Tretman Muljeva Nastalih Od Preciscavanja Otpadnih Voda

Univerzitet u Nišu
Fakultet zaštite na radu u Nišu

Predmet: Tehnološki procesi i životna sredina
Diplomski rad
TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD

PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA
Mentor: Student: Miloš Cvetković

dr Ivan Krstić, docent Dosije br.: 0469
Niš, 2014.
SADRŽAJ
UVOD..................................................................................................................................................1
UVOD
1. FORMIRANJE MULJA IZ OTPADNIH VODA.....................................................................3

VODA
1.1. Formiranje mulja iz primarnog prečišćavanja otpadnih voda................................................3

voda
1.2. Formiranje mulja iz sekundarnog prečišćavanja otpadnih voda............................................6
voda
2. PROCESI OBRADE MULJA...................................................................................................13
MULJA
2.1
2.1. Kondicioniranje mulja.............................................................................................................13
mulja
2.1.1. Mehaničke operacije kondicioniranja mulja..............................................................13
mulja
2.1.2. Toplotne operacije kondicioniranja mulja..................................................................14
mulja
2.1.3. Zgušnjavanje mulja.....................................................................................................14
mulja
2.1.4. Gravitaciono zgušnjavanja mulja................................................................................14
mulja
2.1.5. Zgušnjavanje isplivavanjem........................................................................................16
isplivavanjem
2.2
2.2. Stabilizacija mulja...................................................................................................................17
mulja
2.2.1. Biološka stabilizacija...........................................................................................17
stabilizacija
2.2.2. Hemijska stabilizacija.........................................................................................21
stabilizacija
2.2.3. Toplotna obrada mulja.......................................................................................24
mulja
2.2.4. Ozemljivanje mulja..............................................................................................25
mulja
3. KARAKTERIZACIJA MULJEVA..........................................................................................33
MULJEVA
3.1. Postupak karakterizacije muljeva..................................................................... 35
4. PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU RAZVRSTAVANJA, PAKOVANJA I

ČUVANJA SEKUNDARNIH SIROVINA........................................................................ .......... 38
ZAKLJUČAK....................................................................................................................................41
ZAKLJUČAK
LITERATURA...................................................................................................................................43
LITERATURA
UVOD 1
UVOD
Prečišćavanjem otpadnih voda procesima taloženja, flotacije, koagulacije sa flokulacijom,

neutralizacijom, hemijskom precipitacijom, biohemijskom oksidacijom i drugim, suspendovana,
koloidna i rastvorena materija se prevodi u tečnu (otpadna voda) i čvrstu fazu (otpadni mulj).
Otpadni muljevi su po svojim kvalitativnim i kvantitativnim karakteristikama, obradi i konačnom
odlaganju veliki tehnološki i ekonomski problem. U startegiji Upravljanja vodama je navedeno:
"Posebna pažnja će se posvetiti zbrinjavanju mulja u multidisciplinarnom planiranju deponija
mulja s uređaja za prečišćavanje otpadnih voda".
U razvijenim zemljama otpadni mulj se tretira na odgovarajući načun u skladu sa principima

održivog razvoja.
U Kaliforniji (SAD) se godišnje proizvede 680.000 tona mulja. Od toga se u poljoprivredi

koristi 70 %, 12 % za dnevni pokrivač na komunalnim deponijama, 6 % se odlaže na deponijama za
mulj, 5 % se spaljuje, a ostatak se privremeno skladišti u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih
voda.
U Nemačkoj godišnje se proizvede 2.000.000 tona mulja. Od toga se 52,5 % obrađuje

termički, 30 % se iskoristi u poljoprivredi, a ostatak se upotrebi u građevinskoj i drugim
industrijama, dok odlaganja mulja na komunalnim deponijama nema.
U Holandiji se godišnje proizvede 350.000 tona mulja. Celokupna količina dobijenog mulja
se obrađuje termički.
U našoj zemlji zbrinjavanje ove vrste otpada nije adekvatno regulisano i predstavlja visok
rizik po zagađenje i degradaciju životne sredine i narušavanje zdravlja ljudi.
Otpadni mulj možemo podeliti na:
 toksičan (industrijski) i
 organski (biorazgradivi) mulj.
ТЕМА TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA

UVOD 2
Mulj industrijskog porekla predstavlja opasan toksični otpad. Pravilan i ekonomski
opravdan pristup rešavanja je prerada, odnosno, reciklaža gde se industrijski opasan otpad koristi
kao sekundarna sirovina za dobijanje novih korisnih proizvoda uz potpunu zaštitu životne sredine.
Organski biorazgradivi muljevi su podložni truljenju. Pri tom truljenje u prirodi dovodi do
razvoja toksičnih gasova neprijatnog mirisa. U organskim muljevima se mogu naći i patogene
bakterije koje u koliko ne bi bile eliminisane u procesu prerade muljeva bile bi vrlo opasne po
zdravlje ljudi obzirom da bi mogle izazvati različite zarazne bolesti.
Prečišćavanje otpadnih voda je neophodan, ali skup proces. Za ekonomično upravljanje je

potrebno prilagođavanje parametara koji omogućavaju uspešno prečišćavanje. Kontinualno
praćenje fizičkih i hemijskih parametara nije dovoljno da se objasne složeni ekološki odnosi u
mulju, pa su za uspešno upravljanje procesom neophodne detaljne analize. Poznavanje uzorka
posmatranog mulja omogućava da se interveniše blagovremeno i najekonomičnije, izbegavanjem
troškova primene neefikasnih mera i sanacije havarija nastalih poremećaja u prirodnim sistemima.
U tom smislu, predmet rada je analiza postupaka tretiranja otpadnih muljava nastalih od
prečišćavanja otpadnih voda.

FORMIRANJE MULJEVA IZ OTPADNIH VODA 3
1. FORMIRANJE MULJEVA IZ OTPADNIH VODA
1.1. Formiranje mulja iz primarnog prečišćavanja otpadnih voda
Osnovu primarnog prečišćavanja otpadnih voda čini proces sedimentacije (taloženja).

Sedimentacijom se iz otpadnih voda uklanja najveći deo taloživih čvrstih materija, kao i
suspendovanih materija. Primenom koagulanata i flokulanata sedimentacijom se može ukloniti i
veći deo koloidnih materija.
Polazeći od navedenog strateškog pristupa zajedničkog prečišćavanja komunalnih i

industrijskih otpadnih voda na centralnom postrojenju, ključna faza je predtretman industrijskih
otpadnih voda do nivoa upuštanja u gradsku kanalizaciju. Predtretman podrazumeva uklanjanje, pre
svega, toksičnih materija koje inhibiraju sekundarno (biohemijsko) prečišćavanje, odnosno
dovođenje kvaliteta industrijskih otpadnih voda na nivo kvaliteta komunalnih otpadnih voda.
Upravo predtretman čine procesi primarnog prečišćavanja koji u potpunosti mogu da prečiste
otpadne vode hemijskih industrija u širem smislu. Takođe se teži da se izvrši regenracija i ponovo
korišćenje toksičnih ali vrednih polutanata iz industrijskih otpadnih voda procesima primarnog
prečišćavanja.
Primarno prečišćavanje se deli na: hemijsko, fizičko, fizičko-hemijsko i elektro-hemijsko

primarno prečišćavanje.
U hemijsko primarno prečišćavanje spadaju procesi: neutralizacije, koagulacije i flokulacije

sa taloženjem, hemijske oksidacije i redukcije i hemijske precipitacije (taloženja).
U fizičko primarno prečišćavanje spadaju: taloženje, flotacija, fizičko - hemijsko primarno

prečišćavanje (ekstrakcija rastvaračima, evaporacija (uparavanje), destilacija, striping, aeracija),
elektrohemijsko primarno prečišćavanje (elektrohemijska oksidacija i redukcija, elektrokoagulacija,
elektroflotacija, nekonvencionalni elektrohemijski sistemi).

Slika 1.1. CPPOV Cvetojevac – Kragujevac
Slika 1.2. Crpna stanica

Slika 1.3. Primarno prečišćavanje otpadnih voda
Kao posledica većine procesa primarnog prečišćavanja otpadnih voda nastaje otpadni mulj
ili talog. On predstavlja manje ili više koncentrovanu suspenziju koja nastaje uklanjanjem
polutanata iz otpadnih voda. Mulj pored polutanata često sadrži i transformisane materije koje su
dodate vodi da bi se obezbedilo efikasno prečišćavanje. Pri ovim procesima se suspendovana,
koloidna i rastvorena materija prevodi iz tečne faze (otpadna voda) u čvrstu fazu (otpadni mulj).
Iako je količina mulja koji nastaje tokom prečišćavanja daleko manja od količine otpadnih voda
koje se tretiraju, troškovi prerade i dispozicije mulja su izuzetno visoki i iznose od 25% do 40% od
ukupnih troškova prečišćavanja otpadnih voda. Količina mulja zavisi pre svega od kvalitativno -
kvantitativnih karakteristika otpadnih voda, za industrijske otpadne vode kreće se u veoma širokom
opsegu i aproksimativno se može reći, da prečišćavanje industrijskih otpadnih voda produkuje četiri
do pet puta veću količinu mulja od prečišćavanja komunalnih otpadnih voda.
Otpadni muljevi se mogu klasifikovati na:
 toksične muljeve koji potiču iz procesa prečišćavanja industrijskih otpadnih voda

