,

73
P. fah 895, 11001 ,
T (011) 33-70-083
T (011) 33-70-223,

840-1437666-41

T (011) 3218-595

STUDIJA OPRAVDANOSTI ZA
INDUSTRIJSKU ZONU - "ZONA SKLADITA"
U NEGOTINU

Upravnik Instituta za menadment, tehnologiju i

informatiku u graevinarstvu
Prof.dr. Nikola Klem, dipl. in.

DEKAN GRAEVINSKOG FAKULTETA

Prof.dr. ore Vuksanovi, dipl.gra.in

APRIL 2012.

SADRAJ

1. UVOD ...............................................................

2. INVESTITOR ......................................................

3. TEHNIKO-TEHNOLOKA ANALIZA ..................

18

4. ZATITA IVOTNE SREDINE ..............................

32

5. FINANSIJSKA ANALIZA ......................................

56

6. EKONOMSKA ANALIZA .....................................

70

7. ANALIZA RIZIKA ................................................

76

8. ORGANIZACIONO-KADROVSKA ANALIZA .........

92

9. ZAKLJUAK .......................................................

99

1. UVOD
Naruilac Studije opravdanosti (u daljem tekstu Studija) je Nacionalna agencija za
regionalni razvoj (NARR), Trg Nikole Pi 5/VI, 11000 Beogrd.
Osnovna delatnost Ncionlne gencije z regionlni rzvoj je kreirnje i implementcija
ncionlne politike odrivog regionlnog rzvoj. Svoju ulogu on vri putem predlgnj i
relizcije mer podrke, implementcijom rzvojnih projekt i prunjem podrke
rzvoju prtnerstv. U ndlenosti Ncionlne gencije su priprem, sprovoenje i
evlucij rzvojnih dokument, projekt z unpreenje infrstrukture, rzvoj
privrednih drutv i preduzetnitv, kreditcij i koordincij regionlnih gencij i
meunrodn i meuregionln srdnj. Ciljevi rada Ncionlne gencije usmereni su n
ostvrivnje privrednog rst, zpoljvnje, rzvoj moderne infrstrukture, stvrnje i
jnje prtnerstv, sve zrd rvnomernog regionlnog rzvoj. Ncionln gencij
z regionlni rzvoj svoje ktivnosti i progrme obvlj kroz tri prvc delovnj:

uprvljnje infrstrukturnim projektim,

podrk rzvoju privrednih drutv i preduzetnitv i
uestvuje u izrdi prvnih kt i rzvojnih dokument i izgrdnji institucionlne
infrstrukture z relizciju politike regionlnog rzvoj

Autor Studije opravdanosti je Graevinski fakultet Univerziteta U Beogradu, ul. Bulevr

krlj Aleksndr br. 73., Beogrd.
Fkultet je visokokolsk jedinic s svojstvom prvnog lic u sstvu Univerzitet u
Beogrdu. Fkultet orgnizuje i izvodi kdemske i strukovne studije i rzvij nuni i
struni rd u oblsti grevinrstv i geodezije. Pored deltnosti koji se odnose na
obrazovanje Fakultet je ovlen d smostlno ili u srdnji s drugim nunim i
strunim orgnizcijm iz oblsti grevinrstv i geodezije, obvlj izmeu ostalog,
razliita vetaenja, konsultantske usluge, tehnika ispitivanja i analize.
Cilj izrade Studije je dokazivanje opravdanosti investicije u Industrijsku zonu "Zona
skladita" u Negotinu sa prostorne, ekoloke, drutvene, finansijske, trine i ekonomske
take gledita.
Zadatak za izradu Studije opravdanosti je definisam Ugovorom koji su potpisali
Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR) kao naruilac izrade Studije i Graevinski
fakultet kao izvrilac izrade Studije u Beogradu 22. decembra 2011 godine.
Metodologija izrade Studije je, u pogledu sadraja, definisana Pravilnikom o sadrini,
obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju
objekata. Metodologija prorauna u okviru finansijske i ekonomske analize je definisana
dokumentom GUIDE TO COST BENEFIT ANALYSIS OF INVESTMENT PROJECTS izdatom
od strane EUROPEAN COMMISION 2008. godine.
3

Osnovna dokumentacija za izradu Studije:

Zakoni i pravilnici:
Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije
opravdanosti za izgradnju objekata.
Zakon o planiranju i izgradnji
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu
GUIDE TO COST BENEFIT ANALYSIS OF INVESTMENT PROJECTS izdat od strane
EUROPEAN COMMISION
Tehnika dokumentacija:
Idejni projekat proirenja industrijske zone
Planska dokumentacija:
Prostorni plan optine Negotin
Plan generalne regulacije za naselje Negotin
Postupak definisanja i vrednovanja kljunih pokazatelja Studije je u potpunosti u skladu sa
navedenim dokumentima.
Prethodna studija opravdanosti nije raena.
Cilj investiranja je izvoenje radova na infrastrukturi ime se stvaraju uslovi za razvoj
industrijske zone. Industrijska zona imae znaajan uticaj na ekonomski razvoj Optine
Negotin. Oekuje se povoljan uticaj na odrivi privredni razvoj, poboljanje standarda
stanovnitva, smanjenje siromatva, poveanje zaposlenosti stanovnitva i drugo.
Izgraena i potpuno ureena industrijska zona znaajno doprinosi pribliavanju Optine
evropskim standardima. Investitori izsusednih zemalja imae obezbeene uslove za razvoj
svojih poslova sa obe strane granice tako da e realizacija ovog projekta uticati na
intenziviranje prekogranine saradnje.
Realizacija projekta omoguie:
zapoljavanje u toku izvoenja radova na infrastrukturi,
zapoljavanje u okviru same Zone,
poveanje izvoza i
privlaenje dodatnih investicija.
U pogledu predmeta posla cilj projekta je da se, za potrebe Zone Skladita, uradi:
Izgradnja saobraajnica,
Izgradnja vodovodne mree,
Izgradnja fekalne kanalizacije,
Izgradnja kine kanalizacije,
Izgradnja elktroinstalacija,
Izgradnja telefonske mree.
4

2. INVESTITOR
U ovom delu Studije obraeni su:

Drutveno-ekonomski kontekst optine Negotin

Iskustva investitora u pogledu realizacije projekata
Izvori finansiranja

2.1 DRUTVENO EKONOMSKI KONTEKST OPTINE NEGOTIN

2.1.1 Opti podaci
Osnovni podaci o optini Negotin prikazani su u tabeli 2.1
Povrin (km)
Broj stnovnik
Broj stnovik n 1 km2
Proseno godinje smnjenje broj stnovnik
n 1000 stnovnik (1991-2002 )
Broj nselj
Prosen veliin nselj, km
Broj ktstrskih optin
Broj registrovnih mesnih zjednic
Broj mesnih kncelrij
Ndmorsk visin
Geogrfsk duin
Geogrfsk irin
Poljoprivredno zemljite(km2)
Uk.nc.dohodk (2003)
Nc. dohodk po gl.stnovn.
umsk povrin

1.089
Ukupno: 57.990. U zemlji: 43.418
40 (39,87)
13,1%
39
27,9
42
39
38
35 1.135 m
40 00' 00" - 44 30' 00"
22 15' 00" - 22 30' 00"
704,45o (64,6%)
3.052.633.000,oo dinr
79.200,61 dinr
27.454 h

Tabela 2.1 - Osnovni podaci

Najzanaajniji saobraajni tokovi:

elezniki sobrj: Ni Zjer Prhovo pristnite - 42 km

Reni sobrj: Dunv od u Sltinske reke do u Timok - 31 km
Drumski sobrj: Mgistrlni putevi M24 i M25 uk.duine 89 km
Reke: Dunv, Timok, Sikolsk Jsenik, Zmn i Sltinsk rek

Kulturno istorijski spomenici u Negotinu: Crkv Svete Bogorodice, Nov crkv Hrm
Sv.Trojice, Zgrd Muzej Krjin, Zgrd Pedgoke kdemije, zgrd Dom z decu i
omldinu Stnko Punovi, zgrd JNA, Str grdsk ku u ulici Dobrile Rdosvljevi,
Hjduk Veljkov brutn, Ku Stevn Mokrnjc, Ku s rkdm Konk Knez
Todoret,Zgrd negotinske gimnzije (166 god.) i O."Vuk Krdi"

Kulturno istorijski spomenici vn grd Negotin: Mnstir Bukovo, Mnstir Vrtn

Mnstir Korogl, okinske vodenice, tubike pivnice, Kompleks strih esm u centru
sel Vidorvc, Ku s jzlukom u selu Brestovc, Stro groblje u selu Rogljevu, Stro
groblje u selu Rjc, Ku prvoborc Momil Rnkovi u selu Rjc.
Prostorne kulturno-istorijske celine: Stro grdsko jezgro Negotin, Rjke pivnice,
Rogljevke pivnice, Smedovke pivnice.
Lovit: Negotinsk Krjin, Deli Jovn, Alij, Vrtn.
Arheolok nlzit : Vrelo rkmen
Geomorfoloki spomenici prirode: knjon reke Vrtne s tri prerst, Prerst u knjonu
reke Zmne.
2.1.2 Geogrfski poloj i veliin optine
Optin Negotin zhvt severoistoni deo ne zemlje i prostire se n tromei SCG, NR
Bugrske i SR Rumunije. Okruen je drvnom grnicom u duini od 76, 5km, i to prem
NR Bugrskoj u duini od 41 km i prem SR Rumuniji 35,5 km. Suvozemn grnic iznosi
31 km, voden 45,5 km. Povezn je putevim, eleznicom i renim sobrjem.
N teritoriji optine Negotin im 39 nselj od eg 38 sel i grd Negotin. Prem popisu
iz 2002. godine optin im ukupno 57.990 stnovnik, tj. 43418 stnovnik koji su u
zemlji due od godinu dn. U selim ivi 38.070 stnovnik, od tog 25.660 bez
stnovnik u inostrnstvu, u grdu 19.920, tj. 17.758 (u zemlji due od godinu dn).
Optin Negotin im veliki broj privremeno zposlenih rdnik u inostrnstvu odnosno
14.572 stnovnik prem popisu iz 2002.godine.
Optin se prostire n povrini od 1.089 km, zuzim 5.mesto u Republici Srbiji i zhvt
1,9% povrine Republike. Podruje optine Negotin s 40 (odnosno 39,87) stnovnik n 1
km2, spd u retko nseljeno podruje.
Optin Negotin nlzi se u zoni umereno kontinentlne klime. Srednj godinj
tempertur iznosi oko 11 stepeni S, njtopliji mesec je juli s oko 23S njhldniji je
jnur s -1S srednje temperture. Izuzetno su izren kolebnj u temperturi tj.
izrene su velike temperturne rzlike ko odlik kontinentlne klime. Pluviomterijski
reim ovog podruj pripd podunvskom tipu, kog krkteriu mksimumi pdvin u
junu, obilje u oktobru i minimum tokom zime. Prosene godinje pdvine iznose 637,8
mm.
Ukupn povrin poljoprivrednog zemljit u optini Negotin iznosi 70.455 hektr (od
tog 60.569 pripd individulnom sektoru) od eg su 39.565 h ornice i bte, 1.172
h vonjci, 3.675 h vinogrdi, 14.159 h livde, 11.792 h pnjci i 82 h ribnjci, trstici
i bre. umske povrine obuhvtju 27.454 h.
6

Postojei prirodni potencijli zemljite, geogrfski poloj, kontinentln klim, otvrju

relne mogunosti z brz i dinminiji rzvoj rtrske, storske i vinogrdrsko-vorske
proizvodnje u nrednom periodu.
2.1.3 Prirodni potencijli
Optin Negotin rspole brojnim prirodnim potencijlim koji, n lost, nisu dovoljno
iskorieni. Ko njznjniji, koji uz vei stepen ngovnosti, mogu d obezbede
budui rzvoj optine, izdvjju se poljoprivredno zemljite, umske povrine, lovit i
brojne prirodne vrednosti i retkosti pogodne z rzvoj turizm.
Poljoprivredne povrine zhvtju 70.445 h, od eg su 59.887 h obrdive povrine.
Njvei deo poljoprivrednog zemljit tj. 60.569 h je u individulnom sektoru. Obzirom
d je ukupn broj seoskog dominstv u optini 10.533, ond n jedno poljoprivredno
dominstvo dolzi 5,7 h obrdive povrine, to je povoljnije od republikog prosek 3,2
h, li nedovoljno z intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju i primenu svremene
mehnihcije i tehnologije.
Znj poljoprivrednog zemljit ko prirodnog potencijl, predstvlj komprtivnu
prednost optine Negotin i zvisie od unpreenj rtrstv, povrtrstv, vinogrdrstv
i vorstv ko i intenzivnije storske proizvodnje.
Povrin pod umm u optini iznosi 27.454 h. Poseen drvn ms, prem sttistici z
2002.godinu, iznosi: 16.315 m3 lir i 254 m3 etinr. Optin Negotin im 4 lovit:
Negotinsk Krjin, Deli Jovn, Alij i Vrtn u kojim se gji krupn i sitn
divlj i to: mufloni, jelen loptr, jelen evropski, divokoz, srn, divlj svinj, fzn, zec i
jrebic.
U nrednom periodu treb posvetiti veu pnju ztiti, podiznju, snciji i uzgoju um,
kontrolisnoj sei i povenju brojnosti i rznovrsnosti divlji.
Optin Negotin je bogt lekovitim biljem i umskim plodovim. Skupljnje, gjenje i
prerd lekovitog bilj i umskih plodov je rzvojn mogunost optine koju treb u
veoj meri ktivirti.
Hidrogrfsku krtu optine Negotin ine sledee reke: Dunv (u duini od 31 km), Timok,
Sikolsk rek, Jsenik rek, Sltinsk rek i Zmn.
Hidroenergetski potencijl Dunv je iskorien izgrdnjom HE erdp II kod Kusjk.
Ov hidroelektrn godinje proizvede preko milijrdupetstotinmilion kilovt sti
elektrine energije(130-140 milion meseno). Prevodnic n brni je izgren po
svetskim stndrdim i osposobljen z prevoenje reno-morskih brodov. Dunv ko
meunrodni plovni put predstvlj znjni privredni potencijl i nsu z rzvoj celog
krj.

Podruje optine Negotin je bogto brojnim prirodnim vrednostim i potencijlim z

rzvoj i ktivirnje rznih vidov turizm. To je ns koju treb obvezno iskoristiti u
nrednom periodu.
2.1.4 Stnovnitvo
Stnovnitvo im znjnu ulogu u ekonomskom rzvoju jer se pojvljuje s jedne strne
ko proizvo (rdno sposobno) s druge strne ko potro.
N teritoriji od 1.089 km2 ivi 43.418 stnovnik (ili 57.990 s stnovnicim koji su due
od 1 godine u inostrnstvu) odnosno 40 stnovnik (tnije 39,87) n 1 km2, to optinu
Negotin svrstv u retko nseljeno podruje.
Osnovni podaci o broju stanovnika u poreenju sa irom teritorijom Borskog okruga i
itave Srbije prikazani su u tabelama 2.2 i 2.3.
Broj
stnovnik
1991.

Porst ili pd stnivnitv

2002.

Ukupno

Proseno
godinje

50.139
43.418
-6.721
-611
Optin Negotin
163.229
146.551
-16.678
-1.516
Borski okrug
7.581.437
7.498.001
-83.436
-7.585
Republik Srbij
Izvor: Optine u Srbiji, 2003., RZS
Tabela 2.2 - Osnovni podaci o broju stanovnika

Proseno
godinje n
1000
stnovnik
-13,1
-9,8
-1,0

Godina
1971.

1981.

1991.

63.600
63.900
59.500
Optin Negotin
175.900
180.300
178.700
Borski okrug
8.466.000
9.332.000
9.792.000
Republik Srbij
Izvor: Optine u Srbiji, 2003., RZS
Tabela 2.3 - Broj stanovnika u proteklim dekadama

2002.

43.300
146.100
7.504.000

Sttistik pokzuje d je u periodu 1991-2002godin, zbeleen pd broj stnovnik u

optini Negotin z 13,1% dok je z Borski okrug 10% republiki prosek je 9,8%. O
negtivnom kretnju stnovnitv govori i podtk d je 1971.godine bilo 63.600
stnovnik 2002.godine 43.300 stnovnik.
Kretnje stnovnitv n podruju optine Negotin pored psolutnog smnjenj broj
stnovnik, krkterie sledee: nizk ntlitet, povenje stope mortlitet i migrcije
(odlzk u inostrnstvo i u grd).

Broj grdskog stnovnitv pokzuje tendenciju rst tko d prem popisu iz 2002.
godine, Negotin im 19.920 odnosno 17.758 stnovnik (u zemlji).
Prvi rezultati poslednjeg popisa iz 2011. godine pokazuju slian trend u smanjenju broja
stanovnika i prikazani su u tabeli 2.4.
Teritorija

Broj stanovnika
Porast ili
pad
2002.
Prvi rezultati
Popisa 2011 stanivnitva

Optina Negotin
43.418
36.879
-6.539
Borski okrug
146.551
123.848
-22.703
Republika Srbija
7.498.001 7.120.666 -377.335
Tabela 2.4 - Rezultati popisa iz 2011. godine
Stop prirodnog prirtj, prem popisu iz 2002.godine je -7,5 z optinu Negotin, dok z
Borski okrug -4,8 Republiku Srbiju 3,3. Negtivn stop prirodnog prirtj u duem
vremenskom periodu ukzuje n problem depopulcije. Situcij je tkv d se n ovom
podruju morju preduzeti odgovrjue mere i kcije.
Osnovni podaci o prirataju stanovnitva prikazani su u tabeli 2.5.
ivoroeni
Broj

Na 1000
stanovnika
10,2

Umrli
Broj

Na 1000
stanovnika
17,7

Prirodni prirataj
Broj

440
766
-326
Optin Negotin
1.488
10,2
2,193
15,0
-7,05
Borski okrug
78.101
10,4 102.785
13,7 -24.684
Republik Srbij
Izvor: Optine u Srbiji, 2003., RZS
Tabela 2.5 - Osnovni podaci o prirataju stanovnitva

Na 1000
stanovnika
-7,5
-4,8
-3,3

Optin Negotin je krkteristin i po velikom broju stnovnik koj su n privremenom

rdu (14.572 lic) u inostrnstvu i koji predstvljju uslovno potencijlne investitore z
odreene projekte li i ogrnivjui fktor zbog demogrfskog prnjenj prostor.
Kretnj osnovnih ktegorij stnovnitv prem strosnoj strukturi pokzuju d je udeo
stnovnitv strog 60 i vie godin u ukupnom stnovnitvu 30,62% i d je udeo rdno
sposobnog u ukupnom stnovnitvu 56,96% to govori d optinu Negotin zhvt proces
demogrfskog strenj.

Rdno sposobno stnovnitvo, po popisu 2002.godine prikazano je u tabeli 2.6.

Udeo radno
sposobnog u
ukupnom %

27.729
13.084
11.645
8.792
43.418
Optin Negotin
91.845
48.226
43.619
33.349
146.551
Borski okrug
7.498.001
4.796.697
2.494.719
2.301.978
1.809.317
Republik Srbij
Izvor: Optine u Srbiji, 2003., RZS
Tabela 2.6 - Rdno sposobno stnovnitvo

Udeo stanovnika
starog 60+ u
ukupnom %

ensko stanovnitvo
(15-49)

en.15-59 g

Broj

mu.15-64 g

Broj

Ukupno

Broj svega

Rdno sposobno
stnovnitvo

30,62

56.96

24,13

62,67

22,46

63,97

Prem ncionlnoj ili etnikoj pripdnosti, veinu stnovnitv ine Srbi 38.263
stnovnik, Vlsi 3.000 stnovnik, Rumuni 269 stnovnik, Romi 246 stnovnik,
Jugosloveni 106 lic, Crnogorci 91 stnovnik i drugi.

Ukarijinci

Hrvati

Ostalo

47

999

Rumuni
269

Romi
246

Slovenci

Nemci
5

Muslimani
22

Rusi

Makedonci
68

Maari

Vlasi
3.000

13

BUgari

Bonjaci
4

47

Albanci
30

Crnogorci
91

Jugosloveni

Srbi
38.263

106

Optina Negotin
43.418

Podaci o stnovnitvu prem ncionlnoj ili etnikoj pripdnosti, po popisu 2002.godine,

prikazano je u tabeli 2.7.

Izvor: Optine u Srbiji, 2003., RZS

Tabela 2.7 - Podaci o stnovnitvu prem ncionlnoj ili etnikoj pripdnosti
U optini Negotin registrovno je 3.430 nezposlenih lic (stnje 31. 01. 2005.godine) s
tim to se ovj broj stlno povev.
Broj nezposlenih (stnje 31. 01. 2005.godine) prikazan je u tabeli 2.8.
Optina
ukupno

Kvalifikaciona struktura
VKV
SSS
V
VSS

NKA

PK

KV

MAGISTRI

3.430

1366

286

515

52

969

175

66

1.856

748

174

187

595

108

38

Izvor: Ncionln slub z zpoljvnje Filijl Bor i Zjer

Tabela 2.8 - Broj nezposlenih

10

Prem sttistikim podcim, u optini Negotin je zposleno 8.797 rdnik (stnje 30. 09.
2004.godine), od tog u privredi 3.383 rdnik, vnprivredi 2.054 rdnik, poslodvc
1.006 i zposlenih u oblsti privtnog preduzetnitv 2.354 rdnik.
U strukturi ktivnog stnovnitv od 16.295 stnovnik njvee uee im poljoprivred
6.862 stnovnik, prerivk industrij 1.857 stnovnik, trgovin 1.632 stnovnik,
zdrvstveni i socijlni rdnici 786 lic, sobrj i veze 755 lic i druge deltnosti.
Intenzivn migrcij,negtivn stop prirodnog prirtj i strenje stnovnitv
predstvljju ogrnivjui fktor rzvoj i zbog tog u nrednom periodu treb kcent
rzvoj stviti u funkciju revnj ovih problem. To podrzumev ktivnu populcionu
politiku i rzvojne progrme kojim bi se ktivirl kritin ms rdne snge.
2.1.5 Nacionalni dohodak i prosene zarade
U tabelama 2.9 i 2.10 priloeni su podaci o nacionalnom dohotku iz 2005. godine.
Nacionalni dohodak po glavi
stanovnika izraen u RSD

2005.

Republika Srbija

123.473

Optina

75.445

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Tabela 2.9 - Nacionalni dohodak Srbija/Negotin
Udeo
poljoprivrede

Udeo
ribarstva

Udeo
rudarstva

Udeo
trgovine na
veliko i malo

Godina

Udeo
saobraaja,
skladistenja i
veze

Udeo
drugih
sektora

u % u nacionalnom dohotku

2005.

RS

Optina

RS

Optina

RS

Optina

RS

Optina

RS

Optina

RS

Optina

16,98

64,63

0,04

4,95

0,05

24,70

13,67

10,42

8,81

42,91

12,84

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Tabela 2.10 - Struktura nacionalnog dodhotka Srbija/Negotin
Od 2006. godine Republiki zavod za statistiku ne objavljuje vie podatke o nacionalnom
dohotku po optinama i regionima (radi se samo na nacionalnom nivou kao godinji I
kvartalni nacionalni rauni).
U tabeli 2.11 prikazani su podaci o prosenim zaradama bez poreza i doprinosa po jednom
zaposlenom, za period januardecembar.

11

Teritorija

2011

2010

2009

2008

2007

2006

R.Srbija

37.976

34.142

31.734

32.746

27.759

21.707

Borska oblast

38.992

32.809

29.340

29.905

26.487

18.250

Optina Negotin

32.548

29.674

27.011

27.670

22.989

15.849

Tabela 2.11 - Prosene zarade bez poreza i doprinosa

U decembru 2011. godine, prosena zarada bez poreza i doprinosa u R.Srbiji iznosila je
43.887 RSD, u Borskoj oblasti 43.515 RSD a u optini Negotin 37.498 RSD.
Porez na zarade je 12% a porez na dohodak je 20%.

