Informacioni Sistemi Preduzeća - Skripta Za Eliminacioni Test

1.
TA PODRAZUMEVA ORGANIZACIJA PODATAKA U PREDUZEU?
NAINE KAKO SU PODACI REGISTROVANI NA MEDIJUMIMA (ZA

UVANJE I OBRADU)
POSTUPKE PRISTUPA PODACIMA (DA BI SE MOGLI OBRAIVATI I

KORISTITI)
POSTUPKE ZATITE PODATAKA OD NEOVLAENOG KORIENJA ILI

UNITENJA
1.2
DEFINISITE POJAM INFORMACIONOG SISTEMA.
IS JE JEDAN OD PODSISTEMA PREDUZEA KAO SISTEMA. ON OBUHVATA ONE
MATERIJALNE I NEMATERIJALNE TOKOVE KOJI SE ODNOSE NA PRIKUPLJANJE,
UNOENJE, USKLADITENJE, OBRADU I IZDAVANJE IZLAZNIH IZVETAJA U
PREDUZEU. STRUKTURU IS-a INE MATERIJALNI I NEMATERIJALNI TOKOVI SA
ELEMENTIMA STANJA I ELEMENTIMA PROMENE STANJA.
1.3
TA SU TO NEAUTOMATIZOVANI INFORMACIONI SISTEMI?
NEAUTOMATIZOVANI INFORMACIONI SISTEMI SU ONI KOD KOJIH SE PRIMENJUJU
RUNA ILI MEHANOGRAFSKA OBRADA PODATAKA.
1.4
TA SU TO SISTEMI AUTOMATSKE OBRADE PODATAKA?
SISTEMI AUTOMATSKE OBRADE PODATAKA SU ONI KOJI OBEZBEUJU
PRIKUPLJANJE, UVANJE I OBRADU PODATAKA I IZVETAVANJE O POJEDINIM
FUNKCIJAMA PRIMENOM RAUNARA.
1.5
TA SU TO UPRAVLJACKI INFORMACIONI SISTEMI?
ONI SADRE U SEBI SISTEM AOP-A, ALI NJIHOVO TEITE JE NA INFORMACIJAMA I
NJIHOVOM KORIENJU ZA DONOENJE RUTINSKIH ODLUKA NA NIVOU
OPERATIVNOG UPRAVLJANJA. U GLAVNOM SLUE DA OLAKAJU HORIZONTALNI
PROTOK INFORMACIJA.
1.6
TA SU TO SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU?
PODRAVAJU DONOENJE ODLUKA (KAO I SVI INFORMACIONI SISTEMI), ALI SA
NAGLASKOM NA REAVANJU NESTRUKTUIRANIH ILI SLABO STRUKTUIRANIH
PROBLEMA. ONI OLAKAVAJU VERTIKALNE INFORMACIONE TOKOVE I TAKO
POMAU INTEGRACIJU
INFORMACIJA KOJE SE KORISTE
NA RAZLIITIM
ORGANIZACIONIM I UPRAVLJAKIM NIVOIMA.
1.7
TA SU TO EKSPERTNI SISTEMI?
EKSPERTNE SISTEME INE PROGRAMSKI PAKETI KOJI KORISTE ZNANJA, PRAVILA I
PROCEDURE ZAKLJUIVANJA IZ BAZE ZNANJA PRI REAVANJU SLOENIH
ZADATAKA ODLUIVANJA. ONI KORISTE VETAKU INTELEGENCIJU ZA
PRONALAENJE NAJBOLJIH REENJA SAGLEDANIH SITUACIJA.
1.8
KOJA SU ETIRI OSNOVNA PITANJA KOJA SE POSTAVLJAJU PRI

