BUKA KAO FIZIKI ZAGAIVA I POREMEAJ

RADNE I IVOTNE SREDINE

Master edomir Beli1, student Ivana Bioanin2, student Hajrija Papi3,
1-Visoka inenjerska kola strukovnih studija Zemun, 2-Tehniki fakultet aak,
3-Dravni univerzitet u Novom Pazaru
Rezime: ivotna i radna sredina neposredno utiu na harmonino funkcionisanje oveijeg organizma i
sve vrste ljudskih aktivnosti. Preventivni inenjering obuhvata vei broj razliitih disciplina, koje imaju
jedinstven cilj: odravanje radne i ivotne sredine na najviem moguem nivou. Da bi to bilo mogue
neophodno je poznavanje karakteristika, moguih uticaja i naina zatite od onih faktora, koji definiu i
utiu na bezbednost i zdravlje na radu. U ovom radu bie rei o buci u radnoj sredini i okruenju.
Kljune rei: buka, izvori buke, poremeaj sluha, gubitak sluha, problemi sa sluhom

NOISE AS A PHYSICAL POLLUTANT AND THE DISFUNCTION

OF THE WORK PLACE AND THE LIVING ENVIRONMENT
Abstract: Living and working environment directly affect the harmonious functioning of a human body,
and all types of human activities. Preventive engineering includes a number of different disciplines, which
have a single goal: maintenance work and the environment at the highest possible level. The knowledge of
characteristics, influence and ways of protection of those factors, which define and influence the safety and
health at work is necessary. In this paper are about the noise in the work environment and the
environment. Living and working environment directly affect the harmonious functioning of a human
body, and all types of human activities. Preventive engineering includes a number of different disciplines,
which have a single goal: maintenance work and the environment at the highest possible level. The
knowledge of characteristics, influence and ways of protection of those factors, which define and influence
the safety and health at work is necessary. In this paper are about the noise in the work environment and
the environment.
Key words: noise, noise sources, hearing disorder, hearing loss, problems with hearing

Uvod
Sredinom IXX. veka u punom sprintu startovala je tafetna trka tehnolokih revolucija
prkosei tiini ranijih vekova. Do danas, raznolikost struno-naunih problema koji su bili
predmet brojnih rasprava, na svim nivoima, istie:
- nastojanje, da se problematika buke i vibracija postavi i raspravlja u inerdisciplinarnom
krugu inenjera, lekara, sociologa, ekonomista, psihologa, pravnika, oficira, politiara;

- praktina reenja u sniavanju ili eliminaciji tetnih posledica buke i vibracija u razliitim
delatnostima i urbanom sredini, pri identifikovanim motivima i efektima izlaza;
- drutveno opravdanje inicijative za standarde, propise, preporuke ili za sprege normativne
delatnosti, iskustvene prakse i javnog mnjenja;
- dolaenje do dravnog ili meunarodnog zajednikog stava o buci i vibracijama, kao
podmuklom zagaivaima radne i ivotne sredine;
- mogua poboljanju uslova dohodovanja i ivota, u uslovima gustog i nekontrolisanog
saobraaja, gradskog metea, sve vee buke i vibracija, koji utiu na eko-bezbednost, zdravlje i
kvalitet ivota.
Rezultati procesiranja raspoloivih informacija, ukazuju da nauno-struna javnost nije
blagovremeno shvatila ozbiljnost problema, da je izostalo upozorenje politiarima za pravilan
izbor reenja u traganju za reenjima i vizijom budunosti.
Oduvek su postojali, manje ili vie, progoni na radnom mestu, u kui, na ulici, sportskoj
dvorani, koli, u restoranu, svugde i svagda, u bilo kojoj prilici i danju i nou. Rezultat prirasta
akustike energije u okruenju su: akustike traume - lezije i neuroze ekstra auditivne etiologije, a
uporedo i istraivaki izazovi nauno-strune javnosti u domenu medicinskih, pravnih,
inenjerskih, socio-psiholokih, ekonomskih, vojnih i drugih nauka, organizovanih u
interdisciplinarnom korpusu zatite od akustike agresije1.

Slika 1. Struktura ovekovog uha i ujnost

Akcije EU i njenih lanica na reavanju problema buke u radnoj i ivotnoj sredini imale su
manji prioritet u odnosu na druge probleme kao to su vazduh i voda, uprkos injenici da su
istraivanja javnog mnjenja ukazivala da su buka i vibracije jedan od glavnih razloga promena
kvaliteta ivota. Savet Evrope kao izvrni organ EU i kreator razvoja, sa razlogom je formirao

Milonska, koplanetarna ljudska populacija pod bremenom decibelskih okova, zavisno podreena
konzumiranju uitaka tehnolokih revolucija, hita po umiruju u terapiju inenjerske prakse. Stari Grci, pre
dve i po hiljade godina u starogrkoj koloniji grada Sibarisu, traili su da se ljudi pridravaju reda koji e
omoguiti tiinu u gradu i miran san. Nou je zabranjeno generisanje zvuka, a zvuna sredstva se moraju
odseliti izvan grada. Politika 04. 12. 1971. god. Prema Pjeru Godaru, efu Odeljenja za zatitu higijene i
sigurnosti graana u pariskoj policiji, jedan jedini buni motorcikl koji proe ulicama usred noi, moe da
probudi 200.000 ljudi, kae on: Kada budemo imali najbolje zakone na svetu, najbolju tehniku za
nalaenje dokaza i najbolje sudove, moraemo ipak i dalje da ulaemo velike napore kako bi smo uhvatili
prerkioce na delu.

