Predmet:EKOLOKI MENADMENT

Tema: EKOLOKA ETIKA I ODGOVORNOST

www.maturski.org

UVOD
Etika bi se mogla definisati na vie naina, meutim u ovom seminarskom radu
naveu kako ja vidim etiku. Etika se bavi :Ljudskim ponaanjem. Na koji nain bi trebalo da
ivimo ivot? ali na dobrobit ostalih ljudi!!!!!!!
Za etiku bi se moglo rei da se vremenom stie i razvija.Osnovna definicija etike bi
bila da se bavi izuavanjem morala i pojmova dobrog i ispravnog.Svaka etika teorija sadri
bar dve komponente, to je teorija koja odreuje ta je dobro ili vredno i druga teorija koja
odreuje ta je ispravno.
A neka definicija Ekoloke etike bi mogla biti i sledea:Sistematian opis moralnih odnosa
izmeu ljudskih bia i njihovog prirodnog okruenja koja pretpostavlja da moralne norme
mogu upravljati ljudskim ponaanjem u odnosu na prirodnu okolinu prema emu ljudi imaju
odgovornost koja se posebno naglaava kako se ljudski postupci i odgovornosti vrednuju.
Ekoloka etika poiva na uverenju da sve to potie iz prirode (biljke, ivotinje, voda,
vazduh...) treba potovati i uvati zbog njihove sopstvene vrednosti, a ne vezano za korist koju
imaju za ljudska bia.
Tokom 19. pa i 20. veka vrsto se verovalo da je tehniki napredak vrednost o kojoj ne
treba posebno raspravljati,jer se njegov proces odvijao saglasno vaeem shvatanju o poloaju
i odnosu oveka i drutva prema prirodi sadranom u antropocentrizmu: ovek je u centru
sveta i sve to je dobro za njega, dobro je i za prirodu.Pogubnost ovakvog odnosa sve ee se
ispoljava kao ekoloka kriza,ije razmere rastu ,a vladajua shvatanja ne mogu da ponude ne
mogu da ponude reenje.Zato se javlja nova ekoloka etika ekocentrizam,etiki
suprostavljena antropocentrizmu,koja u osnov svega stavlja ekosistem i s kojim se ovek
izjednauje s drugim oblicima prirode ,jedino ime se izdie je poveana odgovornost za
ouvanje ivota uopte , pa i ljudske vrste kao i neive prirode.Odgovornost je proizala iz in
jenice da je samo ovek obdaren visoko razvijenom sveu i mogunou da bude nosilac
moralnih vrednosti.

1. EKOLOKA ETIKA I PROBLEMI DANANJICE

Ako pogledamo dananji ivot svih ljudi na planeti,vidimo da sa jedne strane,
industrijalizacija omoguava poboljanje ivotnog standarda velikog broja ljudi na Zemlji ali s
druge strane negativno utie na kvalitet ivotne sredine i zdravlje oveka. ovek je konano
shvatio da je pitanje dalje strategije opstanka drugaiji odnos prema ivotnoj sredini. U sutini,
ekoloka kriza je samo nerazdvojni deo velikih civilizacijskih zbivanja. Pre svega, duboke
krize jednog naina proizvodnje, modela potronje i privrednog rasta, uz istovremeno
gubljenje osnovnih ljudskih vrednosti.Takav ivot izveo je oveka iz ravnotee sa prirodom,
iji je on samo deo, i ona se moe povratiti samo temeljnim sociokulturnim alternativama u
nainu proizvodnje i potronje.
Dananja civilizacija razvijana je na paradigmi stalnog materijalnog rasta i podsticanja
beskrupulozne potronje prirodnih resursa. Posledice su poznate. oveanstvo ulazi u trei
milenijum sa globalnim ekolokim problemima:
oteenje biosfere i njenih ekosistema,
demografska eksplozija - do 2040. godine oekuje se 10 milijardi stanovnika,
globalne promjene klime,
iscrpljenost prirodnih resursa,
otpad u nesavladivim koliinama,
oteenje zdravlja ljudi it1

Osnovni elementi teorijski i empirijski steene ekoloke svijesti su : ekoloko znanje,

vrednovanje ekoloke situacije i ekoloko ponaanje. Pri tom, ekoloku svest ne ine samo
saznanja o odnosu prirode i drutva, o naruavanju ekoloke ravnotee i potrebi zatite ivotne
sredine, ve i savest, odnosno spremnost pojedinaca i drutvenih grupa da se u toj zatiti
angauju i da se odgovorno i ekoloki opravdano odnose prema sredini u kojoj ive.

Obrazovanje i vaspitanje za zatitu ivotne sredine treba da omogui redefinisanje

ovekovog odnosa prema prirodi i promenu njegovog ponaanja: osnovni uslov je

potovanje prirodnih zakonitosti.

Dozef R.De arden:Ekoloka etika,Uvod u ekoloku filozofiju,sl.glasnik,Beograd,2006.

Priroda je izvor ivota koji se mora sauvati. A da bi to postigao ovjek ne sme

daremeti

njenu

ravnoteu,

meuzavisnost

raznovrsnost

veliku

mo

samoreprodukcije.

Obrazovanje i vaspitanje za zatitu ivotne sredine ne podrazumijeva samo upoznava

nje prirodnih i drutvenih nauka neophodnih za razumevanje i reavanje ekolokih problema i

zagaivanja ivotne sredine, ve pretpostavlja i dogradnju moralnih principa i formiranje
novog sistema vrednosti ovjeka u odnosu na prirodu i okruenje: ovjek moe i mora da bude
samo korisnik prirode, a ne i njen neogranieni gospodar.

