7 MilanUzelac Predavanja Iz Srednjovekovne Filozofije PDF

Milan Uzelac
PREDAVANJA
IZ
SREDNJOVEKOVNE
FILOZOFIJE
Novi Sad
2009
Predavanja iz srednjovekovne filozofije
Milan Uzelac
Sadraj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Uvod
Priprema sholastike
Rana sholastika
Vreme sholastike
Visoka sholastika
Pozna sholastika
Epilog
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
1. Uvod
1. Pojam i vreme srednjeg veka
Kao neto sasvim obino, samo po sebi
razumljivo, mi prihvatamo injenicu da ivimo u novo
vreme, da je postojalo neko staro vreme, daleko za
nama, o kojem sve manje i manje znamo, ali i da je
postojalo neko meu-vreme, koje je spajalo staro i novo
vreme, neko srednje vreme u kojem se staro
dovravalo i zamiralo, a novo - zapoinjalo i raalo se.
Isto tako, prihvatamo, pozivajui se na iskustva ranijih
epoha, da nijedna od njih nije mogla sebe vanvremeno
situirati, ve da je svoje vreme videla kao poslednje od
kojeg se mogao osmiljavati itav prethodno preeni
put.
Za Hegela istorija se zavravala formiranjem
Pruske drave, dok savremeni mislioci uveliko govore
o kraju istorije, o tome da mi ivimo posle kraja
istorije; u takvoj situaciji ini se da je sasvim lako
odrediti granice starog, srednjeg i novog veka. To je
samo naizgled tako. to vreme vie prolazi istoriari se
sve vie razilaze u stavovima, sve manje su saglasni po
pitanju vremenskih granica koje razdvajaju pojedine
epohe i sve vie su u iskuenju da istoriju piu iznova i
iznova.
Veina onih koji su se bavili istraivanjem
stilova i pravaca u likovnim umetnostima saglasni su
u tome da je izmeu 1600. i 1750. godine ivela i
razvijala se umetnost, razliita od one prethodne koja
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
se naziva renesansnom i da su njeni tvorci bili svesni

stilskog jaza nastalog izmeu njih i predstavnika
ranije umetnosti. Ti novi umetnici znali su mnogo
toga, ali ne i to da ive u epohi baroka, budui da je taj
pojam krajnje nejasnog porekla poeo da se primenjuje
na istoriju umetnosti (od vremena brae Karai i
Karavaa, - do sredine XVIII stolea), tek sredinom
XIX veka.
Predstavnici te nove umetnosti nusu sebe
nazivali post-renesansnim umetnicima, ve su svoju
umetnost odreivali kao ars moderna naspram ranije,
stare, (renesansne) umetnosti. Pojam moderna bio im
je dobro poznat, budui da isti nije nastao tada, ve
mnogo ranije, u VI stoleu i tim pojmom su svoje
vreme odreivali ljudi tog doba suprotstavljajui se
starima (antiqua). Tako je, po prvi put, u VI stoleu
nastala podela na moderne i antine, na nove i stare.
Taj pojam moderna, aktualizovae se ponovo u
XIII stoleu i s njim e se identifikovati nova, moderna
gotika umetnost, naspram stare, romanike. Isti
pokuaj diferencijacije novih i starih desie se i
sredinom XIX stolea u vreme Bodlera i njegovih
savremenika koji su sebe videli modernima naspram
starih pesnika i umetnika. Nae vreme otii e korak
dalje i naspram modernih javie se oni koji e sebe
videti kao postmodrne.
Ali, kako je stvar stajala u vreme koje danas
nazivamo srednjim vekom? Jasno je da su ljudi tog
vremena sebe smatrali modernima u odnosu na stare,
na pagane. U emu je tu razlika? U pojavi nove,
hrianske religije, ili moda u tome to je istorija u
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
svojoj najmanifestnijoj formi krenula nekim drugim

putem, premda u njenoj unutranjosti, vreme kao
takvo i ne postoji?
Danas znamo da je i pojam srednji vek nastao
nakon to je ta epoha na neki nain dola do svoga
kraja; zato je taj pojam mogao nastati tek u doba kada
je sama epoha srednjeg veka bila zavrena.
Da bi se formirao pojam srednjega veka, bilo je
neophodno da se odredi kraj "stare" istorije. Meutim,
u prvo vreme, za starom istorijom nije dolazila srednja
ve nova. A stara istorija je bila sva do vremena onog
koji je istoriju pisao. ak i u XVI stoleu nalazimo
anale i hronike koji staru istoriju izlau do momenta u
kojem se oni piu.
Pojam "srednjeg veka" i "srednjeg vremena"
ulazi u istoriju postepeno i to u onoj meri u kojoj se ono
sadanje sve jae distancira od prolog. Kod nekih
italijanskih humanista, posebno kod Petrarke nalazi
se izraz medium tempus ali u istorijskom a ne
eshatolokom smislu.
Za stvaranje pojma "srednje" istorije, trebalo je
da proe dosta vremena. Frensis Bekon je istoriju
Grke i Rima nazivao srednjom istorijom, imajui u
vidu jo davniju istoriju u odnosu na njih.
Savremena predstava o periodu "srednjih
vekova", uvrstila se u evropskoj nauci tek nakon to
je profesor univerziteta u Haleu H. Keler (Cellarius)
srednju knjigu svog trotomnog udbenika istorije
(1685-1698) nazvao Istorija srednjih vekova (Historia
medii aevi, a temporibus Constantini Magni ad
Constantinopolim a Turcas captam deducta). Na taj
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
nain Keler je uveo i danas mnogima blisku

periodizaciju po kojoj srednji vek traje od vremena
Konstantina Velikog, pa do pada Konstantinopolja koji
su Turci-osmanlije zauzele 1453. godine. Na taj nain,
stari vek je trajao do vremena Konstantina, dok je
novo doba poelo da traje nakon pada
Konstantinopolja, koji je do tog asa bio politiki i
religiozni centar hrianskog sveta.
Tako su latinski izraz media aetas (srednji
vekovi) i njegovi ekvivalenti kao opredelenje epohe i
perioda u istoriji, poeli da se koriste tek u XVIII
stoleu.
Sam taj pojam kasnije biva razliito tumaen.
Francuski istoriar Lisjen Fevr pisao je veoma
negativno o tom pojmu i posebno o Keleru kao
glupaku, dok su drugi u tom periodu videli vreme
propadanja kulture i duhovne dominacije crkve i poeli
da srednji vek identifikuju s periodom feudalizma,
budui da su tek prosvetitelji uveli u opticaj pojam
feudalizam. Takvo shvatanje opstajalo je dugo, ak do
Marka Bloka, autora poznatog spisa Feudalno drutvo.
Krajem XVIII i poetkom XIX veka, pod
uticajem romantiara, budi se interes za istoriju
srednjih vekova; to vreme se tada esto idealizuje kao
vreme vladavine "iste vere u Boga" i tradicije, poto se
ova poslednja veliala naspram epohe revolucionarnih
promena i potresa.
Dugo vremena bilo je uobiajeno, da se kao
poetak srednjeg veka navodi vreme IX-X stolea, da
se posebno u engleskoj istoriografiji, vreme od V do X
stolea stavlja van granica Srednjega veka (Middle
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Ages) i da se to vreme smatra tamnim vekom (Dark

Ages), da bi radovima savremenih istoriara, poev od
Johana Hojzinge bilo nedvosmisleno pokazano kako i
ta "tamna vremena", nisu nimalo tamna, kako se to u
poetku mislilo.
Posebni problem jeste razgraniavanje starog
sveta i srednjega veka i to ak i kad je re samo o
evropskoj istoriji. To posebno biva teko kad se ima u
vidu da staro nastaje da ivi i dalje u vreme kad se
novo ubrzano razvija. Opravdano se stoga postavljalo
pitanje: da li je rani srednji vek bio epilog antike
epohe, ili najava nove epohe.
Antika epoha se ka svom kraju kretala
vekovima. Danas sm njen kraj mnogi smetaju u
treu deceniju VI stolea nae ere, i pritom se pozivaju
na godinu smrti poslednjeg velikog znalca antike
filozofije u Rimu Severina Boetija (524), ili, na
godinu kad je vizantijski car Justinijan zabranio rad
filozofskih kola u Atini (527)1, ili se ukazuje na
izgradnju manastira Monte Kasino (528).
Ovo je shvatanje krajnje uslovno, ali i problematino. injenica
je da sukob cara Justinijana koji je tek doao na vlast i filozofa
atinskih nije nimalo uticao na ivot ljudi tog doba koji nisu znali
da se nalaze na rubu dveju epoha. Uostalom, gnev Justinijana
nije bio usmeren prvenstveno protiv filozofa, sa kojima su iz Atine
jednako bili prognani i pravnici, ve protiv astrologa koji su se
previe poeli meati u politiku. Poznato je da su filozofi otili iz
Atine tek nakon dve godine (529) a da su se ve 531. na osnovu
mirovnog ugovora Justinijana i persijskoh aha vratili u Atinu;
ali, vremena su se u meuvremenu promenila, hrianstvo je bilo
u naglom usponu a filozofi izgubljeni u ogromnom filozofskom
nasleu od Platona preko Prokla i neoplatonara, pa do Prokla i
1
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Jo je tee rei kada se zavrava vreme

Srednjega veka. U najvie rasprostanjenoj periodizaciji
svetske istorije u zapadnoj istoriografiji uvrstilo se
shvatanje da srednjovekovlje obuhvata vreme od V do
XV stolea. Do takvog zakljuka dolazi i J. Hojzinga
koji u svojoj knjizi Jesen srednjega veka, XIV i XV
stolee smeta na kraj srednjega veka.
Ali, postoje i druga shvatanja o granicama epohe
srednjeg veka i ona ukazuju na razliite godine i
datume, zavisno od oblasti na koju se pozivaju. Kada je
re o istoriji kulture, tada se kraj srednjeg veka
poklapa s poetkom Renesanse (tj. s poetkom XV
stolea), kada je re o religiji, kraj srednjeg veka
poklapa se s padom Konstantinopolja (1453), ili
poetkom Reformacije (1517); ima onih koji kao
znaajan datum istiu otkrie Amerike (1492), kao i
onih koji, imajui u vidu socijalno ekonomske odnose,
kraj srednjeg veka obeleavaju godinama buroaskih
revolucija u Holandiji (1566), Engleskoj (1648) ili
Francuskoj (1789). Odista, ima mnogo razloga da se
kraj prethodne epohe vidi upravu u vreme Francuske
revolucije a moda jo tanije 1830, budui da je
oveanstvo do tog vremena, po reima Fernana
Brodela bilo prosto zatvoreno u zaaranom krugu iz
kojeg nije moglo izai.
*
Damaskina Dijadoha, nisu vie imali ta novo da kau. Novo
sredite filozofije u to vreme postaje Damask, gde se filozofski
spisi koje su prognanici iz Atine nekoliko godina ranije doneli,
poinju prevoditi na sirijski jezik.
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Na osnovu svega izloenog moe se zakljuiti da

je vreme srednjega veka - vreme sa relativno
neodreenim granicama, vreme sa nejasno odreenim
poetkom i krajem te bi se moglo zakljuiti da je to
vreme koje se nalazi izmeu dva perioda: sa jedne
strane je staro, antiko doba, a s druge je novo,
moderno doba.
Kada je re o filozofiji, mnogi smatraju da se
poetak nove filozofije poklapa s pojavom sholastike, s
pojavom prvih kola u doba Karla Velikog, a da se
prvim filozofom tog doba s kojim se formira
problematika rane sholastike smatra Johan Skot
Eriugena koji ivi u IX stoleu.
Ako se govori o kraju srednjovekovne filozofije,
stvar je daleko tea. Ima onih koji smatraju da se ona
zavrava sa Viljemom Okamskim u XIV stoleu, ili sa
Nikolom Kuzanskim, sa kojim poinje i filozofija
vremena Renesanse (u prvoj polovini (XV) veka. Isto
tako, po nekim autorima, vreme renesanse je vreme
obnove ali ne i stvaranja nove filozofije, budui da se
rodonaelnikom novovekovne filozofije smatra Rene
Dekart koji ivi u XVII veku2.
Ali, ako se antika i srednjovekovna epoha
pokuaju videti kao jedna jedinstvena celina, budui
U tom sluaju sva renesansna filozofija (ukoliko se takav pojam
moe odrati), spada u zavrnicu srednjega veka, poto se u tom
smislu, poslednjim ovekom staroga doba moe smatrati Isak
Njutn koji svojim interesima za izuavanje alhemije i
izuavanjem vremena u Knj. Proroka Danila i Apokalipsi, emu je
posvetio najvei deo svog ivota, nikako ne pripada novome dobu.
2
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
da su skoncentrisane oko istih problema, i budui da ih

u ivotu odrava jedna ista udnja ka istini, isti odnos
spram sveta, tada je vesnik novog doba Galilej, i prvi
predstavnik, rodonaalnik jednog novog naina
miljenja Rene Dekart, a poslednji filozof Starog doba,
filozof sa kojim se istinski zavrava Srednji vek ali i
Antika, filozof s kojim je prva filozofija dola do svoga
zenita Francisko Suares (1548-1617).
Tako se pokazuje da ima mnogo istine u tvrdnji
francuskog istoriara Lisjena Fevra kako je pojam
"srednji vekovi" jedna vetaka tvorevina, da iz naeg
ugla gledano postoje, kao i u ranijim vremenima stari
vekovi (aetas antiqua) i novi, moderni vekovi (aetas
moderna) antiko i moderno doba. Do radikalnog
preloma dolo je s otkrivanjem novih zemalja i
pojavom novih nauka, s pojavom Rene Dekarta i
ordana Bruna. Ova dva mislioca, ma koliko bila i
dunici svojih prethodnika, nesporno pripadaju novom,
modernom vremenu koje traje do naih dana, uprkos
mnotvu pod-podela kojima su ove dve epohe izloene.
Nova matematika, uenje Galileja, nova fizika
sve to nedvosmisleno ukazuje na pojavu novog duha,
nove nauke pa tako i nove filozofije koja traje do naih
dana u kojima nalazi svoju zavrnicu.
Da, sticajem okolnosti zadesila nas je sudbina
da se nalazimo na kraju istorije, da se nalazimo na
kraju filozofije, da permanentno ivimo njihov kraj koji
se moda protee u beskonanost a moda traje jo
samo nekoliko dana ili meseci, eventualno godina.
Mi emo se tokom narednih predavanja baviti
filozofijom srednjeg veka, izuavaemo dela iji su
www.uzelac.eu
10
Milan Uzelac
autori iveli u vreme koje se i danas jo uvek odreuje

kao srednje, jer koliko dajemo za pravo Lisjenu Fevru,
toliko moramo dati za pravo i najveem istoriaru XX
veka aku le Gofu, autoru najveih istoriografskih
dela ikad napisanih o ovom periodu.
*
Neko bi mogao da kae: emu to, zar nije
dovoljno izuiti savremenu filozofiju? emu istorija
stare filozofije? Zar se od nje ita novo moe nauiti?
Podsetio bih na rei Brodela koji je na
predavanjima kojima je saeo svoje drugo veliko delo
Materijalna civilizacija, ekonomija i kapitalizam,
rekao da nikad daleka prolost nije odvojena od
sadanjosti provalijom koja se ne moe prevladati, kao
i da iskustvo prolog stalno nalazi svoj nastavak u
sadanjosti i produuje je.
Koliko je nae vreme novo i koliko je ono
moderno, to emo moi razumeti tek uvidom u prolo,
u ono to nam se uinilo zastarelim i antikvarnim. S
druge strane, tek s pozicije tog novog u kojem se
nalazimo, moi emo da ocenimo u kojoj meri je ono
staro odista staro, a koliko i dalje ivo u vremenu
dananjem.
Izuavajui istoriju stare filozofije mi je ne
otkrivamo, ve je iz novog ugla osvetljavamo, mi toj
istoriji, kako bi rekao jedan drugi francuski istoriar
(Lisjen Fevr) vraamo njeno dostojanstvo, dajemo joj
pravo na postojanje, budui da istorija kao takva, pa ni
istorija filozofije, nikad nije neto dovreno jednom za
svagda; istorija se uvek nalazi u stanju nastajanja i
prevladavanja same sebe.
www.uzelac.eu
11
Milan Uzelac
I kao to je jednom prilikom Martin Hajdeger

rekao da pojmove moramo uvek misliti iznova, istu
sudbinu deli i istorija: i nju stalno moramo misliti (i
pisati) iznova; ako ne jednom u deset godina (kako je
mislio Brodel), onda makar jednom u pedeset godina.
Isto tako: da bi neto bilo srednje mora imati
krajeve. Da bi se imao definitivni uvid u filozofiju
srednjega veka, moramo imati definitivne i jasne uvide
u njene krajeve, u njen poeta i njen kraj. Budui da se
tumaenje i recepcija miljenja ranijih filozofa menja,
tako neto je danas nemogue, ali to je nemogue i
stoga to kraj filozofije danas jo uvek nije do kraja
promiljen i sagledan.
2. Prostor i jezik
Kada je o poetku filozofije re, jedno je
nedvosmisleno i jasno: filozofija je tvorevina grkoga
duha, nastala u Grkoj, odnosno, u grkim kolonijama
na obodu Sredozemlja. Antika filozofija govorila je
grkim jezikom.
Srednjovekovna filozofija nastala je na tlu
dananje zapadne Evrope, ona je tvorevina germanoromanskog duha i njen jezik je latinski.
Do promene prostora i jezika filozofije nije dolo
naglo, u jednom trenutku, niti nekom svojevoljnom
odlukom nekog od filozofa, ve je to posledica
drutvenih i kulturnih procesa koji su trajali
stoleima.
Jezik srednjovekovne filozofije, njena latinska
terminologija, nastajao je vekovima od vremena
www.uzelac.eu
12
Milan Uzelac
Cicerona (I st. p.n.e) pa do Boetija (VI st. n.e.). Taj

proces trajao je skoro est vekova. Isto tako,
srednjovekovna civilizacija nije nastala naglo, u vreme
velike seobe naroda. Bez obzira na uestale pljake i
razaranja tradicionalni izvori kulture su gasli u retkim
sluajevi i prestajali da lue svetlo kulture. U to vreme
centri kulture postaju gradske rezidencije novih
varvarskih kraljeva ili episkopa, kao i mesta
hodoaa.
Srednjovekovna filozofija ima svoje korene u
antikoj filozofiji, ali nastaje u vreme dominacije
hrianstva koje je izmenilo sistem vrednosti. Dok je
milju antikih filozofa dominirala potraga za istinom,
prvi hriani su smatrali da je istina doneta i da sad
ona poinje da traga za ovekom. U tom lovu na oveka
prvi hrianski pisci su se morali osloniti na tekovine
filozofije, ali nisu mogli da to pagansko naslee (koje
su u isto vreme poricali) sve vreme sistematski ne
iskrivljuju, da misli drevnih autora sve vreme ne
istru iz njihovog konteksta.
Zato je za nas interesantno ta je to iz riznice
antike misli dospelo u srednji vek.
Idui ka svom zalasku, antiki svet je olakao
trud prvih hrianskih mislilaca; tako se i dogodilo da
je srednjovekovlje iz antike kulture zahvatilo samo
miljenje Pozne imperije, koja je toliko izmlela,
uprostila i razloila grko-rimsku literaturu, umetnost
i misao da je to varvarizavani rani srednji vek mogao
lako i usvojiti.
Jednostavno reeno: rani srednji vek svoj sistem
obrazovanja nije preuzeo od Cicerona ili Kvintilijana,
www.uzelac.eu
13
Milan Uzelac
ve od kartaginskog oratora Marsilijana Kapele koji je

u svojoj poemi Venanje Merkura i Filologije poetkom
V stolea n.e. i odredio sedam slobodnih vetina.
Geografska znanja nisu preuzimana od Plinija
ili Strabona, koji su ve bili ispod nivoa Ptolomeja, ve
od kompilatora iz III stolea Juliana Solina koji je
srednjem veku predao kartu Sredozemlja naseljenu
udovitima i divovima Istoka. Od toga su korist imali
uobrazilja i umetnost, ali je nauka bila na gubitku.
Srednjovekovna zoologija bila je zoologija
Fiziologa, aleksandrijskog dela iz II stolea n.e.,
prevedenog u V stoleu na latinski jezik; u tom spisu
nauka je bila izloena u stihovanim basnama i
naravouenijima.
Renici i mnemotehnike vebe, etimologija
(lana) i florilegije to je taj primitivni materijal to je
srednjovekovlje dobilo od Pozne imperije.
Uostalom, isto se desilo i sa hrianskom
kulturom, sa hrianskim uenjem u ijoj je osnovi bilo
Sveto pismo, a koje ve u prvim stoleima bee
podvrgnuto tumaenjima na razliitim nivoima, to je
za posledicu imalo niz pristupa, komentara i glosa iza
kojih se gubio original. Tako je, ve veoma rano, Biblija
(pretvorena u skup maksima i anegdota) utonula u
egzegetiku na dugo vreme, sve do Reformacije u XVI
stoleu. Posledica toga je da su izvori hrianske misli
u srednjem veku drugorazredni i treerazredni
traktati i poeme poput Istorije protiv pagana,
Avgustinovog druga i uenika Orozija, koji je istoriju
pretvorio u vulgarnu apologetiku, ili, Psihomahia, delo
Prudencija koji je moralni ivot svodio na borbu poroka
www.uzelac.eu
14
Milan Uzelac
i vrline, ili Traktat o kontemplativnom ivotu Julijana

Pomerija, nastao iz prezira prema svetu i svetovnoj
delatnosti.
Ve na kraju, sve vie varvarizovane antike
epohe, pisci su, i sami varvarizovani, poeli da piu za
neku drugu publiku. ak i oni najobrazovaniji, svesni
koliko su mnogo ispod nivoa svojih prethodnika manje
su insistirali na ouvanju ranijih dostignua a daleko
vie na razumevanju svojih savremenika.
itavo srednjovekovlje, od njegovih poetaka pa
do zrelog doba, proeto je konfliktom paganske kulture
i hrianskog duha; paganska literatura je za
hrianske pisce predstavljala ozbiljan problem: s
jedne strane zabranjivano je korienje, ak i itanje
drevnih autora, a s druge strane njima je pribegavano
uvek kad je to bilo neophodno. Sv. Avgustin je pisao:
Ako su paganski filozofi, posebno platoniari, sluajno
doli do istina korisnih za nau veru, od tih istina ne
samo da se ne treba ograivati, ve ih obavezno treba
oduzeti njihovim nezakonitim vlasnicima i upotrebiti u
nau korist. Ne zna se da li ovim citatom vie odie
hrianska ljubav, ili intelektualna kolegijalnost,
iskljuivost ili netrpeljivost prema neistomiljenicima.
Hrianski autori su, po reima jednog
istoriara, postupali s paganskim autorima kao Jevreji
(u drugoj knjizi Zakona) sa zarobljenicama kojima su
brijali glave, sekli nokte, oblaili ih u novu odeu i
potom uzimali za ene.
Kompromis koji je bio tako uspostavljen,
omoguavao je izvesno prvenstvo antikoj tradiciji, ali
taj kompromis je bio i naruavan kada se htelo dospeti
www.uzelac.eu
15
Milan Uzelac
do samih izvora, kao u sluaju Karolinke renesanse, u

XII stoleu, ili u vreme Renesanse.777
Ako su u poetku manastiri mesta duhovnog
ivota i ako tu nastaju prve kole, tokom XII stolea
gradske kole stiu prvenstvo u odnosu na
manastirske. Nastavi iz episkopalnih kola, gradske
kole, zahvaljujui, svojim programima i metodici,
sopstvenom izboru nastavnika i uenika, postaju
samostalne. Sholastika je ki grada. Ona je zavladala
novim obrazovnim ustanovama univerzitetima koji
su bili korporacija ljudi intelektualnog rada.
Uenje i nastava nauke postali su zanat, jedna
iz mnogobrojnih delatnosti, koje su se specijalizovale u
gradskom ivotu. Univerziteti su bili korporacija
nastavnika i studenata universitates magistrorum et
scolarium, s tom razlikom to su negde (kao u Bolonji)
upravljali studenti, a negde (kao u Parizu) sistemom
obrazovanja upravljali nastavnici.
U XII veku knjiga vie nije objekt potovanja,
ve instrument znanja. I kao i svaki instrument, ona
postaje predmet masovnog proizvoenja i trgovine.
Knjiga postaje roba.
Dok romanska umetnost nastaje kao posledica
renesanse hrianskog sveta nakon X veka, u XII veku
javlja se nova umetnost, umetnost grada, gotska
umetnost. Ikonografija gotikih crkava izraz je
gradske kulture.
Srednjovekovna kultura formirala se u periodu
od V do VIII veka koji mnogi nazivaju mranim dobom.
Pokazae se da ono nije bilo ba tako mrano kao to se
po neoj inerciji o tom periodu poelo govoriti, a da je ta
www.uzelac.eu
16
Milan Uzelac
mranost vie posledica romantiarskih shvatanja

sveta, gledano iz nae blie prolosti.
Meu onima koji su najzasluniji za ouvanje
nekih od temeljnih vrednosti antike kulture i koji su
je izloili u formi koja je bila dostupna
srednjovekovnom miljenju (pridajui im pritom
hriansko oblije), behu: Boetije (480-524), Kasiodor
(480-573), Isidor Seviljski (560-636) i Beda
Visokouvaavani (673-735).
Od Boetija je Srednji vek dobio sva znanja o
Aristotelu i njegovoj logici (i on je bio neprikosnoveni
autoritet sve do sredine XII veka), znanja o
konceptualnim i verbalnim kategorijama koja su se
nala u osnovi sholastike. Zahvaljujui iskljuivo
Boetiju muzika je u srednjem veku zauzimala izuzetno
visoko mesto i njegov traktat o muzici bio je vladajui
u narednih hiljadu godina3.
Kasiodor je svojim spisima dao srednjovekovnim
ljudima osnove latinske retorike i pedagogije. On je
monasima manastira Vivarijum dao zadatak
prepisuvanja drevnih spisa. Zahvaljujui tome u
manastirima su se ouvali mnogi drevni tekstovi.
Isidor je u svom enciklopedijskom delu u 20
knjiga Etimologije izloio program sedam slobodnih
vetina, nauni renik, uverenje u to da je priroda
stvari skrivena u njihovim nazivima i da je svetovna
kultura neophodna za razumevanje Svetoga pisma. On
je srednjovekovnim klericima dao strast za
enciklopedijskim znanjima.
3
Opirno o tome videti u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Filozofija muzike.
www.uzelac.eu
17
Milan Uzelac
Beda Venerabilis je u najrazvijenijem obliku

izloio teoriju etiri smisla Svetoga pisma koja je leala
u osnovi srdnjovekovne biblijske egzegetike i u
hriansko uenje uveo astronomiju i kosmografiju
(zahvaljujui egzegetici i crkvenom raunanju
vremena).
Treba imati u vidu da se kultura karolinkog
dvora jo uvek niim posebnim ne razlikuje od kulture
varvarskih kraljeva poput Teodoriha. kola jo uvek
lii na deiju zabavu; u manastirima i dalje ue se
psalmi, pevanje, pisanje, raun, gramatika i neguje
prepisivanje knjiga, Karlo Veliki, koji je znao da ita,
ali ne i da pie, svoje znanje je crpeo iz spisa Kasiodora
i Isidora, a nou se kao dete zabavljao napravljenim za
njega velikikm slovima, koja je pogaao pipajui ih pod
duekom (Le Gof, 121). No, upravo zahvaljujui
karolinkim kraljevima poinju sa istoka da dolaze
novi spisi, pre svega, dela Dionisija Areopagite.
Ono to ne smemo smetnuti s uma, kad
govorimo u srednjovekovnoj filozofiji, jeste njen jezik.
Srednji vek govori latinskim jezikom, svejedno da li je
neko student ili nastavnik univerziteta u Padovi,
Bolonji, Pragu, Parizu, Oksfordu jezik je jedan:
latinski jezik. Dominacija latinskog jezika u filozofiji i
nauci traje preko hiljadu godina, do vremena Dekarta
(koji je pisao i na francuskom), do Spinoze (koji je pisao
samo na latinskom), do Lajbnica koji je pisao (i na
latinskom i na nemakom).
Bilo je potrebno jo sto godina da se tek sa
Kantom definitivno ustali nemaka filozofska
terminologija i da se razumeju rei Hegela: filozofija je
www.uzelac.eu
18
Milan Uzelac
dosad govorila dva jezika: grki i latinski a od sada

nemaki. Tako je i danas.
3. Uenje u srednjem veku
Sholastika filozofija je s obzirom na njenu
metodu bila duboko usmena. To ni u kom sluaju ne
znai da u to vreme nije bilo knjiga iz kojih bi se uilo;
bilo ih je, a u vreme visoke sholastike, sve vie i vie - i
tada one postaju predmet trgovine, a ne predmet
rituala kao u ranijim stoleima, no, to behu ne
tampane, ve rukopisne knjige. One su podrazumevali
i posve drugaije itanje itanje na glas, budui da je
u to vreme bila daleko drugaija (no danas) veza
izmeu vizuelnog i auditivnog. Vizuelno remeti
auditivno, kao to ovo poslednje smeta vizuelnom4.
U srednjem veku, kada tampa nije bila
rasprostranjena, ljudi su se daleko vie oslanjali na
pamenje5. Samo opismenjavanje imalo je usmeni
karakter i to je jedan od razloga to su srednjovekovni
studenti bili daleko mlai no danas. Tada se stupalo
na univerzitet i sa deset godina, a to bee i stoga to
To se moe zapaziti i u nae vreme: austrijski kompozitor Karl

Orf odbijao je da muyzci ui decu koja znaju da itaju i piu, stoga
to auditivne navike potiru sve pokuaje da se razviju audiotaktilne, muzike sposobnosti.
5 Makluen, M., Gutenbergova galaksija, s. 174. Kod naroda gde je
vei njegov deo nepismen, pamenje je bolje razvijeno. U to doba
ljudi su lake pamtili, no danas, budui da tampani tekst slabi
pamenje, jer znamo da ne moramo da se optereujemo
informacijom koju u svakom asu moemo nai u knjizi na polici
4
www.uzelac.eu
19
Milan Uzelac
tada van univerziteta nije bilo nikakvog sistematskog

obrazovanja.
Posebno treba imati u vidu da srednjovekovni
univerziteti obuhvataju sve nivoe obuke od
elementarne do najvie. U to vreme nije postojala
specijalizacija u dananjem smislu te rei. Na svim
nivoima se teilo unificiranom i u isto vreme
univerzalnom obrazovanju.
Do sredine XIII stolea nastavnici su u veini
sluajeva studentima diktirali predavanja, koristei
retke rukopise koje su posedovali, ili svoje beleke. U
to vreme nije bilo mnogo tekstova. Rukopisne knjige su
bile skupe. Zato su nastavnici uenicima diktirali (ali i
zbog slabe pripremljenosti studenata). Neki od njih su
zapisivali predavanja i iz ekonomskih razloga. Potom
bi svoje beleke prepisivali ili prodavali to je
doprinosilo poveanju slualaca na predavanjima a i
dodatni prihod nastavnicima.
Beleke s predavanja bile su potrebne
studentima u njihovoj buduoj karijeri, Univerziteti su
zahtevalo da tokom studija studenti sebi nabave
knjige, tako to bi jedna knjiga bila na tri studenta.
Kada bi student na kraju studija trebalo da dobije
odreen nauni stepen, on je prilagao i spisak knjiga
koje posedujeu svom vlasnitvu, a broj knjiga je uticao
i u kasnijim izborima za zvanje nastavnika.
Nastavnici su imali stare udbenike, nasleene
jo iz pozne antike; predavajui godinama i ne videi
smisao u tome da ih veno kopiraju, oni su ih iz
generacije u generaciju preraivali, uproavali,
www.uzelac.eu
20
Milan Uzelac
birajui ono to su sami videli kao glavno i smisaono

zaokrueno.
Meutim, taj pad nivoa obrazovanja nije bio
dugoroan. Sredinom XIII veka, kad fakulteti poinju
da zabranjuju diktiranje koje je usporavalo nastavu i
od nastavnika zahtevaju da bre predaju (studenti koji
bi se tome protivili jer ne stiu sve da zapiu, mogli su
biti udaljeni s fakulteta na godinu dana); no, diktiranje
se u nekom vidu i dalje odralo, jer su nastavnici
zadrali pravo da diktiraju teze koje je trebalo
zapamtiti. U to vreme se javlja nova forma u nastavi:
dijalog i usmena rasprava. Dok su u ranijim
vremenima dominirali gramatika i retorika, na
novoosnovanim univerzitetima u XII i XIII stoleu sve
vei znaaj dobija dijalektika kao osnovna sholastika
metoda6. Zato, kao to smo rekli na poetku, ali,
shvaeno iz naeg vremena, i gramatika i dijalektika,
tj. sva sholastika filozofija, po svom osnovnom
odreenju, bila je usmena. Do neke bitne promene
dolazi tek nakon pojave tampe, ali ne odmah s
otkriem koja nam donosi Gutemberg sredinom XV
stolea, ve tek nakon dva stolea, u vreme kada se
potpuno menja odnos oveka spram teksta.
U srednjem veku individualno autorstvo bilo je
veoma ogranieno; citirani su po pravili samo mrtvi
autori, prvi izuzetak bio je Albert Veliki koga su
citirali jo za ivota ko neprikosnovenog autoriteta. I
Treba imati u vidu dado suprotstavljanja izmeu retorike i

dijalektike dolazi jo u antiko doba u Rimu, nakon pada
Republike, u vreme Seneke.
6
www.uzelac.eu
21
Milan Uzelac
za razliku od novog doba, sami autori nisu imali svoju

italaku publiku (kao to je nemaju ni u nae doba), a
to je posledica delom i same rukopisne kulture tog
vremena.
Srednjovekovni pisci su se pri pisanju knjige ve
na samom poetku susreli s najveim problemom:
prikupljanjem grae. Da bi doli do osnovne grae, do
tekstova koje nisu posedovali, morali su ih ili prepisati
ili traiti njihove prepise. Prepisi se nisu razlikovali od
samih dela autora, budui da su bili pisani istom
rukom, i nakon njih tesko se moglo ustanoviti
autorstvo odreenih delova. Zato za srednjeoekovnog
naunika nije isto znaenje imalo pitanje ko je knjigu
napisao i ko je knjigu sastavio. Pitanje se moglo
odnositi na prepisivaa (a oni dobri, kvalitetni
prepisivai, bili su u nekoliko potonjih generacija
pameni po rukopisu), a to znai da je samo
autorstvo bilo problematino. Oteavajua okolnost
bija je i to to su bibliotekari povezivali vie tekstova
vie autora, sloenih azbunim redom, a pritom
navodili na naslovnoj strani samo autora prvog teksta,
pa se deavalo da jedan isti tekst bude navoen pod
razliitim imenima i nazivima.
Moramo znati da je u punoj meri na razvoj i
organizaciju oveka i njegovo delovanje, pismenost
sveobuhvatno poela da deluje tek u XIX stoleu,
dakle, nekoliko stolea nakon dovretka srednjeg
veka, i to u svim oblastima, u industriji, obrazovanju,
zabavi. Zato vas podseam na one istoriare koji kraj
srednjega veka vide u tridesetim godinama XIX
stolea.
www.uzelac.eu
22
Milan Uzelac
Sve ovo ima samo jedan cilj, a to je da se ukae

na razliku koja postoji izmeu naeg vremena i
vremena srednjeg veka. I to ne samo zato to ima
autora koji poput Umberta Eka, govore o tome kako je
u nae postmoderno vreme ve poeo srednji vek i
koji nalaze paralele izmeu naeg i srednjovekovnog
doba, ve stoga, to, da bismo razumeli s kojim se sve
problemima suoava filozofska misao u srednjem veku,
moramo jasno videti i razliku koja postoji izmeu
srednjovekovnih autora i nas. Iako se mi danas sve
manje okreemo knjizi a sve vie slikama, iako se sve
vie oslanjamo na oi a sve manje na ui, pa tom
vizuelizacijom sve smo blie ljudima pre pismenog
perioda, moramo imati u vidu da su ljudi srednjeg
veka imali daleko bolje pamenje od nas, da su s
lakoom pamtili i drali u glavi veliku koliinu
tekstova i da nas stoga s razlogom moraju svojim
obimom i dubinom uasavati takva dela kao to je
Tomina Suma teologije.
Nastava
U srednjem veku postojali su udbenici iz kojih
se uilo po kolana i na fakultetima. Kada je re o
teologiji, oni su se nazivali Sentence, ili Sume. U vreme
rane sholastike, poev od Anselma Kenterberijskog (
1109) u upotrebi je bio pojam Sententiae ili Liber
Sententiarum. Sama re sententiae kazuje da je tu re
o tezama, tvrdnjama, stavovima preuzetim iz spisa
crkvenih otaca, kao i iz kanonskih spisa ili spisa
teologa grupisanih oko odreenog problema.
www.uzelac.eu
23
Milan Uzelac
U ranija vremena sline spise sastavljali su