(izuzimajući prehrambenu industriju) i
 organske biorazgradive muljeve koji potiču iz procesa prečišćavanja komunalnih i

otpadnih voda prehrambene industrije.
Toksični muljevi, prema našim i svetskim kriterijumima predstavljaju industrijski opasan

otpad koji kod nas ne tretira аdekvatno. Pravilan i jedino ekonomski opravdan pristup rešavanja je

prerada (reciklaža) gde se industrijski opasan otpad koristi kao sekundarna sirovina za dobijanje
novih korisnih proizvoda uz potpunu zaštitu životne sredine. U svetu se toksični muljevi eliminišu
odmah nakon formiranja, primenom moćnih regenerativnih procesa prečišćavanja industrijskih
otpadnih voda kao što su: reverzna osmoza, ultrafiltracija, elektrohemijska oksidacija i redukcija,
elektrodijaliza i druge nekonvencionalne metode, koji nemaju za posledicu nastanak toksičnih
muljeva.
Organski biorazgradivi muljevi, odnosno organske materije koje se nalaze u muljevima,

podložne su truljenju. U slučaju spontanog i nekontrolisanog truljenja u prirodi, došlo bi do razvoja
toksičnih gasova neprijatnih mirisa, kao što su vodoniksulfid, amonijak, metan i drugi. U organskim
muljevima se mogu naći patogene bakterije koje bi bez njihove eliminacije u procesu prerade
muljeva mogle da izazovu zarazne bolesti.
1.2. Formiranje mulja iz sekundarnog prečišćavanja otpadnih voda
Sekundarno prečišćavanje otpadnih voda je biohemijsko (biološko) prečišćavanje koje se

isključivo koristi u prečišćavanju komunalnih, kao i industrijskih otpadnih voda koje sadrže
organske biorazgradive materije (proteini, šećeri itd.). Biološko prečišćavanje otpadnih voda
zasniva se na bazi mikroorganizama koji se hrane otpadnim materijama iz vode u aerobnim i
anaerobnim uslovima. Prisustvo toksičnih materija (kadmijum, hrom(VI), bakar do 0,1 mg/l) u
otpadnoj vodi svodi dejstvo bakterija na nulu i samim tim onemogućava biološko prečišćavanje.
Svi aerobni biološki postupci temelje se na principima samoprečišćavanja kao

fundamentalnog svojstva slobodne prirode. U tom smislu, oni su slični biološkim procesima
prirodnih ekosistema u vodotocima.
U samoprečišćavanju vodenih tokova, aktivnu ulogu imaju mikroflora i mikrofauna, koje se

javljaju u vodotocima zahvaljujući zagađenosti voda organskim materijama. Raznovrsnost flore i
faune određuju fizičko - hemijski parametri vodotoka i biološke karakteristike mikroba. Od fizičko-
hemijskih parametara vodotoka od značaja su: gustina, viskozitet, temperatura, osvetljenost,
zasićenost kiseonikom i koncentracija organskih materija i nutrijenata.
Značajna biološka karakteristika mikroorganizama je sposobnost prilagođavanja okolini, pri

čemu oni imaju različitu zavisnost prema navedenim parametrima. Često se zajednički život
mikroorganizama bazira na različitosti njihovih funkcija. Na primer, bakterije koje razlažu
belančevine uz izdvajanje H2S, stvaraju pogodne uslove za razvoj sumpornih bakterija (metabioza)
koje oksiduju veoma toksični H2S do sumporne kiseline i njenih soli. Ovo nam ukazuje na slaganje

zajednica ili biocenoze mikroorganizama. Prema mestu življenja u vodotoku razlikujemo dve
biocenoze: bentos i plankton. Pod planktonom podrazumevamo biljne i životnjske organizme koje
se nalaze suspendovane u vodi. Bentosom nazivamo sve one organizme koji naseljavaju dno i
podvodne predmete. Mikroorganizmi vodotoka aktivno učestvuju u prečišćavanju voda. Oni
mineralizuju (oksiduju) organsku materiju i oksiduju materije neorganskog porekla: Fe 2+ u Fe3+;
NH3 u NO2- i NO3-; H2S u soli H2SO4 itd.
Slika 1.4. Sekundarno prečišćavanje otpadnih voda
Čovek kontrolisano različitim tehničkim rešenjima, uvođenjem vazduha u otpadnu vodu i

stvaranjem velike površine pomoću pahuljica, na malom prostoru i za kratko vreme postiže
intenzivno prirodno prečišćavanje. U takvim uslovima hrana i kiseonik nisu ograničavajući faktori.
Iz tih razloga, biocenoza sadrži neke organizme koji se ređe i u mnogo manjem broju sreću u
prirodnim uslovima.
Anaerobni procesi (truljenje organske materije u odsustvu kiseonika) se najčešće koriste za

prečišćavanje jako zagađenih otpadnih voda i stabilizaciju otpadnih muljeva koji se javljaju nakon
prečišćavanja otpadnih voda aerobnim procesima.
Principi biohemijskog prečišćavanja sastoje se, prema tome, u gajenju mikroorganizama i

ostvarenju povoljnih uslova za njihov rast i razvoj.

Biološki procesi prečišćavanje otpadnih voda podrazumevaju anaerobno i aerobno biološko
prečišćavanje.
Anaerobno biološko prečišćavanje se primenjuje u slučaju znatnog opterećenja otpadne

vode biološkim razgradljivim organskim materijama.
Slika 1.5. Biološko prečišćavanje
Za aerobno biološko prečišćavanje uvek će biti potrebno snadbevanje dovoljnom količinom

kiseonika jer bi se tako otpadna voda konstantno održavala u aerobnim uslovima. Zadatak

prečišćavanja otpadnih voda nije samo razgradnja nečistoće i njihovo odvođenje u prirodne
prijemnike da bi se ispustile u drugom obliku, već je suština njihova eliminacija iz vode i na taj
način uklanjanje njihovog štetnog dejstva.
U biološkim procesima obavezno učestvuju heterotrofni organizmi, tj.organizmi koji ne

mogu sami da vrše sintezu sastojaka i koji organske materije uzimaju iz otpadnih voda, koriste ih
kao hranu i ugrađuju ih u biomasu. To je proces asimilacije. Energiju koja je tim organizmima
potrebna oni će dobiti procesom oksidacije drugog dela hrane koja se u rastvoru vraća u obliku
minerala, što predstavlja proces mineralizacije.
Biološki procesi se koriste za uklanjanje azota koji je biogeni element i koji se iz otpadnih
voda uklanja procesima nitrifikacije i denitrifikacije. Biološkim putem se uklanja i organska
frakcija muljeva koji nastaju pri procesu primarnog prečišćavanja otpadne vode, tzv. primarni mulj
ali će se i razgraditi višak biomase mikroflore, tzv. sekundarni mulj. Ceo ovaj proces naziva se
(biološka) stabilizacija muljeva ili digestija.
Biološki mulj prikazuje adsorpcionu moć. Na njega se mogu adsorbovati biološki teško
razgradive čak i toksične materije koje se zajedno sa njim mogu ukloniti.
Adaptacijom mikroorganizama neke od materija mogu biti delimično ragrađene.
Biološki procesi prečišćavanja su skoro isti kao i procesi samoprečišćavanja u prirodnim

vodama samo je razlika u tome što se biološki postupci zasnivaju na većoj ili manjoj kontroli rasta
ili razvoja mikroflore pa su samim tim slični i procesima industrijske mikrobiologije. Međutim
razlike postoje u nekoliko bitnih elemenata:
 mikroflora potiče iz prirodne sredine i njen rast i razvoj se ne odvija u optimalnim

fiziološkim uslovima;
 koncentracija supstrata je obično preniska, ređe previsoka, za optimalan rast i razvoj

mikroflore;
 proces se vodi u cilju razgradnje organskih materija a ne u cilju stvaranja biomase ili
produkata metabolizma mikroflora.
Zadatak biološkog prečišćavanja je da se u sto većoj meri uklone biološki razgradljive

organske materije.
Biološkim prečišćavanjem se razrađuju i organske materije i u tome učestvuju različite vrste

mikroorganizama.

Biološkim prečišćavanjem će se koloidne i rastvorene organske materije prevesti u oblik
manje ili više stabilizovanog muljem koji se pre ispuštanju otpadne vode u prirodnu sredinu mora iz
vode obavezno odstraniti taloženjem.
Aerobni proces prečišćavanja otpadnih voda podrazumeva postupak sa aktivnim muljem.

Aktivni mulj je naziv za biološki aktivnu biomasu aerobne mikroflore, suspendovane u otpadnoj
vodi u obliku flokula, i u tim flokulama se sem živih, aktivnih, mikroorganizama nalaze i mrtve
ćelije kao i organska (biorazgradiva i bionerazradiva) i neorganska materija iz otpadne vode koja se
prečišćava.
Slika 1.6. Recirkulirani mulj iz sekundarnog prečišćavanja otpadnih voda

Slika 1.7. Recirkulirani mulj iz sekundarnog prečišćavanja otpadnih voda
Otpadna voda se uvodi u reaktor u kome se aktivni mulj održava u suspenziji.
Posredstvom aerobne mikroflore aktivnog mulja, odigrava se biološka oksidacija organskog

dela zagađenja otpadne vode tj. istovremeno se praktično dešavaju reakcije disimilacije tj.oksidacije
organske materije.
Kod biološkog prečišćavanja aktivnim muljem bakterije zajedno sa organskim materijama

obrazuju pahuljice mulja, pri čemu produžavanjem vremena zadržavanja munja, odnosno starosti
munja. U sistemu, poboljšava se njegova taložljivost. U protičnim kulturama mogu se svakodnevno,
u pojedinim delovima objekta, naći organizmi u različitoj fazi razvoja, zavisno od prisustva i
koncentracije hrane, koncentracije, starosti mulja i dr.
Osnovni tehnološki parametri prečišćavanja aktivnim muljem su: opterećenje procesa,

specifična brzina razgradnje zagađenja i srednje vreme zadržavanja mikroorganizama tj. starog
mulja.

Proces prečišćavanja aktivnim muljem se kontroliše količinom mulja iznetog sistema što
zavisi od koncentracije mulja u reaktoru i srednjim vremenom zadržavanja mikroflore u sistemu.
Količina mulja koja se iznosi iz sistema mora biti manja od neto prirastaja mikroflore da ne bi došlo
do “ispiranja” mikroflore, tj. do smanjenja koncentracije aktivnog mulja u reaktoru.
Najzastupljeniji i najbitniji mikroorganizmi aktivnog mulja su uglavnom bakterije, u većini

slučajeva su gram-negativnih bakterija sledećih redova: Pseudomonas, Zooglea, Achroniubiiaer,
Flavobacterium, Nocardia, Mycobacterium. U sastavu mikroflore aktivnog mulja sem gore
navedenih bakterija mogu se pronaci i: Nitrifikacione bakterije Nitrosomonas i Nitrobacter,
Filomentozne bakterije iz roda Sphaerottius, Thiothrix, Lecicothrix, Geomchum.
Kod prečišćavanja aktivnim muljem svakako vrlo važnu ulogu imaju i neke druge vrste
mikroorganizama kao što su: protozoe koje se hrane dispergovanim bakterijama i nilifere koje pak
imaju ulogu u uklanjanju nestalozenih flokula aktivnog mulja pa su time vrlo bitne u završnom
prečišćavanju mulja, tzv. poliranju.