Evropsku komisiju European Commission EC, sa mandatom da se bavi politikom upravljanja

bukom.
Svakodnevne aktivnosti ljudi, kako u urbanoj tako i u ruralnoj sredini, sprovode se u skladu sa
prisutnim i intenzivnim civilizacijskim napretkom, koji podrazumeva sve vee prisustvo i
korienje tehniko-tehnolokih sredstava i drugih plodova nauno istraivakog rada.
Nesumnjive koristi skoro uvek su propraene postojanjem neega to je u manjoj ili veoj meri
nepovoljno za oveka, proces rada, sredstva rada i prirodu. Jedna od takvih manifestacija je
zvuna (buka).
Akcije EU i njenih lanica na reavanju problema buke u radnoj i ivotnoj sredini imale su
manji prioritet u odnosu na druge probleme kao to su vazduh i voda, uprkos injenici da su
istraivanja javnog mnjenja ukazivala da su buka i vibracije jedan od glavnih razloga promena
kvaliteta ivota. Savet Evrope kao izvrni organ EU i kreator razvoja, sa razlogom je formirao
Evropsku komisiju European Commission EC, sa mandatom da se bavi politikom upravljanja
bukom.
Svakodnevne aktivnosti ljudi, kako u urbanoj tako i u ruralnoj sredini, sprovode se u skladu sa
prisutnim i intenzivnim civilizacijskim napretkom, koji podrazumeva sve vee prisustvo i
korienje tehniko-tehnolokih sredstava i drugih plodova nauno istraivakog rada.
Nesumnjive koristi skoro uvek su propraene postojanjem neega to je u manjoj ili veoj meri
nepovoljno za oveka, proces rada, sredstva rada i prirodu. Jedna od takvih manifestacija je
zvuna (buka).
110 Hz

220 Hz

440 Hz

880 Hz

Slika 2. Frekvencija zvunog talasa (prostog)

1. Zvuk-kao fizika pojava

Zvuk je fizika pojava nastajanja zvunih talasa, koji stimulativno deluju na ulo sluha.
Proizvode ga svi objekti i tela koja vibriraju. U zoni kontakta vazduha sa telom, koje osciluje,
dolazi do promene gustine vazduha po slojevima, a time i do promene parcijalnih pritisaka.
Promena pritiska se prenosi na dalje slojeve u formi talasnog fronta. Zvuni talasi mogu biti
transferzalni i longitudinalni i prostiru se kroz sve materijale. Brzina zvuka kroz suvi vazduh je
344 m/s, kroz vodu 1 525 m/s, a kroz vrsta tela (bakar) oko 3 350 m/s. Po strukturi i obliku
signala zvuk moe biti jednostavan (prost) i sloen. Ukoliko oscilovanje predmeta stvara skladne
harmonijske vibracije, onda se govori o zvuku. Zvuk je u domenu akustinog opsega, manjeg ili
veeg intenziteta, i ne predstavlja opti problem.
Za zvune talase karakteristini su refleksija (eho), difrakcija i interferencija. Kombinacija
ovih manifestacija i uinak raznih izvora u stvaranju sloenih i neusklaenih vibracija definie se

kao buka, a ona je ta koja remeti uslove ivota, rada u radnom prostoru i okruenju. Zvuk uopte,
definie se frekvencijom i amplitudom (jainom) zvunog talasa.
Frekvencija predstavlja broj oscilacija u jedinici vremena i stvara oseaj ''nieg'' ili ''vieg''
zvuka. Izraava se u Hercima [Hz]. Primera radi, toak koji se obre sa 10. obrtaja u sekundi
proizvodi zvuk frekvencije 440 Hz, ''A'' ica na klaviru 880 Hz, donje oktave 220 Hz i 110 Hz itd.
Vie frekvencije su tetnije od onih niih.
Proseno, ljudi uju zvukove u frekventnom opsegu od 20-20 000 Hz, a najosetljivijji su na
frekvencije 1 000-4 000 Hz. To ih svrstava u srednje ulna bia. Referentna frekvencija za
utvrivanje granice bola i granice ujnosti za ljude je 1 000 Hz. Ispod 20 Hz je infrazvuk, koji
nema ujnu, ve vibracionu manifestaciju. Iznad
20 000 Hz je ultrazvuk, koga ovek ne uje.

ovek

delfin

skakavac

100

maka

1 000

pas

10 000
slepi mi

frekvencija [Hz]