Prosper Akvitanski i Isidor Seviljski. U XII stoleu
prve sentence sastavljaju Anselm Lanski, Gijom iz
ampoa i Hugo od Sen-Viktora. Najpoznatije bije su
etiri knjige sentencija (Libri quattuor sententiarum)
Petra Lombaranina ( 1164) koje su u naredna etiri
stola bile bezbroj puta prepisivane i izdavane.
Krajem XII stolea u upotrebu sve vie ulazi
pojam Summa i prvi autori teolokih suma su Petar
Kantor ( 1197) i Rober de Kurson ( 1218). Sume
karakterie vea sistematinost i samostalnost pri
izboru materijalom i dok se naziv sentence koristio da
bi se istakao dogmatski karakter njihovog sadraja,
sume su ukazivale na vrstu discipline o kojoj je u njima
bila re. Sume su u najveem broju bile teoloke, ali
mogle su za svoj predmet da imaju kanonsko pravo,
gramatiku ili logiku.
Kada je re o izlaganjima spekulativne teologije,
oko 1200. godine, na mesto pojma sentencija, dolazi
pojam summa. Taj pojam javlja se prvo u Parizu i prva
summe piu Martin iz Kremone, Petar iz Kapue,
Simon iz Tura.
U XIII stoleu, u vreme visoke sholastike,
nastaju i najpoznatije sume, iji su autori Aleksandar
iz Halea, Aleksandar Veliki i Toma Akvinski. Kasnije,
sume su pisali jo i Henrih Gentski ( 1293), Gerhard
iz Bolonje ( 1317), ova poslednja, pisana na tragu
Tomine Summe ostala je nedovrena.
Nastava na fakultetima u XIII veku obuhvatala
je predavanja (Lectio) koja su podrazumevala
www.uzelac.eu
24
Milan Uzelac
tumaenje Sentenci Petra Lombaranina i predavanja

na kojima je komentarisano Sveto pismo.
Pored predavanja, odravavale su se i vebe iz
umea voenja dijaloga (disputatio) koje je profesor
vodio sa svojim studentima (quaestio). Postojala je
razlika izmeu Disputationes ordinarie i Disputationes
quodlibetales.
Disputationes ordinarie sprovoeni su s ciljem
da se sloene i meusobno povezane teme, koje su
predstavljale veliku grupu pitanja temeljno obrade iz
svih aspekata. O jednoj velikoj temi mogle su se tak
sprovoditi vebe po nekoliko godina.
Tok jednog takvog disputa trajao bi obino dva
dana i bio bi sledei: Prvog dana, bakalavr, pod
rukovodstvom svog magistra, trebalo da odgovara na
primedbe i argumente koje su zadavali magistri,
bakalavri i studenti koji su uestvovali na tom
sveanom univerzitetskim skupu. Drugoga dana
nastupao je magister koji je grupisao argumente i
primedbe iznete prvog dana, formulisao kao sed contra
(no, protiv), kratak argument ex ratione et
auctoritatibus (od strane razuma i autoriteta) u korist
suprotne pozicije, a koji su u kratkim crtama
nagovetavali njegovo reenje. Ka tom reenju
magistar je prilazio oprezno i temeljno, polazei od
istorijskih veza i pretpostavki, da bi potom formulisao
i svestrano utemeljio svoj odgovor. Reenje odgovora
koji bi dao sam magistar nazivalo se: determinatio
magistralis. Tim odgovorom magistar je opovrgavao
ranije primedbe. Fiksirani u pismenom obliku
rezultati tih razgovora (Disputationes ordinarie) bili su
www.uzelac.eu
25
Milan Uzelac
zapravo protokoli koji su se nazivali Quaestiones

disputatae.
Po pravilu, dva puta godinje, pred Boi i pred
Uskrs vodili su se razgovori na razne teme i oni su se
nazivali Disputationes quodlibetales, ili Disputationes
generales. Ovi disputi razlikovali su se od prethodnih
jer meusobno nisu bili vezani odreenim pitanjem a
nisu ni pretpostavljali veliko udubljivanje u temu.
Fiksirani u pismenom obliku, ovi disputi su se nazivali
Quaestiones quaodlibetales, ili Questiones de quodlibet,
odnosno, Quodlibeta.
Imajui u vidu forme kao to su disputatio i
quaestio, moe se bolje razumeti forma koju su imale u
to vreme nastale summe, budui da neke od summa,
kao to su Tomine, nisu posledica rada sa uenicima,
jer su nastale nezavisno od njih, ali su imale u vidu
upravo uenike kojima su bile upuene a to posebno
vai za Tominu Summu theologiae koja svoju
strukturu i red izlaganja duguje upravo tome to je
bila namenjena poetnicima u studiju teologije.
Kada je re o izlaganju biblijskog uenja, do
sredine XIII stolea najrasprostranjenije bile su glose, i
to u onoj formi u kojoj su bile u komentarima Petra
Lombaranina Psalama i Poslanica apostola Pavla.
Zahvaljujui Tomi Akvinskom za izlaganje najdubljeg
sadraja Svetog pisma u egzegetici je bio uveden metod
quaestio.
Za razliku od Tome Akvinskog, koji je
sistematski izlagao bukvalni smisao svetog spisa i
samostalno tumaio odreena pitanja, kasnije su
nastala dva literarna anra: u okviru jednog bilo je
www.uzelac.eu
26
Milan Uzelac
kratko izlaganje bukvalnog smisla Biblije, a u okviru

drugog, iscrpno istraivanje biblijskog teksta u okviru
samostalno postavljenih pitanja o njemu. Prvi put se
nazivao brzo tumaenje Svetog pisma, dok je drugo
bilo magistralno.
Protivreja u teolokim tekstovima zapaena su
znatno ranije. Ve u XI stoleu Bernold iz Konstanca i
Iv iz artra predlau pravila pomou kojih bi bilo
mogue prevazii nastala protivreja meu crkvenim
uenjima. Potom je Pjer Abelar u spisu Da i ne sakupio
tekstove crkvenih Otaca za koje se inilo da jedni
drugima protivree. Na taj novi da-i-ne-metod
najvie su u to vreme uticali novootkriveni Aristotelovi
spisi, pre svega, Analitike, Topika i Opovrgavanje
sofizama.
Krajem XII stolea pod uticajem pomenutih
Aristotelovih spisa, a posebno Metafizike (koja na
poetku III knjige potvruje mogunost saznanja istine
pomou odmeravanja stavova pro et contra) koja je
dala veliki doprinos razvoju sholastike metrode, u
pariskim kolama se vode disputi u kojima se reenje
pitanja nalazi nakon suprotstavljanj stavova pro et
contra. Taj metod je svoju literarnu formu dobio u
Summama koje su se tada pojavile.
4. Mesto istine
Za grke mislioce misao je prebivala u dijalogu.
Sokrat je smatrao da re ivi samo u ivom govoru, u
razgovoru, i zato za sobom nije ostavio nikakvih spisa,
kao to nema ni Pitagorinih spisa, mada znamo za tri
www.uzelac.eu
27
Milan Uzelac
naslova, koje pominje Diogen Laertije, ali i ta tri dela

se pripisuju Filolaju, Platonovom savremeniku.
Istina, Platon (pre bi se moglo rei uenici iz
njegove kole) ostavio je izvesne spise, ali to su dijalozi
namenjeni graanstvu, onima koji nisu bili lanovi
njegove kole, onima koji su iz interesa za filozofiju
doli na njegova predavanja, a ono to je on predavao
svojim uenicima nije nam poznato. I to je deo tajnog
uenja njegovog o kojem nemamo ni tragove i naznake.
Stvar se promenila tek s pojavom Aristotela od
koga je do nas doao deo pripremnih beleaka za
predavanja i nekoliko spisa koje je dovrio za
objavljivanje.
Poetkom srednjega veka stvari su se duboko
promenile. Istina koju otkriva bog nalazi se u Svetom
pismu. Za njeno razumevanje neophodni su komentari
i zato je itav srednji vek ispunjen komentarima koji
su jeziki susret smislova boanskog otkrovenja i
rezultata koje ovek moe u svojoj ogranienosti
dosegnuti.
To za posledicu ima pojavu disputa rasprava i
formiranja takve dijalektike i pojmova koji su bili
dvosmisleni jer su delom bili usmereni na ono svetovno
a delom na ono sveto, sakralno to je za posledicu
imalo poseban nain saznanja i poseban nain
filozofiranja.
Tako se stvara jedna nova optika: ovekov
pogled usmeren je ka bogu i usavrava se gledanjem
boga; boiji pogled usmeren je ka oveku i osvetljava
njegovu smrtnost i konanost.
www.uzelac.eu
28
Milan Uzelac
5. Miljenje i vera
Osnovna odlika grkog miljenja bee strast
istraivanja. Kada su stari Grci zapoinjali raspravu o
prirodi ili poelu neke stvari, tada su na stranu
stavljali sva verovanja, sva mitska predanja. Nisu se
pozivali na autoritete, ili na nepograivost svojih
uitelja, ve su kao jedini kriterijum u raspravi isticali
razlonost, nastojei da dospeju do same stvari. Svako
od njih moga je da kae: Ja samo pitam, traim,
razjanjavam!
Na poetku srednjeg veka stvari su se
promenile. Naspram naeg shvatanja da je filozofija
miljenje u pojmovima i da je ona predstavljena u
delima autora, rani srednjovekovni pisci oslanjali su se
na autoritet a sami nisu bili autori (u dananjem
znaenju te rei). Istinski autor kako sveta, tako i rei
o svetu bio je bog, a autoriteti behu crkveni oci.
Srednjovekovni svet misli prebivao je u
otkrivenosti istine koja je bila fiksirana u Bibliji. U
takvom svetu nije vie ovek nastojao da ovlada
istinom (kako je to bilo u doba antike), ve je istina
nastojala da ovlada ovekom, da ga proguta i prodre u
njega.
Osnovno pravilo u takvoj situaciji bilo je: drati
se autoriteta. No, sami znamo, ni sa autoritetima ne
stoji uvek najbolje danas, a tako je isto bilo i u stara
vremena; i oni su zahtevali potvrdu svojih iskaza, jer
ni njima pozivanje na veru nije uvek bilo dovoljno, pa
ak i u sluaju kad bee re o svecima i najviim
uiteljima crkve.
www.uzelac.eu
29
Milan Uzelac
U antiko doba ljudi su svet smatrali venim a

bog bee tek neka vrsta gospodara, zatitnika gradadrave. Na poetku srednjega veka predstava o bogu se
izmenila: poelo se smatrati da je svet sazdao
transcendentni tvorac reju (logos), te da svet nije
stvoren radi oveka ve radi Rei. Bog je u nekom
smislu stvorio svet iz sebinosati, s namerom da sebe
potvrdi, a ne radi oveka.
ovek je tako sebe shvatio kao bie niega
ranga, kao bie stvoreno od nekog daleko vieg bia, ali
od bia s kojim se nalazi u odreenom odnosu, kojem
moe biti analogian, ali se s njim ne moe izjednaiti.
To shvatanje o jednakokratnom stvaranju sveta
iz nieg, to je grkom duhu bilo duboko strano, kao to
mu je bila strana i svaka misao o stvaranju iz nieg
(budui da je ideja o creatio ex nichilo tipina judeohrianska tvorevina), vodilo je shvatanju da je svet
konaan. Na taj nain eshatologija je postala ugaoni
kamen hrianskog uenja. To uenje govorilo je o
tome da se ne zavrava samo svet ve i vreme.
Svest o tome uvodila je duboku traginost u
ljudski ivot. Za ljude antike svet je bio vean i ovakvo
shvatanje prvih hriana inilo bi im se bezumnim.
Uenje o konanosti sveta, kao i uenje o vaskrsenju ne
samo duhom nego i telom bilo je krajnje aporetino, i
tako neto moglo se prihvatiti samo verom. Stoga,
apostol Pavle mogao je u spisima Platona da nae i i
nadu i ljubav, ali ne i veru. Vera nije bila odrednica
antikog miljenja, kao to nije ni odrednica filozofije.
www.uzelac.eu
30
Milan Uzelac
Filozofija ostaje sa druge strane vere, sa druge

strane religije. Zato je izraz filozofija religije nesmislen, koliko i drveni metal.
Ako je antikom filozofijom dominiralo miljenje,
kao njen najvii izraz, miljenje kao dokazivanje,
poetkom srednjeg veka miljenje je sve manje
dokazujue a sve vie pokazujue: miljenje sad nastoji
da pokae bogom uspostavljeni poredak koji se
pokazuje u logosu, a sama logika u tom sluaju postaje
onto-teologina. Ta logika uspostavlja osobit teorijski
subjekt-subjekt odnos, mogunost odnosa sa bogom.
To je dovelo do toga da se svet vie ne shvata
kao neto to postoji samo po sebi, ve on postoji toliko
koliko je kazano da on postoji. No, budui da je poeo
da postoji, svet je kao i svako stvoreno delo postojao
samostalno. Zato iskaz neto postoji znaio je isto to
i reeno je, da neto postoji. Postojanje je bilo
posledica rei, posledica kazivanja i svaka stvar kao
posledica akta stvaranja bila je subjektna.
Tako je pojam subjekta a s njim i pojma linosti
dospeo u prvi plan. Subjekt je onaj koji ostvaruje akt
postojanja. Sutina ili priroda ne moe postojati izvan
granica uma kao objekt misli. Bog ne stvara bia
kojima bi dao konani oblik bivstvovanja, ve on stvara
postojee subjekte koji bivstvuju u svojoj individualnoj
prirodi. Svaki od tih subjekata ima svoje bie, svoju
sutinu i on je neiscrpni izvor znanja... No tim putem
mi smo krenuli ve predaleko. Treba se vratiti poetku
naeg izlaganja.
Konstatovali smo razliku koja se javila izmeu
srednjovekovnog i antikog miljenja. U isto vreme,
www.uzelac.eu
31
Milan Uzelac
miljenje je jedno, ljudsko miljenje. S druge strane,

oituje se ovde izvesni jaz, reklo bi se, kao da je
naputen put filozofije kojim se kretala misao tokom
hiljadu godina od prvih grkih mislilaca pa do poznih
atinskih neoplatoniara - Prokla i Damaskina
dijadoha.
Prihvatajui komentar u duhu dvosmislenosti
(aequivocatio) filozofija je unutar sebe otkrila teoloko
jezgro, uviajui dotad nepoznatu udvojenost bia
kao neeg opeg za svet ljudi i kao neeg boanski
sveopteg.
Nakon nekoliko stolea, tanije u XII stoleu,
dolo je do jasnog razgranienja izmeu teologije, kao
racionalne discipline i filozofije s kojom je ova
nekoliko stolea bila u jedinstvu; u XII stoleu vie ne
sreemo filozofa-teologa niti teologa-filozofa. Filozof se
bavi filozofijom a teolog teologijom.
U to vreme filozofija se vie ne bavi prvenstveno
jezikim problemima, zbog kojih je u poetku njen
interes i bio usmeren na Aristotelov Organon, ve
poinje da se bavi metafizikim problemima. Tako se
interes pomera sa spisa: Kategorije, O tumaenju,
Topike, Prva i Druga analitika, na Fiziku i Metafiziku.
To je bilo mogue zahvaljujui Arapima koji su grke
originalne filozofske spise doneli u Evropu.
***
www.uzelac.eu
32
Milan Uzelac
2. Priprema sholastike
U vreme poslednjeg sholarha u atinskoj
Akademiji, Damaskina Diadoha, u Rimu se na
simbolian nain, sa smru filozofa Boetija (oko 480524/5), poslednjeg Rimjanina koji ivi i misli u duhu
Antike, zavrava antika filozofija.7
Boetije je roen u Rimu oko 480. godine, etiri
godine nakon pada rimske Imperije (476); te godine
germanski najamnik Odoakr svrgnuo je imperatora
Romula poslavi ga u njegovu vilu u junu Itaiju, a
atribute imperatorske vlasti poslao je u
Konstantinopoljs napomenom da "kako je jedno sunce
na nebu, tako na zemlji treba da bude jedan
imperator".
U samoj Italiji nita se nije izmenilo: i dalje je
delovalo simsko pravo, senat i magistrature, a mone
aristokratske porodice zadrale su svoje bogatstvo,
uticaj i ugled.
Boetije je bio poreklom iz takve bogate porodice:
njegovi preci Aniciji bili su u Rimu poznati jo u vreme
Anicije Manlije Torkvat Severin Boetije roen je u Rimu gde mu

je otac 487. bio konzul i prefekt; posle smrti oca primio ga je u
svoju porodicu Aurelije Memie Simah, poznati rimski patricije,
konzul, voa Senata i potom prefekt Rima, jedan od
najobrazovanijih i (po svedoenjima drugih) najblagorodnih ljudi
te epohe. Preci Simaha kao i on, behu zatitnici ideje venog
Rima, ali sad ne paganskog ve hrianskog. U Simahovoj kui je
Boetije dobio solidno obrazovanje i vaspitanje. Kasnije se i oenio
Rusticijom, Simahovom erkom. O eni i tastu on s toplinom pie
u u svom poslednjem spisu.
7
www.uzelac.eu
33
Milan Uzelac
Rimske republike; meu njima bilo je mnogo senatora,

dva imperatora, ak i jedan papa.Hrianstvo su
primili jo u IV veku, a u vreme Odoakra zadrali su
svoj uticaj. O tome svedoi i injenica da je 487.
Boetijev otac bio senator.
1. Politike prilike
Jo dok je Boetije bio dete, Ostgoti Teodoriha su
osvojili Italiju 493. godine, stvorivi ostgotsko-rimsku
dravu u kojoj su dva neprijateljska naroda i dve
razliite vere trebalo da zajedno ive nekoliko
narednih decenija.
Iako je Teodirik bio mudar vladar i diplomata,
bio je malo obrazovan, no ipak, pokrovitelj rimske
kulture, nastojei da ojaa rimsku ekonomiju; bavio se
gradnjom, a svom dvoru je nastojao da priblii
najuglednije Rimljane dajui im visoke dravne
dunosti. Tako je, ve u prvih tri decenije uspeo da
obezbedi mir kako u dravi, tako i na njenim
granicama.
Teodorik je sazdao dobre odnose s germanskim
kraljevima, s burgundcima, vestgotima, francima,
vandalima; a dobio je priznanje svog suvereniteta i od
strane Vizantije. U zemlji je bio primetan rast
trgovine, ekonomije, poeli su se raati nauka i
umetnost.
2. Drutvena kriza
Do krize u vreme vladavine Teodorika dolo je
dvadesetih godina VI stolea jer nisu bila reena dva
problema: (1) odnos vestgota (zavojevaa, ali na niem
www.uzelac.eu
34
Milan Uzelac
kulturnom nivou) i rimljana, i (2) odnos vestgotskog

arijanstva i rimskog hrianstva.
Ostgoti kao arijanci nisu mogli da prihvate
izjednaavanje roenog od Boga Hrista-Logosa-Sina i
neroenog Tvorca-Boga-Oca. Principijelno teoloki
problemi izazivali su etno-politike sukobe.
Treba imati u vidu i dve velike jeresi u petom
veku:
-nestorijansku koja je tvrdila da Isus sa
ljudskom prirodom i sin Boiji-Logos nisu jedno te isto
lice ve dve supstancije i dve prirode koje su se na
zemlji sjedinile privremeno u zemnom hristovom
ivotu (jeres osuena na III vaseljenskom saboru u
Efesu 431) i
- monofizitsku jeres, koja bee druga krajnost,
jeres koja je Hrista smatrala u svemu identinim s
Logosom, a Logos u svemu jednakim s Ocem. Tako je
zakljueno da kod Hrista moe biti samo jedna priroda
boanska (to bee jeres osuena na IV vaseljenskom
saboru u Halkedonu, 451).
Usled velikog uticaja monofizita, u nekim
delovima istonog carstva, posebno u Egiptu tadanjoj
itnici, neki rimski imperatori su, kao
konstantinopoljski imperator Zenon 482., odstupili od
halkedonske formule (dve prirode u jednom licu) kako
bi sauvali mir u dravi, no, s pojavom imperatora
Justina u Konstantinopolju (518-527) situacija se
izmenila jer su on i njegov naslednik Justinijan bili
skloni rimskom tumaenju hristologije (kritikujui
arijansku jeres), te dolazi do zbliavanja
Konstantinopolja i Rima.
www.uzelac.eu
35
Milan Uzelac
Ali, Teodorik ostaje arijevac i krajnje je

sumnjiav na prepisku i zbliavanje rimskih senatora
iz njegovog okruenja i teologa iz Vizantije. Uostalom,
ve je imperator Justin 524. godine (uz saglasnost
rimskog pape) izdao edikt protiv arijanaca. Posledica
toga je da Teodorik alje papu Jovana I u
Konstantinopolj a s namerom da zaustavi
antiarijanske represije, to, naalost, ne daje nikakve
rezultate i papa Jovan I, po povratku u Rim, biva
baen u tamnicu gde je ubrzo i umro.
3. Posledice pomenutih zbivanja po Boetija
Sticajem raznih okolnost, ivot Boetija se spleo
upravo s ovim dogaajima. U poetku je sve bilo sjajno,
da bolje ne moe biti: Boetije bio na vrhunci neviene
slave
S poetka, uio je, kao to je tada bio obiaj, prvo
gramatiku i retoriku, a potom matematiku i filozofiju
u Rimu, pod Simahovim nadzorom, a moda i u Raveni
(malo je verovatno u Atini i Aleksandriji, kao to neki
tvrde), i bie da mu je najvie pomogla domaa,
Simahova biblioteka ije autore on nabraja u svom
poslednjem spisu napisanom u tamnici (1.IV)8.
Poetkom estog stolea Boetijeva karijera je u
uzletu. U ranoj mladosti postao je senator, a ve 510.
konzul, da bi 522. bio od strane Teodorika imenovan za
Neki su ak tvrdili da je on iskljuivo antiki pisac, ne
hrianski, sve dok u XIX stoleu nije pronaen odlomak iz jednog
dela Kasiodora koji izriito pominje Boetijev spis o trojstvu. Re je
o jednom od Boetijevih teolokih traktata koji su nastali
najverovatnije izmeu 519. i 523.
8
www.uzelac.eu
36
Milan Uzelac
magistra svih slubi (magister sacri palatii), ta to

jetada bila najvia administrativna dunost, neto, kao
mesto prvog ministra, a dva njegova sina, u to vreme,
postali su senatori. Boetije se uspeo do najveih
moguih visina ovenan slavom. No to je trajalo godinu
i po dana. Godine 523. okrivljen je za veleizdaju i pod
optubom za antidravne veze sa Vizantijom bio je
baen je u tamnicu9.
4. Tamnica
U tamnici Boetije je napisao poetsko-prozno delo
Uteha filozofije (De Consolatione Philosophie) koje je
istoriar XVIII stolea Eduard Gibon nazvao "zlatnom
knjigom". Uteha koja se oekuje od filozofije, a koja se
tu istie ve u naslovu spisa nije samo naziv dela,
koliko je izraz naina ivota. U tom delu nalazi se
samo jedno pozivanje na Sveto pismo i citiraju se
veinom paganski autori.
To je nekim istraivaima davalo povoda za tezu
kako Boetije nije bio dosledni hrianin; nedoumicu je
izazivalo i to to je jedno takvo racionalnodelo moglo
Sve je poelo time to je glavni uvar dvora Kiprijan dojavio

Teodorihu o tajnoj prepisci senatora Albina sa carem Justinom.
Boetije je stao u odbranu Albina, a Kiprijan je onda napao i
Boetija. Uskoro je organizovano inscenirano suenje koje je
voeno u odsustvu Boetija koji je ve u to vreme leao u tamnici.
Sudije su bile korumpirane, Boetije nije imao zatitu; uz njega je
stao samo tast Simah. Senat je izdao svog lana, moda ga je ak i
osudio, a Simahu nisu oprostili to to je branio svog zeta; bio je
zatoen i potom kanjen; oduzeta mu je imovina ali, za utehu,
sauvao je svoj lik za potomstvo.
9
www.uzelac.eu
37
Milan Uzelac
biti napisano u tamnici. Neki opravdano istiu kako

Boetije, za vreme tamnovanja, iako podvrgavan
muenju, nije mislio da e biti i pogubljen, ve se
nadao pomilovanju10.
Njegov prah poiva u Paviji, u crkvi sv. Petra
na zlatnom nebu gde se nalazi i koveg s motima sv.
Avgustina. Ve u srednjem veku Boetije je smatran
hrianskim muenikom (najvie zbog toga to je pisao
hrianske spise), da bi, nakon mnogo stolea, 15.
oktobra 1883. bio kanozovan.
5. Dela Boetija
Literarno naslee Boetija sadri preko 20 dela i
ona se mogu podeliti u etiri grupe: (1) prirunici iz
sedam slobodnih vetina, (2) dela iz logike, ukljuujui
komentare i traktate, (3) teoloki spisi, (4)umetnikofilozofska satura "Uteha filozofije"11.
Po nekim nagovetajima Boetije moda i nije bio pogubljen ve

je umro 526. godine od prekomernih batina; ima istoriara koji
smatraju da je do njegovog hapenja dolo tek u jesen 525.
Konano, moda je Teodoriku bilo ao da ga pogubi, moda je
tugovao nad sudbinom svog vernog i sjajnog inovnika. Nakon
Grigorija Velikog, Teodorik se pominje kao surov vladar koji je
pogubio filozofa mada su savremenici o njemu govorili kao o
mudrom i pravedenom monarhu. ak i Prokopije iz Cezareje, koji
je ratovao protiv Teodorikovih naslednika, istie Teodorikove
vlaradske vrline i kae da je ovaj samo jednom bio nepravedan
u sluaju Boetija i Simaha.
11 Osim toga, Boetije je napisao i jednu bukoliku poemu koja nije
dola do nas, a izgubljena su i neka dela iz pomenutih etiri
grupa. Njegova dela su se se dobro ouvala jer su, zahvaljujui
10
www.uzelac.eu
38
Milan Uzelac
Najstariji spisi, iz oblasti logike, datiraju jo iz

VI veka i spadaju u Corpus Constantinopolitanum.
Autentinost drugih dela potvruju svedoenja
savremenika, stilistika, logika i topika, autorski stil i
ukus, kao i korieni izvori, karakter jezika i u spisima
pominjani istorijski dogaaji12.
Sve do XII stolea, kada u prvi plan dospevaju
drugi teoloki autoriteti, u oblasti filozofije Boetije je
odmah iza Avgustina a u oblasti logike, on je i najvei
autoritet13.
njegovom autoritetu, bila vekovima uredno prepisivana, pa ih

imamo u desetinama i stotinama srednjovekovnih kopija.
12 Sve su to imali u vidu italijanski humanisti koji su u XV stoleu
manje ili vie tano odredili korpus dela Boetija i njegova "Opera
omnia" bila je po prvi put izdana ve 1491-2, u Veneciji, a potom u
Bazelu 1546. u redakciji Glareana. Ovo izdanje prenosi i Minj u
svojoj Patrologiji (t. 63-64).
13 U to vreme nastaju i istorije varvarskih naroda: Istorija Gota
(Kasiodor), Istorija Franaka (Grigorije Turski); to je vreme kad
nastaje nova obrazovanost koja je imala u rimskom obrazovanju
vrst oslonac; pored uticaja Ambrozija, Avgustina Hijeronima,
sada se osea uticaj Makrobija (kraj IV poetak V stolea) Grka
po poreklu, neoplatoniara, koji pie na latinskom jeziku i
sastavlja komentar Ciceronovog dela San Scipiona, zatim,
Marsilijana Kapele (V vek) poznatog po traktatu O braku
Merkura i Filologije a koji razrauje ideju obrazovanja zasnovanu
na trivijumu i kvadrivijumu. Konano ne treba gubiti iz vida
Marija Viktorina (oko III 363) koji na latinski prevodi spise
Kategorije i O tumaenju koji su se za hriansku misao pokazali
najvaniji jer su se bavili idejom rei, problemom izraavanja,
odreenja delova reenice, imenice i glagola, i njihovom
funkcijom. Jednako vanom pokazala se i ideja supstancije, tj. u
www.uzelac.eu
39
Milan Uzelac
Ve na poetku, treba rei da je Boetije, kao

hrianin, napisao delo O svetoj Troici, delo upereno
protiv arijanaca a u zatitu atanasijevskog uenja i
njegovog tumaenja Simbola vere i to bez malog
rizika, ako se zna da je Teodorih bio arijanac), zatim,
napisao je spis Protiv Evtihija i Nestorija,14 sastavio
traktate iz trivijuma i kvadrivijuma, (O aritmetici, O
muzici), Komentar Aristotelovih Kategorija, Komentar
teksta O tumaenju, Komentar Topika Aristotela i
Cicerona, Komentar Uvoda Porfirijevog u Aristotelove
Kategorije.
5.1.
Kvadrivijum
a. Aritmetika
Mada svi rani spisi Boetija nisu dospeli do nas,
meu prvim radovimakoji se uopte pominu je spis u
dve knjige De institutione arithmetica15. U tom delu
kakvoj se vezi ona nalazi sa ostalih devet kategorija, kao i odnos

opteg i pojedinanog.
14 Neko vreme, do 1877 (Uzener) postojala je sumnja u Boetijevo
autorstvo nad nekim teolokim spisima, budui da se on hteo
predstaviti kao isto antiki mislilac, ali posle Holderovog otkria
fragmenta Kasiodora, a koji potvruje autorstvo nad tim spisima,
i ta sumnja otpada.
15 Pod imenom Boetija do nas je doao i spis Geometrija, a koji se
obino dodaje njegovim spisima o aritmetici i muzici. Ne znamo za
spis o astronomiji; imamo svedoenje Kasiodora da je Boetije
preveo spis Ptolomeja.
www.uzelac.eu
40
Milan Uzelac
Boetije sledi prirunik iz aritmetike neopitagorejca

Nikomaha.
U ovom delu pored specijalno matematikih
problema (odreenje broja, vrste brojeva i njihovi
odnosi, odreenje proporcije, njenih vrsta (aritmetika,
geometrijska, harmonijska), ili odreenja aritmetikih
operacija i pravila nalazimo i filozofiju broja koja je
pitagorejskog ili neoplatonovskog porekla.
Boetije pie da je izuavanje matimatikih
nauka neophodno i da je ono pretpostavka za uspeno
ovladavanje filozofskim znanjima. Ona je nuan stepen
na putu uma ka istini.
Matematiki predmeti se dele na kontinuirane
(neprekidne, koji se nazivaju veliinama), i
diskontinuirane (isprekidane koji se nazivaju
mnotvima). Mnotva izuavaju dve matematike
nauke: aritmetika i muzika, a veliine izuavaju
geometrija i astronomija.
Aritmetika i geometrija imaju za predmet
nepromenljive objekte, a astronomija i muzika
promenljive.
Geometrija zavisi od aritmetike, a astronomija
od muzike, jer operacije s veliinama pretpostavljaju
brojane zakone, kao to se kretanje nebeskih tela
potinjavaju zakonima harmonije.
Iz toga sledi da hijerarhija matematikih
nauka16 jeste: aritmetika, geometrija, muzika i
Treba naglasiti da se ovde izloeni sled nauka razlikuje od onog

koji sreemo kod Platona (Drava, 522a-531c) gde je pretposlednja
astronomija a poslednja muzika. Platon je polazio od toga da
16
www.uzelac.eu
41
Milan Uzelac
astronomija (Inst. Arith., I, 1). Tim redom ove nauke

treba da budu i izuavane.
a.b. Ontoloka osnova aritmetike
U Boetijevom udbeniku aritmetika ima
ontoloku osnovu. Svet je stvoren po modelu brojeva i
ima brojanu strukturu. U osnovi svih brojeva je
jedinica, ali i samo bivstvovanje zavisi od jedinstva, a
to znai da je potinjeno jedinici koja je "materija
svega".
Jedinica je strukturno-formalno poelo i u
geometriji joj odgovara taka. Zato i brojevima,
sloenim iz jedinica, odgovaraju linije, ravne i oble
figure. Ali, jedinica nije broj (mnotvo) i i svo mnotvo
je suprotstavljeno jedinici. Elementarno mnotvo je
dva. Svi ostali brojevi imaju svojstva jedinice i dva.
Kod neparnih brojeva preovladava svojstvo jedinice, i
njih odlikuje trajnost, odreenost, nepromenljivost,
zavrenost bia; kod parnih brojeva, preovlauju
svojstva dvojice i karakterie ih nestalnost, pokretnost,
nedovrenost nastajanja.
Iz parnog i neparnog, posredstvom proporcije i
mere, stvara se svetska harmonija koja se izraava u
periodinosti, saglasnosti i ritminosti prirodnih i
ljudskih pojava.
nauka koja zavisi od vizuelnog opaanja, treba da prethodi onoj
koja ima odnos sa sluhom. Kod Boetija klasifikacija ne poiva na
pedagokom principu ve na logiko-genetikom: prvo je to to je u
osnovi, to je elemenat drugog. Taj model je bio razvijen kod
pitagorejaca i neoplatoniara a nalazi se u Plotinovom uenju o
emanaciji.
www.uzelac.eu
42
Milan Uzelac
Treba rei da ovaj spis nije originalno Boetijevo

delo. Nije ono napisano ni samo pod pitagorejskim i
neoplatoniki uticajem. Ovo delo je latinska adaptacija
a delom i bukvalni prevod Uvoda u aritmetiku
poznatog grkog matematiara Nikomaha iz Gerase.
To delo je bilo poznato Rimljanima budui da ga je na
latinski preveo ve Apulej. Boetije i kae da on ima
nameru da delom skrati a delom dopuni Nikomaha.
No, dopune su neznatne i one se tiu tumaenja
tablica.
b. Geometrija
Boetije je imao nameru da napie knjige o sve
etiri nauke kvadrivijuma17. Da li je to uinio ne
znamo. Pod njegovim imenom do nas je dolo mnogo
traktata pod nazivom Geometrija. No najstariji
rukopisi su iz X veka i u njima se javljaju arapski
brojevi. Istina, postoji i spis u pet knjiga Nauka o
geometriji i aritmetici gde je mogue da izlaganje
Euklidovih Elemenata u III i IV knjizi pripada Boetiju,
budui da se u IV knjizi nalaze fragmenti iz njegove
Aritmetike. O tome da je Boetije napisao i Geometriju,
pie i Kasiodor koji svedoi kako je Boetije preveo
Euklida na jezik rimljana.
Ovde se po prvi put susree re quadrivium i znai etiri puta, u

smislu etiri naina vezana za merenje i raunanje a re je o
naukama obuhvaenim izrazom Mathesis (koji su koristili i
Dekart i Lajbnic). Re je dakle ne samo o aritmetici, nego i o
geometriji, stronomiji i muzici.
17
www.uzelac.eu
43
Milan Uzelac
c. Astronomija
Ne znamo ni za postojanje Boetijevog traktata o
astronomiji. Ima indicija da je prevodio Ptolomeja, ija
je dela dobro poznavao, tako da se jo u X veku
govorilo o njegovim knjigama iz astronomije.
d. Muzika
Do nas je doao traktat o muzici De institutione
musica; sauvano je etiri knjige i XIX glava pete
knjige. Taj spis je nastao nekoliko godina posle
aritmetike; on je latinska adaptacija grkih tekstova, i
u odnosu na prethodne, taj spis je i eklektiniji i
samostalniji. Za njegovu osnovu uzeto je vie dela (a ne
jedan spis, kao u sluaju aritmetike).
Za prve tri knjige Boetije korisati traktat o
muzici Nikomaha iz Gerase. etvrta knjiga je jo
eklektinija: tu su tekstovi Euklida i Gaudencija, dok
je peta knjiga parafraza prve knjige Harmonike
Ptolomeja u kojoj je izloena polemika Ptolomeja sa
neopitagorejcima i Aristoksenom. Sve u svemu, to delo
ima tehniki karakter i nije ni po emu originalno, ali
je zato bilo najuticajnije u narednih hiljadu godina.
Pozicija Boetija je neoplatonistika. Platonovski
kosmos on tumai u pitagorejskim terminima. Sama
mogunost muzike umetnosti se opravdava
jedinstvom prirodnog i ovekovog sveta: saglasnost,
harmonija nebeskih kretanja i svih prirodnih procesa
ini muziku sveta (musica mundana), koju ovek
opaa zahvaljujui strukturi svoga tela i due i
www.uzelac.eu
44
Milan Uzelac
njihovoj harmoniji, blagodarei "ljudskoj muzici"

(musica humana harmonija due i tela ovekovog).
Trei rod muzike je musica instrumentorum i to
je muzika koja je ovekovo umee. Boetije smatra da
muzika moe delovati na oveka i time se ospanja na
uenje Platona o delovanju muzike na ljudsku narav.
Da bi stvorio moralno savrenu muziku nije
dovoljno da je neko dobar muziar i da ima veliki
talenat. Za to je neophodno postizanje harmonije sveta.
Zato, pravi muziar (musicus), nije ni virtuoz izvoa
ni tvorac- kompozitor, ve samo onaj ko dosee njene
racionalne osnove i njom vlada "ne robujui delu, ve
snagom kontemplacije" (Inst. Mus., I, 34) ne muziar,
ve filozof.
Sve te ideje pripadaju platoniarima i
pitagorejcima, ali su, zahvaljujui Boetiju, iz antike
prele u srednji vek. to se tie umetnike prakse,
tokom itavog srednjeg veka estetiki momenat je
potinjen etikom, a ulni intuitivnom (teorijskom).
5.2. Trivijum
Trivijum obuhvata tri puta koji vode k
obrazovanosti i filozofiji. ine ga gramatika, retorika i
dijalektika. Boetije, nameravajui da na latinski
prevede celog Platona i Aristotela, da pokae kako
meu njima i nije toliki jaz kao to neki misle,
usredsredio se na logike spise Aristotela.
a. Dijalektika
U antiko doba pod dijalektikom se misli umee
dokazivanja istinitog i opovrgavanja lanog, kao i
www.uzelac.eu
45
Milan Uzelac
umee pravilnog definisanja pojmova (hermeneutika),

pravilnog suenja i zakljuivanja (analitika) i
pravilnog izbora nunih argumenata (topika). Za
oznaavanje svega toga u upotrebi je bio izraz logika
koji se u tom smislu koristi i danas, dok se pod
dijalektikom (posebno posle Kanta) razume uenje o
suprotnostima.
Kako se tada nije posebno izdvajala teorija
saznanja ona je delom spadala u kompetenciju
dijalektike (forme pouzdanog i verovatnog znanja,
odnos znanja i vere, stepeni i modusi saznanja, pitanje
kriterijuma istine18), a delom je pripadala psihologiji
(uenje o saznajnim sposobnostima) i metafizici (uenje
o granicama saznanja i njegovom predmetu).
Boetije izraze logika i dijalektika upotrebljava
skoro sinonimno, no kao i Ciceron, koji ih je uveo u
latinsku literaturu, logiku koristi za izraavanje
strukture i teorije a dijalektiku, za izraavanje
funkcija i metoda.
Boetije se smatra tvorcem srednjovekovne logike
na zapadu.
Njegovi radovi iz logike, ako nisu prevodi, onda
su adaptacije i kompilacije grkih tekstova, to ne
iskljuuje postojanje i nekih njegovih autentinih
misli.
Boetije je imao nameru da prevede sve
Aristotelove i Platonove spise i da pokae saglasje ove
dvojice mislilaca u svim bitnim pitanjima. Nisu nam
18
Mada su se slina pitanja esto ukljuivala u metafiziku.
www.uzelac.eu
46
Milan Uzelac
poznati njegovi prevodi Platona, do toga Boetije nije

dospeo.
Aristotela je Boetije poeo da prevodi po nekom
rukopisnom zborniku. Preveo je Kategorije, Porfirijeve
Isagoge, O tumaenju, Prvu i drugu analitiku, Topike,
O grekama sofista. Neka od tih dela je snabdeo
kritikim komentarima.
Pored prevoda Topike Cicerona, Boetije je autor
i nekoliko samostalnih logikih radova: Prolegomena
uenju o kategorikim silogizmima (spis je u srednjem
veku dobio naziv Predkategorije (Antepredikamenta
to ne izraava bit traktata), O logikom deljenju, O
hipotetikim silogizmima, O topikim razlikama.
Prevod Druge analitike, nije dospeo do nas;
donedavno Boetiju je pripisivan prevod istog spisa
Aristotelovog, iji je autor zapravo Jakov Venecijanski
iz XII veka.
Logiki spisi Boetija su parafraze i komentari,
ali u najboljem znaenju te rei, a njegovi uzori su
komentari Porfirija, Jambliha, Prokla.
Posebno treba istai Boetijev komentar
Porfirijevih Isagoga u pet knjiga. U prvoj knjizi Boetije
govori o znaaju Porfirijevog spisa za izuavanje
logike, kao i o zadacima koje je ovaj sebi postavio, te o
nainu njihovog reavanja. U vezi s tim, posebno se
razmatra tim spisom izazvan problem univerzalija. U
drugoj knjizi Boetije raspravlja o pojmu roda, u treoj o
pojmu vrste, a u etvrtoj o pojmu razliitog, sopstvenog
i pripadajueg. U petoj knjizi raspravlja o Porfirijevom
suprotstavljanju roda, vrste i tri ostale akcidencije
ukazujui na njihovu srodnost i razlike meu njima.
www.uzelac.eu
47
Milan Uzelac
Ovde treba razjasniti smisao Porfirijevog uvoda

u Aristotelove Kategorije. Porfirije pie o pet veoma
bitnih logikih pojmova koji se kod Aristotela u
Kategorijama ne razmatraju i ne odreuju, ali se
svuda podrazumevaju i upotrebljavaju.
U nedostatku izraza Porfirije ih je nazvao
zvuanjima, budui da su logike karakteristike
svakog pojma, i jo su optiji no kategorije. Tih pet
pojmova su: genus (rod), species (izgled, vid),
differentia (razlikujua karakteristika), proprium
(sopstvena karakteristika) i accidens (pripadajua
karakteristika, akcidencija).
Zvuanjima su ti pojmovi nazvani metaforiki
jer Porfirije nije naao bolji izraz, dok Boetije koristi
neodreeno - "tih pet", stvari (res), "pet stvari", itd.
Pristupajui ovom problemu, u prvoj knjizi
Boetije svoje izlaganje zapoinje pohvalom filozofiji,
koju on vidi kao najvie dobro oveka (u istom duhu
govori on i u Consolatio), a potom nailazimo na
interesantnu misao da izlaganje filozofije treba
zapoeti razmatranjem due, mada se takav pristup
obino vezuje za Dekarta (sa kojim emo zapoeti
naredni semestar).
ovekovu duu Boetije tumai u duhu
Aristotela, i istie da ona ima u sebi tri moi - ivotnu,
ulnu i razumsku. Boetije ivotinjama pripisuje
ulnost i mo suenja, ali konstatuje kod njih
nemogunost predvianja.
Najviu ljudsku mo razumsku, Boetije vidi
trojako: u posmatranju prisutnih predmeta, u
razmiljanju o odsutnim (no poznatim) predmetima i u
www.uzelac.eu
48
Milan Uzelac
traenju nepoznatih predmeta. Tu on dodaje mo

uobrazilje (imaginatio), sposobnost razumevanja
(intelligentia), misaonog prorauna i rasuivanja
(ratio, i ratiocinatio), sposobnost prelaska ka
traenom, kroz sopsobnost zakljuivanja.
Osim toga, Boetije pobrojava intencionalne akte
razumske due, i ukazuje na njene potrebe da zna: (1)
postoji li predmet, (2) ta on po sebi predstavlja, (3)
kakav je i (4) zato on postoji. Delatnost ljudske due
se sastoji u ostvarivanju tih akata.
Ovo za posledicu ima nunost posebne nauke
logike, "nauke rasuivanja" jer svako ko hoe da se
bavi istraivanjem prirode stvari, ako nije prethodno
savladao ovu nauku, ne moe a da ne pravi greke.
To znai da logika dovodi u red nae sposobnosti
zakljuivanja i prosuivanja i za njih uspostavlja
kriterijuma istinistosti i lanosti. Oslanjajui se na
Cicerona, Boetije kae da se umee pravilnog
rasuivanja sastoji iz umea nalaenja (inventio) i
umea suenja19.
Nakon toga, Boetije pristupa Porfirijevom
komentaru Stagiraninovog spisa. Objanjava ta su
kategorije i zato je Porfirije smatrao da im treba
dodati uvod. On tu uvodi latinske oznake svih deset
Kada je re o odnosu logike i filozofije, Aristotel mesto logike
nije jasno odredio. Zato se unutar potonjih kola iskristalisala dva
miljenja: po jednom, logika je unutar filozofije (uporedo s
teorijskom i praktinom filozofijom), ravnopravni lan s njenim
ostalim delovima, a po drugom shvatanju ona je samo pomona
disciplina, orue filozofije i svake nauke i na taj nain ima
potinjen poloaj.
19
www.uzelac.eu
49
Milan Uzelac
kategorija i uvodi veoma znaajan par za

srednjovekovnu filozofiju - supstancija - akcidencija.
To je stoga, budui da jedna kategorija (ousia) jeste
supstancija a ostale su akcidencije i to tako to
postojanje ostalih devet pretpostavlja supstanciju, ali
ne vai obratno.
U drugom delu prve knjige Boetije se dotie
problema univerzalija. To je u sutini stari problem,
koji potie od Antistena i Aristipa, nalazi se i kod
Platona i Aristotela, a formulisan je kod Porfirija u
njegovom Uvodu.
Porfirije nije nastojao da taj problem formulie,
rekavi samo usput da pitanje - o nainu postojanja
opteg, tj. postoji li ono supstancijalno ili samo kao
neto miljeno, i ako je supstancijalno, da li je telesno
ili netelasno (odvojeno ili neodvojeno od tela) nije
pitanje koje on namerava da razrei.
Boetije je u toj Porfirijevoj frazi video
fundamentalni filozofski problem i kao svoj zadatak
video njegovo razreenje.
Ako rodovi pripadaju neem postojeem, oni su
ili telesni ili netelesni. Da su telesni, to je Boetije
smatrao neverovatnim. Ali ako su beztelesni oni mogu
postojati na dva naina: ili nezavisno od tela (kao bog,
um, dua), ili zavisno od tela (slino liniji, povrini,
broju ili individualnim svojstvima).
Treba imati u vidu da Boetije uvodi dva pojma
za oznaavanje bia uopte: esse (za oznaku bia
uopte) i subsistere (za bie apstrahovano od njegovog
subjekta). On dolazi do zakljuka da rodovi i vrste ili
www.uzelac.eu
50
Milan Uzelac
postoje i imaju samostalno bie, ili se obrazuju umom i

miljenjem20.
6.Teoloki traktati
Boetiju se pripisuje pet teolokih traktata, od
kojih mu peti, o katolikoj ispovesti (De fide catholica),
mnogi osporavaju. Neposredni povodi za nastanak
ostala etiri traktata behu tada voeni crkveni sporovi,
koji nisu imali samo religiozni ve i politiki znaaj.
Poseban predmet spora bee bogoovekova priroda
Hrista, pri emu se svako reenje odraavalo na
pitanje o boijem trojstvu, pitanje koje je bilo po prvi
put reavano jo na Nikejskom saboru (325).
Tako su se javila tri problema: trinitarni,
hristoloki i teopashini.
Boetije nije sebe smatrao teologom i on je
probleme hteo da razrei samo s jednog aspekta
filozofskog i da ga utemelji logiki-racionalno
oslanjajui se na ono to je dotad usvojeno a nije
izazvalo posebne probleme.
7. Zlatna knjiga
To je poslednja Boetijeva knjiga i u njoj su
iskazani rezultati njegovih viegodinjih istraivanja.
Neki su ak smatrali da se on odrekao od hrianstva,
jer tu o njemu nema ni pomena, pa su Boetija smatrali
Razume se, nakon nekoliko stoa, kad je nivo obrazovanja opao,
Alkuin je samo preveo Isagoge a od Boetija je preuzeo mali
komentar trktata O tumaenju. Karolinzi su se obrazovali na
priruniku Alkuina. Boetijevi prevodi posebnu popularnost
dobijaju u X stoleu.
20
www.uzelac.eu
51
Milan Uzelac
isto paganskim filozofom. Potom se pokazalo da to

nije tano.
Uostalom, o pogledima nekog autora mogue je
suditi na osnovu njegovog celokupnog dela, a u to
vreme nije bilo neophodno sebe prikazivati
hrianinom21, dovoljno je bilo i biti hrianin,
konano, samo delo nije toliko racionalno izlaganje,
koliko poetsko delo; prva knjiga je pla i alba, to je
manje svojstveno filozofu, a vie religiozno
nastrojenom oveku, i na kraju: samo delo je po anru
consolatio (a to po prvi put sreemo kod Cicerona; ima
se u vidu njegov spis Na smrt Tulije) i po strukturi ono
je nalik ispovedi budui da ukljuuje u sebi tri njegova
elementa: sopstveno ispovedanje, pokajanje i
prihvatanje kazne.
U tom delu odea je paganska, ali je filozofija
hrianska, pa bi se ovek mogao sloiti sa poznatim
francuskim fulozofom Etjenom ilsonom, da i kad
govori kao filozof, Boetije je zapravo hrianin. Ovaj
Boetijev spis neodoljivo nas podsea na Avgustina, ali,
tu je ispovedni govor izloen na suprotan nain od onog
koji imamo kod Avgustina: dok kod Avgustina ovek
govori o sebi prolom iz budueg vremena (kad je ve
postao preobraen), kod Boetija ovek se preobraava
tokom same besede i tako pojaava ulogu ispovedi. Kod
Posebno ako se ima u vidu da je spor oko hrianskog uenja