UVODJENJU AUTOMATSKE OBRADE PODATAKA U PREDUZEU?
NA KOM NIVOU SE NALAZI POSTOJEI SISTEM OBRADE PODATAKA U

PREDUZEU?
TA U PREDUZEU OEKUJU KAO KRAJNJI REZULTAT PODUHVATA

UVOENJA ILI MODERNIZACIJE KOMPJUTERSKOG SISTEMA?
KOJI SU RESURSI RASPOLOIVI U VREME PREDUZIMANJA

PODUHVATA?
KAKO PREMOSTITI RAZLIKU IZMEU POSTOJEEG STANJA SISTEMA

ZA OBRADU PODATAKA U PREDUZEU I ODABRANOG BUDUEG
STANJA SISTEMA?
1.9
TA JE OSNOVNI CILJ UVODJENJA ILI UNAPREDJENJA SISTEMA ZA
OBRADU PODATAKA?
OSNOVNI CILJ UVOENJA ILI UNAPREENJA SISTEMA ZA AUTOMATSKU OBRADU
PODATAKA JE INFORMACIJA.
1.10 TA TREBA DA OBEZBEDI KREATOR PROJEKTA UVODJENJA ILI
UNAPREDJENJA INFORMACIONOG SISTEMA?
KREATOR PROJEKTA UVOENJA ILI UNAPREENJA INFORMACIONOG SISTEMA
MORA DA OBEZBEDI TANE I PRAVOVREMENE INFORMACIJE KOJE SE PREZENTUJU
U UPOTREBLJIVOM OBLIKU.
1.11 KOJE SU FUNKCIJE SISTEMA ZA UPRAVLJANJE PODACIMA (DATA
BASE MANAGEMENT SYSTEM)?
FUNKCIJE SISTEMA ZA UPRAVLJANJE PODACIMA (DATABASE MANAGEMENT
SYSTEM), JESU EFIKASNA ORGANIZACIJA, SKLADITENJE I PRONALAENJE
(UZIMANJE) PODATAKA, KOJI SE KORISTE RADI OBEZBEENJA POTREBNIH
INFORMACIJA KORISNIKU.
1.12 KAKAV JE ODNOS IZMEDJU SADRAJA BAZE PODATAKA I TRAENIH
INFORMACIJA?
(?) PODACI KOJI SE TRAE MORAJU BITI PRECIZNI DA BI DOBILI PRAVU SLIKU ILI
MODEL ORGANIZACIJE.
1.13 KAKAV JE ODNOS IZMEDJU TRANSAKCIJA SA PODACIMA U BAZI
PODATAKA I PROCESIMA STVARNIH DOGADJAJA U ORGANIZACIJI?
AKO JE BAZA PODATAKA SLIKA ORGANIZACIJE, ONDA TRANSAKCIJE SA PODACIMA
IZ BAZE PODATAKA REPREZENTUJU AKTIVNOSTI ORGANIZACIJE. IZVRENJE TIH
TRANSAKCIJA ODRAAVAJU PROCESE KOJE ORGANIZACIJA KORISTI U SVOJIM
AKTIVNOSTIMA.
(TRANSAKCIJE SA PODACIMA IZ BAZE PODATAKA TREBA DA ODGOVARAJU
PROCESIMA STVARNIH DOGAAJA U ORGANIZACIJI, DA BI PRIKAZ BIO REALAN.)
1.14 TA JE TO APLIKACIJA BAZE PODATAKA (DATABASE APPLICATION)?
APLIKACIJA BAZE PODATAKA (DATABASE APPLICATION) JE PROGRAM KOJI RADI SA
PODACIMA U BAZI PODATAKA RADI DOBIJANJA ELJENIH INFORMACIJA.
1.15 TA SU TO KOMPONENTE APLIKACIJE BAZE PODATAKA?
HARDVER, SOFTVER, PODACI, PROCEDURE I LJUDI.
1.16 KAKAV JE UTICAJ HARDVERA NA TIP I VELIINU BAZE PODATAKA?
TIP I KAPACITET RASPOLOIVOG HARDVERA MOGU DA USLOVE TIP I VELIINU
BAZE PODATAKA KOJA SE GRADI.
1.17 KOJE VRSTE APLIKACIONH PROGRAMA POSTOJE?
POSTOJE 3 VRSTE APLIKACIONIH PROGRAMA:
PISANI U PROGRAMSKIM JEZICIMA OPTE NAMENE (COBOL,

FORTRAN, BASIC),
APLIKACIONI PROGRAMI KOJI SE PIU U JEZICIMA ZA DBMS,
APLIKACIONI PROGRAMI KOJI KORISTE INTERAKCIJU SA DBMS.

1.18 DA LI JE EXCEL POTPUNI SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZAMA
PODATAKA?
NE, EXCEL JE NAPRAVLJEN ZA POTREBE BAZA U ELEKTRONSKIM TABELAMA I TO