2.2 ISKUSTVA INVESTITORA U POGLEDU REALIZACIJE PROJEKATA

Investitor projekta je Optina Negotin, Trg Stevana Mokranjca 1, Negotin.
Osnovna delatnost i predmet poslovanja Optie Negotin su poslovi lokalne samouprave.
Iskustva sa drugih projekata koje je optina Negotin realizovala u proteklom periodu
posluie kao osnov da se proceni sposobnost investitora da realizuje projekat proirenja
industrijske zone "Zona skladita".
2.2.1 Realizovani projekti
Projekti koji su realizovani donatorskim sredstvima Evropske unije
Optina Negotin je koristila donacije u toku 2001. u okviru programa Gradovi za
demokratiju 50 gradova 50 ulica - pri emu je izvrena rekonstrukcija ul. 12. septembar
(ukupne vrednosti oko 5.198.000,00 dinara), kole za demokratiju zavrena je zgrada
osnovne kole u selu Radujevcu (ukupne vrednosti 100.000 maraka) i Energija za
demokratiju pri emu su distribuirani energenti za javne ustanove i institucije (kole, vrti,
bolnica i dr).
Agencija za energetsku efikasnost Srbije je iz donatorskih sredstava realizovala je projekat
Unapreenje energetske efikasnosti u javnim zgradama u Poljoprivrednoj koli Rajko
Bosni, Bukovo, kroz nabavku novog kotla i poboljanje sistema grejanja.
Program podrke optinama Istone Srbije (PPOIS) je realizovan iz sredstava Evropske
agencije za rekonstrukciju, od septembra 2004. godine do kraja 2006. godine. Optina
Negotin je realizovala iz ovog programa 4 projekta ukupne vrednosti 1.008.534 i to:
1. U oblasti infrastrukture realizovan je projekat Izgradnja kanalizacione mree u
gradu Negotin, ukupne vrednosti 791.700 (sopstveni doprinos u novcu 182.125
i drugo nenovano uee 15.800). Izgraena je primarna kanalizaciona mrea u
12

duini od 4.750m u dvanaest ulica, izgraeno je 154 revizionih ahti, prikljueno

oko 2.000 korisnika na glavni kolektor fekalne kanalizacije i iskljuene su postojee
septike jame za 2.000 korisnika.
Uraeno je asfaltiranje deset saobraajnica u punoj irini ukupne duine 1.485m,
ime su reeni problemi oteene kolovozne konstrukcije na najugroenijim
deonicama.
Nakon sprovedenog postupka javne nabavke kupljena je hidro-mainska oprema
koja se sastoji od dve kanalizacione pumpe marke Flygt, uvoz iz vedske,
nabavljena je potrebna elektro oprema, i sa tom nabavljenom opremom izvrena
je sanacija relejne pumpne stanice na istonom kolektoru u uluci Stanoja Glavaa.
2. U oblasti razvoja institucija realizovan je projekat Optinski usluni centar i
servisno orijentisana elektronska uprava, ukupne vrednosti 115.981, pri emu je
Optina imala sopstveni doprinos u novcu 11.598 i drugi doprinos 17.397. U
okviru ovog projekta Optina je izvrila dogradnju objekta kako bi isti bio u funkciji
elektronske uprave. Uraen je projekat za raunarsku mreu i uraena je mrea
po projektu u zgradi optine Negotin, nabavljena je hardver oprema (raunari i
raunarska oprema), nabavljen je licencirani softver, izvrena je obuka za rad na
raunaru za 92 radnika, uraena je standardizacija dokumenata u Optinskoj
upravi optine Negotin, realizovano je dizajniranje i auriranje veb portala optine
Negotin, izvrena rekonstrukcija i dogradnja optinskog uslunog centra (OUC) i
nabavljena oprema i nametaj i sveano je otvoren Optinski usluni centar
07.09.2006. godine.
3. U oblasti lokalnog ekonomskog razvoja realizovan je projekat: Unapreenje rada
Udruenja pelara u Negotinu, ukupne vrednosti 47.503 uz sopstveno novano
uee 4.750 i drugi doprinos od 7.126. U okviru projekta opremljena je
kancelarija Udruenja za rad (odabran kancelarijski prostor i zakupljen isti,
nabavljen kompjuterska i telekomunikaciona oprema, nabavljen kancelarijski
nametaj i materijal), nabavljena struna literatura za lanove udruenja, odrano
vie strunih predavanja i seminara iz oblasti pelarstva, izraen prigodan
promotivni materijal, organizovan Sajam meda i vina 11.05.2006. godine i
nabavljena je sledea potrebna oprema za pelarstvo: meaona za med, pumpa za
med, filter za med, cevi za povezivanje, sud za prijem meda 500kg, radijalna
centrifuga 42 rama LR, topionik 12 rama Cr, pelarska vaga 150 kg, runa kolica,
paletar i komora za dekristalizaciju 3m3 .
4. U oblasti lokalnog ekonomskog razvoja realizovan je projekat: Uspostavljanje i
promocija Udruenja za razvoj ruralnog turizma ukupne vrednosti 53.350 uz
sopstveni doprinos u novcu od 10.867 i drugi doprinos u iznosu 2.471. U okviru
ovog projekta opremljena je kancelarija Udruenja za rad (odabran kancelarijski
prostor i zakupljen isti, nabavljena kompjuterska i telekomunikaciona oprema,
13

nabavljen kancelarijski nametaj i materijal), formirana optinska Komisija za

kategorizaciju soba i izvrena je kategorizacija soba u selima, uraen je Program
razvoja seoskog turizma u optini Negotin, uraeno je dosta promotivnog
materijala u vidu flajera, kataloga pivnica, turistikih karti, banera, fascikli,
razglednica, kesa, balona, kapa i majci. Nastupilo se na tri meunarodna sajma
turizma, na dva sajma u Beogradu i na sajmu turizma u Novom Sadu, odrano vie
seminara na temu razvoja turizma, edukacija tri lokalna turistika vodia i
podeljeni sertifikati i uraen veb sajt.
Projekat Centar za informisanje implementiran je u toku 2006 godine, finansiran od
strane Evropske komisije u okviru programa Exchange. Donatorska sredstva su u iznosu
od 34 850, ukupna vrednost projekta je 38.850 a uee optine Negotin iznosilo je
4.000. Projekat se odnosio na formiranje Centra za informisanje radi uvoenja
efikasnijeg upravljanja lokalnom samoupravom i poboljanje kvaliteta ponuenih usluga
stanovnicima optine Negotin. Kasnije je u sklopu Centra za informisanje poela sa radom
Turistika organizacija optine Negotin.
Projekat "Improvement of the human environment through the construction and
maintenance of park-forest Cvecara - step closer to Europe" - Unapreenje ivotne
sredine kroz izgradnju i odravanje park ume Cveara - korak blie Evropi. Ovaj projekat
realizovan je u okviru Susedskog programa Srbija Rumunija, kao CBC projekat
prekogranine saradnje optine Negotin i optine Turnu Severin. Projekat je ukupne
vrednosti 274.080. Ukupan iznos donacije iznosi 244.980. Kako su ova sredstva bila
planirana samo za jedan deo radova na park, Optina Negotin dovrie sve ostale
neophodne radove u toku ove godine. Realizacija ovog projekta tekla je u periodu 20072008. godine, ali zbog nedostatka sredstava i pozicija u budetu nedostajui radovi su
izvedeni u toku 2010 godine.
U oviru programa prekogranine saradnje u optini Negotin sproveden je projekat
"Primary selection and the recycling important step in the environmental selection" Primarna selekcija i reciklaa, vaan korak u ouvanju ivotne sredine. Projekat je
implementiran u toku 2008 i 2009. godine na teritoriji optine Negotin i optine Novo Selo
u Bugarskoj. Ukupan iznos donacije je 174.000 i odnosi se na unapreenje primarne
selekcije otpada, nabavku potrebne opreme za obe optine (kante, kontejneri, edukacija
razliitih uzrasta stanovnika kao i prerada prikupljenog otpada). Projekat je zavren u
februaru 2009. godine. S obzirom da su se projektne aktivnosti pokazale kao primer dobre
prakse, konkurisalo se za nastavak istog u prethodnom pozivu takoe sa optinom Novo
Selo. Oekuje se nastavak ovog projekta koji e znaajno unaprediti proces primarne
selekcije u ova dva pogranina grada.
U novembru 2010. godine u Negotinu je sveano otvoren novoizgraeni objekat za
socijalno stanovanje u zatienim uslovima. Objekat sa 20 stanova namenjen je
stambenom i socijalnom zbrinjavanju najugroenijih izbeglica, interno raseljenih lica i
14

lokalnog stanovnitva optine Negotin. Objekat je izgraen sredstvima Evropske Unije, u

okviru programa IPA 2007, a realizovali su ga UNHCR i Hausing Centar u saradnji sa
Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije.
Realizovani projekti iz domaih izvora finansiranja
Optina Negotin je iz sredstava NIP-a za 2006. godinu realizovala projekat Rekonstrukcija
krova i prostorija Narodne biblioteke u Negotinu, u iznosu od 908.000,00 dinara.
U Slubenom glasniku RS, br.71/2007 objavljena je Odluka o rasporedu sredstava za
realizaciju projekata NIP utvrenih Zakonom o budetu za 2007. godinu. Za optinu
Negotin opredeljeni su projekti: Formiranje industrijskih zona i parkova ukupne vrednosti
1.879.348,00 dinara i Izgradnja i sanacija lokalnih puteva ukupne vrednosti 53.662.000,00
dinara. Sredstvima u iznosu od 1.879.348,00 dinara finansirana je izrada projektnotehnike dokumentacije za izgradnju industrijske zone u Negotinu. Finansiranje
navedenog projekta je odobreno zahvaljujui Ministarstvu ekonomije i regionalnog
razvoja. U tom smislu uraen je Glavni Projekat za izgradnju prve faze infrastrukture u
okviru regionalnog plana Zone Skladita u Negotinu.
Za NIP 2008. godine, Optina Negotin je pripremila 69 projekata ukupne vrednosti
6.243.004.229,94 dinara a za finansiranje su odobreni sledei projekti: Industrijska zona u
Negotinu, Nastavak izgradnje kanalizacije u gradu - 36.000.000,00 dinara, Vodovod u
Radujevcu 16.800.000,00 dinara, Lokalni putevi 4.000.000,00 dinara.
Projekti Industrijska zona u Negotinu - Izvoenje radova na vodovodu i kanalizaciji u
industrijskom parku u Negotinu, Nastavak izgradnje kanalizacije u gradu i Vodovod u
Radujevcu realizovani su posredstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja kao
investitora.
Od aprila 2010. godine poslove upravljanja projektima NIP koji su u nadlenosti MERR
obavljala je Nacionalna agencija za regionalni razvoj.
Iz sredstava Nacionalnog investicionog plana za 2010. godinu realizovani su projekti:
Radovi na izgradnji dela saobraajnice u industrijskom parku - 1.653.052 dinara (investitor
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja) i Izgradnja fiskulturne sale u OBranko
Radievi, Negotin - 23.000.000,00 dinara (investitor Ministarstvo prosvete).
U toku 2011. godine iz sredstava Nacionalnog investicionog plana finansirana je izgradnja
fiskulturne sale sa toplom vezom u O Branko Radievi u Negotinu i zavretak izgradnje
Glavnog dovoda pijae vode - glavni cevovod od IHP Prahova u Prahovu do naselja
Radujevac za vodosnabdevanje sela Radujevca.
Investicioni projekti koji su odobreni u skladu sa Zakonom o podsticanju graevinske
industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize i realizovani u 2011. godini
(ukupno 115.000.000,00 dinara):
15

1. Sanacija rehabilitacija (lokalnih) puteva na teritoriji optine Negotin

(vrednost: 57.135.852,00 dinara, budet optine Negotin: 5.713.585,20
dinara)
2. Nastavak izgradnje mree fekalne kanalizacije u Negotinu
(vrednost: 39.152.000,00 dinara, budet optine Negotin: 3.915.200,00 dinara)
3. Rekonstrukcija kinog atmosferskog kanala u ulicama 12. septembar, Marinko
Blagojevi i uuk Stane
(vrednost: 18.712.148,54 dinara, budet optine Negotin: 1.871.214,85 dinara)
2.2.2 Zakljuak
Imajui u vidu iskustva investitora na ve realizovanim projektima, moe se uoiti da je
Optina Negotin ve imala pozitivna iskustva sa projektima sline investicione vrednosti i
slinog obima sopstvenog uea u finansiranju. Takoe, obim sopstevnog finansiranja je
manji od ostvarenih suficita u poslovanju (o emu e biti detaljnije rei u posebnom
poglavlju), pa ni sa te strane ne postoje smetenje za realizaciju projekta.
Izvoenje graevinskih radova na infrastrukturi je predmet posla sa kojim je Optina
Negotin ve imala pozitivna iskustva, odnosno realizovane projekte.
Na osnove analize projekata koji su realizovani u prethodnom periodu, moe se
zakljuiti da investitor - Optina Negotin, poseduje potrebna iskustva i ostvarene
rezultate na osnovu kojih je realno pretpostaviti da e i projekat proirenja industrijske
zone "Zona skladita" biti uspeno realizovan.

2.3 IZVORI FINANSIRANJA

Prema podacima dobijenim od investitora finansiranje projekta e se obaviti
kombinovanjem vie izvora finansiranja, i to:
1. IPA progrm Prekogrnine srdnje Rumunij - Republik Srbij
Osnovni izvor finansiranja predstavljae grant koji se dobija iz IPA programa
Prekogranine saradnje sa Rumunijom.
Finnsirn je od strne EU kroz Instrumente z predpristupnu pomo (IPA),
prekogrnin komponent i sufinnsirn od strne prtnerskih drv Progrm:
Rumunij i Republik Srbij. Progrm im z cilj povenje opte konkurentnosti
privrede u grninoj oblsti i poboljnje kvlitet ivot zjednic u oblsti.
Postoje nekoliko prioritetnih os. Prioritetn "os 1" je Ekonomski i drutveni
rzvoj. U okviru ovog prioritet mogue je konkurisanje s projektim vrednosti do
2.000.000 s tim to se od tog iznos priznju trokovi do 70% z finnsirnje
investicionih rdov, to iznosi 1.400.000,00.
16

2. Sopstvena sredstva
Preostali deo finansijskih sredstava, u skladu sa uslovima IPA programa, bie
obezbeen iz sopstvenih izvora.
2.3.1 Plan finansiranja
Optina Negotin planira da aplicira za grant u okviru susedskog programa Prekogrnine
srdnje Rumunija Srbija. Finansijski zahtev bi bio na iznos od 1.000.000 u okviru
razvoja ekonomske infrastrukture. Po dosadanjim konkursnim uslovima, dozvoljena
sredstva za investicione radove su iznosila 70%, to u konkretnom sluaju iznosi 700.000.
Za optinu Negotin traeno bilo bi 600.000 za izvoenje radova na izgradnji
infrastrukture "Zone skladita", a 100.000 za prekograninu optinu u Rumuniji. Na iznos
od 600.000 potrebno je da optina Negotin obezbedi uee od 15% tj. 90.000.
Na osnovu navedenog sledi zakljuak da bi za investiciju od 600.000 sredstva za
finansiranje bila rasporeena na sledei nain:

grant 85% - 510.000

sopstvena sredstva 15% - 90.000

2.3.2 Zakljuak
Na osnovu uvida u IPA program prekogranine saradnje moe se zakljuiti da projekat
proirenja industrijske zone "Zona skladita" spada u projekte "prve ose" i da po
predmetu i obimu posla spada u projekte koji se mogu finansirati iz ovog izvora.
to se tie dela finansiranja koji se odnosi na sopstevno finanisranje, moe se zakljuiti da
je Optina Negotin u stanju da finansijski podri projekat, jer je obim sopstevnog
finansiranja manji od ostvarenih suficita u poslovanju (o emu e biti detaljnije rei u
posebnom poglavlju).
Ocena izvora finansiranja je pozitivna, odnosno moe se zakljuiti da je realno oekivati
da se obezbede kompletna finansijska sredstva koja su potrebna za realizaciju projekta
proirenja industrijske zone "Zona skladita.

17

3. TEHNIKO-TEHNOLOKA ANALIZA
3.1 IZBOR LOKACIJE
Lokacija industrijske zone definisana je PROSTORNIM PLANOM. Pored velike industrijske
zone u Prahovu, "Zona skladita" je jedina eksplicitno definisana lokacija za razvoj
industrije u prostornom planu. Za razliku od lokacije Prahova koja se nalazi van grada i
orijentisana je na teu vrstu industrijske delatnosti, "Zona skladita" se nalazi u gradskom
tkivu i orijentisana je na lake oblike industrijske delatnosti. To su skladita, magacini,
radionice i servisi.
Planska koncepcija prostorne organizacije industrije u optini Negotin utemeljena je,
izmeu ostalog, na proirenju ponude lokaliteta oblikovanjem savremenih industrijskih
zona. Na prvom mestu centara u kojima se predvia razvoj industrije i proizvodnih MSP je
upravo ova industrijska zona.
Industrijska zona "Zona skladita" u severoistonom delu Negotina locirana je izmeu
drumskih saobraajnica ka naselju Miloevo i Radujevac koju preseca eleznika pruga.
Povoljna okolnost je relativno laka mogunost irenja zone. Unapreenje infrastrukturnih
uslova, to je i cilj ovog projekta, je eksplicitno preporueno prostornim planom
("povoljne prostorne mogunosti irenja zone neophodno je unaprediti poboljanjem
komunlane infrastrukture").
Izbor lokacije je bio nedvosmislen zbog injenice da je lokacija opredeljena prostornim
planom kao i zbog injenice da je projekat uspostavljanja industrijske zone praktino u
toku. Pri tome se misli na deo prodatih parcela u okviru Zone skladita i na deo izvedenih
radova. U pitanju je 6,3ha koji su tokom godina prodati i deo izvedenih radova koji se
odnose na izgradnju delova ulica i deliminu instalaciju vodovoda. Prirodna odluka je bila
nastaviti razvoj industrijske zone na mestu gde su ve izvrena pomenuta ulaganja.
Lokacija Zone je prikazana na slici 3.1

18

Slika3.1 Lokacija Zone skladita na planu grada

3.2 POVRINA ZONE
Povrina "Zone skladita" je prvobitno bila odreena samo za potrebe I faze (na junoj
strani zakljuno sa ulicom "2"), i iznosila je 14,44ha. Za potrebe izgradnje I faze Zone
uraeni su idejni i glavni projekti i dobijene odgovarajue dozvole. Meutim, nakon
prelimanarne ocene finansijskih parametara ove Studije, utvreno je da je neophodno
proiriti Zonu novim parcelama kako bi se dobili povoljniji finansijski parametri za
ulaganje u Zonu. To je postignuto proirenjem Zone na junom kraju (dodavanjem
odreenog broja parcela), nakon ega ukupna povrina proirene Zone iznosi 23,40ha. Za
ovako proirenu Zonu uraeni su idejni projekti "Proirenja I faze Zone skladita", koja je
posluila kao osnova za izradu ove Studije.
3.3 TEHNIKI OPIS
Za potrebe izgradnje industrijske zone, a kao osnova za izradu ove Studije, u aprilu
2012.godine uraeni su sledei idejni projekti:

Idejni projekat "Proirenja I faze Zone skladita" - SAOBAAJNICE

Idejni projekat "Proirenja I faze Zone skladita" - VODOVOD
Idejni projekat "Proirenja I faze Zone skladita" - FEKALNA KANALIZACIJA
Idejni projekat "Proirenja I faze Zone skladita" - KINA KANALIZACIJA
19

Projekti saobraajnica, vodovoda, kine i fekalne kanalizacije uraeni su od strane SR

"VAA KUA", Negotin, Gradite bb. Odgovorni projektant Vlastimir Radoji,
dipl.in.gra.

Idejni projekat "Proirenja I faze Zone skladita" ELEKTRINA INSTALACIJA

Projekat elektro instalacija uraen je od strane Biroa za projektovanje "KM ELEKTRO",

Negotin, ul. Koste Todorovia 66. Odgovorni projektant Krunislav Markovi, dipl.in.el.

Idejni projekat "Proirenja I faze Zone skladita" TELEFONSKA MREA

Projekat telefonske mree uraen je od strane SR "VAA KUA", Negotin, Gradite bb.
Odgovorni projektant Nenad Dojinovi, dipl.in.el.
Planska i druga dokumentacija koja je posluila kao osnova za izradu idejnih projekata je
sledea:

Projektni zadatak overen od strane investitora.

Geodetska podloga u razmeri 1:1000
Izmene i dopune Detaljnog urbanistikog plana Zona skladita u Negotinu.
Vaeci zakonski propisi, normativi i standardi.

U daljem tekstu predstavie se osnovna tehnika reenja.

3.3.1 SAOBRAAJNICE
SITUACIONO REENJE
Saobraajnice I faze gradie se na katastarskim parcelama br. 2900/28, 4900/7, 4900/8,
4900/9, i deo kp. br. 4900/1 KO Negotin. Naselje Zona skladita granii se sa jugozapada
eleznikom prugom i eleznikom stanicom Negotin, a sa zapada i severozapada
ciglanom i lokalnim putem Negotin-Radujevac.
Odreene deonice saobraajnica su ve uraene po ranijem regulacionom planu i one se
ne obrauju ovim projektom. To su sledee deonice :

deonice ulice br.1 od prikljuka na put Negotin-Radujevac do temena T1

kompletno uraena, a do temena T2 su postavljeni ivinjaci,
deonica ulice br.3 od temena T0 do temena T7 u duini od oko 180 m,
deonica ulice br.4 od temena T1 do temena T8 je uraena kompletno u duini od
oko 90 m dok je u duini od 90 m uraen donji nosei sloj,
deonica ulice br.5 od temena T2 do temena T8 uraen je donji nosei sloj i
postavljeni su ivinjaci u duini od oko 180 m.

Idejnim projektom se obrauju nastavci ovih zapoetih ulica, kao i nove ulice u ovoj I fazi,
a to su ulica br.2, ulica br.3 severno od ulice br.1, ulica br.4 severno od ulice br 1, ulica br.
20

5 severno od ulice br 1, kao i kompletne ulice br.1` i br.6. U dogovoru sa investitorom

projektanti nisu obradili prune koloseke, a sam projekat saobraajnica obraen je kao da
ih nema.
Saobraajnice su tako rasporeena da predstavljaju pravougaonu mreu. Ulice br.1, 1` i 2
su meusobno paralelne, a takoe i ulice br. 3, 4, 5 i 6 i sve se meusobno ukrtaju pod
pravim uglom.
Saobraajnice su tako projektovane da omoguavaju pristup svim skladitima i servisima i
to kako motornim vozilima tako i peacima. Predvieni su parking prostori du ulica za
putnika i teretna vozila koja ekaju na utovar ili istovar. Dodatne povrine na junoj
strani se oslanjaju na ulicu br.2 i na istu imaju mogunost prikljuenja.
Povrina koju zahvata Zona skladita po nameni je predviena za skladita-stovarita,
servise putnikih i teretnih vozila i za otvorena i zatvorena skladita. Specifikacija povrina
I faze koja je ranije obraena projektima i delimino izvedena prikazana je u tabeli 3.1:
Povrina pod saobraajnicama i infrastrukturom
3,78 ha
Prodate povrine do marta 2012.god.
6,30 ha
Preostale povrine za prodaju iz I faze
4,36 ha
UKUPNO: 14,44 ha
Tabela 3.1 - Specifikacija povrina I faze
Proirenjem I faze bez dodatnog ulaganja u infrastrukturu ovim idejnim projektom je
predvieno prikljuenje dodatne povrine od 8,96 ha na postojeu infrastrukturu I faze.
Dodatna povrina moe se prodavati.
Specifikacija ukupnih povrina I faze i njenog proirenja prikazana je u tabeli 3.2:
Povrina pod saobraajnicama i infrastrukturom
3,78 ha
Prodate povrine do marta 2012.god.
6,30 ha
Povrine slobodne za prodaju
4,36 + 8,96 = 13,32 ha
UKUPNO:
23,40 ha
Tabela 3.2 - Specifikacija ukupnih povrina I faze i njenog proirenja
Sve saobraajnice su irine 7,0 m, trotoari su irine od 2,0 do 7,0 metara, a parkinzi du
ulica su irine 7,0 m. Usvojeno je zaobljenje ivinjaka na raskrsnicama radijusa od 10 m
to omoguava nesmetan saobraaj svih vrsta motornih vozila. Prilazi skladitima i
servisima nisu obraeni jer se ne zna tana stacionaa ulaza na manipulativne povrine,
pa se predviaju manje promene kod prilaza.
Sve to je unapred izneto sa svim podacima i elementima za obeleavanje saobraajnica
dato je u situacionom planu razmere 1:750 za obeleavanje raskrsnica.
Situaciono reenje industrijske zone prikazano je na slici 3.2.

21

1
2
4

L INIJ
A
CIO

NA

NA LIN

ULIC
A BR
.4

PRODATO

IJA

IJA
A LIN

BR.6

NA LIN

ULA
REG

T5
1REG

.1

ULA

CIO

NA LIN

IJA

T2

NA LIN

ULA

IJA

CION

ULIC
A BR

ULIC
A

4900/19

CIO
REG

ULA

REG

JA

CIO

A LINI

ULA

CION

IJA

4900/4

IJA

CION
AL

CIO

4900/3

INIJA

ULA

ULIC
A

ULA

ULIC
A BR
.1`
REG

ULIC
A

BR.3

12977

REG

CION
REG

T1

BR.5

A LINI
JA

REG

T4

IJA

NA LIN

BR.1

ULA

NA LIN

CIO

CIO

REG

ULA

ULA

REG

REG

4913/2

ULIC
A

ULIC
A

JA

IJA
NA LIN

4900/29

IJA

CIO

NA LIN

REG

CIO

ULA

ULA

ULA

REG

T0

A LINI

ULIC
A

BR.4

4900/10

4913/4

CION

ULA

REG

ULIC
A

BR.3

4900/15

ULIC
A
REG

4900/6

UL ACIO

BR.1`

BR.1
T6

NA

LINI

JA

4900/20
T3

BR.5

4900/21

REG

ULA

4900/8
IJA

CIO NA

JA
ULA

BR.2

4900/26

REG

ULIC
A
ULA

REG

4900/12

BR.6

JA

ULIC
A

4900/23

ONA

A LINI

A LINI

CION

UL ACI

ULA

CION

REG

LIN

T7

REG

4900/25

4900/22

REG

CION
AL

UL ACI

INIJA

ONA

LIN

4900/5

ULIC
A

4900/2

IJA

4900/7

L INIJA

4900/16

1
T8
NA LIN

REG

4900/24
UL ACI

ONA

IJA

LIN

4900/9

IJA

NA

4900/27

ULA

CIO

NA LIN

IJA

BR.2

NA L
CIO

ULIC
A

REG

REG

REG

UL ACIO

1
1
4900/18

ULA

4900/17

CIO

L INIJ
A

ULA

INIJ
A

REG

4900/1
REG

T9

ULA

CIO

NA LIN

IJA

ULIC
A
REG

UL ACI

ONA

LIN

BR.2

IJA

T10

Slika 3.2 - Situaciono reenje proirene Zone skladita

Na slici su posebno obeleene slobodne i prodate povrine.
PODUNI PROFIL
Kote nivelete svih saobraajnica I faze u zavisnosti su od izgraenog dela saobraajnica,
od uslova prikljuenja atmosferske i fekalne kanalizacije koje u mnogome diktiraju
nivelete i kote saobraajnice. Niveleta saobraajnice reavana je od kritinih taaka. Iz
uslova odvodnjavanja usvojen je minimalni poduni pad (nagib) imin = 0,15%.
Poduni padovi kod ulica su sledei :

ulica br.1 je izgraena do temena T1, od temena T1 do temena T2 ulica ima pad od
0,3% prema T2, a od T2 do T3 pad je 0,2% prema T3. Kote na raskrsnicama su : T1
= 40,73m, T2 = 40,28m, T3 = 39,97m
ulica br.1` ima pad od poetka ulice tj. profila br. 3 pa do temena T5 od 0,3%
prema T5, a od temena T5 do temena T6 0,2% prema T6. Kote na raskrsnicama su
: T4 = 40,80m, T5 = 40,35m, T6 = 40,04m
ulica br.2 ima konstantan pad celom svojom duinom od 0,15% od temena T7 ka
temenu T10. Kote na raskrsnicama su : T7 = 39,92m, T8 = 39,71m, T9 = 39,48m,
T10 = 39,25m

22

ulica br.3 je odraena od temena T0 do profila br.6. Od profila br.6 do profila br.8
ulica ima pad od 0,3%, a od T0 severno do profila br.11 pad je 0,2% prema T0.
ulica br.4 je odraena u duini od 90 m do profila br.3. Od profila br.3 pa do
temena T8 ulica e se odraditi sa padom od 0,49% prema T8. Na delu od profila
br.12 do T4 pad je 0,2% prema T4
ulica br.5 ima pad od profila br.13 do T5 od 0,2% ka T5, od T2 do profila br. 5 ulica
e se odraditi sa padom od 0,13% prema T2. Na delu od profila br.5 do T9 pad je
1,65% prema T9
ulica br.6 ima pad od profila br.13 do T6 od 0,2% ka T6. Na delu od T3 do T10 pad
je 0,34% prema T10

Sve saobraajnice imaju popreni pad od i=2%. Na prelomima nivelete projektovane su

vertikalne krivine radijusa od 5000 do 20000 m.
NIVELETA I ODVODNJAVANJE
Idejnim projektom precizno su iznivelisane sve raskrsnice sa kotama i kotama slivnika. Na
osnovu nivelacije izvren je raspored slivnih reetki koje su date na situacijama raskrsnica
i u projektu kine kanalizacije.
Popreni pad kolovoza je predvien jednostrani od 2%, a nia strana je ona gde se nalazi
kina kanalizacija (radi kraeg povezivanja slivnika na kanalizaciju).
KARAKTERISTINI PROFILI
U prilogu karakteristinih poprenih profila data je obrada svih saobraajnica kao i parking
prostora i trotoara.
Gabariti saobraajnica od br. 1 do br. 6 su isti u irini kolovoza od 7,0 m. Trotoari se kreu
u irini od 2,0 m do 7,0 m. Zeleni prostor je irine 2,0 m. Parking prostor je irine 7,0 m.
Kolovoz je oivien betonskim ivinjakom 18x24cm, a trotoar i zelene povrine batenskim
ivinjakom 6x20cm.
Tana obrada ivinjaka parkinga i trotoara data je u detaljima R =1:10.
POPRENI PROFILI
Popreni profili su obraeni u prigodnoj razmeri na osnovu geodetske podloge,
nivelacionog reenja i uzdunih profila. Svi popreni profili su planimetrisani i slue za
predraunske podatke zemljanih radova i drugih radova, kao i za njihovo izvoenje.
KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA
Obzirom na namenu ovih saobraajnih povrina, gde e se uglavnom kretati teka teretna
vozila sa velikim optereenjem, izvrena je priblina procena prosenog godinjeg

23

dnevnog broja tekih teretnih vozila u poetnoj godini eksploatacije prema kojem je
izvren proraun kolovozne konstrukcije.
Posle razmatranja svih aspekata usvojeno je reenje fleksibilne kolovozne konstrukcije, a
posle prorauna iste po JUS.UC4.012 usvojeno je sledee :

7 cm BNS 16 gornji nosei sloj od asvalta

15 cm sloj tucanika
30 cm donji nosei sloj od prirodnog renog ljunka.