100 000

10
0

Slika 3. Frekventni opseg ulnosti za razna bia

Pored frekvencije od znaaja je intenzitet, energija zvuka. Zvuni talas izaziva kretanje
molekula vazduha, ali i promenu okolnog pritiska. Stepen pomeraja je amplituda zvunog talasa.
Kako on direktno odraava energetski uninak zvunog talasa kroz ostvareni rad, amplituda je
istovremeno i intenzitet zvunog talasa:

I = 10 lg

Ps
p
= 20 lg
Pso
po

gde je:
I
Ps
Pso
p
po

[dB]
- intenzitet zvuka,
[W/m2]
- gustina snage zvunog talasa ,
- referentna gustina snage zvunog talasa za f=1 000 Hz,
pritisak zvunog talasa i
[N/m2]
- referentni pritisak zvunog talasa za f=1 000 Hz.

Odreivanje jaine zvuka (zvunog polja) u radnom okruenju vri se uzimanjem u obzir
delovanja svih parcijalnih izvora:

I = 10 lg

p12 + p22 + + pn2

.
npo2

Gustina snage zvunog talasa u oblasti praga ujnosti je 10-12 W/m2, a na granici bola je oko 10
W/m2.

120

200

100

20

80

60

0,2

40
20[Hz]

20

prag ujnosti

0
10

100

1000

10000
frekvencija [Hz]

zvuni pritisak [mbar]

2000

granica bola

20000[Hz]

intenzitet zvuka [dB]

140

0,02
0,002
0,0002

2. Buka kao fiziki zagaiva

Buka je znaajan zagaiva jer izaziva gubitak sluha, izaziva stres, rastrojstvo, gubitak sna,
podie krvni pritisak, smanjuje produktivnost itd. Nepoeljnu buku proizvode saobraaj i
industrijski pogoni. Najvea buka dolazi od maina, posebno automobila, kamiona, aviona i
helikoptera. Graevinske, rudarske i poljoprivredne maine i maine u fabrikama proizvode
opasnu buku. Neki postupci delovanja alata, pokretnih elemenata, rashladnih sistema, vazdunih
kompresora; oruje, muzika, igrake, slualice, izuzetno su opasni kod velikog intenziteta buke
koju proizvode. Brodovi, super tankeri, vatrogasna kola, naftna postrojenja, kao i tihi sonarni
ureaji niske frekvencije, za podvodnu pretragu, tetni su u polju talasnog fronta.
Evropski i svetski standardi tretiraju buku kao jednog od najveih zagaivaa radne i ivotne
sredine. Oko 26 % stanovnika EU, koji ivi u gradovima, izloeno je velikom bukom iz okoline,
a oko 4% stanovnika ima trajne probleme sa sluhom usled prekomerne buke2. U SAD je taj broj
oko 3,5 % ukupnog broja stanovnika. Ukupne posledice delovanja buke su znatno vee.
Intenzitet zvuka je u granicama od 0-160 dB; u prirodi je oko 35 dB, razgovor je oko 40 dB,
inski saobraaj oko 80 dB, a rok koncerti 80-100 dB. Avionski saobraaj proizvodi buku jaine
oko 110 dB. Granica gubitka sluha i oteenja organa je 120-130 dB, ali i manji intenzitet buke u
duem vremenu dovodi do promena i stresnih situacija.
Sa stanovita preovlaujueg zatvorenog radnog prostora, moe se rei da se zvuk u najveoj
meri prenosi posredstvom vazduha. Pri svom kretanju od izvora zvuni talas nailazi na razliite
prepreke, koje mogu da ga proputaju, apsorbuju ili reflektuju. U zavisnosti od konfiguracije
prostora, sadraja opreme, postojanja slobodnih ravnih i zakrivljenih povri, vrste materijala
prepreka itd., intenzitet zvuka je razliit na razliitim lokacijama. Odnos prenete energije zvunog pritiska (pp) i emitovane energije (pe) odreuje koeficijent prenosa ():

p 2p
pe2

Jedinica mere za intenzitet je decibel [dB] i ona predstavlja logaritamski porast stepena
zvunosti. Svaka 3 dB predstavljaju dupliranje intenziteta zvuka.

Slika 4. Zavisnost jaine zvuka i zvunog pritiska u odnosu na frekvenciju

nivo buke [dB]

Valja naglastiti da se koeficijent prenosa zvuka odnosi na karakteristiku prostora sredine