(Teodorik je bio pobornik Arijevog uenja) Boetija i doveo u
tamnicu.
21
www.uzelac.eu
52
Milan Uzelac
Avgustina ispevedanje je filozofiranje, a kod Boetija

filozofija je osnova, poelo ispovedi22.
Uteha filozofije je jedno od najitanijih dela u
srednjem veku. Ona je posebnu ulogu odigrala u
formiranju nacionalnih evropskih kultura, pre svega,
Engleske, Francuske i Italije. U devetom veku anglosaksonski kralj Alfred Veliki, pokrovitelj prosvete i
sam pesnik, preveo je ovo delo na staroengleski u formi
parafraza; tako je ovo delo jedno od najstarijih dela
engleske kulture. To delo je potom uticalo na osera,
Tomasa Mora, kraljicu Elizabetu Tjudor a posredno i
na ekspira i to onim to je zapravo lajtmotiv knjige:
nepredskaziva mena ljudske sudbine i veliina
slobodnog ljudskog duha koji se uzdie nad sudbinom.
U italijanskoj literaturi to delo utie od njenog
nastanka; vidno je to kod Dantea koji Boetija
podraava u Novom ivotu, a u Boanskoj komediji
Dante Boetija stavlja u Raj meu glavne doktore
crkve. Autorit Boetija kao filozofa ne dovodi u sumnju
ni Petrarka ni Bokao ni bilo ko od italijanskih
humanista.
U svakom sluaju, razlika izmeu Avgustina i Boetija posledica

je promena nastalih u vremenu koje ih deli. Ako je Avgustin iveo
u doba kad je jo uvek cvetala filozofija na obodu Sredozemlja i
koja je tek dospevala u dodir s varvarima i njihovim svetom,
Boetije ivi u doba potpunog meanja naroda, u vreme kad je
varvarin i car Imperije (Teodorik) koji je prestonicu preneo u
Ravenu.
22
www.uzelac.eu
53
Milan Uzelac
8. Zakljuak
Za istoriju filozofije Boetije je daleko znaajniji
po tome to je u srednji vek preneo znanja iz
Aristotelove logike i to je svojim prevodima bitno
uticao na formiranje latinske filozofske terminologije.
Govorei rei, kao to su: supstancija, esencija,
persona, intelektualni, racionalni, iracionalni,
spekulativni, predikativni, naturalni, formalni,
temporalni, suppozicija, subzistencija, supstitucija,
subalternacija, desktipcija, definicija, akcidencija,
atribut, antecedens, konsekvens mnogi danas i nee
znati da te pojmove koriste zahvaljujui Boetiju koji ih
je delom sam skovao, delom definisao i uveo u
literaturu i to u tom smislu u kojem ih i danas
koristimo.
Na tom naunom jeziku Boetija govorili su u
srednjovekovnim kolama i univerzitetima; na tom
jeziku su kao na obinom, prirodnom jeziku govorili
veliki filozofi XVII veka, a i mi se njim jo uvek
koristimo mada do nas nije doao direktno nego preko
mnotva posrednika.
Isto vai i za njegova dela. Ona su bila jedan od
glavnih izvora obrazovanosti u srednjem veku i
primeri iz njih su vekovima bili opta mesta pa se nije
smatralo obaveznim ni da se istie njihovo poreklo.
Boetijeva primena filozofskih kategorija na
teologiju pomogla je razvitku teoloke nauke, dok
njegovo definisanje i upotreba filozofskih termina behu
korisni i za teologiju i za filozofiju. Iako nije bio
posebno originalan i nezavisan mislioc, Boetije je
www.uzelac.eu
54
Milan Uzelac
posebno znaajan time to je pokuao da hriansko

uenje izrazi ne samo jezikom novoplatonske filozofije
ve i Aristotelove filozofije; njegova primena filozofskih
kategorija na teologiju pomogla je razvoju teoloke
nauke, dok je njegovo definisanje i upotreba filozofskih
termina bilo korisno i za filozofiju i za teologiju;
konano, Boetije je veliki uticaj izvrio i pisanjem komentara to e u srednjem veku biti jedna od veoma
popularnih literarnih formi.
U njegovim spisima, nalazimo napomene i o
drugim Stagiraninovim spisima ali je neizvesno da li je
Boetije preveo i neka druga Aristotelova dela na
latinski jezik. Rani sholastiki mislioci su se uglavnom
bavili problemom univerzalija i za svoje ishodite
uzimali Porfirijeve i Boetijeve tekstove, ali su se malo
obazirali na Aristotelovo metafiziko uenje koje su
mogli da nau u Boetijevim spisima.
U svojim radovima on se nije oslanjao samo na
Aristotela nego i na Porfirija i druge neoplatonske
autore, kao i na Cicerona; podelu filozofije na fiziku,
matematiku i teologiju najverovatnije je preuzeo od
Porfirija (koji je i sam bio pod uticajem Aristotela);
ovaj aristotelovski uticaj kod Boetija je znaajan jer u
prethodnom periodu preovlauje neoplatonska
filozofija koja e, preko spisa Pseudo-Dionizija, prei u
srednji vek.
*
Flavije Magnus Aurelije Kasiodor (477-565/70)
bio je Boetijev uenik i prijatelj; neko vreme proveo je
u slubi kod ostgotskog kralja Teodorika i njegovih
naslednika.
www.uzelac.eu
55
Milan Uzelac
Kasiodor je imao vie ivotne sree od Boetija;

godine 540. povukaose iz javnog ivota i osnovao
manastir Vivarijum u Kalabriji gde je proveo preostali
deo svog ivota; tu je rukovodio prepisivanjem velikog
broja antikih spisa i napisao enciklopedijsko delo De
artibus ac disciplinis litterarum liberalium, u kome,
pozivajui se na antike izvore, posebno pie o retorici,
geometriji, aritmetici i muzici.
Kasiodor je napisao Istoriju Gota, za cara
Teodorika, a pod uticajem Avgustinovog uenja o
besmrtnosti due napisao je i spis O dui u kojem
utvruje duhovnu prirodu due.
Kasiodor nije teio za tim da bude originalan
nego da d pregled znanja koja je prikupio kod drugih
pisaca, pa i nije udno to kod njega ponovo sreemo
poznatu nam podelu sedam slobodnih vetina u dve
grupe scietiae sermocinales (gramatika, dijalektika i
retorika) i scientiae reales (aritmetika, geometrija astronomija i muzika), a to se moglo nai jo ranije kod
Marciana Kapele.
Njegove knjige su se u ranom srednjem veku
koristile kao udbenici. Iako se tokom itavog srednjeg
veka Boetije smatrao najviim autoritetom za veinu
teoretiara muzike, vidimo da su uporedo s njegovom
postojale i druge podele muzike, nastale isto tako pod
grkim uticajem.
Kasiodor, kao i Boetije, ini vezu antike i
srednjovekovne kulture, ali kod njega je u veoj meri
no kod njegovog uitelja prisutan hrianski uticaj; on
izlae antike stavove o etikom delovanju muzike ali
ih potkrepljuje biblijskim legendama i pozivanjem na
www.uzelac.eu
56
Milan Uzelac
autoritet Tvorca. Kod njega nalazimo jasno izraen

neopitagorejski uticaj, sklonost mistici brojeva kao i
uticaj savremene liturgijske prakse. Muzika je za
Kasiodora nauka to se izraava brojevima koji se nalaze u zvicima, i deli se na harmoniku, ritmiku i
metriku. Harmonika je uenje o odnosu tonova, tj.
nauka koja u zvuku razlikuje visine, ritmika je uenje
o vezi muzike i poetskog teksta i njen je cilj
razlikovanje dobrih od loih sazvuja u tekstu a
metrika je nauka o poetskim metrima (De art., I 1516). Pribliavajui klasinu kulturu srednjovekovnoj
koli razumevanja svetih spisa, Kasiodor je, zastupajui tezu o neophodnosti konsenzusa izmeu vere i
razuma, pripremao put za asimilovanje antike
tradicije od strane crkve.
U VII stoleu javlja se i poinje da iri svoj uticaj
islam; godine 635. Arapi osvajaju Siriju, oblast bogatu
grkom kulturom gde se jo uvek poznavalo delo
Aristotela. Sedam godina kasnije osvojen je Egipat, a
nekoliko godina kasnije i Tripoli; Italija se u VII
stoleu nalazila pod vlau Langobarda, a panija pod
vlau Vestgota. Na kratko papska vlast stie do
Britanije gde papa Grigorije alje monaha Avgustina,
ubrzo biskupa Kenterberijskog. Tada se u Engleskoj i
kotskoj osnivaju manastiri kao centri kulture. Nova
kultura se koncentrie oko benediktinskih opatija koje
u svemu zavise od Rima. Kasnije se u Jorku osniva i
katedralna kola gde e uiti a potom predavati
Alkuin.
**
www.uzelac.eu
57
Milan Uzelac
Isidor Seviljski (560/70-636), "prvi

enciklopedista srednjovekovlja" roen je u Novoj
Kartagini; njegov otac Severian pripada staroj
pansko-rimskoj porodici, a majka Teodora bila je ki
vestgotskog kralja.
Porodica je bila ugledna, budui da su Isidor i
oba njegova brata bili episkopi dok je starija njihova
sestra zauzimala kao monahinja visoke crkvene
poloaje.
Isidor je u mladosti dobio sjajno retoriko
obrazovanje u katedralnoj koli u Hispali, jedinstvenoj
u dravi. Katedralne kole bile su prethodnica
evropskih univerziteta i predavanja su drali veoma
obrazovani ljudi. Obuka je obuhvatala slobodne
vetine. Posle smrti brata Leandra 600. godine, Isidor
je postao arhiepiskop Hispala.
Na toj dunosti, kao svoj najvaniji zadatak,
Isidor je video preobrazovanje svih naroda koji su
naseljavali vizigotsko kraljevstvo u jednu naciju. Borio
se protiv arijanske jeresi, poveao je religioznu
disciplinu, sam je predsedavao crkvenim saborima u
Hispali i uskoro postao savetnik kralja iju je politiku
liniju podravao. Predloio je da se nacija objedini
jedinstvenim obrazovnim programom te je postupno
osnivao kole. U njima se nisu izuavale samo
hrianske nauke, ve i slobodne vetine, kao i grki i
hebrejski jezik. Povean je interes za medicinske i
pravne nauke ime je pripreman sistem
srednjovekovnih fakulteta (teoloki, (s prethodnim
izuavanjem slobodnih vetina), pravni i medicinski).
Jo pre Arapa on je podravao interes za Aristotela.
www.uzelac.eu
58
Milan Uzelac
Kao i Kasiodor, Isidor pokazuje veliki interes za

antiku kulturu i u svom ogromnom, enciklopedijskom,
kompilatorskom delu Originum sive Etymologiarum
libri XX, koje bee veoma popularno u srednjem veku,
pa se nalazilo u svakoj manastirskoj biblioteci, izlae
etimoloko znaenje i poreklo osnovnih naunih
pojmova23; u prve tri knjige pie o sedam slobodnih
vetina, a ostalih 17 knjiga posveene su medicini,
istoriji, teologiji, mehanici, geografiji, vojnom umeu i
dr.
Ovde je po prvi put posle Posejdonija bila
sazdana enciklopedija (summa) univerzalnog znanja,
kojom je obuhvaeno sve to je postignuto u drevna
vremena kao i nedavno. Po tom delu, Isidor je
najobrazovaniji ovek svog vremena.
Ovde teba rei da njegovo delo nije originalno po
formi; pre njega takvo delo pisali su Varon, Verije
Flak, Plinije Stariji, Svetonije, Pompej Fest, Nonije
Marpel. No, rimska nauka na koju se ugleda Isidor
nije nauka u novovekovnom znaenju te rei; ona se ne
oslanja na eksperiment, ve na iskustvo i posmatranje,
ali i na fantaziju.
To je imalo za posledicu da je u enciklopediju
ulazilo mnotvo fantastinih stvari, no to nije znak
neke naivnosti ve neto zakonomerno za pogled na
svet u kojem se igri uma i optim pojmovima pridavao
vei znaaj no posmatranju i proveri rezultata.
Svoje najvee delo Isidor nije dovrio. Uinio je to njegov uenik

Braulion, koji je jasno odredio strukturu knjiga, dao nazive
pojedinim delovima, drugim reima: uradio redaktorski posao.
23
www.uzelac.eu
59
Milan Uzelac
Enciklopedinost je karakteristina kako za

fundamentalne radove rimske antike tako i za rimski
sistem obrazovanja.
Enciklopedijska tradicija, nastala u vreme
helenizma i posebno u doba procvata Rima, dobila je
poseban znaaj u zapadnoevropskoj kulturi, ija je
svaka naredna etapa bila u znaku pojave dela
enciklopedijskog karaktera. To nije svojstveno samo za
srednjovekovne summe, ve i za novo vreme.
Srednjovekovni pogled na svet bio je naruen tek
sredinom XVIII stolea uz pomo Enciklopedije
velikog dela Francuskog prosvetiteljstva. A taj tu
izloeni duh mehanicistikog racionalizma bie uskoro
pokoleban Hegelovom dijalektikom razvijenom u
njegovoj "Enciklopediji filozofskih nauka".
Ve ranije pominjana dela Marsilijana Kapele,
Boetija i Kasiodora takoe su bila dela na koja se
oslanjao srednjovekovni sistem obrazovanja, no nisu
bila sveobuhvatna kao Plinijeva Prirodna istorija ili
Isidorove Etimologije. Na kraju antike i poetku
srednjeg veka, opada nivo kulture pod sve veom
varvarizacijom te je potreba ouvanja znanja bila
daleko vea od potrebe za njegovom detaljizacijom. Toj
tendenciji je sve vie doprinosilo hrianstvo koje se
uvrivalo.
Sveti spisi su vrsto odreivali granice saznanja
sveta. Za hriane svi odgovori na fundamentalna
pitanja bili su dati i sve to je dato oveku bilo je
otkriveno. Intelektualni univerzum i fiziki svet bili su
jasno omeeni, i sve koordinatne ose u njima su
unapred bile zadate.
www.uzelac.eu
60
Milan Uzelac
Oni su u sebi sadrali prirodno i nadprirodno,

stvarajui posebnu realnost ovekovog postojanja,
miljenja i oseanja. Jedinstven, odreen svet zahtevao
je o sebi unificirano, jasno znanje. Oci crkve ne samo
da nisu odbacivali enciklopedinost pagana, ve su ga
uzeli kao vanu pretpostavku novog hrianskog
pogleda na svet i spojili ga sa hrianskom egzegezom
u nameri da pokriju celokupno polje intelektualnih,
idejnih i moralnih tenji oveka.
Isidor nije teio stvaranju filozofskog sistema.
Veliki filozofi antike i veliki umovi hrianstva nisu
bili njegov uzor. Njegove simpatije bile su na strani
majke nauka gramatici i retorici24. U oblasti teologije
Isidor je bio krajnje ortodoksan: oduevljavao se
Avgustinom. Sledei Grigorija I on ukazuje na
sujetnost pagana, kazuje da ih ne treba itati, ali u isto
vreme ima najveu biblioteku starih pisaca u Sevilji,
gde jedni pored drugih stoje Biblija i dela svetitelja,
dela starih filozofa i pesnika.
Tu nije re o nekoj dvolinosti Isidora, ve pre o
dvojnosti same hrianske kulture: hrianstvo
osuuje mudrost pagana, ali nije moglo a moda
podsvesno nije ni htelo da je u potpunosti iskoreni.
Uvrujui se, autoritarno hriansko uenje je
uzimalo mnogo od mudrosti koju je odbacivalo, a
najvie je preuzimala metod filozofiranja, voenje
rasprave, nain obuke i propagandu.
A upravo gramatika i retorika izostaju iz vidnog polja Boetija.

Stoga upravo Etimologije Isidora jesu dopuna dela Boetija.
24
www.uzelac.eu
61
Milan Uzelac
Isidor je umro 4. aprila 636. u Hispali.

Kanonizovan je od strane katolike crkve 1598, (dan
seanja je 4. april), 1722. je proglaen za doktora crkve
a 1999. postao je sveti pokrovitelj, kompjutera,
kompjuterista, i korisnika kompjutera a takoe i
interneta (zato to su njegove Etimologije internet u
minijaturi), a tako, postao je zatitnik uenika i
studenata.
Pravoslavna crkva ga priznaje kao priznatog
naunika i istoriara, ali ga ne smatra svecem poto je
on bio pobornik filioque.
Rei da je Isidor bio plodan pisac, to nije
dovoljno i to se vidi iz pregleda njegovih dela. Pored
Etimologija, treba pomenuti njegov dijalog (oveka i
razuma) Sinonimi, udbenik elementarne fizike De
natura rerum, o poretku stvaranja - De ordine
creaturam, zatim njegove istoriografske spise:
Chronicon, Historia de regibus Gothorum, Vandalorum
et Suevorum, zatim, biografije svetitelja (De viris
illustribus), kao i niz radova iz oblasti teologije
komentare starog i novog zakona, Sentence
(Sententiarium Libri III) gde se posebno oslanja na
Avgustina i Grigorija Velikog.
Glavna osobitost njegovih radova je to da on nije
bio samostalan i originalan autor i mislioc, ve
kompilator. Ali, veoma talentovan kompilator. Mnogi
istiu da njegova dela ine prvo poglavlje panske
nacionalne literature.
Ne mnogo originalan, sabirajui i ponavljajui
ranija znanja on, recimo, u prvoj knjizi ve pomenutih
Etimologija pie: "Slobodne vetine obuhvataju sedam
www.uzelac.eu
62
Milan Uzelac
disciplina: prva je gramatika, tj. vinost jeziku; druga

je retorika, koja se zbog blistavog efekta i obilja rei,
smatra neophodnom u politici. Trea je dijalektika,
nazvana i logika, koja veoma suptilnim
raspravljanjima razluuje istinu od lai. etvrta,
aritmetika, obuhvata odnose meu brojevima i njihove
podele. Peta, muzika, sastoji se u pesmama i pevanju.
esta, geometrija, obuhvata mere i dimenzije. Sedma,
astronomija, sadri zakone zvezda (Etym., I 2). Pored
podele muzike, koju preuzima od Kasiodora, on
klasifikuje muziku prema nainu stvaranja i razlikuje
harmoniku muziku (nastalu iz zvuanja glasa),
organiku muziku (proizvedenu duvakim
instrumentima) i ritmiku muziku (stvorenu udarakim ili ianim instrumentima) /Etym., III 19/.
Isidor iz Sevilje poseban poloaj pridaje
muzikom umeu; smatra da nijedna nauka ne moe
bez muzike biti savrena i da bez nje nita ne moe
postojati; sav svet temelji se na nekoj harmoniji
zvukova i dovodi oseanja u razliita stanja, a i samo
nebo okree se po treptajima harmonije. U borbi zvuk
treba da podstie borce i to je jai zvuk, to je ar za
borbom vei; pesma moe da bodri i veslae i muzika
uopte pomae da dua lake preivi tekoe, da se
smanji umor posle rada.
Muzika moe da smiri uzbuenost (Isidor se
poziva na biblijsku priu o Davidu koji Saula spasava
muzikom od zlog duha, kao i na kazivanja o
pozitivnom uticaju muzike na divlje zveri). Muzika se
nalazi i u naem telu: kad govorimo i kad nam u
www.uzelac.eu
63
Milan Uzelac
venama bije krv, u oba sluaja se u muzikim

ritmovima manifestuju zakoni harmonije.
Isidor iz Sevilje je smatrao da se pomou
etimologije moe doi do prvobitnog smisla stvari; kao
rezultat pojavilo se neizmerno mnotvo ideja izvuenih
iz zaborava i tako je klasini svet kroz Isidorovo delo
dospeo u srednjovekovni; ova ocena ostaje ak i kad se
prihvati injenica da su Maksim Ispovednik, Boetije i
Kasiodor posedovali daleko dublja znanja od Isidora.
Za savladavanje kvadrivijuma postojali su u
ranom periodu srednjeg veka kompendijumi
Kasiodora, Isidora Seviljskog i Marsilija Kapele, a od
originalnih dela antike filozofije u to doba bee poznat
samo Platonov dijalog Timej i to u prevodima Cicerona
i Halkidija (sa njegovim komentarima). Kako je
Halkidije, ivei u IV stoleu, svoje komentare napisao
na osnovu komentara peripatetiara Adrasta,
platoniara Albina i posebno stoika Posejdonija, od
koga je preuzeo mnotvo podataka i beleaka o istoriji
filozofije, ovaj Halkidijev komentar je u to vreme bio
znaajan i po tome to je spajao stavove razliitih
antikih kola. Meutim, kako su u poetku ovog
novog perioda preovlaivala logika istraivanja
sasvim je razumljivo to je prvobitni metod
srednjovekovnog miljenja bila dijalektika.
***
Beda Venerabilis (673-735) bio je monah,
naunik i uitelj; najobrazovaniji ovek svog vremena;
prvi i najuticajniji meu svim engleskim istoriarima,
autor "Crkvene istorije engleskog naroda". Njegov
ivot nije bogat dogaajima. Rodio se blizu manastira
www.uzelac.eu
64
Milan Uzelac
Vermut, gde je sa 7 godina bio dat na vaspitanje a

potom je preveden u manastir Derou, neposredno
nakon njegovog osnivanja 691, gde se i zamonaio. Za
akona je rukopoloen 692, a 703. godine rukopoloen
je za svetenika. Poznato je da je poseivao susedne
manastire, stigao je i do Jorka, ali, po njegovim
sopstvenim reima, njegov ivot protekao je u
manastiru Derou.
Beda je autor preko 40 radova koji svi zajedno
ine svojevrsnu enciklopediju. Dvadeset i pet radova
ine biblijski komentari koji tumae veinu knjiga
Starog i novog zaveta, kao i apokrife; ostali radovi
obuhvataju itija svetaca i muenika, tu spada ve
spomenuta "Crkvena istorija engleskog naroda",
kosmografski ogled "O prirodi stvari" (De rerum
natura), traktati o astronomiji, hronologiji (De
temporibus, De temporum ratione, De ratione computi),
matematici, medicini, filozofiji, gramatici, reotrici,
poetici (De arte metrica), muzici, "Knjiga himni", i
"Knjiga epigrama" sastavljena od herojskih i elegijskih
stihova. Sva ta dela napisana su na latinskom jeziku.
Ako se ima u vidu da Engleska nikad nije
ulazila u sastav Rimske imperije, da nikad nije u nju
bila integrisana, a da je 596. od ove ostao samo naziv,
Beda je mogao da ceo ivot proivi a da ne zna ni re
latinski, ak i da nikad ne uje za Rim. Meutim,
njegova dela pripadaju tradiciji latinske literature i on
je naslednik Kasiodora i Isidora, Kvintilijana i Varona.
injenica je da se latinski jezik uvrstio u
Engleskoj kao knjievni jezik i ne samo da nije
potisnuo mesne dijalekte ve im je pomogao da se
www.uzelac.eu
65
Milan Uzelac
pretvore u pismeni knjievni jezik. Takvoj situaciji u

prvo vreme je doprinosila paganska tradicija
anglosaksonaca, no, blagodarei takvim ljudima kao
Beda, koji su dobro vladali latinskom prozom, nastala
je anglosaksonska proza, direktni prethodnik
savremene engleske proze.
Pod uticajem Bede, katedralna crkva u Jorku
nastavila je obrazovnu tradiciju, koja je stvorila
naunu kolu u Engleskoj. Bedu je potom nastavio
Alkuin posebno na dvoru Karla Velikog. Bedina dela
bila su veoma uticajna i u narednom stoleu i kralj
Alfred je njegovu Crkvenu istoriju preveo na staroengleski jezik.
U vreme Karla Velikog dela Bede mogla su se
nai u svakoj manastirskoj biblioteci zapadne Evrope.
Istoriari i teolozi verovali su mu do te mere da su vee
delove njegovih spisa prenosili u svoja dela. Bila je
veoma visoka njegova matematika reputacija. Njegovi
astronomski rauni, tablice proraunavanja Uskrsa, za
mnoga pokolenja behu uzor podraavanja i stalno su se
itali i komentarisali.
Konano, kao komentator svetih spisa, on je
imao takav autoritet kao i najvei oci Zapadne crkve
Hijeronim, Ambrosije Mediolanski, Avgustin, Grigorije
Veliki.
Delo za koje se najvie vezuje njegovo ime jeste
"Crkvena istorija engleskog naroda". Na jednostavnom
i jasnom latinskom jeziku on kazuje istoriju Britanije
od Cezarovih pohoda pa do 731. godine n.e. Beda je
sjajaj pripoveda: pred itaocem kao ivi prolaze
kraljevi i episkopi, kraljevi i opati, monasi i monahinje,
www.uzelac.eu
66
Milan Uzelac
vojnici, naunici, obini ljudi, sveci i grenici. Kuga i

glad, sukobi i ubistva, uda i privienja sve to
ispunjava stranice njegove knjige. Tu je predstavljen
ivot oveka Engleske u ranom srednjem veku. Tu je
prikazan ivot tela, due i duha. Knjiga omoguuje da
se sagledaju rane etape hristianizacije Engleske. To
delo je i do danas u mnogim svojim aspektima
neprevazieno. To nije samo hronika, ve je istorija
jednog naroda u pravom znaenju te rei. I ak i ako u
sebi ima mnotvo udesa ona se ne pretvara u
nekritiku kompilaciju legendi.
Oslikavajui detalje nastajanja hrianske crkve
u engleskim kraljevstvima, Beda je davao danak i
astoljublju lokalnih kneeva, ali, najvanije je to to je
on prvi izrazio jedinstvo engleske nacije, to u to vreme
jo nije bilo oevidno.
Beda je jedan od osnivaa nacionalne mitologije
i dao je znatan doprinos formiranju tog lika Velike
Britanije kakav se stvorio u vreme Reformacije i u
vreme kraljice Viktorije. Njegovo delo stoga nije samo
veliki istoriografski spis ve i veliko umetniko delo, te
je u tom smislu on zaetnik engleske pismenosti. Kod
njega se javlja ta moralizatorska crta koja e potom
biti jedna od crta engleske literature.
Beda, kao pisac i istoriar, ima mnogo prototipa
i sledbenika, no nema analoga u zapadnoevropskoj
kulturi. On se uzdie nad mnogim prethodnicima i
sledbenicima. Kao i Evsevije iz Cezareje, on je autor
najvee rane istorije hrianske crkve, Kao Grigorije
iz Tura (Francuska), on je prvi nacionalni istoriograf
Britanije, "otac engleske istorije".
www.uzelac.eu
67
Milan Uzelac
Duh kojim je proeto njegovo delo jeste

svojevrsni paradoks za savremenu naunu svest. S
jedne strane, tu se nalazi potpuno "nauno" operisanje
s izvorima i temeljno njihovo navoenje, a uvod u
Crkvenu istoriju, mogao bi biti predgovor svakog
savremenog naunog rada; s druge strane, tu se nalazi
obilje udesa, da se opravdano postavlja pitanje kako
poverovati istoriaru koji ponavlja fantastinu priu o
tome kako je sv. Petar pretukao nekod episkopa u
Kenterberiju.
Isto tako: Beda u svojoj Istoriji ne pominje
nedostatke engleskog svetenstva, a o emu pie u
pismu arhiepiskopu iz Jorka; on temeljno pie o
kontaktima sa rimskim Papom a ne pominje kontakte
s franakom crkvom u Galiji.
Odgovor bi bio u tome to se Bedin pogled na
istoriju razlikuje od naeg. Za njega nije protivreno
ono to je protivreno u sveti novog vremena, i to ne
stoga to je njegov pristup manje diferenciran, ve
stoga to je on imao u vidu druge vrednosti.
Srednjovekovni svet nastaje na liniji sukoba i
meuproimanja antike i varvarstva kao dve
suprotstavljene snage; to je legura koja je dala
podsticaj stvaranju zapadnoevropske civilizacije.
Grko-rimska obrazovanost koja je u sebi primila
hriansku, judejsku misao, i politika delatnost
germanskih vladara to je osnova na kojoj se poela
stvarati rana kultura savremenih evropskih nacija.
Ujedinjenje tih naela na britanskom tlu je i lajtmotiv
Bedine "Crkvene istorije engleskog naroda".
www.uzelac.eu
68
Milan Uzelac
Istorija koju pie Beda je nov tip istoriografskog

dela; poetak tome poloio je Evsevije, episkop iz
Cezareje, drug Konstantina I i njegov glavni savetnik
po crkvenim pitanjima. Beda je itao Evsevijevu
Istoriju u latinskom prevodu a moda ju je itao i na
grkom originalu. No, Evsevije prekida s antikom
istoriografskom tradicijom, jer menja prioritete i
akcente; jezgro ovekovog zemnog bia jeste za njega
hrianska crkva. Istorija gonjenja i muenja, jeresi i
pobeda istine to je vidna manifestacija nevidljive
boije zamisli o ljudskom spasenju.
Beda, kao i Evsevije, pie istoriju o "ljudskom
spasenju"; no to je primenjeno na englesku naciju, a ne
na hriansko drutvo u celini. Prozirui u politici
engleskih kraljeva buduu Veliku Britaniju, Beda se
ne interesuje za nju kao takvu, ve u vezi sa crkvom
kao idealom istorijske zajednice ljudi. Politika istorija
anglosaksonskih plemena dobija za njega smisao kao
istorija naroda koji je reio da se iznutra ujedini na
osnovu vaseljenske crkve Hrista. Angli, ije je ime
tumaio u legendarnoj replici papa Grigorije I (ne
angli, a angeli) dobijaju pravo da uu u porodicu
civilizovanih evropskih naroda kroz prisutnost u telu
Hristovom.
Treba rei da Crkvena istorija nije prvo, ve
poslednje Bedino veliko delo, a do kog je on doao kroz
druge anrove: komentare Biblije, hronologiju,
hroniku, hagiografiju. Zato je teko odvojiti Beduistorigrafa od Bede-egzegete i hagiografa.
Beda, kao egzeget, smatrao je da bukvalni
smisao ini mali deo znaenja Biblije; bukvalni smisao
www.uzelac.eu
69
Milan Uzelac
skrivao je pod sobom mistine stvari; njihovo

otkrivanje i tumaenje je i inilo osnovni zadatak
egzegeta. Mistini smisao imali su pre svega brojevi i
datumi, kao i razmere Solomonovog hrama, dan
praznovanja Uskrsa.
Beda u svojoj Istoriji nije nepristrasan. Jedan od
savremenih naunika je rekao da "zadatak koji je Beda
postavio sebi, nije u tome da istoriju engleske crkve
opie tako kako se ona zbivala na samom delu, ve da
je opie tako, da bi ilustrovao i utvrdio one principe
vere i ponaanja, kojima je on sam bio predan".
Ako istorija dobro govori o dobrima, obian
ovek e to podraavati; ako ona loe govori o zlom, on
e to izbegavati. Zato Beda insistira na moralnom
prosuivanju kao osnovnom zadatku istoriografskog
spisa.
U oblast njegovih predavanja ulazili su svi
predmeti neophodni za bogosluenje: latinski, grki i
staroevropski jezici; astronomija i matematika;
gramatika, muzika i retorika. Bez znanja jezika
nemogue bi bilo izuavanje Biblije; astromonija i
matematika su korieni za izradu crkvenih
kalendara; umee pevanja i govora ukraavalo je
slubu u hramu.
Prioritet za Bedu bee nastava latinskog jezika
kao jezika crkve i razumevanja rei boije pomou
detaljnog tumaenja biblijskog teksta. Anglosaksi
govorili su na staroengleskom i latinski jezik bio im je
stran i njega je trebalo uiti kao strani jezik. Beda je
stoga napisao udbenike latinske gramatike, pravopisa
www.uzelac.eu
70
Milan Uzelac
i slaganja stihova. Ti udbenici su bili tako dobri da su

se koristili jo etiri stolea posle Bedine smrti.
U isto vreme Beda je znao i znaaj maternjeg
jezika: on je na staroengleski preveo Simbol vere i
Molitvu gospodnju. U svojim pismima je insistirao da
se ti tekstovi znaju napamet. Poslednje sate svog
ivota provodio je prevoenjem Jovanovog Evangelja
ali je taj tekst izgubljen.
Umirui, on je napisao pet stihova o odvajanju
due od tela i o svakom prednaznaenom poslednjem
sudu. Ta pesma je poznata kao "Predsmrtna pesma
Bede".
Beda je slubeno kanonizovan 1899, i katolika
crkva govori o njemu kao o sv. Bedi, a protestanstka,
koja naglasak stavlja na njegovu uenost a ne na
svetost kae za njega Baeda Venerabilis.
Ova poslednja titula, koju je dobio nakon smrti,
prevodi se kao veoma potovani, preasni, a moe se
prevoditi i kao prepodobni. Ovo polednje, moe da ima
i poseban smisao. Navodno, kad je oslepeo neki ljudi su
ga odveli da odri propoved u praznom hramu (ili u
pustinji) i kad je propoved zavrio kamenje je reklo:
Amin, prepodobni oe!.
www.uzelac.eu
71
Milan Uzelac
3. Rana sholastika
U vreme dok u Vizantiji oivljavaju i cvetaju
razna filozofska i teoloka uenja, jer je kod
Vizantinaca duh antike ostao neprestano prisutan
(kroz klasino obrazovanje viih slojeva i kroz ivi
grki jezik niih slojeva drutva), zapadna Rimska
Imperija, nakon pokoravanja od strane varvara, od VI
do IX stolea preivljava duboku duhovnu krizu.
U to vreme nastalo je u Evropi Franako
kraljevstvo ije je uzdizanje povezano s usponom i
jaanjem karolinke dinastije iji je kralj Karlo Martel
spasao Evropu od Arapa (nakon to su oni ve bili osvojili paniju) pobedivi ih 732. kod Poatjea, da bi ih u
borbama voenim narednih nekoliko godina odbacio
iza Pirineja; najvei predstavnik te dinastije bio je
Karlo Veliki koji je i sam uestvovao u preko pedesetak
pohoda stvorivi veliku evropsku dravu na tlu ranije
Rimske imperije.
Za vreme boravka u Rimu krajem 800. godine
krunisan je za cara kao rimski imperator. Tako je
nastala Sveta Rimska imperija koja je formalno
postojala do 1806. kada ju je ukinuo Napoleon koji je
dve godine ranije na isti nain bio krunisan kao i Karlo
Veliki od strane rimskog pape, za tu priliku specijalno
dovedenog u Pariz.
Mnogi su u Svetoj Rimskoj imperiji Karla
Velikog gledali vaskrsavanje ranije Rimske imperije,
mada su teritorije pod vlau Karla Velikog bile znatno
manje od nekadanje Rimske imperije, budui da
njima nisu bile obuhvaene i sve zemlje oko
www.uzelac.eu
72
Milan Uzelac
Sredozemlja, ve deo teritorije dananje Francuske

(bez Bretanje), Belgije, Holandije, Luksemburga,
vajcarske, Austrije, Zapadne Nemake i Severne i
Srednje Italije.
Period vladavine Karla Velikog (do 814. godine)
nazivaju i periodom "karolinke renesanse" u
zapadnoevropskoj kulturi. Razume se, to je daleko od
velike Renesanse, koja je usledila nakon nekoliko
stolea, i pojam renesanse je tu moda i neprimeren,
ali, to je i znaajan period, veliki pomak i prodor ka
vremenu buduem, posebno kad se ima u vidu stanje u
Evropi koje mu je prethodilo.
Za svoje vreme sam Karlo bio je, kau neki,
donekle i obrazovan: znao je navodno grki i latinski
jezik, a iz Vizantije je dobio na poklon nekoliko
Aristotelovih dela iz logike, to je u to doba bilo velika
retkost.
Na svom dvoru Karlo Veliki je okupljao uene
ljude, imao je ak i svog dvorskog istoriara koji je
sastavio njegovu biografiju, po ugledu na rimskog
istoriara Svetonija (75-150. g.ne)25.
Velika drava, kakvu je stvorio Karlo Veliki, u
kojoj se govorilo mnotvo jezika, zahtevala je za upravljanje pismene ljude i Karlo je bio prinuen da otvara
nove kole a centri pismenosti bili su manastiri i crkve
gde su se osim teologije ljudi upoznavali i sa sedam
slobodnih vetina.
Svetonije Trankvil bio je sekretar imperatora Hadrijana;

najpoznatiji je po delu De vita Caesarum (biografije rimskih
vladara od Gaja Julija Cezara do Domentijana).
25
www.uzelac.eu
73
Milan Uzelac
Kada je zapoelo obrazovanje po manastirima u

zapadnim delovima nekadanje Rimske Imperije,
uvidelo se da za ovladavanje dijalektikom i ostalim
slobodnim umeima nedostaju elementarni spisi;
poetkom VIII stolea na latinskom jeziku behu u iroj
upotrebi samo dva teksta iz Aristotelovog Organona:
Kategorije (De categoriis) i O timaenju (De
interpretatione) kao i Porfirijev Uvod u kategorije
(Isagoge), sa mnotvom neoplatonskih komentara kao i
komentarima koje je Boetija preveo sa grkog.
Pokuaj da se antiko obrazovanje izloi u
jednom celovitom, pristupanom obliku preduzeo je ve
u V stoleu Marcilijan Kapela a na njega su se u
narednom stoleu nadovezali Boetije i Kasiodor. Karlo
Veliki nije bio zadovoljan tim, ve vie vekova starim
sintezama znanja; on je bio daleko ambiciozniji: sem
to je hteo da obnovi Rimsku Imperiju on je eleo da
obnovi i antiku filozofiju, i sasvim je razumljivo to je
kao ideal odabrao platonovsku Akademiju po uzoru na
koju je pri svom dvoru formirano i malo ueno drutvo
koje je dobilo naziv Akademija.
Od tog vremena akademijama su se i poela
nazivati razna visoka uena drutva koja nisu imala
nuno neku vezu s Platonovom filozofijom. Kad je re o
Karlovim akademicima oni esto nisu bili ni dovoljno
pismeni, ali, su zato imali sasvim konkretna
"zaduenja": po njegovom nareenju i pod njegovim
nadzorom, oni su imali zadatak da sakupljaju i
prepisuju stare latinske pa ak i grke rukopise; treba
ukazati i na jednu bitnu razliku koja je tu postojala:
pored sveg Karlovog interesa za antiku literaturu,
www.uzelac.eu
74
Milan Uzelac
osnovni sadraj ove karolinke renesanse bio je ne

antiki ve hrianski pogled na svet.
Glavna linost Akademije Karla Velikog bio je
Alkuin ili Albin Flak (730-804); on je jedan od
najveih predstavnika anglosaksonske obrazovanosti,
koji je u sebe upio naslee Bede Prepodobnog, ali, s
druge strane, Alkuin je i jedan od tvoraca Karolinke
renesanse. U krugu Karla Velikog Alkuin je dobio
nadimak Flak; rodio se u plemikoj porodici, u blizini
grada Jorka koji je u to vreme jo uvek bio ispunjen
rimskim uticajem. Ne treba gubiti iz vida da je u tom
gradu, nekoliko stolea ranije, 211. godine, umro
imperator Sever, a stolee kasnije, 306. godine tu je bio
proglaen Imperatorom Konstantin Veliki.
Alkuin, uenik Egberta iz Jorka, postao je
poglavar kole u Jorku 778. godine. Kod Karla Velikog
je bio vie godina (781-790), da bi, 793. postao opat
manastira Sen Marten u Turu, gde je do svoje smrti
(806) nastavio uiteljski rad, osnovavi sopstvenu
prepisivaku kolu; manastirsku biblioteku obogatio je
prepisima rukopisa koje je bio doneo iz Jorka; posebnu
panju je posveivao usavravanju metoda za
prepisivanje rukopisa; njemu se pripisuje razrada
novog pisma, poznatog kao karolinki minuskul; od
velikog istorijskog znaaja su i njegovi radovi iz oblasti
liturgije kojima su postavljeni temelji rimskoj
katolikoj slubi. Sauvano je i preko 300 Alkuinovih
pisama koja bolje od svih hronika pisanih u to vreme
govore o nainu ivota karolinke epohe, kao i niz
pesama najee posveenih savremenicima; posebno
www.uzelac.eu
75
Milan Uzelac
se izdvaja njegova obimna pesma posveena istoriji

crkve u Jorku.
Alkuin je znanja sakupljena u anglo-saksonskoj
koli preneo na kontinent; po reima savremenika
njegova predavanja imala su formu ive diskusije koju
je odlikovao mudri kriticizam. U oblasti obrazovanja i
religije on je bio za Karla savetnik i autoritet. Jednako
je znaajna njegova delatnost kako teorijska, tako i
praktina. Njegova dela, uglavnom su udbenici i
prirunici iz gramatike, retorike, dijalektike kao i
zbirka zadataka iz aritmetike. Te knjige koriene su
do kraja srednjega veka. Pisao je didaktike dijaloge
ijim se uenjem napamet dospevalo do nivoa
filozofskih koncepcija. Posebno su popularne zavrnice
tih dijaloga gde se Alkuin koristi u to vreme
popularnim zagonetkama.
esto mu se zamera neinovativnost i nedostatak
dubokih pedagokih uvida, ali, u kontekstu
ranosrednjovekovne kulture, delatnost Alkuina ima
veoma visoku vrednost. Istina, po svojim shvatanjima,
kao i veina ljudi tog doba, Alkuin nije bio originalan,
ali, rekli smo ve, to se moe rei i za veinu
srednjovekovnih mislilaca; njegova pedagoka dela se
oslanjaju i nadovezuju na prethodne autore i on se u
njima prvenstveno poziva na Cicerona, Kasiodora,
Boetija i Isidora iz Sevilje.
Svojim teolokim pogledima pribliavao se
Avgustinu, a kroz njega hristianizovanom i
mitologizovanom neoplatonizmu. Alkuinova dela su:
De animae ratione, De dialectica, Dialogus de rhetorica
et virtutibus; njegova Dijalektika oznaava poetak
www.uzelac.eu
76
Milan Uzelac
sholastike u zapadnoj Evropi. Za Alkuina dijalektika

nije vie samo jedna od slobodnih vetina, logika, ili
nain miljenja, ve nain sistematizovanja religiozne
vere.
Alkuinov naslednik bio je u Akademiji njegov
uenik Fredegiz koji se trudio da bude originalan. On
je dokazivao realnost niega tako to je poao od same
rei, tvrdei da svaka re neto oznaava pa i re nita
oznaava neto a to znai da nita nije nita ve neto
realno. To je ipak bila samo sholastika igra reima.
Daleko je vie ostao poznat Hraban Mavr
(Hrabanus Magnentius Maurus, 766/788-856),
franaki teolog i pisac, rodom iz Majnca Njegov otac je
potomak stare porodice Magnencija i ceo ivot je
proveo u vojnoj slubi, mati je u sinu razvijala ljubav k
bogu i on je sa 9 godina uao u red benediktinaca u
Fuldi. Od samog poetka kod njega se javio interes za
nauke i 801. postaje akon, a 802. alju ga kod
Alkuina gde on provodi est godina (nb! Alkuin je umro
806; mogao je kod njega biti samo 4 godine). Po
povratku u Fuldu 825. godine, Hraban postaje
stareina manastira i na tom mestu ostaje 22. godine,
do 847. kada postaje nadbiskup manastira u Majncu.
Po svedoenju biografa, ceo ivot je proveo sluei crkvi
i posebno se bavio organizacijom crkvenog ivota. Na
njegovu inicijativu obnovljeno je mnogo starih
manastira, a on je podigao i nekoliko novih.
U Fuldi on u praksi primenjuje ono to je nauio
kod Alkuina: postepenost i raznovrsnost obrazovanja.
Poinjui s gramatikom, on prelazi na retoriku i druge,
www.uzelac.eu
77
Milan Uzelac
sloenije discipline. Uzima u obzir uzrast uenika i

najveu panju posveuje jezicima. Pored rodnog
nemakog jezika (na kojem se moraju znati pisati i
proza i stihovi), on predaje latinski, na kojem je
filozofija i teologija, ali i grki u kojem je on video izvor
latinskog jezika. On je prvi u franakom kraljevstvu
uveo uenje grkog jezika. Slava manastira u Fuldi je
bila velika i tu su dolazila deca iz cele nemake od
kojih su mnogi potom bili naunici i bogoslovi.
Poeo je da pie oko 818. (po nekim izvorima
815); tema njegovih radova jesu komentari starog i
novog zaveta, ivotopisi muenika (martirologije), opisi
crkvenog i manastirskog ivota, propovedi,
moralizatorska dela. Uporedo s teolokim spisima on je
ostavio radove "Knjiga o gramatici" "Delo o vasioni",
"O nastanku jezik", "O pisanju stihova"...
Gotalkovoj tezi o apsolutnoj fatalistikoj
predodreenosti ovekove due za spasenje u raju ili za
stradanje u paklu, Hraban Mavr je suprotstavio jedno
kompromisnije shvatanje koje je doputalo slobodu
volje; time je poelo udaljavanje od Avgustina i
njegovog uenja o predodreenosti, i stvoren je prostor
za posredovanje crkve u ovekovom spasenju.
U XVII knjizi spisa De universo (potpuni naziv
je: De rerum naturis et verborum proprietatis et de
mystica rerum significatione) Hraban Mavr istie da
"nijedna nauka ne moe da bude potpuna bez muzike,
da nita ne postoji bez muzike. Tvrdi se pie Mavr
da je i sam svet sainjen po nekoj harmoniji zvukova i
da se i samo nebo okree po melodiji harmonije.
Muzika pokree oseanja, podstie ula u raznim
www.uzelac.eu
78
Milan Uzelac
pravcima, kao to u boju zvuk trube raspaljuje borce: i

koliko je zvuk snaniji toliko je duh hrabriji za borbu. I
veslae pesma bodri. Muzika snai duh da moe da
podnosi sve napore i umor od bilo kog posla blai
pesma; muzika smiruje uzbuene due..."
Ni u svom delu De rerum naturis, a koje je
enciklopedija nastala kompilacijom dela Isodora
Seviljskog, Raban Mavr ne pokazuje veu originalnost;
u velikoj meri zavisi od ranijih pisaca (Isidor,
Avgustin) a kad je re o egzegezi, opredeljuje se za
mistike i alegorijske interpretacije.
U svojoj osnovi, njegovi spisi imaju didaktiku
svrhu; takoe, pisao je pisma, propovedi i pesme za
koje nije imao mnogo talenta. Meu ovima je i himna
Veni, creator spiritis za koju kau da je moda
najstarija pesma na latinskom jeziku posveena
Svetom Duhu.
*
U vreme kad se zavrava formiranje sholastike,
najvei sholastiar bio je u IX stoleu Jovan Skot
Eriugena (Johannes Scotus Er(i)ugena, oko 810-877),
rodom iz Irske, od 847. upravnik kole na dvoru Karla
elavog (umro 877), unuka Karla Velikog, kome je pri
raspadu carstva pripala Francuska, i koji je dvor u
Pariz preselio iz Ahena.
Jovan Skot Eriugena je na Palatinskoj
(dvorskoj) akademiji boravio i predavao od 843. do 855.
kada je na sinodima u Valensienu i Langru bio
optuen za jeres te bio prinuen da se vrati u Oksford,
a na poziv Alfreda Velikog. Ni u Engleskoj Eriugena
nije imao sree: i tamo je bio podvrgnut istrazi i potom
www.uzelac.eu
79
Milan Uzelac
udaljen iz Oksforda da bi ivot zavrio kao opat u