Ukupno konstrukcije 52 cm.

Kolovozna konstrukcija trotoara :

6 cm habajui sloj od prefabrikovanih betonskih ploa ( behaton ploe )

4 cm peskovitog materijala
10 cm gornji nosei sloj nabijeni beton MB15
20 cm donji nosei sloj od renog ljunka

Ukupno konstrukcije 40 cm.

Kolovozna konstrukcija parking prostora :

8 cm betonske raster ploe

5 cm pesak
15 cm gornji nosei sloj od drobljenog kamenog materijala
30 cm donji nosei sloj od renog ljunkovito peskovitog materijala

Ukupno konstrukcije 58 cm.

Predvieno je da se nasip izvede od ljunka pa je iz tih razloga izostavljena drenaa za
kolovoznu konstrukciju. Nasip izvesti mainskim sabijanjem u slojevima od 15 cm vodei
rauna da se na itavoj debljini ugraenog sloja mora postii zahtevani stepen zbijenosti
Ms=30 MN/m2 uz kontrolu kvaliteta zbijenosti po vaeim propisima.
Svi detalji kolovozne konstrukcije prikazani su u detaljima karakteristinih profila..
OZELENJAVANJE
U ovom projektu se radi o angaovanju velikog prostora sa malim procentom
izgraenosti. Zbog toga se predviaju listopadni drvoredi du ulica br. 1 i br.2.
PREDMER I PREDRAUN RADOVA
Za sve saobraajnice pojedinano su odraeni predmeri radova, a na osnovu njih i zbirni
predmer radova. Na osnovu zbirnog predmera je uraen zbirni predraun radova. Uraen
je i predmer i predraun radova za izradu nasipa na delu buduih servisa i skladita.
24

U predmetnoj tehnikoj dokumentaciji primenjeni su vaei Tehniki uslovi, propisi i

standardi. Predvieni su standardni materijali koji se pre ugraivanja moraju ispitati, a
kvalitet ugraenog materijala ispitati prema odgovarajuim Tehnikim propisima.
Rekapitulacija predrauna prikazana je u tabeli 3.3:
A - KOLOVOZ
B - TROTOARI
C - PARKINZI
UKUPNO:

25 859 580.00 Din.

14 214 600.00 Din.
1 620 000.00 Din.
41 694 180.00 Din.

Tabela 3.3 - Rekapitulacija predrauna za saobraajnice

3.3.2 VODOVOD, FEKALNA I KINA KANALIZACIJA
VODOVOD
Zona skladita u Negotinu obuhvata podruije izmeu puta Negotin-Radujevac i
eleznike pruge Ni-Prahovo. Poto ova lokacija nije komunalno opremljena, ovim delom
projekta se obrauje vodovodna mrea prema pretpostavljenim potrebama korisnika.
Ovim idejnim projektom obrauje se I faza Zone skladita kao i njeno proirenje na
junoj strani. S obzirom da vodovodni vod prolazi ulicom br.2 na koju se oslanjaju nove
dodatne povrine, mogu je prikljuak slobodnih povrina (za prodaju) povrine od
13,32ha na projektovanu vodovodnu mreu I faze bez posebnih ulaganja i izgradnje
vodovodne mree.
Na ovoj lokaciji e biti smetena skladita i servisi, ija namena za sada nije poznata, pa
nisu egzaktno odreene potrebne koliine vode za pojedine potroae. Usvojen je oblik i
dimenzionisanje mree po regulacionom planu, sa prikljukom na gradsku vodovodnu
mreu (postojeu mreu) i ostavljenim nastavcima u vorovima ahtama V-5, V-7, V-9
i V-11.
Predviena je vodovodna mrea od tvrdog PVC-a za radni pritisak od 10 bara, prenika
160 i 110 . Spajanje cevi i armature predvieno je liveno-gvozdenim fazonskim
komadima za plastine cevi.
POSTOJEE STANJE
Na delu izvedenih ulica br.1 do temena T2 i br.3 do profila 0+060,00 je izvedena je
vodovodna mrea od PVC vodovodnih cevi prenika 160 za radni pritisak od 10 bara.
Dubina izvedene mree nije poznata, pa se izvoa obavezuje da istu odredi i prilagodi
dubini novoprojektovane mree, a prema detaljima koji su dati u projektu. Postojea
vodovodna mrea se koristi za snabdevanje sanitarnom vodom izgraenih objekata na
tom potezu, ali poto projektant uvidom na licu mesta nije primetio protivpoarne
hidrante na tom delu mree, isti su predvieni na mestima prema ovom projektu.
25

Postojea vodovodna mrea je prikljuena na gradsku mreu, na putu Negotin-Radujevac.

NOVOPROJEKTOVANA MREA
Vodovodna mrea je projektovana u istim pravcima i prenicima kao u regulacionom
planu, ali sa manjom izmenom poloaja u poprenom preseku ulice, a zbog fazne
izgradnje. Po ovom reenju vodovodna mrea je postavljena u trotoarima i travnjaku na
odstojanju 3,00m od ivice kolovoza zbog racionalnijih radova prilikom eventualnih
intervencija.
Dubina ugradnje vodovodnih cevi je promenljiva i varira od 1,20 m do 2,0 m zavisno od
ukrtanja sa kanalizacijom i nivelacijom terena, to je prikazano profilima vodovodne
mree u glavnom projektu.
Iz tih razloga postoje dva najnia mesta mree i to u voru V-1 i voru V-11, pa su u tim
ahtama predvieni ispusti.
Prikljuivanje buduih objekata na ovu mreu je reeno dovoenjem prikljuaka od 0,50
m unutar graevinske parcele i to 1 prikljuak za dva placa (izuzetno jedan na jedan) i to
ogrlicama za PVC cevi sa ventilom i ugradbenom garniturom. Prikljuci su prenika 50 od
polietilenskih creva za radni pritisak od 10 bara, to e uz potreban pritisak u mrei biti
dovoljno za snabdevanje objekta vodom, ali i za funkcionisanje unutranje hidrantske
protivpoarne mree. Kraj prikljuka zatvoriti epom.
Na vodovodnoj mrei su na propisanom rastojanju predvieni nadzemni protivpoarni
hidranti.
Na svim potrebnim mestima ravanja mree su predviene betonske ahte, sa svim
potrebnim fazonskim komadima i armaturom za pravilno funkcionisanje i odravanje
mree.
Poto nisu dobijeni podaci o raspoloivom pritisku u gradskoj vodovodnoj mrei, to e se
hidrauliki proraunom dati minimalni potrebni pritisci.
Za potrebe I faze vodovodne mree u okviru regulacionog plana Zone skladita
predvieno je ukupno 21 prikljuaka i 17 nadzemnih protivpoarnih hidranata.
FEKALNA KANALIZACIJA
Projektovana fekalna kanalizacija je prikljuena na kolektor gradske fekalne kanalizacije u
svemu prema datim podacima od strane nadlene slube investitora i mogunosti
prikljuivanja na gradsku kanalizacionu mreu.
Trasa kolektora prolazi sredinom kolovoza. Celom svojom trasom kolektor fekalne
kanalizacije je postavljen u posebnom rovu, nezavisno od kine kanalizacije.

26

Na delu izvedenog kolovoza, a to je relativno malo, trasa kanalizacije takoe ide

sredinom kolovoza jer su sa strane kolovoza izgraeni trotoari i ograde.
Idejnim projektom obrauje se i proirenje I faze Zone skladita na junoj strani, a kako
fekalni kolektor prolazi ulicom br.2 na koju se oslanjaju nove dodatne povrine. Moe se
zakljuiti da je mogu prikljuak dodatnih povrina od 13,32 ha na projektovanu fekalnu
kanalizaciju I faze bez posebnih ulaganja i izgradnje fekalne kanalizacije.
Kod izvoenja mree, potrebno je prvo izvriti nasipanje i nabijanje terena, a tek posle
toga pristupiti iskopu rovova za postavljanje cevi. Punu odgovornost za rad u rovu snosi
sam Izvoa radova.
Celokupna mrea je predviena od cevi PVC-UK-S 25 D=315mm.
Predvieni su takoe i prikljuci za graevinske parcele i to po jedan za dva placa
(izuzetno jedan na jedan). Svi prikljuci su vezani na mreu preko revizionih silaza, to
omoguava jednostavno odravanje mree. Prikljuci su predvieni od cevi PVC-UK-S 25
D=160mm od revizionog silaza do 0,50 m unutar regulacione linije parcele.
Svi predvieni ulini revizioni silazi treba da budu izvedeni od montanih betonskih cevi
betonskih cevi 100 i zavrnika 1000/600 u svemu prema detalju koji je dat u projektu.
Mrea fekalne kanalizacije proirene I faze Zone skladita i servisa prikljuie se na
kanalizaciju u ulici Radujevaki put preko pumpne stanice koja e se graditi na raskrsnici
Radujevaki put ul.br.1 Zone skladita.
Prema izjavi Investitora na navedenoj raskrsnici gradie se pumpna stanica koja e
prepumpavati fekalne vode iz dela naselja Radujevaki put i fekalne vode iz kompleksa
Zone skladita. Za ovakvo reenje, Investitor pumpne stanice, JP za graevinsko
zemljite Optine Negotin dao je saglasnost.
Dispozicija prikljuka Zone skladita u pumpnu stanicu uslovljava prikljuak I faze
kanalizacije u okviru regulacionog plana Zone skladita sa mogunou prikljuka i
ostalog dela Zone skladita u Negotinu ( izmene i dopune detaljnog urbanistikog plana
Zone skladita u Negotinu).
Visinski poloaj fekalne kanalizacije na mestu prikljuka bie takav da omoguava
prikljuak ukupnog kompleksa Zone skladita sa neto niih padova kanalizacije od
minimalnih padova za usvojeni prenik cevi odnosno 2,5.
Celokupna projektovana mrea I faze fekalne kanalizacije predviena je od PVC-UK-S
25 315mm. Ove plastine cevi su pogodne za kanalizaciju iz mnogo razloga (lake za
transport i montau, mali koeficijent rapavosti) i imaju mogunost manjeg ukopavanja
prema projektu proizvoaa, debljina nadsloja iznad temena cevi treba da je najmanje
80cm za optereenja od 60 t teka vozila.
27

Ovim projektom takoe je za svaku graevinsku parcelu predvien prikljuak na mreu

fekalne kanalizacije kompleksa. Projektom je predvien jedan prikljuak za dve parcele.
Prikljuak je predvien takoe od plastinih PVC-UK-S 25 cevi 160mm. Prikljuci su
predvieni na revizione silaze, a u parcelama sa zavravaju na 0,50 m od regulacione
linije, gde se u fazi izrade blokiraju zatvaraju zavrnikom za datu cev.
KINA KANALIZACIJA
Pored ve navedenih podloga za izradu projekata, za projekat kine kanalizacije korieni
su podaci Republikog hidrometeorolokog zavoda o intezitetu jakih kia za vremenski
interval od 1953 1980. god. i od 23.10.1981.godine.
Idejnim projektom obrauje se i proirenje I faze Zone skladita na junoj strani, a kako
fekalni kolektor prolazi ulicom br.2 na koju se oslanjaju nove dodatne povrine. Moe se
zakljuiti da je mogu prikljuak dodatnih povrina od 13,32 ha na projektovanu kinu
kanalizaciju I faze bez posebnih ulaganja i izgradnje kine kanalizacije.
Idejnim projektom obrauje se i proirenje I faze Zone skladita na junoj strani, a kako
fekalni kolektor prolazi ulicom br.2 na koju se oslanjaju nove dodatne povrine. Moe se
zakljuiti da je mogu prikljuak dodatnih povrina od 13,32 ha na projektovanu fekalnu
kanalizaciju I faze bez posebnih ulaganja i izgradnje fekalne kanalizacije.
Projektovana kina kanalizacija je prikljuena na otvoreni melioracioni kanal koji prolazi
pored pruge Ni Prahovo sa desne strane, u svemu prema datim podacima od strane
nadlene slube investitora.
Povrina koju kompleks zauzima iznosi 23,4 ha. Najvei deo povrina je pod
saobraajnicama i manipulativnim povrinama, a manje pod krovnim povrinama i
zelenim povrinama.
Kina kanalizacija prikuplja atmosferske vode sa saobraajnica, krovova i manipulativnih
povrina kompleksa sa oko 14 ha, dok je manji deo orijentisan ka zelenim povrinama na
ivicama kompleksa.
Predviene su PVC-UK-S 25 cevi prenika od 315mm do 400 mm, sa padovima od
2,5% to je posledica malih padova saobraajnice.
Hidrauliki proraun dat je tabelarno pri emu je raunato sa 45 minutnom kiom
povratnog perioda od 2 godine kao optimalnom kiom za proraun i prosenim
koeficientom oticanja za sve povrine. Koeficient hrapavosti bie uzet za PVC cevi.
Revizioni silazi na kinoj kanalizaciji su od montanih betonskih cevi 1000 i zavrnika
1000/600mm. Detalj revizionog silaza dat je u projektu.
Ulini slivnici su od betonskih cevi 400mm sa spojem direktno u revizioni silaz .

28

Rekapitulacija predrauna prikazana je u tabeli 3.4:

A - VODOVOD
B - FEKALNA KANALIZACIJA
C - KINA KANALIZACIJA
UKUPNO:

6.613.030,00 Din.
3.309.930,25 Din.
5.625.279,90 Din.
15.548.240,15 Din.

Tabela 3.4 - Rekapitulacija predrauna za vodovod i kanalizaciju

3.3.3 ELEKTROENERGETSKI RAZVOD I JAVNA RASVETA

U sklopu obrade tehnike dokumentacije za proirenje prve faze ureenja Zone skladita
predvia se razvod elektro energetske mree, lociranje prikljunih mesta za napajanje
potroaa i javna rasveta.
Obzirom na namenu objekata koji se grade, procenjeno je da postojea trafostanica
10/0,4 kV 630 kVA (TS 1), zadovoljava potrebe dok e se u kasnijoj fazi izgradnje celog
kompleksa izgraditi jo dve TS 10/0,4 kV 630 kVA.
Predvieno je da celokupni elektro energetski razvod bude kablovski. Napajnje potroaa
vrie se iz slobodnostojeih razvodnih ormana tipa KPRO koji su opremljeni noastim
osiguraima. Predvieno je da se nakon izgradnje ostalih trafostanica napojna mesta
mogu napajati dvostrano, iz dva sistema.
Koristie se kablovi tipa PP00-A odgovarajueg preseka za NN deo. Predvieno je da se u
isti rov poloi i pocinkovana traka FeZn za izradu sistema uzemljenja. Za svaki razvodni
orman izraditi oblikovanje potencijala. Svi tehniki prorauni i detaljni ematski prikaz
bie obraeni glavnim projektom.
Kablovi se polau u rov na dubini od 0,8m. Ukoliko u rovu ima vie kablova od jednog
onda se dimenzija rova poveava. Polaganje kablova izvriti prema propisima i
standardima za polaganje kablova u rov. Obavezno je obeleavanje kablova na poetku i
na svakih 30 m olovnim obujmicama sa utisnutim svim podacima koji karakteriu kabl.
Obavezno je korienje pozor crvene trake postavcljene iznad svakog kabla u rovu.
Obavezno je obeleavanje RO oznakama kako je dato u projektu. Trase kablova se
obeleavaju betonskim stubiima sa odgovarajuim oznakama.
Na prelazu trase kablova ispod puta predvieno je korienje kablovske kanalizacije.
Polaganje kablova u kablovsku kanalizaciju vriti prema tehnikim uslovima za polaganje
kablova ispod kolovoza.
Spoljnje osvetljenje izvee se prema standardima za ovakvu vrstu objekata. Predviena
je ugradnja 16 stubova od 18 m na kojima se ugrauju svetiljke-reflektori tipa ECO 3,
proizvodnje Minel-Schreder. Ukupno e niti ugraeno 79 svetiljki. Predvienim
29

reflektorima, njihovim brojem i izabranim stubovima obezbeuje se nivo osvetljenosti

celokupnog prostora Prve faze izgradnje Zone skladita od 12 lx. Na korpama za smetaj
reflektora postavlja se 3 do 7 reflektora.
Za napajanje spoljnje rasvete predviena je ugradnja razvodnog ormana u postojeoj TS1.
Pri projektovanju instalacije osvetljenja koriene su preporuke Komiteta za osvetljenje.
Stubovi se ugrauju na betonska postolja prema preporuci proizvoaa stubova.
Razvodni orman rasvete treba da bude sa opremom za sigurno funkcionisanje i sa
mogunou automatsko ukljuenja i iskljuenja rasvete.
Lociranje RO nije striktno odreeno i moe se prilagoavati uslovima na terenu pri
njihovoj ugradnji.
Ovim idejnim projektom obuhvata se proirenje Zone odreenim povrinama, koje e se
pridodati infrastrukturnim objektima I faze. Time se ne zahtevaju novi infrastrukturni
objekti niti nova ulaganja u njih.
Sve isprojektovano Idejnim projektom, odnosno Glavnim projektom I faze proirenja
ostaje isto i to je sutina Idejnog projekta proirenja bez obzira na pridodavanje novih
povrina.
3.3.4 TT MREA
U sklopu obrade tehnike dokumentacije za proirenje prve faze ureenja Zone skladita
predvia se izgradnja telefonske mree, u cilju zadovoljenja potreba za novim telefonskim
prikljucima.
Predvia se izgradnja novog kablovksog podruja. Prikljuivanje pretplatnika obavie se
primenom spoljnih izvoda (samostojei izvodni ormani), koji su razmeteni tako da
razvodni kablovi budu to krai.
Po svom organizacionom obliku mrea je centralizovana. U konstruktivnom pogeldu ima
kruti oblik mree, to znai da od zavrnog nastavka polazi kabla, iji se kapacitet
postepeno smanjuje, ravajui se neposredno na pojedinim distributivnim takama
izvodima.
Postojea mrea ne zadovoljava potrebe, dok su delovi naselja bez mree. Tehnikim
reenjem za sekundarnu mreu bie predviena rekonstrukcija postojee sekundarne
mree.
U okviru izgradnje pretplatnike telefonske mree nije predviena izgradnja kablovske
kanalizacije.
Pravci distributivnih kablova predstavljaju grananje glavnih mrenih kablova.
Novoprojektovana mrea je podzemna i zavrava se samostojeim razvodnim ormanima
30

pri emu se punjeni kablovi zavravaju na kablovskim glavama sa konektorskim

elementima. Kablovi se polau u rov na dubini od 0,8m. Prelaz ulica vri se iskopom rova I
polaganjem PVC cevi 110 na dubini od 1,2m.
U cilju pripreme za uvoenje novih tehnologija (KDS i optiki kablovi) izvrena je dopuna
projekta koja podrazumeva isporuku I polaganje PE cevi 40mm u zajedniki rov sa
pretplatnikim kablovima.
Ovim idejnim projektom obuhvata se proirenje Zone odreenim povrinama, koje e se
pridodati infrastrukturnim objektima I faze. Time se ne zahtevaju novi infrastrukturni
objekti niti nova ulaganja u njih.
3.4 DINAMIKA IZGRADNJE
Radovi predvieni idejnim projektima mogu se izvesti u roku od maksimalno 6 meseci.
S obzirom na relativno kratak rok izgradnje nisu predviene faze, odnosno sve radove
treba izvesti u jednoj kontinuiranoj fazi.
3.5 ZAKLJUAK
Sa prostorne take gledita, moe se zakljuiti da je lokacija industrijske zone
pozicionirana u skladu sa Prostornim planom optine Negotin.
Sa tehniko-tehnoloke take gledita, moe se zakljuiti da su u okviru idejnih projekata
usvojena optimalna projektantska reenja imajui u vidu kontekst same industrijske zone.
Usvojena je strategija da povrine juno od ulice "2" budu prikljuene na infrastukturu u
samoj ulici "2", tako da Investitor nema dodatne trokove na izgradnji infrastrukture juno
od ulice "2".
Na osnovu analize tehnike dokumentacije koja predstavlja osnovu za izradu Studije
opravdanosti, moe se zakljuiti da su, imajui u vidu specifinosti lokalnih uslova
vezanih za "Zonu skladita", usvojena racionalna projektantska reenja. Dakle, sa
stanovita tehniko-tehnoloke analize uraenih idejnih projekata, moe se zakljuiti da
se oni predtsvljaju kvalitetnu osnovu za nastavak izrade glavnih projekata.

31

4. ZATITA IVOTNE SREDINE

Prostornim planom Republike Srbije od 2010. do 2020. Godine (Sl. glasnik RS, br.88/10),
u pogledu kvaliteta ivotne sredine, Negotin je svrstan u podruja ugroene ivotne
sredine dok je Prahovo u kategoriji podruja zagaene i degradirane ivotne sredine sa
negativnim uticajima na oveka, biljni i ivotinjski svet i kvalitet ivota.
U Regionalnom prostornom planu za region Timoke krajine izvrena je kategorizacija
ivotne sredine prema stepenu zagaenosti, sa glavnim izvorima zagaivanja. Negotin je
svrstan u podruje sa prvim stepenom zagaenosti odnosno u podruje zagaene i
degradirane ivotne sredine.
Na teritoriji optine Negotin izdiferencirane su etiri makro zone prostornog usmerenja
optine:

Dunavska makro zona

Timoka makro zona

Centralna zona

Planinskobrdska zona

Naselje Zona skladita u okviru industrijske zone Radujevaki put u Negotinu pripada
Centralnoj makro zoni.
Polazei od stanja kvaliteta inioca ivotne sredine za podruije koje analizira Prostorni
plan optine Negotin (Slubeni glasnik optine Negotin), Centralna zona je definisana kao
podruije ugroene ivotne sredine sa manjim uticajem na oveka, ivi svet i kvalitet
ivota.
Pregled postojeeg stanja i kvaliteta prirodne i ivotne sredine na podruju optine
Negotin dat je na osnovu podataka prikazanih u Stratekoj proceni uticaja na ivotnu
sredinu Prostornog plana optine Negotin.

32

4.1 PRIKAZ STANJA IVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I BLIOJ OKOLINI (MIKORO I MAKRO
LOKACIJA)
4.1.1 ANALIZA I OCENA STANJA KVALITETA VAZDUHA
Kada govorimo o kvalitetu vazduha na predmetnom podruju potrebno je naglasiti da je
vazduh najvie ugroen zagaenjima u gradskoj sredini, dok je seosko podruje u
najveem delu sa ouvanim kvalitetom vazduha, naroito u planinskom delu.
Zagaenost vazduha se javlja kao posledica urbanizacije, industrijalizacije i razvoja
saobraaja. Na stepen zagaenosti vazduha utie vei broj faktora koji se mogu podeliti
na stalne i promenljive, tj. na faktore koji su van ovekovih uticaja i faktore koje ovek
moe kontrolisati. U stalne faktore spadaju: orografski uslovi, konfiguracija terena,
raspored povrina i objekata u gradu planska i urbanistika reenja, kao i meteoroloki
faktori/elementi (temperatura i vlanost vazduha, vazduni pritisak, pravac i brzina vetra,
koliina i raspored padavina). U promenljive faktore spadaju: poveanje/smanjenje
kapaciteta objekata koji predstavljaju emitere zagaujuih materija u vazduh, izgradnja
novih objekata koji emituju zagaujue materije u vazduh, promena frekventnosti
saobraaja i sl.
Generalno posmatrano, optinu Negotin odlikuje vazduh relativno dobrog kvaliteta.
Aerozagaenje karakteristino je samo za pojedine aktivnosti, odnosno lokacije.
Zagaivanje vazduha na teritoriji optine Negotin javlja se kao posledica:
-

Odvijanja drumskog saobraaja,

Saobraaj kao izvor zagaenja vazduha je naroito izraen u gradu, jer su ulice sve vie
optereene. Magistralna saobraajnica prolazi kroz centar grada i predstavlja veliki izvor
zagaujuih materija. Tranzit prema graninom prelazu za Bugarsku i prema IHP Prahovo i
luci Prahovo, takoe prolazi kroz grad.
-

Egzistovanja kunih i centralnih loita;

Procesi sagorevanja fosilnih goriva (toplane, individualna loita) dovode do emisije

praine, ugljenikovih i sumporovih oksida. Kao gorivo se najee koriste ugljevi, razliitog
kvaliteta i sastava, ogrevno drvo i mazut.
-

Emisije gasova iz hemijske industrije u Prahovu;

Industrijska zagaenja vazduha potiu takoe od produkata sagorevanja energetskih

goriva, ali i gasova i vrstih estica iz tehnolokog procesa. Najznaajnije zagaenje
vazduha industrijskog porekla izraeno je u okolini IHP Prahovo.

