UNIVERZITET U NIU

FAKULTET ZATITE NA RADU

PREDMET: INDUSTRIJSKI OBJEKTI I URBANIZACIJA

SEMINARSKI RAD
Tema: Analiza problema urbanog plana grada Nia i predlog mera akcionog
plana za odrivi razvoj

Profesor:
Dr Slobodan Milutinovi

Student:
Cvetkovic Milan
Br. indeksa 06181

NI, 2007.
0

1. Razvijanje Nia kroz istoriju

ire podruije Nia bilo je naseljeno jo u rano bronzano doba. Bilo je

naseljeno Dardanima, a kasnije Keltima, koji su mu i dali ime NAISSUS. U Niu
je rodjen rimski car Komstanti Veliki u IV veku, koji je grad uzdigao u vaan
ekonomski, administrativni i vojni centar.
U sklopu Madjarske i Vizantije, za vreme Jovana Komnina, Madjarske
snage su 1128. godine, prodrele i opustoile Ni. Manojlo Komnin obnavlja
utvrdjenje Nia. Veliki upan Nemanja u savezu sa Madjarskim kealjem Belom
III, zauzeo je Ni 1183. godine. Pod srpsku vlast Ni ponovo potpada za vreme
kralja Milutina. U okviru srpske drave bio je sve do 1386. godine kada su ga
Turci, posle 25 dana opsade, zauzeli i stanovnitvo pobili. U Niu su turci
koncentrisali snage i sredstva za dalja napredovanja prema Dunavu i Savi, po
Ni postaje znaajan trgovaki grad, koj se iri i na levu obalu Niave.za vreme
Turske vlasti Ni je sredite vojne i upravne vlasti (srediste vialeta). Tokom XV i
XVI veka Turci dosta ulau na razvoj grada, sve do osvajanja Budima, kada u
razvoju stagnira, jer je izgubio strategiski znaaj.
Iz austriskih planova s kraja sedamnaestog veka vidi se da su Austrijanci
radili na utvrdjivanju grada. Kada su Turci 1690. godine povratili Ni nastavili su
sa radovima na obnovi tvrdjavskih zidina, koje su Austrijanci otpoeli. Ni je
oslobodjen od Turaka decembra meseca 1877. godine.
Pre oslobodjenja, Ni se razvio kao naselje sa trideset mahala, trinaest
velikih i est malih damija i 1507 duana. Imao je etri vojne kasarne, jedan
zatvor, dve crkve i jednu sinagogu. Posle oslobodjenja pristupilo se uredjenju

grada. Uradjen je prvi regulacioni plan koji je uradio Nemac Vinter, poznat kao
''Vinterov plan'' 1878. godine.
Izgradnjom eleznike pruge
1884.

godine,

grad

poinje

industriski da se razvija. Izgradjena

je eleznika radionica, da bi se
odmah razvijale i druge industrijske
grane.

Grad

se

naglo

razvija

poetkom XX veka. Radi se i novi

regulacioni plan 1907. godine poznat
kao ''Andonoviev plan'' i Ni dobija konture modernog grada. Gradi se i prva
hidroelektrana u Sievu.
Ni je bombardovan 8. 4. 1941. godine, da bi Nemci ve 9. 4. 1941.
godine okupirali grad. U toku rata Ni je bio sedite armiske oblasti , pete
vazduhoplovne baze i konjike divizije. Januara 1942. godine izvreno je prvo
streljanje od 24 logoraa iz Kruevca na Bubnju, od kada Bubanj postaje jedno
od najveih stratita u zemlji. Borbe za oslobodjenje Nia poele su 8. oktobra
1944. godine da bi snanim napadom 14. oktobra 1944. godine Ni bio
oslobodjen.

2.Problemi
Prvi znaajni napori na planiranju urbane regulative javljaju se u Niu pre
vie od sto godina. Sadanja organizacija prostora, a posebno saobraajna
mrea centralnog dela grada, u velikoj meri je rezultat obimnih regulacionih
radova planiranih i izvedenih zadnjih godina prolog veka. Prvi regulacioni plan
Nia, Vinterov plan (1879) bio je osnov otvaranja mnogih irokih ulica, javnih
esmi, trgova, gradnju mostova i izgradnju mnogih javnih objekata.
Ve prema analizama dostignutog razvoja, Ni je medjuregionalni centar
prvog reda, u kategoriji 250 000 - 400 000 stanovnika (odmah posle Beograda).
2

Kao medjuregionalni centar podruije Ni-Leskovac-Zajear i gravitacioni centar

subregiona Pirot i Prokuplje, Ni treba da i dalje iri svoj uticaj i intenzivira razvoj
posebno u oblasti sekundarnih, tercijarnih i kvartarnih delatnosti, zdravstva,
kulture i obrazovanja.
Prema oceni, u odnosu na podruije Srbije , Ni ima nedovoljnu tehniku
opremljenost, povoljnu razvijenost drutvenih funkcija, nedovoljno izraenu
koncentraciju aktivnosti i povoljan geopolitiki poloaj, nivo urbanizacije i urbane
opreme. Povoljnosti u stanovnitvu i iradnoj snazi, primarnoj energiji, mineralnim
sirovinama, vodnim rezervama, umarstu i

poljoprivredi, prdstavljaju dobre

osnove za planiren razvoj.