Malberiju. Pria se da su ga ubili tamonji svetenici
otrim noevima za pisma.
Eriugena je bio pozvan u Pariz s posebnim
razlogom: da prevede spise Dionisija Areopagite sa
grkog na latinski jezik koji je, iako "mrtav" jezik postao u to doba "meunarodni" jezik. Pored tih spisa on
je preveo i komentar Dionisijevog dela koji je sainio
Maksim Ispovednik, zatim, spis Grigorija Niskog O
ovekovom stvaranju, a napisao je i komentare dela
Jovanovog Evanelja, Marsilijana Kapele i Boetija i
pisao stihove na grkom jeziku.
Za razliku od Alkuina i Hrabana Mavra koji
nisu znali nijednu grku re, Eriugena je bio veoma
obrazovan i savreno je vladao grkim jezikom, a
najverovatnije i arapskim; on je u hrianstvo uveo
neoplatonizam ali s primesama neoplatonistikog
misticizma koji je doao pod imenom Pseudo-Dionizija.
U dogmatskoj prepirci, koju je razvio Gotalk
Orbejski, Eriugena je napisao spis De divina
praedestinatione (O predodreenosti) koji nije bio ba u
okvirima crkvene ortodoksije te je bio i dva puta osuivan 855. i 859. godine; sopstvene poglede je izloio u
delu De divisione naturae, pisanom u obliku dijaloga;
tu je pokuao da ujedini neoplatonska i hrianska
shvatanja u jedan filozofsko-teoloki sistem u izrazito
panteistikom smislu pa i sam sadraj Svetog pisma
tumai u duhu platonizma i misticizma; u XIII stoleu
ovo Eriugenino delo je dvaput osuivano (1210. i 1215),
da bi, mnogo kasnije, 1685. ova knjiga Eriugene bila
www.uzelac.eu
80
Milan Uzelac
sveano uneta u papsko-katoliki Spisak zabranjenih

knjiga.
Eriugenin pogled na svet je zapravo trei
pokuaj (posle Avgustina i Pseudo-Dionisija) da se
platonizam i neoplatonizam iskoriste za stvaranje
osnove hrianskog pogleda na svet; nesporna je
injenica da se poistoveivanjem boga i prirode, tvorca
i tvorevine, Eriugena mnogo udaljio od hrianskog
kreacionizma i pribliio panteizmu.
Po njegovom uenju, kao i po shvatanju PseudoDionisija i neoplatoniara, bog je bie koje se moe
misliti u njegovom apsolutnom jedinstvu, bie
nedeljivo i bez negativnih svojstava; naspram boga,
svet je deljivo i ogranieno bie; stvaranje je razvijanje
i ralanjivanje onog to u sebi sadri boansko
jedinstvo; zato i naslov Eriugenine knjige glasi: O
deljenju prirode.
Sve to je stvorio bog i to se odvojilo od boga,
vraa se njemu po nunosti i svemu to je iz njega
proisteklo predodreeno je da se u njega vrati.
Hriansko stvaranje je kod Eriugene vanvremeni
proces sputanja od vieg ka niem, od apsolutnog bia
ka relativnom nebiu, ontoloko kretanje od
apstraktnog ka konkretnom, kretanje od jedinog boga
ka prostorno-vremenskom mnotvu kao to je priroda.
Taj proces je i reverzibilan: sve to se, odvojilo
od boga, njemu se vraa, pa je bog i poetak i kraj
svega.
Takvo shvatanje ima za posledicu postojanje
sveopte predodreenosti, tj. predodreenosti za
spasenje svih. Svi pali aneli i svi pali ljudi vratie se
www.uzelac.eu
81
Milan Uzelac
bogu. Kazne u buduem ivotu isto su duhovne i one

su samo posledica naih postupaka a utvrene su
boanskim zakonom.
Ovde nalazimo misli koje su uz pomo Avgustina
i Pseudo-Dionisija uvele platonizam u sholastiku
filozofiju. Uenjem da je bog postao ovek i svet, da se
ovek moe uzdii do boga, poto je on deo boje celine
(koja je razvojem postala raznovrsnost i mnotvo a na
kraju e opet postati jedinstvo), tj. shvatanjem da je
sve u bogu i da je bog sve (panenteizam), Eriugena je,
pozivajui se na odreena reenja mistikih filozofa,
postavio i problem humanizma, zagovarajui sretan
zavretak ivota za sve ljude, a to crkva nikad nije
prihvatila i u tome treba videti i osnovni razlog tome
da je poetkom XIII stolea njegov spis srkva osudila
na spaljivanje.
Istovremeno, u okvirima teologije, Eriugena je
bio vrlo smeo i originalan. Smisao njegovog
filozofiranja je misaono istraivanje dogmi koje su date
putem vere; smatrao je da pravi autoritet nije nita
drugo nego istina pronaena razumom; um i vera
imaju isti objekt od kojeg polaze, ali, dok vera ostaje u
granicama dogmatizma, um racionalnim
obrazlaganjem nastoji da dokae ono to vidi.
U to vreme pojavio se problem po kome su se
Platon i Aristotel bitno razlikovali - problem ideja.
Porfirije je to formulisao u obliku pitanja: da li rodovi
(ono opte) postoje nezavisno od stvari ili postoje samo
u predmetima; drugim reima: postoji li "ovenost"
(humanitas) kao neto samostalno, nezavisno od
www.uzelac.eu
82
Milan Uzelac
pojedinih ljudi ili ona postoji samo u pojedinim osobama i samo ukoliko ove postoje26.
Prvo shvatanje je zastupao Platon, a drugo
Aristotel; sam Porfirije, kao to znamo, nije dao svoj
odgovor ve se od toga ogradio. Ovom velikom pitanju o
poreklu ideja bilo je sueno da bude izvor spora u
vekovima koji su sledili. U poetku, spor je reen u
korist Platona: opti pojmovi (universalia) odgovaraju
sutinama odvojenim od naeg miljenja i od prirode i
imaju svoju realizaciju u boanskoj sutini, tj. u
boanskom miljenju. Istinska "ovenost" ne nalazi se
u pojedinim ljudima ve u bogu koji tvori stvari svojim
miljenjem; tako bog u svojoj venosti poseduje i
sveopte (univerzalno) to se razvija i propada u
vremenu.
Moemo rei da je sa Eriugenom zavreno
formiranje zapadnoevropske sholastike; u XI stoleu
hrianska Evropa polazi u pohode za oslobaanje svete zemlje: Palestine i groba Hristovog. Koliko su to bili
oslobodilaki pohodi, toliko su bili pljakaki i
osvajaki, te su u znatnoj meri tih osam krstakih pohoda, koliko ih je i bilo u sledea dva stolea, do te
mere oslabili Istono rimsko carstvo (Vizantiju), da su
u velikoj meri pripomogli njenom potonjem padu, ali i
ekonomskom usponu zapadne Evrope.
Sam Porfirije je ovo pitanje ostavio otvorenim jer je

prevazilozilo namere njegovog uvoda u Aristotelove Kategorije, a
koji se ograniavao na objanjenju pet operativnih pojmova
kojima se sluio Aristotel u Kategorijama a da ih sam nije
termatizovao kao to je uinio sa deset kategorija.
26
www.uzelac.eu
83
Milan Uzelac
Ve je tu dola do svog izraza germanoromanska nasilnika priroda koja je bitno svojstvo

zapadne Evrope i njenih naroda. Za vreme prvog
krstakog pohoda osloboena je istona obala
Sredozemlja (Fenikija, Sirija, Palestina) zajedno sa Jerusalimom i bilo je stvoreno Jerusalimsko kraljevstvo.
Jedna od posledica tih ratova bee i upoznavanje
tadanje Evrope sa islamskom kulturom i filozofijom, a
to je dovelo do upoznavanja sa dotad Evropi
nepoznatom filozofijom Grka i Rimljana, budui da se
arapska filozofija oslanjala na Platona, Aristotela,
Plotina i niz drugih antikih filozofa i naunika.
Pomenute teritorije nisu dugo ostale u posedu
evropskih vitezova iako su oni do temelja razorili
Bliski istok, a u etvrtom krstakom pohodu i
Vizantiju.
U XI stoleu jaa papska vlast, posebno nakon
sukoba Grigorija VII i Henrija IV koji je morao ii na
poklonjenje papi u Kanosu i traiti oprotaj; poetkom
XII stolea nastaju i polumonaki redovi kao to su
templari i hospitalci, a uporedo s tim javljaju se i prvi
univerziteti u Bolonji i Oksfordu, pa zatim i u Parizu.
U to vreme ne postoje jezike barijere; svi se u Evropi
slue latinskim jezikom i svako ozbiljnije uenje
poinjalo je uenjem latinskog jezika.
Upravo tada, kad je sama Evropa rascepkana,
ali je objedinjuje jedna crkvena vlast, dolazi do sporova
izmeu mistiara i sholastiara, a unutar sholastike izmeu nominalista i realista; mistiari su pokuavali
da spoznaju boga kao neto to je neposredno prisutno
u dui svakog oveka; smatrali su da posrednitvo
www.uzelac.eu
84
Milan Uzelac
crkve nije neophodno; u svom radikalnom obliku

misticizam je bio veoma opasan pa je mistika esto bila
izraz pogleda na svet opozicionih drutvenih slojeva buntovnog seljatva i gradskog stanovnitva, te je bila
sve vea opasnost i za sam zemljovlasniki, feudalni
sistem.
to se tie sporova meu sholastiarima, oni su
se sukobljavali oko mnogih pitanja, najee oko
mnotva pseudoproblema, u smislu: moe li svemogui
bog stvoriti tako teak kamen koji ne moe podii (ako
ne moe podii kamen koji je stvorio nije svemoan, a
ako ne moe stvoriti kamen koji ne moe podii, nije
svemoan); meutim, bio je tu i jedan vaniji problem
ve u vie navrata pominjano pitanje koje je
formulisao Porfirije u svom predgovoru za Aristotelove
Kategorije a koji je, kao to je reeno, preveo na
latinski Boetije te je taj spis bio poznat ve u ranom
srednjem veku.
7777Porfirije je, videli smo ve, postavio pitanje
kako postoji opte. U okvirima antike filozofije to
pitanje moda i ne bi izazvalo toliko panje i sporova,
ali u srednjem veku teoloka aktuelnost tog pitanja
bila je povezana s hrianskom dogmom o trojstvu po
kojoj je bog jedan i trojak. Pitanje je sad glasilo u
kakvom su odnosu tri lica, tri hipostaze boga i sam
bog?
Odgovori na ovo pitanje vodili su u dve jeresi:
jedni su smatrali da je bog jedan, a drugi, da je trojak;
ortodoksna pozicija bila bi ona trea: bog je
istovremeno jedan i trojak, jedinstvo i mnotvo. Ali,
ako jedinstvo boga shvatimo kao neto opte, a njegova
www.uzelac.eu
85
Milan Uzelac
tri lica kao odvojena, pojedinana, tada nastaje

teorijski, filozofski problem trojstva: kako se
meusobno odnose opte i posebno i kako postoji opte
da li je ono u neem pojedinanom, posebnom, ili je
samostalno, van njega; konano, moda ono postoji
samo u svesti, u pojmu, samo u rei.
Sve te varijante bile su razmatrane ve u
antiko doba; kod Platona je opte, kao ideja, postojalo
pre stvari, pre pojedinanog; kod Aristotela je opte
kao forma postojalo u pojedinanom, u stvarima, a kod
kiniara i kirenjana opte je postojalo samo u svesti.
Dakle, injenica je da uenje o pojmu kao pravoj stvarnosti po prvi put nalazimo kod Platona koji je zastupao
shvatanje kako ideja kao jedinstvo odreene vrste
mnotva postoji realno i pri tom je uzrok same stvarnosti.
To shvatanje je kasnije preuzeo Avgustin, ali sa
sasvim drugom namerom: on oblast ideja nije vie
video kao samostalno podruje, ve je ideje, pod
uticajem neoplatoniara, preneo u boiji um i tumaio
ih kao misli boga.
Upravo tim putem je nastavio da se kree
srednjovekovni realizam i u onom optem video boju
uzronost svega to postoji; na taj nain logiki
problem pojma u realistikoj interpretaciji dobija
ontoloko-teoloku interpretaciju.
Oigledno je da su sholastiari XI i XII stolea
ponavljali ranije formulisane varijante odnosa opteg,
posebnog i pojedinanog: tako je, meu sholastiarima,
bilo onih koji su smatrali da opte postoji realno
(universalia sunt realia) i oni su nazvani realistima a
www.uzelac.eu
86
Milan Uzelac
delili su se u dve grupe: dok su jedni mislili da opte

postoji samo u stvarima (in rebus), drugi su smatrali
da ono postoji pre stvari (ante res); prvi su tako, ne
znajui, sledili Aristotela a drugi Platona; prvi su bili
umereni a drugi ekstremni realisti.
Naspram realista behu nominalisti; oni su
smatrali da opte postoji posle stvari (post res), u
ovekovoj svesti; krajnji nominalisti tvrdie da je
nosioc opteg re, ime (nomen) dok su umereni
nominalisti kao nosioca opeg videli ne samo re, nego
i pojam (conceptus) pa su nazvani konceptualistima. U
XI-XII stoleu najpoznatiji nominalisti bili su Berenger
i Roscelin dok su realisti bili Viljem iz ampoa i
Anselm; srednje reenje meu njima,
konceptualistiko, kritikujui i jedne i druge, zauzimao
je Pjer Abelar.
www.uzelac.eu
87
Milan Uzelac
4. Vreme sholastike
Francuski sholastiar, filozof i teolog, Berenger
iz Tura (1000-1088), uenik Fulberta iz artra, bio je u
XI stoleu na elu kole u Turu koju je dva stolea
ranije osnovao Alkuin; u svom delu o tajni priea De
sacra coena (1049), koje se nadovezuje na Avgustina i
Ratrama iz Korbija ( posle 868), izazvao je spor koji je
dao povod objavljivanju mnotva spisa protiv njega.
Berenger odbacuje realnost univerzalija i tvrdi
da akcidencije ne mogu da egzistiraju bez supstancije
koja bi ih nosila, da su realna samo ulna bia, ulne
supstancije, tj. stvari i da sem njih nema nieg realnog:
"Nema nieg realnog osim supstancije, a supstancija je
svojstvo samo onog to je dostupno opaanju spoljnim
ulima".
Sledbenik Berengara i takvog shvatanja koje je
polazilo od toga da samo individuum ima egzistenciju,
a da su univerzalije samo skupovi individuuma odreeni imenima, bio je Roscelin iz Kompijea
(Bretanja) (1050-oko 1120) koji je nakon studija u
Soasanu i Remsu drao predavanja u raznim mestima:
Kompijeu, Lou, Bezansonu i Turu a meu njegovim
sluaocima bio je i Pjer Abelar; njegovi spisi nisu
sauvani (izuzev jednog pisma Abelaru) i zato je neophodno oslanjanje na svedoenja drugih autora,
njegovih protivnika - Anselma, Abelara i Jovana od
Solsberija.
Po shvatanju Roscelinovih protivnika, Roscelin
je bio nominalista, protivnik zastupnika ekstremnog
realizma, tvrdio je da samo jedinke egzistiraju; na
www.uzelac.eu
88
Milan Uzelac
osnovu sauvanih polemika Roscelinovo pozitivno

uenje nije sasvim jasno. Na saboru u Soasanu 1092.
njegovo uenje je bilo osueno; to bee posledica
prisustva sve veeg broja dijalektiara meu
teolozima, protiv ega je posebno bio ustao kardinal iz
Ostije, veoma ugledna linost tog doba, Petar Damijani
(Petrus Damiani, oko 1007-1072).
A stvar je bila u sledeem: u to vreme pojavio se
veoma veliki broj peripatetikih dijalektiara, koji su
kao i Berengar imali smisla za nepotovanje
autoriteta, sve to ne behu crkveni ljudi, ve laici,
svetovni ljudi, koji su u Francusku doli iz Italije i
putujui od grada do grada drali predavanja na
kojima su jevtinom sofistikom izvrgavali ruglu naelo
kontradikcije i na taj nain bacali loe svetlo na samu
dijalektiku (kao verbalnu obmanu i sofistiku) to je
izazivalo neprijateljstvo teologa.
Prema Anselmu od Kenterberija, Roscelin je
smatrao da postoje samo pojedinane stvari (res
singularis), a da je opte samo pojam, prazan zvuk
(flatus vocis) i da ono ne moe predstavljati predmet,
te postoji samo pojedinani predmet dok opte kao
takvo ne postoji.
Stvarno postoje samo individue, dok univerzalije
realno ne postoje. Pokuajte da zamislite humanost
bez oveka, ili ivotnost bez ivih bia, i videete da
neete uspeti, govorio je Roscelin. Govorei o
ovenosti, vi sebi ne moete predstaviti predmet
opteg na koji bi se odnosio va pojam, pa u vaem
umu nema nieg drugog sem znaka, rei, odnosno, imena.
www.uzelac.eu
89
Milan Uzelac
Dakle, opti pojmovi samo su rei, glasovi,

imena, prazan zvuk (nomina, flatus vocis). To uenje,
samo po sebi, ne bi ni postalo predmet estokih rasprava da nije bilo preneto na hrianske dogme. U
skladu sa svojom tezom, Roscelin je tvrdio da ako su
tri osobe u bogu samo jedna stvar a ne tri samostalne
stvari, kao na primer tri due, ali su isti po moi i volji,
tada nije samo sin (Hrist) postao ovek, nego i Bog i
Duh Sveti. Time se on suprotstavio dogmi da se
otelotvorio samo sin (kao logos). Ako uzmemo da boje
trojstvo nije jedna osoba nego tri, tada, prema
nominalizmu, budui da ne postoji nita osim pojedinanog, nije mogua ideja boanstva kao neeg opteg,
te stoga ne postoji jedan bog, nego tri boga. Sabor u
Soasanu je ovo uenje osudio kao jeres i nominalizam
je anatemisan; realizam je vie odgovarao crkvi i
postao njeno zvanino uenje. Situacija e se bitno
promeniti u XIV veku.
Najei protivnik Roscelina bio je njegov mlai
savremenik Viljem iz ampoa (oko 1068-1121) koji se
nalazio na poziciji realizma i zauzimao visoko mesto u
crkvenoj hijerarhiji; nakon studija u Parizu i Lionu, on
je bio uenik Roscelina u Kampjou i uskoro poeo da
zastupa teoriju potpuno suprotnu onoj koju je izlagao
Roscelin; u koli pri katedrali u Parizu izlagao je ekstremni realizam koji je doveo do krajnjih granica, dalje
od Anselmovog platonizma i tako dospeo ak do
panteizma tvrdei kako univerzalije postoje pre svake
stvari i da postoji samo jedan ovek koji je univerzalan
i vean, dok su svi individuumi u sutini identini i
razlikuju se samo sporednim osobinama dok pri tom
www.uzelac.eu
90
Milan Uzelac
postoji samo njihova opta sutina kao jedina

stvarnost.
Drugim reima: ista sutinska priroda u celosti
je prisutna istovremeno u svakom pojedinanom lanu
vrste o kojoj je re, a to je imalo za posledicu da se
individualni lanovi neke vrste ne razlikuju
meusobno supstancijalno nego samo akcidentalno.
Pod pritiskom Abelarove kritike Viljem od ampoa je
promenio svoju teoriju tako to je teoriju o identitetu
zamenio teorijom o indiferenciji prema kojoj se za dva
lana iste vrste kae da su ista stvar ne sutinski ve
indiferentno. U to vreme on se povukao u opatiju SenViktor gde je predavao svoju novu teoriju i delom
doprineo osnivanju mistike tradicije u opatiji.
Uenje koje je doputalo postojanje veno
realnih rodnih pojmova nazvano je realizam i njen
predstavnik bio je Anselm Kentenberijski (10331109), rodom iz Aoste; nakon pripremnih studija u
Burgundiji, prvo u Avranu a potom u Beku, Anselm
stupa u benediktinski red da bi u Beku prvo bio prior
(1063) a potom opat (1078). Na mesto nadbiskupa
Kenterberijskog postavljen je 1093. godine, nakon to
je estoko napao Roscelina, nastojei da opravdanost
dogmi izvede misaonim putem a da pritom ne bude
"jeretiki dijalektiar" kao Roscelin.
Savremenici su ga nazivali i drugim
Avgustinom, ponajvie zato to je od ovog preuzeo niz
platonistikih ideja. Anselm je bio Italijan koji je vei
deo ivota proveo u Engleskoj. Tadanji papa, budui i
sam Italijan, postavljao je Italijane za najvie
predstavnike Rimske crkve u svim drugim zemljama
www.uzelac.eu
91
Milan Uzelac
pa se tako desilo i sa Anselmom. On je bio savremenik

pape Grigorija VII i ovaj ga je (ili njegov naslednik)
poslao u Englesku da zatiti interese Crkve. Englezi su
u dva maha nastojali da ga prognaju iz Engleske ali u
tome nisu uspeli; ova zemlja e se papske vlasti
osloboditi tek etiri stolea kasnije, kad Henrih VIII
sebe proglasi poglavarom reformisane anglikanske
crkve to e biti i jedan od motiva u sukobu sa
Tomasom Morom.
Po svojim pogledima Anselm je predstavnik
neoplatonovskog avgustinizma; kao i Avgustin istie
primat vere nad razumom; verujem da bih razumeo,
kae on i to znai: za to da bih verovao nije obavezno i
razumevanje, ali za to da bih razumeo, neophodno je
da verujem. Tako Anselm, polazei od vere, pomou
samog razuma, nastoji da doe do verskog saznanja
(Credo ut intelligam).
Taj credo tumaen je kao teoloki racionalizam;
Anselm je smatrao da vera ne protivrei razumu te da
su sve istine otkrovenja dostupne racionalnom
dokazivanju, a pre svega teza o postojanju boga.
Anselm, kao i Avgustin, nije sasvim razlikovao
filozofiju od teologije; smatrao je da svaki racionalni
hrianin treba da se trudi da racionalno shvati i razume ono u ta veruje; onaj ko veruje u boije
postojanje i uenje o svetom trojstvu, duan je da
primeni mo rasuivanja da bi razumeo te dve istine.
U sluaju da neko, kao to su to kasnije inili tomisti,
razlikuje filozofiju i dogmatsku teologiju, razmatranje
o boijem postojanju e pripasti filozofiji, a
razmatranje o svetom trojstvu teologiji. To je stoga
www.uzelac.eu
92
Milan Uzelac
to prva istina moe da se dokae ljudskim

rasuivanjem, dok druga ne moe, budui da ljudski
duh nije kadar da stvara istinite tvrdnje o ovoj tajni
kad je ona jednom ve otkrivena. Meutim, na osnovu
injenice da se prva istina moe dokazati, kao i na
osnovu elje da se razume sve ono u ta verujemo,
Anselm je smatrao da se i istina o svetom trojstvu
moe dokazati.
Svoje realistiko shvatanje spora o
univerzalijama Anselm objanjava na sledei nain:
kad se svevinji duh reju obraa samom sebi, time istovremeno izrie i sve to je stvorio; to je stoga to sve
stvari (do svog stvaranja, ali i posle, kada propadaju ili
trpe promene) uvek prebivaju u njemu, no ne takve
kave su same po sebi, ve takve su kakav je i on sam.
Na samom delu - stvari su priroda, podlona promeni,
priroda stvorena snagom nepromenjivog miljenja; ali,
u bogu, one su prvobitne sutine i istinsko poelo bia.
Tako, po uenju Anselma, bilo koje svojstvo
moe pripadati subjektu samo stoga to ono ve negde
postoji samo po sebi. Nikakvo bie ne moe biti pravedno drugaije, ve samo po sebi, pa stoga i prvo bie koje
shodno tome samo po sebi vlada svim to u jeste
njemu, mora i samo biti pravednost koja je nezavisna
od sveg drugog. Iz toga se moe zakljuiti da sama
sutina boga sadri i stvara ono to druge stvari
poseduju samo kao svojstvo.
Polazei od vidljivih predmeta i idui ka
njihovim idejama i najviem jedinstvu, Anselm izvodi
dijalektiki dokaz bia boga na isti nain kako je to mislio i Platon; osim toga, on formulie i nain na koji se
www.uzelac.eu
93
Milan Uzelac
dolazi do atributa boga a koji se sastoji u tome da se

atributi odreuju iz samog pojma boga, tako to bi se
jedan sadrao u drugom i tako dalje - u sve viem
jedinstvu. Ovo Anselm izlae u delu Monolog ili primer
kako razmiljati o temeljima svoje vere (Monologium
sive exemplum meditandi de ratione fidei).
Kako se u ranom srednjem veku logika
rasprava prenela s polja logikog problema pojma na
podruje ontologije, to e kod realista voditi shvatanju
da je pojam (opte, ideja) prava realnost, tj.
supstancijalnost, i da je kao takav uzrok svega, nije
nimalo sluajno to se za Anselma vezuje i takozvani
dokaz o postojanju boga zasnovan na zakonu o
protivrenosti, a poznat kao ontoloki dokaz.
Anselm je, naime, nastojao da pokae kako je i
sama misao o negiranju boga sama po sebi protivrena;
ak i bezumnik mora priznati da u njegovom umu postoji misao o takvom biu nad kojim se ne moe
zamisliti nita vie; taj predmet nad kojim je
nemogue nita vie zamisliti ne nalazi se samo u
jednom umu, jer, kad bi bio samo u jednom umu onda
bi on mogao biti samo u umu (in intellectu) a ne i u
stvarnosti (in re). Tako se moe zakljuiti da odista
postoji bie od kojeg se neko vie bie, neto vie, ne
moe zamisliti ni u mislima ni u stvarnosti.
Ontoloki dokaz o postojanju boga Anselm izvodi
polazei od Platonovog shvatanja boga kao najvieg
jedinstva u kome se misao objedinjuje i u kome se ona
identifikuje s biem, te se u najviem biu spajaju
mogunost i stvarnost (esse in intellectu i esse in re).
Svi se nai pojmovi zavravaju pojmom najvieg u
www.uzelac.eu
94
Milan Uzelac
kome iezavaju sve razlike izmeu mogunosti i

stvarnosti.
Iz tog aspekta, bilo bi, po miljenju Anselma,
protivreno govoriti o najviem pojmu koji bi izraavao
samo najviu mogunost ali ne i stvarnost, jer bi se u
tom sluaju mislilo najvie savrenstvo koje je
istovremeno i nesavreno. Protivrenost se prevladava
samo u pojmu stvarno postojeeg savrenstva, posebno
ako se dopusti da je svaka stvarnost istovremeno i
progres: sve to, zakljuuje Anselm, vodi tome da ne
treba stvarnost dokazivati igrom apstraktnih misli.
Ovo shvatanje Anselma napao je monah Gaunilo
jednim malim spisom Liber pro Insipiente (Knjiga za
budale) gde kae da pojam koji imamo o nekoj stvari
ne jami i njeno vanmentalno postojanje, te da Anselm
nedopustivo prelazi sa logikog na realni nivo; to e
rei da se misao razlikuje od bia, jer se moe zamisliti
bie, a da ono pri tom i ne postoji; u protivnom, kao to
tvrdi Anselm, mogli bismo rei da najlepa mogua
ostrva moraju postojati zato to moemo da ih
zamislimo. Na ovu kritiku Anselm je odgovorio
opovrgavanjem pomenute analogije: ako je pojam boga
pojam najsavrenijeg bia i ako apsolutna savrenost
ukljuuje i postojanje, taj pojam je pojam o postojeem
i to nuno postojeem biu, dok pojam ak i o
najlepem ostrvu nije pojam o neem to mora da
postoji. Ta dva pojma nisu analogna ak ni na
logikom planu: ako je bog mogu, tj. ako pojam
najsavrenijeg i nunog bia ne sadri nikakvu kontradikciju, bog mora da postoji, jer bi bilo besmisleno
govoriti o samo moguem nunom biu (to je
www.uzelac.eu
95
Milan Uzelac
kontradikcija termina) dok u pojmu samo moguih lepih ostrva takve kontradikcije nema27.
Budui da je Anselmovo uenje poivalo na
realnosti ideja, na identitetu miljenja i bia, ono se i
odreivalo kao realizam; pri tom treba imati u vidu da
se tu radi o jednom drugaijem znaenju rei realizam:
po sredi je takvo uenje koje za najviu realnost
priznaje ideju ili misao; u kasnijim vremenima takvo
shvatanje odreivae se kao idealizam. Aselma
moemo smatrati krajnjim, ekstremnim realistom a ta
pozicija, videli smo, organski je vezana s njegovim ontolokim dokazom o postojanju boga.
Anselmu se suprotstavio Pjer Abelar (10791142) koji zapravo nastavlja tradiciju
ranosrednjovekovnog nominalizma; njegov uitelj nije
bio samo nominalist Roscelin, ve i realist Viljem iz
ampoa; Abelar je, kritikujui obojicu, osnovao
sopstvenu kolu. Kasnije je Abelar uio kod Anselma i
sam poeo da predaje teologiju u Parizu 1113. Od 1114.
do 1118. na elu je katedre kole Notr-Dam iz koje e
kasnije nastati Francuski univerzitet; tom periodu
27 Ovaj Anselmov dokaz nije pobudio neko vee interesovanje;
njime se koristio Bonaventura, naglaavajui vie psiholoki nego
logiki aspekt argumentacije, dok ga je Toma odbacio. Kasnije ga
je Duns Skot koristio kao uzgredno pomono sredstvo i tek u
novije vreme, ovaj je dokaz, ve od poetka opovrgavan, dobio
istaknutu, iako raznoliku istoriju: Dekart ga je prihvatio i
preradio, Lajbnic ga je branio a Kant je u Anselmovom
ontolokom dokazu video rezime celokupne ontologije ne nalazei
u njemu neku unutranju protivrenost koja bi ukazivala na
nepostojanje boga.
www.uzelac.eu
96
Milan Uzelac
pripada i tragina epizode sa Eloizom nakon ega su

oboje zavrili u manastirima; on se povukao u opatiju
Sen-Deni da bi nekoliko godina kasnije osnovao kolu
u Le Parkleu, ali ju je napustio 1125. i postao opat
manastira Sen-ilda u Bretanji; potom je napustio
manastir, pa neko vreme predavao u Parizu gde ga je
sluao Jovan od Solsberija; godine 1141. bio je optuen
za jeres, a nakon albe papi Inokentiju II ponovo je
osuen i zabranjena su mu predavanja. Umro je
naredne godine a dvadeset godina kasnije sahranjena
je pored njega i Eloiza, to bee njena poslednja elja.
Abelar je imao borbenu prirodu; u polemikama
bee nemilosrdan s protivnicima; nije imao mnogo
potovanja za svoje uitelje i teko je s drugima nalazio
zajedniki jezik. Bio je istaknuti dijalektiar,
nadmoan nad svojim sabesednicima, veoma
popularan ali i opasan za one koji su imali malo
razumevanja za dijalektiku i njenu primenu na
teologiju. Iz udaljenih krajeva Evrope dolazili su ljudi
da sluaju njegove rasprave. Uenika je imao vie no
uitelja iako je govorio samo na latinskom jeziku.
Abelar je autor niza filozofsko-teolokih spisa
meu kojima su: Uvod u teologiju, Hrianska
teologija, Da i ne, Dijalektika, kao i autobiografski spis
Istorija mojih nesrea, prepiska s Eloizom i pesme, na
osnovu ega se moe videti da je re o jednom
univerzalnom duhu i velikom piscu svog vremena; svi
www.uzelac.eu
97
Milan Uzelac
Abelarovi spisi mogli bi da se podele u tri grupe

(logika, teologija28, etika).
injenica je da su Abelara pratile kroz ivot
razne nesree ali prvenstveno stoga to se
suprotstavljao autoritetu Crkve. Naspram Anselmove
teze verujem da bih razumeo, on istie stav razumem,
da bih verovao; meu tim dvema formulama postoji
principijelna razlika: moe se verovati samo u ono to
je saznato intelektom, odnosno, veruje se u ono to je
shvaeno razumom. Vera je u funkciji znanja a nije
znanje u funkciji vere.
Drugim reima: logika (tj. dijalektika) je
autonomna, a to znai da je racionalna i filozofija,
premda, kraj filozofskog puta jeste bog. Razum nije
sluga teologije, on se razvija samostalno, premda na
kraju krajeva slui tome da bi se bolje shvatile istine
vere. Boansko otkrovenje, a u tome se slau i Abelar i
Anselm, daje razumu sadrajnost. Za razliku od svojih
savremenika Abelar je smatrao da razum ne moe da
d do kraja ispravne definicije, ali da su, s druge
strane, svi sudovi filozofa, teologa i Crkvenih otaca u
svojoj biti mnjenja koja imaju manje ili vie autoriteta
i da sve to vodi beskonanim konfliktima s crkvenim
autoritetima, te je neophodno da se u egzegetikim
sporovima ljudi udubljuju u probleme a ne da ih
blokiraju.
Abelar izraz teologija koristi da bi oznaio sintezu hrianskih

uenja; do tog vremena, ukljuujui i Avgustina, tim se pojmom
oznaavala paganska ili filozofska refleksija o boanskom.
28
www.uzelac.eu
98
Milan Uzelac
Podsticaj naunom istraivanju koje vodi istini

daje sumnja; ona je poetna taka i ne treba je
apsolutizovati; tu se radi o putu, o metodskoj sumnji, o
postojanoj kritikoj kontroli, proveri teksta, svejedno
da li je re o delu nekog filozofa ili nekog od Crkvenih
otaca; osnovno pitanje koje tu postavlja Abelar bilo bi
u tome kako prevladati sumnje i izai iz protivreja da
bi se dospelo do istine? Kao prvo, neophodno je
analizirati tekst, razjasniti smisao termina u svim njihovim istorijsko-lingvistikim nijansama. Shvatanje
teksta, pie Abelar u pomenutom spisu Da i ne, moe
biti oteano nepravilnom upotrebom termina kao i
njihovom promenljivou i vieznanou; zadatak
analize je da tome odredi uzrok i da utvrdi zato se
autor odluio upravo za dati tekst. Kao drugo, treba
tano utvrditi autentinost teksta i to tako to e se
utvrditi ta stvarno pripada autoru a ta je moda
dopisano ili naknadno u tekst uneto. Kao tree, treba
uporediti sumnjive tekstove s nesumnjivim
originalima u okvirima celokupnog opusa autora koji
se istrauje; tu je vano da se izneti stavovi ne meaju
sa stavovima samog autora kao i da se ne interpretira
kao neto definitivno ono to autor izlae kao problem
ili hipotezu.
Zadravajui kritiki ugao gledanja moramo
razumeti granice naeg uma u nekom tekom diskursu
kako bi se moglo ostaviti mesta i autoritetima tradicije
koji su neprikosnoveni. U spisu Da i ne Abelar
analizira protivrene stavove crkvenih autoriteta i
Otaca crkve ime je zapravo doveo u pitanje njihov autoritet; logikom analizom njihovih stavova on nastoji
www.uzelac.eu
99
Milan Uzelac
da apsolutno protivrene stavove prevede u relativno

protivrene; tim metodom e se stolee kasnije koristiti
Toma Akvinski.
Abelar je smatrao da prvo treba razumom
istraiti sadraj nekog religijskog stava a tek potom
odluivati da li u njega treba verovati ili ne. Cilj
saznanja je dostizanje istine i zato se poseban znaaj
mora dati dijalektici kao umeu kojim se istina
razluuje od lai. Meutim, taj racionalizam Abelara i
dalje je sholastiko-teoloki, budui da je u sreditu
njegovog interesovanja dokazivanje crkvenih dogmi,
dakle ono u ta je i tako, ve po definiciji, trebalo
verovati. Abelar je smatrao da se svi stavovi
hrianske vere mogu racionalno dokazati pa se
prihvatio razumnog tumaenja nadrazumske dogme o
trojstvu i to je bio zapravo cij njegove Dijalektike.
Dijalektika, bolje bi bilo rei logika, treba da se
razlikuje od sofistike kao jedne degenerisane forme
diskursa, koja pretenduje da objasni sve postojee, pa
svojim tumaranjima diskredituje dijalektiku;
dijalektika, kako je shvata Abelar, nezamenjivi je
instrument u raspravi; pomae razluivanju istinitog
od lanog i u formalno-logikom smislu utvruje
osnovna pravila naunog diskursa. Zadatak dijalektike
je analiza jezikih termina, iznalaenje njihovih
znaenja i funkcija shodno stvarima koje oznaavaju
kao i nain njihovog uvoenja u strukturu diskursa.
Na taj nain dijalektika se pokazuje kao scientia sermocinalis, kao filozofija jezika koja utvruje odnose
rei i stvari (vox et res) i najprei zadatak dijalektike je
kontrola semantike veze termina i realnosti, tj.
www.uzelac.eu
100
Milan Uzelac
termina i objekata koje oznaavaju. Sasvim je

razumljivo to e probni kamen za takvo ispitivanje biti problem univerzalija.
Da bi se pravilno reio pomenuti odnos rei i
stvari neophodno je zadrati ravnoteu izmeu
pogrenih pozicija kakve nalazimo u ekstremnom
realizmu kao i u ekstremnom nominalizmu; u sporu
oko univerzalija Abelar je u poetku bio krajnji
nominalista kao i Roscelin, tvrdei da je opte samo
re, da bi potom, kritikujui realizam Viljema iz
ampoa, zauzeo srednje stanovite izmeu nominalizma i realizma, poznato kao konceptualizam,
koje se ubrzo pokazalo i kao najbolje. Univerzalije,
same po sebi, ne mogu imati objektivnu realnost poto
bi opte trebalo da bude sadrano u rei; ali, da bi se
pravilno primenile rei treba znati stvari, njihova
svojstva kojima se jedne od drugih razlikuju. To znai
da opte nije sadrano u rei kao takvoj ve u rei koja
se odnosi na klasu njoj odgovarajuih predmeta koji
imaju zajednika svojstva na osnovu kojih se moe i
izvesti ono to je opte. Na osnovu toga moglo bi se rei
da univerzalije postoje i u samim predmetima a to se
dotad iskljuivalo. To bi odista bilo nemogue ako bi se
doputalo da univerzalije postoje u stvarima (samo po
sebi to bi bio umereni realizam) potencijalno a ne
aktuelno. Ali, univerzalije aktuelno postojanje dobijaju
u svojstvu pojmova (konceptualizam) i odgovarajuih
im rei, termina (nominalizam) zahvaljujui
apstrahujuoj moi miljenja koje potencijalno
postojee univerzalije u stvarima prevodi u njihovo
aktuelno pojmovno-terminoloko bie.
www.uzelac.eu
101
Milan Uzelac
To znai da univerzalije nisu prazne verbalne