33

Raznoenja vetrom praine sa industrijskih deponija u Prahovu;

Najvei izvor industrijske praine takoe je kompleks Industrije hemijskih proizvoda u

Prahovu, gde se nalazi deponija piritne izgoretine i deponija fosforgipsa.
-

Paljenja tresetita;

Tresetite je nastalo nakon odvodnjavanja Negotinske nizije, a do njegovog

samozapaljenja dolazi zbog neusklaenog sistema navodnjavanja. Nakon paljenja
zemljite je potpuno neupotrebljivo. To je i jedan od najveih zagaivaa vazduha u
letnjem periodu.
-

Paljenja komunalnog i poljoprivrednog otpada;

Problem nekontrolisanog paljenja oranica je sezonski problem, ali je jako prisutan u

optini. Predstavlja vaan ekoloki problem jer izaziva viestruke negativne posledice,
poev od materijalnih do ugroavanja ivota ljudi, flore i faune. Paljenjem oranica dolazi
do trajnog unitavanja kompletne ivotne strukture, kako na samoj povrini zemljita tako
i na dubini od nekoliko centimetara.
Sistematska i kontinuirana praenja kvaliteta vazduha na teritoriji optine vre se samo na
jednom mernom mestu Glavnoj meteorolokoj stanici Negotin. Merenja vri Republiki
hidrometeoroloki zavod Srbije, i to koncentracija sumpordioksida i dima. Rezulatati
merenja kvaliteta vazduha u periodu 20002009.g. dati su tabeli.
godina

2000

2001

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

SO2

13,75

22,33

13,83

13,17

16,27

16,50

13,58

13,83

dim

11,33

11,50

8,50

7,92

9,67

7,42

4,75

3,58

Tabela 3.1. Srednje godinje vrednosti koncentracija sumpordioksida i dima u vazduhu (u

g/m3) na Glavnoj meteorolokoj stanici u Negotinu, 20002009.g.
4.1.2 ANALIZA I OCENA STANJA KBALITETA VODA
PIJAA VODA
Visoko kvalitetna voda je veoma vana za zdravlje i kvalitet ivota stanovnitva, kako sa
aspekta zadovoljenja prehrambenih potreba, tako i za zadovoljenje higijenskih potreba.
JKP jednom nedeljno vri kontrolu kvaliteta vode u Zavodu za javno zdravlje ''Timok''
Zajear. Voda se uzrokuje sa deset mernih mesta, i prema analizama, ona je dobrog
kvaliteta.
Generalno posmatrano, kvalitet vode iz negotinskog centralnog vodovodnog sistema je
zadovoljavajui, i u periodu 20052009. godine pokazuje trend poboljanja, naroito u
fiziko-hemijskom pogledu.
34

Veina seoskih naselja poseduje sopstveni vodovod, dok se odreeni broj naselja
snabdeva vodom iz kopanih bunara (Radujevac, Dupljane, Plavna, Trnjane, Sikole, ubra,
Brestovac, Reka, Malajnica, Tamni i Karbulovo).
Kvalitet i koliina vode za pie je veoma problematina u selima. Vodovod je u loem
stanju zbog nestrunog rukovanja i loeg odravanja, a bunari su uglavnom zagaeni zbog
blizine nepropisno uraenih septikih jama. Kontrola kvaliteta se ne vri redovno.
OTPADNE VODE
Organizovano prikupljanje i odvoenje otpadnih voda kanalizacionom mreom ne postoji
na celokupnoj teritoriji grada Negotina. Izgradnja kanalizacionog sistema nije pratila
razvoj sistema za vodosnabdevanje i, uopte, razvoj grada. Posledica toga je da veliki deo
grada nema kanalizacionu mreu, te se problem prikupljanja otpadnih voda reava putem
individualnih vodopropusnih septikih jama.
Na teritoriji optine Negotin ima oko 5.000 septikih jama, od ega je oko 2000 u gradu.
Septike jame se prazne po pozivu, sadraj se cisternama odvozi u kanal, ili na mesto koje
je za to odredila komunalna inspekcija.
Otpadne vode koje se isputaju iz industrijskih postrojenja u recipijente ne preiavaju
se, ili se preiavaju neadekvatno. Otpadne vode grada Negotina, koje se isputaju u
melioracioni kanal se ne preiavaju. Nedovoljno efikasni sistemi za preiavanje
otpadnih voda ili njihovo nepostojanje, dovode do zagaenja povrinskih i podzemnih
voda, to za posledicu ima ugroavanje ekosistema u vodotocima i nedostatak kvalitetne,
zdravstveno i higijenski ispravne vode za zadovoljenje potreba stanovnitva.
Jedan od ne tako malih problema koji dovode do zagaenja povrinskih i podzemnih voda
je i problem nutrijenata nastalih iz procesa poljoprivredne proizvodnje.
Ispitivanja kvaliteta povrinskih voda u optini Negotin sprovodi RHMZS, i to samo na
profilu Radujevac na Dunavu.
godina 2003. 2004. 2005.
klasa

III

II/III

III

2006
.

2007. 2008. 2009.

III/IV

III/IV

II/III

III

Tabela 3.2. Kvalitet vode Dunava na profilu Radujevac (zahtevana klasa voda II)
Na podruju optine Negotin RHMZS meri kvalitet podzemnih voda na Glavnoj stanici
Negotin. Merenja se vre na stanici u bateriji, na etiri pijezometara dubine 16,6 m, 9,6 m,
5 m i 3 m.
Stanica je aktivna od februara 2003. godine. Kvalitet podzemne vode meri se jednom do
dva puta godinje.

35

4.1.3 ANALIZA I OCENA STANJA KVALITETA ZEMLJITA

Podruje optine Negotin se odlikuje veoma heterogenim geolokim sastavom. Zbog
raznovrsnosti geoloke podloge, zastupljene su i razliite vrste zemljita (smonica, ritska
crnica, peskua, pseudoglej...)
Prema podacima Zavoda za poljoprivredu u Negotinu, uraenih laboratorijskih analiza
zemljita, dolo je do ukupne promene plodnosti zemljita na ovoj teritoriji. Evidentno je
stalno opadanje sadraja humusa, krenjaka i osnovnih makro i mikro elemenata kao i
veliko zakieljavanje zemljita.
Zemljita na teritoriji optine Negotin u manjoj ili veoj meri su degradirana razliitim
prirodnim i antropogenim procesima. Kao osnovi faktori degradacije zemljita mogu se
izdvojiti:
1. Prirodni
-

Vodna i eolska erozija,

este sue,

Samopaljenje tresetita;

2. Antropogeni:
-

Industrija (zagaenje gasovima, pre svega sumpordioksidom koji dovodi do

zakieljavanja, prainom sa visokim sadrajem tekih metala i arsena,
raznoenjem piritne izgoretine sa deponije u Prahovu kao i proceivanjem
atmosferskih voda sa deponije fosfogipsa),

Infrastruktura (zauzimanje zemljita izgradnjom infrastrukturnih objekata,

prvenstveno saobraajnica; neadekvatno kanalisanje otpadnih voda
nedovoljno razvijen i esto neodravan kanalizacioni sistem, nepreiavanje
otpadnih voda i veliki broj nesanitarnih septikih jama),

Poljoprivreda (nestruna i esto nekontrolisana primena vetakih ubriva i

hemijskih sredstava; nekontrolisano paljenje oranica),

Energetika (u Optini je, u manjoj meri, prisutno i zagaivanje zemljita

poreklom od procesa sagorevanja fosilnih goriva kotlarnice, individualna
loita, saobraaj, tj. procesim suve i vlane sedimentacije zagaujuih
materija iz vazduha),

Urbani razvoj (zauzimanje zemljita stambenom izgradnjom).

Najznaajniji antropogeni faktor koji dovodi do zagaivanja zemljita jeste hemijska

industrija, tj. IHP Prahovo. Zemljite se zagauje sedimentacijom zagaujuih materija
36

koje se emituju u vazduh iz tehnolokog procesa, ali mnogo vie raznoenjem piritne
izgoretine sa deponije u Prahovu kao i proceivanjem atmosferskih voda sa deponije
fosfogipsa.
Na teritoriji optine Negotin ne vre se sistematska ispitivanja kvaliteta zemljita.
Povremene analize zemljita sprovodi Zavod za poljoprivredu Negotin, na zahtev fizikih
lica i poljoprivrednih gazdinstava.
4.1.4 ANALIZA I OCENA STANJA NIVOA BUKE
U okviru zatite i unapreenja ivotne sredine problematika buke zauzima znaajno
mesto. Urbana sredina je poslednjih decenija optereena bukom, koja je u stalnom
porastu. Gradsku buku sainjava haotini zbir zvukova koji potiu od razliitih i
mnogobrojnih izvora, a koji se meusobno razlikuju po visini, intenzitetu i trajanju.
Najvei uzronik komunalne buke je saobraaj sa oko 80%, a ostali izvori, kao to su
industrija, ugostiteljski objekti, ulina buka razliitog porekla i buka u domainstvima, su
zastupljeni u manjoj meri.
Na teritoriji optine Negotin ne postoje znaajni izvori buke. Na osnovu iskustava sa
terena moe se zakljuiti da se pojaani nivoi buke mogu javiti pored prometnih
saobraajnica (pre svega pored magistralnih puteva i eleznikih pruga), odnosno u
industrijskim pogonima i glavnim gradskim raskrsnicama u Negotinu. Meutim, preciznih
podataka o nivoima buke nema, jer se ne vri monitoring buke.
4.1.5 ANALIZA I OCENA STANJA OTPADA
Upravljanje otpadom u Negotinu obuhvata sakupljanje otpada na sabirnim mestima,
postavljanjem kontejnera za sakupljanje komunalnog otpada i odlaganjem na deponiju na
Radujevakom putu, bez prethodnog tretmana otpada.
Otpad se organizovano sakuplja od strane JKP-a samo na teritoriji grada Negotina,
prigradskih naselja, i selima MZ Samarinovac (120 korisnika) i MZ Miloevo (80 korisnika)
na povrini od 2530 km2. Na podruju ostalih seoskih mesnih zajednica optine Negotin
jo uvek nije regulisano sakupljanje i odlaganje otpada, usled ega itelji sela svoj otpad
odlau na lokalna smetlita (divlje deponije), ili ga spaljuju.
U okviru projekta Uspostavljanje katastra divljih i starih deponija i smetlita Republike
Srbije, koji je 2005. godine zapoela Agencija za zatitu ivotne sredine, Eko fond optine
Negotin je, u saradnji sa inspekcijskom slubom optine i mesnim zajednicama optine
Negotin, prikupio podatke o divljim deponijama, i to za: zvaninu gradsku deponiju, 17
divljih deponija u gradu, i 77 divljih deponija u selima.
Do Novembra 2008. godine kada je izvreno satelitsko snimanje deponija smetlita na
delu teritorije optine Negotin (gradsko naselje Negotin i 13 seoskih katastarskih optina),

37

koje je zatim nastavljeno marta 2009. godine (15 seoskih katastarskih optina), znatno je
smanjen broj divljih deponija.
Ne postoji sistem separatnog sakupljanja opasnog otpada, tako da se na deponiju odlau i
neke vrste opasnog otpada, pre svega medicinski otpad. Isti se vozi u posebnim
zatvorenim kontejnerima, zatrpava i prekriva na deponiji i vodi uredna evidencija o
koliinama.Isti je sluaj sa starim automobilskim gumama, ali se one sakupljaju i odvajaju
na posebno mesto, a odatle kasnije transportuju na dalji tretman.
vrst komunalni otpad organizovano se odlae na gradsku deponiju u Negotinu, ali
izvesne koliine otpada nekontrolisano zavravaju na nekoliko divljih deponija u gradu,
dok u selima, imajui u vidu da ne postoji organizovan sistem upravljanja otpadom (izuzev
u MZ Miloevo i MZ Samarinovac), otpad zavrava kako na lokacijama koje su ''odreene''
za deponiju od strane MZ, tako i na vie spontano nastalih smetlita.
U optini Negotin industrijski otpad je uglavnom koncentrisan pored IHP Prahovo, u vidu
deponija piritne izgoretine i fosfogipsa, koje nastaju kao posledica proizvodnje sumporne
odnosno fosforne kiseline. Pored ovog, postoji i industrijski otpad u HE erdap II, ali u
manjim koliinama.
O mnogim vrstama otpada, nastaloj koliini i nainu odlaganja ili reciklae ne postoje
podaci. Meu takvim otpadom spada:
- Transformatorska (piralenska PCB) ulja
Spadaju u grupu najopasnijih i najotrovnijh materija.
- Stara vozila
Veliki broj automobilskih koljki zavrio je na divljim deponijama u umama, potocima i sl.
- Otpadne gume
One se odlau na najirem prostoru, od malih privremenih skladita do bacanja u potoke,
ume, po njivama itd. Kao otpad, stare gume imaju karakteristike opasnog otpada zbog
mogunosti zapaljenja, kada emituju velike koliine tetnih materija u atmosferu (a,
ugljenmonoksid, sumpordioksid). Takoe predstavljaju legla insekata i glodara, te i na taj
nai tete zdravlju ljudi i ivotnoj sredini.

- Istroene baterije i akumulatori

- Otpadna elektronska i elektrina oprema i fluorescentne cevi koje sadre ivu
- Biohazardni otpad (medicinski, farmaceutski i klanini otpad)

38

Posebna evidencija o medicinskom otpadu u optini Negotin se ne vri. U Zdravstvenom

centru u Negotinu, medicinski otpad se sakuplja u kontejnerima zatvorenog tipa koji su
locirani u krugu centra.
Organizovano sakupljanje otpada koji se moe koristiti kao sekundarna sirovina vri se u
izvesnoj meri i od strane malih privatnih preduzea. Uglavnom je to neorganizovano
sakupljanje, to znai da se oni bave trgovinom na malo (otkup gvoa, limova, obojenih
metala, papira, tvrde plastike, kartona i drugo), vre otkup, skladitenje i pripremu za
obradu.
4.1.6 ZATIENA PRIRODNA DOBRA
Na osnovu dokumentacije Zavoda za zatitu prirode, kao i uvidom u Centralni registar
zatienih prirodnih dobara, na podruju optine Negotin registrovana su etiri zatiena
prirodna dobra.
1. Opti rezervat prirode ''Bukovo''
Deo podruja bukovih uma u mestu Bukovo kod Negotina (katastarska optina Negotin)
stavljen je pod zatitu kao Opti rezervat prirode Bukovo i svrstava u II kategoriju zatite
kao prirodno dobro od velikog znaaja (Uredba o zatiti opteg rezervata prirode
''Bukovo'', Slubeni glasnik RS, br. 104/07). Obuhvata povrinu od 10ha i 42a.
2. Spomenik prirode ''Kanjon reke Zamne sa prerastom prirodnim mostom''
Spomenik prirode ''Kanjon reke Zamne sa prerastom prirodnim mostom'' (K.O. Plavna)
stavljen je pod zatitu 1957. godine kao ''prirodna retkost i znaajna geomorfoloka
vrednost'' (Reenje br. 275 od 20. juna 1957. godine, doneto od strane Zavoda za zatitu
prirode i nauno prouavanje prirodnih retkosti NR Srbije). Povrina zatienog prostora
je 41,4052 ha.
3. Spomenik prirode ''Kanjon reke Vratne sa dve prerasti''
Prerasti u kanjonu Vratne (K.O. Vratna i K.O. Jabukovac) stavljene su pod zatitu jo 1957.
godine, kao ''prirodna retkost i znaajna geomorfoloka vrednost'' (Reenje br. 274 od 20.
juna 1957. godine, doneto od strane.
Zavoda za zatitu prirode i nauno prouavanje prirodnih retkosti NR Srbije). Zavod za
zatitu prirode Srbije je zapoeo reviziju ovog spomenika prirode, to je rezultkovalo
obimnom studijom zatite, kojom e granice ovog prirodnog dobra biti proirene (ovrina
zatienog prostora 144,7573 ha).
''Prerasti u kanjonu Vratne'' bie kategorisane kao prirodno dobro od izuzetnog znaaja,
odnosno prirodno dobro I kategorije.
4. Spomenik prirode ''Suteska Sikolske reke sa vodopadom na Mokranjskoj steni''
39

Povrina zatienog prostora iznosi 22.34.96 ha. Prirodno dobro je kategorisano kao
prirodno dobro od velikog znaaja kategorija II, a rang vrednosti Prirodno dobro
nacionalnog znaaja.
4.2 OPIS MOGUIH ZNAAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA IVOTNU SREDINU
Prema osnovnoj nameni prostora naselje Zona skladita u okviru industrijske zone
Radujevaki put u Negotinu pripada ZONI RADA u okviru graevinskog podruija u okviru
Plana. Naselje Zona skladita obuhvata podruije izmeu puta Negotin-Radujevac i
eleznike pruge Ni-Prahovo. Znaajnu osobenost ove prostorne celine, pored relativno
nepovoljnih hidrotehnikih karakteristika, predstavljaju i vee povrine uzurpirane
bespravnom izgradnjom porodinih stambenih ili stambeno-poslovnih objekata.
ZONA RADA, ima preteno namenu za industriju i privred (postojee i planirane privredne,
proizvodne, servisne i uslune funkcije i druge kapacitete). Kao komplementarne, u zoni
se mogu planirati i druge namene, iz domena usluga, poslovanja, centralnih i
komercijalnih delatnosti, stanovanja specifinog tipa i sl. pod uslovima utvrenim u
Planu generalne regulacije za naselje Negotin. Prema karakteristikama i strukturi
postojee i planirane privrede, u okviru zone se izdvaja vie celina, i to:
-

Celina privrede i industrije

Celina servisa, skladita, stovarita

Celina eksploatacije i separacije nemetalinih sirovina

Celina urbane transformacije

U okviru Celine servisa, skladita, stovarita locirana je Zona skladita.

Delatnosti koje se planiraju u zoni rada, posebno u prostorima servisnih, skladinih,
uslunih delatnosti, ali i prostorima male privrede, su iz oblasti:
trgovine (mega-marketi, hiper-marketi i dr.),
stanovanja (apartmanskog tipa, u funkciji osnovne delatnosti),
ugostiteljstva (restorani, pansioni i dr.),
sporta (sportski tereni, sportski centri u okviru kompleksa i dr),
poslovno-administrativnih delatnosti,
uslunih servisa (benzinske i gasne stanice, servisi, centralne garae i sl.)
saobraajni objekti, povrine i terminali,
komunalni objekti i povrine,
40

 i drugi objekti, uz uslov da se prema potrebama i kapacitetima moe obezbediti

propisan broj parking mesta za korisnike.
Opremljenosti zemljita za Zonu rada, prema Glavnom projektu podrazumeva pristup na
javni put i prikljuenje na javnu vodovodnu, kanalizacionu, elektro- i tt- mreu.
4.2.1 UTICAJ NA KVALITET VAZDUHA
U glavnom projektu nije predvieno prikljuenje potencijlnih korisnika na daljinski sistem
grejanja na ve postojee gradske toplane. Time je zagrevanje obejakata predvieno
putem individualnih kotlarnica. Kotlarnice kao energent koriste vrsto i teno gorivo i
delimino elektrinu energiju.
Procesi sagorevanja fosilnih goriva (kotlarnice, individualna loita) dovode do emisije
praine, ugljenikovih i sumporovih oksida. Kao gorivo se najee koriste ugljevi, razliitog
kvaliteta i sastava, ogrevno drvo i mazut.
Gasovi koji se emituju u vazduh tokom grejne sezone su: ugljen-monoksid, azotni oksidi,
sumporni oksidi i ugljen-dioksid.
U strukturi energenata (ugalj, ogrevno drvo, mazut, lo ulje), na podruju optine Negotin
dominantan energent je mazut. Sagorevanje mazuta je, u odnosu na druge energente,
najznaajniji izvor emisije ugljendioksida, sumpordioksida i azotnih oksida, dok je
sagorevanje vrstih goriva, uglja i ogrevnog drvta, dominantan faktor aerozagaenja
esticama i ugljovodionicima.
Najvei uticaj na zagaenje vazduha bi imala industrijska zagaenja vazduha koja potiu
od produkata sagorevanja energetskih goriva, ali i gasova i vrstih estica iz tehnolokog
procesa. Kako je ova zona namenjena preteno razvoju uslunih funkcija, kako je napred
navedeno, industrijskih zagaenja vazduha nee biti.
4.2.2 UTICAJ NA KVALITET POVRINSKIH I PODZEMNIH VODA
Poto ova lokacija nije komunalno opremljena, Glavnim projektom se predvia izgradnja
nove vodovodne mree uz upotrebu postojee, kao i izgranja nove fekalne i atmosferske
kanalizacije prema predpostavljenim potrebama potencijalnih korisnika.
Fekalna i atmosferska kanalizacija
Organizovano prikupljanje i odvoenje otpadnih voda vri se kroz kanalizacionu mreu.
Projektovana fekalna kanalizacija e se prikljuiti na kolektor gradske fekalne kanalizacije
u svemu prema datim podacima od strane nadlene slube investitora i mogunosti
prikljuivanja na gradsku kanalizacionu mreu.

41

Predvieni su takoe i prikljuci za graevinske parcele i to po jedan za dva placa

(izuzetno jedan na jedan). Svi prikljuci su vezani na mreu preko revizionih silaza, to
omoguava jednostavno odravanje mree.
Mrea fekalne kanalizacije i servisa prikljuie se na kanalizaciju u ulici Radujevaki put
preko pumpne stanice koja e se graditi na raskrsnici Radujevaki put ul.br.1 Zone
skladita.
Novoprojektovana pumpna stanica koja e se graditi e prepumpavati fekalne vode iz dela
naselja Radujevaki put i fekalne vode iz kompleksa Zone skladita.
Kina kanalizacija prikuplja atmosferske vode sa saobraajnica, krovova i manipulativnih
povrina kompleksa, a manji deo je orijentisan ka zelenim povrinama na ivicama
kompleksa.
Novo projektovana kina kanalizacija e se prikljuiti na otvoreni melioracioni kanal koji
prolazi pored pruge Ni Prahovo sa desne strane. Atmosferske vode, pre uputanja,
potrebno je preistiti na taloniku za mehanike neistoe i na separatorima ulja i masti,
do nivoa kvaliteta vode u recipijentu, propisanog Uredbom o kategorizaciji vodotoka
(Slubeni glasnik RS, br. 5/68 ) a u skladu sa Zakonom o vodama (Slubeni glasnik RS, br.
30/10).
Za snabdevanje sanitarnom vodom izgraenih objekata na tom potezu koristi se
postojea vodovodna mrea. Postojea vodovodna mrea je prikljuena na gradsku
mreu, na putu Negotin-Radujevac.
Za snabdevanje sanitarnom vodom buduih korisnika planirana je izgradnja nove
vodovodne mree, prema predpostavljenim potrebama korisnika.
Na novoprojektovana vodovodnoj mrei, kao i na ve postojeoj, su na propisanom
rastojanju predvieni nadzemni protivpoarni hidranti.
Za potrebe I faze vodovodne mree u okviru regulacionog plana Zone skladita
predvieno je ukupno 21 prikljuaka i 17 nadzemnih protivpoarnih hidranata.
4.2.3 UTICAJ NA KVALITET ZEMLJITA
Uticaj na kvalitet zemljita ogleda se jedino, u manjoj meri, prisutvom i zagaivanjem
zemljita poreklom od procesa sagorevanja fosilnih goriva od potencijalnih kotlarnica,
individualnih loita, saobraaja, tj. procesim suve i vlane sedimentacije zagaujuih
materija iz vazduha, i manjim delom zauzimanjem zemljita izgradnjom infrastrukturnih
objekata. Drugih antropogenih faktora koji u veoj ili manjoj meri utiu na degradaciju
zemljita nema.

42

4.2.4 UTICAJ NA POVEANJE NIVOA BUKE

Na teritoriji "Zone skladita" ne postoje znaajniji izvori buke. Pojediaani nivoi buke se
mogu javiti pored novoprojektovanih saobraajnica, koji u svakom sluaju ne prelaze
dozvoljeni projektovani nivo buke za tu vrstu lokacija od 70 decibela tokom dana i u toku
noi.
Glavnim projektom se obrauju nastavci zapoetih ulica na lokaciji, kao i izgradnja novih
ulica. Saobraajnice su tako projektovane da omoguavaju pristupo svim skladitima i
servisima i to kako svih vrsta vizila tako i peacima. Predviena su parking mesta du ulica
za putnika vozila koja ekaju na utovar ili istovar. Sve saobraajnice su irine 7,0m,
trotoati su irine 2,0m do 7,0m, a parkinzi du ulica su irine 7,0m.
Glavnim projektom nije predviena izgradnja novih magistralnih puteva i eleznikih
pruga, koje bi eventualno mogle znatnije da utiu na nivo buke i odraze se na zdravlje i
kvalitet ivota stanovnitva.
U toku procesa izgradnje oekuje se poveana buka i vibracije od rada graevinskih
maina.
4.2.5 UTICAJ NA STANJE OTPADA
Pod pojmom vizuelna zagaenost podrazumevaju se ljudske tvorevine u ivotnoj sredini
koje nisu prijatne za posmatranje. Vizuelno zagaenje ine predmeti koji ometaju da se
uiva u posmatranoj okolini: rasuto smee i prljavtina, neureena i zaputena gradnja.
Predmet vizuelne zagaenosti jeste sve ono to smeta oku. Vizuelna zagaenost ostavlja
najupeatljiviji doivljaj odreene ivotne okoline.
Vizuelni otpad u toku izgradnje
Otpad koji se javlja u toku izgradnje naselja "Zona skladita" je sledei:
graevinski materijal kao otpad koji je nastao u toku transporta,
zapraene povrine nastale tokom procesa graenja,
materijal iz iskopa,
neiskorieni graevinski materijal (metalni otpad, plastika, papir, neiskoriene
kanalizacione cevi i sl.),
ulja i goriva nastala izlivanjem tokom rada graevinske mehanizacije i maina.
Tokom izvoenja radova na pripremi terena i izgradnji objekta potrebno je planirati i
pripremiti neophodne mere zatite i obezbediti poseban prostor i potrebne uslove i
opremu za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno uvanje razliitih otpadnih materijala.

43

Vizuelni otpad u toku eksplatacije

Sobzirom na predvienu namenu lokacije za skladita i servise, prema Prostornom planu
optine Negotin, na predmetnoj lokaciji se oekuju sledee vrste otpada:
Ambalani otpad (metal, papir, staklo, plastika),
Komercijani otpad i otpad
administrativne zgrade)

iz

administrativnih

objekata

(prodavnice,

Inertan industrijski otpad ( limovi, elini profili, metalna ica i drugo)

Nabrojane vrste otpad se mogu u celini ili izdvajanjem pojedinih komponenata koje se
dalje mogi koristiti kao sekundarne sirovine, bezbedno odlagati na sanitarnu deponiju
komunalnog vrstog otpada.
Sakupljanje, transport, deponovanje i zbrinjavanje otpada za naselje "Zona skladita"
obavlja e Javno preduzee za komunalne delatnosti Badnjevo (JKP Badnjevo)
Negotin, preko svoje Radne jedinice Odravanje koja u svom sastavu ima Ekonomsku
jedinicu Vozni park i Gradska deponija. U pomenutoj EJ smeteni su organizacija
izvoenja i deponovanje smea na Gradsku deponiju, zimsko odravanje ulica u gradu i
prilaznih puteva selima Optine, kao i prskanje i polivanje gradskih ulica, a sve shodno
optinskoj Odluci o ureenju naselja na podruju optine Negotin.
vrst komunalni otpad organizovano se odlae na gradsku deponiju u Negotinu . Deponija
se nalazi na izlazu iz Negotina, na mesnom putu za Radujevac, u industrijskoj zoni, a na 5
km od Prahova. Okruena je obradivim poljoprivrednim zemljitem. Prostire se na
povrini od 8,3 hektara.
Opasnog industrijski otpad koji je produkt odvijanja industrijskih procesa, koji po svojoj
koliini, koncentraciji, fizikim, hemijskim ili inaktivnim osobinama moe predstavljati
opasnost po ivot i zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu ako se neadekvatno tretira, skladiti,
transportuje ili se njim nepropisno upravlja, nema.
U narednoj tabeli dat je pregled uticaja realizacije projekta i predlog mera za prevenciju i
ublaavanje navedenih uticaja u toku faze graenje i faze eksplatacije

44

faza izgradnje

Faza

Uticaj

Mere prevencije i
ubalaavanja

Odgovornost

Kontrola i
izvetavanje
Nadleni
inspektor

Uticaj na
neposrednu okolinu

Gradilite mora biti

organizovano i ureeno u
skladu sa pravilima struke.