Najvea svjetska Konferencija o zatiti ivotne sredine i razvoju,odrana juna 1992.

godine u Brazilu, rezultirala je dokumentima ("Rio deklaracija", Konvencija o klimi,

Konvencija o biodiverzitetu i Agenda za 21. vek) u kojima se meunarodna zajednica zalae
za odrivi (usklaeni) razvoj zasnovan na ekolokim principima i pod kojim podrazumijeva :
mudro upravljanje prirodnim dobrima, ouvanje biodiverziteta i samoreprodukcije
prirode, racionalnu potronju i tednju energije i prirodnih bogatstava, naroito,
neobnovljivih, reciklau i tzv. iste tehnologije, preduzimanje mera zatite ivotne
sredine, a sve radi zadovoljavanja potreba sadanjih i buduih generacija.

Preduslov takvog novog odnosa prema prirodi, nove filozofije ivljenja i novog

modela razvoja je stvaranje ekoloke svesti i ekolokog ponaanja,odnosno, razvijanje

ekoloke etike i ekoloke kulture.

Zato je, u stvari, nuno da se kroz vaspitno-obrazovni proces obezbedi interdisciplina

rnost i multidisciplinarnost radi spoznaje sutine odnosa: drutvo, ovek, tehnika, prirodna
sredina, odnosno izrazi celovitost aspekata ekolokih, ekonomskih, socijalnih, tehnolokih,
kulturnih i estetskih sadraja.

Sadraji, naini prezentacije i metode rada moraju da imaju za cilj formiranje pojedi

naca sposobnih da uestvuju u donoenju odluka koje e biti u skladu sa principima tzv.
odrivog razvoja.

1.1 Odrivi razvoj

Odrivi razvoj,moemo rei da predstavlja usaglaavanje proizvodnje sa granicama u
prirodi ali na taj nain da ne doe do njene devastacije tj. ugroavanja,zapravo to znai da se
mora ograniiti eksploatacija prirodnih resursa,uma,minerala,vode,ruda na taj nain da ne ide
na tetu ljudske budunosti.2
Za obrazovanje i vaspitanje za zatitu ivotne sredine od svih meunarodnih skupova
posebnu vanost imaju konferencije u tokholmu (1972) , Beogradu (1975) i Tbilisiju (1977),
kongres u Moskvi (1987), konferencije u Riju (1992) i Solunu (1997) na kojoj je naglaeno da
je obrazovanje klju opstanka i otuda i ovaj novi naziv- obrazovanje za opstanak.
Deset godina posle Rija, septembra 2002.godine u Johanesburgu, meunarodna zajednica jo
jednom je potvrdila svoja opredeljenja za odrivi razvoj i odrivo upravljanje prirodnim
bogatstvima, a u centru panje, kao preduslov svega, opet je bilo obrazovanje.
Evropska ministarstka konferencija posveena zatiti ivotne sredine, odrana u Kijevu juna
2003.godine, samo je nova potvrda stava da je obrazovanje klju opstanka, a da se odrivo
upravljanje prirodnim bogatstvima i ivotnom sredinom mora integrisati u razvojnu politiku
svih evropskih zemalja.
Na globalnom planu, davne 1975.godine pripremiljen je prvi "Meunarodni program
obrazovanja i vaspitanja za zatitu ivotne sredine" (UNESCO i UNEP), a posle Rio
konferencije,1993.godine, noveliran je i to u cilju reorijentacije obrazovanja i vaspitanja
stanovnitva na Planeti za odrivi (usklaeni) razvoj.
Tim programom su definisani glavni ciljevi obrazovanja:

omoguavanje svakom pojedincu da dostigne svesnost, znanje, vetine, neophodne da

aktivno uestvuje u zatiti i unapreivanju ivotne sredine i ostvarivanju usklaenog razvoja,

stvaranje novog za ivotnu sredinu poeljnog ponaanja i ivotnog stila,

razvijanje ekoloke etike i ekoloke kulture,

jaanje obrazovanja i vaspitanja za zatitu ivotne sredine za sve,

unapreivanje kvaliteta ivljenja.3

Nekovi S.,Ekoloki menadment,PEP,Beograd,2010.

The UNESCO - UNEP, International environmental education programm, Paris, 1993.

Obrazovanje

za

zatitu

ivotne

sredine,

odnosno,

obrazovanje

za

opstanak,

odnosno,obrazovanje za odrivi razvoj :