forme, ve logiko-lingvistike kategorije koje obrazuju
prelaz od sveta misli ka svetu bia; zadatak dijalektike
je da obezbeuje taj prelaz i da ukae na mogunost
sinteze ouvavi doktrinarnu autentinost, vernost
osnovnoj teoriji, ija se pozicija nalazi u umerenom
realizmu.
Abelar uzdie ulogu dijalektike budui da
poverenje u logika pravila pokazuje same mogunosti
razuma, njegove stvarne spekulativne mogunosti; negujui dijalektiku, neguje se ratio. irenje i primena
razuma u svim oblastima za Abelara ne znai i
omalovaavanje autoriteta Svetih spisa; smatrao je da
izmeu ljudskog razuma i boanskog logosa ima mesta
i za kritiki ratio. Bez tog ratia, pisala je Eloiza, delei
miljenje Abelara, Biblija bi bila nalik ogledalu pred
slepim ovekom. Cilj je razuma da bude nalik
boanskom logosu. Postajui svestan svojih granica,
razum je sposoban da shvati neke hrianske istine
koje su naizgled apsurdne; nee razum progutati veru,
ve vera ima za cilj da u sebe ukljui razum.
Abelar razlikuje dva pojma: razumevanje i
prihvatanje; prvo se postie razumom i verom, a drugo
je boiji dar i dospeva do onih koji imaju otvoreno srce
za blaenstvo i njegove tajne. Ako je razumu dostupan
iri horizont no veri, njih je nemogue suprotstavljati
jer oni postoje u svom kontinuitetu; tako je, po miljenju Abelara, razum simbol kontinuiteta antike
mudrosti i hrianstva.
Moralnom ivotu je Abelar posvetio traktat
Spoznaj samog sebe u kome ve od naslova ne krije
www.uzelac.eu
102
Milan Uzelac
simpatije za Sokrata; u ovom filozofskom i istovremeno

logikom spisu, nastoji da pokae kako je centar
ovekovih delovanja i namera njegova svest; greni
nisu volja ili elja; greh nastaje iz saglasja svesti sa voljom ili eljom. Instinktivna dimenzija ljudskog ivota
treba da bude odvojena od svesne i racionalne.
Sklonosti, kao i prirodne elje nastaju spontano one su
sutina "datosti" koje dobija razum. Moralnima mogu
biti inicijative subjekta, njegove namere i projekti; nije
greno poeleti neku lepu enu, ve je greno biti u
vlasti instikata, odnosno, nije greh seksualna elja ve
saglasnost s poudom.
Ovde Abelar naglasak stavlja na intencionalni
momenat koji je i odreujui faktor moralnog ivota;
on istie potrebu da se ovek skoncentrie na unutranja stanja due koja daju izvor dobru i zlu; on tu istupa
protiv legalistike etike koja je bila rasprostranjena u
XII stoleu i koja je svojim popisima dobrih ili loih
dela (kodifikovana u delu Knjiga kazni) esto
dezorijentisala oveka i sputavala njegovu inicijativu.
Vrednost ove intencionalne teorije koju zastupa Abelar
ogleda se u tome to se istie opasnost redukovanja
moralnog plana ljudskih postupaka na spoljanje
oblike, pri emu se ljudska unutranjost suava do ieznua.
Kao drugo, Abelar je hteo da pokae da nae telo
nije u svojoj osnovi zaraeno porocima i da nije
neizbeno prisustvo zla u oveku te nema razloga za
preziranje zemnoga ivota. Telesna struktura, ljudske
strasti i sklonosti ne nose sami u sebi greh, i nema
neke sudbinske spojenosti greha i volje; tako Abelar
www.uzelac.eu
103
Milan Uzelac
dovodi u pitanju dualistiko tumaenje oveka i

pesimistike ocene ljudskih sposobnosti te oveku
vraa odgovornost za njegove inicijative i postupke.
Konano, uoljiv je kontrast Abelarovog i tada
opte rasprostranjenog pristupa moralnom problemu;
mnogi su, kae on, spremni da sude na osnovu onog to
se nalazi na povrini, ne teei tome da saznaju ta se
ispod toga nalazi i ne traei iza postupaka njihove
stvarne pobude. Samo bog, koji zna ne samo postupke
ve i sutinu njihovu, moe oceniti nae namere i
odmeriti eventualnu krivicu.
Kako se po miljenju Abelara imanentni zakon
moralnosti konstituie u individualnoj svesti, mnogi su
tu etiku nazivali subjektivistikom, mada to nije u
stvari bilo ba tako; interiorizacija moralnog ivota
nije sama po sebi cilj ve je uvek data u razvijanju
moralnog plana, a u ravni boanskog zakona (lex divina), pa, ako se valjanost moralnog postupka i odreuje
iznutra, pravilnost (mera njegove adekvatnosti) ima
svoj izvor u bogu.
Abelarova rasprava o problemu univerzalija bila
je presudna; ona je zadala smrtan udarac ekstremnom
realizmu time to je pokazala kako ga je mogue negirati a da se istovremeno ne mora odbacivati svaka
objektivnost rodova i vrsta. To e biti razlog to e
vodei mislioci kole u artru (ilber de la Pore i Jovan
Solzberijski) raskinuti sa starom tradicijom. Jovan
Solzberijski (1115-1180), uenik Pjera Abelara,
ilbera de la Porea i sekretar nadbiskupa Kenterberijskog, prvo Teobalda a potom Tomasa Beketa,
govorio je kako je svet ostario raspravljajui o
www.uzelac.eu
104
Milan Uzelac
problemu univerzalija: vie vremena je posveeno

bavljenju tim problemom nego to je Cezaru bilo
potrebno za osvajanje i ovladavanje svetom.
Svako ko rodove i vrste trai izvan ulnih stvari
gubi vreme, isticao je Jovan, jer ekstremni realizam je
neistinit i protivrei Aristotelu, kojeg je Jovan od
Solzberija izuzetno cenio, govorei da su Aristotelove
Topike korisnije od svih dijalektikih knjiga koje
savremenici izlau u kolama. S druge strane, rodovi i
vrste nisu stvari, ve su zapravo forme stvari, koje
duh, uporeujui njihovu slinost apstrahuje i
ujedinjuje u univerzalne pojmove. Univerzalni pojmovi, ili rodovi i vrste, posmatrano apstraktno, jesu
razumske konstrukcije, jer ne postoje kao univerzalni
u vanmentalnoj stvarnosti. Ali, konstrukcija o kojoj je
ovde re, nastaje poreenjem stvari i apstrakcijom iz
stvari, tako da univerzalni pojmovi nisu lieni
objektivne zasnovanosti i objektivnog znaenja.
Moe se rei da su osnove tomistike doktrine
umerenog realizma bile postavljene jo u XII stoleu
budui da je na nemogunost ekstremnog realizma
ukazao ve Abelar. Problem univerzalija postae
kasnije, u srednjem veku, ponovo predmet
razmatranja kad Viljem Okamski i njegovi uenici,
nalazei se nasuprot realizma, ponude jedno novo
reenje.
kole
Terminom sholastika ne obuhvata se samo skup
doktrinarnih ideja ve i filozofija i teologija koji su
www.uzelac.eu
105
Milan Uzelac
predavani u srednjovekovnim kolama, poev od vremena Karla Velikog; zatvaranje filozofskih kola u
Atini poetkom VI stolea od strane imperatora
Justinijana (a na savet njegove ene Teodore koja je
bila prostitutka) nije samo tek neka politika akcija,
ve u daleko veoj meri simptom sumraka antike
kulture.
Sve do XIII stolea, do vremena kad se poinju
otvarati prvi univerziteti, postojale su kole i to:
manastirske, episkopalne i dvorske; ove prve, u vreme
varvarskih napada bile su pribeita u kojima su se
donekle mogli sauvati spomenici klasine kulture,
mesta gde su se registrovali i popisivali sauvani spisi;
episkopalne kole su bile mesto gde se obavljala
osnovna obuka, dok se kulturni ivot na najviem
nivou mogao razvijati u dvorskim kolama, poput one
koju je osnovao Karlo Veliki; tu je obrazovanje bilo
organizovano na tri nivoa, kao to je to bio sluaj kad
je upravnik dvorske kole bio Alkuin iz Jorka (730804): (a) itanje, pisanje, elementarna znanja
prostonarodnog latinskog, opte predstave o Bibliji i
liturgijskim tekstovima; (b) izuavanje sedam
slobodnih vetina i (c) produbljeno izuavanje Svetih
spisa. Tek e Johan Skot Eriugena uvesti dijalektiku i
filozofiju tako to e slobodne vetine ukljuiti u
teologiju; od forme erudicije one su postale forme
istraivanja i razrade hrianskih istina; u tom smislu
mogue je koristiti izraz rana sholastika kojim se
obuhvata period od Eriugene preko kole u artru i
kole Sen-Viktor, do Abelara.
www.uzelac.eu
106
Milan Uzelac
Tako se od IX do XII stolea sve vie poinju da

neguju tzv. "gramatike studije". Ulazak u svet
lingvistikih znakova bio je jedan od ciljeva kole u
artru za koju je problem vox et res, odnos imena i
stvari, postao centralnim pa je Jovan od Solsberija
govorio kako je "gramatika kolevka svake filozofije".
Sasvim je razumljivo to je jedan od najveih
doprinosa srednjeg veka razvoju kulture u zapadnoj
Evropi bio univerzitetski sistem, a najvei od univerzitetskih centara bio je u to doba Pariz; on bee sredite
teolokih i filozofskih istraivanja i mada je dobio
povelju kojom je postao univerzitet tek u XIII stoleu,
pariske kole su inile "univerzitet" ve stolee ranije.
Universitas je tipini proizvod srednjega veka.
Srednjovekovni univerzitet nema nieg analognog u
antikom svetu; slobodne asocijacije uenika i
nastavnika s privilegijama, odreenim programima,
diplomama i zvanjima tako neeg u antiko doba
nema. Sam izraz univerzitet prvobitno je oznaavao
centar obuke, asocijaciju, ili savremenim jezikom
govorei, sindikat koji titi interese odreene kategorije
ljudi. Bolonja i Pariz su dva modela na koje su se
potom ugledali drugi univerziteti; Bolonja bee
universitas scholarum, tj. studentsko drutvo koje je od
Fridriha I Barbarose dobilo posebne privilegije; u
Parizu bee universitas magistrorum ut scholarum
asocijacija koja je obuhvatala i nastavnike i studente.
Vano je rei da se srednjovekovni univarzitet moe
nazvati i narodnim, budui da se tu negovala
aristokratija duha, i da poreklo studenata nije imalo
nikakvog znaaja; takoe, treba imati u vidu da se
www.uzelac.eu
107
Milan Uzelac
srednjovekovni univerzitet delio na fakultet slobodnih

umetnosti (6 godina) i teoloki fakultet (najmanje 8
godina); prvi je bio uvod u ovaj drugi. Nastava je
obuhvatala predavanja (lectio) i seminare (disputatio).
Seminar se sastojao od rasprava, gde su pitanja prvo
razmatrali studenti i davali odgovore da bi potom
odgovore davali nastavnici.
U XII stoleu je francuska uenost bila
dominantna, mada u narednom stoleu dobija sve vei
znaaj univerzitet u Oksfordu; Pariski univerzitet je u
XII i XIII stoleu bio stecite najznaajnijih umova
tadanje zapadne Evrope i reprezentovao je
internacionalni karakter zapadno-evropske kulture,
budui da su tu boravili mislioci iz Engleske (Adam
Smoldrid i Aleksandar Netham), Francuske (Riard
od Sen-Viktora, Jovan Solzberijski /koji je u Francusku
doao 1136, da bi ivot zavrio kao nadbiskup u
artru), Nemake (Hugo od Sen-Viktora), Italije (Petar
Lombaranin /1100-1160/ autor slavnih Sentenca koje
su bile predmet bezbrojnih komentara, posebno Tome i
Dunsa Skota).
Ve u XII stoleu nalazimo pokuaje
sistematizacije i klasifikacije nauka i znanja tog
vremena; dva najizrazitija primera za to su Hugo od
Sen-Viktora i Petar Lombaranin. Prvi, u svom delu
Didascalion sledi aristotelovsku kasifikaciju: logika je
propedeutika (uvod u pravu nauku koja se bavi
pojmovima a ne stvarima) i deli se na gramatiku,
dijalektiku, retoriku i sofistiku. Nauka za koju je
logika samo uvod, deli se na teorijsku nauku koja
obuhvata teologiju, matematiku (aritmetika, muzika,
www.uzelac.eu
108
Milan Uzelac
geometrija, astronomija) i fiziku i praktinu nauku

(etika, ekonomija i politika). Mehanika obuhvata
sedan neslobodnih vetina (prerada vune, proizvodnja
oruja, tesarstvo, pomorstvo, trgovina, poljoprivreda,
lov, medicina i pozorine predstave); ve na prvi pogled
je vidno da ova Hugova klasifikacija ne zavisi samo od
Aristotela, ve jednako i od Boetija kao i Isidora
Seviljskog.
Petar Lombaranin se kolovao u SenViktoru, predavao u koli pri katedri u Parizu i potom
bio biskup Pariza (1150-1152). Napisao je delo Libri
Quatuor Sententitiarum (etiri knjiga sentenca); ovaj
spis, neoriginalnan po sadraju, pisan pod velikim
uticajem tema i naina izlaganja kakav je Petar Lombaranin naao u treem delu Damaskinovog spisa
Izvori znanja (Tano izlaganje pravoslavne vere)
izvrio je ogromni uticaj na naredne generacije i potom
imao bezbroj komentara i bio predmet kompendija i
komentara sve do kraja XVI stolea. Treba imati u
vidu da je XII stolee bilo stolee teolokih sistematizacija, izraz traenja odreenog jedinstva u izlaganju
hrianskih istina u okvirima katolikih doktrina;
odgovor na tu potrebu vremena behu razne interpretacije biblijskih tekstova, takozvane Sume, ili Sentence.
Meu tim raznim sumama, Sentence Petra
Lombaranina imale su fundamentalno znaenje za
srednjovekovnu filozofsku kulturu. Petar
Lombaranin je roen blizu Navare, u siromanoj
porodici, ali je zahvaljujui pomoi monih pokrovitelja
studirao u Bolonji,Remsu i Parizu, u katedralnoj koli
crkve Notr-Dam. Gde je i napisao svoja glavna dela.
www.uzelac.eu
109
Milan Uzelac
Od 1140. predavao je na katedralnoj koli, potom je od

1159. postao episkop pariski. Umro je u Parizu
1160/64. godine.
Osim Komentara poslanica sv. Pavla i Komentara psalama, izmeu 1147. i 1150 (mada neki pokinju
i 1154), napisao je ve pomenute, a potom, znamenite
Sentenc u etiri knjige (Libri quatuor sententiarum).
One su pisane kao udbenik i njihov cilj bio je da se na
jednom mestu skupe razliita miljenja (sententie)
Otaca o teolokim uenjima; prva knjiga je bila
posveena bogu, koji je jedinstven u tri lica; druga
govori o Bogu tvorcu, blagodeti i prvobitnom grehu kao
i drugim stvorenim biima; trea knjiga posveena je
inkarnaciji, iskupljenju i vrlinama (peti red nebeske
hijerarhije) dobroinstvima i zapovestima, a etvrta
knjiga razmatra sedam svetih tajni, smrt i strani sud.
Re je kompendijumu hrianskih doktrina
sastavljenom na osnovu Svetog pisma i predanja
Crkvenih otaca.
Rani teolozi, kao Isidor Seviljski, ili Alkuin
nastojali su da izgrade uenje crkve polazei od
biblijskih tekstova i dela ranih crkvenih otaca. Ve u
XI stoleu to se pokazalo nedovoljnim i sve vei znaaj
je dobijao dijalektiki pristup izuavanju
tradicionalnog uenja. Petar Lombaranin se pojavio u
vreme kada je dijalektiki metod jo uvek bio osuivan
ali i kad je sve vie narastala elja za znanjem. U to
vreme javljaju se mnogi udbenici, mahom nadahnuti
uenjem Abelara i njegovim novim metodom.
Posve je razumljivo to u glavnom delu Petra
Lombaranina, u Sentencama, nalazimo ideje Huga od
www.uzelac.eu
110
Milan Uzelac
Sen-Viktora, Abelara (recimo Abelarov stav da bog nije

mogao stvoriti bolji svet od ovog koji je stvorio), kao i
Graciana.
Ne zna se da li je Petar poznavao autore koje je
citirao, ali je nesporno da je bio veoma naitan i da je
dobro poznavao njihove spise. Iako ovaj spis nije ni u
kom sluaju originalno delo, on donosi sve ranije
tokove misli; odlikuje ga oseaj ravnotee: priznaju se
sva prava razuma ali nikad se ne ide dotle da bi mu se
potinila vera; moda je upravo taj oseaj za meru i bio
odluujui uzrok popularnosti Sentenca.
Najvei broj navoda uzet je od Avgustina, mada
su navoeni i drugi pisci, pominju se: Ilarij, Ambrozije,
Jeronim, Grigorije Veliki, Kasiodor, Isidor, Beda,
Boetije. esto se citira Damaskinov rad O pravoslavnoj
veri (spis koji je preveo 1151. Burgundije Pizanski).
Sentence predstavljaju preteno teoloko delo, mada
Lombaranin govori i o stvarima koje se saznaju razumom, koje mogu da se saznaju i pre no to se u njih
veruje, tj. nezavisno od vere (egzistencija boga, boije
stvaranje sveta, besmrtnost due).
Po miljenju Petra Lombaranina od stvorenog
mi nuno dospevamo do boga; u samim crtama stvari
vidimo odraz svete trojice, u njihovim formama, u
jedinstvu, u njihovoj ureenosti. Sloboda nae due
pripada kako razumu tako i volji. Volja je slobodna jer
ima mogunost izbora. Razum je takoe slobodan jer
sudi i istupa u ulozi arbitra, mada volja nije uvek razborita, posebno kada bira izmeu dobra i zla. Taj izbor
je pravi izbor (ako nema sa strane pritisaka) i zato
postoji kazna za greh kao pravo zlo za oveka. Zato
www.uzelac.eu
111
Milan Uzelac
ovek, birajui dobro, nada se bojoj blagodeti koja je

uvek bezuzrona i bezinteresna jer je van ljudske
logike.
Sentence Petra Lombaranina sa sistematske
take gledita imaju mnogo nedostataka. Veliki
poynavalac skolasticke filozofije Martin Grabman
ukazuje na to da opte uenje o Bogu i uenje o Troici
nisu jedno od drugog odvojeni ve su pomeani i
nemaju neku zajednicku strukturu. Uenje o vrlini nije
obraeno u celini i svojim veim delom je postavljeno
izmeu uenja o Otelotvorenju i uenja o Tajnama
izmeu dva poglavlja koja su inae meusobno
neposredno povezana.
Osnovni prigovor Sentencama, uprkos svoj
njihoboj kasnijoj popularnosti, bio bi da one ne ine
organsku celinu. Pozajmljena shema podele res et
signa nije doprinela izgradnji strogog sistema. Ako se
ima u vidu nepostojanje reda u nastavnim tekstovima,
jasno je da komentari onima koji se ue teologiji nisu
mogli dati jasno i precizno izloen materiju.
To je imalo negativnu posledicu u tome to se
neposredno nakon Sentenci Lombaranina nastale
Summe, nisu mogle osloboditi od njihovih strukturnih
nedostataka.
To se odnosi na veliku Summu Aleksandra iz
Halea koja e u velikoj meri oslanja na Petrove
Sentence iako je on na mnogo mesta sutinski
poboljao sistematizaciju Lombaranina.
Godine 1215. papski koncil je stavove Petra
Lombaranina priznao za saglasne duhu hrianstva.
www.uzelac.eu
112
Milan Uzelac
U narednih nekoliko stolea one u bile jedan od

glavnih izvora hrianske teologije.
kola u artru
Treba imati u vidu da su se znanja razvijala i na
drugim univerzitetima, kao i u regionalnim kolama;
Bolonja je bila poznata po svojoj koli prava, Monpelje
po medicinskoj koli, dok je mistika teologija bila
znaajna karakteristika kole u Sen-Viktoru, blizu
Pariza.
Jedna od najinteresantnijih kola u XII stoleu
bila je u atru, gde je veliki uticaj imala Aristotelova
filozofija povezana s jakim primesama platonizma; ta
kola, istovremeno, bila je i pod snanim uticajem
humanistikih stremljenja. Meu njenim
predstavnicima je Teodorik od artra koji je, nakon to
je vodio kolu, od 1121. predavao u Parizu, da bi se
dvadeset godina kasnije vratio u artr za rektora a na
mesto ilbera de la Porea; on posebno razmatra sedam
slobodnih umea i pie protiv antihumanista koji su
omalovaavali studiranje i uenost. Meu
najdarovitijim humanistikim filozofima iz artra bio
je Jovan Solzberijski, koji nije kolovan u artru, ali je
tu postao biskup 1176. Bio je pobornik slobodnih
vetina, znalac latinskih klasika, posebno Cicerona, a
kad je re o njegovom knjievnom stilu, tada je re o
neem to je najbolje u XII stoleu.
kola u artru osnovana je 990. godine ali je i
nakon dva stolea zadrala konzervativan duh, to se
tada ogledalo u privrenosti kole platonistikoj tradiciji, te su se posebno izuavali Platonov dijalog Timaj i
www.uzelac.eu
113
Milan Uzelac
Boetijevi spisi koji su naginjali platonizmu. Bernar od

artra (na elu kole od 1114. do 1119. i rektor od
1119. do 1124), koji je zastupao stanovite da je
materija egzistirala u haotinom stanju pre
oblikovanja, odnosno pre no to je nered postao red,
Jovan Solzberijski je nazivao "najsavrenijim
platonovcem toga doba".
Pored privrenosti Platonovom Timaju
pripadnici kole u artru potovali su i Aristotela;
sledili su ga ne samo u logici nego su preuzeli i njegovu
hilomorfistiku teoriju. Prema Bernaru iz artra
prirodni objekti se sastoje iz forme i materije, pri emu
su forme (formae nativae) slike ideja u bogu; slino
shvatanje zastupao je i Bernar iz Tura. Premda uenje
po kome su predmeti sastavljeni od materije i forme,
pri emu je forma slika pojedinane stvari ili ideje u
bogu, nije panteistiko, jer tu postoji bitna razlika
izmeu boga i stvorenih bia, ipak, neki pripadnici
kole su svojim stavovima upuivali na panteizam:
Teodor od artra je tvrdio da "su sve forme jedna
forma, a da boanska forma obuhata sve forme";
smatrao je da je boanstvo forma essendi svake stvari
dok je stvaranje proizvoenje mnotva iz jednog.
kola Sen-Viktor
Opatija Sen-Viktor nalazila se izvan zidina
Pariza i pripadala je avgustinovskim redovima. Sa
ovom opatijom bio je povezan Viljem iz ampoa koji se
u nju povukao posle neuspene rasprave sa Abelarom;
ta kola je postala znaajna uglavnom zahvaljujui
dvojici kaluera: jednom Nemcu, Hugu od Sen-Viktora
www.uzelac.eu
114
Milan Uzelac
i jednom kotlananinu, Riardu od Sen-Viktora. Ako

je kola u artru naglasak stavljala na naunokulturni aspekt filozofije, kola Sen-Viktor se bila skoncentrisala na molitve, na boansku kontemplaciju
kojoj je sve bilo podreeno. Misticizam i kultura su
jedno, bee credo Huga od Sen-Viktora.
Hugo od Sen-Viktora (1096-1141) roen je u
Saksoniji, u plemikoj porodici i obrazovanje je stekao
u manastiru Hamersleben kod Halbertata. Poto se
zamonaio, otiao je u Pariz 1115, da bi nastavio
kolovanje u opatiji Sen-Viktor. Od 1125. dri
predavanja a od 1133. do svoje smrti vodio je kolu.
Meu Hugovim spisima treba istai O tajnama
hrianske vere, Kratki ekskurs u filozofiju, Komentare
za "Nebesku Hijerarhiju" Pseudo-Dionizija (Hugo se
koristio latinskim prevodom Johana Skota Eriugene) i
Didascalicon (Pouavanje). Ovo poslednje delo izdvaja
se svojom potpunou i sistematinou i ono je bilo
model za potonje summae, spise u kojima su bila
sabirana i sreivana nauna znanja iz ranijih radova.
Hugo od Sen-Viktora uglavnom je prihvatao
Abelarovo stanovite nastojee da njegovo uenje o
apstrakciji primeni na matematiku i fiziku. Upravo
matematika posmatra odvojeno ono to je spojeno; u
smislu izolovanog posmatranja ona apstrahuje liniju ili
ravnu povrinu iako ni linije ni povrine ne postoje nezavisno od tela. Isto tako, dijalektiar uzima forme
stvari izolovano ili apstraktno, u jedinstvenom pojmu,
iako u aktualnoj stvarnosti forme ulnih stvari ne postoje niti izolovano od materije, niti kao univerzalije.
www.uzelac.eu
115
Milan Uzelac
Iako je bio jedan od najistaknutijih dogmatskih i

mistikih teologa svog vremena, nije bio protiv
negovanja umetnosti, smatrajui da izuavanje umetnosti, ako se pravilno sprovodi, doprinosi napretku
teologije i da je, u principu, svaka vrsta znanja
korisna. Ui sve, govorio je Hugo, a posle e videti da
nita nije suvino. Didascalicon ima sedam knjiga:
slobodnim vetinama su posveene tri knjige, teologiji,
takoe tri, a religioznoj meditaciji jedna. Vodea ideja
ovog enciklopedijskog spisa temelji se na ideji sveta
kao nevidljive realnosti; dve su slike date oveku slika
prirode i slika blaenstva; prvo je svet u kome ivimo a
drugo otelotvorena re. Ali ni jedno ni drugo ne vodi do
cilja; svet se ne moe iscrpsti dostinom istinom; on je
nalik knjizi napisanoj rukom boijom. Bezgraninost
stvorenog je znak boije svemoi a lepota svemira potvruje njegovu mudrost dok konaan cilj sveta govori o
njegovom blaenstvu.
ovek je isti duh koji nije postojao oduvek ve
je stvoren; on povezuje ulni svet (kojem pripada
telom) i boga (kome pripada duhom); dua nije samo
neko "ja" ve jedinstveno duhovno i besmrtno naelo
koje obrazuje sutinu ovekove linosti; to ja ima tri
oka (telesno, racionalno i kontemplativno). Prvim
okom vidi se ulni svet, drugim dua shvata svet i
stvara nauku, a zahvaljujui treem oku dua se
uznosi ka bogu i kontemplira istu lepotu. Ovom
trojakom gledanju odgovara trojakost saznanja
(cogitatio, meditatio, contemplatio); u prvom sluaju
re je o povrnom saznanju stvari i zbivanja; u drugom,
www.uzelac.eu
116
Milan Uzelac
re je o osloboenoj refleksiji, u treem, o dubokoj

intuiciji, krajnje intenzivnom miljenju.
Hugo je smatrao moguim prirodno saznanje
boije egzistencije, ali je istovremeno isticao i nunost
vere. Vera je nuna, ne stoga to je oculus contemplationis, kojim dua u samoj sebi aprehendira boga i ono
to u njemu bee, ve i zato to se tajne koje
nadmauju mo ljudskog uma nude ljudskom
verovanju. Te tajne su nadrazumske i za njihovo
poimanje potrebni su otkrovenje i vera, ali one su i u
skladu sa razumom a ne protiv njega. Po sebi one su
racionalne i u strogom smislu mogu biti predmet
saznanja u ovom ivotu, poto je ljudski um suvie
slab, posebno kad je zamraen grehom. To znai i da je
saznanje, posmatrano po sebi, iznad vere, koja
predstavlja izvesnost duha o odsutnim stvarima, i koja
je iznad mnenja ali nia od nauke ili saznanja, poto
su oni koji razumeju neposredno prisutne predmete
iznad onih koji veruju u autoritet. Hugo od SenViktora je otro razlikovao veru od saznanja, ali
priznajui nadreenost veri, nije osporavao saznanje.
Naspram filozofskog i teolokog saznanja o bogu
Hugo je isticao i iskustvo o bogu koje se dobija
neposrednim saznanjem a postie mistikim
iskustvom, a ono je: znanje praeno ljubavlju prema
bogu ili ljubav prema bogu koja se sastoji u znanju
boga. Mistino saznanje nije potpuna vizija, a
prisutnost boga u dui u mistinom iskustvu je
pomraena preobiljem svetlosti, tako da iznad te dve
vrste saznanja verom i neposrednog mistikog
saznanja, stoji blaena vizija nebesa.
www.uzelac.eu
117
Milan Uzelac
Svetovna i duhovna nauka potinjena je

teologiji, tj. mistici. Realnost ima hijerarhijsku
strukturu i nii nivoi mogu se dokuiti razumom, dok
vii samo verom; postoje, dakle, racionalne stvari koje
se mogu dokuiti razumom i to matematikim
formulama, logikim principima i dijalektikom; postoje,
nadalje, stvari gde moemo govoriti samo o njihovoj
relativnoj istini i tu se misli o istorijskim zakonima u
ijem izuavanju moraju saraivati razum i vera;
konano, postoje nadracionalne stvari koje prevazilaze
razum i one su predmet jedino vere.
U mistici Huga od Sen-Viktora svetlost i boje u
koje po sebi bezbojna svetlost utapa stvari, stoje vie u
centru shvatanja o lepom, nego brojevi. Lepota po sebi
je za Huga luminoznost. Ukoliko su boje sjajnije,
utoliko su lepe. Za njega je najlepa zelena boja.
Nevidljiva lepota je jednostavna i sama sa sobom identina a vidljiva lepota (koja nikad ne moe imati takav
identitet ve mora na mistian nain biti "neslina
slika") mora se sastojati u mnotvu i raznovrsnosti koji
se suprotstavljaju jednostavnosti za koju se zalagao
Bernar od Klervoa. Vidljiva lepota, istie Hugo,
razlikuje se od lepote nevidljive prirode jer je lepota
nevidljive prirode jednostavna i jedorodnoga lika, dok
je vidljiva lepota mnogostruka i odreena razliitim
srazmerama".
"Na duh, kae Hugo od Sen-Viktora, ne moe
da se uspne neposredno do istine nevidljivog, osim ako
je obrazovan kontemplacijom vidljivog, i to tako da
vidljive oblike prepozna kao slike nevidljive lepote. Jer
poto se lepota vidljivih stvari sastoji u njihovim
www.uzelac.eu
118
Milan Uzelac
oblicima, moe se, saglasno tome, na osnovu vidljivih

oblika, dokazati nevidljiva lepota, jer je vidljiva lepota
odraz nevidljive".
Riard od Sen-Viktora je kao veoma mlad
doao iz kotske i bio uenik a potom i naslednik Huga
od Sen-Viktora; od 1157. bio je podnamesnik, a od
1162. namesnik opatije; umro je 1173. Riard je, kao
mistiar i teolog, znaajna figura srednjovekovne
teologije; produbio je predstave o mistinom ivotu.
Njegovo glavno delo jeste De Trinitate (u est knjiga);
objavio je i dva dela o kontemplaciji, o pripremi due
za kontemplaciju i o vrlini kontemplacije. Saglasno
prethodnicima insistirao je na upotrebi uma u
istraivanju i postizanju istine; o pojmu kontemplacije
kae: "Treba znati da jedan isti predmet drugaije
shvatamo kroz razmiljanje, drukije ga ispitujemo
kroz meditaciju, i drugaije mu se divimo kroz
kontemplaciju. Ova tri naina posmatranja veoma se
razlikuju meusobno po metodi, ak i onda kad im je
materija ista. Jedan te isti predmet drugaije obrauje
razmiljanje, drugaije meditacija, a na sasvim drugaiji nain kontemplacija. Razmiljanje ide sporim
hodom i zaobilaznim putevima, luta svuda, as tamo
as ovamo, ne vodei rauna o tome kuda e stii.
Meditacija, idui esto strmim i tekim putevima,
stremi svim naporom duha pravo svome cilju.
Razmiljanje mili, meditacija hoda i esto
nekontrolisano juri. A kontemplacija lakim letom
oblee sve i, kad zaeli, lebdi u najviim visinama.
Razmiljanje ne zahteva napor, ali ostaje besplodno. U
meditaciji napor donosi plod. Kontemplacija donosi
www.uzelac.eu
119
Milan Uzelac
plod bez napora. U razmiljanju ovek se rasplinjuje,

dok je kontemplacija divljenje".
Ako vera govori da je bog vean, jedan i
nestvoren u tri lica i ako razum trai a ne nalazi
razumno objanjenje vere u stalno promenljivom
svetu, onda je, po miljenju ovog mistinog
neoplatoniara, neophodna pomo mistike koja, otiskujui se od kogitacija, nalazi ono ishodino u
kontemplaciji. Pripremljena askezom i ojaana vrlinom
dua se rastvara u bogu; uzdiui se stepenicama kontemplacije, prevlaujui samu sebe ona se iri i
preobraava u bogu. Ovaj mistian momenat kole Sen
Viktor proimao je sva nauna, filozofska i teoloka
istraivanja i bio simbol kulminacije intelektualnog i
moralnog ivota.
Tako su osnove tomistike doktrine umerenog
realizma bile postavljene jo pre XIII stolea budui da
je upravo Abelar uinio kraj ekstremnom realizmu.
Kada sv. Toma bude govorio da univerzalije nisu po
sebi postojea bia ve da postoje jedino u
pojedinanim stvarima, on e zapravo samo ponavljati
ono to su pre njega rekli Abelar i Jovan od Solsberija.
www.uzelac.eu
120
Milan Uzelac
5. Visoka sholastika
U XI stoleu zapadna Evropa se nala pod
snanim uticajem istone kulture; antika kultura bila
je sauvana u okrilju islamske kulture; muhamedanci
su izvrsno ovladali vetinom upravljanja dravom a i
vojnom vetinom; arapske rei semitskog porekla su
ule u zapadni renik (npr. admiral, arsenal, havarija);
uz pomo arapskih prevoda zapadni narodi su se poeli
kretati ka izvoru kulture ka grkoj filozofiji. U VIII
stoleu su Saraceni vodili osvajake ratove na Siciliji,
da bi se u narednom stoleu ostrvo nalo u rukama
Normana, to se pokazalo posebno povoljno za susret
dveju kultura. Drugo mesto proimanja kultura bio je
grad Salerno gde je jo od IX stolea trajalo preplitanje
grke, jevrejske i kasnije normanske kulture; tu je
Konstantin Afriki (1017-1087) rodom iz Tunisa, preveo niz knjiga s arapskog na latinski ali i neke
jevrejske autore (koji su pisali na arapskom). Arapi su
osvojili delove panije; Alfons IV je 1085. osvojio Toledo iju su veinu stanovnitva inili Arapi, ali je u tom
gradu bilo i dosta Jevreja; ubrzo je iz Toleda poela da
se sistematski iri arapska i grka kultura. Tu je pod
uticajem arhiepiskopa Rajmonda nastala u prvoj
polovini XII stolea prevodilaka kola i za kratko
vreme je prevedeno najmanje 92 spisa sa arapskog i
grkog na latinski, a meu njima su: Aristotelovi spisi
Fizika i Metafizika (10 knjiga), O nebu, O nastajanju i
propadanju, Meteorologija, Avicenina Metafizika,
Algazalijeva Filozofija, Alfarabijeva knjiga O poelima
www.uzelac.eu
121
Milan Uzelac
i Avicebronova Izvor ivota. Treba pomenuti O merenju

kruga od Arhimeda, Euklidove Elemente, kao i radove
Galena, Hipokrata, i niza arapskih autora VIII-X
stolea.
Prvi meu crkvenim autoritetima 29 koji je poeo
izuavati Aristotela i koji je svojim spisima i
komentarima uveo Stagiranina u sholastiku, bio je
profesor teolokog fakulteta u Parizu, dominikanac
Albert Veliki (1206-1280); zbog svoje uenosti i
velikog autoriteta koji je imao jo za ivota nazvan je
Velikim; roen je u Lauingenu (vapska) u plemikoj
porodici; umetnost izuava u Padovi gde je 1223.
stupio u dominikanski red; neko vreme teologiju
predaje u Kelnu, Frajburgu/Br, Regensburgu,
Strasburu, a doktorira u Parizu 1245, gde je meu
njegovim uenicima naredne tri godine bio i Toma s
kojim se kasnije vratio u Keln da bi osnovao
dominikansku kolu (Studium generale). U Kelnu tumai spise Pseudo-Dionizija i pie Komentar
Nikomahove etike. U dominikanskom redu zauzimao je
razliite funkcije i posredovao u raznim sporovima a
neko vreme bio je i episkop u Regensburgu. Nakon
toga, Keln je izabrao za mesto svog stalnog boravka
(gde je i umro 15. novembra 1280); napisao je niz
Treba rei da je i pre Alberta velikog i Tome Akvinskog bilo
pokuaja tumaenja Aristotelovih spisa. M. Grabman navodi
Petra Hipernijskog koji je komentarisao neke od fragmenata
Ariastotelovih, zatim, Nikolaja Pariskog, Gijoma iz Sen-Amura,
Adama iz Bakfilda, Henrija Gentskog (koji je tumaio Fiziku i
Metafiziku), Martina i Boetija iz Dakuije, kao Sigera Brabantskog
(tumaa logikih spisa Aristotelovih).
29
www.uzelac.eu
122
Milan Uzelac
znaajnih dela De unitate intellectus (protiv Averoesa),

Summa theologiae (nedovreno; ovo delo bi moglo biti i
kompilacija njegovih spisa a koje su drugi naknadno
sastavili), O mineralima, O biljkama, O ivotinjama,
Metafizika, kao i komentare Aristotelove Etike, Fizike,
Politike i Sentenca Petra Lombaranina.
Albert Veliki ivi u vreme rasta Aristotelovog
uticaja na Pariskom univerzitetu i to u vreme kad
hrianski Zapad nema nita svoje u oblasti iste filozofije i prirodnih nauka to bi moglo da se meri s
Aristotelom ili Avicenom; kao ovek otvorenog duha
Albert je to shvatio i nastojao da ukae na vrednost
aristotelizma, ali i na ona mesta koja su protivrena s
hrianskom dogmom; iako sklon neoplatonskoj i
avgustinovskoj tradiciji, on nastoji da kritiki tumai
Aristotela te njegova dela nisu samo komentari nego i
samostalni spisi o filozofiji, iako ostaju u ynatnoj meri
pod uticajem Aristotelovih shvatanja. Za razliku od
Tome, koji je u daleko veoj meri bio komentator Aristotelovih dela, te je esto teko razlikovati Aristotelove
od Tominih stavova, kod Alberta se uvek jasno istiu
njegovi stavovi spram velikog Stagiranina. Albert
Veliki je ve za ivota bio auctor u pravom smislu te
rei: njega su ve za ivota citirali kao velikog
autoriteta, itali su ga javno i njegova dela su bila tumaena u kolama. U vreme kad je u modi bilo da se
ivi pisci ne navode po imenu, Albert Veliki je navoen
po imenu (pored Aristotela, Avicene i Averoesa) a to
samo svedoi o njegovom velikom ugledu.
Kao teolog Albert je imao kritiki odnos prema
Aristotelu, posebno prema onim stavovima koji su bili
www.uzelac.eu
123
Milan Uzelac
nespojivi s hrianskim uenjem; piui objanjenja

mnogih Aristotelovih logikih, fizikih, etikih i
metafizikih spisa (Fizika, O nebu i svetu, Nikomahova
etika, Metafizika) Albert je nastojao da ovog filozofa
uini shvatljivim za katolike i da istovremeno
objektivno prikae Aristotelova gledita; s druge
strane, kritikujui Aristotela, Albert je izlagao i svoje
sopstvene stavove.
Albert smatra da iako je filozofija nezavisna
nauka, filozofsko zakljuivanje ne moe biti primarno,
jer je dogma ve iz prethodnog dokazana, to e rei da
je dogma objavljena, te ne moe biti izvedena iz nekog
filozofskog argumenta, tj. njegova posledica; meutim,
on nije potpuno protiv filozofije: filozofski argumenti
kao sekundarni mogu biti od koristi i to kad nam
pomau da se razraunamo sa primedbama koje postavljaju neprijateljski nastrojeni filozofi, kao i protiv
neukih koji napadaju filozofiju jer je ne poznaju.
U zasluge Alberta svakako spada i to to je
insistirao na izuavanju filozofije i njenoj primeni u
drugim istraivanjima. Njegovo uenje nije neki
homogen sistem ve pre meavina aristotelovskih i
neoplatonikih elemenata. Iako boga opisuje u duhu
Aristotela, kao nepokretnog pokretaa, kao istu
delatnost i kao samosaznajui razum, Albert, u skladu
sa spisima Pseudo-Dionizija pie kako bog
transcendira sve nae pojmove i sva naa imena koja
mu pripisujemo. Ova kombinacija Aristotela i PseudoDionizija osigurava boansku transcendenciju i osnova
je uenja o analogiji; ali, kad treba govoriti o stvaranju
sveta, Albert se obraa neoplatonistikim
www.uzelac.eu
124
Milan Uzelac
interpretacijama Aristotela, a ne istorijskom

Aristotelu, i pri tom uvodi pojam emanacije koji nije
sasvim u skladu s hrianskim uenjem o stvaranju iz
nieg.
Albert se udaljava od avgustinovsko-franjevake
tradicije stavom da razum ne moe sa sigurnou
dokazati stvaranje sveta u vremenu, tj. da svet nije bio
oduvek stvoren, kao i poricanjem da su aneli i ljudske
due stvoreni od materije i forme, pri emu pod
materijom misli na kvantitet; ali, s druge strane on
prihvata da je svetlost forma corporeitatis. esto
prihvatajui uenja as aristotelovska, as
avgustinovska, as neoplatoniarska, Albert je pojmove
koje je uzimao iz jedne tradicije esto interpretirao u
smislu druge tradicije, te nije uvek jasno izrazio ono to
je mislio. Sve to pokazuje da se ne moe govoriti o dovrenom sistemu Alberta Velikog; njegovo uenje je korak
ka prihvatanju Aristotelove filozofije kao intelektualnog
sredstva za izraavanje hrianskog shvatanja sveta.
Istupajui protiv antiaristotelizma Albert je
isticao kako su Grci, posebno Aristotel, razradili
tehniku suptilne analize due, njenih duhovnih i
ulnih mogunosti; novim tumaenjem pojma due,
teologiji je tako bila otkrivena jedna nova sposobnost i
jedna nova realnost, kao i jedna nova nauna oblast o
kojoj filozofi nisu ni sanjali; to je ono to Avgustin
naziva viim razumom, deo due koji daje za posla
mudrosti a ne nauci.
Postoje dve razliite vrste saznanja: obino i
specifino i svako od njih odreeno je strukturom
objekta; saznanje se moe sastojati u neposrednom
www.uzelac.eu
125
Milan Uzelac
kontaktu sa stvarima, ali pred idejom venosti ono e

biti drugaije. U prvom sluaju re je o niem razumu,
o obinom saznanju, u drugom sluaju ima se za posla
s viim razumom sa specifinim saznanjem. U emu je
smisao polemike protiv Aristotela, pita Albert. Ako se
moe govoriti o prvenstvu Avgustina u odnosu na
Aristotela, to je u interpretaciji vieg razuma, a to se
tie nieg razuma, Aristotel ostaje neprevazieni
uitelj. Imajui u vidu dva aspekta realnosti i dva
plana razuma, Albert pokazuje kako se mudrost
temelji na viem razumu koji je osveen verom, dok
nauka, imajui za predmet stvari po sebi, ostaje na
niem nivou u svetu neposrednih uzroka. Na taj nain
Albert Veliki je nastojao da u avgustinovsku misao
ukljui ono to je nju porodilo - grku misao iji je zenit
bio Aristotel.
*
Prvi samostalni filozof hrianskog Zapada,
Toma Akvinski roen je 1225. u blizini Napulja u
bogatoj i uticajnoj aristokratskoj porodici30; sa pet
Toma je bio mlai sim grofa Landolfa gospodara Akvina, blizu
Napulja. Njegova porodica je bila u srosdstvu sa najznamenitijim
porodicama tadanje Evrope. Fridrih Barbarosa je bio roeni brat
Tominog dede, a Fridrih II dalji roak. Religiozne rasprave tog
vremena, svae vladara, sukob Papa i predstavnika svete Rimsle
imperije sve su to bile porodine razmirice. Tomin otac je
opsedao manastir Monte Kasino, ali je potom u isti poslao Tomu.
Stariji Landulfov sin je protiv cara ratovao na strani pape, ali ga
je imperator potom smesta kaznio za to. Druga dva sina su asno
sluili Imperatoru koji im je pogubio brata. Ta dva brata su u kuli
svog zamka drali zatvorenog Tomu jer su bili protiv novih
strujanja; uprkos tome, Toma je pobegao i priao dominikancima.
30
www.uzelac.eu
126
Milan Uzelac
godina roditelju su ga dali u benediktinski manastir

Monte Kasino gde stie prva znanja i tu provodi devet
godina; nekoliko meseci boravi kod kue (1239) i sa
etrnaest godina odlazi na Univerzitet u Napulj gde
naredne tri godine (1239-1242) prolazi studium artium
liberalium, gde pod rukovodstvom Petra iz Irske,
studira Aristotela ija su dela u to vreme bila
zabranjena u Parizu31.
Nakon smrti oca, 1243. stupa u nekoliko godina
ranije osnovan red koji je rodonaelnik sv. Dominik, a
godinu dana kasnije odlazi u Pariz gde slua
predavanja Alberta Velikog; nakon tri godine s
Uiteljem odlazi u Keln gde, oduevljen erudicijom i
(U Monte Kasinu bili bili su benediktinci). Dominikanski red je
osnovan druge decenije XIII stolea radi borbe protiv albianske
jeresi i, poput franjevakog, propovedao je apostolski ivot i
siromatvo. Ali, za razliku od franjevaca koji su insistirali na
askezi i propovedi putem moralnog primera, dominikanci su se
zalagali za bogoslovsku propoved, to je podrazumevalo i temeljni
naunu pripremu. lanovi reda se odriu svake imovine i
postojanih prihoda, ali im je u isto vreme zabranjen i fiziki rad
koji smeta naunoj, predavakoj i propovednikoj delatnosti.
31 Reenjem Pariskog sinoda 1210. bilo je zabranjeno na
univerzitetu predavanje aristotelove Fizike. Godine 1215. bila je
zabranjena i Metafizika. Grigorije IX je 1231. potvrdio te zabrane
s napomenom da se se aristotelovska fizika i metafizika ne
predaju dok ne budu izloene pravilno, budui da je imao u vidu
neka tada postojea panteistika tumaenja. Od 1255.
Aristotelova dela su bila uvedena u zvanine planove fakulteta
slobodnih umetnosti i teologije. Nakon Pariza to ine i drugi
fakulteti i od tog vremena Aristotela jednostavno nazivaju
Filozofom, dok se aristotelizam skoro izjednaava sa
srednjovekovnom naukom.
www.uzelac.eu
127
Milan Uzelac
bespredrasudnou svoga uitelja, ostaje do 1252.