Izvoa
radova

Poveanje estica
praine u vazduhu
usled izvoenja
graevinskih radova

Ukoliko je potrebno, treba

zapraivati vazduh vodom u
toku sunih perioda

Izvoa
radova

Ukoliko je potrebno sprovesti

prskanje prikljunih puteva
vodom u toku sunih perioda

Izvoa
radova

irenje zagaenja iz
gradilita na okolinu
prosipanjem iz
transportnih vozila

Pranje guma pre izlaska na

javni put.

Izvoa
radova

Poveanje buke i
vibracija usled rada
graevinske
mehanizacije

Sobzirom na udaljenost
gradilita od stambene oblasti
nema posebnih mera za
spreavanje buke i vibracija.
Podrazumeva se adekvatno
odravanje graevinskih
maina i mehanizacije kao i
njihovo iskljuivanje kada ne
vre radne operacije.

Izvoa
radova

Ulja i goriva nastala

izlivanjem tokom
rada graevinske
mehanizacije i
maina

Neophodno je redovno
odravanje i servisiranje
maina i mehanizacije kao i
definisanje metoda za
uklanjanje prolivenog
materijala.

Izvoa
radova i
nadleni
inspektor za
sluaj veih
izlivanja

Nadleni
inspektor za
sluaj veih
izlivanja

Koristiti hemikalije za
dekontaminaciju i odstraniti
zagaeni povrinski deo
zemljita
Graevinski i
komunalni otpad

Uticaj

Neophodno je definisati
mesta za deponovanje otpada
i postaviti adekvatne
kontejnere i organizovati
redovan odvoz nastalog
optada
Mere prevencije i
ubalaavanja

Izvoa
radova

Odgovornost

Kontrola i
izvetavanje

45

Oteenje drvea i
drugog rastinja u
toku izgradnje

Na lokaciji se ne nalaze
zatiena stanita.

Izvoa
radova

Nema negativnog uticaja na

folru i faunu.
Kulturna dobra i
sluajna nalazita

Na lokaciji se ne nalaze
zatiena prirodna dobra

Izvoa
radova

faza eksplatacije

Za sluaj nailaska na sluajna

nalazita neophodno je
odmah obustaviti radove i o
tome obavestiti nadlene
organe
Uticaj na
stanovnitvo

Sobzirom na udaljenost
gradilita od stambene oblasti
nisu potrebne nikakve
posebne mere za ublaavanje
uticaja

Izvoa
radova

Uticaji e biti
definisani za svaku
vrstu poslovnih
aktivnosti korisnika
posebno kao i
zajedniki u smislu
efekta sinergije

Bie posebno definisane u

zavisnosti od aktivnosti i
delatnosti koje e korisnici
obavljati na svakoj od parcela
u okviru Zone.

Korisnici i
Optina

Neophodna je
adekvatna
kontrola i
izvetavanje
za svaku
aktivnost
posebno i
zajedno
imajui u vidu
efekat
sinergije

Tabela 3.3 - Uticaji realizacije projekta i mere prevencije i ublaavanja uticaja

4.2.6 UTICAJ NA NASELJA, STANOVNITVO I LJUDSKO ZDRAVLJE
Uticaj na ekonomsku bazu stanovnitva
Projekat e stvoriti preduslove za unapreenje prostorne strukture privrede, izmenu
strukture privrede kroz restruktuiranje i intenziviranje razvoja MSP, unapreenje
ambijenta za privlaenje investicija, unapreenje kvaliteta ivota i jaanje ekonomske
baze stanovnitva, poveanjem rasta zaposlenosti.
Ljudsko zdravlje i mere preventivne zatite
Faza izgradnje
Tokom faze izgradnje nee biti negativnih uticaja od planiranjih aktivnosti na zdravlje
stanovnitva. Kako bi se minimizirao bilo koji negativan uticaj na zdravlje i ivot zaposlenih
46

na gradilitu neophodno je primneniti adekvatne mere zatite na radu u skladu sa

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, br.101/05) i prateom
regulativom u oblasti zdravstva i bezbednosti.
Faza eksplatacije
Tokom faze eksplatacije se ne oekuju uticaji od planiranih aktivnosti koji bi mogli
negativno da utiu na zdravlje stanovnitva.
Mere zatite od zemljotresa
U skladu sa podacima i uslovima nadlenog Republikog seizmolokog zavoda Beograd,
podruje optine Negotin prema seizmoloko-geolokim karakteristikama se nalazi u zoni
srednje seizmike ugroenosti, sa moguim potresima maksimalnog intenziteta 8MSC.
Osnovna mera zatite od zemljotresa predstavlja primenu principa aseizmikog
projektovanja objekata, odnosno primenu sigurnosnih standarda i tehnikih propisa o
gradnji na seizmikim podrujima.
Mere zatite od poara
Posebne mere zatite od poara prilikom izgradnje sprovode se primenom odredaba
Zakona o zatiti od poara (Slubeni glasnik SRS, br. 37/88 i Slubeni glasnik RS, br. 53/93,
67/93, 48/94 i 101/05), Zakona o vanrednim situacijama (Slubeni glasnik RS, br. 111/09) i
Pravilnika o tehnikim normativima za hidrantsku mreu za gaenje poara (Slubeni list
SFRJ, br. 30/91).
Izgradnjom spoljanje hidrantske mree, planiranjem dovoljnog kapaciteta vodovodne
mree, planiranjem mrea saobraajnica, pristupnih puteva i prilaza za vatrogasna vozila
objektima obezbeene su preventivne mere zatite od poara.
4.3 PROCENA MOGUIH UTICAJA NA IVOTNU SREDINU
Procena moguih uticaja uradie se prema optim i posebnim ciljevima definisanim u
Stratekoj procenu uticaja na ivotnu sredinu Prostornog plana optine Negotin. Izbor
indikatora je preuzet iz Strateke procene uticaja, a na osnovu ''Osnovnog seta UN
indikatora odrivog razvoja'', u skladu sa Uputstvom koje je izdalo Ministarstvo nauke i
zatite ivotne sredine u februaru 2007. god. Ovaj set indikatora zasnovan je na konceptu
''uzrok-posledica-odgovor''. Indikatori ''uzroka'' oznaavaju ljudske aktivnosti, procese i
odnose koji utiu na ivotnu sredinu, indikatori ''posledica'' oznaavaju stanje ivotne
sredine, dok indikatori ''odgovora'' definiu politike opcije i ostale reakcije u cilju
promena ''posledica'' po ivotnu sredinu.
Opti ciljevi strateke procene definisani su na osnovu zahteva i ciljeva u pogledu zatite
ivotne sredine u drugim planovima i programima, ciljeva zatite ivotne sredine
utvrenih na nivou Republike i ciljeva zatite ivotne sredine definisanim u
47

meunarodnim dokumentima, kao to su ''Zakljuci Svetskog samita o odrivom razvoju''

(Johanesburg, 2002), "ivotna sredina za Evropu" (Kijev, 2003) i brojne konvencije o zatiti
ivotne sredine kojima je pristupila naa zemlja.
Za realizaciju optih ciljeva utvruju se posebni ciljevi strateke procene u pojedinim
oblastima zatite. Posebni ciljevi strateke procene predstavljaju konkretan, delom
kvantifikovan iskaz optih ciljeva, dat u obliku smernica za promenu i akcija (mera, radova,
aktivnosti) uz pomo kojih e se te promene izvesti.
Posebni ciljevi strateke procene ine, prvenstveno, metodoloko merilo kroz koje se
tretiraju/proveravaju efekti plana/projekta na ivotnu sredinu. Oni treba da obezbede
subjektima odluivanja jasnu sliku o sutinskim uticajima plana/projekta na ivotnu
sredinu, na osnovu koje je mogue doneti odluke koje su u funkciji zatite ivotne sredine
i realizacije osnovnih naela odrivog razvoja.
U tabelama ispod prikazani su opti i posebni ciljevi i indikatori strateke procene prema
kojima e se izvriti procena uticaja realizacije datog projekta na ivotnu sredinu.
Red. br.
CSP
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16

Oblasti i ciljevi strateke procene (CSP)

Upravljanje kvalitetom vazduha
Smanjiti nivo emisije tetnih materija u vazduh
Smanjiti stepen izloenosti stanovnitva zagaenom vazduhu
Zatita od buke
Smanjiti izloenost stanovnitva povienim nivoima buke
Upravljanje vodama
Ouvati i unaprediti kvalitet povrinskih i podzemnih voda
Smanjiti rizik od poplava
Zatita i korienje zemljita
uvanje povrina obradivog poljoprivrednog zemljita
Poveati povrine pod umom
Smanjiti kontaminaciju i eroziju tla
Upravljanje otpadom
Unaprediti sistem prikupljanja, tretmana i odlaganja vrstog otpada
Utvrditi odgovarajuu lokaciju budue sanitarne deponije
Klimatske promene
Smanjiti emisiju gasova staklene bate
Unaprediti energetsku efikasnost
Smanjiti potronju neobnovljivih izvora energije
Ouvanje biodiverziteta i unapreenje predela
Ouvati biodiverzitet i prirodna dobra i unaprediti predeo
Zatita kulturno-istorijske batine
Unaprediti efikasnost zatite nepokretnih kulturnih dobara
Naselja, stanovnitvo, zatita zdravlja
Ublaiti negativan uticaj razvoja na demografiju i naselja i ouvati naseljenost
ruralnih podruja
48

17
18
19
20

Red.
br. CSP
1
2
3

Unaprediti zdravlje stanovnitva

Rast zaposlenosti
Jaanje institucionalne sposobnosti za zatitu ivotne sredine
Dalje unapreenje slube za zatitu ivotne sredine i monitoring
Unaprediti informisanje javnosti po pitanjima ivotne sredine
Tabela 3.4 - Opti i posebni ciljevi strateke procene
Posebni ciljevi u CSPu
Smanjiti nivo emisije tetnih materija u
vazduh
Smanjiti stepen izloenosti stanovnitva
zagaenom vazduhu

Ouvati i unaprediti kvalitet povrinskih i

podzemnih voda

Smanjiti rizik od poplava

7
8
9
10
11
12
13
14
15
16

Emisije estica SO2 i NO2

Broj dana kada je prekoraena granina

vrednost (GV) za a, SO2 i NO2
Broj stambenih objekata u zoni zatite
Smanjiti izloenost stanovnitva povienim
du magistralnih puteva
nivoima buke

Indikatori

uvanje povrina obradivog

poljoprivrednog zemljita
Poveati povrine pod umom
Smanjiti kontaminaciju i eroziju tla
Unaprediti sistem prikupljanja, tretmana i
odlaganja vrstog otpada
Utvrditi odgovarajuu lokaciju budue
sanitarne deponije
Smanjiti emisiju gasova staklene bate
Unaprediti energetsku efikasnost
Smanjiti potronju neobnovljivih izvora
energije
Ouvati biodiverzitet i prirodna dobra i
unaprediti predeo
Unaprediti efikasnost zatite nepokretnih
kulturnih dobara
Ublaiti negativan uticaj razvoja na
demografiju i naselja i ouvati naseljenost
ruralnih podruja

17

Unaprediti zdravlje stanovnitva

18

Rast zaposlenosti

Petodnevna bioloka potronja kiseonika

BPK5
% smanjenja povrina zemljita ugroenih
poplavama
% smanjenja povrina obradivog
poljoprivrednog zemljita
% poveanja povrina pod umom
% kontaminiranih povrina
% domainstava ukljuenih u sistem
% otpada koji se tretira
% otpada koji se odlae na san. deponiju
Utvrena lokacija deponije
Emisija SO2
% smanjenja potronje energenata
% smanjenja potronje uglja i naftnih
derivata
Broj i povrina zatienih prirodnih dobara i
predeonih celina
Broj i kvalitet zatienih nepokretnih
kulturnih dobara
% smanjenja stanovnika u seoskim naseljima
% stanovnitva sa pristupom adekvatnim
sistemima prikupljanja i preiavanja
otpadnih voda,
% stanovnitva obuhvaen sistemom
prikupljanja otpada,
% stanovnitva sa pristupom objektima
osnovne zdravstvene zatite
% zaposlenih; % nezaposlenih

49

19

Dalje unapreenje slube za zatitu

ivotne sredine i monitoring

20

Unaprediti informisanje javnosti po

pitanjima ivotne sredine

Broj razvojnih programa za zatitu ivotne

sredine,
Broj ljudi zaduen za ivotnu sredinu u
optini,
Broj mernih taaka u sistemima monitoringa
Broj informacija o ivotnoj sredini u
sredstvima informisanja

Tabela 3.5 - Izbor indikatora

Znaaj uticaja procenjuje se u odnosu na veliinu (intenzitet) uticaja i prostorne razmere
na kojima se moe ostvariti uticaj. Uticaji, odnosno efekti, planskog reenja u sklopu koga
je predviena izgradnja naselja "Zona skladita", prema veliini promena se ocenjuju
brojevima od -3 do +3, gde se znak minus odnosi na negativne, a znak plus za pozitivne
promene, kako je prikazano u donjoj tabeli.
U narednim tabelama prikazani su kriterijumi za ocenjivanje veliine uticaja.
Veliina
uticaja

Oznaka

Opis

Kritian

-3

Jak negativan uticaj

Vei

-2

Vei negativan uticaj

Manji

-1

Manji negativa uticaj

Nema uticaja ili

nejasan uticaj

Nema uticaja, nema podataka ili nije primenljivo

Pozitivan

+1

Manji pozitivan uticaj

Povoljan

+2

Vei pozitivan uticaj

Vrlo povoljan

+3

Jak pozitivan uticaj

Tabela 3.6 - Kriterijumi za ocenjivanje veliine uticaja

Razmere uticaja

Oznaka

Opis

Regionalni

Mogu uticaj u okviru prostora regije

Optinski

Mogu uticaj u prostoru optine/grada

Lokalni

Mogu uticaj u nekoj zoni ili delu optine/grada

Tabela 3.7 - Kriterijumi za ocenjivanje prostornih razmera uticaja

50

Verovatnoa da e se neki procenjeni uticaj dogoditi u stvarnosti takoe predstavlja vaan

kriterijum za donoenje odluka u toku izrade projekta. Verovatnoa uticaja odreuje se
prema skali prikazanoj u donjoj tabeli.
Verovatnoa

Oznaka

Opis

100%

uticaj izvestan

Vie od 50%

uticaj verovatan

Manje od 50%

uticaj mogu

Manje od 1%

uticaj nije verovatan

Tabela 3.8 - Skala za procenu verovatnoe uticaja

Izgradnja naselja Zona skladita u okviru industrijske zone Radujevaki put u Negotinu
predstavlja implementaciju planskih reenja iz Prostornog plana koja se odnose na
unapreenje proizvodnih i prostornih prednosti optine Negotin, unapreenje prostorne
strukture privrede, izmenu strukture privrede kroz restruktuiranje i intenziviranje razvoja
MSP, unapreenje ambijenta za privlaenje investicija, unapreenje kvaliteta ivota i
jaanje ekonomske baze stanovnitva.
Slede tabelarni prikazi procene uticaja prema gore navedenim kriterijumima i ciljevima.

51

Unapreenje proizvodnih i prostornih

prednosti optine Negotin i formiranje
konkurentne strukture privrede i povoljnog
ambijenta za razvoj MSP i preduzetnitva

Izgradnja naselja Zona

skladita u okviru
industrijske zone
Radujevaki put u Negotinu
-1

-1

-1

-1

10

11

-1

12

-1

13

14

Ciljevi strateke procene uticaja

15

+1

16

17

+2

18

Evidentno je da Projekat ima vei pozitivan uticaj na rast zaposlenosti.

52

Moe se predpostaviti i manji negativan uticaj na zatitu od buke graana sobzirom da se superponiraju buka iz saobraaja i industrije/privrede.
Manji negativni uticaj se moe predpostaviti i na porast smanjenje povrina plodnog poljoprivrednog zemljita usled izgradnje nove
infrastrukture, industrije/privrede i nove saobraajne infrastrukture.

Tumaenje: Izgradnja naselja Zona skladita u okviru industrijske zone Radujevaki put u Negotinu ima manji negativan uticaj na upravljanje
kvalitetom vazdiha, kao i manji negativan uticaj na klimatske promene u smislu poveane potronje neobnovljivih izvora energije, ublaava
negativan uticaj razvoja na demografiju naselja i unapreuje i uvanje naseljenosti ruralnih podruja.

Tabela 3.9 - Procena veliine uticaja izgradnje naselja Zona skladitana ivotnu sredinu i elemente odrivog razvoja

PLANSKO REENJE

PROJEKAT

19

20

Unapreenje proizvodnih i prostornih

prednosti optine Negotin i formiranje
konkurentne strukture privrede i povoljnog
ambijenta za razvoj MSP i preduzetnitva

Izgradnja naselja Zona

skladita u okviru
industrijske zone
Radujevaki put u Negotinu

10 11 12

13 14 15

Ciljevi strateke procene uticaja

53

Tumaenje: Sam vei pozitivni uticaj na rast zaposlenosti izgradnjom naselja Zona skladita u okviru industrijske zone Radujevaki put u
Negotinu e se osetiti u celom prostoru optine/grada, dok evidentirani manji negativni uticaju e se osetiti samo na manjem delu optine tj. u
samoj zoni.

16 17 18

Tabela 3.10 - Procena prostornih razmera uticaja izgradnje naselja Zona skladitana ivotnu sredinu i elemente odrivog razvoja

PLANSKO REENJE

PROJEKAT

19 20

Unapreenje proizvodnih i
prostornih prednosti optine
Negotin i formiranje konkurentne
strukture privrede i povoljnog
ambijenta za razvoj MSP i
preduzetnitva

Izgradnja naselja
Zona skladita u
okviru industrijske
zone Radujevaki put
u Negotinu
18

Oznaka cilja
SPU

Kriterijumi procene prema gornjim tabelama

54

Verovatan je vei dugotrajni uticaj na poveanje zaposlenosti na

O / +2 / / optinskom nivou, a samim tim i na uspostavljanje negativnih
demografskih tendencija posebno u ruralnom podruiju optina.

Rang

Obrazloenje

Tabela 3.11 - Evaluacija strateki znaajnog uticaja izgradnje naselja Zona skladitana ivotnu sredinu i odrivig razvoja

Plansko reenje

Projekat

Indentifikacija i evidencija
znaajnih uticaja

4.4 PRATEA PRAVNA REGULATIVA

Pravni osnov za izradu procene uticaja na ivotnu sredinu predstavlja odgovarajua
regulativa iz ove oblasti, pre svega Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS,
br.135/04) i Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS,
br.135/04 i 88/10).
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, br.101/05) sa prateom
regulativom je osnovni zakon u oblasti zdravstva i bezbednosti.
4.5 ZAKLJUNA RAZMATRANJA I PREDLOZI
Izgradnja naselja Zona skladita u okviru industrijske zone Radujevaki put u Negotinu
predstavlja implementaciju planskog reenja iz Prostornog plana koji se odnose na
unapreenje proizvodnih i prostornih prednosti optine Negotin, unapreenje prostorne
strukture privrede, restruktuiranje i intenziviranje razvoja MSP, unapreenje ambijenta za
privlaenje investicija, unapreenje kvaliteta ivota i jaanje ekonomske baze
stanovnitva.
Projekat Zona Skladita, u optini Negotin projektovan je i razvijen u skladu sa
relevantnim planskim dokumentima: Prostornim planom optine Negotin i Planom
generalne regulacije za optinu Negotin, koji su pripremljeni od strane Zavoda za
urbanistiko planiranje i projektovanje optine Negotin u saradnji sa Institutom za
prostorno planiranje Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2011. godine.
Na osnovu evaluacije znaaja uticaja prikazanih u Studiji, a koji su preuzeti iz Izvetaja o
stratekoj proceni uticana na ivotnu sredinu Prostornog plana optine Negotin,
zakljuuje se da izgradnja Zone Skladita u okviru industrijske zone Radujevaki put u
Negotinu ne proizvodi strateki znaajne negativne uticaje na teritoriji optine Negotin.
Manji negativni uticaji koje je mogue oekivati realizacijom Projekta su ogranienog
karaktera i po intezitetu i po prostornoj razmeri.
Uzimajui u obzir znaajnu udaljenost Zone Skladita, od stambene oblasti i potujui,
kako u fazi izgradnje, tako i u fazi eksplatacije, navedene odgovarajue ekoloke mere za
prevenciju i ublaavanje negativnih uticaja, jasno je da nee biti nikakvih tetnih utucaja
na ivotnu sredinu i zdravlje stanovnitva.
Imajui u vidu injenicu da je u trenutku projektovanja Zone Skladita, bio poznat samo
deo korisnika Zone, u Planu detaljne regulacije za Zonu Skladita propisane su detaljne
mere zatite ivotne sredine za sve potencijalne korisnike. Vano je napomenuti da se svi
negativni uticaju na ivotnu sredinu i zdravlje stanovnitva mogu ublaiti kroz predloene
mere, kao i to da je potovanje predloenih mera za sve aktivnosti koje e biti realizovane
u okviru naselja Zona skladita obavezno.
Izgradnja Zone skladita e imati nekoliko pozitivnih uticaja, posebno u razvoju novih
poslovnih mogunosti i poveanja zaposlenosti.
55

5. FINANSIJSKA ANALIZA
Finansijska analiza obuhvata finansijsku analizu poslovanja Optine Negotin i finansijsku
analizu projekta proirenja Industrijske zone.
5.1 FINANSIJSKA ANALIZA OPTINE NEGOTIN
Trenutno se u Srbiji veina projekata iz oblasti infrastrukture finansira iz budeta Optina,
bilo da se radi o direktnim investicijama ili davanju garancija bankama u sluaju podizanja
kredita. Stoga je neopohodno, pre finansijske analize projekta, sprovesti analizu
finansijskog stanja i perspektivnosti optinskog budeta.
Finansijska analiza investitora - optine Negotin je izvedena na osnovu bilansa uspeha i
bilansa stanja za period 2006.-2010. godina, koji se proraunavaju na kraju svake godine, i
podnose Ministarstvu finansija u skladu sa zakonskom procedurom. Bilansi za 2011.
godinu nisu bili dostupni u trenutku izrade ove Studije.
Finansijski poloaj preduzea obrazuju njegova aktiva i pasiva. On se izraava kroz
finansijsku strukturu, likvidnost i solventnost. Informacije o finansijskoj strukturi su od
interesa pri donoenju odluka o daljem zaduenju preduzea, o raspodeli dobitka i za
procenu sigurnosti uloenog kapitala. Informacije za procenu finansijskog poloaja su
sadrane u bilansu stanja. Informacije o prinosnom poloaju nalaze se u bilansu uspeha,
ali se znaajni pokazatelji uspenosti utvruju kombinovanjem informacija sadranih u
bilansu uspeha i bilansu stanja.
5.1.1 Bilansi uspeha
Bilans uspeha je raunovodstveni izvetaj u kojem su iskazani ostvareni prihodi i rashodi
preduzea u odreenom obraunskom periodu. Za razliku od bilansa stanja koji pokazuje
finansijsku poziciju na tano odreeni dan, bilans uspeha je periodian izvetaj. Naime,
osnovni smisao ovog izvetaja je u injenici da se prihodi i rashodi prikazuju za odreeni
period, tako da se i njihova razlika (dobitak ili gubitak) odnosi na taj period.
Prihodi optine za period 2006.-2010. godine, prikazani su u tabeli 5.1
2006
PRIHODI
PORESKI
TRANSFERI I DONACIJE
NEPORESKI PRIHODI
UKUPNI

275.134.000
162.795.000
72.061.000
509.990.000

2007
54%
32%
14%
100%

295.927.000
197.000.000
80.045.000
572.972.000

2008
52%
34%
14%
100%

310.783.000
224.833.000
77.050.000
612.666.000

2009
51%
37%
13%
100%

366.314.000
201.185.000
90.741.000
658.240.000

2010
56%
31%
14%
100%

413.429.000
214.174.000
141.466.000
769.069.000

54%
28%
18%
100%

Tabela 5.1 - Prihodi optine za period 2006-2010. god.

Ukupni prihodi optine pokazuju stalni trend rasta za analizirani vremenski period (6-16%
na godinjem nivou).
Struktura prihoda je slina u svim godinama: poreski~53%, transferi~32%, neporeski~15%.
Ukupne prihode ine skoro u potpunosti tekui prihodi (99-100%).
56

Primanja od nefinansijske imovine su zanemarljiva (do 1%) i uglavnom se sastoje od

prodaje nepokretnosti.
Rashodi optine za period 2006.-2010. godine, prikazani su u tabeli 5.2
2006
RASHODI
PLATE
146.501.000
USLUGE I MATERIJALI
171.982.000
SUBVENCIJE
4.258.000
DONACIJE, DOTACIJE, TRANSFERI 48.889.000
RASHODI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU
162.691.000
OSTALI RASHODI
41.346.000

25%
30%
1%
8%
28%
7%

170.299.000
159.402.000
4.962.000
61.665.000
92.130.000
64.254.000

31%
29%
1%
11%
17%
12%

200.228.000
153.612.000
6.153.000
53.663.000
162.445.000
68.126.000

31%
24%
1%
8%
25%
11%

217.094.000
195.271.000
14.055.000
53.526.000
74.031.000
84.769.000

34%
31%
2%
8%
12%
13%

228.620.000
230.559.000
24.837.000
59.429.000
92.000.000
104.733.000

31%
31%
3%
8%
12%
14%

TEKUI
UKUPNI

72%
100%

460.582.000
552.712.000

83%
100%

481.782.000
644.227.000

75%
100%

564.715.000
638.746.000

88%
100%

648.178.000
740.178.000

88%
100%

412.976.000
575.667.000

2007

2008

2009

2010

Tabela 5.2 - Rashodi optine za period 2006.-2010. god.