1. mora obuhvatiti sve stepene vaspitanja i obrazovanja, od predkolskog,
preko osnovnog i usmerenog do univerzitetskog, posle-diplomatskog i permanentnog. Treba
ga uneti u sve oblike nastave u koli, u mnogostruke aktivnosti van kole i uenike
organizacije;
2. mora da se nastavi u radnim organizacijama, kroz struno osposobljavanje
radnika na pojedinim radnim mestima, kako bi se smanjile mogunosti ugroavanja ivotne
sredine u radnom procesu;
3. ne moe se svoditi na osposobljavanje ljudi za pasivnu zatitu, ve ga treba
usmeravati na pozitivan odnos, na osposobljavanje graana za planski razvoj sredine sa
svim njenim resursima i ljudskim tvorevinama;
4. saznanja i shvatanja o ivotnoj sredini moraju se izlagati u svim nastavnim
predmetima gde je to mogue: u predmetu poznavanja prirode i drutva, bilogiji, hemiji,
fizici i geografiji i dr.; ovo obrazovanje je po svojoj sutini multidisciplinarno i intersektorsko
i omoguava upravo integrativni pristup u propcesu obrazovanja i vaspitanja.
5. nastavni sadraji treba da obuhvate problematiku celovito, uz naglaavanje
istorijskog ili razvojnog pristupa. Od izuzetne je vanosti da se shvate ovekove destruktivne
moi, ogranienost goriva, rudnog blaga i zemljita i da se steknu saznanja o konkretnim
posledicama koje ovek nekim svojim delatnostima izaziva u regionalnim i planetarnim
razmerama.4
Da bi se svi ovi ciljevi realizovali neophodna je priprema nacionalnih strategija
usklaivanja vaspitno-obrazovnog procesa na svim niovima sa principima odrivog
(usklaenog) razvoja i nove filozofije ivljenja i ekoloke etike, to je, inae, obaveza
zemalja potpisnica Rio dokumenata meu kojima je i naa zemlja.
Oktobra 2003.godine Vlada Srbije formirala je Savet za odrivi razvoj, koji e
koordinirati aktivnosti na pripremi Strategije odrivog razvoja Republike Srbije. U ovom peri
odu usvojena je i Strategija o smanjenju siromatva, zasnovana na konceptu odrivog razvoja.

Marinkovi, M.(1996): ivotna sredina i odrivi razvoj, ELIT, Beograd.

Budui da je u Srbiji zapoeta reforma obrazovanja u toku je proces implementacije

obrazovanja za odrivi razvoj u sve obrazovne cikluse. Novim Zakonom o sistemu
obrazovanja predvia se ostvarivanje ekoloke pismenosti kroskurikularno, na svim nivoima i
kroz sve obrazovne oblasti, odnosno, kroz ciljeve i ishode za sve obrazovne cikluse.

2.ODGOVORNOST PREMA BUDUIM GENERACIJAMA

Pria se da je svetsko stanovnitvo 12. oktobra 1999. godine doseglo broj od est
milijardi ljudi, pri emu je trideset pet godina bilo potrebno da se ono dvostruko uvea.
Demografi procenjuju da je ukupna svetska populacija prvu milijardu dosegla 1804. godine.
Od tada je bilo potrebno da protekne sto dvadeset tri godine da bi se dosegao broj od dve
milijarde, trideset tri godine do tri milijarde, ertnaest godina do etiri milijarde, trinaest
godina do pet milijardi, te priblino dvanaest godina da se dosegne broj od est miijardi ljudi.
Ovaj porast stanovnitva ne dogaa se po nekoj nasuminoj stopi irom sveta. Centri
naseljenosti postaju sve gui. Broj ljudi koji ive u gradovima za poslednjih etrdeset godina
se udvostruio. Godine 1990. esnaest gradova brojalo je vie od milion stanovnika. Do 2000.
godine trista dvadeset est gradova brojalo je vie od milion, a etrnaest gradova vie od deset
miliona ljudi. Porast stanovnitva po viim stopama dogaa se i u manje razvijenim zemljama.
Prema Ujedinjenim nacijama, zemlje koje se nalaze meu prvih deset, rangirane prema broju
stanovnika u 1998. godini i uporeene sa projektovanim brojem stanovnika 2050. godine, jesu
sledee:
1998godina
Kina
Indija
SAD
Indonezija
Brazil
Rusija
Pakistan
Japan
Banglade
Nigerija

2050godina
1.255milijardi
976 miliona
274 miliona
207 miliona
165 miliona
148 miliona
147 miliona
126 miliona
124 miliona
122 miliona

Indija
Kina
Pakistan
Sad
Nigerija
Indonezija
Brazil
Banglade
Etiopija
Iran

1.53milijarde
1.51milijarde
357miliona
348 miliona
339 miliona
318 miliona
243 miliona
218 miliona
213 miliona
178 miliona