Podruije Nikog regiona ima veoma razvijenu privrednu aktivnost o
drutvene delatnosti, ali i raspolae sa niz prirodnih resursa od znaaja za razvij
kao to su kvalitetno zemljite, vodne i mineralne resurse, saobraajne i
infrastrukturne potenciale itd.

2.1. Gradska parkiralita

Razvojem

stepena

modernizacije,

treba

oekivati

dalji

razvoj

infrastrukture. To sa druge strane povlai pitanje koje Ni, ali i svi svetski gradovi
ne mogu u dovoljnoj meri da ree. Naime Ni ima veliki problem se parking
mestima u odnosu na potrebe blokova i naselja. Tako izraen manjak
nadoknadjuje se uglavnom parkiranjem vozila na trotoarima, zemljitu, du
saobraajnica, to remeti planiranu organizaciju prostora i svakako utie na
smanjenje nivoa konfora u naselju. Ali reenje nedostataka parking prostora ne
moe da se realizuje bez uvodjenja naplate parkiranja kao i bez obezbedjenja
novih povrina za parkiranje bilo izgradnjom javnih garaa ili urdjenjem parkinga
u okviru blokova. Najbolje reenje bi moda bilo izgradnja ukopanog
viespratnog parkinga.

2.2. Peaka kretanja

Nekako analogno prethodnom poglavlju, postavlja se pitanje peakih
kretanja. Najintenzivnija peaka kretanja odvijaju se u Obrenovievoj tj. glavnoj
ulici, koja je inae peaka. Medjutim stie se utisak da postojeu peaku zonu
treba proiriti na vei deo gradskog centra. Veliina peakih tokova du
Obranovieve ulice nalazi se na granici svetskih kriteriuma za peake ulice.
Veoma negativna karakteristika urbanog planiranja Nia je ta da nije dovoljno
panje posveeno peakim kretanjima, pa da je veliki broj ulica pa ak i naselja
gradjen bez trotoara! Opti zakljuak o tretmanu peakog saobraaja u Niu je
da nema dovoljno elemenata ni smernica za razreavanje peakog kretanja u
gradu. Daljim planiranjem treba posebnu panju posvetiti proirenju peake
zone van sadanjih granica i poveanju bezbednosti kretanja peaka.

2.3. Zeleznii saobraaj

Saobraajnice u gradu zauzimaju oko 4%, a taj nizak procenat u odnosu
na povrinu, rezultat je velike povrine poljoprivrednog zemljita. Od ukupnih
povrina pod saobraajnicama eleznica sa svojim prateim objektima zauzima
oko 36% svih saobraajnih povrina, to je veoma znaajan udeo. Me|utim,
negativna strana i nedostatak je to se elezniki saobraaj ne koristi dovoljno.
Posebno je mana to se eleznica ne koristi vie u smislu transporta robe ili kao
dopuna gradskog i prigradskog saobraaja. U trenutku izgradnje eleznikih
pravaca, pruga je prolazila periferno u odnosu na grad. Me|utim danas kada se
grad prostorno veoma razvio, eleznika pruga prema Dimitrovgradu prolazi kroz
ui gradski prostor to predstavlja problem drumskog saobraaja kao i razvoj
novih grdadskih funkcija.

2.4. Vodotokovi
Vodotokovi u Nu zauzimaju
veoma mali prostor i povrinu.
Najznaajniji vodotokovi su reka
Niava sa pritokama (Kutinska i
Gbrovaka reka) i deo toka reke
Morave. Niava prolazi kroz centar
grada i njen poloaj omoguuje
njeno mnogo znaajnije korienje. Prema postojeem stanju deo toka reke
Niave je neure|en. Usled nedostatka mostova Niava i njena pritoka esto
predstavljaju prepreke za funkcionalno povezivanje mnogih namena. Ona tako|e
predstavlja osnovni hidrografski potencial, od Sievake klisure do njenog ua u
Junu Moravu. Ni, na alost nema sistem za preiavanje odpadnih voda, to
bi svakako trebalo da bude prioritetni problem u daljem razvoju grada.