NIJE POTPUNI SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZAMA PODATAKA (DBMS).
1.19 KOJE TIPOVE PODATAKA OBUHVATA SISTEM ZA UPRAVLJANJE
BAZOM PODATAKA (DBMS)?
SADRI 3 TIPA PODATKA: IZVORNE PODATKE, METAPODATKE I VRHOVNE
PODATKE.
1.20 KOJE SU DVE OPTE KLASE PROCEDURA U SISTEMU APLIKACIJA
BAZE PODATAKA?
1. PRVA KLASA SU PROCEDURE USPOSTAVLJENE TOKOM PROJEKTOVANJA
BAZE PODATAKA I APLIKACIJA I ONE OBUHVATAJU PROCEDURE ZA
NORMALNO IZVRENJE OPERACIJA KAO I PROCEDURE ZA SLUAJEVE ZA
UVANJE I OPORAVLJANJE SISTEMA U SLUAJU KVAROVA.
2. DRUGA KLASA PROCEDURA JE SKUP PROCEDURA KOJE OPISUJU KAKO
TREBA DA SE PONAA ORGANIZACIJA U ODREENIM SLUAJEVIMA. OVE
PROCEDURE ODREUJU AKCIJE KOJE SE PREDUZIMAJU PRILIKOM
TRANSAKCIJA SA PODACIMA BAZE PODATAKA PREKO SISTEMA APLIKACIJA
BAZE PODATAKA.
1.21 KOJE VRSTE LJUDI ANGAUJE SISTEM APLIKACIJA BAZE PODATAKA?
POSLEDNJA KOMPONENTA SABP JE RAZNOLIKOST ANGAOVANIH LJUDI.
ZAPOSLENI KOJI SE BAVE BAZAMA PODATAKA (DBA DATABASE
ADMINISTRATION) ODGOVORNI SU ZA ZATITU I UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA.
ZAPOSLENI KOJI SE BAVE RAZVOJEM SISTEMA (SYSTEMS DEVELOPMENT)
PROJEKTUJU I PRIMENJUJU BAZE PODATAKA I APLIKACIJE. OPERATERI (OPERATIONS
PERSONNEL) OBUHVATAJU KONTROLORE PODATAKA, UNOSIOCE PODATAKA I
KOMPJUTERSKE OPERATERE. KORISNICI (USERS) SU ONI KOJI ZAISTA KORISTE
SISTEM. KLIJENTI (CLIENTS) OBINO NEMAJU AKTIVNU ULOGU U RAZVOJU ILI
KORIENJU SISTEMA.
1.22 KOJE OSNOVNE FUNKCIJE SISTEMA BAZE PODATAKA OBEZBEDJUJE
APLIKACIJA BAZE PODATAKA?
OBEZBEUJE 3 OSNOVNE FUNKCIJE: AURIRANJE PODATAKA, PRIKAZIVANJE
PODATAKA I KONTROLISANJE OBRADE.
1.23 IZ EGA SE SASTOJI APLIKACIJA BAZE PODATAKA?
SASTOJI SE IZ: MENIJA, FORMI, IZVETAJA I PROGRAMA KOJI ZADOVOLJAVAJU
POTREBE FUNKCIONALNE POSLOVNE JEDINICE.
1.24 TA
STVARAOCU
SISTEMA
APLIKACIJE
BAZE
PODATAKA
OMOGUAVAJU
ALATI
SISTEMA
ZA
UPRAVLJANJE
BAZOM
PODATAKA?
DBMS OBEZBEUJE STVARAOCU PROGRAMA ALATE KOJI SU POTREBNI DA
IZGRADI APLIKACIJE KORISNIKU. OVI ALATI SU SPECIJALNO PROJEKTOVANI DA
POMOGNU STVARAOCU PROGRAMA DA ON KONTROLIE KAKO E DBMS DA
IZVRAVA SLEDEE FUNKCIJE:
SKLADITI, PRONALAZI I AURIRA META-PODATKE
SKLADITI, PRONALAZI I AURIRA KORISNIKE PODATKE
USPOSTAVLJA INTEGRACIONA PRAVILA I OGRANIENJA
USPOSTAVLJA OGRANIENJA BEZBEDNOSTI
OBEZBEUJE OPCIJE KOORDINACIJE I KONTROLE ZA VIEKORISNIKE
OBRADE
OBEZBEUJE PROCEDURE ZA UVANJE PODATAKA I OBNAVLJANJE

PODATAKA.
1.25 KOJE
SU FAZE RAZVOJA NEKE APLIKACIJE BAZE PODATAKA?

FAZA DEFINISANJA
FAZA UTVRIVANJA POTREBA
FAZA PROCENJIVANJA
FAZA PROJEKTOVANJA
FAZA PRIMENE
1.26 TA OBUHVATA FAZA DEFINISANJA U RAZVOJU APLIKACIJE BAZE

PODATAKA?
FORMIRANJE PROJEKTNOG TIMA
DEFINISANJE PROBLEMA
RASPODELA POSLOVA
PROCENA IZVODLJIVOSTI
1.27 TA
APLIKACIJE
KONTROLU
OBUHVATA FAZA UTVRDJIVANJA POTREBA U RAZVOJU

BAZE PODATAKA?
INTERVJUISANJE KORISNIKA
UTVRIVANJE POTREBA ZA PODACIMA
UTVRIVANJE MEHANIZAMA ZA AURIRANJE,PRIKAZIVANJE I
1.28 TA OBUHVATA FAZA PROCENJIVANJA U RAZVOJU APLIKACIJE BAZE

PODATAKA?
IZBOR ARHITEKTURE SISTEMA
PONOVNA PROCENA IZVODLJIVOSTI I MOGUE OSTAVLJANJE NEKIH

POTREBA ZA DRUGI PUT
USPOSTAVLJANJE PRIORITETA
1.29 TA OBUHVATA FAZA PROJEKTOVANJA U RAZVOJU APLIKACIJE BAZE
PODATAKA?
RAZVOJ DIZAJNA BAZE PODATAKA (DATOTEKE, STAVKE PODATAKA,