(relacija izvor merni ureaj), a ne na direktan odnos prema oveku. Primena sredstava line
zatite ne uestvuje u odreivanju koeficijenta prenosa energije zvuka, ve se za njih posebno
definie stepen efikasnosti zatite. Primera radi, naunice mogu da smanje intentitet zvuka na
uima za 15-25 dB.
150
140

mlazni
motori

120
100

vakuum
istai

80
60

talasi
na obali

40
20
10

apat

granica
ujnosti

utanje
lia

glasan
razgovor

rok
muzika

Slika 5. Uporedni prikaz intenziteta nekih zvukova

Intenzitet-nivo buke se smanjuje sa poveanjem rastojanja od izvora. Ukoliko postoje dva

izvora u jednom prostoru, najvei ukupni nivo buke e da bude jednak nivou buke jaeg izvora.
Ako su izvori sa jednakim nivoom buke, ukupni nivo buke nee da bude dvostruko vei
(podseanje: zvuk i buka se manifestuju promenom pritiska), ve samo neznatno vea; npr. dva
izvora sa nivoom buke od po 60 dB daju ukupni nivo buke u prostoru oko 63 dB. Kod vie izvora
buke srazmerno se poveava energija zvunog talasa.

visoka
srednja
amplituda

niska

Slika 6. Amplituda zvunog talasa

Buka je fiziki fenomen koji ima akustinu manifestaciju, kroz formu meavine zvunih talasa.
Ona obino sadri vei broj i vie vrsta zvunih talasa; i one koja registruju i one koje ne
registruju ljudska ula. Obino nema harmonijski sklad, pa subjektivno i objektivno predstavlja
manji ili vei problem.

b
A3

A1

A1

A2

A1

An

fn
f2
f1 f3
f1
f
f
f
Slika 7. Oblik signala: a - prostog zvuka, b - sloenog zvuka, v - buke

Organi sluha kao i ovek u celini evolutivno su prilagoeni ivotu u relativnoj tiini.
Komunalna buka i buka na radnom mestu remete sklad i negativno deluju na itav organizam.
Tabela 1. Uporedni pregled izazivaa buke
Jaina
buke
0
10
10
20
20-50
40-45
50-65
65-70
65-90
75-80
90
90-100
110-140
130
140-190

Izvor buke
granica ujnosti
utanje lia od povetarca
tihi apat
srednji apat
tuhi razgovor
hoteli, pozorite van predstave
glasni razgovor
saobraaj u prometnoj ulici
inski saobraaj
fabrike (srednje teki rad)
gust sobraaj
grmljavina
mlazni avioni
granica bola
svemirske rakete

Dejstvo buke na oveka manifestuje se kroz dva vida: akutne i hronine akustine traume.
Akutna trauma odnosi se na kratkotrajnu buku velikog intenziteta, koja izaziva mehanika
oteenja bubne opne i slunih koica. Hronina trauma nastaje od buke nieg intenziteta, ali
dueg trajanja, ije su posledice oteenje ulnih elija-senzora.

Slika 8. Neki od veih izazivaa buke

U oba sluaja nastaju nagluvost, progresivna nagluvost i potpun gubitak sluha. Oteenje i
gubitak sluha nastaje oteenjem elija, nerava i kompletne strukture unutar uha. Primarna
oteenja mogu biti privremena, ali ako se se izlaganje ponavlja, postaju trajna. Radnici u
fabrikama, vojnici, vatrogasci, policajci, graevinari, muziari, posebno su ugroeni deo
populacije.
Svetska iskustva u vezi sa odgovorno priinjenu buku i ne potovanje
nacionalnog
zakonodavstva, ukazuju da se putem upravnog spora moe pozvati na odgovornost onaj koji je
priinio etu izazivanjem buke, to se u savremenom okruenju artikulie principom zagaiva
plaa. Tu se istie teorija tete koja nastaje usled javnih radova. Sudska praksa dosta iroko
primenjuje odgovornost za etu priinjenu javnim radovima, primenjuju i sistem odgovornosti
bez greke. U takvim sluajevima privatna lica koja predstavljaju rtve teta usled javnih radova
imaju pravo da trae naknadu tete koja su protivna zatiti okoline3.
Tabela 2. Pojedini uticaju buke na oveka

FIZIKI
INIOCI

intezit

et
spekter

Da bi nastala akustika trauma, intenzitet buke mora da bude iznad kritine

granice. Izlaganje buci od 80 dB prouzrokovae postepen gubitak sluha kod
znaajnog broja osoba, a jo glasnija buka e samo ubrzati nastanak oteenja
sluha.
Vee traumatizirajue dejstvo imaju tonovi visoke frekvencije, dok su
duboki tonovi manje tetni nego srednji i visoki. Meutim i duboki tonovi, ako
su velikog intenziteta, mogu izazvati oteenja

Praksa francuskog Dravnog saveta, kada se moe traiti naknada tete zbog buke:
- kada je u pitanju metro 27. 10. 1950. godine;
- buka koje potie od bioskopske sale (odluka kasacionog suda od 12. 01. 1966.);
- buka koje potie od dece iz susedstva (odluka kasacionog suda od 24. 05. 1971.);
- buka koje potie od ivotinja koje su uhvaene kao lutalice (odluka kasacionog suda od 30. 01. 1966.).
U SAD,1948. prvi put je jedan radnik podneo tubu zbog deliminog oteenja sluha. Izvesni Metju
Slavinski tu io je VILIJAM kompaniju za postepeno oteenje sluha koje je trpeo za vreme od 20 godina
rada u firmi. Sud je doneo presudu u korist Slavinskog uz nahnadu od 1661,25$. Time je uinjen presedan.
Zakonom o kontroli buke, kojeg je predsednik SAD potpisao 27. 10. 1972. godine, svakom graaninu je
dato pravo da podnese tubu protiv svakog ko proizvodi buku, kao i protiv slubenih lica Agencije za
zatitu votne sredine,savezne administracije ili bilo koje druge institucije koja je propustila da primeni
zakon.