2.5. Gradske deponije

Deponije smea tako|e predstavljaju veliki problem jer nema odgovarajuu
infrastrukturu i ne koristi se u skladu sa sanitarnim
uslovima te u znaajnoj meri zaga|uje okolni prostor
Postojea deponija smea nalazi se u
jugozapadnom delu podruiju Nia. Oslonjena je na
saobraajni

pravac starog puta za Skoplje. Na

podruiju grada postoj nekoliko drugih manjih

prostora koji se bespravno koriste za deponovanje
raznog

odpadnog

materijala

(hipodrom, Nika

banja...). Ovakve prostore treba sanirati, dovesti u

odgovarajue stanje i privesti drugoj nameni.

2.6. Prenaseljenost stanovnitva

Problem naglog porasta broja stanovnika prati i problem ''prenatrpanosti''
ljudi u odre|enim delovima grada, ali i druge negativne karakteristike. Naime,
pojedini delovi naselja sa objektima visoke sprastnosti zbog visokog stepena
naseljenosti ima niz nedostataka. To je jo izraenije zbog loe ure|enosti
slobodnog prostora, igralita i zelenila, loeg odravanja, nedostatkom garaa,
prenatrpanost prostora parkiranim vozilima itd.

2.7. Komleks vojske Republike Srbije

Od komleksa u funkciji JNA najznaajniji su aerodrom (u okviru koga je i
civilni aerodrom) i kasarne sa drugim prateim objektima. Znaajno za analizu
ogranizacije i korienja prostora je da se ove funkcije nalaze inkorporisane u
tkivu grada, to ne odgovara ni potrebama JNA niti gradu iji bi interes bio da u
drugom smislu iskoristi ove prostore. Nekoliko kasarni, a posebno prostorni
poligon za obuku, tako|e zauzimaju najkvalitetnije gradske prostore, koji bi se
mogli funkciopnalnije koristiti za potrebe grada.
Postojea lokacija aerodroma koja je neposredno u gradu zahteva
posebne mere zatite i stvara ogranienja, kako u funkcionalnom korienju
aerodroma, tako i pri razvoju gradskih funkcija. Znaajan prostor koji zauzima
aerodrom sa zatitnom zonom mogao bi se mnogo funkcionalnije iskoristiti za
razvoj drugih gradskih funkcija, jer je ekoloki izvanredan i moe se lako i jeftino
opremiti komunalnim instalacijama. U tom smislu kao znaajna inicijativa moe
se smatrati analiza uslova za dislokaciju ove funkcija sa postojeih lokaliteta i
omoguavanje korienja tog prostora za druge povoljnije namene.
Kazneno popravni dom, koji je lociran na izlaznom pravcu u zapadnom
delu grada zauzima znaajan deo naselja ''Milka Proti'' i ima odgovarajue

proizvodne, servisne, zanatske i druge privredne kapacitete. Lokacija ovog

kompleksa nije sporna, sti to naselje uz KP Dom i pored odgovarajuih uslova
za razvoj stagnira. Podsticaj razvoja naselja ''Milka Proti'' moe se oekivati sa
proirenjem zone stanovanja u tom pravcu.
I buka predstavlja veliki problem u gradu, a kao uzrok tome jesu
svakodnevne gra|evinske aktivnosti (pre svega masovnih pojava novoizgra|enih
stambenih zgrada) iji smo svedoci u poslednje vreme kao nikada do sad.
Trebalo bi porazmisliti o premataju nekih objekata

zabog rastereanja

saobraaja u samopm centru grada, na primer glavna gradska pijaca se nalazi u

neposrednoj blizini tvr|ave a i lepi se sa glavnom autobuskom stanicom to
predstavlja problem kako za drumski tako i za peaki saobraaj.
Opta karakteristika postojaeg stanja teritorijalnog rasporeda i kvaliteta
objekata trgovine, ugostiteljstva i zanatstva je dobra pokrivenost centralnog
gradskog podruija ovim objektima, nasuprot prigradskim i van gradskim
naseljima.
Kroz nadgradnju i dogradnju, ranije preteno prizemnih objekata, vri se
obnavljanje, ali i poveanje gustine naseljenosti i izgra|enosti. Bespravna
izgradnja u prigradskim naseljima, kao i u irem podruiju oko grada, i posle
izrade planova sanacije i legalizacije, ima niz nedostataka (uske, krivudave,
slepe ulice, lo rasplet infrastrukture, nedostatak prateih funkcija, javnih
povrina, zelenila, odsustvo reda i regulative), koji se teko mogu otkloniti i uz
najvee napore i poveane trokove komunalnog opremanja.
Sva