PROCESI OBRADE MULJA 13
2. PROCESI OBRADE MULJA
Procesi obrade mulja su kompleksni. Posle obrade otpadnih voda nastaje mulj, a njegova
heterogena masa sastoji se od tekuće disperzne smeše, a u njoj su raspršene krute čestice različitih
veličina. Mulj nema uvek iste karakteristike. Zato je neophodno kao prvo uraditi njegovo ispitivanje
i tek posle toga definisati tehnoloski postupak obrade. Postupci obrade mulja vezani su za način
njegovog definitivnog uklanjanja (odlaganje, spaljivanje ili neki drugim način iskorišćenja).
Najpovoljnija je najpre sagraditi tehnološku liniju za prečišćavanje otpadnih voda, potom treba
ustanoviti svojstva nastalog mulja i na osnovu toga odrediti najpovoljnije postupke njegove prerade.
Trebalo bi da objekti za obradu mulja ne budu predimenzionisani, a ceo postupak treba biti
optimalan. Procesi testiranja mulja ne moraju da se potpuno podudaraju se fizičkim i hemijskim
analizama, ali svakako su od pomoci pri određivanju karakteristika mulja.
Obzirom da su procesi različiti, postoji mogućnost njihovog kombinovanja na više načina,

što će zavisiti od veličine uređaja i načina eksploatacije mulja. Prvi korak je smanjenje volumena
mulja sto se postiže uklanjanjem voda iz njega. Načini za to su: odvajanje vode, zgušnjavanje i
sušenje.
2.1. Kondicioniranje mulja
2.1.1. Mehaničke operacije kondicioniranja mulja
Kondicioniranje mulja je priprema za proces njegovog zgušnjavanja i odvajanja voda.

Načini za kondicioniranje mulja su:
Hemijsko kondicioniranje, koje zavisi od pH vrednosti mulja, što podrazumeva

koagulaciju i flokulaciju mulja prirodnim ili sintetičkim organskim polimerima. Rezultat ovog
načina tretmana mulja zavisiće od hemikalije koje se primenjuje, ali i od starosti mulja,
razgrađenosti i starosti hemijskog sredstva, mešanjem i vremenskog kontakta koji obično traje 5-20
min. Nakon hemijskog tretmana, slede mehaničke operacije radi odvajanja vode iz mulja:

Vakumska filtracija uz dodatak hemijskih elemenata u koncentraciji 5-10 kg po m 3 mulja,
a -4 kg hlorida po m3 mulja.
Filterske prese takođe trebaju iste hemikalije u koncetracijama 10-12 kg kreča, odnosno
3-5 kg po m3 mulja.
2.1.2. Toplotne operacije kondicioniranja mulja
Toplotne operacije su:
Kondicioniranje mulja zagrevanjem do temperature od 180˚C-200˚C, pod pritiskom od

12-15 bara u trajanju od 30-45 minuta. Postupak Porteus se primenjuje za kondicioniranje
primarnog, sekundarnog i mešovitog mulja, bilo da je on svež ili truo. U tom slučaju odvojena voda
iz mulja sadrži velike količine BPK5 (10.000-15.000 mg/l) pa se mora vraćati na početak
prečišćavanja vode.
Kondicioniranje zamrzavanjem, čiji postupak se zasniva na zamrzavanju i otapanju. Tako

se poboljšava odvajanje vode iz primarnog, aktivnog i trulog mulja. Proces je skup, ali se može
koristiti kod delovanja mraza na poljima za sušenje mulja i u lagunama za mulj.
Kondicioniranje dodavanjem inertne materije, najčešće pepela, jer on menja koloidnu

strukturu mulja. Njegova doza iznosi od 100-150 kg po m 3 zgusnutog mulja a granulometrijski
sastav je od 0,1-0,2 mm. Time se smanjuje kalorijska vrednost mulja.
2.1.3. Zgušnjavanje mulja
Prvi i najjednostavniji fizički proces uklanjanja vode iz mulja upravo je zgušnjavanje mulja
koji se može izraziti jednačinom:
Qi=Qu x Cu/Ci [m3]
Qi i Qu-količina mulja pre i nakon zgušnjavanja [m3]
Cu i Cu-koncentacijom suvih materija pre i nakon zgušnjavanja [m3]
2.1.4. Gravitaciono zgušnjavanja mulja
Ovo je fizički taložni proces pri kome se sirovi mulj uvodi u gravitacioni taložnik-
zgušnjivač. Ovaj taložnik sličan je predhodnom ili naknadnom taloženju, ali je veće dubljine
(dubina od 3,5-6 m) uz veći pad dna (od 1:6 do 1:3).

U taložniku se mulj zadržava jedan dan, do dan ipo. Taložnici mogu biti statički ili
dinamički.
Slika 2.1. Šematski prikaz gravitacionog statičkog taložnika
Slika 2.2. Primarni zgušnjivač (taložnik)
Slika 2.3. Sekundarni zgušnjivač (taložnik)

Tabela 2.1. Koncentracija suve materije postignute gravitacionim taloženjem
Vrsta mulja Pre zgušnjavanja Posle zgušnjavanja

Primarni mulj 2,0-7,0 5,0-12
Biološki mulj 1,0-2,0 2,0-4,0
Mešoviti mulj 2,0-5,0 4,0-9,0
Mehanički taložnici moraju imati most sa zavrtačem, a on može biti rotirajući ili učvršćen.
Da bi se moglo lakše razdvajati, površinsko opterećenje može piti samo dva puta veće, a time se
smanjuje volumen objekta i vreme zadržavanja.
Slika 2.4. Gravitacioni mehanički zgušnjivač mulja
2.1.5. Zgušnjavanje isplivavanjem
Zgušnjavanje isplivavanjem primenjuje se kada su u pitanju muljevi male gustine. Koriste se

fini mehurići vazduha koji na sebi vezuju čestice mulja i podižu ih na površinu, a kasnije se
uklanjaju. Ova vrsta flotacijskog zgušnjavanja primenjuje se kod aktivnog mulja. Sitni mehurići
pomažu zgušnjavanje pod povećanim pritiskom u povratnoj vodi koja je odvojena od mulja, kao i
isplivavanje pod atmosferskim pritiskom.
Vreme zadržavanja u flotacijskom objektu je oko 30 minuta, a površinsko opterećenje suvih
materija iznosi od 2,4 kg/m2-24 kg/m2·h.

Slika 2.5. Flotacioni zgušnjivač s recirkulacijom
2.2. Stabilizacija mulja
Postupak koji je od krucijalne važnosti za preradu mulja jeste stabilizacija. Njome se

smanjuje ili sprečava dalja razgradnja mulja odnosno truljenje, a postiže se bolje odvajanje vode iz
mulj, odnosno, smanjuje se volumen mulja. Istovremeno dolazi do smanjenja broja patogenih
mikroorganizama čime se i uklanja njegov neprijatan miris. Kada su u pitanju metode za
prečišćavanje otpadnih voda najčešće se primenjuju biološki procesi stabilizacije mulja, dakle
aerobna i anaerobna stabilizacija. Moguća je i hemijska i toplotna stabilizacija, ali se koristi u
manjoj meri.
2.2.1. Biološka stabilizacija
Aerobna stabilizacija
Aerobnom stabilizacijom se može razgraditi mulj organskog porekla. Postupak se vrši

istovremeno sa biološkim prečišćavanjem vode, zajednička stabilizacija. Po potrebi postupak može
bit ii odvojen.
Ova vrsta stabilizacije moguća je samo uz pomoć aerobnih mikroorganizama. Kada se tome
doda i određena količina kiseonika, mikroorganizmi će vršiti oksidaciju razgradivih organskih
materija gde će proizvod te razgradnje biti ugljen-dioksid, voda, nitrati, fosfati i sulfati.
Ovaj tretman mulja je manje osetljiv prema otrovnim materijama u mulju u odnosu na
anaerobni postupak.
Slika 2.3. Aerobna stabilizacija mulja (digestori)
Anaerobna stabilizacija
Anaerobna stabilizacijea je najčešće korišćeni postupak za obradu mulja, naziva se još

digestija ili truljenje. Obavlja se u anaerobnim digestorima. U njima je moguće biološko
razgrađivanje organskih materija, ali je takođe moguće razgraditi i sintetičke organske materije pod
uslovom da se ostvari adekvatan sastav enzima.
Truljenje teče bez prisustva vazduha u dvema fazama.
Prva faza je vrenje pod dejstvom kiselina uz prisustvo mikroorganizama pri čemu se
kompleksne organske materije razgrađuju u organske kiseline, alkohole i druga jedinjenja.
Druga faza je metanska gde se delovanjem bakterija metanskog vrenja mulj razgrađuje u
metan, ugljen-dioksid, vodu, amonijak i druga jedinjenja. Ova faza je jako osetljiva na promenu
temperature, pH-vrednosti i prisustvo organskih jedinjenja.

Tabela 2.2. Uticaj zagađujućih materija na anaerobnu razgradnju
Vrsta zagađujuće Koncentracija u Koncentracija u

Uticaj
materije sirovom mulju (mg/l) suvoj materiji
<100 < 0,1 Ne stvara teškoće
Proizvodnja plina 10-
Bakar kao Cu(OH)2 100-300 0,4 – 0,6
50 posto manja
>1000 > 1,0 Nema truljenja
< 100 < 0,1 Ne stvara teškoće
Proizvodnja plina 50
Hrom šestovalentni 500 0,5
posto manja
Nikl 500 0,3
posto manja
Cink
< 1500 >3,0 Nema truljenja
< 0,004 Ne stvara teškoće
Proizvodnja plina
Cijanid kao KCN 0,004-0,01
smanjena
>0,012 Nema trulenja
<0,1 Ne stvara teškoće
Proizvodnja plina
Fenol 0,1-0,4
smanjena
>0,4 Nema truljenja
<0,6 Ne stvara teškoće
Deterdženti 0,6-0,8
do 30 posto manja
>2,4 Nema truljenja
Trulišta mogu biti različita, a njihov oblik će zavisiti od načina mešanja mulja u trulištu, od
opterećenja trulišta, od raspoloživog prostora, od nosivosti tla, od načina prikupljanja i čuvanja
gasova i od vrste zaštitnog pokrivača.
Obzirom da je proces truljenja osetljiv na temperaturu, pH i promenu sastava mulja proces