Nakon studija u Parizu, od 1256. do 1259. predaje kao
dominikanski profesor na teolokom fakultetu; potom,
narednih deset godina predaje teologiju na papskom
dvoru. Godine 1268. Toma se vratio u Pariz i predavao
do 1272. kada je poslat u Napulj da osnuje studium
generale gde je nastavio da predaje do 1274, kad je na
poziv Grgura X poao na koncil u Lion i umro (u 49.
godini) 7. marta 1274. izmeu Napulja i Rima.
Toma Akvinski je napisao veliki broj dela i
komentara; pre svega treba pomenuti njegov najvei
spis, mada nedovren, Summa Theologica, zatim delo
u etiri knjige Summa contra Gentiles (Suma protiv
pagana), komentare u etiri knjige Sentenca Petra
Lombaranina32, kao i Quaestiones disputatae, koji su
zapravo tematski zbornici, koji nemaju sistematski i
didaktiki zadatak (kao S. Th.) ve je tu u prvom planu
proces razmiljanja i napregnuta potraga za istinom, a
meu njima su: De ente et essentia (O biu i sutini),
De veritate (O istini), De potentia (O sili), De malo (O
zlu), De anima (O dui). Meu ynaajna dela Tomina
treba pomenuti i Opusculum in Boethium de Trinitate
(Traktat o Boetijevom spisu o Trojstvu) koji je posebno
znaajan jer sari najdublje uenje o nauci i njenoj
metodi u vreme visoke sholastike.
32Osim
komentara Sentenci Petra Lombaranina (1254-1256),

treba pomenuti i komantare Boetijevih knjiga O troici i O
hebdomadama (1260-1261), O boanskim imenima Dionizija
Areopagite (1268), a zatim i Aristotelovih spisa: O nedbu, O dui,
O nastajanju i propodanju, O tumaenju, Fizika, Metafizika,
Nikomahova etika, Politika, Druga analitika.
www.uzelac.eu
128
Milan Uzelac
Iako su Sentence Petra Lombaranina sve do

XVI stoleca bile jedan od osnovnih udbenika teologije
na mnogim teolokim fakultetima, Tomina Summa
theologiae zauzima posebno mesto i ona je
najznaajniji spis te vrste koji ostaje neprevazien do
naih dana.
Summa nije rezultat njegove neposredne
akademske delatnosti i to je spis koji nije bio itan
studentima, ali je upravo njima bila namenjena i to
onima koji pristupaju izuavanju teologije
poetnicima. Njin predmet je opti sadrj hrianske
religije u najirem smislu te rei33.
Pri pisanju Toma je bio rukovoen didaktikim
namerama a to je da uenicima koji poinju tek da
izuavaju teologiju da udbenik koji e odgovarati
njihovim potrebama. Da bi to postigao, Toma je
nastojao da odstrani greke koje su se najee sretale
u prirunicima te vrste.
Tekoe su se sastojale u mnotvu nepotrebnih
pitanja, poglavlja i argumenata (koji mogu imati
smisla i svoje opravdano mesto kad je re o knjizi
namenjenoj onima koji su teologiju u znatnoj meri
savladali, ali ne i poetnicima). Izbacujuci mnotvo
nepotrebnih primera Toma je postigao visoku jasnost i
kratkou u izlaganju.
Kao drugo, Tomino delo je daleko sistematinije
i ureeno; odlikuje ga sistematski unutranji razvoj,
Ovde mogu samo preporuiti sjajnu knjigu Martina Grabmana:

"Thomas von Aquin", 1912, ili: "Die theologische Erkenntnis und
die Einleitungslehre des hl. Th. von Aquin", 1948.
33
www.uzelac.eu
129
Milan Uzelac
jasnost i logiki sled delova, a kao tree, Toma je uspeo

da izbegne sva ponavljanja koja su se javljala u
summama njegovih savremenika i koja su izazivala
dosadu i pomutnju.
Metod. U svojoj prvoj summi, Summa contra
gentiles u etiri knjige, koja je za razliku od druge
dovrena, Toma je koristio slobodnu formu izlaganja,
da bi, u drugoj summi (Summa theologiae), pisanoj s
manjim prekidima od 1265. do 1273. godine, koristio
sholastiku tehniku izlaganja koja svoje poreklo ima u
suprotstavljanju argumenata pro et contra koje se kao
metod javlja u XI stoleu da bi svoj razvijen oblik
dobilo u istoimenom delu Pjera Abelara, kod koga
diskusioni aspekt argumentacije pro et contra dobija
znaajnije mesto nad tezama (solutio), ili kako se to
kasnije kae : responseo principialis.
Sam spis sastoji se od pitanja i odgovora koji se
na njih daju i koji se istovremeno diskutuju. U naslovu
Toma (1) tano formulie pitanje i zapoinje se sa
utrum (ako). Potom, (2) nakon fraze videtur quod non
(i ini se da ne) izlae se niz argumenata ili stavova
koji su obino usmereni protiv reenja koje predlae
sam autor. Zatim, (3) posle stereotipne formule sed
contra (no, protiv), sledi po pravilu jedan kratak
kontrargument koji e biti saglasan s reenjem pitanja
koje predlae Toma34. Nakon to je uz pomo
U retkim sluajevima (u Questiones disputatae to biva znatno

ee) glavno reenje (responseo principialis) nalazi se meu
argumentima pro et contra; u tom sluaju na kraju otg dela sledi
preciziranje sed contra.
34
www.uzelac.eu
130
Milan Uzelac
argumenata videtur quod non i sed contra

predstavljena osnovna argumentacija o datom pitanju,
pro et contra, u svoj njenoj sloenosti Toma daje (4)
reenje pitanja koje poinje reima respondeo
dicendum (odgovaram: treba rei da...) To reenje se
razrauje, razmatra i utemeljuje u najvanijem delu
tog poglavlja koji se naziva corpus articuli (telo
poglavlja). Na osnovu tog reenja i za njega razvijenih
dokaza prelazi se na poslednji deo poglavlja (5) u
kojem Toma daje odgovore na pitanja izneta u drugom
delu i zapoinjui reima: Ad primum ergo dicendum (I
tako, na prvo treba odgovoriti...).
Na taj nain tee izlaganje u Summi theologiae.
Time je Toma dobio u jasnosti i jednostavosti, a
izbegao mnotvo beskorisnih argumenata iji broj a i
ponavljanje oteavaju razumevanje same stvari.
Struktura Sume teologije. Na samom
poetku, nakon to je razmotrio sutinu, karakter i
metod teoloke nauke, Toma pie o podeli samog dela.
Kako je osnovni cilj ovog svetog uenja predaja znanja
o Bogu, i pritom ne samo u vezi sa tim da On jeste Sam
po Sebi, nego ui u vezi sa tim da on jeste naelo i cilj
stvari i posebno razumne tvorevine, u prvom delu bie
rei o Bogu, u drugom, o kretanju razumnog bia ka
Bogu i u treem, o Hristu, koji, kako je On ovek, jeste
put kojim mi treba da se uputimo ka Bogu.
Prvi deo je jedini i glavni deo Sume teologije i on
se jo naziva i Summa naturalis. Prvi deo ima tri
osnovna dela: (a) uenje o sutini Boga, (b) uenje o
Trojici i (c) uenje o nastanku bia iz Boga.
www.uzelac.eu
131
Milan Uzelac
Drugi deo koji se naziva jo i Summa moralis

ima dva dela: u prvom delu (a) se razmatra opta
materija moralnosti, dok se u drugom delu (b)
razmatraju pojedine vrline i poroci.
Trei deo se naziva jo i Summa sacramentalis,
njen predmet je sveta tajna i otelotvorenje Rei. Ovaj
deo ima, takoe tri dela: (a) prvi deo govori o Hristu,
(b) drugi deo o tajnama pomou kojih ovek dostie
spasenje, i (c) trei deo govori o besmrtnosti koja se
postie vaskrsenjem.
Svoje delo Toma nije zavrio. Zastao je piui
drugi deo. Jedan od najstarijih prepisa Summe koji se
uva u Toledu, zavrava se reima: Hic moritur
Thomas, ecclesiae lumen, orbis decus, theologorum
gemma (Ovde je umro Toma, svetlost crkve, ukras
vasione, biser /meu/ teolozima).
Svaki od ovih delova deli se u poddelove koji
obuhvataju njima odgovarai pitanja.
Filozofija i teologija. Toma je na tlu
aristotelovskih pojmova izgradio enciklopedijski sistem
hrianske filozofije i teologije; re je o svojevrsnoj
sintezi u kojoj se nastoji na tome da filozofija uvedena
u sveto uenje ne izgubi svoju sutinu, a sveto uenje
svoju.
Uprkos duboke unutranje veze, koja postoji
izmeu filozofije i teologije, one obe ostaju formalno
razliite oblasti.
Teologija je znanje o istinama koje su neophodne
za spasenje. No, sve istine nisu za to neophodne. Zato,
kad je re o stvaranju, Bog ne saoptava u Otkrovernju
ono to ovek i sam moe saznati i ta nije neophodno
www.uzelac.eu
132
Milan Uzelac
za spasenje. Van teologije ostaje prostor za nauke o

prirodnim stvarima. Dok nauke izuavaju prirodne
stvari radi njih samih, teologija svoje stvari razmatra
u perspektivi spasenja i u odnosu na Boga.
Zato, filozof izuava vatru kao takvu, dok teolog
u njoj vidi odraz boanske veliine i savrenstva.
To znai da stvarima je mogu kako filozofski,
tako i teoloki pristup. Zato se teologija ne bavi
pitanjima forme neba ili prirodom nebeskih kretanja,
budui da je to stvar filozofije.
Tamo gde na isto tlo stupaju filozofija i teologija
svaka i dalje uva svoju svoju specifinost; filozof
polazi od sutina i uzroka stvari, a teolog polazi od
prvog uzroka svih stvari, od Boga, i obraa se trima
razliitim oblicima argumentacije od kojih nijedan ne
moe zadovoljiti filozofa.
Teolog utvruje neku istinu ili na osnovu (a)
autoriteta, jer nam je istina bila saoptena ili
otkrivena od Boga, ili na osnovu (b) principa
savrenstva, koji ukazuje na baskonanu slavu Boga,
ili na osnovu toga to je (c) svemo Boija takoe
beskonana.
Iz toga ne sledi da teologija ne moe biti nauka,
ve da filozofija istrauje oblast koja joj pripada u
posebnom smislu, budui da ona koristi prvenstveno
racionalne metode.
Filozofija istrauje tvorevine kao takve, a tek
potom govori o Bogu, dok, teologija, prvo govori o Bogu
a tek potom o tvorevinama. Tako teologija podraava
saznanje samog Boga koji saznaje samog sebe a u sebi
sve ostalo.
www.uzelac.eu
133
Milan Uzelac
*
Filozofija i teologija su sistemi znanja u ijoj osnovi lee prva poela iz kojih se posredstvom
silogistikog rasuivanja izvode zakljuci; istovremeno,
filozofija i teologija su samostalne nauke budui da
principi teologije i principi razuma ne zavise jedni od
drugih. Deo istina otkrovenja ima nadrazumski
karakter (dogma o trojstvu, o prvobitnom grehu), deo
istina moe se dosegnuti razumom (postojanje boga,
besmrtnost due). Otkriveno, nadrazumsko znanje i
prirodno znanje ne mogu jedno drugom protivreiti
poto su istinita oba oblika znanja. Zadatak teologije je
da sistematski izlae i tumai istine dobijene
otkrovenjem; da bi stavovi vere bili shvatljivi i
ubedljivi teologija se za pomo obraa filozofiji, koja je,
s obzirom na glavni cilj hrianske vere i uenja
(spasenje oveka), slukinja teologije.
Uenje o Bogu. Bog Tome Akvinskog nije bog
Plotina, ve hrianski bog Avgustina. Tome se moe
dodati da i ovek Tome, nije ovek Plotina, ve ovek
Aristotela. Njihova suprotnost se posebno vidi kad se
postavlja centralno pitanje: odnos due i tela i uenje o
saznanju, koje otuda sledi.
U Tominom uenju bog se poistoveuje sa biem,
ali se ovo poslednje sad drugaije shvata: bie je akt na
koji se ukazuje glagolom biti. Akt bivanja, zahvaljujui
kome sve stvari dobijaju postojanje (tj. postaju stvari o
kojima se moe rei (ta one jesu), jeste bit boga.
U bogu nema nikakve sutine koja bi bila odvojena od akta bivanja, nikakvog ta kojem bi moglo
biti pripisano postojanje. Njegovo sopstveno bie i jeste
www.uzelac.eu
134
Milan Uzelac
to to jeste bog, a ovo ima za posledicu da se bie ne

moe dosegnuti ljudskim razumom. Mogu se dati
dokazi da bog jeste, ali, ne moe se rei ta on jeste jer
u njemu ne postoji nikakvo ta. ovek moe spoznati
samo stvorene stvari koje nisu jednostavne ve sloene
poto su sloene od biti i postojanja: u njima je ono to
dobija bie i samo bie koje im daje bog.
Bie svojstveno stvarima nije samo prosto
naprosto bie, ve bie neeg, nekakve biti. Stvar ne
samo da jeste, ona poseduje odreenja koja se izraavaju kao njena bitna svojstva. Glagol jeste primenjen
na stvari ukazuje na neto konano to je ogranieno
odreenom formom bia; nasuprot stvari bie boga je
beskonano i kako nije ogranieno nekim odreenjem,
ono se nalazi izvan granica svakog mogueg
predstavljanja te je zato neizrazivo.
Poto ovek nema adekvatnu predstavu o
boanskoj sutini, nemogu je neposredni dokaz
boijeg postojanja koji bi se oslanjao na pojam o bogu
sadran u ljudskom umu; meutim, mogu je posredni
dokaz koji sledi iz analize stvaranja.
Toma je formulisao pet takvih dokaza i njihov
smisao bio bi u tome da postojanje stvari i njihovih
svojstava (kao to su kretanje, relativno savrenstvo,
itd) pretpostavlja da postoje uzroci koji uslovljavaju
kako postojanje stvari, tako i njihovih svojstava.
Uzroni niz koji stvara stvari i njihova svojstva mora
biti konaan jer u protivnom stvar nikad ne bi bila
stvorena. Iz toga sledi da treba postojati prvi uzrok
koji je bog.
www.uzelac.eu
135
Milan Uzelac
Stvorene imaterijalne (bestelesne) supstancije

kao to su aneli, a isto tako i intelekt koji je razumni
deo ovekove due, jesu sloene usled razlike koja postoji izmeu njihove sutine i njihovog postojanja;
materijalne supstancije isto su sloene i odlikuju se
dvojakom strukturom: sastavljene su od materije i forme, a isto tako od sutine i postojanja. U oveku
imaterijalna supstancija (razumna dua) vri funkciju
forme u odnosu na telo. Forma (dua) daje postojanje
telu, oivljuje ga, dobivi sama postojanje od akta
bivanja. Svako bie ili stvar ima jednu supstancijalnu
formu, koja odreuje rodna svojstva stvari i to je njihovo tastvo (quidditas). Individualne razlike na izgled
istih stvari uslovljene su materijom koja se tu javlja
kao princip individuacije.
Uvoenje pojma akta bivanja razliitog od
forme, dozvolilo je Tomi da izbegne doputanje
mnotva supstancijalnih formi u jednoj i istoj stvari.
Njegovi prethodnici i savremenici, kao i Bonaventura,
nisu se mogli koristiti Aristotelovim uenjem o
postojanju jedinstvene supstancijalne forme u svakoj
stvari (iz ega sledi uenje o dui kao supstancijalnoj
formi tela) jer u tom sluaju sa smru tela treba da
nestane i dua poto forma ne moe postojati bez
celine, ija je ona forma.
Da bi izbegli, ovu, po njih, neeljenu posledicu,
oni su bili prinueni da dopuste da je dua supstancija
kao i telo i da i ona ima formu i svoju (duhovnu)
materiju koja nastavlja da ivi i nakon smrti tela. Ali,
u tom sluaju ovek, ili ma koja stvar, poto u njima
sa-postoje mnoge forme, nisu jedna supstancija ve se
www.uzelac.eu
136
Milan Uzelac
sastoje iz vie supstancija. Doputanje akta

bivstvovanja kao akta, koji ne samo da stvara predmet
ve i njegovu formu, dozvoljava ovo novo, drugaije
reavanje problema. Posle smrti tela razumna dua
ostaje supstancija, ali ne materijalna (sastavljena od
forme i duhovne materije), ve imaterijalna
(sastavljena od sutine i postojanja) i ne prekida svoje
postojanje. Jedinstvenost supstancijalne forme u
oveku kao i u svakoj drugoj supstanciji objanjava
njihovo jedinstvo.
Etika. U svom etikom uenju Toma polazi od
toga da sve to postoji tei dobru: nerazumna bia tee
sopstvenom dobru, a razumna dobru kao takvom.
Dobro ne treba eleti ako ono nije poznato razumu, i
zato je razum plemenitiji od volje. Cilj ovekovog
ivota je sticanje blaenstva koje nije u aktu volje ve u
aktu razuma. Cilj intelektualne supstancije je u
saznanju boga pomou razuma; ali, kontemplacija
sveta boanske slave mogua je u potpunosti samo u
buduem ivotu, dok se u ovom ivotu blaenstvu moe
pribliiti kontemplativno samo onaj koji se odrekao
zemaljskih uivanja.
Na razum ne moe neposredno sagledati
najvie dobro, zato to je ogranien time to stalno
mora da bira izmeu pojedinih dobara i da na svoj
rizik svaki put ocenjuje da li su ta dobra prelazni ciljevi na putu ka najviem dobru. U tome se sastoji
ovekova sloboda. Praktian um moe iz svog iskustva
da izvede opte principe morala koji su utemeljeni u
boanskom zakonu.
www.uzelac.eu
137
Milan Uzelac
Mera savrenstva ovekovog delovanja

srazmerna je njegovoj potinjenosti umu koji vlada
principima morala. Delovanje saglasno sa umom jeste
dobro a nesaglasno s njim zlo.
Problem lepog. Tomin univerzalni sistem nije
mogao da zaobie problem lepog; teorija lepote kakvu
sreemo kod njega bliska je onoj kakvu nalazimo ve
kod Avgustina, a koja lei pod velikim uticajen
neopitagorejske tradicije i Plotina; tvrdilo se stoga da
Toma, kad je o ovom problemu re, duguje Avgustinu
onoliko, koliko i Aristotel duguje Platonu. Time se
htelo rei da je u srednjem veku, kao i u antici, kasniji
mislioc (Toma, odnosno Aristotel) govorio o lepoti i
dobroti za oveka a ne o apstraktnoj dobroti i lepoti, te
da su oba kasnija mislioca bila popustljivija prema
ljudskoj gladi za zabavom i prema umetnosti kao hrani
za tu glad, no njihovi prethodnici (Avgustin, Platon).
Toma je rekao da je lepota ono to nam se svia
kad ga gledamo /quod visum placet/; tako, on svianje
povezuje s organom vida putem prikladne srazmere, a
iz toga sledi povezivanje lepote sa formom, a to je bila
i glavna teza Avgustina. Lepota prua ulima neto
sreeno, a samo sreena ula (vid i sluh) mogu primiti
red i meru. Lepota je za Tomu formalni uzrok i
objanjavajui lepotu on e staviti formu na prvo
mesto. I sam in saznanja olakan je prisustvom
poretka koji izraava lepotu. Avgustin je tvrdio da se
in stvaranja olakava ritmikim kretanjem koje
karakterie umetnika pri radu i da se umetnici u svom
radu rukovode brojevima kao rukovodnim naelima i
www.uzelac.eu
138
Milan Uzelac
to stoga to barataju rukama i oruima u svetlu

brojeva koje nose u dui.
Njihov unutranji razum vodi rauna o
nebeskim brojevima, i to je njihovo merilo i zato svi
umetnici (bavili se prostornim ili vremenskim
umetnostima) tee za dobrom formom, i u izvoenju i u
proizvodu. "Iznad umetnikovog duha stoji broj vean u
mudrosti", isticao je Avgustin i stoga mnoge muziare
nagon vodi u kretanju i pevanju.
Avgustinovu tezu da je forma pravo obeleje
lepote, preuzima i Toma; blistanje lepog, po njegovom
shvatanju, jeste izraz isijavanja forme neke stvari,
umetnikog dela ili prirode i to na takav nain da se to
predstavlja duhu u svoj punoi i bogatstvu sveg
savrenstva i reda. Rei kojima se oznaava svetlost
(claritas, lux, lumen, illumino, lucidus, illustro,
splendor) u srednjovekovnim teolokim spisima gotovo
su isto tako uobiajene kao i rei koje oznaavaju formu. Lepota kao sjaj moe se najjednostavnije
protumaiti kao prijatnost svetle boje i bletanja. To
oigledno znaenje ostaje do kraja i deo njenog filozofskog znaenja. Pitagorejskoj definiciji lepote kao
"skladu delova" vremenom se, pod uticajem
neoplatoniara, pridruila i "prijatnost boja".
Primamljive svetle boje i blesak zlata samo su
povrinski simboli puni snage i sjaja; mora se znati da
su mistici unutar i iza ulne svetlosti videli svetlost
bez materijalnog mesta, sjajniju od sunca, a unutar te
svetlosti "samu ivu Svetlost" pred kojom iezavaju
tuga i bol.
www.uzelac.eu
139
Milan Uzelac
Zamisao o bogu kao ivoj Svetlosti dola je do

Tome od Avgustina i Bonaventure, od Eriugene i sv.
Franje i ve je bila optereena sloenom verskom i
filozofskom istorijom. Ideju o bogu kao svetlosti
nalazimo kod Semiana, Egipana kao i kod
Persijanaca. Platon Sunce vidi kao najvie dobro.
Forma je tako ista svetlost. Svetlost i forma se
poistoveuju jer je svetlost najfinija i najvia
supstancija, najizvrsniji elemenat kao to je forma cilj
kojem tei svaka data stvar.
Tako su za srednjovekovne mislioce, pa stoga i
za Tomu, dve glavne oznake lepote forma i svetlost koje
se stapaju u ideji o aktivno oblikujuoj formi. Hrianska teologija je tako ublaila svoju strogost prema
onome to je "od tela, kroz telo, i oko tela".
**
Tomin pokuaj da stvori sistem racionalne
teologije, sistem u kome bi se istina otkrovenja
dokazala filozofskim sredstvima, izazvao je protivljenje
njegovih savremenika; mada niko od teologa nije
poricao kompetentnost uma u saznanju sveta prirode,
sporno bee pitanje o primenjivosti filozofije u raspravama o problemima teologije, budui da je predmet
teologije bio smatran za neto to se ne moe potiniti
umu.
Nimalo sluajno, otro su kritikovana shvatanja
Sigera Brabantskog (oko 1235- oko 1282) koji je
prihvatajui aristotelovsko uenje na nain kako ga je
shvatao Averoes (pa su ga stoga zvali latinskim Averoesom), insistirao na slobodi filozofskog miljenja u
razmatranju svih pitanja koja se tiu kako filozofije
www.uzelac.eu
140
Milan Uzelac
tako i teologije35. Iako se o Sigertovom uenju ne zna

mnogo, moe se rei da je on razvijao uenje o dvojnosti
sitine, smatrao je da je svet sa-vean Bogu, odbacivao
je slobodu volje i besmrtnost individualne due.
Njegovo uenje bilo je osueno na saborima 1270. i
1277. godine.
Zagovornici ovog shvatanja, da postoji samo
jedna racionalna dua u svim telima, pripadali su
Fakultetu umetnosti u Parizu i u svojoj privrenosti
Averoesu i njegovoj interpretaciji Aristotela ili su
tako daleko da su doli u sukob sa osnovnim
hrianskim dogmama.
Sledei Averoesa, tvrdili su da je ne samo aktivan nego i pasivan razum jednak svim ljudima;
posledica toga bee poricanje line besmrtnosti i
Premda je priznavao i neprikosnovenost verskih dogmi
nezavisno od toga da li su saglasne s razumom ili ne, njegovo
stanovite je vodilo shvatanju o dve istine. Latinski averoesti su
isticali momente iz Aristotelovog uenja koji su bili neprihvatljivi
hrianskim misliocima, pa je morala slediti otra reakcija protiv
aristotelizma uopte a tako i protiv tomizma.
Frederik Koplston istie kako je sam izraz latinski averoizam
postao tako uobiajen da je teko ne koristiti ga, ali se mora
istovremeno rei da je pokret na koji se ovaj izraz odnosio bio
integralan ili radikalni aristotelizam: Aristotel je bio istinski
patron a ne Averoes, iako je poslednji smatran za njegovog pravog
komentatora; latinski averoesti sledili su Averoesovu
monopsihistiku interpretaciju Stagiranina. Uenje da pasivan
razum, nita manje od aktivnog, jeste jedan i isti u svim ljudima i
da jedino taj jedinstveni razum preivljava smrt te je lina
besmrtnost iskljuena, smatrano je u XIII stoleu
karakteristinom pozicijom averoesta za koje bi se jednako moglo
rei da su i aristotelovci, to su uostalom i oni sami isticali.
35
www.uzelac.eu
141
Milan Uzelac
sankcija u buduem ivotu. Drugo njihovo uenje,

takoe u nesaglasnosti sa hrianskim uenjem, ali u
saglasju sa Aristotelom, bee uenje o venosti sveta.
Tu je postojala razlika izmeu averoesta i Tome:
za Tomu venost stvorenog sveta jeste neto za ta nije
dokazano da je nemogue, ali za ta, takoe, nije
dokazano ni da je istinito (a iz otkrovenja je poznato da
svet nije stvoren u venosti); averoesti su smatrali da
se venost sveta, venost promene i kretanja, moe
dokazati filozofski. Neki od njih, sledei Aristotela,
poricali su boansko provienje i (kao Averoes)
zastupali determinizam.
Sve to ini razumljivim zato su teolozi napadali
averoeste, bilo da su kao Bonaventura napadali i
samog Aristotela, ili da su kao Toma dokazivali da je
osobeno averoestiko stanovite ne samo intrinsino
pogreno, nego da ne reprezentuje stvarnu
Aristotelovu misao, ili, bar ne njegovo eksplicitno
uenje.
Kako averoesti nisu bili spremni da poreknu
crkvene dogme, bili su prinueni da svoja filozofska
uenja usaglase sa njima; trebalo je formulisati neku
teoriju o odnosu razuma i vere koja bi im omoguila da
tvrde (zajedno sa Aristotelom) da postoji samo jedna
racionalna dua u svim ljudima i da, istovremeno,
zajedno s crkvom, zastupaju stanovite da svaki ovek
ima svoju sopstvenu racionalnu duu. Da bi postigli
pomirenje, averoesti su tvrdili kako jedna te ista stvar
moe u filozofiji ili prema umu da bude istinita, a da
uprkos tome, njena suprotnost, bude istinita u
teologiji, odnosno u veri. To upravo tvrdi Siger od Bra-
www.uzelac.eu
142
Milan Uzelac
banta: neopovrgljivi su izvesni stavovi Aristotela i

Averoesa, iako su suprotni stavovi istiniti u veri. Tako
je mogue racionalno dokazati da postoji samo jedna
dua u svim ljudima, mada vera pouzdano pokazuje
kako postoji jedna razumna dua u svakom ljudskom
telu. Sa logikog stanovita, to shvatanje bi trebalo da
odbaci ili teologiju ili filozofiju, veru ili razum; ali
averoesti su smatrali da u ovom prirodnom poretku, sa
kojim filozof ima posla, razumna dua je jedna u svim
ljudima, ali da bog na udesan nain umnoava tu
duu. Teolozi nisu bili spremni da prihvate da bog
posreduje na udesan nain ono to je racionalno
nemogue; isto tako, oni nisu imali mnogo
razumevanja za alternativni nain samoodbrane
averoesta, naime, za tvrdnju da oni samo prenose Aristotelovo uenje.
Siger od Brabanta, predava na Fakultetu
umetnosti u Parizu, bee 1270. osuen zbog svojih
averestikih uenja, ali je uspeo da se odbrani i da pri
tom i izmeni svoje stanovite. U kojoj je meri izmenio
svoje stanovite, kao i u kojoj je meri na njega uticao
Toma - sve to ostaje otvoreno pitanje; injenica je da je
1277. bio pozvan da se javi pred inkvizitorom Simonom
de Valom; da li je u to vreme bio monopsihist ili ne,
odnosno da li je zastupao tezu o jedinstvenosti ili umnoenosti razuma, ostaje otvoreno pitanje; zna se da je
od inkvizicije pobegao u Rim, smatrajui da je
nepravedno optuen za heterodoksiju, ali nije pobegao
i od ruke svog poludelog sekretara koji ga je ubio u
Orvijetu 1282.
www.uzelac.eu
143
Milan Uzelac
Siger od Brabanta nije znaajan samo zbog

polemike oko Averoesa, ve i zbog toga to kod njega
nalazimo jedno konzistentno stanovite (namerno ne
elim da kaem sistem jer o sistemu se moe govoriti
tek kod Spinoze ili Hegela, ak i kod Tome bilo bi
pogreno govoriti o sistemu i nije sluajno to Toma
svoj "sistem" ispravno odreuje terminom summa);
meutim, njegovo stanovite razlikuje se od
Aristotelove filozofije, budui da on sledi Averoesa; jer,
dok Aristotel shvata boga kao prvog pokretaa u
smislu krajnjeg finalnog uzroka, Siger, sledei
Averoesa, smatra boga prvim stvaralakim uzrokom.
Meutim, bog deluje posredno, preko intermedijalnih
uzroka, koji predstavljaju sukcesivno emanirane
umove i u tom smislu Siger sledi Avicenu a ne
Averoesa, pa se njegova filozofija i ne moe nazvati
radikalnim averoizmom, kao to se ne moe nazvati ni
radikalnim aristotelizmom (u istorijskom smislu).
Teolozi nisu zastali na tome da samo piu protiv
averoesta; oni su traili i njihovu zvaninu osudu kod
crkvenih vlasti; tako se meu protivnicima latinskog
averoizma posebno istakao pariski biskup Etjen
Tempije, osuujui uenja o monopsihizmu, o poricanju
line besmrtnosti, determinizmu, venosti sveta i negiranju boanskog provienja.
Uprkos ovoj zabrani averoesti su nastavili da
tajno iznose svoja shvatanja, mada je 1272.
profesorima bilo zabranjeno da razmatraju teoloka
pitanja, a 1276. tajno uenje je zabranjeno na
Univerzitetu.
www.uzelac.eu
144
Milan Uzelac
To je dovelo do nove osude: 7. marta 1277. Etjen

Tempije je zabranio 219 teza iz dela sholastiara i
sledbenika Aristotela koje su neprihvatljive sa
stanovita religije i ekskomunicirao svakoga ko bi
ustrajavao na tim pozicijama. Zabrana se ticala
Sigerta iz Brabanta i Boetija iz Dakije (Sigertovog
savremenika) koji je zagovarao intelektualistiko
uenje o blaenstvu izneseno kod Aristotela, tvrdei da
samo filozofi mogu postii istinsku sreu, dok nefilozofi gree protiv prirodnog reda. Meu osuenim
stavovima bili su stavovi Boetija iz Dakije, profesora
Fakulteta umetnosti u Parizu, da "ne postoji nita
savrenije od posveivanja filozofiji" i da su "jedino
filozofi mudri ljudi ovog sveta".
Sve to je dovelo do strogog ogranienja
filozofskog determinizma i nastajanja filozofskoteolokih sistema koji su kao svoj zadatak imali da u
okviru hrianskog pogleda na svet postave temelj
shvatanju o slobodi volje boga i oveka. Re je o
uenjima Henrija Gentskog i Dunsa Skota (12661308), franjevakog teologa koji je predavao u Parizu i
Oksfordu.
Nakon perioda kulturne izolacije u XI i XII
stoleu latinsko-jeziki hrianski svet, zahvaljujui
trgovini kao i vojnoj i politikoj ekspanziji, dolazi u dodir s drugim filozofskim tradicijama; to se poklapa sa
vidnom dekadencijom religioznog duha koji je zahvatio
zamor; dolazi do opadanja autoriteta crkve, jaa ljubav
k privilegijama a opada ona za evaneoske istine;
monasi se po manastirima bogate i zloupotrebe svake
vrste postaju navika. Reakcija se javila u zahtevu za
www.uzelac.eu
145
Milan Uzelac
siromatvom i smirenou duha, u isticanju

evaneoskih ideala; sve to je imalo donekle i
manihejsku boju. Izraz tih novih tendencija bio je
Franja Asiki koji je kao ideal postavio ivot u saglasju
s Evaneljem, odbacivanje bogatstva, izdravanje
sopstvenim radom i smernu molitvu. Ako su
benediktinci bili regrutovani iz viih drutvenih
slojeva, franjevci su mahom bili trgovakog ili
zanatlijskog porekla; kako se buroazija kao klasa jo
nije formirala, franjevci su u tom asu bili predstavnici
niih slojeva i stajali naspram feudalnog plemstva, pa
sa njima u hrianstvo ulazi narodni ivot i religiozni
ivot postaje slobodniji.
Franja Asiki (1182-1226) je bio iz imune
porodice i u mladosti bee protivnik obinih ivotnih
radosti; ivot je posvetio propovedanju i dobrim
delima. Sa grupom sledbenika, koji su se zakleli na
potpuno siromatvo, Franja Asiki je stvorio veliki
pokret koji je ubrzo podrao i Inokentije III i priznao
ga 1209/1210. za novi red. Novi papa Grigorije IX bio je
i lini prijatelj Franje Asikog kojeg je titio ali je
morao i da obuzdava njegovo zanesenjatvo i
anarhizam, jer Franja je veoma strogo tumaio zavet
siromatva, zabranjujui svojim pristalicama da grade
kue i crkve (a to su oni u njegovom odsustvu ubrzo i
uinili, te je, ironijom sudbine, nakon Franjine smrti
franjevaki red postao jedan od najbogatijih redova
katolike crkve).
Franja je vie bio zaokupljen sreom drugih no
sopstvenim spasenjem; nikad nije pokazivao oseanje
superiornosti; njegovo ime pominjalo se kao simbol
www.uzelac.eu
146
Milan Uzelac
odreenog naina ivota ali i kao simbol izvesnog stava

prema svetu, kao simbol koji je bio komunikativniji od
filozofskih koncepcija teolokih summa jer je delovao
ivlje i optije. U delatnosti Franje Asikog videla se
odbrana slobode linosti u oblasti njenih unutranjih
preivljavanja, veza religioznosti s kontemplacijom
prirode, odnos prema verskim obredima kao prema nareenjima ljubavi, odnos prema blinjem kakav je
trebalo realizovati u ivotu koji je trebalo da postane
svojevrsno ljudsko uee u boanskom delu
stvaranja36.
Na poetku, Franja je eleo da iri re boju,
autentinu i jednostavnu - meu ljudima. To je trebalo
da bude hrianska misija vrena po ugledu na apostole a s namerom da bi se popravio svet. Franja je
izabrao put linog protesta. iveo je u realnom svetu,
ali izvan njegovog stvarnog sistema; iveo je van crkve
i klera, van dogmi koje su ispovedale versku sadrinu,
van ceremonijala, van drutvenih institucija, van
vlasti i bogatstva37.
Svedoenja o njemu nalazimo na otovom freskama (XIII st.)
gde se Franjina linost prikazuje kao olienje unutranje radosti i
vedrine; svedoenje o njemu nalazimo i u "slatkom" slikarstvu fra
Anelika koji nam Franju prikazuje kao "siromaka" iz Asizija;
konano, svedoenje o Franji nalazimo kod El Greka,
Servantesovog vrnjaka (i samog sputanog traginim okovima
ivota) koji Franju na svojim slikama pokazuje kao oveka koji
pati, pa tu moda imamo i najdramatiniji krik izmuenog
oveanstva upuen prestolu stvoritelja.
37 Legenda o Franji Asikom trijumfovae kao legenda o oveku
koji je prvi put u srednjem veku uoio draest i lepotu prirode,
njeno unutranje srodstvo sa ovekom i koji je otkrio zajedniki i
36
www.uzelac.eu
147
Milan Uzelac
Franja Asiki je hteo pre svega da bude

organizator ljudskog ivota i preuzimajui taj zadatak
odbacivao je metode kakve je upotrebljavala zvanina
crkva. Budui da ove poslednje nije poznavao, Franja
je poao sopstvenim putem i trudio se da ga odbrani
kako od pritisaka duhovnih vlasti tako i od nerazumevanja u redovima sopstvenih pristalica. Ostajui u
granicama religioznog pogleda na svet Franjina
koncepcija je pokazivala oveka u jedinstvu sa svetom.
Ljudski ivot je trebalo da postane izraz ljubavi a ne
prinude, trebalo je da postane teren radosnog
hrianskog postojanja a ne hodoae u drugi svet;
osnovni zakon - ljubav. Nije nimalo sluajno to je posredna
karika izmeu Franje Asikog i epohe renesanse postao Dante
koji je mimo svog sholastikog racionalizma takoe eleo da u
ljubavi vidi najvii zakon svega ivog; to je i razlog to Dante u
Boanskoj komediji (Raj, XI) velia "serafima ljubavi", Franju
Asikog. Po miljenju Franje ljubav je rodila saznanje, a nije bila
plod saznanja; intelektualistikim teorijama (koje su ljubav inile
zavisnom od poznavanja predmeta koji treba voleti) Franja suprotstavlja svoje shvatanje koje poiva na prvenstvu ljubavi: samo
se ljubavlju moe upoznati, istinski i do kraja, ono to se voli.
Saglasno s tom koncepcijom Franja nije pridavao vanost filozofiji
i teologiji, nije cenio ak ni obrazovanje. U tom omalovaavanju
uenosti moe se zapaziti uticaj konzervativnih,
antiintelektualnih strujanja srednjega veka i pri tom ne treba
zaboraviti da je Franja hteo da bude propovednik obinog naroda,
da je hteo da ivi hrianski a ne da razvija filozofiju dostupnu
samo eliti; ta njegova netrpeljivost prema obrazovanosti, protest
protiv sholastike uenosti, pobuna protiv farisejske filozofije
(otrgnute od ivota), prelaz na poziciju narodne mudrosti u onom
je smislu u kom e se Leonardo ponositi kad bude govorio da je
"neuk".
www.uzelac.eu
148
Milan Uzelac
ovek, kao delo tvorca, postajao je izmerljiv sa svaim

to postoji i nalazio je u sopstvenom srcu veite zakone
svemira; zahvaljujui tome mogao je da veruje svetu i
sebi, nije mu bila potrebna pomo i zatita zvanine
crkve.
Ako je autoritet Tome Akvinskog bio toliko
veliki da nakon njega iz reda dominikanaca vie nema
velikih mislilaca, franjevaki red e dominirati u narednim stoleima; pre svega, ima se u vidu
Bonaventura, savremenik Tome ali isto tako i nekoliko
najznaajnijih mislilaca XIV stolea koji su pripadali
ovom redu (Roder Bekon, Duns Skot, Vilim Okamski)
ija dela ine najpregnantniji izraz pozne sholastike.
Sa Aleksandrom iz Halea (Alexander de
Hales, ili, Halensis, 1170/80-1245) franjevci su dobili
prvu katedru na Pariskom univerzitetu; on je za Bonaventuru ono to je Albert bio za Tomu; u njegovom delu
Summa theologica nalazimo sintezu Avgustinovog i
Aristotelovog uenja a to se posebno vidi u nastojanju
da se prihvati Aristotelova definicija due kao forme
tela, ali i da se pomenuta definicija istovremeno i
koriguje, jer ako bi se ona strogo uzela, u tom sluaju
dua bi bila previe zavisna od tela.
Aleksandar istie da naa dua ne moe biti i
forma corporeitatis ve sam princip ivota ali celog
ivota, jer je jedna ista dua princip i vegetativnog i
senzualnog i intelektualnog ivota; dua je jedna u
svakom oveku ali svaki ovek ima svoju sopstvenu,
vlastitu duu; ona je jednostavna, ali sastavljena od
materije i forme, jer je u akcidentalnom smislu
promenljiva a princip promenljivosti je materija. Ovde
www.uzelac.eu
149
Milan Uzelac
se re materia koristi u jednom posebnom smislu,

budui da je dua stvorena i besmrtna; zbog nje je bog
stvorio sav vidljivi svet, dok je duu stvorio radi samog
sebe, pa je za nju najznaajnije to to je slina bogu.
Glavno delo Aleksandra iz Halea ostalo je
nedovreno te su ga mnogi kasniji teolozi dovravali pa
mi danas vie i ne znamo ta je tu odista njegovo a ta
naknadno dopisano; re je o sistemu teologije koji
obiljem misli, bogatstvom problema koje razmatra, kao
i sistematikom koju sprovodi, nadmauje sve dotadanje summe te su se na ovo delo s pravom kasnije
pozivali i Albert i Toma i Bonaventura sa kojim poinje
franjevaka filozofija i teologija. Aleksandar posebno
ceni ontoloki argument Anselma i u njegovim
radovima se nalazi niz pozivanja na Avgustina Huga i
Riarda od Sen-Viktora; njegov programski stav bio je
Plus credendum est Augustino quam philosopho (Vie
treba verovati Avgustinu no Filozofu /tj. Aristotelu/).
To je bitno uticalo na franjevce i na njihovu duhovnu
orijentaciju, posebno na Bonaventuru.
Pravo ime Bonaventure (1217/18-1274) je
Johanes Fidanca, a ime Bonaventura dobio je nakon
to ga je, po predanju, na udesan nain, dok je jo bio
deak, izleio sv. Franja kojeg je zazvala
Bonaventurina majka; to je navodno bio i osnovni
razlog tome da je 1244. stupio u franjevaki red;
Bonaventura je uio kod Aleksandra iz Halea od koga
je usvojio franjevaku, tj. avgustinovsku tradiciju kao i
tradiciju Anselma Kenterberijskog iji je ontoloki
argument zastupao; u Parizu je 1248. poeo da dri
predavanja o Evanelju sv. Luke; bio je upoznat s
www.uzelac.eu
150
Milan Uzelac
Aristotelovom filozofijom a verovao je u Platonove ideje

za koje je smatrao da ih samo bog zna u potpunosti; sa
Univerziteta je bio iskljuen 1255. ali je na papsku
intervenciju vraen nakon dve godine, oktobra 1257.
kad i Toma Akvinski.
Iste godine Bonaventura je izabran za
generalnog ministra franjevakog reda (u kome su u to
vreme postojala razliita miljenja o karakteru, zadacima i delatnostima reda); iako je 1265. ubedio papu
da povue njegovo imenovanje za nadbiskupa od Jorka,
1273. je imenovan za biskupa u Albanu i kardinala;
naredne godine uestvovao je na koncilu u Lionu i
zagovarao ujedinjenje Istone crkve i Rima i umro
nakon zavretka koncila 15. jula 1274.
Ako Franja Asiki nije smatrao da je osnovni
zadatak svetenika da se posvete nauci, Bonaventura,
budui i sam uen ovek, zalagao se za razvoj uenosti
unutar franjevakog reda; kako izuavanje sholastike
teologije nije bilo mogue bez poznavanja filozofije,
jasno je da su za franjevce sad bili od istog znaaja
prouavanja filozofije i teologije.
Ako je Bonaventura bio u potpunosti saglasan
sa Franjom kad je re o jedinstvu oveka i boga koje je
najvaniji cilj ljudskog ivota, on je, s druge strane,
smatrao da se to ne moe postii bez spoznaje boga i
boijih stvari i da takvo saznanje ini duu jo
sklonijom za sjedinjenje s bogom. To je razlog njegovog
nepoverenja spram Aristotelove filozofije gde nije bilo
mesta za lino optenje s bogom, kao ni mesta za
Hrista.
www.uzelac.eu
151
Milan Uzelac
Postoji izvesna paralela izmeu ivota sv.