Tabela br. 1. projektovani broj stanovnika u 2050 godini sa stanovita UN

Takva kretanja, i u broju stanovnitva i u gustini naseljenosti, zajedno sa

odgovarajuim ekolokim optereenjem, dovode do zakljucka da se ljudska bia pribliavaju
granicama rasta. Ukoliko ta kretanja ostanu nepromenjena, planeta Zemlja u narednom veku
suoiti s ekolokom i ekonomskom propau. Iako su se neka kretanja promenila nabolje,
sudei po broju ljudske populacije, ve smo premaili neke ekoloke granice. Na primer,
Ujedinjene nacije su procenile da je 1996. godine bez pristupa istoj pijaoj vodi ivelo
milijardu i sto miliona ljudi, dve milijarde i devetsto miliona ljudi bilo je lieno zdravstvenih
usluga, a osamsto etrdeset jedan milion ljudi (estina svetskog stanovnitva te godine)
neuhranjeno.Poveane efikasnosti u poljoprivredi, ribolovstvu, rudarstvu i prozvodnji energije
prividno su odobrile korienje resursa da bi se drao korak s porastom populacije.
Kako se smanjivala upotreba poljoprivrednog zemljita tako se uveavala proizvodnja
hrane. Prilagoavajui se inflaciji, trina cena fosilnih goriva ostala je stabilna, dok je cena
minerala i prirodnih resursa pala. Ipak, postoje neki znakovi optereenja. Ujedinjene nacije
procenile su da svake godine erozija odnosi izmeu pet i sedam miliona hektara
poljoprivrednog zemljita.
Podzemne vode, ukljucujuci i vodeni sloj Ogalala koji lei ispod veeg dela amerikog
Srednjeg zapada, presuuju. Neka od najproduktivnijih lovita riba u severnom Atlantiku i
pacifikim vodama nalaze se pod optereenjem, a itavoj populaciji jednorodnih riba i
morskih vrsta preti propast. Ogromna podruja Meksikog zaliva u blizini delte Misisipija
gotovo su liena ivota, a to je posledica poljoprivrednog i industrijskog zagaenja koje se
taloi na Misisipiju.
Nadalje, premda ekonomska cena prua jednu meru raspoloivosti prirodnih resursa, puki
brojevi prikazuju drukiju sliku. Godine 1999. upotreba nafte irom sveta iznosila je nekoliko
hiljada barela dnevno. Do 1997. godine ta brojka je dostigla sedamdeset dva miliona, a 2003.
godine sedamdeset pet miliona barela dnevno. Godine 1990. ukupna upotreba svih metala
iznosila je dvadeset miliona tona godinje. Godine 1997. ta suma je iznosila milijardu i dvesta
miliona tona. Konacno, povecana proizvodnja gasova staklene bate i razaranje ugljeninoapsorbujuih uma, itavoj planeti preti promenom klime i gbobalnim zagrevanjem.

2.1 POPULACIJA, POTRONJA I EKOLOKA ETIKA

Poev od kasnih ezdesetih godina porast stanovnitva postao je glavni fokus ekoloke
problematike.Neki naunici tvrde da je za rasprostranjeno ekoloko razaranje odgovoran
eksplozivni porast stanovnitva,drugi su tvrdili da je potroaki stil ivota industrijskih
drutava, pre nego brojnost populacije, za to bio odgovorniji.
Iz gore navedenog vidimo da postoje tri osnovne varijable koje utiu na ivotnu sredinu:
populacija (P), potronja i izobilje (I) i tehnologija (T).
Na izvesne oigledne naine, povean broj stanovnitva zaista uveava ekoloku tetu
koju izazivaju ljudska bia. Uvean broj ljudi zahteva obezbeivanje vie energije, domova,
hrane i zaposlenja, i stvara vie smea, zagaenja, kao i vei razvoj. Pod uslovom da su ostale
stvari jednake, to postoji vie ljudi, to e vie ljudi, tome doprinosei, trpeti zagaenje,
troenje resursa, globalno zagrevanje i slino. ak i sada, na poetku dvadeset prvog veka,
ekoloki problemi kao to su sua, erozija, irenje gradova, nestajanje obradivih zemljita i
zagaenje stvorili su deset miliona ,,ekolokih izbeglica, najvee svetske klase beskunika i
ljudi bez zemlje.
Ekoloko pustoenje se intenziviralo kada je ekonomski rast kakav su te uveavajue
populacije iziskivale obuhvatio i potroaki stil ivota i ekoloki destruktivne tehnologije. U
industrijskim zemijama, kao to su Sjedinjene Drave, ekoloka teta je po glavi stanovnika
vea nego u mnogim manje razvijenim zemljama. Na primer, uz manje od pet posto svetskog
stanovnitva, Sjedinjene Drave koriste trideset tri posto nepovratne energije i mineralnih
resursa sveta i stvaraju vie od dvadeset posto izduvnih gasova ugljen-dioksida. to
manje razvijene zemlje vie tee viem standardu ivota (kako bi ekonomisti rekli) kakav su
postigle industrijske zemlje, pretnja po ivotnu sredinu znaajno se uveava.
S obzirom na jasne znakove da se uticaj na ivotnu sredinu, U, vec pribliava
kritinom stadijumu, etiki izazov se sastoji u usredsredivanju panje na svaku od ove tri osno
vne varijable: P, I i T.

2.1.1 Etika pitanja vezana za ljudsku populaciju

Postoji li neki moralno poeljan cilj populacije? Ako postoji, kakve su filozofske
osnove za uspostavljanje tog cilja i kakve bi politike trebalo potpomoi da bi se on postigao?

Da li su ljudska bia obavezna da se uzdravaju od toga da imaju decu?