ritam

trajanj

INDIVIDUALNI
INIOCI

osetlji
vost
ivotno
doba
ranija
oboljenja
organa
sluha

Buka moe biti po svom ritmu konstantna ili promenjljiva. Danas se

pretpostavlja da konstanta buka izaziva vea oteenja od promenjlive
Za nezatieno uvo dozvoljeno vreme ekspozicije buci opada za jednu
polovini za svako poveanje od 5 dB prosenog nivoa. Tako je, na primer,
ekspozicija limitirana na 8 sati za 90 dB, za 95 dB iznosi 4 sata, dok je za buku
od 100 dB ta izloenost 2 sata. Najvea mogua ekspozicija buci za
nezatieno uvo je 15 minuta na 115 dB. Bilo kakva buka iznad 140 dB nije
dozvoljena. Da bi se spreilo oteenje unutranjeg uva, vreme izloenosti buci
mora da se smanjuje sa porastom intenzitet
Postoji razliita individualna osetljivost na buku
Osetljivost na buku je direktno je srazmerna starosti osobe koja joj je
izloena
Ukoliko ve postoji oboljenje unutranjeg i srednjeg uva lake e nastati
akustika oteenja. U sluajevima oteenja srednjeg uva dolazi do izostanka
aktiviranja fiziolokih zatitnih mehanizama koji tite unutranje uvo od dejstva
prejakog zvuka.

Izuzetno snaan zvuk u kratkom vremenskom intervalu, npr. pucanj, moe odmah da dovede
do potpunog gubitka sluha. Na alost, prethodna ratna dogaanja na naim prostorima dovela su
nagluvosti ili gubitka sluha kod veeg broja ljudi, kao posledice dejstva vatrenog oruja.
Ispitivanje srednje vrednosti praga ujnosti (Pure Tone Average-PTA), na frekvencijama 500 Hz,
1 kHz, 2 kHz, i 4 kHz dovode do zakljuka da posledice uvek postoje, ali da mogu biti manje ili
vee. Prag ujnosti u opsegu 21-40 dB odreuje kategoriju lake nagluvosti, od 41-60 dB
umerene nagluvosti, a od 61-80 dB teke naglovosti.
Tabela 3. Oteenje sluha izazvano pucnjem iz vatrenog oruja4
Prag ujnosti
21- 40 dB HL
41- 60 dB HL
61- 80 dB HL

Amplituda AEPMS (stimulacija klikom 80 dB HL)

I talas
V talas
V/I talas Broj ispitanika
136,7
209,6
1,93
163
146,3
216,1
1,58
78
116,2
161,6
1,45
21

ak i kada nivo buke ne dovodi do fizikog oteenja, onemoguava korektnu komunikaciju,

razumevanje, to je posebno vano kod nekih poslova (kranovi, miniranje i sl.). Gubitak
osetljivosti na visoke frekvencije (4000 Hz) uzrokuje i pojavu distorzije zvuka, pa se govor teko
razume i kada je dovoljno glasan. Osobe sa ovakvim gubitkom sluha imaju tekoe u
razlikovanju konsonanata kao to su s, f, , i h.
Gubitak sluha javlja se prvo u podruju visokih frekvencija, pa ljudi prvo poinju slabije da
uju visokofrekventne zvuke (enski i deiji glasovi). Ova redukcija ulnosti visokih frekvencija
poinje neprimetno, tako da kada promene postanu velike, bilo kakve intervencije ne mogu da
povrate sluh.
Najea oteenja sluha nastala su u funkciji i stanju srednjeg uva. Patoloki procesi ne
moraju odmah i uvek da imaju jasno izraenu aktistiku manivestaciju, pa se promene mogu
utvrditi samo redovnim kontrolama slunog aparata i testovima ujnosti. Ovo je posebno
znaajno za decu i mlae osobe (glasni audio ureaji, kafii, disko klubovi, koncerti, sportske
manifestacije, javni skupovi u zatvorenom prostoru, raunari i sl.). Audiometrija treba da
omogui preventivno delovanje i planiranje zatite od buke.
4