Ukupni rashodi optine su opadali i rasli, ali generalno pokazuju trend rasta za analizirani
vremenski period (~6% na godinjem nivou).
Struktura rashoda je slina tokom godina. Najvei deo rashoda ine izdaci za plate, usluge
i materijale i izdatke za nefinasijsku imovinu. Izdaci za nefinasijsku imovinu predstavljaju
znaajan troak (proseno 16%) i pokazuju trend opadanja (sa 28% na 12% ukupnih
rashoda). Ovi izdaci se uglavnom odnose na izgradnju i kapitalno odravanje zgrada i
objekata. Shodno tome, tekui rashodi ine sve vei deo ukupnih rashoda (88% u
poslednje 2 godine).
U tabeli 5.3 prikazan je odnos ukupnih prihoda i rashoda za posmatrani period.
SUFICT BUDETSKI (BRUTO)
SUFICT NETO

2006
-65.677.000
-43.433.000

2007
20.260.000
26.414.000

2008
-31.561.000
16.452.000

2009
19.494.000
18.385.000

2010
28.891.000
15.245.000

Tabela 5.3 - Ostvareni suficit/deficit optine u periodu 2006-2010. god.

Moe se uoiti da je u svim godinama ostvaren (neto) suficit, to je dobra garanacija za
obzbeenje sopstvenih sredstava za potrebe projekta.
5.1.3 Bilansi stanja
Bilans stanja je trenutna slika finansijskog poloaja neke kompanije na odreeni dan. On
prikazuje veliinu i strukturu sredstava i izvora finansiranja. Struktura sredstava (aktiva),
ukazuje na nain na koji su sredstva uloena (investiciona aktivnost), dok struktura izvora
finansiranja (pasiva), ukazuje na efekte finansijske aktivnosti, odnosno finansijsku
strukturu (konstituciju) neke kompanije.
Aktiva kompanije, koja zadovoljava prethodno nabrojane karakteristike, se dalje u bilansu
stanja deli na sledee:

stalna (fiksna, dugorona) sredstva i

obrtna (tekua, kratkorona) sredstva.

57

Izvori sredstava preduzea ili pasiva pokazuje poreklo imovine, odnosno odakle imovina u
aktivi preduzea potie. U bilansu stanja poreklo imovine moe biti odreeno kao:

sopstveni kapital (ista imovina, kapital vlasnika) i

pozajmljeni kapital preduzea (obaveze ili dugovi, kapital poverilaca).

Bilansi stanja za period 2006.-2010. godine, prikazani su u tabeli 5.4.

BILANSI STANJA
AKTIVA
STALNA
OBRTNA
UKUPNA
PASIVA
OBAVEZE
KAPITAL
UKUPNO

2006

2007

2008

2009

2010

1.117.177 1.219.210.000 1.343.323.000 1.370.911.000 1.428.728.000

154.244 180.104.000 204.681.000 147.676.000 164.717.000
1.271.421 1.399.314.000 1.548.004.000 1.518.587.000 1.593.445.000
135.815 139.853.000 260.879.000 189.784.000 178.203.000
1.135.606 1.259.461.000 1.287.125.000 1.328.803.000 1.415.242.000
1.271.421 1.399.314.000 1.548.004.000 1.518.587.000 1.593.445.000

Tabela 5.4 - Bilansi stanja optine u periodu 2006-2010 god.

5.1.4 Analiza finansijskih izvetaja
Analiza finansijskih izvetaja bavi se kvantificiranjem i istraivanjem odnosa i veza koje
postoje izmeu pozicija bilansa stanja, bilansa uspeha i izvetaja o tokovima gotovine na
nain da se omogui ispravna ocena finansijskog poloaja, uspenosti i likvidnosti
poslovanja. Da bi se ovaj zadatak obavio, na raspolaganju postoje odreeni instrumenti ili
tehnike analize.
Prilikom analize finansijskih izvetaja optine Negotin, ispitivani su samo osnovni
finansijski pokazatelji:

Koeficijent likvidnosti, koji predstavlja odnos izmeu ukupnih obrtnih sredstava i

kratoronih obaveza je povoljan (optina nema kratkoronih obaveza).
Ekonominost poslovanja, merena odnosom ukupnih prihoda i ukupnih rashoda
je uslovno pozitivna, jer su ukupni prihodi u veini godina mogli da pokriju ukupne
rashode (osim 2006. i 2008. godine).

S obzirom da optina ne predstavlja klasino preduzee, druge finansijske indikatore

(horizontalna i vertikalna finansijska struktura, neto obrtni fond isl.) nije bilo potrebe
sagledavati.
5.1.5 Zakljuak
Na osnovu izvrene finansijske analize optine Negotin za period 2006.-2010. godine,
izvodi se zakljuak da je poslovanje Optine likvidno i ekonimino, odnosno da nema
elemenata finansijskog poslovanja koji ukazuju da e projekat biti ugroen. To znai da, sa
stanovita finansijskog poslovanja, nema smetnje za realizaciju projekta. Pogotovo to
je sopstveno uee u projektu (90.000) manje od ostvarenog suficita u prethodnim
godinama (u 2009.godini ~ 180.000; u 2010.godini ~ 150.000).
58

5.2 FINANSIJSKA ANALIZA PROJEKTA

5.2.1 UVOD
U okviru ove Studije, finansijska analiza projekta je uraena u skladu sa metodologijom
obrazloenoj u dokumentu GUIDE TO COST BENEFIT ANALYSIS OF INVESTMENT
PROJECTS izdatom od strane EUROPEAN COMMISION 2008. godine.
Finansijskom analizom se utvruje opravdanost projekta sa stanovita investitora, u ovom
sluaju Optine Negotin. U tom cilju, proraunava se godinji cash flow investicije po
trinim cenama. Finansijski pokazatelji su neto sadanja vre
vrednost (FNPV
FNPV) i interna stopa
rentabiliteta (FRR). Budui novani trokovi i prihodi su diskontovani upotrebom
diskontne stope. Neto sadanja vrednost predstavlja apsolutnu meru uspenosti projekta.
Neto sdnj vrednost predstvlj diskontovni neto nov
novni
ni tok (sum
(sum diskontovnih
rzlik prihod i rshod) i r
run se po formuli:

gde su:

St cash flow blns u trenutku t

at diskontni fktor u trenutku t
i diskontn stop

Interna stop rentabiliteta FRR predstvlj vrednost diskontne stope z koju je FNPV=0.
FNPV
Interna stop rentabiliteta je mer kpcitet prihod projekt u pogledu povrj
povr
investicije (mksimln kmt n zjm koj projekt ne vodi u nelikvidnost). Moe
Mo biti
pozitivn i negtivn. Stopa ukazuje na profitabilnost projekta.
FNPV je izraena u novanim jedinicama (euro) i zavisi od veliine projekta dok je FRR broj
(procenat). U sluaju da FNP pozitivna i FRR vea od diskontne stope, projekat je
opravdan sa finansijske take gledita Optine Negotin.
Ulazni podaci i izlazni parametri finansijsk
finansijske
e analize su prikazane na slici 5.1
5.

59

- FNPV(C)

- FNPV()

slika 5.1 - Ulazni podaci i izlazni parametri finansijske analize

5.2.2 OSNOVNE PRETPOSTAVKE
Osnov za poreenje je situacija sa i bez projekta. Tokom godina odreen deo Zone prodat
kupcima (6,3ha) i uraen je manji deo radova. Sa prodatih parcela nee se obraunavati
godinji prihod zato to bi on postojao i bez projekta. Godinji troak odravanja postojao
bi i bez projekta ali s obzirom da je troak mali (20.000din/god), u proraunima se nee
umanjivati jer je tako proraun na strani sigurnosti.
Diskontna stopa se koristi za konverziju u sadanju vrednost novane sume koja e biti
primljena ili plaena u buduonsti. Diskontna stopa odraava stepen rizika ulaganja.
Usvojena vrednost za diskontnu stopu je 4%, to je uobiajeno za ovaj tip projekata.
Vremenski period obrauna je ekonomski koristan vek investicije posle kojeg se sve
obaveze i sva sredstva mogu likvidirati. Usvojeni vremenski period za obraun je 10
godina, to je uobiajeno za ovaj tip projekata.
Cene su obraunate u eurima po kursu na dan 2. april 2012. godine. Kurs iznosi: 1 EUR =
111.51 din. Cene u eurima se smatraju konstantnim.
5.2.3 RASHODI I PRIHODI
Ukupni rashodi projekta sastoje se od: trokova investicije, trokova odravanja,
amortizacije i marketinga.
Trokovi investicije se sastoje od trokova izvoenja graevinskih radova na
infrastrukturi. Trokovi izgradnje objekata su preuzeti iz projektne dokumentacije i zbirne
rekapitulacije trokova. Trokovi investicije izraeni u dinarima, prikazani su u tabeli 5.5.
SAOBRAAJNICE
FEKALNA KANALIZACIONA MREA
VODOVOD
KINA KANALIZACIJA
NN MREA I RASVETA

41.694.180,00
3.309.930,25
6.613.030,00
5.625.279,90
3.992.150,00
60

TT MREA
UKUPNO:
Tabela 5.5 - Trokovi investicije

1.448.856,90
62.683.427,05

S obzirom da je u pitanju izvoenje radova na infrastrukturi industrijske zone, nije

predviena ugradnja opreme.
Trokovi odravanja Zone su minimalni i sastoje se uglavnom od odravanja saobraajnica
i njihovog ienja, odravanja javne rasvete i sl. Prema informacijama dobijenim od
projektanta i Direkcije za graevinsko zemljite, trokovi odravanja iznose 20.000,00
dinara na godinjem nivou.
Trokovi amortizacije predvieni su na nivou od 5% od vrednosti investicije na godinjem
nivou.
Trokovi marketinga podrazumevaju aktivnosti na promociji prodaje zemljita i
predvieni su samo u godinama u kojima se zemljite prodaje.
Trajanje radova iznosi est meseci. Planiran poetak radova je prolee 2013. godine, do
kada je realno da se zavri procedura konkurisanja i dobijanja finansjskih sredstava
granta.
Ukupni rashodi projekta izraeni u eurima, prikazani su u tabeli 5.6.
GODINA
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022

RASHODI
RADOVI ODRAVANJEAMORTIZACIJA
MARKETING
562.121
179
28.106
2.000
179
28.106
2.000
179
28.106
1.000
179
28.106
1.000
179
28.106
1.000
179
28.106
179
28.106
179
28.106
179
28.106

UKUPNO
562.121
30.285
30.285
29.285
29.285
29.285
28.285
28.285
28.285
28.285

Tabela 5.6 - Ukupni rashodi projekta

Prihodi Zone su definisani stratekim odlukama Optine Negotin:

U skladu sa lanom 3. Odluke o otuenju i davanju u zakup graevinskog zemljita

(Slubeni list optine Negotin, br.9/2010 od 22.02.2010.god.) graevinsko
zemljite se otuuje ili daje u zakup po trinim uslovima radi izgradnje. U svakom
konkretnom sluaju utvruje se trina vrednost od strane Poreske uprave.
Trenutno vaea poetna cena za licitaciju iznosi 550,00 din/m2 .

61

Shodno lanu 13. stav 1. taka 3. Odluke o merilima za ugovaranje visine naknade
za ureivanje graevinskog zemljita (Slubeni list optine Negotin, br.3/2010 od
27.01.2010.god.), visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita na prostoru
Regulacionog plana Zona skladita Negotin za privredne i proizvodne objekte
iznosi 1,00 din/m2 zemljita.
Na osnovu lana 9 stav 1. Odluke o naknadi za korienje graevinskog zemljita
(Slubeni list optine Negotin, br.38/2010 od 21.12.2010.god.) visina naknade po
m2 korisne povrine objekta, utvruje se na godinjem nivou prema zoni u kojoj se
zemljite nalazi, obimu i stepenu ureenosti zemljita. Shodno tome naknada za
korienje graevinskog zemljita u I zoni (grad Negotin) iznosi 13 dinara/m2
novoizgraenih objekata.
Da bi se proraunala visina naknade na gosinjem nivou, potrebno je proceniti
stepen izgraenosti na parcelama koje e se prodavati. S tim u vezi, planski
pokazatelji, prema Izvodu iz Plana regulacij su sledei: koeficijent zauzetosti 0,4 do
0,6 u zavisnosti od veliine parcele, koeficijent izgraenosti 1,0, spratnost
prizemlje. Oekivani odnos neto/bruto povrine je 0,85. Imajui u vidu malu
izgraenost na ve prodatim parcelama (0,18), usvojena je pretpostavka da e
prosena korisna povrina novoizgraenih objekata iznositi Ki=0,4*,85=0,34.

Shodno navednim odlukama moe se zakljuiti da se prihodi Zone sastoje od prodaje

zemljita i naknade za korienje graevinskog zemljita. U cilju privaenja kupaca, grad
Negotin se odrekao naknade za ureenje graevinskog zemljita. Prema tome, prihodi
Zone su sledei:

prihodi od prodaje zemljita,

prihodi od naknade za korienje graevinskog zemljita,
rezidualna vrednost radova nakon obraunskog perioda.

Prihodi od prodaje zemljita: pretpostavljeno je da e se parcele prodavati tokom 5

godina (po 1/8 ukupne povrine prve dve godine, zatim po 1/4 povrine u naredne tri
godine).
Prihodi od naknade za korienje graevinskog zemljita: pretpostavljeno je da e se
objekti izgraditi u toku jedne godine na prodatim parcelama, tako da se prihodi od
odravanja poinju da javljaju godinu dana nakon prodaje.
Reziduln vrednost predstvlj preostlu vrednost sredstv ko bi se ista otuil n
krju posmtrnog period. Pretposatvljeno je da e rezidualna vrednost radova, nakon
10 godina, iznositi 50%.
U skladu sa navednim pretpostavkama, prihodi su proraunati i prikazani u tabeli 5.7.

62

GODINA
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022

PRIHODI
NAKNADA PRODAJA REZID.VRE.
0
0
0
0
82.121
0
660
82.121
0
1.320
164.242
0
2.640
164.242
0
3.960
164.242
0
5.280
0
0
5.280
0
0
5.280
0
0
5.280
0
281.061

UKUPNO
0
82.121
82.781
165.562
166.882
168.202
5.280
5.280
5.280
286.340

tabela 5.7 - Ukupni prihodi na projektu

5.2.4 PARAMETRI FINANSIJSKE ANALIZE
Izlazni parametri finansijske analize su:
1. Neto sdnj vrednost i interna stopa rentabiliteta za investiciju: FNPV(C), FRR(C),
2. Odrivost projekt (kumultivni neto cash flow),
3. Neto sdnj vrednost i interna stopa rentabiliteta za domai kpitl: FNPV(K),
FRR(K)
1. Proraun neto sadanje vrednosti i interne stope rentabiliteta je izvren standranim
postupkom. Rezultati prorauna su prikazani u tabeli 5.8.

63

2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022

GODINA

Tabela 5.8 - Proraun FNPV i FRR

PRIHODI
MARKETING UKUPNO NAKNADA PRODAJA REZID.VRE.
RADOVI ODRAVANJEAMORTIZACIJA
562.121
562.121
0
0
0
179
28.106
2.000
30.285
0
82.121
0
179
28.106
2.000
30.285
660
82.121
0
179
28.106
1.000
29.285
1.320
164.242
0
179
28.106
1.000
29.285
2.640
164.242
0
179
28.106
1.000
29.285
3.960
164.242
0
179
28.106
28.285
5.280
0
0
179
28.106
28.285
5.280
0
0
179
28.106
28.285
5.280
0
0
179
28.106
28.285
5.280
0
281.061

RASHODI
UKUPNO
0
82.121
82.781
165.562
166.882
168.202
5.280
5.280
5.280
286.340

prihodkumulativ
rashod
-562.121 -562.121
51.836 -510.286
52.496 -457.790
136.276 -321.514
137.596 -183.917
138.916
-45.001
-23.006
-68.007
-23.006
-91.013
-23.006 -114.018
258.055 144.037

0,96
0,92
0,89
0,85
0,82
0,79
0,76
0,73
0,70
0,68

diskontni
faktor

64

-540.501
47.925
46.668
116.490
113.094
109.788
-17.483
-16.810
-16.164
174.333

St

Dobijene su sledee vrednosti:

Neto sadanja vrednost (FNPV) iznosi 17.340

Interna stopa rentabiliteta (FRR) iznosi 4,7%

Moe se zakljuiti da je projekat opravdan zato to je FNPV vea od nule a FRR pozitivna
i vea od vrednosti diskontne stope. Vrednosti FNPV (pozitivna ali bliska nuli) i FRR
(vea od 4%, ali nedovoljno visoka za vraanje bankarskih kamata komercijalnih kredita)
ukazuju da projekat nije komercijalne prirode i da mu je potrebna finansijska pomo u
vidu granta (donacije).
Glavni razlog za ovakvu situaciju je to su prihodi na projektu relativno mali zbog niske
cene zemljita (550din/m2) i niske naknade za korienje graevinskog zemljita
(13din/m2). S druge strane, rashodi za izvoenje radova su slini kao i na bilo kojoj
drugoj lokaciji u Srbiji, pa je odnos prihoda i rashoda na granici rentabiliteta.
2. Odrivost projekta (likvidnost) je postignut ko u toku obrunskog period n
projektu ne ponestne novc i kumulativni cash flow je pozitivn z svku godinu. Kritin
fktor je terminirnje prihod i rshod. Sredstv iz izvor finnsirnj se obrunvju u
neto iznosu.
Da bi se sproveo proraun likvidnosti, moraju se prethodno odrediti izvori finansiranja. U
ovom sluaju izvori finansiranja su sledei:

grant 85%
domai kapital 15%

Proraun likvidnosti projekta je prikazan u tabeli 5.9.

65

2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022

GODINA

PRIHODI
REZID.VRE. FINANSIRANJE UKUPNO
0
562.121
562.121
0
82.121
0
82.781
0
165.562
0
166.882
0
168.202
0
5.280
0
5.280
0
5.280
281.061
286.340

Tabela 5.9 - Proraun likvidnosti projekta

RADOVI ODRAVANJEAMORTIZACIJA
MARKETING UKUPNO NAKNADA PRODAJA
562.121
562.121
0
0
179
2.000
2.179
0
82.121
179
2.000
2.179
660
82.121
179
1.000
1.179
1.320
164.242
179
1.000
1.179
2.640
164.242
179
1.000
1.179
3.960
164.242
179
179
5.280
0
179
179
5.280
0
179
179
5.280
0
179
179
5.280
0

RASHODI

0
79.942
80.602
164.383
165.702
167.022
5.100
5.100
5.100
286.161

prihodrashod

66

0
79.942
160.543
324.926
490.628
657.651
662.751
667.851
672.951
959.112

kumulativ

U odnosu na prethodnu tabelu razlika je u dodatnoj koloni u kojoj su sredstva dobijena za

finasiranje projekta (grant i domai kapital) prikazani kao prihod na projektu. Amortizacija
ne ulazi u obraun.
Poslednja dve kolone pokazuje bilans prihoda i rashoda i kumulativni cash flow. Moe se
uoiti da su sve vrednosti pozitivne.
Stoga se moe zakljuiti da je projekat likvidan.
3. Neto sdnj vrednost FNPV(K) i interna stopa rentabiliteta za domai kpitl FRR(K)
predstvljju meru uspenosti projekt s stnovit domeg kpitl (ne runjui
grant).
Formule z prorun su iste, osim to se grant ne uzim u obzir, domi kpitl tretir
ko rshod (u prorunu z odrivost investicije kao prihod).
Proraun je prikazan u tabeli 5.10.

67

2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022

GODINA

RASHODI
RADOVI ODRAVANJEAMORTIZACIJA
562.121
179
28.106
2.000
179
28.106
2.000
179
28.106
1.000
179
28.106
1.000
179
28.106
1.000
179
28.106
179
28.106
179
28.106
179
28.106

Tabela 5.10 - Proraun FNPV(K) i FRR(K)

PRIHODI
UKUPNO NAKNADA PRODAJA REZID.VRE. GRANT
562.121
0
0
477.803
30.285
0
82.121
0
30.285
660
82.121
0
29.285
1.320
164.242
0
29.285
2.640
164.242
0
29.285
3.960
164.242
0
28.285
5.280
0
0
28.285
5.280
0
0
28.285
5.280
0
0
28.285
5.280
0
281.061
UKUPNO
477.803
82.121
82.781
165.562
166.882
168.202
5.280
5.280
5.280
286.340

prihodkumulativ
rashod
-84.318
-84.318
51.836
-32.483
52.496
20.013
136.276 156.289
137.596 293.886
138.916 432.802
-23.006 409.796
-23.006 386.790
-23.006 363.785
258.055 621.840

0,96
0,92
0,89
0,85
0,82
0,79
0,76
0,73
0,70
0,68

diskontni
faktor

68

-81.075
47.925
46.668
116.490
113.094
109.788
-17.483
-16.810
-16.164
174.333

St

Dobijene su sledee vrednosti:

Neto sadanja vrednost iznosi 476.766

Interna stopa rentabiliteta iznosi 83%

Moe se zakljuiti da je, sa stanovita domaeg kapitala, projekat izuzetno opravdan i

isplativ (FNPV(K) je pozitivna i izuzetno visoka u odnosu na obim investicije (90.000), a
FRR(K) je mnogo vea od diskontne stope).
Ovakav rezultat je bilo realno oekivati zbog odnosa sopstevnih sredstava u odnosu na
ukupnu investiciju (15%).
Rezultati finansijske analize pokazuju da je za ovaj projekat neophodno dobijanje
granta, i da se tim vidom finansiranja pokazuje prava korist od ulaganja u
infrastrukturu.

69

6. EKONOMSKA ANALIZA
6.1 UVOD
Ekonomska analiza se sprovodi u cilju utvrivanja opravdanosti projekta sa ire, drutvene
take gledita. Ekonomskom nlizom se procenjuje doprinos projekt itvom drutvu,
ne smo nosiocu projekt (finnsijsk nliz).
Osnovni princip je korigovnje prmetr finnsijske nlize kko bi se posledice
realizacije projekt sgledle na drugaiji nain. Ekonomske koristi se proraunavaju na
godinjem nivou u neto iznosima. Ekonomski parametri projekta se proraunavaju na isti
nain kao u finansijskoj analizi. Budui novani tokovi se diskontuju i proraunavaju se
ekonomska neto sadanja vrednost (ENPV) i ekonomska interna stopa rentabiliteta (ERR).
Kao i u sluaju finansijske analize, da bi projekat bio opravdan, moraju se ostvariti
pozitivne vrednosti za ENPV i ERR, koja dodatno treba da je vea od diskontne stope.
Proraunava se i B/C (benefit/cost) odnos, koji takoe ukazuje na opravdanost projekta (u
sluaju da je B/C>1).
Koraci u sprovoenju analize su:
1. Usvajanje osnovnih pretpostavki
2. Korigovanje finansijske analize
a) Konverzij trinih u obrunske cene
b) Monetrizcij vn-trinih uticj
c) Ukljuivnje dodtnih indirektnih efekt
3. Diskontovnje prihod i rshod
4. Prorun ekonomskih indiktor
U sluaju ove Studije, korigovanje finansijske analize obuhvata konverziju trinih u
obrunske cene korienjem faktora konverzije i monetarizaciju uticaja stvaranja novih
radnih mesta. Za ukljuivnje dodtnih indirektnih efekt nije bilo potrebe zbog
zanemarljivih uticaja.
6.2 OSNOVNE PRETPOSTAVKE
Osnov za poreenje je situacija sa i bez projekta. Pretpostavke su iste kao i u sluaju
finansijske analize.
Diskontna stopa se koristi za konverziju u sadanju vrednost novane sume koja e biti
primljena ili plaena u buduonsti. Diskontna stopa odraava stepen rizika ulaganja.
Usvojena vrednost za diskontnu stopu je 4%, to je uobiajeno za ovaj tip projekata.

70

Vremenski period obrauna je ekonomski koristan vek investicije posle kojeg se sve
obaveze i sva sredstva mogu likvidirati. Usvojeni vremenski period za obraun je 10
godina, to je uobiajeno za ovaj tip projekata.
Cene su obraunate u eurima po kursu od 1 EUR = 111.51 din. Cene u eurima se smatraju
konstantnim.
6.3 ANALIZA CENA
6.3.1 Konverzij trinih u obrunske cene
Konverzij trinih u obrunske cene vri se preko sledeih fktor:

Fktori konverzije (stndrdni SCF i drugi fktori) predstvljju odnos svetske cene
(n grnici) i dome cene izrene u strnoj vluti.
Shadow wage rate (SWR) (ndnic u senci - oportuni trokovi rdne snge
neostvreni n drugom mestu d bi se rdn sng ngovl n projektu)

Za potrebe Studije, vri se proraun SCF i SWR.

Stndrdni fktor konverzije (SCF) se obrunv preko formule:
SCF =

gde je:

M+X
[(M + Tm ) + ( X Tx )]

M uvoz
X izvoz
Tm uvozne tkse
Tx izvozne tkse

Za Srbiju SCF=0,96
Shadow wage rate (SWR) - ndnic u senci je fktor konverzije z rdnu sngu.
Obrunv se preko formule:

SWR = (1 u ) (1 t )
gde je:

u nezposlenost
t doprinos n pltu

Usvojeni su sledei podaci:

Z visoko kvlifikovnu rdnu sngu (u=0,1 t=0,35) SWR =0,59.

Z nekvlifikovnu rdnu sngu (u=0,3 t=0,3) SWR =0,49.

71

Formul vi z trit rdne snge s izrenom nezposlenou. Postoje i druge formule

z stbilnij trit rdne snge.

6.3.2 RASHODI PROJEKTA

Rashodi trokova su iste strukture kao i u finansijskoj analizi, s tim to se dodaje i troak
nabavke zemljita.
Trokovi investicije se prevode iz trine u obraunsku vrednost tako to se trokovi
umanjuju na osnovu proraunatih faktora konverzije. Pretpostavljen je sledei odnos
izmeu rada i materijala u okviru pojedinih vrsta radova: nekvalifikovani rad 15%, visoko
kvalifikovani rad 45%, materijal&oprema 40% (odnosno 15%-55%-30% za pojedine vrste
radova). Pod tim pretpostavkama, ukupna obraunska vrednost trokova je smanjena sa
62.683.427din na 44.645.954din. Odgovarajui proraun je prikazan u tabeli 6.1.