Da li ljudi u industrijskim zemljama sveta isuvie troe? Da li je nepravedno da najbogatijih
esnaest posto svetskog stanovnitva troi osamdeset posto svetskih resursa? Da li ljudi u
industrijskom svetu imaju direktne moralne obaveze prema siromanima u svetu? Da li
sadanja generacija ima odgovornost da sauva resurse za budue ljude? Da li smo obavezni
da izbegavamo tehnologije kao to je nuklearna energija koja bi budue generacije mogla
dovesti u opasnost?
Ujedinjene nacije su osamdesetih formirale komisiju za prouavanje pitanja o
ekonomskom razvoju, zatiti ivotne sredine i buduim generacijama. Dobivi ime po svom
predsedavajuem, norvekoj premijerki Gro Harlem Bruntland, Bruntland komisija se
usredsredila na dugorone strategije koje bi nacijama mogle pomoi da postignu ekonomski
razvoj a da se ne ugrozi kapacitet planete u pogledu opstanka svih oblika ivota. Svoje
zakljuke Bruntland komisija je objavila 1987. godine u knjizi pod naslovom Naa
zajednika budunost (Our Common Future)
. Izmeu ostalog, ova knjiga je nudila neto to je postalo standardna definicija
odrivog razvoja: odriv razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a da ne
dovodi u pitanje sposobnost buduih generacija da zadovolje vlastite potrebe. Ovaj
izvetaj je proitan na konferenciji Ujedinjenih nacija o ekologiji i razvoju u Rio de aneiru
1992. godine, a koja se esto naziva: Samitom o planeti Zemiji.
Pocev od ovog izvetaja, pojam odrivosti i odrivog razvoja upravljao je veim delom
svetskog promiljanja o globalnom ekonomskom rastu i razvoju. U ekolokim krugovima se
od tada uzima kao dato da sadanja generacija ima dunosti prema buducim generacijama.
No, razmijanja o odgovornostima prema buduim generacijama mogu naglo postati
zbunjujua. Prvo, svaka rasprava o buduoj srei ili o pravima ljudi budunosti primorava nas
da razmatramo ko bi mogli biti ti budui ljudi i kako e oni izgledati. Poto ti ljudi ne
postoje i ne znamo da li ce ikada postojati, teko je shvatiti kako uopte moemo da govorimo
o odgovornostima prema njima. Ipak, o takvim odgovornostima moramo govoriti ukoliko od
sadanjih generacija treba da zahtevamo da podnesu znaajne rtve u korist buduih ljudi.

10

2.1.2 Da li smo odgovorni prema buduim generacijama?

Protiv shvatanja da smo odgovorni prema buduim generacijama ponueno je nekoliko
argumenata. Tri takva glavna argumenta moemo identifikovati kao: argument iz neznanja,
argument ,,iezavajuih uivalaca i argument na osnovu vremenske lokacije.
Zasigurno imamo sasvim dobru ideju o tome ta e ljudima budunosti biti potrebno i
kakvi e im biti interesi ako treba da vode prilino dobar ivot. U minimalnom smislu, to bi
podrazumevalo adekvatnu zalihu istog vazduha i iste vode, umerenu klimu, zatitu od
otrova i bolesti i tako dalje.
Na primer, znamo posledice radijacije i kako ona utie na iva bia. Takoe znamo da
e nuklearni otpad ostati toksian mnogo hiljada godina. Dakle, sve dok se ljudska biohemija
ne izmeni, izlaganje nuklearnoj radijaciji predstavljae opasnost za ljudska bia.
Nadalje, ve priznajemo odgovornosti koje se podudaraju s odgovornostima prema buduim
generacijama. Prema graanskom pravu, ljude smatramo odgovornima za postupke koji
rezultiraju nenamernim ali predvidivim tetama po druge. Na primer, zamislimo da se na
neije pare imanja smesti skladite nekog toksinog otpada. Zamislimo da se nekoliko godina
kasnije iz tog skladita izliju toksini koji truju susedna imanja. Zamislimo da zagaivac prua
odbranu zasnovanu na argumentu iz neznanja: ,,Nisam znao ko bi mogao biti povreen, niti
sam pouzdano znao da bi iko mogao biti povreen, a zasigurno nisam znao da bi ti ijudi mogli
da budu naroito zainteresovani za zdravlje. Kako se moe reci da sam imao obavezu prema
njima? Ba kao u sluajevima pravnog nehata, u kojima ljude smatramo odgovornima za
nenamerne ali predvidive i tete koje je mogue izbei, koje e se dogoditi u budunosti,
smisleno je govoriti o predvidivim ali nepoznatim tetama prema buduim generacijama.
Drugi argument protiv shvatanja da smo odgovorni prema buducim generacijama
nazvan je argumentom na osnovu ,,icezavajucih uivalaca. Ova perspektiva tvrdi da ne samo
to nismo odgovorni za to da buduce generacije donesemo na svet, vec je besmisleno ak i
govoriti o moralnim obavezama prema buducim generacijama. Kraa verzija ove tvrdnje dri
do toga da ne moemo imati nijednu obavezu da neku generaciju donesemo na svet, jer ne
postoje nikakvi odreeni ljudi prema kojima je ta odgovornost usmerena.

11

Ukoliko priznamo da sva ljudska bia imaju i da e nastaviti da imaju prava na izvesna dobra
ili na izvesne zatiene interese, onda nai sadanji postupci mogu naruiti prava ljudi
budunosti.
Dakle, ako nastavimo da istovarujemo ogromne koliine zagaivaa u atmosferu,
ljudima budunosti ne nanosimo tetu time to im prireujemo gore stanje nego to bismo im
priredili povreujuci njihova prava. Odnosno, izneverili smo nau dunost da tim ljudima, ma
kakvi oni bili, obezbedimo izvestan moralni minimum. Ti ljudi mogu rei da su oteeni ne
zbog toga to bi njima bilo bolje u nekoj drugaijoj budunosti, vec zbog toga to su u
budunosti u kakvoj oni postoje nai postupci ugrozili izvesne njihove sredinje interese (na
primer, zdravlje.
Trei argument koji se protivi sadanjim odgovornostima prema buduim generacijama
usredsreuje se na vremensku lokaciju buduih generacija i zakljuuje da ne moemo biti
odgovorni u sadanjosti prema ljudima koji e postojati tek mnogo godina kasnije.
Odgovornost za nuklearne otpade opet predstavlja koristan primer za razmiljanje o ovoj
tvrdnji.

2.1.3 ta dugujemo buduim generacijama?