Franje i Bonaventure: kao to lini ivot prvoga
kulminira u mistinoj zajednici sa bogom, tako uenje
drugog kulminira u njegovoj mistikoj doktrini, i kao
to je sv. Franja pristupio bogu preko Hrista pa je
opaao, konkretno, sve stvari u svetlosti boanske rei,
tako je i Bonaventura insistirao na tome da hrianski
filozof mora da posmatra svet u odnosu prema
stvaralakoj rei; Hrist jeste medium i stoer svih
nauka, pa stoga Bonaventura nije mogao da prihvati
Aristotelovu metafiziku koja je toliko daleko od
saznanja bilo ega to je u vezi sa Hristom (Koplston,
II/246-8).
Bonaventurino miljenje o svrsi i vrednosti
uenosti, koje je bilo odreeno njegovim linim
sklonostima ali i studiranjem kod Aleksandra iz
Halea, kao i njegova pripadnost franjevakom redu
svrstali su Bonaventuru u avgustinovsku tradiciju.
Filozofija sv. Avgustina usredsreena je na Boga, i
poto je ovek koji se odnosi prema bogu aktuelan i
istorijski ovek, koji je otpao od milosti i koji treba da
bude iskupljen milou, Avgustin se bavi konkretnim a
ne "prirodnim" ovekom; on se ne bavi ovekom koji bi
bio odvojen od njegovog natprirodnog poziva i od
delatnosti natprirodne milosti i zato ne razlikuje strogo filozofiju od teologije, iako razlikuje prirodnu
svetlost razuma od natprirodne vere.
Bonaventura pripada avgustinovskoj tradiciji,
ali kako je bio upoznat i sa sholastikom i sa
Aristotelovom filozofijom to nije moglo da ne ostavi
traga na njega; on nije u celosti odbacivao Aristotela
www.uzelac.eu
152
Milan Uzelac
(koga je cenio kao filozofa prirode iako nije imao visoko

miljenje o njegovoj metafizici i teologiji), ali, moe se
rei da je Bonaventurin sistem moderni avgustinizam
razvijen kroz vekove i promiljen u odnosu spram
aristotelizma.
Ako Bonaventura sledi Avgustinovo uenje o
razlici izmeu vere i razuma, po kojem ono u ta
verujemo dugujemo autoritetu a ono to razumevamo
dugujemo razumu, moglo bi se pomisliti da su filozofija
i teologija dve odvojene nauke; Bonaventura razlikuje
dogmatsku teologiju od filozofije i kae da teologija
poinje bogom koji je prvi uzrok, a da se filozofija njime
zavrava; to znai da teologija dobija svoje injenice
preko otkrovenja i ona kree od boga pa zakljuuje o
njegovim uincima, a filozofija polazi od vidljivih
posledica i potom dokazuje boga kao uzrok; nadalje, na
jednom mestu Bonaventura deli prirodnu filozofiju na
fiziku, matematiku i metafiziku (kako ve teorijske
nauke razlikuje Aristotel) a na drugom na fiziku,
logiku i etiku (kako su to inili stoici).
Meutim, Bonaventura ne pravi strogu razliku
izmeu filozofije i teologije; priznaje metodoloku
razliku izmeu pojedinih nauka, kao i razliku izmeu
njihovih predmeta, ali smatra da ne moe da se razvije
nikakva zadovoljavajua metafizika ili filozofija ako
filozof nije voen svetlou vere i ako ne filozofira u
duhu vere (13, II/250-51).
Bonaventura priznaje Aristotelu da je bio vrstan
filozof prirode, tj. da je vrstan u pogledu ulnih
predmeta, ali mu ne prizaje da je bio istinski
metafiziar, jer je Aristotelova metafizika
www.uzelac.eu
153
Milan Uzelac
nezadovoljavajua poto je za izgradnju istinske metafizike neophodna svetlost vere. Bonaventura je

mnogo snage potroio da bi pokazao razarajuu snagu
averoizma i njegovo nesaglasje s hrianstvom; sasvim
je razumljivo to je 1235. godine Bonaventura na
fakultetu umetnosti u Parizu marljivo izuavao
filozofske spise Aristotela (uprkos zabrani pape Grigorija IX). Aristotel je filozof prirode, kae Bonaventura,
zainteresovan za stvari ovoga sveta zbog njih samih,
obdaren samo govorom nauke ali ne i govorom mudrosti pa Bonaventura stoga tvrdi da svaki filozof koji je
samo filozof nuno pada u zabludu bez delatnosti vere.
Njegov ideal bila bi hrianska mudrost u kojoj bi se
svetlost Rei irila ne samo na teoloke nego i na
filozofske istine, i bez koje se ne bi mogle postii te
istine. Upravo zato Bonaventura istie kako treba ii
dalje od Platona i uiti od Avgustina koji je znao da su
ideje sadrane u boanskoj Rei i da je Re arhetip
stvaranja.
Dok Aristotel, po miljenju grkih crkvenih
uitelja i arapskih komentatora, negirajui ideje porie
stvaranje i ui o venosti sveta, jer kod njega nigde nema mesta gde bi se govorilo o poetku sveta, i ak
kritikuje Platona koji je izgleda jedini nagovestio da
vreme ima svoj poetak, Bonaventura je smatrao da
venost sveta nije mogua i da bog nije mogao stvoriti
veni svet: ako je svet stvoren onda vreme nuno ima
poetak.
Bonaventurino shvatanje, da je Aristotelova
zamisao o venosti sveta nuno povezana s poricanjem
stvaranja, nije delio i Toma, koji, sa filozofskog
www.uzelac.eu
154
Milan Uzelac
stanovita, nije video nikakvu nespojivost izmeu ideje

o stvaranju i venosti sveta; svet je mogao i da nema
poetak u vremenu a da ipak bude stvoren, jer je bog
mogao da stvori svet u venosti. Drugim reima: i
Bonaventura i Toma delili su miljenje da svet ima
poetak u vremenu (to ui teologija) ali su se razilazili
kad je re o apstraktnoj mogunosti stvaranja u
venosti.
Bonaventura je smatrao da veno kretanje i
vreme bez poetka nije mogue; isto tako, bio je ubeen
da se filozofski moe dokazati da svet ima poetak, te
da ideja o stvaranju u venosti ukljuuje "oiglednu
protivrenost", jer ako je svet stvoren iz niega, on
bivstvuje nakon to nije bivstvovao (esse post nonesse), pa tako ne moe biti da je postojao oduvek. Toma
na to odgovara da oni koji tvrde da je svet stvoren u
venosti, ne kau da je stvoren posle nieg, ve iz nieg, a to je suprotnost od neega, pa se time hoe rei
da tu pojam vremena ni na koji nain nije impliciran.
Uenje da su sva stvorena bia sastavljena od
materije i forme, tj. da imaju hilomorfinu strukturu,
Bonaventura prihvata od svog uitelja Aleksandra.
Materiju on shvata kao naelo potencijalnosti (a ne kao
suprotnost duhu); sama po sebi materija nije ni
duhovna ni telesna i ona je indiferentna na recepciju
bilo duhovne bilo telesne forme, ali kako nikad ne
egzistira sama po sebi, odvojeno od neke odreene
forme, i budui da je sjedinjena ili s telesnom ili sa duhovnom formom, materija je uvek ili duhovna ili
telesna.
www.uzelac.eu
155
Milan Uzelac
U telesnim tvorevinama postoji jedna

supstancijalna forma koju imaju sva tela, a to je
svetlost. Svetlost je stvorena prvog dana, tri dana pre
no to je stvoreno sunce, i ona je, prema Bonaventuri,
telesna iako ju je Avgustin interpretirao kao aneosku
tvorevinu. Ona nije telo nego je forma tela, prva supstancijalna forma koju imaju sva tela i naelo njihove
aktivnosti, pa razliite vrste tela ine stupnjevitu
hijerarhiju, zavisno od toga u kojoj meri uestvuju u
formi svetlosti. Stoga je najvii deo neba ispunjen
"istom" svetlou dok se na drugom, donjem kraju
hijerarhijske lestvice nalazi zemlja. Tako, tema svetlosti,
omiljena u avgustinovskoj koli, a poreklom od
Platonovog poreenja ideje dobra sa suncem, kao i kod
Plotina, nalazi istaknuto mesto u Bonaventurinoj filozofiji.
Bonaventura prihvata Aristotelovu definiciju
due kao forme tela, ali istie kako je ljudska dua
(koju je neposredno stvorio bog i koja je slika boija
pozvana na jedinstvo s bogom) duhovna supstancija
sastavljena iz duhovne forme i duhovne materije. Due
svih ljudi nisu jedna supstancija, jer je racionalna dua
ostvarenje i entelehija ljudskog tela, a poto su ljudska
tela razliita, racionalne due koje nadahnjuju ta tela
bie takoe razliite; dua je postojea, razumna, iva
forma obdarena slobodom; ona je cela prisutna u
svakom delu tela; zato to je forma celog tela, dua je,
kae Bonaventura, prisutna u celom telu; zato to je
jednostavna, ona nije delimino prisutna ovde a
delimino tamo; ona nema neki poseban poloaj niti se
nalazi u jednoj taki ili u jednom odreenom telu.
www.uzelac.eu
156
Milan Uzelac
Iako je dua forma i naelo kretanja tela, ona je i

mnogo vie od toga: dua moe da postoji sama po sebi
jer je neto odreeno iako kao neto odreeno, koje je
delimino pasivno i promenljivo, mora da ima u sebi
duhovnu materiju. Tako, uenje o hilomorfinom
sastavu ljudske due omoguuje, po miljenju Bonaventure, da se dui osigura njeno dostojanstvo i
njena mo da moe da postoji odvojeno od tela. Moe se
postaviti pitanje: ako je dua sastavljena iz forme i
duhovne materije, pa se upojedinjuje po svojim
vlastitim naelima, zato se uopte ujedinjuje s telom,
budui da je ona individualna duhovna supstanca ve
sama po sebi? Odgovor Bonaventure bio bi u tome da je
dua, iako duhovna supstancija, prirodno sklona da
oivotvori telo, a da telo, iako sastavljeno od materije i
forme ima udnju (appetitus) da bude oivotvoreno
duom, i jedinstvo due i tela predstavlja savrenost
svakog od njih i nije na utrb nijednog. Dua ne postoji
samo stoga da bi pokretala telo ve zbog radosti boije;
ona u potpunosti ispoljava svoje moi i sposobnosti
samo u oivotvorenju tela i jednog dana, prilikom
vaskrsenja mrtvih, dua e ponovo da se ujedini sa
telom (Koplston, II/284).
Iako je izvoenje dokaza o besmrtnosti ljudske
due olakano uenjem o njenoj hilomorfikoj
strukturi, Bonaventura besmrtnost ljudske due
dokazuje na osnovu razmatranja krajnje svrhe due
koja tei za sreom: ako niko ne moe biti savreno
srean jer se plai gubitka onog to poseduje, poto ga
ve sm taj strah ini nesrenim, dua, koja prirodno
udi za sreom, mora biti besmrtna. Ovaj dokaz
www.uzelac.eu
157
Milan Uzelac
pretpostavlja egzistenciju boga i mogunost postizanja

savrene sree, kao i postojanje prirodne udnje za
ljudskom sreom i to je dokaz na kome Bonaventura
najvie insistira jer se tu podrazumeva duhovni
karakter ovog dokaza: njegova povezanost s kretanjem
due prema bogu.
Funkciju filozofije Bonaventura vidi na sledei
nain: "ak ako je ovek i sposoban da spozna prirodu i
metafiziku koja ga vodi do najviih supstancija, kad
zaustavi se, dostigavi te visine, ne moe a ne zapasti
u greku ako je bez svetla vere i ne vidi da jedan je bog
u tri lica, svemoan i najbolji"; Bonaventura nije protiv
filozofije uopte, ve protiv takve filozofije koja nije
sposobna da se dri vertikalnog puta, od konanog ka
beskonanom, od oveka ka bogu, puta koji
konkretizuje nae bie, koji je usmeren spasenju i van
koga je uvek otkriven suprotan put ka zlu. Zato, po
miljenju Bonaventure, problem nije u razumu kao
takvom,ve u shvatanju razlike izmeu hrianske
teologije i nehrianske filozofije, izmeu razuma koji
vera vodi blaenstvu i razuma koji insistira na svojoj
samodovoljnosti odbacujui sve natprirodno.
Bonaventura svesno sledi tradiciju koju
odreuju Platon, Avgustin i Anselm, tradiciju koja
misli svet kao sistem ureenih simbola ije smisaono
tkanje objedinjuju bog, jedan i trojak i ovek, putniklutalica oaran apsolutom. Traiti boga koji
prosvetljava, koji se javlja i skriva, to je, saglasno s
monakom tradicijom, mogue samo u intenzivnoj
meditaciji te se tako filozofija pokazuje kao uvod u
teologiju i instrument mistike.
www.uzelac.eu
158
Milan Uzelac
6. Pozna sholastika
Dok su se u Parizu vie izuavale umetnosti i
gramatika, retorika i dijalektika, u Oksfordu je
prednost davana izuavanju kvadrivijuma (aritmetika,
geometrija, muzika i astronomija); dok se u Parizu
odvijao sukob avgustinovske i aristotelovske linije (u
ijoj je pozadini bilo Platononovo uenje u
neoplatonistikoj interpretaciji), u Oksfordu se teilo
izgradnji metafizike sveta i svetlosti (R. Grosetest,
pored ostalog, pie komentare i Aristotelove Fizike) i
nije sluajno to ba tu nailazimo na prve klice empirijske filozofije prirode; ne treba misliti da je re o
strogom eksperimentalnom pristupu, kakav u
naukama imamo danas, a jo manje zaboraviti da
srednji vek jo uveliko traje; konano, re je o manjem
broju eksperimenata koji su povezani s antikim
vienjem sveta prelomljenim kroz prizmu arapske
kulture.
Na tragu uvida Alberta Velikog o tome kako
iskustvo daje snagu argumentima Robert Grosetest
(1170-1253) postao u to doba nadaleko poznat
radovima iz oblasti fizike. U Grosetestovoj metafizici
svetlosti nai e se sintetizovana sva tadanja
empirijska znanja o ogledalima i linijama; isto tako,
nai emo i jasnu formulaciju na kojoj se moe
utemeljiti i galilejevska metafizika, i kod njega stoga
nailazimo na tvrdnju kako "izuavanje linija, uglova i
figura je posebno korisno, jer bez njih nita ne moemo
razumeti u prirodnoj filozofiji. Oni imaju apsolutni
www.uzelac.eu
159
Milan Uzelac
smisao u celom univerzumu i svim njegovim

delovima".
Inae, Robert Grosetest mnogima je poznat,
prvenstveno, kao uitelj Rodera Bekona, premda je za
svoje savremenike bio primer pravog filozofa i po
mudrosti ga Bekon poredi sa Solomonom i Aristotelom.
Mada se o njegovom ivotu ne zna mnogo, zna se da je
roen u siromanoj porodici, da je uio u Oksfordu, a
moda i Parizu. Nakon zavretka studija u Oksfordu
(1215-1221) bio je kancelar univerziteta. Od 1229. do
1235. on franjevcima u Oksfordu dri predavanja iz
teologije pa ga mnogi smatraju prvim franjevakim
profesorom u Oksfordu. 1235. godine postaje episkop u
Linkolnu. Kritikovao je praksu da se za episkope u
Engleskoj postavljaju Italijani iz papskog okruenja
to je dovelo toga da ga je Inoentije IV iskljuio iz
crkve, ali je iskljuenje potom povueno pa je bilo
nekoliko kasnijih pokuaja da se Grosetest proglasi
svecem.
Grosetest je pisao na krajnje razliite teme; vei
deo njegovih radova ine kratki spisi (opuscula), meu
kojima su: Boiji hram (Templum Dei), O dugi (De
iride), O istini (De veritate), O boijem znanju (De
scientia Dei), O svetlosti (De luce). Pored toga poznati
su njegovi komentari Aristotelove Fizike i Druge
analitike.
Pored toga, Grosetest je i jedan od znaajnih
srednjovekovnih prevodilaca; preveo je na latinski dela
Pseudo-Dionisija, Jovana Damaskina, Aristotelovu
Nikomahovu etiku i njene grke komentare, kao i
www.uzelac.eu
160
Milan Uzelac
druga Aristotelova dela: Fiziku, Drugu analitiku, O

sofistikim opovrgavanjima...
Grosetesta kao i Rodera Bekona ubrajaju u
prve zagovornike znaaja empirijskih nauka, no s
druge strane, ako se polazi od njegove tvrdnje kako se
istina moe dosegnuti vienjem pralikova (exemplar)
uz pomo boanske iliminacije a ne eksperimentalnim
sagledanjem individualnih stvar (ime on ostaje blizak
avgustinovskoj tradiciji), celokupnu filozofiju
Grosetesta mogue je odrediti i kao metafiziku
svetlosti.
Sve stvari se sastoje od materije i forme a
njihova forma je svetlost. Osobina svetlosti je
samostvaranje i trenutno rasprostiranje koje je sferno.
Nakon to je bog stvorio svetlosnu formu ona je poela
da se rasprostire u svim smerovima, irei tako
stvorenu materiju; na taj nain stvorena ja vasiona.
Pritom, nije jasno da li je materija bila stvorena
odvojeno od forme (svetlosti) ili je svetlost neka vrsta
forme u materiji.
Ako je Grosetest bio inicijator srednjovekovnog
naturalizma u Oksfordu, njegov uenik Roder
Bekon (oko 1212 posle 1292), po miljenju mnogih
savremenih istoriara filozofije, jedan je od
najinteresantnijih mislilaca srednjega veka; on je
zanimljiv ne samo zbog svoje privrenosti Aristotelu,
koga je smatrao najsavrenijim od svih ljudi, ve i po
velikom interesu za eksperimentalne nauke i primenu
nauke u matematici; istiui kako je nauka ki itavog
oveanstva, pa svako pokolenje dolazi pre svega stoga
da bi ispravilo greke prethodnog pokolenja, Bekon je,
www.uzelac.eu
161
Milan Uzelac
kao iskreni vernik, nastojao da i eksperimentalno

dokae postojanje boga, ali crkva za to nije imala razumevanja; njegova nauna interesovanja bila su
udruena sa ivim interesovanjem za pravu filozofiju
ali istovremeno i za tipino franjevaki misticizam.
Kod njega nalazimo spoj tradicionalnih elemenata sa
naunim stanovitem, to je za to vreme retkost; on je
bio impulsivan, netolerantan i fanatian, ubeen u istinitost i vrednost vlastitog stanovita kao i mranjatvo
veine drugih mislilaca.
Bekon je studirao u Oksfordu kod Adama de
Mara i Roberta Grosetestea; ovom poslednjem se
posebno divio i potom je bilo teko razaznati razliku u
njihovim stavovima. Iz Oksforda Bekon je otiao u
Pariz gde je predavao nekoliko godina. Pariske
profesore je malo potovao a isto se moe rei i za njih
kad je on bio u pitanju. Za Summu Aleksandra od
Halea kae da je tea od konja i pri tom negira njenu
autentinost; teologe kritikuje zbog nepoznavanja
prirodnih nauka, ali i zbog nesnalaenja u filozofiji.
Kada je re o Aristotelu, Bekon ga je potovao ali se
uasavao nad loim prevodima koje bi kako on kae,
spalio, da je to bilo u njegovoj moi.
Oko 1250. Bekon je stupio u franjevaki red i
predavao u Oksfordu do 1257. kad je bio prinuen da
prekine s predavanjima; dozvoljeno mu je bilo da pie
ali ne i da predaje. Papa Klement IV bio mu je prijatelj
i zatraio ja od Bekona da mu poalje svoja dela; ali,
papa je ubrzo umro a naredne godine Bekon je pao u
nevolje branei svoje ideje o astrologiji i kritikujui
Etjena Tempijea; optuen za novotarije, Bekon je
www.uzelac.eu
162
Milan Uzelac
izveden pred sud i osuen 1278. godine na zatvor gde

je i ostao narednih etrnaest godina, do pred svoju
smrt.
Bekonovo glavno delo je Opus Maius (Vee delo)
koje je moda i bilo dovreno i poslato papi. Bekon je
smatrao da treba uiti iz prirode a ne iz knjiga pa je
zato i nazivan doctor mirabilis; meutim, on se nije
bavio prirodnim naukama radi njih samih; smatrao je
da e mu one pomoi da dublje pronikne u Sveto pismo
i probleme teologije, jer i za njega filozofija je bila samo
deo teologije. Iako je smatrao da je sva boanska
mudrost sadrana u Svetom pismu, u svojim
istraivanjima se slui induktivnom metodom i
eksperimentom a i sam vri mnoge eksperimente
(prouava pomraenje sunca, meseca...), i to samo
stoga da bi proverio autoritete. Iz dotadanjih knjiga
odbacuje mnoge tvrdnje koje se nisu mogle odrati s
obzirom na izvedene eksperimente (na eksperimente je
potroio i svu svoju imovinu); svojim savremenicima je
bio neshvatljiv i mistian jer su alhemija i astrologija
bile vana oblast njegovih istraivanja.
Kao prvi zahtev za izuavanje teologije Bekon je
postavio zahtev za studiranjem grkog, hebrejskog,
haldejskog i arapskog jezika. On se tim jezicima marljivo bavio a napisao je i gramatiku grkog jezika. U
prouavanju prirode isticao je vanost geometrije; neka
reenja preuzeo je od svog uitelja R. Grosetestea. Kad
je o izuavanju Svetoga pisma re, Bekon je smatrao
da ono ima dva smisla: literarni i mistini; literarnim
smislom Svetog pisma bavi se filozofija a mistinim
teologija. Sveto pismo moe biti izvor filozofije jer je
www.uzelac.eu
163
Milan Uzelac
ono, po miljenju ovog filozofa, transkripcija velike

knjige bojeg stvaranja iz koje ovek moe saznati sve
istine o svim stvarima, pa je filozofija samo deo boje
objave u strogom znaenju te rei.
U prvom delu svog spisa Opus Maius Bekon
navodi etiri razloga za ljudsko neznanje i neuspehe da
se postigne istina: podlonost bezvrednom autoritetu,
uticaj obiaja, predrasude svetine i prikazivanje
tobonje mudrosti da bi se prikrilo vlastito neznanje.
Prva tri izvora neznanja priznaju i drugi (Aristotel, Seneka, Averoes), ali etvrti je najopasniji jer omoguuje
da ovek skrije vlastito neznanje i da smatra istinsku
mudrost rezultatom vere u nepouzdane autoritete,
obiaje ili predrasude svetine.
U drugom delu ovog spisa Bekon istie vanost
teologije jer sva je istina sadrana u Svetom pismu. Ali
za razjanjenje Svetog pisma potrebna je pomo kanonskih knjiga i filozofije. Filozofija i upotreba uma ne
mogu da se osuuju, jer je um od boga. Bog je aktivan
um i on prosvetljava pojedinani ljudski duh, podudarajui se s njim u njegovoj aktivnosti. Svrha
filozofije je da vodi oveka ka saznanju boga i da slui
bogu; filozofija se krunie filozofijom morala. Spekulativne i moralne nauke pagana ne behu savrene i
svoje dovrenje mogu nai jedino u hrianskoj teologiji
i hrianskoj etici. Pagansku filozofiju treba koristiti
na razumski nain, bez neznalakog odbacivanja i
osude, ali i bez ropske privrenosti bilo kome
posebnom misliocu. Na posao je, kae Bekon, da nastavimo i usavrimo dela naih prethodnika koja moda
www.uzelac.eu
164
Milan Uzelac
i nemaju veze sa teologijom ali svaka istina, ma koje

vrste bila, vodi u krajnjoj instanci, prema bogu.
U treem delu Bekon istie praktian znaaj koji
ima nauno izuavanje jezika; bez stvarnog
poznavanja hebrejskog ili grkog jezika, Sveto pismo se
ne moe pravilno interpretirati i prevesti, niti se
rukopisi, ako su pogreni, mogu ispraviti. Nakon toga,
u etvrtom delu svog spisa, Bekon istie da je matematika kapija i klju svih drugih nauka; matematiku
su, kae Bekon, izuavali jo patrijarsi i ona je dospela
do Grka preko Haldejaca i Egipana; tek meu Latinima ona je bila zaputena. Matematika je ipak kao prva
nauka, uroena, jer saznaje se lake i neposrednije i
manje zavisi od drugih nauka te se moe rei da prethodi drugim naukama. Logika i gramatika zavise u
izvesnoj meri od matematike, a oigledno je da bez
matematike ne moe biti nikakvog napretka u astronomiji; matematika je korisna ak i za teologiju. U
ovom delu Bekon govori o svetlosti i njenom irenju,
odbijanju i prelamanju, o plimi, oseci i sfernom obliku
Zemlje, o jedinstvu univerzuma, o astrologiji i
geografiji.
U narednom poglavlju Bekon pie o strukturi
oka i osnovnim zakonima vienja, a u estom delu
razmatra eksperimentalnu nauku; rasuivanje moe
dovesti um do ispravnog zakljuka, ali tek potvrda
iskustvom otklanja svaku sumnju Mnoga su verovanja
opovrgnuta iskustvom; po Bekonu, postoje dve vrste
iskustva: u jednoj vrsti iskustva koristimo naa
telesna ula, potpomognuta instrumentima i svedoanstvom pouzdanih svedoka (i time se moe
www.uzelac.eu
165
Milan Uzelac
produiti ivot /unapreenjem medicine/ ili

prevoenjem neplemenitih metala u zlato), dok druga
vrsta iskustva jeste iskustvo o duhovnim stvarima i za
njega je potrebna milost; ona napreduje kroz razliite
stupnjeve mistikih stanja ekstaze.
U poslednjem delu svog glavnog spisa Bekon
obrauje filozofiju morala koja je na viem nivou od
filologije, matematike i eksperimentalne nauke. Pomenute nauke su povezane sa raznim delatnostima dok je
filozofija morala povezana sa delatnou kojom
postajemo dobri ili zli i ona ui oveka kako da se odnosi prema bogu, prema blinjima i prema sebi
samom. Ona je usko povezana sa teologijom i uestvoje
u uzvienosti ove poslednje. U zakljunom delu ovog
spisa Bekon razmatra razloge za prihvatanje
hrianske vere. Otkrovenje je nuno i hrianin
prihvata veru na osnovu autoriteta; ali, nastojei da
opovrgnemo argumente koje istiu ne-hriani, nije
dovoljno da se pozivamo na autoritet, ve se moramo
osloniti i na um. Tako, filozofija moe da dokae
egzistenciju boga, njegovo jedinstvo i beskrajnost, dok
se verodostojnost Svetih spisa zasniva na njihovoj
mudrosti, svedoanstvu uda, njihovoj
nepokolebljivosti pred progonima, na monolitnosti njihove vere, i njihovoj pobedi.
Pristup Rodera Bekona Aristotelovoj filozofiji
nije uvek do kraja kritian budui da on u filozofiji
Stagiranina "nalazi" ak i elemente hrianskog otkrovenja, kojih kod Aristotela zapravo nema; uprkos
tome, irina njegovih interesovanja i energinost u
isticanju eksperimentalne nauke uopte, insistiranje
www.uzelac.eu
166
Milan Uzelac
na razvitku astronomije uz pomo matematike, te

insistiranje na praktinoj primeni nauke, sve to ini ga
glasnikom budunosti.
Danas je krajnje sporno da li Johana Dunsa
Skota (1266-1308), roenog u selu Duns u kotskoj,
koji je studirao u Parizu a potom predavao u
Kembridu gde je komentarisao Sentence, treba
tumaiti kao nastavljaa franjevake tradicije (mada je
nesporno da je dosta prihvatio od Aristotela i nefranjevaca), ili ga treba smatrati za mislioca koji
pripada aristotelovskoj tradiciji Tome, mislioca koji je
korigovao ovog poslednjeg u duhu onog to on sam
smatra istinom; Duns Skot je imao prilino nemiran
ivot i promenio je niz univerziteta i drava te mu
nadgrobni natpis u crkvi Svetoga Franje u Kelnu glasi:
kotska me je rodila. Engleska prihvatila. Galija
obuila. Keln me hrani. U mladosti je komentarisao
Aristotela i Porfirija, u zrelim godinama Petra
Lombaranina.
Moda on odista obnavlja Avgustina, ali moda
bismo mogli Dunsa Skota razumeti kao nezavisnog
mislioca koji, kao i svi filozofi, zavisi od svojih prethodnika. Budui da je bio franjevaki doktor, Duns Skot je
u svakom sluaju pripadnik franjevake tradicije,
premda se esto odvajao od nje. Nasuprot Bonaventuri
on nije video nikakve protivrenosti u ideji o stvaranju
u venosti, premda o tome govori sa vie oklevanja no
Toma, to znai da je uticaj aristotelizma na Skota bio
vei no na Bonaventuru. Posebno je karakteristian
uticaj Avicene: Skot tvrdi da je predmet metafizike
bivstvujue kao bivstvujue, to pokazuje uticaj
www.uzelac.eu
167
Milan Uzelac
islamskog filozofa ije se ime esto javlja u Skotovim

spisima. Iako Skot znatno vie duguje Aristotelu i
njegovim komentatorima no to je sluaj sa
Bonaventurom, i mada se esto poziva na Aristotela,
on nije samo slepi sledbenik Stagiranina, ve ga esto
i kritikuje. Smatra da je zamisao o bogu kao prvom
pokretau nedovoljna jer ne prelazi granice fizikog
sveta i ne dosee do onog transcendentnog, do
beskonanog bia od kojeg sutinski zavise sva
konana bia.
Duns Skot je delio tomistiko miljenje da ne
treba doi do izmirenja filozofije i teologije, ve do
razgranienja; filozofija ima svoj predmet i svoju metodologiju koje teologija ne moe da asimiluje; sporovi i
meusobne optube filozofa i teologa posledica su
nepostojanja preciznih granica izmeu filozofije i
teologije i odreivanje tih granica Duns Skot vidi kao
svoj primarni zadatak.
Glavni cilj filozofije je po Skotu dostizanje
bivstvujueg kao takvog; ali ljudski razum zna o
bivstvujuem samo ono to moe da apstrahuje iz
ulnih datosti; njemu je nedostupno neposredno
sagledanje bivstvujueg kakvo je ono samo po sebi, bez
dodatnih odreenja; ovek moe saznati samo
odreeno bivstvujue koje je prisutno u konanim
stvarima tj. u spoju stvari i njihovih bitnih i
akcidentalnih svojstava. Zato filozofija polazi od
apstraktnog pojma bivstvujueg, odnosno bia i
ishodei iz njega dokazuje postojanje boga kao beskonanog bia.
www.uzelac.eu
168
Milan Uzelac
Dok je, dakle, filozofija zauzeta problemom

bivstvujueg (ens), teologija se bavi pitanjem vere.
Naspram teologije koja ide putem ubeenja, filozofija
je dokazno-demonstrativni proces, ona je po svojoj biti
spekulativna, i dok je teologija tendenciozna i
praktina, filozofija trai znanje radi samog znanja. Da
bi se i u jednoj i u drugoj oblasti izbegle dvosmislice,
Duns Skot predlae da se i jedna i druga podvrgnu
kritikoj analizi sve dok se ne dobiju jasni pojmovi i na
njima izgradi nov i vrst temelj filozofskog diskursa.
Za istoriju filozofije Duns Skot je znaajan i kao
pisac logikih spisa i niza komentara Aristotelovih i
Porfirijevih dela. Kada je re o statusu univerzalija on
je realist i kao Toma, on smatra da opte postoji na tri
naina: ante rem (bogu), in re (u stvarima) i post rem (u
naem miljenju). Opte (quiddidas) ispoljava se u pojedinanom preko njegove individualnosti i
svojstvenosti (haecceitas); to nije menjanje ve
afirmisanje pojedinanog, koje svojim postojanjem
ulazi u celinu (vrsta, rod) ali u sebi pokazuje i razliku
svojom posebnou, tj. individualnou kroz koju je ba
to to jeste. To znai da po shvatanju Skota, realno
postoje samo individue: forme i sutine takoe postoje,
ali ne realno ve kao objekti boanskog intelekta. Te
sutine su bit prirode i one same po sebi nisu ni opte
ni pojedinane, premda prethode postojanju i opteg i
posebnog.
Svoje poglede Skot je obrazlagao mnogim
tezama i antitezama u kojima je objanjavao i
najmanje pojedinosti; takvom metodom i preciznim
istraivanjem pokazao je veliku otroumnost i
www.uzelac.eu
169
Milan Uzelac
originalnost, i u tome ga u srednjem veku niko nije

nadmaio te je i dobio poasni naziv doctor subtilis. Na
taj nain on je pomogao oivljavanju kritikog pokreta
u XIII stoleu.
Kako su kasniji istoriari primetili, Skotova
flozofija je podjednako povezana sa onim to joj je
prethodilo ali u jednakoj meri i sa onim to joj je
sledilo; kao konstruktivan i pozitivan sistem, njegovo
delo pripada XIII stoleu i stoji uz dela Tome i Bonaventure; ali svojim kritikim aspektom njegovo delo
pripada narednom stoleu. Njegova filozofija je
vrhunac dijalektike vetine i briljivog, strpljivog
razmiljanja; delo je oveka proetog tradicijom ali u
isto vreme i originalnog mislioca, oveka koji pripada
dogmatikom razdoblju ali i vremenu koje dolazi.
Skotova filozofija je most koji povezuje dva stolea i
dva mislioca, Tomu i Okama, mada sam Okam u Skotu
nije video sebi bliskog mislioca.
O zrelosti srednjovekovne filozofije moe se
govoriti na kraju XIII stolea; ona svoj vrhunac ima u
delima Tome i Bonaventure koji na najbolji nain sabiraju svu prethodnu filozofiju, kako aristotelovsku tako
i neoplatonovsku; razume se, do takve jedne sinteze
moglo je doi tek kad se Zapad, nakon mnogo stolea,
upoznao sa grkom filozofijom i kad je konano dolo
do kakve-takve sinteze razuma i vere, filozofije i
teologije. Re je tu o sintezama a ne sintezi jer se misao
tog vremena ne moe okarakterisati svoenjem na
samo jedan sistem.
Trinaesti vek bio je vek konstruktivnih
mislilaca, spekulativnih teologa i filozofa, koji su se
www.uzelac.eu
170
Milan Uzelac
meusobno znatno razlikovali i zbog toga kritikovali,

ali koji su se slagali u prihvatanju fundamentalnih
metafizikih principa i moi razuma da transcendira
fenomene i dostigne metafiziku istinu. Ako je Duns
Skot kritikovao neke Tomine stavove, on nije
kritikovao i temelje tomizma; s druge strane, Toma je
mislio da se mora imati vee poverenje u mo ljudskog
razuma nego to je to imao Bonaventura, ali nijedan
od njih dvojice nije sumnjao u mogunost postizanja
izvesnog znanja o metafenomenima. Iako su mislioci
kao Bonaventura, Henrih od Gana ili Duns Skot
meusobno bili veoma razliiti, svi su oni bili okupljeni
oko iste ideje a s namerom da stvore sintezu ili u
krajnjoj meri harmoniju izmeu filozofije i teologije.
Otkrie originalnih dela Aristotela mnogi
istoriari filozofije smatraju jednim od najznaajnijih
dogaaja u razvoju srednjovekovne filozofije; tada se
zapadna Evropa suoila sa neim to nije dugovalo
nita ni jevrejskom ni hrianskom otkrovenju i
mislioci su se nali u situaciji da moraju da zauzmu
stav prema Aristotelu budui da nisu mogli da ga
ignoriu. Stanovite Tome moe se odrediti kao kritiko prihvatanje filozofije Stagiranina: on je pokuao
da pomiri aristotelizam i hrianstvo ne samo zato da
bi spreio uticaj paganskog mislioca, ili da bi ga uinio
nekodljivim, koristei ga u apologetske svrhe nego i
zato to je iskreno verovao da je Aristotelova filozofija
uglavnom istinita.
Meutim, prihvatanje stava prema
aristotelizmu, u XIII stoleu je automatski
podrazumevalo i prihvatanje stava prema filozofiji;
www.uzelac.eu
171
Milan Uzelac
aristotelizam se u to vreme identifikovao s filozofijom;

razlika izmeu filozofije i teologije bila je vidna i
ranije, ali, tek sa pojavom aristotelizma postaju jasniji
istinska mo i doseg filozofije. Filozofija se pokazuje
kao neto to je ne samo teorijski nego i istorijski nezavisno od teologije. U takvoj situaciji zauzimanje
stava prema aristotelizmu nije podrazumevalo samo
zauzimanje stava prema Aristotelu, nego i prema
filozofiji kao autonomnoj disciplini.
Integralni aristotelovci (averoesti) tvrdili su da
oni samo izvetavaju o Aristotelovim uverenjima i da
se tako ponaaju samo kao istoriari; teolozi su to
videli kao puki izgovor; ako su aristotelovci (averoesti)
sa univerziteta umetnosti bili samo interpretatori i
prenosili Aristotelovo uenje (bez upuivanja na njegovu
istinitost ili lanost), produktivni i kreativni mislioci bili
su filozofi sa univerziteta teologije koji su se oseali
obaveznim da kritiki ispituju aristotelizam i da ga
iznova kritiki promiljaju u sluaju da njegov najvei
deo prihvataju.
Pozicija integralnih aristotelovaca je radikalno
razdvajanje filozofije i teologije; oni izjednauju
filozofiju sa istorijom, sa prenoenjem miljenja ranih
filozofa; u tom smislu filozofija je nezavisna od
teologije jer teologija ne moe uticati na injenicu da
su neki mislioci i pre pojave hrianstva zastupali
odreene teorijske stavove. S druge strane, ako se
filozof bavi samo prirodnim tokom dogaaja, on moe
da zakljuuje i u suprotnosti s teolokom doktrinom,
poto u tom sluaju samo tvrdi ta bi bilo da je prirodni
tok dogaaja prevladao. Najoevidnije karakteristike
www.uzelac.eu
172
Milan Uzelac
integralnog aristotelizma (ili averoizma) ogledale su se

u ropskom prihvatanju Aristotela, ali u tom
integralnom aristotelizmu bilo je prisutno i otro razdvajanje filozofije od teologije, kao i mogunost
zastuanja potpune nezavisnosti filozofije.
Pojava Aristotelovog sistema omoguila je da se
obrati panja na pitanje sinteze ili razdvajanja, budui
da je taj sistem izneo na videlo ta treba sintetisati a
ta ne. Toma je priznavao razliku izmeu filozofije i
teologije, kako u pogledu predmeta, tako u i pogledu
metoda. Iako nam teologija kae da svet nije nastao u
venosti ve da ima poetak, nijedan filozof to nije na
odgovarajui nain dokazao; drugim reima, filozofija
nije uspela da odgovori na pitanje da li je svet stvoren
u venosti ili ne, iako otkrovenje daje odgovor na to
pitanje. To je primer stvarne razlike izmeu filozofije i
teologije. Istovremeno, on je smatrao da ne moe doi
do nekog zakljuka koji se ne bi mogao uklopiti u
hriansku teologiju (ako bi se tako neto i desilo, to bi
samo znailo da negde postoji greka u njegovim
argumentima). To znai da se teologija ponaa kao
spoljanja norma, ili kao putokaz koji upozorava
filozofa da se moda naao u slepoj ulici. Meutim,
filozof ne moe da umesto premisa saznatih filozofskim
razumom postavi datosti otkrovenja; isto tako, on ne
sme ni da upotrebi dogmu u svojim argumentima, i to
samo zato to je filozofija sutinski autonomna.
*
Ako je XIII stolee bilo period kreativnih i
originalnih mislilaca, naredno stolee se moe nazvati
periodom kola; dominikanci su nastojali da slede ue-
www.uzelac.eu
173
Milan Uzelac
nje Tome, a skotisti uenje Dunsa Skota, mada on nije