naselja

kolektivne

stambene

izgradnje

imaju

odgovarajuu

komunalnu infrastrukturu ali im nedostaju najee pratei objekti snabdevanj,

trgovine, kulturni javni objekti, i centri, koji nisu realizovani. Pojedini delovi
naselja, odnosno blokovi sa objektima visoke spratnosti (najee poveane van
planom predvi|enih spratnosti), zbog visokog stepena izgra|enosti i naseljenosti
imaju niz nedostataka. To jo izraeninj zbog loe ure|enosti slobodnog prostora,
igralita i zelenila, loeg odravanja, nedostatka garaa, pretrpanosti svih

prostora parkiranim vozilima i slino. Mnogo povoljnije uslove pruaju blokovi sa

objektima nie spratnosti.
Nika banja se sagledava kao banja od republikog znaaja a podruije
Sievaka klisura-Bovan-Soko banja sagledava se kao znaajna zona od
interesa za turizam sa znaajnom poumljenou.

3.Predlog
Da bi moglo da se ostvari strategija budueg razvoja optine Ni bilo bi
potrebno:

Maksumalna zatita vode i zemljita

i praenje svih faktora

ekolokih rizika.

Ekoloki uravnotoeno eksploatisanje prirodnih resursa.

Sniavanje i potpuno spreavanje zaga|ivanje vazduha na

podruiju grada.

Poboljan ekoloki pristup prostorima na podruiju zonama

stanovanja.

3.1. Prepreke

Saobraajni, industriski i komunalni objekti aktivno proizvose zaga|enje

vazduha, zemljita i vode kao i buku i sline nepovoljnosti.

Nedovoljno ogranizovanost komunalnih slubi i njihovo delovanje i to u

reavanju odlaganja vrstih odpadaka i reavanja preiavanja
otpadnih voda.

Neplansko irenje podruija grada koje utie na planerske odnose u

optini.

Nedovoljno vo|enje rauna o saobraajnim koridorima na podruiju

optine.

Tesne i uske ulice kojima nije mogue prii javnim komunalnim

vozilima, nedostatak biciklistikih staza itd.

Nedovoljno visok kvalitet povezanosti izme|u centralnih delova i

periferija optine.

3.2. Mogua reenja

Donoenje Zakona o zatiti ivotne sredine da bi se definisao svaki

zaga|iva koji direktno ili indirektno ugroava ivotnu sredinu.

Potiskivanje automobila iz centralnih zona ka perifernim podruijima.

Izrada projekata za ekoloke pristae svih vidova.

Uvo|enje merenja na mestima gde se nalaze potencialna zaga|enja

ivotne sredine.

Na minimum smanjeno zaga|enje vazduha, zamljita i vode (smanjenje

vrstih odpadnih materjala).

Dislokacija vozila kojima se prevoze opasne i tetne materije.

Izmetanje saobraaja iz centralnih delova optine ka perifernim

zonama.

Primenjivanje preistaa za komunalne, otpadne i druge vode.

Poveanje zelenila u centralnim podruijima stambenih zona.

Dogradnja vodovoda i kanalizacije, trotoara i drugih javnih povrina,

poboljanje infrastrukturna mree

Paljivo prikupljanje odpadnog materjala po principu selektovanja radi

reciklae

Da se u neposrednoj blizini teritorije optine Ni stvori znaajan umski

fond.

Da se izbace bespravne gradnje slobodne povrine namenjene u

druge svrhe (sportski tereni deija igralita itd.).

Sauvati i zatititi parkovske povrine (^air, Tvrdjava,...).

Obnoviti i poboljati put ka Sievakoj klisuri kao glavni put ka

graninom prelazu sa Bugarskom koji je i ujedno i jedini u tom delu
zemlje ( podii benzinske pumpe i motele na neiskorienom
prostoru ka Nikoj banji

Da se

ukine veliki broj letnjh

bati i strogog centra grada

(glavne ulice) i izmetanje
kafia ka priferiji kako bi se
izbegla

guva

samom

centru grada ( a time i

smanji

broj

''ulinih

rasprava'').

Posebnu panju posvetiti proirenju peake zone van sadanjih

granica i poveanju bezbednosti kretanja peaka.

Reavanje problema nedostatka parking prostora izgradnjom javnih

garaa,

uve|enja

naplate

parkiranja

ili

izgradnja

ukopanog

viespratnog parkinga.

Bespravne deponije smea treba sanirati i pretvoriti u druge namene.

10

Koriena literatura:
o Genaralni urbanistiki plan grada Nia
o Urbanizacija i odrivi razvoj, Dr Slobodan Milutinovi, Ni, 2004
o www.ekopolis.co.yu

11

12