Napomena: Tabela prua neke podatke istraivanja Klinike za

Banja Luci

otorinolaringologiju Klinikog centra u

Buka proizvodi kardio - vaskularne probleme; podstie faktore rizika koronarnih bolesti,
remeti rad srca, a promene se lako uoavaju na elektrokardiogramu. Niskofrekventna buka
velikog intenziteta moe da dovede do ishemije miokarda. Oboljenja endokrinog,
gastrointestinalnog, perifernog i centralnog nervnog sistema, nastala poveanom bukom, lako se
mogu konstatovati biohemijskom analizom. Biohemijske analize u serumu radnika izloenih buci
i kontrolne grupe, pokazale su da radnici izloeni buci na radnom mestu imaju statistiki znaajno
vee vrednosti ukupnog holesterola, triglicerida, LDL holesterola i znaajno nie vrednosti HDL
holesterola.
Tabela 4. Vrednosti lipida u serumu radnika u odnosu na nivo buke na radnom mestu
Ukupan holesterol
Trigliceridi
HDL hlo.
LDL hol.
U hol./HDL
LDL/HDL

Ja.
jed.

mmol/l

Parametar

70 do 80 dB
uzorak n=42
5,41 / 1,75
1,34 / 1,27
1,31 / 0,25
3,15 / 1,42
4,12 / 1,78
2,44 / 1,38

81 do 90 dB
uzorak n=39
5,57 / 1,32
1,47 / 1,19
1,18 / 0,21*
3,68 / 1,69
4,72 / 1,72
3,13 / 1,13**

91 do 100dB
uzorak n=45
6,48 / 1,24*
4,12 / 1,05***
0,81 / 0,2***
4,79 / 0,82**
8,01 / 1,01***
6,03 / 1,13***

101 do 110dB
uzorak n=24
6,71 / 1,37*
4,73 / 1,07***
0,64 / 0,15***
4,96 / 0,89**
10,41 / 1,15***
7,84 / 1,08**

Nepoeljni zvuk remeti bioelektrine potencijale modanih elija to dovodi do razdraljivosti,

nevoljnosti, nesigurnosti, naruavanja psihomotorne ravnotee (koja kod pojedinih aktivnosti
moe biti krajnje opasna), stvara stres, smanjuje radnu sposobnost, onemoguava spavanje i
odmor. Zaposleni, koji su izloeni stalnoj buci, postiu znatno slabije rezultate (ak 40%).
Procena je da je oko 35% ljudi u Evropi izloeno dejstvu buke, a da oko 10% ima utvrene trajne
posledice njenog delovanja; u anketama oko 28% ispitanika izjavuje da buka negativno utie na
njihovo zdravlje.
Buka niskog intenziteta takoe izaziva uznemirenost i nezadovoljstvo. Najnovije statistike
ukazuju na to da buka prouzrokovana kompjuterskim uredjajima dekocentrise zaposlena lica i
izaziva razne oblike depresivnih stanja, usled neugodnog konstantnog zujanja. Smatra se da u
SAD godinje izdvaja 56 milijardi dolara za leenje i plaanje zdravstvenih usluga zaposlenima,
koji trpe posledice nastale korienjem kompjutera.
3. Zatita od buke
Buka je cena ivljenja u urbanoj ili industrijalizovanoj sredini. Ona se ne moe eliminisati, ali
se moe umanjiti regulacijom saobraaja, ogranienjem nonog saobraaja, promenama
vazdunih koridora, strogim tehnikim propisima za vozila, duplim prozorima, zidovima sa
izolacijom, primenom linih zatitnih sredstava i dr. Zatita od buke obuhvata tehniku i
medicinsku zatitu.
Sa stanovita prostiranja zvuka postoje materijali koji proputaju, apsorbuju ili koji odbijaju
zvuk. Ovo je od znaaja kod izbora materijala za izgradnju poslovnih objekata i maina, ureaja,
postrojenja. Podovi, zidovi i tavanice, odnosno sve slobodne povrine ureaja, treba da su
prilagoene energetskom bilansu sa stanovita prostiranja zvunih talasa, kako u sluaju
spreavanja irenja, tako i u sluaju spreavanja prodiranja zvuka. Meki materijali (pluta, filc,
sintetike tkanine) apsorbuju najvei deo zvuka, mada reflektuju deo talasa nie frekvencije.
Tvrdi materijali (kamen, metali) odbijaju vei deo zvunih talasa.
Za radni i ivotni prostor znaajna je mogunost izolacije neeljenih zvunih talasa. Naravno,
pre svega treba teiti eliminaciji ili maksimalnom umanjenju faktora koji dovode do pojave zvuka
(nepoeljnog), a potom primeni moguih metoda za njegovu izolaciju i spreavanje irenja na
okolinu.
Zatita od buke podrazumeva primenu zvune izolacije na vratima, zidovima i oplati ureaja;
ograivanje industrijske oblasti, podizanje vegetacije, koja apsorbuje i preusmerava zvune