će se dešavati u zatvorenim objektima (trulištu, digestoru). Trulišta mogu biti zajedno sa
taložnicima kao sto su septička jama ili dvospratni taložnik. Zatvorena trulišta se grade sa jednim ili
dva nivoa, bitno je da se temperatura u trulištu održava konstantno i da trulišta rade pod niskim
opterećenjem.
U jednostepenom trulištu istovremeno se dešava truljenje, zgušnjavanje mulja i odvajanja

vode. Tako dobijeni sveži mulj se ubacuje u zonu najjačeg truljenja i pri tom se izdvaja gas.
Mehurići gasa na površini iznose čestice mulja i masnoće pa se na površini stvara kora. Mulj se sve

više mineralizuje, postaju gušci i taloži se pod dejstvom sile zemljine teže. Budući da se stvaraju
slojevi, a nema mešanja trulište nije iskorišćeno vise od 50%.
Slika 2.4. Pogled u unutrašnjost anaerobnog tornja za vreme izgradnje
Slika 2.5. Šematski prikaz zatvorenih trulišta
U dvostepenom trulištu prvi stepen je primarno trulište koje se zagreva, sadržaj se meša i
koristi za process truljenja. Drugi stepen koristi se za skupljanje i zgušnjavanje istruljenog mulja i
za odvajanje relativno bistre vode. Kada su trulišta jako opterećena, voda se mora odvajati u
posebnom objektu. Da bi se postupak ubrzao i da bi se povećala proizvodnja gasa trulišta moraju da
se greju, a sveži mulj se meša sa trulim da bi se ubrzao proces metanskog vrenja. Dimenzije trulišta
se formiraju na empirijski način, ali se mora voditi računa o volumskom opterećenju i o broju
stanovnika.
2.2.2. Hemijska stabilizacija
Hlor je najčešce sredstvo za hemijsku stabilizaciju jer se njima uklanjaju bakterije i virusi.
Veće koncentracije hlora u prisustvu amonijaka dovode do pojave većih koncentracija hloramina
koji je otrovan za čoveka i ribe pa njegova upotreba mora biti pod strogom kontrolom.
Odvodnjavanje mulja
Mulj nakon odgovarajućeg tretmana zgušnjavanjem i stabilizacijom još uvek sadrži velike
količine vode, i nije pogodan za odlaganje.
Odvodnjavanjem mulja se može postići prirodnim ceđenjem i odlaganjem na poljima za

sušenjem mulja, kao i mehaničkim ceđenjem na vakumskim ili cediljkama pod pritiskom tj. na
centifugama za mulj. Postoje više vrsta cediljki.
Cediljke sa pritiskom sadrže više uspravnih ploča sa propustljivim platnom, a između njih se
nalazi mulj za ceđenje. Cediljke rade na principu punjenja i pražnjenja, pod pritiskom od 15 bara,
kad se postiže koncentracija suvih materija u kolaču od 40-50% odnosno smanjenje količine vode
na 50-60%, kada je u pitanju mulj organskog porekla, tj. 60-70% suvih materija u kolaču
anorganskog mulja. Ove cediljke rade sa prekidima kapacitetom od 2-10 kg/m 2·h suvih materija.
Manje vrednosti se odnose na organske, a veće na anorganske muljeve. Ukupna površina ceđenja
ima vrednost od 500-800 m2, a vreme radnog kruga 1-3 sata. Da bi se skratilo vreme radnog kruga
često se koriste automatske cediljke.
Slika 2.6. Tečna cedaljka

Ceđenje pritiskom obavlja se i u trakastim cediljkama koje rade na istom principu kao i
cediljke pod pritiskom, stom razlikom što se rad ne prekida, a ceđenje se postiže pritiskom na mulj
između dva pokretna platna. Ove cediljke rade neprekidno, zahtevaju manje energije i rukovanje je
jednostavnije. Sam postupak će se poboljšati primenom hemijskog spoja polielektrolita. Kada je u
pitanju mešoviti stabilizirani mulj potrošnja elektrolita se kreće od 2 kg/t-5 kg/t suvih materija.
Koncetracija suvih materija je u opsegu od 20 do 35%, a količina vode se smanjuje od 80 na 65%.
Kapacitet ovih cediljki iznosi 500 kg suvih materija po metru širine trake na sat. Širina trake je
obično do 3 m, a potrošnja energije je 5 kWh/t-20 kWh/t suvih materija.
Sem primene pritiska odvodnjavanje mulja se može postići i korišćenjem vakuuma, a uređaj
koji se koristi je vakuumska cev. Ona se sastoji od bubnja koji se okrece unutar rezervoara u kome
je tečnost koja se cedi. Bubanj je uronjen jednom četvrtinom promera. Pomoću vakuumske cevi u
bubnju se stvara podpritisak. Mulj koji se odvaja lepi se za platno sa kog se cedi i odvozi. Kapacitet
cevi se kreće od 15 kg/h-75 kg/h suvih materija po m 2 površine cevi. Utrošak energije je od
50 kWh-150 kWh po toni suvih materija.
Slika 2.7. Vakuumski filter
Centifugiranje mulja je odvodnjavanje mulja na centrifugama, gde pod uticajem

centrifugalne sile dolazi do gomilanja na zidovima. Tako se voda u mulju smanjuje za 70-80%
odnosno suve materije od 20-30%. U ovom postupku ne dolazi do začepljenja jer voda ne prolazi
kroz platno cediljke.

Slika 2.8. Centrifuga za mulj
Slika 2.9. Presa za mulj
Pre centifugiranja treba pripremiti mulj, kako bi se dobila čista voda koja se uklanja i odvodi
iz uređaja. Kada je u pitanju mešoviti stabilizovani mulj, količina polielektrolita iznosi od
2,5-5,5 kg/t suvih materija. Centifugiranjem je koncentacija suvih materija u kolaču od 20-30%, a
voda se smanjuje od 80 na 70%. Maseni protok suvih materija pri promeru od 40-45 cm iznosi
200-500 kg/h, što opet zavisi od vrste organskog mulja. Potrošnja energije se kreće od 30-60 kWh/t
suvih materija.
2.2.3. Toplotna obrada mulja
Ovo je poslednji postupak prerade mulja pre njegovog konačnog ispuštanja, a sve u cilju
smanjenja volumena i postizanja inertnih ostataka pre odlaganja mulja. Toplotna obrada daje iste
rezultate kao i kod dodavanja hemikalija.
Slika 2.10. Klasifikacija termičke obrade mulja
Vrste uređaja za toplotnu obradu
Peć sa višestrukim ložištima u čiji se gornji deo uvodi određeni mulj, vrući vazduh stvaraju
odozgo i deli se na više nivoa. Rotacijski zubci mešaju mulj i pokreću ga prema otvorima u padu,
tako da on propada u niže nivoe. Peć ima 3 zone. U najvišoj se mulj suši na 200-250˚C, u srednjoj
se spaljuje od 800-1000˚C, a u donjoj se hladi na 200-100˚C, tako da vrući pepeo koji je produkt
sagorevanja zagreva vazduh za spaljivanje. Ova peć ima dimenzije od 7 do 8 m i visinu do 20 m, a
kapacitet joj je u granicama 1 t/h do 12 t/h oceđenog mulja. Peć se isključivo koristi za sušenje
mulja.
Sušenje mulja je postupak isparavanja vode na velikim temperaturama od 200-400˚C.

Ovako tretiran mulj se najčešće koristi u poljoprivredi pod uslovom da ne sadrži opasne materije.
Proizvodi se u obliku granula i pogodan je za pakovanje, prevoz i skladištenje. Nedostatak mu je
velika potrošnja energije.

Spaljivanje mulja je potpuno uklanjanje vode i sagorevanje svih organskih materija na
temperaturi od 800 do 1000˚C. Krajnji proizvod je pepeo tj. anorganska materija. Na ovaj način se
volumen mulja smanjuje na 1/3. Mora se odlagati kontrolisano. Mokro spaljivanje ili tzv.
Zimmermannov postupak. U njemu se usitnjeni sirovi mulj oksiduje u stanju, s tim da je
koncentracija organskih materija 2 - 3% na povišenoj temperaturi od 280˚C i pod pritiskom 5-15
MPa.
Piroliza je postupak sagorevanja organskih materija na temperaturi od 1600˚C bez prisustva

kiseonika ili uz njegov ograničen dotok. Peći za pirolizu slične su pećima za spaljivanje. Na kraju
procesa dobijaju se različiti proizvodi npr. metan, vodonik, katran, ulja, čađ, voda i čvrsti ostaci.
Međutim, mogu nastati i opasni otrovni produkti. Zato je piroliza problematičan postupak. Termički
procesi obrade mulja su jako specifični i u vezi su sa spaljivanjem čvrstog gradskog otpada.
2.2.4. Ozemljivanje mulja
Ozemljivanje mulja je postupak trajnog ili krajnjeg otklanjanje mulja ozemljivanjem na

biljnim poljima gde se proizvodi humus. Primenjuje se na svim vrstama muljeva, koji nastaju kao
produkt konvencionalnih postupaka prečišćavanja otpadnih voda. Svrha ovog postupka je sušenje i
stabilizacija primarnog ili sekundarnog mulja ili njihova mešavina. Tako se može stabilizovati mulj
iz septičkih jama, laguna i dr. Iz tekućeg organskog mulja uz prisustvo močvarnih biljaka i
mikroorganizama nastaje prirodni zemljani supstrakt, sličan kompostiranom humusu.
Uređaj za ozemljivanje je biocenoza sa tri glavna dela:
 filtersko telo (drenaža i supstrat),
 sediment (mulj),
 biljke, mikro i makro organizmi.
Filtersko telo i talog životni su prostor za biljke i žive organizme u simbiozi. Zbog svojih
osobina trska recimo trajno podržava funkcionisanje sastava za ozemljivanje zbog svog specifičnog
korenskog sastava. Njen koren ima vodoravne i horizontalne izdanke. Oni na svakih 20 cm imaju
čvoriće iz kojih se u oba smera stvaraju novi izdanci i koren. Zbog toga je ona idealna za gajenje na
uređajima za ozemljivanje jer može da raste sa nivoom taloga. Na taj način u simbiozi nastaje
proces razgradnje i mineralizacije. Njen koren aktivno usisava vodu čak i u dubljim slojevima
komposnog mulja, čime se suši mulj kvalitetnije nego u aparatima za sušenje.