MEUZAVISNOSTI)
RAZVOJ DIZAJNA APLIKACIJA (ODREIVANJE IZGLEDA INTERFEJSA,

SPECIFIRANJE MEHANIZAMA ZA AURIRANJE, PRIKAZIVANJE I
KONTROLU, PROJEKTOVANJE LOGIKE PROGRAMA).
1.30 TA OBUHVATA FAZA PRIMENE U RAZVOJU APLIKACIJE BAZE
PODATAKA?
KONSTRUISANJE BAZE PODATAKA
PROGRAMIRANJE APLIKACIJA.
1.31 TA JE TO ADMINISTRATOR BAZE PODATAKA?
ZAPOSLENI KOJI SE BAVE BAZAMA PODATAKA I ODGOVORNI SU ZA ZATITU I
UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA. TO JE LICE KOJE JE ODGOVORNO ZA BAZU
PODATAKA JEDNOG PREDUZEA.
1.32 TA JE TO SISTEM INENJER (SYSTEM DEVELOPMENT)?
ZAPOSLENI KOJI SE BAVE RAZVOJEM SISTEMA (PROJEKTUJU I PRIMENJUJU BAZE

PODATAKA I APLIKACIJE).
1.33 TA JE TO OPERATER?
OPERATERI OBUHVATAJU KONTROLORE PODATAKA, UNOSIOCE PODATAKA I
KOMPJUTERSKE OPERATERE.
1.34 KOJE SU GLAVNE ODGOVORNOSTI ADMINISTRATORA BAZE
PODATAKA?
UPRAVLJANJE AKTIVNOSTIMA BAZE PODATAKA,
UPRAVLJANJE STRUKTUROM BAZE PODATAKA,
UPRAVLJANJE SOFTVEROM ZA DBMS,
BEKAPIRANJE BAZE PODATAKA I OPORAVLJANJE OD OTEENJA I

GUBITAKA,
OBEZBEENJE BAZE PODATAKA,
VODI EVIDENCIJU O AKTIVNOSTIMA BAZE PODATAKA.

1.35 TA JE TO UPRAVLJANJE KONFIGURACIJOM (CONFIGURATION
CONTROL)?
PROMENE U KONFIGURACIJI BAZE PODATAKA MORAJU SE INITI STALNO KAKO BI
SE ODRAO I UNAPREDIO RAD SA BAZOM PODATAKA. MENADMENT TIH
PROMENA ZOVE SE UPRAVLJANJE KONFIGURACIJOM (CONFIGURATION CONTROL).
1.36 KAKVA JE TO PROCEDURA OPORAVKA PREKO OBRADE?
OVA PROCEDURA ZAHTEVA DA SE, U SLUAJU OTKRIVANJA GREKE U SISTEMU PADA SISTEMA, IZVRE SVE TRANSAKCIJE KOJE SU IZVRENE OD POSLEDNJE
OPERACIJE BEKAPIRANJA. OVO JE NAJDIREKTNIJA I NAJJEDNOSTAVNIJA PROCEDURA
I ONA ZAHTEVA DA SE PONOVO UNESU SVE TRANSAKCIJE I UPOTREBI ISTO
VREME KAO I U ORGINALNOJ OBRADI.
1.37 KAKVA JE TO PROCEDURA VRATI NAZAD/VRATI NAPRED?
ONA ZAHTEVA OD DBMS DA DRI U MEMORIJI REZERVU SVIH REZULTATA
TRANSAKCIJA. PROCES PONOVO KREIRA BAZU PODATAKA NA OSNOVU IZLAZA
SVIH STVORENIH TRANSAKCIJA. ON ONDA UKLANJA SVE TRANSAKCIJE KOJE SU
BILE U OBRADI
(TRANSAKCIJE KOJE NISU KOMPLETIRANE) I PONOVO
USPOSTAVLJA TRANSAKCIJE U REDOSLEDU NJIHOVOG POVEZIVANJA. OVAJ PROCES
JE BRI OD OPORAVKA PREKO OBRADE, ALI ON ZAHTEVA FINIJI I SKUPLJI DBMS.
1.38 KOJE PROCEDURE OBUHVATA OBEZBEDJENJE BAZE PODATAKA?
OBEZBEENJE BAZE PODATAKA OBUHVATA PROCEDURE I PRAVILA KOJI SU SE
USPOSTAVLJENI DA BI SPREILI NEAUTORIZOVANI PRISTUP BAZI PODATAKA. OVO
SE OBINO OMOGUUJE PREKO SISTEMA LOZINKI KOJE SE UGRAUJU U SAMU
APLIKACIJU ILI U RELACIJE ILI ATRIBUTE PODATAKA.
1.39 KOJE TRI FUNKCIJE MORA DA IZVRAVA APLIKACIJA BAZE
PODATAKA?
TAMPA,ISPITUJE I AURIRA OBJEKTE,
DOPUTA KORISNIKU DA USMERAVA I UPRAVLJA PROCESIMA U

APLIKACIJI,
ODRAVA BEZBEDNOST I INTEGRITET BAZE PODATAKA SVE VREME.