talase, odvajanje gradskih zona za ivot od radnih i sl. Na pojedine proizvodne i radne procese
moe se uticati kako bi pratea buka bila to manja. Na primer, pokretni elementi, ureaji i
sistemi treba da su projektovani i realizovani sa uskim tolerancijama, visokim kvalitetom i
tanou, pravilno podmazani, optereeni itd. Kod kovanja, presovanja, probijanja, mainske i
drugih metoda obrade, parametri reima, tehnoloki postupak, izbor alata i pribora, u velikoj meri
mogu da utiu na porast ili smanjenje buke. Motori sa unutranjim sagorevanjem, kompresori,
pumpe, ventilatori i turbine moraju biti snabdeveni ureajima za priguenje zvunih talasa.
Radni prostor treba da ima odgovarajuu akustinost, koja, u optem sluaju, mora da obezbedi
amortizaciju raznostranog prostiranja zvuka. Izuzetak su koncertne dvorane, pozorita i
amfiteatri, jer je kod njih od interesa obezbediti ujnost u svim delovima prostora. U najveem
broju sluajeva akustinost radnog prostora treba da ima prilagoen odnos (balans) apsorbovanih
i reflektovanih zvunih talasa. Rasipanje, koncentrisanje i izolacija zvunih talasa postie se
pogodnim izborom osnovnog materijala, materijala obloge, njihove debljine i oblika slobodne
povrine. Meusobni poloaj velikih ravnih povrina treba da je takav da sprei interferenciju
direktnih i reflektovanih talasa35.
Individualna tehnika zatita podrazumena korienje odreenih sredstava, koja neposredno
smanjuju intenzitet zvunog talasa na bubnim opnama. Za buku jaine do 75 dB koristi se vata, a
za buku jaine do 85 dB uni epovi. Vata umanjuje buku 5-10 dB, a uni ep 10-15 dB. Kada je
buka do 105 dB koriste se titnici za ui naunice (antifoni), iji je efekat umanjenja 15-30 dB
(SRPS EN 352-2).
Medicinska zatita podrazumeva aktivno praenje zdravstvenog stanja ljudi, koji su izloeni
stalnom delovanju buke velikog intenziteta, kao i definisanje vremenskih normi za rad i odmor i
dozvoljenog intenziteta buke.
Na radnim mestima dozvoljena je prosena buka do 80 dB tokom 8-asovnog radnog
vremena. Ovo je naelna norma, a doputeni nivo buke za pojedina radna mesta prikazan je u
tabeli..
Tabela 5. Doputeni nivo buke za odreene delatnosti
Vrsta delatnosti u uslovima izloenosti
Fiziki rad bez zahteva za mentalnim naprezanjem i zapaanjem okoline
Fiziki rad usmeren na tanost i koncentraciju
Rad koji se obavlja pod estim govornim komandama i akustinim signalima
rad preteno mentalnog karaktera koji zahteva koncentraciju
Mentalni rad usmeren na kontrolu grupe ljudi koja obavlja preteno fiziki rad;
rad koji zahteva koncentraciju ili neposredno komuniciranje govorom
Mentalni rad usmeren na kontrolu grupe ljudi koja obavlja preteno mentalni rad;
rad koji zahteva koncentraciju ili neposredno komuniciranje govorom
Mentalni rad koji zahteva veliku koncentraciju i iskljuivanje iz okoline, preciznu
psihomotoriku ili komuniciranje sa grupom ljudi
Mentalni rad, izrada koncepcija, rad vezan za veliku odgovornost, komuniciranje
radi dogovora sa grupom ljudi

Buka
(dB)
80
70
60
55
50
45
40
35

Kada je buka veeg intenziteta od dozvoljenog, za 8-asovno radno vreme, vreme izlaganju se
znatno smanjuje, a primena linih zatitnih sredstava je obavezna.
Da bi se postigli minimalni gubici energije, utede u kablovima i materijalu, najekonominije
lokacije trafostanica biraju se u centrima najvee potronje. Sa gledita zatite od buke,
najekonominija gradnja ukljuujui i zatitu od buke ostvaruje se u onim gradskim zonama gde
5

Sve prethodno predstavlja optu tehniku zatitu, koja, jednostavno reeno, smanjuje buku ili izoluje
izvor.

je dozvoljen vei nivo buke okoline.Na prvi pogled moe izgledati paradoksalno, ali povoljnije su
one gradske lokacije gdje je ve dostignut vii nivo buke, kao to su industrijske zone, podruja
pored saobraajnica ili glavne gradske saobraajne magistrale, pored el eznikih ili tramvajskih
pruga i zone sa veim nivoom komunalne buke.
Tabela 6. Dozvoljeno vreme izlaganja buci
Vreme
Jaina
izlaganja
buke
(h)
(dB)
6
90
4
95
2
100
1
105
0,5
110
0,25
115