SAOBRAAJNICE
FEKALNA KANALIZACIONA MREA
VODOVOD
KINA KANALIZACIJA
NN MREA I RASVETA
TT MREA

41.694.180
3.309.930
6.613.030
5.625.280
3.992.150
1.448.857
62.683.427

0,46
NKV RAD
0,15
0,15
0,15
0,15
0,15
0,15

0,59
VKV RAD
0,45
0,45
0,45
0,45
0,55
0,55

0,96
SCF
0,4
0,4
0,4
0,4
0,3
0,3

29.832.186
2.368.255
4.731.623
4.024.888
2.706.678
982.325
44.645.954

Tabela 6.1 - Obraunska vrednost trokova investicije

Trokovi odravanja u finansijskoj analizi iznose 20.000din/god. Pod pretpostavkom da je
slian procentualni odnos zastupljen izmeu rada, materijala i opreme, obraunska
vrednost trokova odravanja iznosi: 15.200din/god.
Trokovi zemljita predstavljaju trokove koje optina snosi prilikom kupovine
poljoprivrednog zemljita i pretvaranja istog u graevinsko zemljite. Za potrebe Studije,
ovaj troak je procenjen na 5.000,00/hektar.
6.2.3 PRIHODI PROJEKTA
U skladu sa Guide to cost-benefit analysis of investment projects, koristi koje se tipino
javljaju na projektima razvoja industrijskih zona su sledee:

bolje pozicioniranje postojeih kompanija na tritu,

nastanak novih proizvodnih kompanija,
nastanak novih servisnih kompanija,
difuzija preduzetnikih znanja i vetina,
obuavanje zaposlenih,
uticaj razliitih proizvodnih faktora na zaposlenost i dohodak.
72

Veinu nabrojanih koristi je teko kvantifikovati. U ovoj Studiji obraunae se samo

dodatna korist od stvaranja novih radnih mesta u zoni.
Na osnovu ve prodatih parcela (8 kompanija na 6,3ha), moe se pretpostaviti da e broj
novih kompanija biti proporcionalno slian, i iznositi 16 kom na 13,32ha. S obzirom na
prirodu dozvoljenih delatnosti u Zoni, pretpostavlja se da e u svakoj kompaniji biti
proseno 8 zaposlenih, odnosno ukupno novih 128 radnih mesta. U skladu sa dinamikom
prodaje parcela i izgradnje objekata, koja je objanjena u okviru finansijske analize,
obraunati su porezi na lini dohodak zaposlenih. Procenjeno je da e prosena mesena
plata iznositi 40.000din, a porez 20%. Proraun novostvorene vrednosti je prikazan u
tabeli 6.2.
GODINA
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022

DOPRINOS

13.774
27.549
55.097
82.646
110.194
110.194
110.194
110.194

Tabela 6.2 - Novostvorena vrednost od novih radnih mesta

6.2.4 PRORAUN EKONOMSKIH PARAMETARA PROJEKTA
Na osnovu navednih pretpostavki sproveden je proraun ekonomskih parametara
projekta u okviru tabele 6.3.

73

2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022

GODINA
UKUPNO
466.968
22.147
22.147
21.147
21.147
21.147
20.147
20.147
20.147
20.147

NAKNADA
0
0
660
1.320
2.640
3.960
5.280
5.280
5.280
5.280

PRODAJA
0
82.121
82.121
164.242
164.242
164.242
0
0
0
0

PRIHODI
REZID.VRE.
0
0
0
0
0
0
0
0
0
200.184
13.774
27.549
55.097
82.646
110.194
110.194
110.194
110.194

DOPRINOS

Tabela 6.3 - Proraun ekonomskih parametara projekta

RASHODI
ZEMLJITE RADOVI ODRAVANJE
AMORTIZACIJA MARKETING
66.600
400.368
128
20.018
2.000
128
20.018
2.000
128
20.018
1.000
128
20.018
1.000
128
20.018
1.000
128
20.018
128
20.018
128
20.018
128
20.018
UKUPNO
0
82.121
96.555
193.110
221.979
250.847
115.474
115.474
115.474
315.658

prihodkumulativ
rashod
-466.968 -466.968
59.974 -406.994
74.408 -332.585
171.964 -160.622
200.832
40.211
229.701 269.911
95.327 365.238
95.327 460.565
95.327 555.892
295.511 851.403

0,96
0,92
0,89
0,85
0,82
0,79
0,76
0,73
0,70
0,68

diskontni
faktor

74

-449.008
55.450
66.149
146.995
165.069
181.536
72.441
69.655
66.976
199.637

St

Dobijene su sledee vrednosti:

Neto ekonomska sadanja vrednost iznosi 574.899

Ekonomska interna stopa rentabiliteta iznosi 23%

Moe se zakljuiti da je, sa ireg drutveno-ekonomskog stanovita, projekat opravdan i

isplativ. Osim navedenog, kao pozitivan drutveni efekat treba imati u vidu i otvaranje
novih radnih mesta u Zoni i time smanjivanje stope nezaposlenosti.
6.2.5 ODNOS PRIHODA I RASHODA
Odnos prihoda i rashoda (benefit/cost ratio) B/C predstvlj odnos neto sdnjih
vrednosti svih koristi (prihod) i svih trokov (rshod), i proraunava se prema formuli:

B/C =

PV ( I )
PV (O )

Gde su:

I-inflows,
O-outflows
PV - present value (sadanja vrednost)

Projekt je oprvdn ko je B/C>1

U sluaju projekta industrijske zone "Zona skladita" u Negotinu, odnos prihoda i rashoda
u okviru finansijske analize je sledei:

B/C =

766.158
= 1,023
748.818

Moe se zakljuiti da je benefit/cost odnos na ovom projektu zadovoljen, jer je B/C>1, ali
da nije previe povoljan. Razlog lei u relativno malim prihodima koji se na projektu
generiu, uz standardno kotanje izvoenja radova.
U sluaju projekta industrijske zone "Zona skladita" u Negotinu, odnos prihoda i rashoda
u okviru drutveno-ekonomske analize je sledei:

1.174.036
B/C =
= 1,96
599.138

75

Moe se zakljuiti da je, sa drutveno-ekonomske take gledita, benefit/cost odnos na

ovom projektu izuzetno povoljan.

7. ANALIZA RIZIKA
U ovom delu studije izvrena je analiza osetljivosti i rizika investiranja sa procenom
finansijskih, ekonomskih, tehnikih, organizacionih rizika, kao i rizika po ivotnu sredinu.
Takoe su predloene mere za tretman najznaajnijih identifikovanih rizika.
U okviru analize rizika uraeni su i prikazani:
1.
2.
3.
4.

Analiza osetljivosti na promene finansijskih i ekonomskih parametara;

Analiza scenarija;
Procena rizika sa predlogom mera za tretman rizika;
Zakljuci analize osetljivosti, analize scenarija i procene rizika;

7.1 ANALIZA OSETLJIVOSTI NA PROMENE FINANSIJSKIH I EKONOMSKIH PARAMETARA

Analiza osetljivosti se vri radi utvrivanja kritinih parametara, tj. parametara ija
potencijalna promena vrednosti rezultuje znaajnom promenom vrednosti finansijskih i
ekonomskih pokazatelja. U okviru analize osetljivosti se takoe utvruje koliko se sa
promenom kritinih ulaznih parametara menjaju izlazni parametri finansijske i ekonomske
analize.
Koraci analize osetljivosti jesu:
1. Identifikacija kritinih parametara
2. Analiza elastinosti
3. Kvantitativna analiza uticaja za kritine parametre
7.1.1 IDENTIFIKACIJA KRITINIH PARAMETARA
Usvojeni kriterijum da bi neki od ulaznih parametara bio kritian jeste da promena
vrednosti ulaznog parametra od 1 % u odnosu na najbolje procenjenu vrednost,
rezultuje promenom vrednosti izlaznog parametra od najmanje 1 %. Ovaj kriterijum
preporuen je i od strane Evropske komisije (EUROPEAN COMMISSION, Guide to COSTBENEFIT ANALYSIS of investment projects, 2008).
Radi identifikacije kritinih paramatera i eventualne promene izlaznih vrednosti
pokazatelja dobijenih proraunom u ekonomskoj i finansijskoj analizi, u analizi osetljivosti
za projekat industrijske zone: "Zona skladista" u Negotinu bie razmotreni sledei
parametri:
1) RASHODI:
a) Vrednost investicije
b) Trokovi odravanja
76

c) Dinamika ulaganja
2) PRIHODI:
a) Prihodi od prodaje:
i) Prodajna cena
ii) Povrina prodatog zemljita
iii) Dinamika prodaje zemljita
b) Prihod od komunalne naknade:
i) Visina komunalne naknade
ii) Povrina izgraenih objekata (na osnovu kojih se naknada naplauje)
c) Prihodi od doprinosa (prosena mesena zarada) samo u ekonomskoj analizi
d) Rezidualna vrednost
3) Diskontna stopa
U daljem tekstu tabelarno je prikazan uticaj promene vrednosti svih navedenih
parametara za 1 % i rezultantne promene vrednosti izlaznih veliina finansijske i
ekonomske analize. Izlazne veliine finansijske analize su: neto sdnj vrednost FNPV(C)
i interna stopa rentabiliteta investicije FRR(C), kao i neto sdnja vrednost FNPV(K) i
interna stopa rentabiliteta za domai kpitl FRR(K). Izlazne veliine ekonomske analize
su: ekonomska neto sadanja vrednost (ENPV) i ekonomska interna stopa rentabiliteta
(ERR). U svrhu identifikacije kritinih parametara finansijske i ekonomske analize,
analizirana je promena neto sdnje vrednosti FNPV(C) i ekonomske neto sadanje
vrednosti (ENPV).
U nastavku su date tabele koje su prikaz identifikacije kritinih parametara finansijske i
ekonomske analize. S obzirom da je neto sadanja vrednost za domai kapital neosetljiva
na promenu ulaznih parametara (promena izlaznih veliina je pri promeni bilo kog
ulaznog parametra za 1%, manja od 1%), kao izlazna veliina finansijske analize, izabrana
je neto sadanja vrednost investicije (FNPV(C)).

Za baznu Promena Promena

vrednost
ul.
izl.
ulaznog
param.
param.
parametra za +1%
[%]
ulazni
param.
FNPV (C)
ENPV

562.121

567.742

17.340
574.899

11.824
570.970

-31,8%
-0,7%

Tabela 7.1: Analiza osetljivosti za parametar: INVESTICIONI TROKOVI

77

Za baznu Promena Promena

vrednost
ul.
izl.
ulaznog
param.
param.
parametra za +1%
[%]
ulazni
param.
FNPV (C)
ENPV

179

181

17.340
574.899

17.330
574.889

-0,1%
-0,002%

Tabela 7.2: Analiza osetljivosti za parametar: TROKOVI ODRAVANJA

Za baznu Promena Promena

vrednost
ul.
izl.
ulaznog
param.
param.
parametra za -1%
[%]
ulazni
param.
FNPV (C)
ENPV

550

545

17.340
574.899

11.799
569.357

-32,0%
-1,0%

Tabela 7.3: Analiza osetljivosti za parametar: PRODAJNA CENA

Za baznu
vrednost
ulaznog
parametra
ulazni
param.
FNPV (C)
ENPV

Promena Promena
ul.
izl.
param.
Param.
za -1%
[%]

13.32

13.19

17,340
574,899

11,577
565,151

-33.2%
-1.7%

Tabela 7.4: Analiza osetljivosti za parametar: POVRINA PRODATOG ZEMLJITA

Napomena: uz smanjenje povrine prodatog zemljita za 1%, za 1% su smanjeni takoe i
ulazni parametri: povrina za koju se naplauje naknada i broj radnika

Za baznu
vrednost
ulaznog
parametra
ulazni
param.

13.00

Promena Promena
ul.
izl.
param.
Param.
za -1%
[%]
12.87

78

FNPV (C)
ENPV

17,340
574,899

17,118
574,677

-1.3%
-0.04%

Tabela 7.5: Analiza osetljivosti za parametar: VISINA KOMUNALNE NAKNADE

Za baznu
vrednost
ulaznog
parametra
ulazni
param.
FNPV (C)
ENPV

Promena Promena
ul.
izl.
param.
Param.
za -1%
[%]

13.32

13.19

17,340
574,899

17,118
570,052

-1.3%
-0.84%

Tabela 7.6: Analiza osetljivosti za parametar: POVRINA IZGRAENOG ZEMLJITA

Napomena 1: raunato da je prodata celokupna povrina, ali da je izgraena povrina 1%
manja od ukupne
Napomena 2: uz smanjenje povrine izgraenog zemljita za 1%, za 1% smanjen je takoe
i ulazni parametar broj radnika
Za baznu
vrednost
ulaznog
parametra

Promena Promena
ul.
izl.
param.
Param.
za -1%
[%]

ulazni
param.

40,000

39,600

ENPV

574,899

570,273

-0.80%

Tabela 7.7: Analiza osetljivosti za parametar: PROSENA MESENA ZARADA

Napomena: Ovaj parameter se pojavljuje samo u ekonomskoj analizi

Za baznu
vrednost
ulaznog
parametra
ulazni
param.
FNPV (C)
ENPV

Promena Promena
ul.
izl.
param.
Param.
za -1%
[%]

281,061

278,250

17,340
574,899

13,432
572,115

-22.5%
-0.48%

Tabela 7.8: Analiza osetljivosti za parametar: REZIDUALNA VREDNOST

Za baznu
vrednost
ulaznog
parametra

Promena Promena
ul.
izl.
param.
Param.
za +1%
[%]

79

ulazni
param.
FNPV (C)
ENPV

0.0400

0.0404

17,340
574,899

16,293
572,585

-6.0%
-0.40%

Tabela 7.9: Analiza osetljivosti za parametar: DISKONTNA STOPA

Kritini parametri finansijske analize su oni parametri ija promena vrednosti od 1 % u

odnosu na najbolje procenjenu vrednost, rezultuje promenom vrednosti izlaznog
parametra finansijske analize (FNPV(C)) od najmanje 1 %.
Uoava se da su kritini parametri finansijske analize:

INVESTICIONI TROKOVI
PRODAJNA CENA
POVRINA PRODATOG ZEMLJITA
VISINA KOMUNALNE NAKNADE
POVRINA IZGRAENOG ZEMLJITA
REZIDUALNA VREDNOST
DISKONTNA STOPA

Na promenu vrednosti parametra TROKOVI ODRAVANJA, izlazni parametri finansijske

analize nisu osetljivi.
Uoeno je da je intenzitet promene izlaznih veliina finansijske analize najvei sa
promenom vrednosti povrine prodatog zemljita. Parametri: POVRINA PRODATOG
ZEMLJITA, PRODAJNA CENA I INVESTICIONI TROKOVI imaju uticaj na izlazne parametre
takav da ukoliko se vrednosti navedenih ulaznih parametara promene 1%, vrednost
FNPV(C) se menja za preko 20%. Promenom vrednosti parametra DISKONTNA STOPA za
1%, FNPV(C) se menja za 6%. Pri promeni vrednosti parametara VISINA KOMUNALNE
NAKNADE I POVRINA IZGRAENOG ZEMLJITA, FNPV(C) se menja za 1,3% u oba sluaja,
te je zakljueno da iako je iznad granice od 1%, uticaj ovih parametara u poreenju sa
prethodno navedenim mali, te oni nee biti analizirani kao kritini.
Kritini parametri ekonomske analize su oni parametri ija promena vrednosti od 1 % u
odnosu na najbolje procenjenu vrednost, rezultuje promenom vrednosti izlaznog
parametra ekonomske analize (ENPV) od najmanje 1 %.
Uoava se da su kritini parametri ekonomske analize:

PRODAJNA CENA
POVRINA PRODATOG ZEMLJITA

80

Na promenu vrednosti ostalih ulaznih parametra ekonomske analize, izlazni parametri

ekonomske analize nisu osetljivi.
Uoeno je da je intenzitet promene izlaznih veliina ekonomske analize najvei sa
promenom POVRINE PRODATOG ZEMLJITA, gde se pri smanjenju prodajne cene za 1%,
ERR smanjuje za 1,7%. to se PRODAJNE CENE tie, njen uticaj na ERR je na granici da
parametar bude kritian. Pri smanjenju prodajne cene za 1%, ERR se smanjuje za takoe
1%. Meutim, kao to je reeno u finansijskoj analizi, analizirana prodajna cena od 550
din/m2 je poetna cena za licitaciju, te se zakljuuje da ostvarena cena moe biti samo
vea ili jednaka poetnoj, te da razmatrano potencijalno umanjenje prodajne cene nije
mogue.
Za ulazne parametre DINAMIKA PRODAJE ZEMLJITA i DINAMIKA ULAGANJA, zbog prirode
parametara, nije vrena analiza osetljivosti, ali su ovi parametri razmatrani u analizi
scenarija.
7.1.2 ANALIZA ELASTINOSTI
Elastinost ulaznog parametra podrazumeva intenzitet promene izlazne veliine
finansijske ili ekonomske analize sa promenom konkretnog ulaznog parametra. U
nastavku su prikazane kvalitativne analize uticaja parametara finansijske i ekonomske
analize. Kod finansijske analize, posmatra se finansijska neto sadanja vrednost, jer je, kao
to je prethodno reeno, ukoliko se posmatra u odnosu na domai kapital, projekat
apsolutno neosetljiv na promenu vrednosti ulaznih parametara, te ostaje opravdan i pri
veoma znaajnim promenama vrednosti ulaznih paramtera, od 80%.

Ulazni parametar

Uticaj na
parametre
finansijske
analize, bez
donacije

POVRINA PRODATOG
ZEMLJITA

ZNAAJAN

PRODAJNA CENA

ZNAAJAN

INVESTICIONI TROKOVI

ZNAAJAN

REZIDUALNA VREDNOST

ZNAAJAN

DISKONTNA STOPA

UMEREN

VISINA KOMUNALNE
NAKNADE

MALI

81

POVRINA IZGRAENOG
ZEMLJITA

MALI

Prikaz kvalitativne analize uticaja parametara na izlazne veliine finansijske analize u

odnosu na domai kapital
U daljem tekstu e, u kvantitativnoj analizi, kao parametri sa najveim uticajem na izlazne
veliine finansijske analize biti razmatrani sledei parametri: POVRINA PRODATOG
ZEMLJITA, INVESTICIONI TROKOVI i REZIDUALNA VREDNOST.

Kao to je reeno u finansijskoj analizi, analizirana prodajna cena od 550 din/m2 je

poetna cena za licitaciju, te se zakljuuje da ostvarena cena moe biti samo vea ili
jednaka poetnoj, te da razmatrano potencijalno umanjenje prodajne cene nije mogue.
Zbog toga, potencijalno umanjenje parametra PRODAJNA CENA nije dalje razmatrano.
DISKONTNA STOPA je parametar iji je uticaj na izlazne veliine finansijske analize viestruko puta
manji od etiri prethodno navedena parametra. Takoe, diskontna stopa od 4% je usvojena kao
relevantna za projekte slinog tipa, te kao parametar ne zavisi od aktivnosti na samom projektu.
Zbog toga, potencijalna promena ovog parametra nee biti dalje analizirana.

Ulazni parametar

Uticaj na
parametre
finansijske
analize

POVRINA
PRODATOG
ZEMLJITA

MALI

PRODAJNA CENA

MALI

Prikaz kvalitativne analize uticaja parametara na izlazne veliine ekonomske analize

S obzirom na zakljuak da ostvarena prodajna cena moe biti samo vea ili jednaka
poetnoj (postupak licitacije), te da razmatrano potencijalno umanjenje prodajne cene
nije mogue, u kvantitavnoj analizi e biti razmatran samo uticaj POVRINE PRODATOG
ZEMLJITA na izlazne veliine ekonomske analize. Iako promena vrednosti ovog
parametra rezultuje malom promenom izlaznih veliina ekonomske analize, u poreenju
sa ostalim ulaznim parametrima, uticaj ovog parametra je najvei.
7.1.3 KVANTITATIVNA ANALIZA UTICAJA ZA KRITINE PARAMETRE FINANSIJSKE
ANALIZE
Nakon to su utvreni kritini parametri finansijske analize i utvrena elastinost
pojedinanih kritinih parametara, potrebno je izvriti kvantitativnu analizu uticaja za
najznaajnije identifikovane kritine parametre.

82

U nastavku je prikazana kvantitativna analiza osetljivosti izlaznih veliina finansijske

analize na promenu vrednosti izabranih pojedinanih parametara. Parametri su izabrani
na osnovu prethodno prikazanih postupaka identifikacije kritinih parametara i analize
elastinosti. To su: POVRINA PRODATOG ZEMLJITA, INVESTICIONI TROKOVI i REZIDUALNA
VREDNOST. Nakon izbora parametara, analizan je opseg potencijalne promene njihove
vrednosti. Analizirana su samo odstupanja vrednosti koja nepovoljno utiu na izlazne
veliine finansijske analize. Jasno je da e, ukoliko parametri budu imali povoljnije
vrednosti, projekat biti finansijski uspeniji. Pri varijaciji jednog parametra, vrednosti
ostalih parametara ostaju iz osnovne, bazne varijante prorauna.

Za baznu Promena Promena Promena Promena Promena Promena

vrednost
ul.
ul.
ul.
izl.
izl.
izl.
ulaznog
param. Param. param. Param. param. Param.
parametra za -1%
[%]
[%]
[%]
za -3%
za -5%
ulazni
param.
FNPV (C)
FRR (C)

13,32

13,19

12,92

12,65

17.340
4,68%

11.577
4,46%

-33,2%
-4,8%

51
4,00%

-99,7%
-14,5%

-11.474
3,55%

-166,2%
-24,2%

Tabela 7.10: Kvantitativna analiza uticaja parametra POVRINA PRODATOG ZEMLJITA na

izlazne veliine finansijske analize
Uoava se da se sa promenom povrine prodatog zemljita, FNPV(C) i FRR(C) znaajno
menjaju. Ukoliko se proda 3% manje zemljita od predvienog, navedeni finansisjki
parametri projekta postaju nepovoljniji. Ukoliko povrina prodatog zemljita bude 5%
manja od predviene (ukupne), neto sadanja vrednost i interna stopa rentabiliteta
investicije postaju nepovoljne. Ovakav rezultat je jednim delom i oekivan, s obzirom da je
u finansijskoj analizi zakljueno da je projektu neophodna finansijska pomo u vidu
donacije. Ovde je pokazano, sa kolikim se smanjenjem povrine prodatog zemljita,
ugroavaju finansijski parametri projekta. Iako ovaj rizik ne postoji kada se analiza vri sa
stanovita domaeg kapitala, ipak bi trebalo obratiti panju na tretman rizika prodaje
manje povrine zemljita. Najvanije mere za tretman ovog rizika e biti prikazane dalje u
tekstu, u poglavlju PROCENA RIZIKA SA PREDLOGOM MERA ZA TRETMAN RIZIKA.

Za baznu Promena Promena Promena Promena Promena Promena

ul.
ul.
vrednost
izl.
izl.
izl.
ul.
param.
param.
ulaznog
Param.
Param.
param. Param.
[%]
[%]
[%]
za +3%
za +5%
parametra za +1%
ulazni
param.

562.121

567.742

578.985

590.227

83

FNPV (C)

17.340

11.824

-31,8%

793

-95,4%

-10.238

-159,0%

FRR (C)

4,68%

4,46%

-4,7%

4,03%

-13,9%

3,62%

-22,7%

Tabela 7.11: Kvantitativna analiza uticaja parametra INVESTICIONI TROKOVI na izlazne

veliine finansijske analize
Poveanje investicionih trokova takoe veoma znaajno utie na izlazne veliine
finansijske analize. Ukoliko se investicioni trokovi poveaju za 3%, pogoravaju se neto
sadanja vrednost i interna stopa rentabiliteta investicije i iznose FNPV(C)=793 din,
FRR=4,03%. Ukoliko se investicioni trokovi poveaju 5%, neto sadanja vrednost
investicije i interna stopa rentabiliteta investicije postaju nepovoljne. Ovakav rezultat je
jednim delom i oekivan, s obzirom da je u finansijskoj analizi zakljueno da je projektu
neophodna finansijska pomo u vidu donacije. Ovde je pokazano, sa kolikim se
poveanjem investicionih trokova ugroavaju finansijski parametri projekta ( FNPV(C) i
FRR(C)). Ovo je drugi faktor rizika po finansijsku uspenost projekta, koji ne postoji ukoliko
se analiza vri sa stanovita domaeg kapitala, ali su u delu PROCENA RIZIKA SA
PREDLOGOM MERA ZA TRETMAN RIZIKA takoe predloene mere za tretman rizika
poveanja trokova investicije.

Za baznu Promena Promena Promena Promena Promena Promena

ul.
ul.
vrednost
izl.
izl.
izl.
ul.
param.
param.
Param.
Param.
ulaznog
param. Param.
[%]
[%]
[%]
za -4%
za -5%
parametra za -1%
ulazni
param.
FNPV (C)
FRR (C)

281.061

278.250

269.818

267.008

17.340
4,68%

13.432
4,53%

-22,5%
-3,2%

1.707
4,07%

-90,2%
-13,1%

-2.201
3,91%

-112,7%
-16,5%

Tabela 7.12: Kvantitativna analiza uticaja parametra REZIDUALNA VREDNOST na izlazne

veliine finansijske analize
Smanjenje rezidualne vrednosti i pratee poveanje amortizacionih trokova jesu trei
analiziran faktor koji utie na finasijske izlazne parametre. Ukoliko se rezidualna vrednost
smanji 4%, pogoravaju se neto sadanja vrednost i interna stopa rentabiliteta investicije.
Ukoliko se meutim rezidualna vrednost smanji za 5%, neto sadanja vrednost i interna
stopa rentabiliteta investicije postaju nepovoljne. Iako ovaj parametar znaajno utie na
izlazne parametre, smatra se da je usvojena bazna procena rezidualne vrednosti od 50%
nakon 10 godina dovoljno realno procenjena, te da ne bi trebalo oekivati da rezidualna
vrednost bude manja od procenjene.
Nakon sprovedene kantitativne analize uticaja za kritine parametre finansijske analize,
potvruje se zakljuak da je projekat, posmatrajui prihode i rashode, na granici
84

rentabiliteta. Uoava se da postoji mogunost da ulazni parametri uzmu nepovoljnije

vrednosti, koje bi ugrozile neto sadanju vrednosti i internu stopu rentabiliteta investicije.
Ukoliko se, meutim, posmatraju neto sadanja vrednost i interna stopa rentabiliteta
kapitala (sa stanovita domaeg kapitala), projekat je apsolutno neosetljiv na promene
vrednosti ulaznih parametra i ostaje opravdan pri promeni bilo kog kritinog ulaznog
parametra. Pored mera koje e dalje biti predloene, zakljuak je da je projektu
neophodna finansijska podrka u vidu donacije.

7.1.4 KVANTITATIVNA ANALIZA UTICAJA ZA KRITINE PARAMETRE EKONOMSKE

ANALIZE
Nakon to su utvreni kritini parametri ekonomske analize i utvrena elastinost
pojedinanih kritinih parametara, potrebno je izvriti kvantitativnu analizu uticaja za
najznaajniji identifikovani kritini parametar.
U nastavku je prikazana kvantitativna analiza osetljivosti izlaznih veliina ekonomske
analize na promenu vrednosti izabranog parametra POVRINA PRODATOG ZEMLJITA.
Parametar je izabran na osnovu prethodno prikazanog postupka identifikacije kritinih
parametara i analize elastinosti.