1.40 KAKAV JE TO PROBLEM KONKURENTNOG AURIRANJA?
PROBLEM KONKURENTNOG AURIRANJA DEAVA SE KADA DVA ILI VIE
KORISNIKA POKUAJU DA PROMENE SADRAJ ISTE STAVKE PODATKA. JEDNO
REENJE ZA TAJ PROBLEM SE ZOVE ZAKLJUAVANJE RESURSA. TO JE METOD KOJI
DOPUTA PRVOM KORISNIKU KOJI DOBIJE PRISTUP STAVKI PODATKA, DA IMA

KONTROLU NAD NJIM I SPREAVA SVAKOG DRUGOG KORISNIKA DA PRISTUPI
STAVKI.
1.41 KOJE SU GLAVNE KARAKTERISTIKE KVALITETA INFORMACIONOG
SISTEMA PREDUZEA?
FUNKCIONALNOST,
POUZDANOST,
UPOTREBLJIVOST,
EFIKASNOST,
ODRAVANJE,
PRENOSIVOST.
1.42 KOJE
PODKARAKTERISTIKE
INFORMACIONOG SISTEMA?
CELISHODNOST/PRIKLADNOST,
TANOST,
POVEZANOST,
USAGLAENOST,
ZATITA/SIGURNOST.
OBUHVATA
FUNKCIONALNOST
1.43 TA
JE
TO
CELISHODNOST/PRIKLADNOST
INFORMACIONOG
SISTEMA?
CELISHODNOST/PRIKLADNOST INFORMACIONOG SISTEMA JE OSOBINA KOJOM SE
UTVRUJE PRISUSTVO FUNKCIJA, KARAKTERISTIKA, OSOBINA INFORMACIONOG
SISTEMA I POGODNOST NJIHOVOG KORIENJA I NAINA RADA PRI IZVRAVANJU
ODREENIH
ZADATAKA,
NPR.
PRISTUP(UNOS),
KORIENJE,
IZMENA
(AURIRANJE) PODATAKA U DATOTEKAMA I BAZAMA PODATAKA, TAMPANJE
IZVETAJA.
1.44 TA JE TO TANOST INFORMACIONOG SISTEMA?
TANOST JE OSOBINA KOJOM SE UTVRUJE TANOST
INFORMACIONOG SISTEMA.
REZULTATA
RADA
1.45 TA JE TO POVEZANOST INFORMACIONOG SISTEMA?

POVEZANOST JE OSOBINA KOJOM SE UTVRUJE SPOSOBNOST SISTEMA DA
KOMUNICIRA SA OSTALIM PODSISTEMIMA UNUTAR IREG INFORMACIONOG
SISTEMA PREDUZEA.
1.46 TA JE TO USAGLAENOST INFORMACIONOG SISTEMA?
USAGLAENOST
JE
OSOBINA
KOJOM
SE
UTVRUJE
USAGLAENOST
KARAKTERISTIKA INFORMACIONOG SISTEMA SA STANDARDIMA, ZAKONSKIM I
DRUGIM OPTIM PROPISIMA.
1.47 TA JE TO ZATITA/SIGURNOST INFORMACIONOG SISTEMA?
ZATITA/SIGURNOST INFORMACIONOG SISTEMA JE OSOBINA KOJOM SE
UTVRUJU PROCEDURE, NAINI, POSTUPCI I STANDARDI DA SE PROGRAMI I
PODACI SAUVAJU.
1.48 TA ZATITA INFORMACIONOG SISTEMA TREBA DA OBEZBEDI?
EFIKASNU KONTROLU ULAZNIH PODATAKA (SPREAVANJE ULAZA

NETANIH, POGRENIH I/ILI NELOGINIH PODATAKA),
INTEGRITET PODATAKA (SPREAVANJE NEOVLAENE PROMENE,

SLUAJNOG ILI NAMERNOG UNITENJA PODATAKA),
INTEGRITET PODATAKA U SLUAJU NESTANKA STRUJE ILI BILO KOJE
VRSTE PREKIDA RADA HARDVERA,
AUTORIZACIJU
TRANSAKCIJA
(MOGUNOST
PROVERE
RADA
APLIKACIJE I KORISNIKA APLIKACIJE),
IZVRAVANJE OBRADE NA PROPISAN NAIN,
DOSTAVLJANJE IZLAZNIH INFORMACIJA I IZVETAJA AUTORIZOVANIM
KORISNICIMA,
ALTERNATIVNA REENJA U SLUAJU PREKIDA RADA HARDVERA,
MERE ZA OBNOVU RADA APLIKACIJA ZA SLUAJ KVARA HARDVERA.
1.49 TA KONTROLA PRISTUPA INFORMACIONOM SISTEMU TREBA DA