u XIV stoleu bio zvanini uitelj franjevaca, kao to je
Toma bio uitelj dominikanaca; pored toga bilo je i
onih koji su sledili uenje Egidija Rimskog ili Henrih
od Gana, koji je takoe imao pristalica, premda nije
osnovao sopstvenu kolu.
Sve te grupe mislilaca razliitog opredelenja, a
koje su ivele od misli iz prethodnog stolea
predstavljale su via antiqua. Poeo se formirati i novi
nain miljenja, novi put koji je otvorio Viljem Okam
(1290/1300-1349); mislioci koji su njega sledili i bili na
tom novom putu via moderna suprotstavljali su se
realizmu ranijih kola i postali poznati kao nominalisti. Ovaj naziv i nije najadekvatniji jer Viljem Okam
nije poricao da u odreeom smislu postoje i univerzalni
pojmovi; ali re je ula u optu upotrebu; logiari koji
behu predstavnici novog pokreta pridavali su veliku
panju statusu i funkciji logikih termina; kritikovali
su realizam ranijih filozofa, posebno realizam Dunsa
Skota, ali bilo bi preterano tvrditi da se njihov
antirealizam sastoji u tome da su univerzalnost
pripisivali samo imenima, reima.
U XIV stoleu se primeuje jo jedna promena:
metafizika ustupa mesto logici; pitanja nekad
razmatrana kao metafizika, sad se razmatraju kao logika: kada Viljem Okam razmatra pitanje
univerzalija, on ga vidi kao logiko a ne kao ontoloko
pitanje; Okam je verovao da sledi Aristotela pa je iz
tog uverenja kritikovao Dunsa Skota ali i Tomu
Akvinskog. injenica je da ve tada oksfordski logiari
smatraju da se mogu kritikovati metafiziki argumenti
www.uzelac.eu
174
Milan Uzelac
u ime logike; to je inio i Okam podrivajui prirodnu

teologiju, metafiziku i psihologiju svojih prethodnika.
Kritika prethodnih metafizikih sistema
predstavljala je pukotinu u sintezi teologije i filozofije;
ali, ako je i Toma smatrao da se filozofski argumenti
za egzistenciju boga razlikuju od teolokih, on je bio
uveren da se mogu dati valjani metafiziki argumenti
za boiju egzistenciju.
Viljem Okam je pristupio franjevakom redu i
studirao u Oksfordu; uestvovao je u polemikama koje
su se vodile oko pitanja odnosa svetovnih i crkvenih
vlasti; u svojim spisima protiv pape dokazivao je da
ovaj nema pravo na apsolutnu mo (jer nije
nepogreiv) i da se protiv njega treba boriti kad ne radi
dobro jer iznad njega stoji autoritet Svetog pisma. Ovo
poslednje pokazuje da on nije izaao iz okvira teologije:
on se borio protiv papskog apsolutizma ali je priznavao
da je papska mo delimino i boanskog porekla.
Okam je sa jo nekoliko franjevaca
ekskomuniciran iz crkve, ali je do pred kraj ivota
uivao zatitu cara Ludviga Bavarskog, ivei u
Minhenu. Napisao je mnotvo knjiga i komentara iz
oblasti fizike i logike i, razume se, teologije. U prvom
delu svog ivota, boravei u Oksfordu, Okam je logiar
i akademski filozof, potom, boravei u Minhenu,
politiki je i crkveni polemiar i bilo bi pogreno
govoriti o dva Okama: ako i postoji razlika u tonu
izmeu njegovih filozofskih i polemikih spisa razlog
tome treba traiti u razliitosti oblasti u kojima se
kretao a ne u protivrenosti njegovog karaktera;
pritom ne treba gubiti iz vida da se Okam sve vreme
www.uzelac.eu
175
Milan Uzelac
drao jasnih uverenja i principa, koje je bio spreman

da primeni hrabro, sistematino i logino.
Okam je samostalno promiljao probleme i svoja
reenja razvijao temeljno i sistematski, te se za njega s
punim pravom moe rei da je originalni mislilac; bilo
je istraivaa koji su smatrali da je on samo puki
aristotelovac jer se koristio aristotelovskom logikom i
teorijom saznanja u borbi protiv Skotovog realizma i
ak smatrao kako je itav skotizam samo izokrenut
aristotelizam, ali istovremno, on je nastojao da
pobolja Aristotelovo uenje.
Okam je temeljno poznavao dela velikih
sholastiara i Aristotela. Negiranjem univerzalija
doao je u sukob s predstavnicima crkve i njegovo
uenje je na Pariskom univerzitetu bilo zabranjeno
1339, da bi tek skoro stolee i po kasnije (1481)
nominalizam postao predmet slobodne nastave na
univerzitetu. Okam porie osnovnu pretpostavku
sholastike filozofije shvatanje o racionalnosti sveta
shvaenog kao harmonije rei i bia; on je vrsto
verovao u primat intuicije, tj. u primat intuitivnog
znanja pojedinane stvari: svako realno znanje zasniva
se iskljuivo na intuitivnom saznanju pojedinanih
postojeih stvari. Okam smatra da postoji samo
pojedinana stvar koja kao takva postoji po prirodi, a
nije proizvod neeg opteg, tj. pojma. Pojmovi su fikcije
i ne postoje realno, nego su zamisli, koje subjekt sam
proizvodi. Negirajui realno postojanje pojmova, on se
udaljio od njihovog pravog znaenja, jer ih nije shvatao
kao adekvatan misaoni izraz o predmetu. Ukidanjem
sadrajne strane pojma ostao je kod pojma kao znaka
www.uzelac.eu
176
Milan Uzelac
(terminus, signum) o nekom predmetu, to predstavlja

podruje subjektivnog mnenja, ali ne i objektivnog
predmeta te postojee, osim u sluaju potrebe, ne treba
umnoavati. Njegovo stanovite bi bilo pravilnije
odrediti kao terminizam no nominalizam.
Okama je posebno interesovalo uenje o
boanskoj svemoi i slobodi; smatrao je da to uenje ne
moe opstati ako se ne ukloni metafizika sutina koja
je u hriansku filozofiju dospela iz grkih izvora. U
filozofiji Avgustina, kao i kasnije kod Tome i
Bonaventure teorija sutina, odnosno boanskih ideja
imala je vanu ulogu. Istina, kod Platona ideje behu
uzori na koje se demiurg ugleda kad stvara svet, dok
su kod neoplatoniara ideje smetene u boanski um.
To shvatanje stvaralo je tekoe hrianskim
misliocima kad su nastojali da objasne boije slobodno
stvaranje sveta. Stvaranje kao boanski slobodni i
umni in pretpostavlja da u bogu postoji umski izvor ili
model stvaranja; Toma je dokazivao da ideje nisu
realno razliite od boanske sutine, da su ontoloki
identine s boijom sutinom jer su boanska sutina
koju bog saznaje kao onu koja se moe spolja oponaati
od strane drugih stvorenja. Sa teorijom optih ideja ide
i prihvatanje nekog oblika realizma u objanjenju
naih vlastitih ideja. Okam je kritikovao metafiziku
sutina istiui da ta teorija podrazumeva
ograniavanje boanske slobode i svemoi, da povlai
za sobom tvrdnju kako se bog rukovodio i ograniio u
svom stvaralakom inu venim idejama ili sutinama.
Po njegovom miljenju, postoji bog, slobodan i
svemoan i postoje stvorenja, sluajna i zavisna.
www.uzelac.eu
177
Milan Uzelac
Napadajui sve forme realizma, naroito onu

koja se sree kod Dunsa Skota, Okam je primenio
terministiku logiku; "moderna logika", odnosno logika
termina, jeste posebna oblast istraivanja u XIV
stoleu. Funkcija termina jeste u odnosu znaka i
oznaene stvari. Termini su tradicionalno ve bili
razlikovani jedni od drugih: neki termini se odnose
neposredno na stvarnost i imaju znaenje ak i kad
stoje sami za sebe, i takvi termini se nazivaju
kategorematikim (drvo, kua); drugi termini dobijaju
znaenje samo kad stoje u relaciji s prethodnima i
nazivaju se sinkategorematikim (neki, svaki),
konano, postoje termini koji su apsolutni i oznaavaju
stvar bez reference na bilo koju drugu stvar, dok drugi
opet, oznaavaju objekt shvaen samo u odnosu prema
nekoj drugoj stvari i oni su konotativni (sin, otac). Ako
razmotrimo re ovek videemo da je ona
konvencionalan znak: ona oznaava neto, odnosno
ima smisao, ali stvar je konvencije to ta re ima
upravo taj smisao ili obavlja upravo tu znaenjsku funkciju. Gramatiar moe razmiljati o reima kao
reima (u raznim jezicima razne rei oznaavaju isto),
ali stvarni materijal naeg miljenja nije konvencionalni nego prirodni znak. Prirodni znak je pojam; pojam je
logiko znaenje termina. Rei (ako ih za istu stvar
uzimamo iz raznih jezika) su razliite, ali je njihov
smisao isti i Okam zato razlikuje izgovorenu re
(terminus polatus) i pisanu re (terminus scriptus), od
pojma (terminus conceptus), tj. od termina shvaenog
prema njegovom smislu ili logikom znaenju. Okam je
pojam (terminus conceptus) nazvao prirodnim znakom
www.uzelac.eu
178
Milan Uzelac
zato to je smatrao da direktna aprehenzija neke

stvari prirodno uzrokuje u ljudskom duhu pojam te
stvari.
Moe se stoga rei da Okam nije nominalista u
tom smislu da je optost pripisivao reima kao
terminima (izgovorenim ili napisanim), tj. stoga to bi
optost pripisivao terminima shvaenim kao
konvencionalnim znacima: on je mislio na prirodni
znak terminus conceptus.Termin sam po sebi moe
vriti razne funkcije ali tek u iskazu on dobija odreeni
tip funkcije, tj. moe imati funkciju "stajanja namesto"
(suppositio). Suppozicionalnost je svojstvo koje pripada
terminu, ali samo u iskazu.
Okamov odgovor na pitanje o univerzalijama bio
bi sledei: univerzalije su termini (termini concepti)
koji oznaavaju pojedinane stvari i koji stoje namesto
njih u iskazima; samo pojedinane stvari postoje;
samim tim to postoji, stvar je pojedinana. Nema i ne
moe biti egzistentnih univerzalija; tvrditi egzistenciju
univerzalija van svesti znai zapasti u protivrenost;
ako unuverzalno postoji, ono mora biti pojedinano.
Optost nema nikakvu egzistenciju u dui osim kao in
razumevanja; egzistencija opteg sastoji se u inu
razumevanja i opte samo na taj nain postoji; ono
duguje svoju egzistenciju umu: nema univerzalne
realnosti koja odgovara pojmu. Meutim, pojam nije
fikcija u smislu da ne stoji namesto niega to je
stvarno: on stoji namesto pojedinane realne stvari
iako ne stoji namesto nijedne opte stvari. Pojam je
tako nain poimanja ili saznavanja pojedinanih
stvari.
www.uzelac.eu
179
Milan Uzelac
Mada Okam ponekad istie kako je univerzalija

zbrkana ili nerazgovetna slika jasnih pojedinanih
stvari, on nije izjednaio opti pojam sa slikom ili fantazijom; ono na emu je sve vreme insistirao jeste da
za objanjenje univerzalije nema potrebe postulirati
nikakve inioce sem uma i pojedinanih stvari. Opti
pojam nastaje prosto zato to postoje razliiti stepeni
slinosti meu pojedinanim stvarima i opti pojam
treba shvatiti kao in razumevanja.
Kada je re o Okamovom odreenju pojma
metafizike i njenog predmeta, treba rei da on polazi
od Aristotelove tvrdnje da je bivstvujue (tj. bie, ens)
predmet metafizike; ali metafizika, po Okamu, nema
samo bie (bivstvujue) za svoj predmet; uostalom,
istie, ovaj filozof, neki drugi smatraju da je predmet
metafizike bog. Moglo bi se rei, kae Okam, da je
meu svim predmetima metafizike bog prvenstveni
predmet ukoliko se radi o prvenstvu savrenosti, dok
je bie prvenstveni predmet ukoliko se radi o
prvenstvu priricanja. Postoje razliite grane
metafizike, s razliitim predmetima, mada su one u
neposrednoj vezi; ta povezanost nas opravdava kad
govorimo o metafizici i kad kaemo da je bie
predmet metafizike.
Ukoliko je metafizika nauka o bivstvujuem kao
bivstvujuem, ona se ne bavi stvarju, nego pojmom; taj
apstraktni pojam bia ne stoji namesto neeg mistinog to se mora saznati pre nego to moemo da
znamo pojedinana bia: on oznaava sva bia, a ne
neto u emu bia uestvuju.
www.uzelac.eu
180
Milan Uzelac
Za Okama su bie i postojanje sinonimi; esencija

i egzistencija oznaavaju isto, mada ove rei mogu
oznaavati istu stvar na razliite naine. Ako se termin
egzistencija upotrebljava kao imenica, onda esencija i
egzistencija gramatiki i logiki oznaavaju istu stvar;
ali ako se umesto imenice egzistencija upotrebi glagol
biti, onda se iz oiglednih gramatikih razloga, esencija
koja je imenica ne moe zameniti glagolom biti.
Ovo gramatiko razlikovanje ne moe biti uzeto
kao osnova za razlikovanje esencije i egzistencije kao
razliitih stvari: one jesu ista stvar. Iz toga sledi da je
opti pojam bia rezultat shvatanja postojeih stvari;
samo zato to smo imali direktnu aprehenziju onoga
to aktualno postoji u stanju smo da sainimo opti
pojam bia kao takvog. Opti pojam bia je univokan
(jednoznaan). U tom smislu Okam se slae sa Skotom,
bar to se tie znaenjanja rei univokan. Postoji jedan
pojam zajedniki za boga i sva ostala stvorenja i on im
se moe priricati. Bie je pojam koji se moe u
jednoznanom smislu priricati svim postojeim biima.
Bez jednoznanog pojma ne moemo da poimamo boga.
U ovom ivotu ne moemo dostii intuiciju o boanskoj
sutini, ali moemo pojmiti boga u zajednikom pojmu
koji se moe priricati bogu i ostalim biima. Meutim,
treba rei da je Okam vodio rauna o tome da njegova
teorija univoknog pojma bia iskljui panteistike
implikacije.
Izrazi nominalizam i terminizam sinonimmo su
korieni da bi opisali via modernu; karakteristika
terminizma bee analiza funkcionisanja termina u iskazu, doktrina u suppositio (stajanje na mestu). Ako se
www.uzelac.eu
181
Milan Uzelac
takva terministika doktrina moe nai i kod ranijih

mislilaca, zasluga je Okama to je terministiku logiku
razvio u konceptualistikom i empiristikom smeru, pa
se opravdano moe govoriti o okamistikom pokretu
pod uslovom da to ne znai da je Okam bio i predstavnik svake struje tog pokreta.
Treba rei da je okamistiko insistiranje na
znaaju iskustva pozitivno inspirisalo razvoj
empiristike nauke, i da su se poele javljati razne
teorije koje vie nisu imale poreklo kod Aristotela; bilo
bi pri tom nepravedno samog Okama smatrati
antiaristotelovcem budui da je on sam sebe u nekim
stvarima video kao interpretatora Aristotela;
meutim, nekog potpunog saglasja s Aristotelom tu
nije bilo i stoga nije udno to su neki predstavnici
nominalistikog pokreta bili ak i neprijateljski
raspoloeni prema Aristotelu.
Nominalistiko uenje je vremenom postalo
toliko popularno da je kralj Luj XI bio prinuen da
posebnim dekretom 1. marta 1474. zabrani nominalistiko uenje i naredi konfiskovanje nominalistikih
knjiga; ta zabrana je nakon sedam godina bila
povuena.
U XV stoleu nominalizam se ve uvrstio u
Parizu i Oksfordu, ali i na mnogim nemakim
univerzitetima; tada dolazi do deliminog oslobaanja
od ranije dominacije crkve i religije, postepeno
preovlauje realniji odnos prema svetu i prirodi i to
novo stanje je posledica promena u drutvu - slabljenja
feudalne hijerarhije i sve veeg uticaja treeg stalea u
gradovima. U to vreme dolazi do obnove interesa za
www.uzelac.eu
182
Milan Uzelac
prirodne nauke; preovlauje miljenje da nauka i

teologija nemaju nita zajedniko, da teoloke dogme
mogu biti predmet verovanja ali ne i predmet razumskog dokazivanja. Tu misao zastupaju engleski
franjevci koji sami nisu bili protivnici teologije, ali je
zahvaljujui upravo njihovom delovanju miljenje poelo da se osamostaljuje do te mere da filozofija uskoro
dobija vea prava no teologija.
Sve je to imalo za posledicu da sholastiki duh
vie nema raniji uticaj te se poinju negovati drugaiji
naini miljenja; sredinom XV stolea u Italiji, pre svega u Firenci, obnavlja se platonizam i zapoinje borba
protiv aristotelizma. Do te promene dolazi tek poto su
ojaali drutveni slojevi u italijanskim gradovima za
koje je platonizam bio izraz borbe protiv starih
shvatanja; prestanak apsolutne vladavine sholastike
poklapa se sa oslobaanjem oveka od apsolutne vladavine crkve i njene dogmatike. Religiozni sadraj
verovanja je i dalje ostao, ali je pored njega bilo
mogue samostalnije miljenje i istraivanje sveta i
prirode. Iako predmet srednjovekovne filozofije nije
bila neposredna prirodna datost kako ona postoji po
sebi, ve teologizovana stvarnost data putem
hrianskih dogmi, ta filozofija bila je pokuaj da se na
svoj nain d neko shvatanje sveta te je tako i ona
izraavala odreeni duh vremena u kome je religiozni
pragmatizam imao glavno znaenje.
www.uzelac.eu
183
Milan Uzelac
Epilog
Sholastika je teila da formulie takvo filozofsko
uenje u kojem e sistem crkvenih dogmi zadrati svoj
primat u odnosu na razum; svoj najvii izraz sholastika
filozofija nalazi u grandioznom opusu Tome Akvinskog ali
ve u njegovom delu sve jasnje se zapaa razlika izmeu
filozofije i teologije pri emu su najvie tajne ove poslednje
ostajale nedostupne za filozofiju. Ako su do tog vremena
filozofija i teologija teile jednoj velikoj zajednikoj sintezi,
sada se jaz meu njima poeo poveavati. Tenja
filozofskom utemeljenju crkvenih uenja vodila je sve veem
osamostaljivanju filozofskog miljenja koje je sve smelije i
kritinije pristupalo crkvenom uenju.
To ima za posledicu da se nesvesno, ve unutar same
sholastike, javlja tenja ka odvajanju filozofije od teologije,
pa ubrzo nakon Tome, kod Dunsa Skota, koji odbacuje
metafiziko znaenje optih pojmova i zastupa
senzualistiku teoriju o poreklu ljudskog saznanja,
nalazimo zahtev za odvajanjem vere i znanja, teologije i
filozofije. On s jedne strane nastoji da sauva pravovernost,
ali s druge je potkopava zahtevom da nauka poseduje
sopstvenu oblast i samostalnost. Tako, dok su dominikanci
nastojali da izgrade filozofsku hijerarhiju pojmova, kod
franjevaca je poeo da raste skepticizam prvo kod Dunsa
Skota, a potom kod najveeg nominaliste Viljema
Okamskog. Pod uticajem nominalistikog uenja ljudi su
sve vie poeli da na filozofiju gledaju kao na neto to je nezavisno od crkvenog uenja pa je tada i obnovljeno ve ranije
nastalo uenje o postojanju "dvostruke istine" jedne koja
vai u filozofiji a druge u teologiji; to uenje nije bilo izraz
nekog licemerja ve iskrenog uverenja o stanju miljenja.
U to vreme odvajanja filozofije od teologije i uenje
Aristotela nalo se u udnoj poziciji; u doba svog najvieg
www.uzelac.eu
184
Milan Uzelac
uspona sholastika je sebe identifikovala s uenjem

Stagiranina i njegov znaaj u svetovnim stvarima
izjednaavala sa znaajem crkve u duhovnim; kada su
posredstvom Arapa i Jevreja postali u XIII stoleu dostupni
i drugi Aristotelovi spisi, kao i njegovi srednjovekovni komentari u neoplatonistikom duhu, crkva je osetila potrebu
za izgradnjom novih sistematskih temelja svoga uenja. Ali
taj pokuaj prerade dotadanje filozofije nije se slagao sa
duhom Aristotelove filozofije. Sholastika je bila spremna da
prihvati Aristotelove logike sheme, ali je ve u njegovo
uenje o saznanju unosila neoplatonistike elemente koje je
crpla ne samo iz judejsko-arapske tradicije ve i iz
patristike literature a posebno iz dela Avgustina. to se tie sadraja saznanja, sholastika se tu oslanjala na
Aristotela jer sopstvenih i boljih uvida o prirodi nije imala.
Kad je re o uenju o vasioni, a posebno uenja o nastanku
sveta, sholastika je uz sve potovanje Aristotela bila
prinuena da od njega kao najvieg autoriteta odstupi. Ako
se pri tom ima u vidu da je aristotelizam na zapad dospeo
preko panskih Arapa u jednoj neoplatonistikoj interpretaciji, lako e se razumeti da se na kraju sholastike epohe
osamostaljivanje od sholastike vrilo u onoj meri u kojoj se
razumevao izvorni Aristotel. Ve i sutina nominalizma
bee u tome to je ovaj pravac miljenja u prvi plan stavljao
empiristike elemente iz tek tada ljudima dostupnog
Organona, pa je on zapravo bio reakcija izvornog
aristotelizma na platonistike tendencije prisutne u ranoj
sholastici. Meutim, kako je Aristotel ipak u to vreme bio
neprikosnoven autoritet, pa se njegova filozofija i dalje
smatrala saglasnom s uenjem crkve, anticrkveno
raspoloenje se najvie manifestovalo u osporavanju ovog
filozofa. Pod zahtevom za oslobaanje od aristotelizma krio
se u to vreme zahtev za osloboenjem nauke od tutorstva
crkve.
www.uzelac.eu
185
Milan Uzelac
***
U isto to vreme javlja se saborski pokret koji
osporava apsolutizam pape i nastoji da pitanja vere budu
blia ljudima nego institucijama i dogmama; izraz takvih
tenji nalazimo upravo kod Nikole iz Kuze (pravo ime
Krebs, 1401-1464), roenog na obali Mozela, u junoj
Nemakoj; otac mu je bio ribar i vinogradar; nemaki jezik
je bio njegov maternji jezik a italijanski je nauio za vreme
studija u Padovi; godine 1426. postao je svetenik a 1448.
papski kardinal i episkop; tokom itavog ivota bio je
privren katolikoj ortodoksiji, dok je, filozofski gledano,
neoplatoniar u strogom smislu te rei; u neoplatonizmu je
isticao one crte koje su odgovarale tada nastajuem
individualizmu i njegovoj sklonosti ka subjektivnoimanentnoj interpretaciji stvarnosti. Kuzanski smatra da
ovek ima pravo da stvori sopstvenu viziju boga (iz ega e
nastati i neki drugi pravci radikalne mistike toga vremena);
izraavajui sve nemire svoga doba on stvara jedan potpuno
novi pogled na svet. Bog je pre svega ista mogunost /posse/
bivstvovanja, ili, kako on sam kae: mogunost stvaranja
/posse fieri/. Bog je neprekidna aktivna mogunost i
boansko bivstvovanje je istovremeno i bivstvovanje i
aktivna mogunost bivstvovanja /u: De possest/. Tu je Kuzanski pretea matematikih analiza XVII stolea tj.
prethodnik uenja o beskrajno malom i granici. Beskonano
malo moe biti manje od ma ega; beskonano tei nuli ali u
nju nikada ne prelazi (A.F. Losev).
Nikola Kuzanski je kljuna linost renesansne
filozofije; kod njega se nalaze mnoge crte novoga doba iako
on ostaje veran srednjovekovnom univerzalizmu i
intelektualizmu. Interesantno je da su Kuzanskog
savremenici smatrali "znalcem srednjega veka"; ovim
terminom se po prvi put izgleda koristi hroniar svetske
www.uzelac.eu
186
Milan Uzelac
istorije Hartman edel (1493) kao i pariski izdava

Kuzanskog Faber Stapulensis (1514).
Kuzanski zakljuuje doba srednjega veka i
istovremeno otvara doba preporoda i reformacije; on se
formirao na problematici vezanoj za okamizam ali i pod
uticajem mistike Majstera Ekharta; u osnovi njegove
sopstvene misli je neoplatonizam, i to onaj koji se nalazi kod
Psudo-Dionizija Areopagite i u manjoj meri kod Skota
Eriugene; on je vezan za prolost i njen ivi tok trai u delu
Avgustina (kod koga teologija postaje dramatini doivljaj
oveka), u delima srednjovekovnih mistika (koji su traili
puteve linog kontakta sa bogom), dakle, kod Ekharta i
Taulera (anatemisanima od strane crkve) kojima e se
kasnije obraati i Toma Mincer. Tako Kuzanski, zapravo,
sintetie u svojoj filozofiji tradiciju srednjovekovne mistike
(Ekhart), srednjovekovne sholastike (Avgustin, Skot
Eriugena, Albert Veliki, Rejmond Lulu) i nastajuu misao
italijanskog renesansnog humanizma (to je aktivni
momenat njegovog stvaralatva). To je dovelo do toga da
kod njega mistika bude krajnje prozrana, da sholastika
gubi svoju srednjovekovnu formu zadravajui se jo samo u
univerzalizmu, sistematinosti i logikoj jasnosti, dok mu je
renesansni humanizam lien retorike i psihologizma.
Uprkos velikom sholastikom nasleu Kuzanski je u
najveoj moguoj meri vezan za vreme u kome ivi: kao
istaknut religiozni ovek, aktivni uesnik sabora u Bazelu,
proet idejom crkvenih i duhovnih reformi, on je ovek koji
trai puteve za sreivanje odnosa meu ljudima i naine
njihovog izmirenja, papski je izaslanik u Konstantinopolju
gde nastoji da doe do sporazuma izmeu rimske i istone
crkve, a kao teolog respektovao je druge religije do te mere
da se uputao i u polemike s Koranom. U svom rodnom
mestu osnovao je sveteniku bolnicu (iz koje je istovremeno
trebalo da zrai i nova religioznost, kao i novo vienje
www.uzelac.eu
187
Milan Uzelac
sveta); tu je izgradio i veliku biblioteku gde je njegovo srce,

nakon sahrane tela u Rimu, sahranjeno u kapeli bolnice u
Kuzi.
Kuzanski je bio naunik svoga doba, filozof, prijatelj
humanista i, kao i oni, zanimao se za autentinost starih
rukopisa, za izuavanje strukture neba i kretanja zvezda,
ali pri tom nije pripadao humanistima kao to nije pripadao
ni sholastiarima; koristei originalan metod uzet iz
matematike, i tip saznanja vezan s tim metodom nazivao je
"ueno neznanje"; smatrajui da jedino matematika
garantuje sigurnost naih naunih sudova, tvrdio da se
zemlja kree u svemiru, a taj svemir (suprotno od
aristotelovske tradicije) nije tumaio srednjovekovnim
pojmom venosti i hijerarhijom bivstvovanja. Preduzimao je
najtea istraivanja i otro kritikovao sholastiku filozofiju
suprotstavljajui joj autoritet obinih ljudi s ulice, zanatlija
koji su bistrim prosuivanjem bolje no ueni eruditi
sagledali pravi smisao sveta i ovekovog poloaja u njemu.
Odbacujui sholastiku tradiciju smatrao je da smele
hipoteze razuma seu u dubine stvarnosti i da su otuda
povezane na izvestan nain i sa ovekom.
Iz iskustva takvoga ivota, punog suprotnosti,
izrastala je filozofija prepuna nejasnoa i nemira a
istovremeno smela i svea u pokuajima da se obuhvati svet
i ovek. Kuzanski je tako razbijao vrednosni sistem
srednjovekovne slike sveta kojom je vladala hijerarhija
bivstvovanja, ustaljena ravnotea sila u prirodi i oveku, te
shvatanje oveka kao bia snabdevenog razumom koje se
nalazi izmeu ivotinja i anela (kakvo smo videli kod
Tome).
Vizija sveta koju je iznosio Kuzanski bila je potpuno
drugaija: bila je to vizija dinaminog kretanja i
meusobnog proimanja suprotnosti, vizija celine iz koje su
se izdvajali delovi da bi se ponovo u tu celinu vratili, vizija
www.uzelac.eu
188
Milan Uzelac
beskrajnosti vezane s konanou, vizija vezanosti istog i

suprotnosti. Dok je sholastika svet videla kao hijerarhiju
unutar koje je sve imalo svoje jasno odreeno i nedvosmisleno mesto, Kuzanski je zastupao tezu o
dinaminosti sveta, sveta koji je izvesna celina, raznorodna
i monolitna istovremeno; svet je bio celina to se
suprotstavlja beskonanom sa kojim je istovremeno i tesno
povezan.
Meu radovima Kuzanskog izdvajaju se spisi: O
uenom neznanju (1438-1440), O pretpostavkama (1440/45),
O traenju boga (1445), Apologija uenog neznanja (1449),
Prostak (1450), Poelo (1450), O vienju boga (1453), O berilu (1458), O mogunosti bia (1460), O igri loptom (1463), O
potrazi za mudrou (1463), Kompendij (1463), O visini
kontemplacije (1464).
Kada se utvruje istina s obzirom na razliite stvari,
neodreeno se poredi s odreenim, nepoznato s poznatim i
zato, kad se istraivanje kree u okviru konanih stvari
doneti sud je lako, dok, kad je re o sloenim stvarima, to
moe biti teko, ali u svakom sluaju mogue. Posve je
drugaije kad se istrauje beskonano. Kao takvo ono se ne
moe predstaviti i za nas ostaje nepoznato. U tom sluaju
uzrok naeg neznanja je odsustvo merila i proporcija koje
imamo kod konanih stvari. Saznanje takve strukturne
disproporcije izmeu konanog ljudskog uma i
beskonanosti u koju je on ukljuen i kojoj tei, kao i istraivanje, u takvoj situaciji, po reima Kuzanskog, jeste "ueno
neznanje". U spisu pod istim naslovom on pie: "Na
konani razum kreui se putem izjednaavanja ne moe
potpuno dosegnuti istinu stvari. Budui da istina nije vea
ili manja, ona je sadrana u neem nedeljivom, i kako ne
moe niim biti izmerena osim samom istinom, kao to ni i
krug, ije se bie sastoji u neem nedeljivom, ne moe biti
izmeren neim to nije krug. Ne bivajui i sam istina, na
www.uzelac.eu
189
Milan Uzelac
um nikad ne dosee tako tano istinu da ne bi mogao sve

tanije beskonano da je dosee, poput mnogougla u krugu
koji, upisan u krug, sve mu je sliniji to ima vie uglova, ali
i kad se broj uglova umnoi do beskonanosti, on nee biti
jednak krugu ako mu ne postane identian" (De docta
ignorantia, I,3,10).
Polazei od toga Kuzanski ukazuje na put kojim se
moe pribliiti istini usredsreivanjem na to da u
beskonanosti postoji podudaranje suprotnosti; na tom putu
mnoge stvari mogu biti ne samo antiteza beskonanosti ve
mogu biti izraz simbolikog odnosa koji u sebu sadri iluziju
beskonanosti. Shodno tome, u bogu, poto je on
beskonaan, sve razlike koje se u tvarnom svetu pokazuju
kao suprotne meu sobom, same po sebi otpadaju. U bogu
koji je krajnje "apsolutan", suprotstavljeni "maksimumi" i
"minimumi" se podudaraju. Suprotnosti su dostupne samo
stvarima koje doputaju da neto bude vee ili manje; to ne
vai za apsolutni maksimum koji je iznad svake
suprotnosti.
Sve to ima za cilj prevladavanje predstava zdravog
razuma koje su zasnovane na principu neprotivrenosti. Da
bi to obrazloio, Kuzanski se poziva na platonistiku podelu
saznanja na ulno, racionalno i intelektualo, pri emu je
ulno opaanje uvek pozitivno, racionalno saznanje tvrdi ali
i porie saglasno principima o razlici suprotnosti i
neprotivrenosti, dok intelektualno saznanje princip
podudaranja suprotnosti nalazi u intuiciji, u saznajnom
aktu vieg reda.
U okvire ovakvog naina razmiljanja Kuzanski
uvodi tematiku hrianskog neoplatonizma i posebno
razmatra (a) odnos boga i sveta, (b) znaenje principa "sve u
svemu" i (c) koncepciju oveka kao mikrokosmosa.
Princip poklapanja suprotnosti (coincidentia
oppositorum) otvarao je beskonanu provaliju izmeu sveta
www.uzelac.eu
190
Milan Uzelac
i boga (kao poslednje sutine koja se ne moe saznati),

nepremostivu za razum pa su tako bile likvidirane sve
ambicije racionalne teologije; ali, tako su se istovremeno
stvarale i mogunosti meusobnog proimanja onog to je
zavreno s onim nezavrenim, onog to je merljivo s onim
nemerljivim. Namesto krutih lestvica bivstvovanja pojavila
se dinamina i istovremeno harmonina vizija uestvovanja
svega u svemu, i podudarnosti svega sa svim, uestvovanje
boga u svetu i sveta u bogu, uz istovremenu mogunost
prelaenja jednog u drugo.
Razvijajui tu viziju u spisu Kuzanski se
suprotstavlja tradicionalnim kosmolokim pogledima koji
opisuju statini svet i utvruju njegove konstantne razdaljine od centra koji bi trebalo da bude njegov tvorac; on
odbacuje odredbe kao to su: blie i dalje, nie i vie, jer ih
smatra neadekvatnim za izraavanje odreenih stvari
prema beskonanosti te je formulisao i njihov osnovni
princip: konano i beskonano nisu proporcionalni (finiti et
infiniti nulla proportio).
To je znailo da je uee boga u svetu sveobuhvatno
i opte, da ono ispunjava sve iznutra, da je monolitno. Bog
nije silazio na svet po stepenicama lestvica, ve je, naprosto,
proimao svet, kao duh. Zato je put do boga sa svakog mesta u ivotu bio jednako dalek ili jednako blizak i to nije bio
put to vodi preko stepena, nego put neposrednog vienja. O
tome da ove misli nisu bile filozofska apstrakcija svedoi
delatnost Kuzanskog koja je smerala mirenju veroispovesti
i toleranciji; konsekvenca njegove "negativne teologije" bila
bi u opravdanju raznorodnosti ubeenja. Dok je bog
postajao nedostian za razum, razum je imao pravo da boga
odreuje u vlastitim kategorijama.
Lik boga, smatrao je Nikola Kuzanski, onakav je
kakvo je gledite onog koji gleda: "Ko gleda pogledom koji
voli, taj osea kad na njega gleda s ljubavlju, ko te gleda u
www.uzelac.eu
191
Milan Uzelac
gnevu, tome tvoje lice izgleda gnevno, a ko gleda s radou,

taj vidi radost. Jer, kao to telesno oko kad gleda kroz
crveno staklo sve vidi u crvenoj boji, tako i duhovno oko
gleda prema svojoj ogranienosti... ovek nije kadar da
misli drugaije nego samo ljudski... I kada bi lav pogledao
na lice boga, video bi ga kao lava, jelen u obliku jelena, a
orao kao orla... Na taj nain u svim pogledima to lice svih
lica je zaklonjeno, i kao u zagonetki ne moe biti otkriveno"
(De visione Dei). To nadalje znai da e se istina o bogu
javiti u svim religijama, ali bi se izgubila u pokuaju
njihovog izjednaavanja.
Ta misao, neobino smela za svoje vreme, ne samo
to je osnova postulata uzajamne verske tolerancije, nego
postaje naelni izraz ljudske situacije. Ljudska istina je
uvek istina raznolikih istina. Kuzanski je pokazao to na
lepom matematikom primeru: mnogougaonik se pribliava
krugu, i to vie ima uglova, time je vea bliskost, a ipak
znamo da nikad nee postati krug - tako se i ljudski razum
zahvaljujui mnotvu gledita pribliava beskrajnoj istini,
iako je nikada nee dosei, poto je ona neto po kvalitetu
razliito od ogranienog razuma. Iz tog poreenja se vidi
kako raznorodnost postaje elemenat ljudske istine, kako u
svakoj ljudskoj istini moraju biti sadrane suprotne misli,
kako je razvoj raznorodnosti napredak na ljudskome putu do
istine, kao to bi pokuaj likvidacije mnogougaonosti
mnogougaonika udaljavao od istine kruga, a ne pribliavao joj
se.
Na tim osnovama poiva antropologija Kuzanskog
njegovo shvatanje oveka kao mikrokosmosa kojim je on u
potpunom saglasju s humanistima koji su koncepciju
"oveka kao mikrokosmosa" pretvorili u duhovni simbol
epohe; ovek je, po miljenju Kuzanskog, mikrokosmos na
dva nivoa, na (a) optem ontolokom, jer on povezuje sve
stvari (i u tom smislu mikrokosmos je svaka stvar) i na (b)
www.uzelac.eu
192
Milan Uzelac
specijalno ontolokom, jer posedujui um i mo saznanja, sa

saznajnog aspekta, ovek u sebi poseduje likove svih stvari.
U svakom svom delu svet se izraava i ogleda kao
celina, ali se u oveku taj proces vri najpotpunije; ono to
postoji u svetu ponavlja se u oveku, u umanjenosti ali u
svojevrsnoj harmoniji. Misao da je ovek mikrokozam, suprotstavlja se sholastikoj tradiciji koja je oveka videla na
odreenom stepenu lestvice bivstvovanja; istovremeno, tu
imamo i suprotstavljanje sholastikom metodu posmatranja
sveta kao neeg sloenog iz delova.
ovek je mali svet i na taj nain je deo velikog sveta.
Celina sija u svim svojim delovima a delovi su deo celine
kao to je ruka odraz celog oveka; odblesak univerzuma je
na svakom njegovom delu zato to sve stoji u odnosu spram
celine i u tom delu koji se naziva ovek, odblesak je vei no
ma u kom drugom delu. Ukoliko se savrena svrha
univerzuma najvie osvetljava u oveku, on je i savreni
svet, mada mali, jer ostaje deo velikog. Kao to univerzum
poseduje univerzalno, tako ovek poseduje pojedinano, a
kako moe biti samo jedan univerzum u kojem je mnogo
posebnog i pojedinanog, pojedini ljudi u sebi nose lik
savrenog univerzuma i u mnotvu tih malih svetova,
trajno jedinstvo univerzuma se pokazuje u svom najveem
savrenstvu (De ludo globi, 42).
Sve ovo pokazuje kako Kuzanski virtuozno balansira
na granici koja deli srednjovekovlje i renesansu; tezom da
bog je tvorac a ovek je stvoren po bojem liku, iz ega sledi
da je i ovek tvorac, ortodoksnost ostaje sauvana. Nekoliko
decenija kasnije istupie Piko dela Mirandola s tvrdnjom da
ako bog stvara samoga sebe, a ovek je stvoren po liku
boijem, to znai da je i ovek duan da stvara samoga sebe,
a to ve prelazi sve okvire srednjovekovne ortodoksije.
www.uzelac.eu
193
Milan Uzelac
Napomena
Ova predavanja odrana su u jesenjem semestru
kolske 2007/2008. godine studentima filozofije i sociologije,
a jednim delom saglasna predavanjima iz istorije filozofije
odranim pre desetak godina studentima Vie kole za
vaspitae u Vrcu i u mruvremenu objavljenim u Vrcu
2003. I u Novom Sadu 2004. )gde je u napomeni data i
pratea literatura).
Jedini smisao ovog spisa bio bi u tome da pokae na
kakvim injenicama moe poivati rasprava o problemima
koji ostaju nezaobilazni deo istorije filozofije, o problemima
koji su nam i danas bliski i aktulni, posebno nakon novijih
istraivanja antike i helenistike filozofije (P. Hadot) a
koja potvruju ono to se u filozofiji zna od njenog
nastanka, da, filozofija ivi u filozofiranju.
Pripadnost odreenoj filozofiji i odreenom nainu
miljenja nije se mogla ni ovde izbei, premda sam se trudio
da na najpristupaniji nain izloim najelemenrtarnije
stvari koje su svima dobro poznate.
Ostajem u nadi da e moji studenti, seajui se mojih
usmenih predavanja, na osnovu ovih skica, jasno sagledati
put kojim mora ii onaj kome je stvar filozofije vanija od
svake druge, i da ih promaena reforma obrazovanja nee
odvesti u maloduje.
07. 02 2009.
Autor
www.uzelac.eu
194
Milan Uzelac
Izdava:
Veris Studio doo
Novi Sad
Edicija: Filozofija
7
PREDAVANJA IZ SREDNJOVEKOVNE FILOZOFIJE
Milan Uzelac
Za izdavaa:
Boris Veri, direktor
tampa:
Veris, Novi Sad
Tira: 20 primerka
Novi Sad
2007.
ISBN 978-86-7858-053-6
Na naslovnoj strani: Kometa C/2007 N3 (Lulin)
CIP
,
1"04/14"
,
Predavanja iz srednjovekovne filozofije / Milan Uzelac . Novi Sad :
Veris, 2009 (Novi Sad : Veris). str. 210 ; 21 cm. (Biblioteka:
Filozofija 7 ; )
Tira 20. Beleka o autoru: str. 204.
ISBN 978-86-7858-053-6
a) Filozofija - Srednji vek
COBISS.SR-ID 237798151
www.uzelac.eu
195

7 MilanUzelac Predavanja Iz Srednjovekovne Filozofije PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

7 MilanUzelac Predavanja Iz Srednjovekovne Filozofije PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milan Uzelac

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

se naziva renesansnom i da su njeni tvorci bili svesni

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

svojoj najmanifestnijoj formi krenula nekim drugim

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

nain Keler je uveo i danas mnogima blisku

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Ages) i da se to vreme smatra tamnim vekom (Dark

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Jo je tee rei kada se zavrava vreme

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Na osnovu svega izloenog moe se zakljuiti da

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

da su skoncentrisane oko istih problema, i budui da ih

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

autori iveli u vreme koje se i danas jo uvek odreuje

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

I kao to je jednom prilikom Martin Hajdeger

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Cicerona (I st. p.n.e) pa do Boetija (VI st. n.e.). Taj

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

ve od kartaginskog oratora Marsilijana Kapele koji je

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

i vrline, ili Traktat o kontemplativnom ivotu Julijana

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

do samih izvora, kao u sluaju Karolinke renesanse, u

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

mranost vie posledica romantiarskih shvatanja

Opirno o tome videti u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Filozofija muzike.

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Beda Venerabilis je u najrazvijenijem obliku

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

dosad govorila dva jezika: grki i latinski a od sada

To se moe zapaziti i u nae vreme: austrijski kompozitor Karl

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

tada van univerziteta nije bilo nikakvog sistematskog

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

birajui ono to su sami videli kao glavno i smisaono

Treba imati u vidu dado suprotstavljanja izmeu retorike i

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

za razliku od novog doba, sami autori nisu imali svoju

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Sve ovo ima samo jedan cilj, a to je da se ukae

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

U ranija vremena sline spise sastavljali su

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

tumaenje Sentenci Petra Lombaranina i predavanja

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

zapravo protokoli koji su se nazivali Quaestiones

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

kratko izlaganje bukvalnog smisla Biblije, a u okviru

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

naslova, koje pominje Diogen Laertije, ali i ta tri dela

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

U antiko doba ljudi su svet smatrali venim a

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

Filozofija ostaje sa druge strane vere, sa druge

Predavanja iz srednjovekovne filozofije

miljenje je jedno, ljudsko miljenje. S druge strane,