Za baznu Promena Promena Promena Promena Promena Promena

izl.
izl.
izl.
ul.
ul.
vrednost
ul.
ulaznog
param. Param. param. Param. param. Param.
[%]
[%]
[%]
za -20%
za -70%
parametra za -1%
ulazni
param.
ENPV
ERR

13,32

13,19

10,66

4,00

574.899
23,40%

565.151
23,13%

-1,7%
-1,2%

467.824
19,86%

-18,6%
-15,1%

211.702
11,08%

-63,2%
-52,7%

Tabela 7.13: Kvantitativna analiza uticaja parametra POVRINA PRODATOG ZEMLJITA na

izlazne veliine ekonomske analize
Uoava se da projekat ostaje ekonomski opravdan ak i uz drastino smanjenje jedinog
kritinog parametra - povrine prodatog zemljita, za 70%.

7.2 ANALIZA SCENARIJA

Analiza scenarija predstavlja specifini oblik analize osetljivosti koji analizira zajedniki
uticaj seta vrednosti kritinih parametara.

85

Za projekat industrijske zone: "Zona skladista" u Negotinu usvojena su dva seta vrednosti
kritinih parametara, tj. dva scenarija.
Optimistiki scenario podrazumeva sledee vrednosti parametara:

INVESTICIONI TROKOVI: 10% manji od poetno pretpostavljenih

PRODAJNA CENA: 20% vea od poetno pretpostavljene
S obzirom da POVRINA PRODATOG ZEMLJITA ne moe biti vea od poetno
pretpostavljene (ukupne), usvojena je poetno pretpostavljena vrednost ovog parametra
Ostali parametri jednaki poetno pretpostavljenim

Pesimistiki scenario podrazumeva sledee vrednosti parametara:

POVRINA PRODATOG ZEMLJITA: 5% manja od poetno pretpostavljenih

INVESTICIONI TROKOVI: 10% vei od poetno pretpostavljenih

Ostali parametri jednaki poetno pretpostavljenim

Dalje su prikazane vrednosti izlaznih veliina finansijske i ekonomske analize za

optimistiki, osnovni i pesimistiki scenario.

FNPV (C)
FRR (C)
FNPV (K)
FRR (K)
ENPV
ERR

Bazni
scenario

Opitimistiki
scenario

Pesimistiki
secnario

17.340

183.321

-66.631

4,68%
12,15%
476.766
596.805
83,83%
117,35%
574.899
725.008
23,40%
30,78%
Tabela 7.14: Analiza scenarija

1,64%
392.795
46,83%
510.001
20,09%

Uoava se da je u baznom i optimistikom scenariju projekat opravdan po aspolutno svim

parametrima. U pesimistikom scenariju se neto sadanja vrednost i interna stopa
rentabiliteta investicije znaajno pogoravaju. Neto sadanja vrednost kapitala i interna
stopa rentabiliteta kapitala (sa stanovita domaeg kapitala) ostaju povoljne. Projekat je,
dakle, i u pesimistikom scenariju finansijski isplativ i ekonomski opravdan.
Da bi se dodatno pokazala finansijska i ekonomska neosetljivost projekta na promenu
ulaznih parametara, u odnosu na domai kapital, usvojen je jo jedan, ekstremno
pesimistiki scenario.
Ekstremno pesimistiki scenario podrazumeva sledee vrednosti parametara:
86

POVRINA PRODATOG ZEMLJITA: 40% manja od poetno pretpostavljenih

INVESTICIONI TROKOVI: 30% vei od poetno pretpostavljenih

Nepovoljnija dinamika ulaganja izgradnja traje 2 godine 70% investicionih

trokova je u prvoj godini, 30% investicionih trokova je u drugoj godini
Nepovoljnija dinamika prodaje zemljita prve dve godine se ne prodaje nita, a
zatim se 4 godine prodaje po 1/8 ukupne povrine
Ostali parametri jednaki poetno pretpostavljenim

Ekstremno
pesimistii
scenario
FNPV (K)
91.454
FRR (K)
11,57%
ENPV
259.242
ERR
11,89%
Tabela 7.15: Analiza scenarija ekstremno pesimistiki scenario

ak i u ovom, ekstremno pesimistikom scenariju, potvruje se da su finansijska neto

sadanja vrednost kapitala i interna stopa rentabiliteta kapitala i dalje veoma povoljni
(neto sadanja vrednost kapitala pozitivna, interna stopa rentabiliteta kapitala vea od
diskontne stope), kakav je sluaj i sa ekonomskim parametrima.
Nakon sprovedene analize scenarija, moe se potvrditi zakljuak da projekat nije
komercijalne prirode, te da mu je potrebna finansijska pomo u vidu donacije. Ovome je
glavni razlog pomenuta niska cena zemljita, te rashodi za izvoenje radova slini kao i na
bilo kojoj drugoj lokaciji u Srbiji.
Projekat je meutim finansijski i ekonomski apsolutno opravdan, jer ak i uz znaajno
nepovoljnije vrednosti ulaznih parametara, i pretpostavljen ekstremno pesimistiki
scenario, finansijski i ekonomski parametri projekta ostaju povoljni.

7.3 PROCENA RIZIKA SA PREDLOGOM MERA ZA TRETMAN RIZIKA

U ovom delu dat je sumarni prikaz znaajnih finansijskih, drutveno-ekonomskih,
tehnikih, organizacionih, institucionalnih rizika kao i rizika po bezbednost i ivotnu
sredinu sa procenjenom verovatnoom pojave, uticajem i predlogom mera za tretiranje,
tj. za izbegavanje, eliminaciju ili umanjene posledica rizika.

87

KATEGORIJA:

RIZIK

FINANSIJSKI,
EKONOMSKI,
TEHNIKI,
IVOTNA
SREDINA,
ORGANIZACIONI,
INSTITUCIONALNI,
BEZBEDNOST

UTICAJ
VEROVATNOA
V Velika
S Srednja
M - Mala

1 veoma
veliki
2 veliki
3 umereni
4 mali
5 veoma
mali

PREDLOG MERA ZA
TRETMAN (za rizike sa
uticajem 1, 2 i 3)

FAZA PRIPREME PROJEKTA

Nemogunost
optine da
obezbedi
potreban deo
finansijskih
sredstava

FINANSIJSKI

Nemogunost da
se tehnika
dokumentacija
zavri na vreme

TEHNIKI

Neadekvatan
kvalitet tehnike
dokumentacije

TEHNIKI

Problemi i

INSTITUCIONAL

Planiranje finansijskih
sredstava u budetu
optine za investiciju u
industrijsku zonu, u skladu
sa planiranim trokovima
izgradnje koji bi se
finansirali od strane
optine
UPRAVLJANJE IZRADOM
TEHNIKE
DOKUMENTACIJE, a
naroito: Izrada i kontrola
dinamikog plana izrade
projektne dokumentacije
UPRAVLJANJE IZRADOM
TEHNIKE
DOKUMENTACIJE, a
naroito: Definisanje
matrice odgovornosti za
kontrolu kvaliteta i roka
izrade teh.
dokumentacije. Provera
dokumentacije po
vrstama projekata i
oblastima izmeu
ostalog: izvodljivost,
dostupnost elemenata
opreme, tehniki detalji,
predmer i predraun
radova
Pravovremena priprema
88

potencijalni zastoji
prilikom izdavanja
graevinske
dozvole

-NI, TEHNIKI

teh. dokumentacije,
kontrola ispunjenosti
uslova za dobijanje gra.
dozvole i kontrola procesa
izdavanja dozvole

FAZA IMPLENTACIJE

Prodaja manje
povrine zemljita
od planirane
(ukupne)

FINANSIJSKI,
EKONOMSKI

Ostvarena
minimalna
prodajna cena
(nemogunost da
se ostvari vea
jedinina prodajna
cena od
minimalne)

FINANSIJSKI

Ugroavanje
okoline tokom
izvoenja radova
(graevinski i
komunalni otpad,
isticanje nafte,
ulja, buka,
zagaenje
vazduha)

IVOTNA
SREDINA

Tehniki i
organizacioni
problemi u
koordinaciji
razliitih vrsta
radova (naroito u
sluaju vie
razliitih izvoaa)

TEHNIKI,
ORGANIZACIONI

Trokovi izvoenja
radova vei od

FINANSIJSKI

Izrada i paljivo
sprovoenje plana
promocije i marketniga
ind. zone koji e ukljuiti i
scenario smanjene
potranje i definisati
rezervne sume za
marketnig
U cilju postizanja vee
cene, neophodna izrada i
paljivo sprovoenje
plana promocije i
marketniga ind. zone kako
bi se poveala potranja i
obezbedio vei broj
uesnika na licitaciji.
Moraju se sprovoditi sve
Mere prevencije i
ublaavanja uticaja iz dela
4 ove studije (Zatita
ivotne sredine, tabela 3).
U istom delu definisana je
odgovornost za
sprovoenje mera, kao i
ko je nadlean za kontrolu
sprovoenja mera.
U saradnji sa svim
uesnicima, na osnovu
izraenog sinhron plana,
paljiva priprema
jedinstvenog dinamikog
plana izvoenja radova i
plana koordinacije svih
radova. Za kontrolu toka
realizacije radova,
nadlean je nadzorni
organ i investitor (lokalna
uprava).
(1) U fazi pripreme
projekta, paljiva provera
89

planiranih

Nemogunost da
se radovi zavre u
predvienom roku

FINANSIJSKI,
EKONOMSKI

predmera i predrauna
radova
(2) Striktna kontrola i
nadzor nad izvoenjem
radova nadlean
nadzorni organ i investitor
(lokalna uprava)
Paljiva priprema i izrada
jedinstvenog dinamikog
plana realizacije svih
radova, kao okvira za
ugovorne dinamike
planove sa rokovima za
pojedine faze radova
(milestone-ove) i
eventualno penale za
kanjenje. Za kontrolu
izvrenja dinamikog
plana realizacije radova
nadlean je nadzorni
organ i investitor (lokalna
uprava)

FAZA EKSPLOATACIJE

Skladitenje i
transport
opasnih/zapaljivih
materija (rizik od
poara, eksplozije,
isticanja)

BEZBEDNOST,
IVOTNA
SREDINA

Problemi u
upravljanj ind.
zonom i u
organizaciji
podrke
korisnicima zone

ORGANIZACIONI,
INSTITUCIONAL
-NI

Mere bezbednosti i zatite

na radu moraju biti
ustanovljene i sprovoene
u skladu sa postojeom
zakonskom i strunom
regulativom, naroito za
sluaj potencijlanih
opasnosti prilikom
transporta i skladitenja
opasnih materija. Mere
zatite ivotne sredine
tokom eksploatacije ind.
zone moraju biti
sprovoene u skladu sa
delom 4 ove studije
(Zatita ivotne sredine).
Obezbeenje tehnike
podrke lokalnoj upravi za
selekciju i/ili obuku
ljudskih resursa i
organizacijiu podrke kako
bi korisnici mogli da
iskoriste sve benefite ind.
zone
90

Tabela 7.16: Matrica rizika

7.4 ZAKLJUCI ANALIZE OSETLJIVOSTI, SCENARIJA I PROCENE RIZIKA

U okviru dela 7 studije opravdanosti za projekat industrijske zone "Zona skladita" u
Negotinu, izvrena je analiza osetljivosti i rizika investiranja sa procenom finansijskih,
ekonomskih, tehnikih, organizacionih, institucionalnih rizika, kao i rizika po ivotnu
sredinu. Takoe su predloene mere za tretman najznaajnijih identifikovanih rizika.
Izvrena analiza osetljivosti i analiza scenarija pokazuju da ak i uz znaajno
nepovoljnije vrednosti ulaznih parametara, i pretpostavljen pesimistiki i ekstremno
pesimistiki scenario, finansijski i ekonomski parametri projekta ostaju povoljni.
Nakon izvrene procene rizika po oblastima, uz procenjene verovatnoe dogaanja i
potencijalnih uticaja pojedinih rizika, zakljuuje se da rizici kojima projekat moe biti
izloen kroz faze pripreme, implementacije i eksploatacije nisu takvi da bi mogli
ozbiljnije ugroziti projektne ciljeve. Potencijalne posledice rizika se primenom
predloenih mera mogu znaajno umanjiti ili sasvim eliminisati.

91

8. ORGANIZACIONO-KADROVSKA NALIZA
U ovom delu studije analizirana je organizaciono-kadrovska struktura optine Negotin, sa
ciljem da se proceni sposobnost investitora da uspeno realizuje projekat i kasnije
upravlja Zonom.
8.1 ORGANI OPTINE
SKUPTINA OPTINE je najvii organ optine, koji vri osnovne funkcije lokakne vlasti
utvrene Ustavom, Zakonom i Statutom . Skuptinu optine ine 45 odbornika , izabranih
od strane graana na neposrednim izborima , tajnim glasanjem u skladu sa Zokonom i
Statutom, na period od 4 godine. Skuptina optine ima Predsednika koji organizuje njen
rad, saziva i predsedava njenim sednicama i vri i druge poslove u skladu sa zakonom.
Predsednik skuptine optine ima zamenika koji ga zamenjuje u sluaju njegove
odsutnosti, spreenosti da obavlja dunost ili na osnovu posebnog ovlaenja. Skuptina
optine ima sekretara koji se stara o obavljanju strunih poslova u vezi sa sazivanjem i
odravanjem sednica skuptine optine i njenih tela i rukovodi administrativnim
poslovima vezanim za njihov rad.
Organizacija Skuptine Optine Negotin prikazana je na slici 8.1

92

Slika 8.1 - Organizacija Skuptine Optine Negotin

PREDSEDNIKA OPTINE optine bira Skuptina optine, iz reda odbornika, na vreme od
etri godine, tajnim glasanjem, veinom glasova ukupnog broja odbornika skuptine
optine. Predsednik optine predstavlja i zastupa Optinu, usmerava i usklauje rad
Optinske uprave, naredbodavac je za izvrenje budeta, donosi pojedinane akte za koje
je ovlaen Zakonom, Statutom ili Odlukom Skuptine, predlae nain reavanja pitanja o
kojima odluuje skuptina, vri poslove utvrene Statutom i drugim aktima optine.
Predsednik optine ima zamenika koji ga zamenjuje u sluaju njegove odsutnosti i
spreenosti da obavlja svoju dunost u skladu sa Zakonom. Zamenika predsednka optine
bira Skuptina optine, iz reda odbornika, na vreme od etri godine, tajnim glasanjem,
veinom glasova ukupnog broja odbornika skuptine optine.
OPTINSKO VEE ini 11 lanova koje bira Skuptina optine, na period od etri godine,
tajnim glasanjem, veinom od ukupnog broja odbornika. Presednik optine i Zamenik
presednika optine su lanovi Optinskog vea po funkciji. Optinsko vee predlae statut,
93

budet i druge odluke i akta koje donosi skuptina, reava u upravnom postupku u
drugam stepenu o pravima i obavezama graana, preduzea i ustanova i drugih
organizacija u upravnim stvarima iz nadlenosti optine, vri nadzor nad radom optinske
uprave, ponitava ili ukida akte optinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom,
statutom i drugim optim aktom ili odlukom koje donosi skuptina, stara se o izvravanju
poverenih nadlenosti iz okvira prava i dunosti Republike, postavlja i razreava naelnika
optinske uprave, odnosno naelnike uprave za pojedine oblasti.
OPTINSKA UPRAVA obavlja poslove iz svog delokruga rada u skladu sa Ustavom,
Zakonom i Statutom optine Negotin. U Optinskoj upravi osnovne organizacione jedinice
su:
1.
2.
3.
4.

Odeljenje za urbanizam i graevinarstvo,

Odeljenje za optu upravu, imovinske i stambeno komunalne poslove,
Odeljenje za inspekcijske poslove,
Odeljenje za budet, finansije, privredu, drutvene delatnosti i lokalnu poresku
administraciju,
5. Odeljenje za pravnu zatitu imovinskih prava i interesa optine,
6. Sluba optinskog uslunog centra i informatike,
7. Sluba za poslove predsednika optine i budetsku inspekciju i reviziju,
8. Sluba za skuptinske i normativno pravne poslove,
9. Sluba za zajednike poslove,
10. Sluba za zatitu ivotne sredine.

Organizacija optinske uprave je prikazana na slici 8.2.

94

OPTINSKA UPRAVA
Odeljenje za urbanizam i graevinarstvo
Odeljenje za optu upravu, imovinske i stambeno komunalne
poslove
Odeljenje za inspekcijske poslove
Odeljenje za budet, finansije, privredu, drutvene delatnosti i
lokalnu poresku administraciju
Odeljenje za pravnu zatitu imovinskih prava i interesa optine
Sluba optinskog uslunog centra i informatike
Sluba za poslove predsednika optine i budetsku inspekciju i
reviziju
Sluba za skuptinske i normativno pravne poslove
Sluba za zajednike poslove
Sluba za zatitu ivotne sredine

Slika 8.2 - Organizacija optinske uprave

95

Broj postavljenih lica i zaposlenih u optinskoj upravi, kvalifikaciona i starosna struktura

prikazani su na slici 8.3.

165

3
160

Starosna struktura postavljenih

Preko 65 godina

Do 65 godina

Do 60 godina

Do 50 godina

Do 40 godina

lica i zaposlenih (iz kolone 1)

Do 30 godina

Ostali

SSS

VS

Kvalifikaciona struktura
postavljenih lica i zaposlenih (iz
kolone 1)

VSS

Zaposleni

Ukupno

Postavljena lica

Broj postavljenih lica i

zaposlenih u optinskoj
/gradskoj upravi upravama

10

11

12

13

59

24

58

24

42

59

58

Slika 8.3 - Kvalifikaciona i starosna struktura zaposlenih

8.2 PROJEKTNI TIM ZA UPRAVLJANJE REALIZACIJOM PROJEKTA

8.2.1 Organizacija projektnog tima
Prema informacijama dobijenim od investitora, Predsednik optine e reenjem formirati
projektni tim za upravljanje realizacijom projekta. Projektni tim e biti u sledeem
sastavu:

KOORDINATOR ef kancelarije za lokalni ekonomski razvoj,

LANOVI :
- 2 lana iz Javnog preduzea za gradjevinsko zemljite optine Negotin,
- 2 lana iz Odeljenja za urbanizam i gradjevinarstvo Optinske uprave,
- 1 lan iz Odeljenja za optu upravu, imovinske i stambeno komunalne poslove
Optinske uprave
- referent za javne nabavke Optinske uprave Negotin.

Organizacija projektnog tima Optine Negotin prikazana je na slici 8.4

96

KOORDINATOR
2 lana iz Javnog preduzea za gradjevinsko zemljite optine Negotin

2 lana iz Odeljenja za urbanizam i gradjevinarstvo Optinske uprave

1 lan iz Odeljenja za optu upravu, imovinske i stambeno komunalne

poslove Optinske uprave

Referent za javne nabavke Optinske uprave Negotin

Negotinza
za budet, finansije,
privredu, drutvene delatnosti i lokalnu poresku administraciju

Slika 8.4 - Organizacija projektnog tima Optine Negotin

Bitno je istai da e lanovi projektnog tima poslove vezane za industrijsku zonu obavljati
uz redovne obaveze, pa se njihovim angaovanjem nee praviti dodatni trokovi na
projektu,, izuzev trokova za marketing koji su obuhvaeni kao trokovi projekta u okviru
finansijske analize.
8.2.1 Zadaci projektnog tima
ma
Upravljanje industrijskom
ijskom zonom podrazumeva tri vane oblasti, odnosno tri vrste poslova
koje projektni tim treba da obavlja
obavlja:

Upravljanje realiazcijom projekta ((za vreme izvoenja graevinskih radova),

radova)
Upravljanje Zonom kao nekretninom,
Promocija Zone i marketing prodaje zemljita
zemljita.

Upravljanje realiazcijom projekta (za vreme izvoenja graevinskih radova), podrazumeva

niz znanja iz oblasti upravljanja projektom: poznavanje zakonsko
zakonsko--pravne procedure
(obezbeenje svih potrebnih uslova i dozvola), sprovoenje
enje tenderskih procedura,
ugovaranje, administriranje ugovora, kontrola realizacije, struni nadzor, prepiska na
projektu, plaanje itd., sve do preuzimanja zavrenih radova.
Upravljanje Zonom kao nekretninom podrazumeva proces odravanja i stvaranja
vrednosti kroz maksimiziranje
ranje prihoda, kontrolisanje trokova, upravljanje rizicima,
postupanje po vaeoj zakonskoj regulativi i obezebeenje adekvatnog fizikog
odravanja teritorije Zone. Potrebno je precizno voditi podatke o prihodima i rashodima
svake pojedinane
edinane parcele i Zone u celini, to podrazumeva dobru bazu podataka i
adekvatan informacioni sistem. Specifinost ovog segmenta posla je postojanje veeg
97

broja uesnika u poslu (kupac, optina, poreska uprava, komunalna preduzea, direkcija
za graevinsko zemljite itd.).
Promocija Zone treba da se bazira na konkretnom povoljnostima lokacije Zone. Promocija
treba jasno da istakne prednosti poslovanje u Zoni u odnosu na druge lokacije. Tipine
teme koje se obrauju u okviru promocije su: politika stabilnost, sigurnost investicije,
povoljna klima za investicije, postojei poslovi i kompanije u blizini Zone isl. Vaan
segment promocije i definisanje ciljne grupe na bazi specifinih uslova. Kritian faktor
uspeha je dobra mrea kontakata i personalizovani odnos sa kompanijama iz ciljne grupe,
pre svega iz najblieg okruenja.
Obe vrste posla zahtevaju da u proejktnom timu budu ljudi obueni za navedene zadatke.
Imajui u vidu kvalifikacionau i starosnu strukturu zaposlenih u Optini, moe se zakljuiti
da je, uz eventualno obuku u odreenoj meri, mogue formirati uspean tim za realizaciju
ovog projekta.
8.3 Zakljuak
Na osnovu razmatranja iz ovog poglavlja, a Imajui u vidu prethodna iskustva optine na
realizaciji projekata (poglavlje 2.2), moe se zakljuiti da je sa organizacionog i
kadrovskog aspekta optina Negotin u stanju da realizuje projekat, odnosno da je s
stanju da formira tim koji e uspeno realizovati projekat i uspeno upravljati "Zonom
skladita".

98

9. ZAKLJUAK
Cilj izrade Studije opravdanosti je analiza opravdanosti investicije u Industrijsku zonu
"Zona skladita" u Negotinu sa prostorne, ekoloke, drutvene, finansijske, trine i
ekonomske take gledita.
Sa prostorne take gledita, moe se zakljuiti da je lokacija industrijske zone
pozicionirana u skladu sa Prostornim planom optine Negotin.
Na osnovu analize tehnike dokumentacije koja predstavlja osnovu za izradu Studije
opravdanosti, moe se zakljuiti da su, imajui u vidu specifinosti lokalnih uslova vezanih
za "Zonu skladita", usvojena racionalna projektantska reenja. Dakle, sa stanovita
tehniko-tehnoloke analize uraenih idejnih projekata, moe se zakljuiti da oni
predstavljaju kvalitetnu osnovu za nastavak izrade glavnih projekata.
Sa aspekta zatite ivotne sredine, zakljuuje se da izgradnja industrijske zone "Zona
Skladita" ne proizvodi znaajne negativne uticaje na teritoriji optine Negotin. Manji
negativni uticaji koje je mogue oekivati realizacijom Projekta su ogranienog karaktera i
po intezitetu i po prostornoj razmeri.
Sa stanovita finansijskog poslovanja optine, nema smetnje za realizaciju projekta s
obzirom da je sopstveno uee u projektu (90.000) manje od ostvarenog suficita u
prethodnim godinama.
Sa finansijske take gledita, moe se zakljuiti da projekat prihvatljiv:

Neto sadanja vrednost (FNPV) iznosi 17.340, interna stopa rentabiliteta (FRR)
iznosi 4,7%. FNPV je vea od nule a FRR pozitivna i vea od vrednosti diskontne
stope. Vrednosti FNPV (pozitivna ali bliska nuli) i FRR (vea od 4%, ali nedovoljno
visoka za vraanje bankarskih kamata komercijalnih kredita) ukazuju da projekat
nije komercijalne prirode i da mu je potrebna finansijska pomo u vidu granta
(donacije).
Projekat je likvidan, tj. u svakoj godini nakon izgradnje je pozitivan kumulativni
cash flow.
Sa stanovita domaeg kapitala, projekat je izuzetno opravdan i isplativ (FNPV(K)
je zuzetno visoka u odnosu na obim investicije (90.000) i iznosi 476.766, a
FRR(K) je mnogo vea od diskontne stope i iznosi 83%)

Takoe i sa drutveno-ekonomske take gledita, moe se zakljuiti da je projekat

opravdan i isplativ (neto ekonomska sadanja vrednost iznosi 574.899, a ekonomska
interna stopa rentabiliteta iznosi 23%). Osim navedenog, kao pozitivan drutveni efekat
treba imati u vidu i otvaranje novih radnih mesta u Zoni i time smanjivanje stope
nezaposlenosti.

99

Nakon izvrene procene rizika po oblastima, uz procenjene verovatnoe dogaanja i

potencijalnih uticaja pojedinih rizika, zakljuuje se da rizici kojima projekat moe biti
izloen kroz faze pripreme, implementacije i eksploatacije nisu takvi da bi mogli ozbiljnije
ugroziti projektne ciljeve. Potencijalne posledice rizika se primenom predloenih mera
mogu znaajno umanjiti ili sasvim eliminisati.
Imajui u vidu prethodna iskustva optine na realizaciji projekata (poglavlje 2.2), moe se
zakljuiti da je sa organizacionog i kadrovskog aspekta optina Negotin osposobljena da
realizuje projekat, odnosno da je s stanju da formira tim koji e uspeno realizovati
projekat i uspeno upravljati "Zonom skladita".
Na osnovu razliitih analiza sprovednih u okviru studije, moe se zakljuiti da je projekat
opravdan i da je optina Negotin u stanju da kao investitor realizuje projekat proirenja
industrijske zone. Razlozi za takav zakljuak su sledei:
optina je imala dovoljno pozitivnih iskustava sa razliitim projektima,
izvori finansiranja su realni i dostupni,
u okviru idejnih projekata su usvojena racionalna projektantska reenja,
projekat ne ugroava ivotnu sredinu u znaajnoj meri,
finansijki pokazatelji projekta su povoljni,
otvaranjem novih radnih mesta, projekat je dodatno opravdan sa drutvenoekonomskog aspekta,
ne postoje rizici koji znaajno ugroavaju realizaciju projekta,
organizacioni i kadrovski potencijali su prisutni.
Na osnovu svih napred navedenih razmatranja, projekat proirenja industrijske zone "Zone skladita" u Negotinu je izvodljiv i opravdan.

U Beogradu, april 2012.

Autori:
docent dr Nenad Ivanievi, dipl.in.gra, dipl.pravnik

docent dr Zoran Stojadinovi, dipl.in.gra

asistent Miljan Miki, dipl.in.gra

asistent Zorana Petojevi, dipl.in.gra

100