OBEZBEDI?
INDENTIFIKACIJU: DODELJIVANJE JEDNOZNANE IFRE
SVAKOM
KORISNIKU
(USER
ID)
I
SVAKOM
RESURSU
SISTEMA
(TERMINALU,PROGRAMU I SL.),
PROVERU AUTENTINOSTI: DODELJIVANJE LOZINKE SVAKOM KORISNIKU
(PASSWORD). INDENTIFIKACIJA JE JAVNA, A LOZINKA JE TAJNI PODATAK.
1.50 TA JE TO POUZDANOST INFORMACIONOG SISTEMA?
POUZDANOST JE KARAKTERISTIKA INFORMACIONOG SISTEMA DA ODRAVA
UTVRENI (PROPISANI) NIVO PERFORMANSI, POD ODREENIM USLOVIMA I U
ODREENOM PERIODU VREMENA.
1.51 KOJE SU PODKARAKTERISTIKE POUZDANOSTI INFORMACIONOG
SISTEMA PREDUZEA?
UESTANOST PREKIDA
TOLERANCIJA GREKE
SPOSOBNOST VRAANJA U PRETHODNO STANJE
1.52 TA JE TO UESTALOST PREKIDA KOD INFORMACIONOG SISTEMA?

UESTANOST PREKIDA JE KARAKTERISTIKA KOJOM SE UTVRUJE BROJ PREKIDA
RADA APLIKACIJA PROUZROKOVAN GREKOM SOFTVERSKOG PROIZVODA.
1.53 TA JE TO TOLERANCIJA GREKE KOD INFORMACIONOG SISTEMA?
TOLERANCIJA GREKE JE KARAKTERISTIKA SOFTVERSKIH APLIKACIJA DA ZADRE
ODREENI NIVO TOLERANTNIH PERFORMANSI ZA SLUAJ NASTANKA GREAKA.
1.54 TA JE TO SPOSOBNOST VRAANJA U PRETHODNO STANJE KOD
SPOSOBNOST VRAANJA U PRETHODNO STANJE KOD INFORMACIONOG SISTEMA
JE OSOBINA INFORMACIONOG SISTEMA DA PONOVO OBEZBEDI NIVO
PERFORMANSI I REGENERACIJU PODATAKA UZROKOVANIH PREKIDOM RADA U
ODREENOM VREMENU UZ SPROVOENJE UTVRENIH PROCEDURA.
1.55 TA JE TO UPOTREBLJIVOST INFORMACIONOG SISTEMA?
UPOTREBLJIVOST JE KARAKTERISTIKA
KOJOM SE PROCENJUJE
KORIENJA I RUKOVANJA SOFTVERSKIM PROIZVODOM.
LAKOA
1.56 KOJE SU PODKARAKTERISTIKE UPOTREBLJIVOSTI INFORMACIONOG

SISTEMA?
RAZUMLJIVOST, PREGLEDNOST, SAVLADIVOST, IZVRIVOST.
1.57 TA SE SMATRA POD RAZUMLJIVOST INFORMACIONOG SISTEMA?
RAZUMLJIVOST INFORMACIONOG SISTEMA JE OSOBINA KOJOM SE ISKAZUJE LAKO
PREPOZNAVANJE KONCEPTA, PRINCIPA, STRUKTURE, NAINA RADA I PRIMENE
SOFTVERSKIH APLIKACIJA.
1.58 TA SE SMATRA POD PREGLEDNOST U INFORMACIONOM SISTEMU?
PREGLEDNOST JE OSOBINA NA OSNOVU KOJE KORISNIK INFORMACIONOG
SISTEMA TREBA DA JE U MOGUNOSTI DA NAE KOJA SE FUNKCIJA IZVRAVA.
1.59 TA SE SMATRA POD SAVLADIVOST U INFORMACIONOM SISTEMU?
SAVLADIVOST JE OSOBINA KOJOM SE MERI TEINA UENJA SOFTVERSKOG
PROIZVODA OD STRANE KORISNIKA.
1.60 TA SE SMATRA POD IZVRIVOST U INFORMACIONOM SISTEMU?
IZVRIVOST JE OSOBINA KOJOM SE MERI TEINA RADA I KONTROLA RADA
INFORMACIONOG SISTEMA OD STRANE KORISNIKA.
1.61 TA JE TO EFIKASNOST INFORMACIONOG SISTEMA?
EFIKASNOST JE KARAKTERISTIKA KOJA DEFINIE ODNOS IZMEU NIVOA
PERFORMANSI INFORMACIONOG SISTEMA I KORIENIH RESURSA POD
ODREENIM USLOVIMA POSMATRANJA.
1.62 KOJE SU PODKARAKTERISTIKE
SISTEMA?
UTVRIVANJE VREMENA
PONAANJE RESURSA.
EFIKASNOSTI
INFORMACIONOG
1.63 TA JE TO UTVRDJIVANJE VREMENA ODZIVA KOD INFORMACIONOG