Ovaj proces ima i sekundarno povoljne rezultate u smislu smanjenja količine teških metala
koje se ugrađuju u tkivo trake. Na taj način se postiže:
 korišćenje mulja sa uređaja za prečišćavanje otpadnih voda svih vrsta,
 višak mulja direktno iz naknadnog taložnika,
 fekalnog mulja iz više komornih septičkih jama,
 mulja iz laguna za prečišćavanje,
 industrijsko-radioničkih muljeva iz proizvodnje.
Tehnologija iskorišćavanja trakom odvija se na parceli i sastoji se od zemljanog bazena sa

izolacijom od PE-folije. Na dnu bazena izveden je poseban drenažni sistem. Gornji sloj čini podloga
i proceđeni mulj u koji se ukorenjuju biljke.
Slika 2.11. Presek kompostnog polja za ozemljivanje mulja
Veličina zemljišta zavisi od načina rasprostiranja mulja, strukture podloge, održavanja

vegetacije i pražnjenja. Jedna parcela može se koristiti za rasprostiranje mulja 6 do 10, a moguće i
više godina.
Opisani postupak je uvođenje elemenata ekološkog inžinjerstva u rešenja koja mogu

poboljšati zaštitu kvaliteta prirodnih voda, ali mogu uticati i na planiranje i realizaciju tehnoloških
procesa pojedinih uređaja, posebno delova linije mulja.

U direktivi se definišu tri vrste mulja:
 mulj koji nastaje na postrojenju za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda iz

domaćinstva ili gradskih ili kod drugih postrojenja za tretman voda koje su slične po sastavu
navedenim otpadnim vodama,
 mulj iz septičkih jama i sličnih instalacija za tretman humanog telesnog otpada,
 mulj koji nastaje prečišćavanjem i drugačiji je od prethodnih muljeva.
Način dispozicije muljeva zavisi od mnogih faktora, uključujući:
 fizičke karakteristike mulja,
 stepen kontaminacije, uzimajuci u obzir moguće prisustvo potencijonalno toksičnih

elemenata (kadmijum, bakar, nikl) i drugih toksičnih supstanci koje prođu netretirane kroz proces,
 mogućnost primene u agrikulturi, hortikulturi, javnim baštama, terenima za sport itd.
 infrasrukture i
 ekonomskih mogućnosti .
Negativne posledice neadekvatnog korisćenja i odlaganja muljeva:
 kontaminacija (npr. teškim metalima),
 infekcija ljudi i životinja parazitima,
 kontaminacija vodenih resursa i podzemnih voda i
 neprijatan miris u blizini područja njegove primene.
Konvencionalni postupak prečišćavanja sa aktivnim muljem (bez nitrifikacije) i sa

anaerobnom stabilizacijom mulja:
 grubo proceđivanje na gruboj rešetki,
 prepumpavanje pužnim pumpama na fine automatske rešetke,
 fino proceđivanje na automatskim rešetkama,
 izdvajanje peska, grubog suspendovanog materijala, masti i plivajućih materija u

aerisanom peskolovu,
 primarno taloženje,
 biološka oksidacija u bioaeracionim bazenima - (proces bez nitrifikacije),

 sekundarno taloženje,
 recirkulacija aktivnog mulja,
 dezinfekcija.
Slika 2.12. Tehnološka šema centralnog gradskog postrojenja
1- grube rešetke, 2 - pužne pumpe, 3 - automatske rešetke, 4 - aerisani peskolov, 5 - duvaljke,

6 - primarni taložnici, 7 - aeracioni bazeni, 8 - kompresorska stanica, 9 - sekundarni taložnici,
10 - centralni sistem za recirkulaciju mulja, 11 - primarni ugušćivač, 12 - izmenjivači toplote,
13 - primarno trulište, 14 - sekundarno trulište, 15 - finalni ugušćivač, 16 - trakaste filter prese,
17 - rezervoar biogasa, 18 - gasni motori, 19 - baklja
Karakteristike mulja:
 Velika količine vode (96 - 99%).
 Suva materija mulja sastoji se od organskih materija (približno oko 75%).
 Sadrži nutrijente (N oko 1,5%, P oko 3%, K oko 1,5.%).
 Teški metali i organska zagađenja koji potiču iz industrijskih otpadnih tokova koji se
ulivaju u kanalizaciju.
 Patogeni mikroorganizmi
 Kanalizacioni mulj je tečnost specifičnog mirisa i sadrži oko 4% čvrstih materija.
 Kanalizacioni mulj se odlaže u sirovom stanju, ali se najčešće tretira pre odlaganja ili
reciklaže.
 Granule tretiranog kanalizacionog mulja koji se koristi u poljoprivredi.

 Mulj sadrži zagađenje iz vode koji se putem odlaganja mulja ponovo vraćaju u životnu
sredinu.
U Evropi raste interes vezan za produkciju mulja, odlaganje i reciklažu. Najvažniji razlog za
tako veliki interes je zabrinutost za potencijalni rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu od
zagađenja posebno kada se mulj koristi u poljoprivredi.
Vrsta mulja zavisi od vrsta otpadne vode i vrste tretmana i razlikuju se:
 primarni mulj;
 sekundarni mulj;
 mešani mulj;
 tercijarni mulj;
 mulj nakon digestije;
 mulj nakon odvodnjavanja - stabilizovani mulj.
Muljevi su pri tome čak i veći problem, od otpadnih voda, jer se otpadne vode obično
ispuštaju u vodotokove ili u velike akumulacije i njihov uticaj na recipient je manje vidljiv.
Muljevi se obično odlažu na zemljišta, tako da budu vidljivi, a s obzirom da je zagađenje u

muljevima u koncentrovanijem obliku, to je i negativan uticaj po životnu sredinu uočljiviji.
Poseban problem su pri tome veliki gradovi, jer su količine i otpadnih voda i muljeva koji se
javljaju, praktično na jednom mestu, veoma velike.
Primena muljeva:
Evropska unija je 1998. godine zabranila odlaganje muljeva u more radi zaštite kvaliteta
priobalnog mora, a ograničeno je i odlaganje na deponije. Međutim, danas se jos oko 18% mulja
odlaže na deponije.
Glavni metod odlaganja u Evropskoj uniji danas je:
 primena u poljoprivredi 45%,
 insineracijom se tretira oko 17% mulja,
 18% se deponuje,
 1% se odlaže u površinske vode (iako je to zabranjeno od 1.1.1999. godine),

 korišćenje 19% mulja nije poznato.
Kod termičkih procesa je glavni cilj da se iskoristi kalorična vrednost mulja na način da
misija ima minimalni negativni uticaj na okolinu.
U slučaju da se ne može koristiti u poljoprivredi vrši se:
 konverzija mulja u čvrsti filterski kolač nakon čega se odlaze na deponiju,
 konverzija mulja u čvrsti oblik i njegovo spaljivanje uz neophodno odlaganje pepela na

deponiju.
Upotreba mulja u poljoprivredi, šumarstvu, cvećarstvu i sl. temelji se na sadržaju

hranjivih materija u mulju. Razgradnjom organske materije u mulju do nenorganske, one se
ugrađuju u glinaste i humusne čestice i pospešuju rast biljaka. Organska materija u mulju
poboljšava strukturu zemljišta i istovremeno omogućava bolje zadržavanje vlage u tlu. Za
prehranjivanje biljaka bitna su tri elementa – kiseonik, fosfor i kalijum. Međutim, mulj sadrži i
druge materije potrebne za rast biljaka kao što su mikronutritijenti: gvožđe, mangan, cink, bakar,
bor, molibden. Prema istraživanjima publikovanim u Strategiji upravljanja vodama, mogu se
uporediti nutritivine vrednosti mineralnih đubriva uobičajenih u poljoprivredi i mulja. U slučaju
kada kvalitet mulja zadovoljava propise o primeni mulja u poljoprivredi, tada se mulj nakon
stabilizacije može koristiti u tečnom ili čvrstom satnju.
Mulj se u poljoprivredi ne upotrebljava kontinuirano, ali s obzirom da se proizvodi cele

godine potrebno ga je skladištiti. Mogućnost skladištenja, troškovi prevoza do poljoprivrednog
zemljišta i način prostiranja po površini zavise od tipa mulja; troškovi prevoza su niži kod manjeg
sadržaja vode u mulju. Osim ograničenja što se tiče sastojaka štetnih i opasnih materija u mulju
postoje i druga ograničenja koja je propisala Američka agencija za zaštitu životne sredine i
prikazana su u tabeli 2.3.
Tabela 2.3. Indikatori za primenu mulja kao đubriva
Indikator Prihvatljivo Neprihvatljivo

Nagib zemljišta >12% < 3%
Propusna moć < 1x10-7 cm/s
>1x105 cm/s
zemljišta
Debljina zemljišta < 0,6 m >3m
Udaljenost od
< 90 m > 30 m
površinskih voda
Dubina do podzemne
<3m > 15 m
vode

Udaljenost od
Do 300 m Veća od 60 dana
vodovoda
Važno je istaknuti da mulj kao oplemenjivač zemljišta mora biti proveren i u

zdravstveno-higijenskom pogledu.
Mulj se u poljoprivredi može koristiti i kao kompost. Kompost je proizvod sličan

humusu. Nastaje u postupku razgradnje organske materije (aerobno i/ili anaerobno). Muljevi
gradskih otpadnih voda sadrže znatne količine jedinjenja kiseonika pa se radi poboljšanja odnosa
ugljenika i kiseonika, pri kompostiranju dodaje suvo lišće ili drveni otpaci i piljevina, a može i
čvrsti gradski otpad.
Kod termičkih procesa treba uzeti u obzir:
 višak energije koji je potreban za postizanje visokih temperatura,
 visoke troškove,
 potrebu za postrojenjem za tretman gasova,
 dodatna kontrola radi prisustva polutanata koji potiču od alternativnih goriva.
Polazeći od činjenice da organska materija u mulju ima odgovarajući energetski

potencijal, poželjno je mulj iskoristiti u energetske svrhe. Upotreba mulja kao energenta, u postupku
anaerobne stabilizacije, primenjuje se bez obzira na naknadnu termičku oksidaciju. Razgradnjom
organske materije u anaerobnoj stabilizaciji dobija se gas, sa znatnim udelom metana. Količina
biogasa u mezofilnom anaerobnom postupku zavisi od sastava mulja, odnosno, porekla.
Donja goriva moć biogasa, uz pretpostavku da je količina metana 65 %, biće

22.400 KJ/m3. Prirodni gas, koji sadrži metan, butan i propan, ima donju gorivu moć 37.300 KJ/m 3.
Transformacijom u električnu energiju, pomoću motora sa unutrašnjim sagorevanjem, stepen
iskorišćenja energije je do 30 %. Za stavranje toplotna energija za hlađenje motora i cevi može se
iskoristiti do 45 % energije gasa.
Tabela 2.4. Kalorična vrednost muljeva
Kalorična vrednost MJ/kg suvog

