Ke/qj (min/kom)
rn= 81000/45000min/kom
rn=1,8min/kom
Ke= 81. 000 min/god

Tcu = 1 smena = 7,5h * 60= 450 min

i
tii(min/kom)

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
0.15 0.15 0.72 0.95 0.13 0,15 0,42 0,32 0,36 0,04

Mi=ti/R
Proraun broja jedinica tehnolokih sistema :
Mi1p = 0,15= 0,083
1,8
p
Mi2 = 0,15= 0,083
1,8
Mi3p = 0,72= 0,4
1,8

Mi4p = 0,95= 0,528

1,8

Mi5p = 0,13= 0,072

1,8

Mi6p = 0,15= 0,083

1,8
Mi7p = 0,42= 0,233
Mi8

1,8
= 0,32= 0,178
1,8

Mi9p = 0,36= 0,2

1,8
Mi10p = 0,04= 0,022
1,8
42

Usvojen broj jedinica tehnolokih sistema:

Mi1u =1
Mi2u =1
Mi3u =1
Mi4u =1
Mi5u =1
Mi6u =1
Mi7u =1
Mi8u =1
Mi9u =1
Mi10u =1

43

44

45

46

8.Oblikovanje prostorne strukture sistema i tok materijala

47

48

49

9.Zakljuak

50