SISTEMA?
UTVRIVANJE VREMENA ODZIVA KOD INFORMACIONOG SISTEMA JE OSOBINA
KOJOM SE UTVRUJE VREME ODZIVA, VREME UKUPNE OBRADE, VREME OBRADE
TRANSAKCIJE, VREME RADA POJEDINIH DELOVA INFORMACIONIH SISTEMA I SL.
1.64 TA JE TO PONAANJE RESURSA KOD INFORMACIONOG SISTEMA?
PONAANJE RESURSA KOD INFORMACIONOG SISTEMA JE OSOBINA KOJOM SE
UTVRUJE VRSTA RESURSA, NJIHOVA ULOGA I VREME POTREBNO ZA IZVRENJE
POJEDINIH FUNKCIJA INFORMACIONOG SISTEMA.
1.65 TA JE TO ODRAVANJE INFORMACIONOG SISTEMA?
ODRAVANJE JE KARAKTERISTIKA KOJOM SE UTVRUJU AKTIVNOSTI POTREBNE DA
SE IZVRE ODREENE ISPRAVKE I DOPUNE INFORMACIONOG SISTEMA. ISPRAVKE
MOGU BITI KOREKCIJE, POBOLJANJA I ADAPTACIJE HARDVERA I SOFTVERA NA
PROMENE I ZAHTEVE OKRUENJA.
1.66 KOJE
PODKARAKTERISTIKE
DIJAGNOSTICIRANJE,
IZMENLJIVOST,
OBUHVATA
ODRAVANJE
STABILNOST I
ISPITIVANJE.
1.67 TA JE TO DIJAGNOSTICIRANJE KOD INFORMACIONOG SISTEMA?

OSOBINA KOJOM SE UTVRUJU NEPOTPUNOSTI INF.SISTEMA, UZROCI I ZAHTEVI
ZA IZMENAMA I DEFINIE TA DA SE ISPRAVI I DOPUNI.
1.68 TA JE TO IZMENLJIVOST KOD INFORMACIONOG SISTEMA?
IZMENLJIVOST JE OSOBINA KOJOM SE UTVRUJE POGODNOST SOFTVERSKOG
PROIZVODA ZA OTKLANJANJE GREAKA ISPRAVKAMA, DORADAMA I IZMENAMA.
1.69 TA JE TO STABILNOST KOD INFORMACIONOG SISTEMA?
STABILNOST JE OSOBINA KOJOM SE MERE EFEKTI I RIZICI OD IZMENA ELEMENATA
1.70 TA JE TO ISPITIVANJE KOD INFORMACIONOG SISTEMA?
ISPITIVANJE JE OSOBINA KOJOM SE VRI OCENA IZMENJENOG INFORMACIONOG
SISTEMA.
1.71 TA JE TO PRENOSIVOST INFORMACIONOG SISTEMA?
PRENOSIVOST JE KARAKTERISTIKA KOJOM SE UTVRUJE SPOSOBNOST
INF.SISTEMA DA SE TRANSFORMIE IZ JEDNOG OKRUENJA (ORGANIZACIONO,
HARDVERSKO I SOFTVERSKO) U DRUGO.
1.72 KOJE SU PODKARAKTERISTIKE PRENOSIVOSTI INFORMACIONOG
SISTEMA?
PRILAGODLJIVOST, MOGUNOST INSTALIRANJA, PODUDARNOST I ZAMENLJIVOST.
1.73 TA JE TO PRILAGODLJIVOST INFORMACIONOG SISTEMA?
PRILAGODLJIVOST JE OSOBINA ADAPTACIJE INF.SISTEMA NA RAZNA OKRUENJA.
1.74 TA JE TO MOGUNOST INSTALIRANJA INFORMACIONOG SISTEMA?
MOGUNOST INSTALIRANJA JE OSOBINA KOJOM SE MERI NAPOR POTREBAN DA SE
INF.SISTEM INSTALIRA U PREDVIENOM OKRUENJU.
1.75 TA JE TO PODUDARNOST INFORMACIONOG SISTEMA?
PODUDARNOST JE OSOBINA KOJOM SE UTVRUJE DA LI JE INF.SISTEM URAEN PO
STANDARDIMA ILI KONVENCIJAMA KOJE SE ODNOSE NA PRENOSIVOST.
1.76 TA JE TO ZAMENLJIVOST INFORMACIONOG SISTEMA?
ZAMENLJIVOST JE OSOBINA KOJOM SE UTVRUJE MOGUNOST KORIENJA
DRUGIH HARDVERSKIH MODULA ILI SOFTVERSKIH APLIKACIJA U POSTOJEEM
INF.SISTEMU.
1.77 KAKVA
TREBA
DA
BUDE
KORISNIKA
DOKUMENTACIJA
KOMPLETNA,
KONZISTENTNA,
RAZUMLJIVA I LAKA ZA UPOTREBU.
KORISNIKA DOKUMENTACIJA TREBA DA JE RAZUMLJIVA, INSTRUKTIVNA,
PREGLEDNA, SA SLIKAMA I GRAFIKIM PRIKAZIMA.
10
2.1
KOJE SU KOORDINATE OBLASTI SORTIRANJA CELE BAZE PODATAKA