R.br. Vrsta mulja
mulja
1. Sirovi mulj 23-29
2. Aktivni mulj 16-23
3. Anaerobna digestiran primarni mulj 9-13
4. Sirovi primarni mulj nakon femijske 14-18

precipitacije
5. Mulj sa biološkog filtera 16-23
Mulj nakon anaerobne stabilizacije sadrži još uvijek oko 50 % organske materije pa ga
nije moguće odložiti na komunalnu deponiju s ostalim komunalnim čvrstim otpadom. Ostatak mulja
može se dalje spaljivati u posebnim pećima ili zajedno s ostalim komunalnim otpadom. Spaljivanje
je postupak kojim se osim potpunog isparavanja vode obavlja i oksidacija svih organskih materija.
Konačni proizvod je pepeo odnosno neorganska materija.
Termička oksidacija može se obavljati na više načina i to:
 spaljivanjem mulja u posebnim pećima,
 spaljivanjem mulja zajedno s ostalim čvrstim otpadom,
 oksidacijom.
Spaljivanjem se razvijaju visoke temperature (i više od 800 oC kako bi se odstranili

neprijatni mirisi) pa se toplotna energija može iskoristiti za proizvodnju tople vode, pare ili
transformaciju u električnu energiju.
Pri postupku spaljivanja nastaju sledeći ostaci:
 lebdeći pepeo,
 pepeo,
 zgura.
Čestice lebdećeg pepela obično su veličine manje od 100 μm. Na osnovu

dosadašnjih istraživanja lebdeći pepeo iz insineratora za kanalizacioni mulj se koristi: za pravljenje
cigli, inkorporira se u smešu betona, koristi se kao fini agregacioni materjal u malteru, a koristi se i
kod dobijanja portland cementa po trenutno, važećoj regulativi o konstrukcionim materjalima
(Direktiva 89/106/EEC). Direktiva se odnosi na korišćenje letećeg pepela kao aditiva u
konstrukcionim materjalima (cementu i betonu).
Specifikacija za korišćenje letećeg pepela kao konstrukcionog materijala je sadržana u

EN 450 i EN 197-1 za beton i cement. Oba standarda ograničavaju maksimalnu vrednost:
slobodnog kreča, reaktivnog CaO, sulfata, hlorida i gubitak žarenja. Uz stalnu kontrolu pepela i
zemljišta na koji se pepeo odlaže, dosadašnja ispitivanja su pokazala da bi se lebdeći pepeo mogao
iskoristiti u poljoprivredi i sličnim namenama u količinama 10-15 tona po hektaru zemljišta
(godišnje). U slučaju da lebdeći pepeo sadrži veće koncentracije teških metala, potrebno je pepeo
obraditi pre odlaganja na deponiju. Primenjuje se postupak solidifikacije, odnosno mešanje s
cementom i vodom kako bi se postigli dovoljno čvrsti blokovi koji će obezbediti i hemijsku
stabilnost. Zgura nastala od zajedničkog spaljivanja s čvrstim otpadom može se takođe iskoristiti u
građevinarstvu.
Korišćenje muljeva u cementnoj industriji je moguće ako brzina doziranja nije veća od 5%
od kapaciteta proizvodnje klinkera, što npr. znači da se u peć koja proizvodi 2000 tona klinkera na
dan koristi maksimalno 100 t/dan osušenog mulja.Važno ograničenje postoji i kod supstituisanja
dela uglja kanalizacionim muljem (kod odnosa mulj/ugalj). Pravilno supstitisanje je bitno zbog
emisije štetnih supstanci kao što su teški metali i prašina. Njihovo prisustvo u otpadnom gasu mora
zadovoljiti granične koncentracije koje su propisane za emisije.
Drugi štetni sastojci koji nisu predviđeni standardom su: alkalije, MgO, fosfati (pri sadržaju
većem od 0,3% P2O5 inhibira stvaranje cementne faze koja je od velike važnosti za konačnu
čvrstoću), kao i teški metali koji u količini većoj od 0,1% inhibiraju postavljanje cementa, jer
obrazuju zaštitni sloj oko čestice cementa.
Tretmanom mulja digestijom se:
 smanjuje broj i vrsta patogenih organizama (virusi, bakterije, gljive, paraziti),
 smanjuje se zapremina materijala,
 stabilizuju se organske materije što umanjuje potencijal za miris.
Na velikim centralizovanim postrojenjima za tretman komunalnih otpadnih voda u Evropi,

pre odlaganja, mulj se tretira u cilju eliminisanja bakterija, virusa i organskih polutanata:
 preliminarnim tretmanom (sita i rešeta, gravitaciono odvajanja peska i dr.),
 primarnim zgušnjavanjem (gravitaciono, flotaciono, centrifugalno, odvodnjavanje na

trakastim filterima),
 stabilizacijom tečnog mulja (anaerobna digestija, aerobna digestija, dodatak kreča),
 sekundarnim zgušnjavanjem (gravitaciono, flotaciono, drenažno, centrifugalno,

odvodnjavanje na trakastim filterima).
Tretman muljeva sadrži:
 kondicioniranje (hemijsko, termičko, u fluid bed sistem),
 odvodnjavanje (presovanje, centrifugovanje, sušenja u nepokretnom sloju),

 konačni tretman (kompostiranje, sušenje, dodatak kreča, vlažna oksidacija, piroliza,
dezinfekcija).
Tretman muljeva podrazumeva i:
 skladištenje (tečnog mulja, suvog mulja, komposta, pepela),
 transport (drumom, cevovodom, morskim putem),
 konačna destinacija (deponija, poljoprivreda-hortikultura, šumarstvo, građevinarstvo i

ostale namene).
Tretirani mulj se odlaže na siguran način i po svim zahtevima zaštite životne sredine. Pre
primene na zemljište, vrši se stabilizacija mulja npr: smanjivanje bakterija i ostalih patogenih
organizama se radi digestijom mulja ili stabilizacijom pomoću kreča.
U zavisnosti od namene zemljišta, topografskih i geoloških karakteristika i drugih faktora, u

pojedinim slučajevima mulj se iz uređaja za prečišćavanje otpadnih voda neće moći koristiti za
poljoprivredu i slične namene. Takođe se može pretpostaviti da neće postojati ni ekonomski uslovi
za termičku oksidaciju mulja. Kao moguće rešenje kod malih postrojenja, može se obrada i konačno
odlaganje mulja uraditi na susednom velikom postrojenju, a mulj prevoziti cevovodom. Druga
mogućnost konačnog odlaganja mulja, jeste odlaganje stabilizovanog mulja u lagunama. Lagune
mogu biti zemljani jarci dubine 3-5 m i širine do 2,0 m. U zavisnosti od propustljivosti zemljišta i
najviših nivoa podzemnih voda, potrebno je ugraditi slojeve nepropusnih bočnih stranica i dna kao
kod deponija otpada. Zbog mogućnosti pojave mirisa i razvoja insekata, lagune moraju biti udaljene
od naseljenih mesta i javnih saobraćajnica. Ovo rešenje nije popularno i uglavnom se izbegava. U
novije vreme primenjuje se i metoda "ozemljavanja" mulja, postupak pri kome se mulj u
izgrađenim močvarama stabilizuje, oslobađa viška vode i postupno s ostacima trske pretvara u
materijal. Suvi mulj kod koga se smanjuje volumen za više od 50 % može se vaditi iz izgrađene
močvare i iskoristiti u poljoprivredi, šumarstvu, kao i uopšteno kod zelenih površina kao đubrivo.

KARAKTERIZACIJA MULJEVA 35
3. KARAKTERIZACIJA MULJEVA
Karakterizacija predstavlja prvi i najvažniji korak u upravljanju otpada, kao što su muljevi.
Karakterizacija muljeva vrši se na osnovu SRPS EN 12880:2007 (“Karakterizacija mulja-određivanje suvog
ostatka i sadržaja vode”) i SRPS EN 12879:2007 (“Karakterizacija mulja-određivanje gubitka žarenjem suve
mase”).
Metoda definisanja ovim standardom primenjuje se za određivanje suvog ostatka i sadržaja

vode u muljevima koji se sastoje od tečnosti, čvrste materije ili materije u obliku paste. Pod suvim
ostatkom podrazumeva se učešće suve mase u mulju koji je dobijen nakon postupka sušenja koji je
utvrđen. Predstavlja se u procentima ili u gramima po kilogramu. Sadržaj vode predstavlja maseni
udeo vode koja je prisutna u mulju. Ona se određuje preko gubitka mase u određenim uslovima
posle definisanog postupka sušenja. Određeni uzorci mulja se suše u sušnici čija temperatura se
kreće (105 ± 5˚C) do konstantne mase. Da bi se izračunao suvi ostatak i sadržaj vode uzima se
razliku između mase pre i mase posle procesa sušenja. Kada se radi o muljevima koji sadrže veće
količine vode trebalo bi da se proces isparivanja većeg dela vode, pažljivo sprovede u vodenom
kupatilu, iz razloga sprečavanja gubitka supstance usled prskanja.
Kod muljeva sa visokim sadržajem čvrste materije gde suvi ostatak prelazi 30% svakako
postoji opasnost da će voda u mulju ostati zadržana čak i posle sušenja. Za ovu vrstu ispitivanja
koristi se posuda za uparavanje ili lončić za žarenje. Posuda mora biti otporna na temperaturu od
105˚C, za analizu suvog ostatka ili 505˚C za analizu gubitka pri žarenju.
Izračunavanje rezultata ispitivanja sadržaja vode i gubitka žarenjem suve mase ispitivanog
mulja vrši prema sledećim formulama:

Ww = (mb x mc) / (mb x ma) x 100
Gde je:
Ww - sadržaj vode u uzorku mulja izražen u procentima ili u gramima po kilogramu;
ma - masa prazne posude za upravljanje ili lončića u gramima;
mb - masa posude za upravljanje ili lončića sa uzorkom mulja u gramima;
mc - masa posude za upravljanje ili lončića sa suvom materijom iz mulja u gramima.
Wv = (mb x mc) / (mb x ma) x 100
Gde je:
Wv - gubitak žarenjem suve mase mulja, izražen u procentima;
ma - masa praznog lončića u gramima;
mb - masa lončića sa suvom masom uzorka u gramima;
mc - masa lončića sa ižarenom suvom masom uzorka u gramima.
Sledeći korak je određivanje hemijskog sastava suvog ostatka mulja odgovarajućom

metodom, kao što je energetsko disperzivno rendgentsko-fluorescentne spektrometrije (EDXRF)
koja je nedestruktivna, kvalitativna i kvantitativna metoda.
Polazna tačka u pripremi uzorka pri ispitivanju otpadnih muljeva po ovoj metodi jeste
homogenizacija uzorka, zatim sušenje na 105 ˚C do konstantne mase. Osušeni uzorci se melju u
vibracionom mlinu u cilju dobijanja zahtevane veličine čestica koje su manje od 15 μm, zatim se
presuju hidrauličnom presom. Da bi presovanje bilo adekvatno neophodno je da pritisak presovanja
od 20 t i vreme od 10 s. Nosač uzorka pri presovanju je borna kiselina.
U upravljanju ovom vrstom otpada, bilo da se radi o privremenom odlaganju dok se čeka na
reciklažu ili dužem odlaganju, bitno je izvesti analizu i karakterizaciju eluata prema standardu
SRPS EN 12506:2007. Ovaj standard se koristi za karakterizaciju otpada, na način koji je definisan
u Direktivi 74/442/EES. Standard utvrđuje metode za određivanje pH i hemijskih sastojaka
ekstrahovanih izluživanjem uzoraka otpada i analitičke metode za određivanje As, Ba, Cd, Cl-, Co,

Cr, Cr(VI), Cu, Mo, Ni, NO2-, Pb, ukupnog S, SO4-,V i Zn. Eluat se definiše kao rastvor dobijen
posle testa izluživanjem.
Uzorci muljeva se rastvaraju u skladu sa procedurom definisanom standardom BS EN

12457-1-4:2002 koji se odnosi na određivanje sadržaja teških metala izdvojenih iz uzoraka mulja sa
visokim sadržajem čvrste komponente i česticama veličine ispod 4 mm po jednačini:
L = (2 – MC / 100) x Md
Gde je:
L - zapremina tečnosti u l;
Md - masa suvog uzorka za ispitivanje u kg;
MC - sadržaj vlage u procentima.
Uzorak mulja sa vodom se homogenizuje 24 ± 0,5 h nakon čega 15 ± 5 min se ostavlja da

se staloži i potom cedi kroz filter membranu 0,45 µm uz korišćenje vakuum pupme. Ovim
postupkom se određuje ph mulja i eventualni sadržaj toksičnih metala u njemu.
3.1. Uslovi, način razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina
Karakterizacija muljeva određena je tehnološkim procesom, odnosno kapacitetom

proizvodnje, koncentracijom komponenata u elektrolitima i ispirnim vodama. Upravljanje otpadnim
muljem podrazumeva njegovo praćenje od trenutka nastajanja do trenutka njegovog zbrinjavanja,
što je jedan od osnovnih ciljeva zaštite životne sredine. Prema Pravilniku o uslovima i načinu
razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina propisana je procedura za postupanje
sa otpadom u smislu razvrstavanja, obeležavanja i dokumentovanog prosleđivanja do mesta
odlaganja, reciklaže, odnosno uništavanja. U Pravilniku je dat „Dokument o razvrstavanju otpada” i
„Dokument o preuzimanju otpada – sekundarne sirovine”. Otpad se razvrstava prema poreklu,
karakteru i kategoriji. Poreklo se određuje indeksnim brojem iz „Kataloga otpada”. U postupku
karakterizacije otpada, nakon određivanja indeksnog broja, postupcima kojima se utvrđuju fizičke,
hemijske i biološke osobine otpada, utvrđuje se da li otpad poseduje opasne karakteristike.

Postupkom kategorizacije otpadu se određuje pripadnost „Listi otpada”. Pravilnikom su muljevi u
prilozima 1 i 2 kategorizovani i indeksirani čak 134 puta. Dakle, mulj se kao otpad javlja često i
prisutan je u otpadnim vodama gotovo svih industrija. Da bi se razvrstao mulj postoji generator
otpada koji mora da zadovolji izvesne uslove u pogledu sopstvenog prostora. Prostor generatora
mora imati minimalnu površinu od 100 m2 za preuzimanje i razvrstavanje otpada. Prostor dimenzije
20 m2 + 20% slobodne površine je neophodan za obavljanje unutrašnjeg transporta i na kraju mora
imati prostor odgovarajuće površine za smeštaj uređaja za pripremu otpada.
Sekundarne sirovine se pakuju prema tačno utvrđenim i propisanim standardima. Pakovanje

prema zapremini i težini je ograničeno do minimalne adekvatne količine s tim da se obezbedi
neophodan nivo sigurnosti za prihvatanje pakovanih sirovina od strane korisnika. Materijali za
pakovanje su tako dizajnirani i proizvedeni da smanje uticaj na životnu sredinu preko daljeg
odlaganja i da njihova štetnost bude svedena na minimum. Obeležavaju se natpisima koji sadrže:
nazivi sedišta, ili registrovani znak generatora otpada, naziv i oznaku sekundarne sirovine prema
nomenklaturi, sadržaj nečistoća, količinu, kontrolni broj, datum otpreme i potpis odgovornog lica.
Za skladištenje sirovina generator mora da ima:
 pokriveni prostor za prihvatanje sekundarnih sirovina sa vagom za merenje;
 prostor od najmanje 100 m2.
3.2. Postupak sa otpadnim muljevima koji ima svojstva opasnih materija
Pravilnik o načinu postupanja sa otpadom koji imaju svojstvo opasnih materija

uređuje način postupanja sa pojedinim otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija, način
vođenja evidencija o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu,
prometu, skladištenju i odlaganju. Opasni otpaci su svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom
stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti, a sadrže materije, odnosno hemijske elemente i njihova
jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu, život i
zdravlje ljudi, a navedene su u spisku opasnih materija. Opasni otpaci se na mestu nastanka
klasifikuju u zavisnosti od agregatnog stanja u kojem se nalaze, fizičkih osobina, hemijskog sastava,
međusobne kompatibilnosti i načina dalje obrade. Obradu opasnih otpadaka obavlja preduzeće,
drugo pravno lice i preduzetnik kod koga nastaju opasni otpaci, odnosno drugo preduzeće koje ima
odgovarajuću tehnologiju, uređaje i opremu. Muljevi iz otpadnih voda zauzimaju posebnu
kategoriju zbog svog specifičnog agregatnog stanja, a upravo iz tog razloga se mulj tretira i razdvaja
na komponente.
Članovima pravilnika se propisuju uslovi i načini razvrstavanja, pakovanja i čuvanja otpada

tj. sekundarnih sirovina. Sirovine se mogu koristiti na dva načina: neposredno - doradaom tj.
preradom i potiču iz tehnoloških procesa u proizvodnji, reciklaži, preradi ili obnavljanju otpadnih
materija, potrošnji, usluga, itd. Pakovanje sekundarnih sirovina podrazumeva postupke koji slede
posle pripreme i prerade i podrazumevaju ih u adekvatnu celinu koja je pogodna za transport. Iz
privremenih skladišta na propisan način i klasifikovani uz to i obavezno obeleženi Opasan otpad će
biti odloženi na posebno uređenom prostoru za to – skladište. Ono predstavlja zatvoreni prostor koji
je opremljen specijalizovanim postrojenjima i uređajima koji su neophodni za obradu u zavisnosti
od karakteristika opasnih otpadaka.
Obzirom da je otpadni mulj u tečnom stanju njegovo skladištenje je specifično. Naime, on se

čuva u sudovima čija je maksimalna zapremina do 200l. Sudovi su izrađeni od materijala koji mora
da obezbedi apsolutnu nepropustljivost dok je tečni otpad smešten u njima. Materijal mora biti
adekvatan za preradu i prevoz do mesta gde će biti trajno skladišten i spreman za dalju obradu. Sve
posude i sve prostorije u kojima će privremeno biti smešten opasan otpadni mulj moraju biti
označene i to na vidnom mestu. Ove oznake imaju svoje dimenzije, a one zavise kako od površine
posude i od površine prostorije. Najmanja dimenzija iznosi 1/10 površine na kojoj oznaka mora biti
stavljena.
Oznaka sudova koji su malih dimenzija mora imati površinu od najmanje 100cm 2 . Oznaka
se stavlja uvek na spoljni deo posude i prostorije i definisana je standardnim međunarodnim
znacima.
Što se tiče skladišta, ono se smešta tako da budu zadovoljeni odgovarajući uslovi: mora biti
udaljeno od naselja najmanje 5 km, smešteno u posebnim geografskim uslovima gde postoji
prirodne prepreke između naselja i skladišta i odstupanje mora da iznosi najmanje 2 km. Udaljenost
mora biti najmanje 3 km od zaštićenog privrednog dobra odnosno od spomenika kulture. Skladište
mora biti udaljeno od obale reka najmanje 2 km. Ako se radi o glinovitom terenu koji ima najmanje
20 metara gline, a propustljivost najviše od 10-8 cm/s ili je veštački izgrađen nepropusni teren
može se koristiti za smeštaj skladišta. Takođe najviši nivo podzemne vode mora biti udaljen
najmanje 1 m od donje spoljne strane skladišta. Takođe tereni koji nisu podložni plavljanju su
adekvatni za smeštaj skladišta. Uz to obavezno mora biti obezbeđena i zaštita životne sredine,
života i zdravlja ljudi. Opasne otpadke možemo skladištiti u već eksploatisanim rudnicima koji su
napušteni ali pod uslovom da ne postoji opasnost od prodiranja opasnih voda, da ispod i iznad

mesta skladištenja uvek postoji dovoljan sloj vodonepropustljivog tla i da ne preti opasnost od
pojave metana i drugih eksplozivnih gasova.
Skladište se mora i fizički obezbediti, što znači da na ulazu mora imati rampu sa svetlosnom
signalizacijom i prostorije za kontrolu opasnih otpadaka koji se dovoze ispred rampe se nalazi
proširenje i to je prilazni put za vozila koja dovoze otpad.
Skladište mora imati: decimalnu i kolsku vagu, stalnu i pokretnu dizalicu, prostor za smeštaj
opasnih otpadaka, hidrantske uređaje za protivpožarnu zaštitu iz centralnog, lokalnog ili vlastitog
sistema za snabdevanje vodom, signalne, zvučne i svetlosne uređaje za signalizaciju opasnosti od
požara ili od opasnih otpadaka, prostorije za obezbeđivanje hemijko - tehnićke zaštite zaposlenih,
ambulantu za prvu pomoć, tehnološke puteve, prostor za dektosikaciju vozila i ambalaže i uređaj za
prečišćavanje otpadnih voda.
Na ulazu u skladište obavlja se kontrola merenjem i uzimanjem uzoraka za labaratorijske

analize, vrste otpada, količine, fizička i hemijska svojstva. Pregled mora biti praćen odgovarajućom
dokumentacijom.
Skladište mora biti privremeno odvojeno od ostalih opasnih otpadaka, na određenom mestu
u krugu skladišta samo u slučaju kada nisu dovoljno ispitane osobine tih otpadaka i kada ne postoji
određena informacija o tome. Dovoz i prihvatanje opasnih otpadaka u skladište i njihova dalja
obrada mora biti propraćena evidencijom
Opasan otpad nedovoljno ispitanih osobina do pribavljanja potrebnih informacija

privremeno se skladište odvojeno od ostalih opasnih otpadaka, na određenom mestu u krugu
skladišta.
O svakom dovozu i prihvatanju opasnih otpadaka u skladište i njihovoj daljoj obradi vodi se
evidencija.
O količinama i vrstama stvorenih, prihvaćenih, obrađenih i uskladištenih opasnih otpadaka

izveštava se ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine jedanput mesečno, do desetog
u mesecu za prethodni mesec.