Posle rada u bunoj sredini obavazan je odmor (izolovanje od buke), koji treba da je dvostruko
dui. U prvom periodu odmora dolazi do smanjenja slunog zamora izraenom u sputanju praga
sluha, a u drugom do potpune relaksacije i pripreme za novo ''optereenje''. Ako se sluni zamor
javlja i posle odmora, neophodna je promena radnog mesta.
Merenje jaine zvuka izvodi se mikrofonima, koji prikupljaju zvune talase iz vazduha.
Promena pritiska (akustina energija zvunog talasa) izaziva mehanike oscilacije tanke, ravne,
metalne dijafragme (koja se nalazi u magnetnom polju) i na taj nain indukuje elektrini signal,
pogodan za oitavanje.
Zakljuak
U svetlu raspoloivih podataka o izloenosti buci i uoenih nedostataka, u analizi postoji niz
mera politike buke, a Komisija EU veruje da su neophodne promene u celovitom prilazu ako se
eli da politika snienja buke bude uspena. Ovaj koncept baziran je na podeljenoj odgovornosti
koja podrazumeva: postavljanje ciljeva, monitoring progresa i mera za poboljanje tanosti i
standardizacije podataka, u cilju poboljanja povezanosti razliitih akcija u okviru uspene
zatite od ovog fizikog zagaivaa.
Strategijsko mapiranje buke na nacionalnom nivou mora obuhvatitit sve izvore buke koji
potiu od razliitih tipova i sva naseljena mesta gde broj stanovnika ima definisanu vrednost.
Pored toga, na lokalnom nivou, mapiranje buke mora obuhvatiti sve stambene oblasti gde se
mogu oekivati negativni efekti buke na zdravlje, bez obzira na lokaciju saobraajnih ruta i broj
stanovnika.
Imajui u vidu nedostajua znanja i probleme u projektovanju tehnolokih procesa i
industrijskih pogona koji zadovoljavaju zahteve zatite radne i ivotne sredine u primeni
meunarodnih standarda, koji se odnose na upravljanje kvalitetom i okolinom (ISO 9001 i ISO
14001), stavljamo u prvi plan problem iznalaenja najpovoljnijih moguih varijantnih reenja
zatite od buke u industrijskim pogonima, njihovu uporednu analizu i utvrivanje najefikasnijeg i
najekonominijeg (optimalnog) reenja zatite, na osnovu kriterijuma koji se postavljaju.
U procesu prikupljanja podataka, neophodnih za implementaciju END direktive sve
institucije, nezavisno od toga da li su dravne ili privatne, moraju se obavezati na dostavljanje
traenih podataka bez nadoknade. To se pre svega odnosi na podatke koji definiu emisiju
pojedinih izvora buke. Zakonom i podzakonskim aktima potrebno je predvideti i donoenje
prateih propisa koji blie odreuju realizaciju postavljenja cilja u ovoj sve aktuelnijoj oblasti.
Literatura

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.

Noise - Measurement of Workplace Noise, Canadian Centre for Occupational Health and
Safety, http://www.ccohs.ca/oshanswers/phys-agents /noise.
Rick Neitzel, Noise Measurement, University of Washington DEOHS, 2006.
Bioanin R., pijunovi K., Dobrii-evrljakovi N. U lavirintu rizinog drutva i puta ka
znanju, uz praenje trendova u zatiti ivotne sredine, XXXIII Simpozijum o operacionim
istraivanjima - SYM-OP-IS 2006. 03-06. oktobar 2006. Banja Koviljaa.
Gruji V: Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korienje zdravstvene zatite stanovnitva
u Republici Srbiji. Glasnik, Institut za zatitu zdravlja Srbije, br. 76/ 2002.
Bioanin R., Amidi B. Risk prediction during the transport of dangerous substances in
environment protection, IV International conference " Research and development in
mechanical industri-RaDMI 2004", 31.08.-04. 09. 2004. Zlatibor, SSG.
Zec Z., Miljenovi D. Zakon o bezbednosti i zdravlja na vradu, ZATITA DM, Beograd,
2006.
Bioanin R., Danelien D., Pani S. Kvantifikovanje uticaja na ivotnu sredinu, XXXV
Savetovanje sa meunarodnim ueem ZATITA VAZDUHA 2007, 06-07. novembar 2007.
Beograd.
ukanovi M. Ekoloki izazov, Elit, Beograd, 1991
ukanovi M. ivotna sredina i odrivi razvoj, ELIT, Beograd, 1996
uri B., Petrovi J. Zagaenje ivotne sredine i zdravlje oveka, Velerta, Beograd, 1996
orevi S. Humana ekologija, Rad, Beograd, 1997.
Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini, "Slubeni glasnik RS", broj 54/92.
Nikoli M. Buka i vibracije, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1987.
Spremo S., Udovi B. Korelacija amplitude auditivnih evociranih potencijala modanog
stabla i praga sluha kod oteenja kohlee, Acta Med Sal, 2008.
Jovanovi J., Jovanovi M. Poremeaji lipidnog statusa kod radnika profesionalno
eksponovanih industrijskoj buci, Jugoslov Med Biohem 2004.
Borjanovi S. i saradnici: Metod za procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, Institut
za medicinu rada Dr Dragomir Karajovi, Beograd, 2008.
Amidi B., Biocanin R. Ekoloki menadment u funkciji zatite i unapreenja ivotne sredine,
IV Mejunarodna konferencija " Syrg 2004", 06-10. 06. 2004.Zlatibor.