Biomasa u proizvodnji

elektrine energije

L/O/G/O

Biomasa biorazgradljiva materija nastala u

poljoprivredi, umarstvu itd, koja obuhvata: biljke i delove
biljaka, ostatke dobijene iz poljoprivredne proizvodnje
(kukuruzovina, slama, granje, kotice, ljuske), ostatke iz
umarstva, stajsko ubrivo...
Biomasa se dobija u vrstom (drvo, vrsti deo
komunalnog otpada, peleti, briketi), tenom (biodizel,
bioetanol) i gasovitom stanju (biogas, deponijski gas).
ere

Poljoprivreda
etveni ostaci
Energetski usevi

Odravanje javnih povrina

Parkovi, putevi, kanali

umarstvo
Upravljanje umom
Energetski zasadi
Izvori biomase

Mulj iz preistaa voda

Otpad iz industrije
Prehranbeno preraivaka
Drvna

Komunalni otpad
Boirazgradiva komponenta

 Oblik briketa i peleta moe da bude

valjkast i ciglast.
Pelete su manjeg prenika.
Gustina se smanjuje za 7 do 12 puta
u odnosu na materijal u refuzu.
Sadraj pepela posle sagorevanja
iznosi 0,5 do 7%.
Sadraj vlage u materijalu treba da je 12 do 18 %.
Pritisak u alatu prese treba da bude 150 do 200 bara da bi se postigla
temperatura materijala 80 do 90oC i bioloki materijal razmekao i zalepio,
Ukoliko se dodaju vezivna sredstva onda pritisak moe da bude neto nii.
Vezivno sredstvo poveava cenu briketa.
Za briketiranje i pakovanje briketa utroi se do 45 kWh/t.
Vezivna sredstva moraju dobro da sagorevaju,
tj da ne zagauju ivotnu sredinu vie od same biomase.

Mogunosti primene biomase :

Za grejanje stambenih ili industrijskih objekata
korienjem peleta i briketa
Ko-sagorevanje ili potpuna zamena mazuta ili lo ulja
Proizvodnja elektrine energije
Proizvodnja biogoriva za saobraaj

Konani proizvodi
Proces

Izvori biomase

umarstvo
Poljoprivreda
Energetski zasadi
Uljana repica
Komunalni otpad

Sakupljanje
etva
Obrada
Selekcija

Pogonska
goriva

Biohemijski
Termohemijski

Toplotna i
Elektrina
energija

Fiziki i
Hemijski
Tena goriva i
Biodizel

Slika 1.1 Tok korienja energije biomase

Svojstva biomase :
1. Obnovljivost
Sve vrste biomase su obnovljive, s tim da je za ogrevno
drvo uslov obnovljivosti neprekidno poumljavanje
prostora barem toliko da godinji prinos bude jednak
godinje iskorienju drvne boimase.
2. Ogrevna mo biomase
Osnovna karakteristika: nehomogenost, kao posledica
razliitih udela vlage i pepela.

3. Utroak energije za dobijanje

Kod umske biomase: npr. za sjeu drvne mase, za
poumljavanje i uzgoj ume, za transport od mesta see do
mesta
koricenja.
Mogue izostaviti utroak dobijanja jer se odvija
nezavisno od energetskog koritenja: npr. slama kao rezultat
poljoprivredne proizvodnje penice (ili e istrunuti ili energetski
iskoristiti).
4. Emisije tetnih gasova pri sagorijevanju
Emisija gasova iz biomase je manje tetna od
konvencionalnih goriva jer prakticno nema sumpora. Dok emisija
kod koritenja otpadaka moe biti i opasna ako se prethodno iz
otpadaka (smea) ne izdvoje tetni sastojci.

Prednosti
Nedostaci
Prednosti
i nedostaci korenja
biomase :
Rasprostranjenost
raspoloive koliine
Obnovljivi izvor energije
Nova radna mesta
Moe se koristiti u obliku
vrstog, tenog i gasovitog
goriva
Ostvarivanje dodatnog
prihoda kroz prodaju
biomase-goriva
Obzirom na emisiju CO2 u
atmosferu smatra se
neutralnim izvorom energije

Potrebne su velike
povrine za obnovu
utroene biomase
Prikupljanje, transport i
skladitenje biomase vrlo
je skupo

Tehnologija korienja
biomase u velikim
energetskim
postrojenjima jo je u fazi
razvoja

Slika 1.2 Kumulativna CO2 neutralnost

(ukoliko je sea ume usklaena sa prirastom ekoloki prihvatljivo)