ZAKLJUČAK
Usled implementacije Direktive o prečišćavanju urbanih otpadnih voda 91/271/EEC nastaje

sve veća količina mulja.
Dominira primena mulja u poljoprivredne svrhe, a svega nekoliko država je fokusirano na

insineracioni proces tretmana (Holandija, Austrija).
Direktiva 86 / 278/ EEC je postavila granične vrednosti za specifične teške metale, ali ne za
organske polutante i patogene mikroorganizme.
Direktivom 86 /278/ EEC se promoviše rukovanje muljem u smislu korišćenja mulja i

iskorišćavanja njegove agronomske vrednosti.
Problemi vezani za ovaj način iskorišćavanja mulja:
 prihvatanje od strane stanovništva,
 kvalitet mulja,
 pogodnost zemljišta,
 cena alternativnih metoda odlaganja mulja.
Dosadašnja iskustva pokazuju da povećanjem broja izgrađenih uređaja za prečišćavanje

otpadnih voda, problem konačne dispozicije mulja postaje sve veći. Stoga je izboru najpovoljnijeg
rešenja obrade mulja i njegove konačne dispozicije potrebno dati veću važnosti i to već u prvim
fazama definisanja koncepcijskog rešenja uređaja za prečišćavanje. U prilog tome ide i činjenica da
troškovi obrade i konačnog odlaganja mulja iznose i do 50 % ukupnih troškova rada celokupnog

uređaja za prečišćavanje, uključujući troškove kapitalnih ulaganja, pogona i održavanja i konačnog
odlaganja.
Postojeće uređaje za prečišćavanje takođe treba dodatno ispitati u smislu mogućnosti

eventualnih poboljšanja tehnoloških procesa obrade mulja, a sve s ciljem što manje proizvodnje
mulja. Značajan faktor pri definisanju najpovoljnijeg postupka obrade mulja i konačnog odlaganja
može biti mogućnost njegova ponovnog iskorišćenja, što u skladu s načelima održivog razvoja u
današnje vreme sve više dobija na važnosti.

LITERATURA
[1] M. Stanisavljević, Tehnologija prerade otpadnih voda i industrijskog opasnog otpada.
Visoka tehnička škola strukovnih studija, Požarevac, 2010.
[2] B. Anđelković, I. Krstić, Tehnološki procesi i životna sredina, Jugoslovenski savez
inženjera i tehničara zaštite, Univerzitet u Nišu, Fakultet zaštite na radu u Nišu, 2002.
[3] G. Degremont, Tehnika prečišćavanja voda, Građevinska knjiga, Beograd, 1976.
[4] D. Ljubisavljević, A. Đukić, B. Babić, Prečišćavanje otpadnih voda, Univerzitet u
Beogradu, Građevinski fakultet, 2004.
[5] J. Hodolič, M. Badida, M. Majernik, D. Šebo, Mašinstvo u inženjerstvu zaštite životne
sradine, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, 2003.
[6] J. Đuković, B. Đukić, D. Lazić, M. Marsenić, Tehnologija vode, Univerzitet u Beogradu,
Tehnološki fakultet, 2000.
[7] Freeman, H.M., Standard handbook of hazardous waste treatment and disposal, Mc Graw
Hill: New York, 1996.
[8] B. Petrović, M. Savić, Karakterizacija muljeva od neutralizacije otpadnih rastvora i ispirnih voda iz
postupka toplog cinkovanja, Zaštita materijala 50, 2009.
[9] D.Vouk, D.Malus, S. Tedeschi, Muljevi s komunalnih uređaja za pročišćavanje otpadnih voda,
Građevinar 62, 2011.
[10] SRPS EN 12880: 2007, “Karakterizacija mulja-određivanje suvog ostatka i sadržaja vode”
[11] SRPS EN 12879: 2007, “Karakterizacija mulja-određivanje gubitka žarenjem suve mase”
[12] SRPS EN 12506:2007, “Karakterizacija otpada - Analiza eluata - Određivanje pH, As,
Ba, Cd, Cl-, Co, Cr, CrVI, Cu, Mo, Ni, NO2-, Pb, ukupnog S, SO42-,V i Zn”
[13] Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina
("Sl. glasnik RS", br. 55/2001, 72/2009 - dr. pravilnik i 56/2010 - dr. pravilnik)
[14] Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Sl.
glasnik RS", br. 12/95)

Tretman Muljeva Nastalih Od Preciscavanja Otpadnih Voda

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tretman Muljeva Nastalih Od Preciscavanja Otpadnih Voda

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Nišu

Fakultet zaštite na radu u Nišu

TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD

Mentor: Student: Miloš Cvetković

1. FORMIRANJE MULJA IZ OTPADNIH VODA.....................................................................3

1.1. Formiranje mulja iz primarnog prečišćavanja otpadnih voda................................................3

3.1. Postupak karakterizacije muljeva..................................................................... 35

4. PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU RAZVRSTAVANJA, PAKOVANJA I

Prečišćavanjem otpadnih voda procesima taloženja, flotacije, koagulacije sa flokulacijom,

U razvijenim zemljama otpadni mulj se tretira na odgovarajući načun u skladu sa principima

U Kaliforniji (SAD) se godišnje proizvede 680.000 tona mulja. Od toga se u poljoprivredi

U Nemačkoj godišnje se proizvede 2.000.000 tona mulja. Od toga se 52,5 % obrađuje

Otpadni mulj možemo podeliti na:

 organski (biorazgradivi) mulj.

ТЕМА TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA

Prečišćavanje otpadnih voda je neophodan, ali skup proces. Za ekonomično upravljanje je

ТЕМА TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA

1. FORMIRANJE MULJEVA IZ OTPADNIH VODA

1.1. Formiranje mulja iz primarnog prečišćavanja otpadnih voda

Osnovu primarnog prečišćavanja otpadnih voda čini proces sedimentacije (taloženja).

Polazeći od navedenog strateškog pristupa zajedničkog prečišćavanja komunalnih i

Primarno prečišćavanje se deli na: hemijsko, fizičko, fizičko-hemijsko i elektro-hemijsko

U hemijsko primarno prečišćavanje spadaju procesi: neutralizacije, koagulacije i flokulacije

U fizičko primarno prečišćavanje spadaju: taloženje, flotacija, fizičko - hemijsko primarno

ТЕМА TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA

Slika 1.1. CPPOV Cvetojevac – Kragujevac

Slika 1.2. Crpna stanica

ТЕМА TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA

Slika 1.3. Primarno prečišćavanje otpadnih voda

Otpadni muljevi se mogu klasifikovati na:

 toksične muljeve koji potiču iz procesa prečišćavanja industrijskih otpadnih voda

 organske biorazgradive muljeve koji potiču iz procesa prečišćavanja komunalnih i

Toksični muljevi, prema našim i svetskim kriterijumima predstavljaju industrijski opasan

ТЕМА TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA

Organski biorazgradivi muljevi, odnosno organske materije koje se nalaze u muljevima,

1.2. Formiranje mulja iz sekundarnog prečišćavanja otpadnih voda

Sekundarno prečišćavanje otpadnih voda je biohemijsko (biološko) prečišćavanje koje se

Svi aerobni biološki postupci temelje se na principima samoprečišćavanja kao

U samoprečišćavanju vodenih tokova, aktivnu ulogu imaju mikroflora i mikrofauna, koje se

Značajna biološka karakteristika mikroorganizama je sposobnost prilagođavanja okolini, pri

ТЕМА TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA

Slika 1.4. Sekundarno prečišćavanje otpadnih voda

Čovek kontrolisano različitim tehničkim rešenjima, uvođenjem vazduha u otpadnu vodu i

Anaerobni procesi (truljenje organske materije u odsustvu kiseonika) se najčešće koriste za

Principi biohemijskog prečišćavanja sastoje se, prema tome, u gajenju mikroorganizama i

ТЕМА TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA

Anaerobno biološko prečišćavanje se primenjuje u slučaju znatnog opterećenja otpadne

Slika 1.5. Biološko prečišćavanje

Za aerobno biološko prečišćavanje uvek će biti potrebno snadbevanje dovoljnom količinom

ТЕМА TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA

U biološkim procesima obavezno učestvuju heterotrofni organizmi, tj.organizmi koji ne

Adaptacijom mikroorganizama neke od materija mogu biti delimično ragrađene.

Biološki procesi prečišćavanja su skoro isti kao i procesi samoprečišćavanja u prirodnim

 mikroflora potiče iz prirodne sredine i njen rast i razvoj se ne odvija u optimalnim

 koncentracija supstrata je obično preniska, ređe previsoka, za optimalan rast i razvoj

Zadatak biološkog prečišćavanja je da se u sto većoj meri uklone biološki razgradljive

Biološkim prečišćavanjem se razrađuju i organske materije i u tome učestvuju različite vrste

ТЕМА TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA

Aerobni proces prečišćavanja otpadnih voda podrazumeva postupak sa aktivnim muljem.

Slika 1.6. Recirkulirani mulj iz sekundarnog prečišćavanja otpadnih voda

ТЕМА TRETMAN MULJEVA NASTALIH OD PREČIŠĆAVANЈA OTPADNIH VODA

Slika 1.7. Recirkulirani mulj iz sekundarnog prečišćavanja otpadnih voda

Otpadna voda se uvodi u reaktor u kome se aktivni mulj održava u suspenziji.