Razumno je pretpostaviti da e u neposrednoj budunosti iveti neki ljudi,Ali, kakvi
god mogli da budu ti budui ljudi, zacelo e imati izvesne ivotne potrebe. U tom smislu je
ova dunost prema ljudskom potomstvu korelativna minimumu moralnih zahteva koje e oni
imati kada budu postojali. Drugim reima, duni smo da ih svojim postupcima ne dovedemo u
stanje u kojem e imati oskudne ili znaajno umanjene ivotne mogunosti, to bi
ugrozilo njihovo elementarno ljudsko dostojanstvo.
Dakle, naelo odrivog razvoja predstavlja pokuaj da se specifikuju obaveze i pravila
koja obezbeuju da se potrebe i prohtevi ljudi dananjice ne zadovoljavaju na utrb vitalnih
interesa buduih generacija. Stoga moralni zahtevi koje podrazumeva naelo odrivog razvoja
predstavljaju norme pravednog postupanja prema ljudima budunosti, koji imaju pravo na
jednake anse da vode srean ivot koje imamo mi danas.5
5

ukanovi, M. ,Etika i ivotna sredina,u zborniku Ekologija i etika,Eko centar Beograd: Elit,1996

12

Ovim formalnim principom takoe se pokree normativno pitanje koje su to vrednosti

koje ljudski ivot ine kvalitetnim i smislenim, te se na taj nain kritiki analizira sam koncept
odrivosti.
Jer, prirodni resursi koje oveanstvo koristi predstavljaju samo trenutno raspoloiva sredstva
za postizanje odreenih ciljeva koje ljudi smatraju vrednim.
U tom smislu ekoloki problemi savremenog industrijalizovanog sveta predstavljaju ne
samo tehnoloki izazov pronalaenja odgovarajueg naina korienja izvora energije, ve
pruaju osnovu za preispitivanje

obrasca tradicionalnih etikih teorija koje itavom

prirodnom svetu pridaju iskljuivo instrumentalnu vrednost.

U okviru opteg etikog pitanja odgovornosti prema buduim generacijama ponekad se
pravi metodoloka razlika izmeu problema:1. demografske politike, koji se odnose na
pitanja porasta svetskog stanovnitva i kapaciteta nosivosti planete, i problema 2.dunosti
prema potomstvu, koji se tiu stanja u kojem emo svet ostaviti u naslee buduim
pokoljenjima, odnosno tipa ivota koji e za njih biti mogu. Glavni etiki problem u vezi sa
voenjem demografske politike jeste pitanje da li drutvo treba da sprovodi kontrolu raanja i
da li pojedinci imaju moralnu obavezu da se uzdravaju i ograniavaju pri donoenju dece na
svet. Moe se smatrati da je ovo pitanje ueg opsega od dunosti prema potomstvu, u smislu
da se moe iskazati samo kao negativna obaveza da se na svet ne donose deca ukoliko nee
imati minimalne izglede za srean ivot, to zavisi od toga kako se definie kvalitetan i
poeljan nain ivota.
Dunost prema potomstvu dananjim ljudima zabranjuje moralno neispravne i nalae
moralno ispravne postupke koji svojim posledicama utiu na to u kakvom stanju i obliku e
budui ljudi naslediti svet. Kao takva, ova dunost ima za cilj da buduim generacijama prui
mogunost da vode: zadovoljavajui, prijatan, kvalitetan i lep ivot. Ovim se, naravno,
otvara pitanje tipova ljudskog ivota, odnosno pretpostavlja se da su razliiti tipovi ivota
uporedivi, te da se najpre u najoptijim crtama moe rei :da je ivot ispunjen
zadovoljstvima i radou bolji i poeljniji od ivota provedenog u bolu i patnji.6

S. Milutinovic, etodoloski pristup proceni odrzivosti razvoja,nacionalni ekspert, KaktusPrint, Beograd, 2005.
godine

13

Pre svega, propisujui moralni minimum, moe se rei da ova dunost uva negativnu
slobodu buduih ljudi, jer proglaava moralno neispravnim one postupke ije bi posledice
unizile i porekle prirodu ljudskog bia kao takvog.
Jer, ugroavanje ovekovih vitalnih interesa kakav je potreba za nekontaminiranim
vazduhom i vodom jeste prepreka njegovoj slobodi u ne manjoj meri nego to je to prisilno
zatvaranje i onemoguavanje slobodnog kretanja. Ali, na koji nain se taj poeljni tip ivota
buduih generacija artikulie kroz dunost koju ljudi danas imaju prema potomstvu?
Savremena ekoloka istraivanja su pruila jasne empirijske uvide u postojanje granica
prirodnog sveta koji bi ovek mogao da koristi za podmirivanje svojih elja i potreba. U svetlu
ove injenice se formuliu stavovi takozvane etike konanog sveta, koja dovodi u pitanje
osnovne

postulate

tradicionalnih

etikih

teorija

zbog

toga

to

zanemaruju

fundamentalnu premisu da moralne vrednosti ne mogu imati univerzalno vaenje

ukoliko podrivaju odrivost i opstanak sveta u kojem se propisuju. Zastupajui etiki
ekstenzionizam, etika konanog sveta se donekle oslanja i nadovezuje na etiku zemlje,
socijalnu ekologiju i neke pravce eko-feminizma. S druge strane, etika konanog sveta u
sutini ne naputa antropocentrino stanovite, jer vrednost prirodnog sveta tumai u kontekstu
ljudskih interesa i potreba, pri emu naglaava ogranienost sredstava koja ljudima stoje na
raspolaganju. Stoga ona predstavlja kritiku nedovoljno promiljene i kratkorone perspektive
koju oveanstvo ima pri svom sadanjem nainu ivota i ekonomskog razvoja.

14

Slika br.1.primer neadekvatne deponije i ljudskog odnosa prema prirodi

2.1.4 Ekoloki problemi i odgovornost ljudske populacije

Akumulirani ekoloki problemi svakako ine jedno od kljunih obeleja dananje
civilizacije. Ekoloki problem se moe definisati kao bilo koja promena stanja u fizikoj
sredini do koje je dolo usled ljudske aktivnosti kojom se naruava to stanje, a koja ima
posledice koje drutvo smatra neprihvatljivim po prihvaenim ekolokim normama.. Ovi
problemi se mogu identifikovati na razliitim nivoima; na globalnom nivou govorimo o
globalnom zagrevanju atmosfere i smanjivanju ozonskog omotaa, na regionalnom o kiselim
kiama, zagaenju podzemnih voda, izlivanju ulja i nafte, a na lokalnom o zagaenju vode,
vazduha kao i o neadekvatnom odlaganju razliitih vrsta otpada.

15

Slika br.2.Zagaenje priobalnih tokova naih reka usled neadekvatnog odlaganja otpada

U elji da pobolja sopstveni kvalitet ivota ovek je sebino i nemarno koristio

prirodne resurse, to je rezultiralo ruenjem ravnotee u prirodi i stvaranjem niza problema
koji, sada ugroavaju kvalitet ivota za koji se toliko borio. U takvom ambijentu postalo je
jasno da antropocentrini pristup prirodi mora biti zamenjen biocentrinim, odnosno da je
kulturu neophodno shvatiti ne kao sredstvo otuenja od prirode, ve naprotiv, kao sredstvo
pribliavanja njoj.
Formiranje ekoloke kulture i odgovornosti se namee kao imperativ u prevladavanju
potroakog odnosa oveka prema prirodnim resursima. Ekoloka kultura proizilazi iz
ekolokog pogleda na svet koji se bazira na ekolokim znanjima i kritikom vrednovanju
odnosa prema ivotnoj sredini. Formiranje ekoloke kulture nije ni malo lak zadatak, pogotovo
kada imamo u vidu da je u drutvenom ponaanju decenijama prevladavao princip odnosa
prema prirodi koji je imao utilitarni karakter.
Ako uzmemo u obzir da je osnovni uzrok zagaenja sredine ljudski faktor, odnosno
ovek,ni jedan od postojeih ekolokih problema nije mogue do kraja reiti ukoliko se ne
usresredimo na menjanje ljudskog ponaanja, jer ako ljudsko ponaanje ostaje nepromenjeno,
mi emo se iznova i iznova sretati sa istim ili ak novim i opasnijim problemima.

16

Nesporno je da fizika sredina utie na ljudska bia; ambijent u kome ivimo i radimo
moe u velikoj meri da pobolja ili umanji kvalitet ivota. Isto tako, odreen ambijent u kome
se trenutno nalazimo moe da utie na nae stanje i raspoloenje; moemo oseati ushienje u
etnji ulicama i trgovima nekog grada, moemo biti relaksirani u etnji umom, ili napeti u
prepunom gradskom autobusu.
Sa druge strane, iako postoji veliki uticaj fizike sredine na oveka, nita manje
posledice nema ni uticaj oveka na sredinu u kojoj ivi. Udeo ljudskog faktora u promeni
fizike sredine je izuzetno veliki, kako na individualnom, tako i na kolektivnom planu. Svaki
put kada upalimo auto ili uzmemo plastinu kesu u prodavnici mi utiemo na ivotnu okolinu.
Glavno pitanje kojese postavlja u ovom kontekstu odnosi se na uzroke ekolokog ponaanja,
ta je to to odreuje kako e se ljudi odnositi prema svom uem ili irem ivotnom stanitu.
Mnoga istraivanja pokuavala su da daju odgovor na pitanja koja se tiu povezanosti stavova
o sredini i ekolokog ponaanja ljudi. Osim toga, istraivai su se bavili i iniocima koji utiu
na formiranje i menjanje ekoloke svesti, stavova i ponaanja ljudi kao to su kultura,
socijalizacija, edukacija i mnogi drugi. Istraivanja iz ove oblasti, obzirom da se radi o
primenjenoj nauci, ne sprovode se samo u okviru univerzitetskih institucija, ve sve vie
postaju sastavni deo projekata razliitih vladinih organizacija kao i nevladinog sektora.

ZAKLJUAK
Nalazimo se u kritinom trenutku Zemljine istorije, vremenu kada oveanstvo mora
odabrati svoju budunost. Budui da svet postaje sve povezaniji i lomljiviji, budunost
istodobno predstavlja veliku opasnost i veliko obeanje. Kako bismo mogli napredovati
moramo shvatiti da uza svu velianstvenu raznolikost kultura i oblika ivota mi jesmo jedna
ljudska porodica i jedna zajednica na Zemlji koja deli istu sudbinu. Moramo se povezati kako
bismo stvorili odrivo globalno drutvo utemeljeno na potovanju prirode,ekoloke etike,
optih ljudskih prava, odgovornosti za budue generacije i kulture mira. Za ostvarenje tog cilja

17

neophodno je da mi, svi ljudi na zemlji, objavimo odgovornost jedni prema drugima, prema
iroj zajednici ivota i buduim naratajima.
U tom kontekstu,politika zatite ivotne sredine,odrivog razvoja ne ograniava se
samo na kontrolu zagaivanja na lokalnim nivoima, vec ima i opti globalni karakter, koji je,
po pravilu, veoma teko kontrolisati. Globalna ekoloka ravnotea svakim danom postaje sve
aktuelnija, to namee potrebu primene odgovarajucih instrumenata koji deluju u okvirima
trita. Iako je globalno zagaivanje problem svetskih razmera, u njegovom reavanju
primarna odgovornost lei na visokorazvijenim industrijskim zemljama koje treba da osiguraju
Zemljino obilje i lepotu za sadanje i budue narataje, prihvate da je sloboda delovanja
svakog narataja odredjena potrebama buduih narataja, i da e prenositi buduim
naratajima vrednosti, tradicije i ustanove koje podravaju dugoroni procvat ljudskih i
ekolokih zajednica na Zemlji.

LITERATURA:
1. Nekovi S.,Ekoloki menadment,PEP,Beograd,2010.
2. ukanovi, M. ,Etika i ivotna sredina,u zborniku Ekologija i etika,Eko centar Beograd:
Elit,1996
3. Dozef R.De arden:Ekoloka etika,Uvod u ekoloku filozofiju,sl.glasnik,Beograd,2006

18

4. Marinkovi, M.(1996): ivotna sredina i odrivi razvoj, ELIT, Beograd.

5. Milutinovic S., etodoloski pristup proceni odrzivosti razvoja,nacionalni ekspert,
KaktusPrint, Beograd, 2005. godine
6. The UNESCO - UNEP, International environmental education programm, Paris, 1993.
7. lanak sa Internet sajta:
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/ekoloska_odgovornost_kompanija.4.html?
Datum pristupa:29.05.2010.god

PRILOG
Broj 1.

Ekoloka odgovornost kompanija

Prvi put u Srbiji o klimatskim promenama razgovarali su predstavnici poslovnog sektora, vlade i nevladinih
organizacija i sloili se da je potrebno da pre svega drava, u zavisnosti od svoje realne moi, stvara klimu
koja e stimulisati razvoj zelenih projekata. Ali, to ne moe sama. Udrueni, drava i poslovni sektor mogu
da urade mnogo na tome da se ova tema postavi stavi na drutveni dnevni red, to je i pokrenuto ovom
Telenorovom konferencijom.

19

ta konkretno kompanije mogu da urade?

Pored toga to su mnoge kompanije i dravne institucije uvele interne procedure, kako bi upoznali
zaposlene o nainima utede energije i sprovoenju sistema reciklae, one razmiljaju o tome kako se
njihova osnovna delatnost odnosi prema okolini.
Ali, nije dovoljno da se velike kompanije dre visokih standarda ouvanja ivotne sredine. Kako bi uticali
na drutvo da se ponaa odgovorno, kompanije moraju da stvaraju mreu partnera koji potuju ista
naela. Ekoloki odgovorne kompanije birae partnere i podizvoae koji se obavezuju da svojom
aktivnou nee ugroziti ivotnu sredinu i da e u svojoj oblasti stvoriti sopstvene standarde zatite.
Oiglednu prednost u borbi protiv zagaenja okoline imaju IT kompanije, zbog svoje fleksibilne
organizacije i naina poslovanja koji namee stalne inovacije. Pored toga to mere emisiju CO2 u
atmosferu i preduzimaju mere da se ona smanji, utede se postiu i tako to se mobilna tehnologija koristi
kao zamena za fizika putovanja i sastanke u dalekim zemljama.
Takav nain komunikacije, koji olakava poslovanje i doprinosi smanjenju emisije ugljen dioksida, nije
rezervisan samo za velike kompanije. Mala i srednja preduzea takoe mogu da poboljaju svoje
poslovanje koristei Telenorovu ponudu objedinjene komunikacije. Pomou ove savremene tehnologije,
zaposleni u preduzeima nesmetano e moi da vode sastanke, dre prezentacije, prave planove i
uspeno sarauju sa svojim partnerima gde god se nalazili, bez potrebe da automobilom ili avionom
dolaze lino na sastanak.
U svakodnevnom ivotu zaista postoji dosta toga to moe da se promeni kako bismo se zajedno
suprotstavili klimatskim promenama. U naoj zemlji, gde drugi problemi okupiraju javnost, a klimatske
promene nisu jo uvek shvaene kao neto to utie na sve nas, mnoge kompanije su ve preduzele
konkretne korake na ovom polju.7

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/ekoloska_odgovornost_kompanija.4.html?news_id=188187

20

SADRAJ
UVOD.....................................................................................................................................1
1. EKOLOKA ETIKA I PROBLEMI DANANJICE.....................................2
1.1 Odrivi razvoj...................................................................4
2.ODGOVORNOST PREMA BUDUIM GENERACIJAMA ........................6
2.1 Populacija,potronja i ekoloka etika..........................................................................8
2.1.1 Etika pitanja vezana za ljudsku populaciju..........................................................8
2.1.2 Da li smo odgovorni prema buduim generacijama?........................................10
2.1.3 ta dugujemo buduim generacijama?................................................................. 11
2.1.4 Ekoloki problemi i odgovornost ljudske populacije........................................14

ZAKLJUAK..................................................................................................................16
LITERATURA................................................................................................................17
PRILOG..............................................................................................................................18

21

www.maturski.org

22