PO BROJU NALOGA U RASTUEM REDOSLEDU?
A12:H16 (NAPOMENA: $A$12:$H$16)
2.2
KOJE SU KOORDINATE OBLASTI SORTIRANJA CELE BAZE PODATAKA

PO SADRAJU U OPADAJUEM REDOSLEDU?
A12:H16
2.3
KOJE SU KOORDINATE OBLASTI SORTIRANJA ZAPISA VEZANIH ZA

BROJ RAUNA 80-99 PO DATUMU KNJIENJA U OPADAJUEM
REDOSLEDU?
A12:H13
2.4
KOJE SU KOORDINATE OBLASTI SORTIRANJA ZAPISA VEZANIH ZA

RAUN 33-99/1 PO BROJU NALOGA U RASTUEM REDOSLEDU?
A14:H16
2.5
SORTIRANJEM BAZE PODATAKA PO SADRAJU U RASTUEM

REDOSLEDU DOBIJA SE SLEDEI REDOSLED ZAPISA (PREMA BROJU
NALOGA):
340,431,190,150,270.(
2.6
SORTIRANJEM BAZE PODATAKA PO SADRAJU U OPADAJUEM

REDOSLEDU DOBIJA SE SLEDEI REDOSLED ZAPISA (PREMA BROJU
NALOGA):
150,270,190,431,340.
2.7
KOJE SU KOORDINATE BAZE PODATAKA

PRIMENE NAPREDNOG FILTRIRANJA?
$A$11:$H$16
2.8
KOJI E SE ZAPISI (nalog) IZDVOJITI AKO SE KORISTI EGZAKTNI

KRITERIJUM FILTRIRANJA NAD POLJEM RAUN SA KLJUEM EQUALS
80-99?
150,190
2.9
KOJI E SE ZAPISI IZDVOJITI AKO SE KORISTI EGZAKTNI

KRITERIJUM FILTRIRANJA NAD POLJEM SADRAJ SA KLJUEM
EQUALS RAUN?
150,270
(LIST
RANGE)
KOD
2.10 KOJI E SE ZAPISI IZDVOJITI AKO SE KORISTI RELATIVNI

KRITERIJUM FILTRIRANJA NAD POLJEM POTRAUJE SA KLJUEM IS
LESS THAN 1000?
431,340
11
2.11 KOJI E SE ZAPISI IZDVOJITI AKO SE KORISTI VIEDIMENZIONI

KRITERIJUM FILTRIRANJA NAD POLJEM POTRAUJE SA KLJUEVIMA
IS LESS THAN 1000 AND IS GREATER THAN 0?
431,340
2.12 KAKO GLASI FORMULA KOJA SE UPISUJE KAO KLJU KOD
NAPREDNOG FILTRIRANJA KOJOM ELITE DA IZDVOJITE SVE ZAPISE
KOJI SU UPISANI U SEPTEMBRU?
(?)
DATUM
=(B12>=DATEVALUE(01/09/99))*AND(B12<=DATEVALUE(30/09/99))
ZASTO JE B12????????
2.13 KAKO GLASE FORMULE KOJE SE UPISUJU KAO KLJU KOD
NAPREDNOG FILTRIRANJA KOJIM ELITE DA IZDVOJITE ONE ZAPISE
KOJI SU UPISANI U JULU, A ODNOSE SE NA ZADUENJE KUPCA?
(?)
DATUM
DUGUJE=(B12>=DATEVALUE(01/07/99))*AND(B12<=DATEVALUE(31/07/99))
KOJI SU ILI UPISANI U OKTOBRU ILI IM JE DOSPEE UPLATE U
OKTOBRU?
(?)DATUM VALUTA
=(D12>=DATEVALUE(01/10/99))*AND(D12<=DATEVALUE(31/10/99))
Pitao Slobu izgleda da su ok!!!
2.15 KOJI E SE ZAPISI IZDVOJITI AKO SE KORISTI EGZAKTNI
KRITERIJUM FILTRIRANJA NAD POLJEM SADRAJ SA KLJUEM
EQUALS RAUN?
150,270
2.16 KOJI E SE ZAPISI IZDVOJITI AKO SE KORISTI EGZAKTNI
KRITERIJUM FILTRIRANJA NAD POLJEM RAUN SA KLJUEM EQUALS
80?
NIJEDAN
2.17 KOJI E SE ZAPISI IZDVOJITI AKO SE KORISTI RELATIVNI
KRITERIJUM FILTRIRANJA NAD POLJEM NALOG SA KLJUEM EQUALS
1*?
150,190.
2.18 KOJI E SE ZAPISI IZDVOJITI AKO SE KORISTI VIEDIMENZIONI
KRITERIJUM FILTRIRANJA NAD POLJEM NALOG SA KLJUEVIMA
EQUALS 1* A NAD POLJEM SADRAJ SA KLJUEM EQUALS R*?
150
2.19 KAKO GLASI FORMULA KOJA SE UPISUJE KAO KLJU KOD
NAPREDNOG FILTRIRANJA KOJOM ELITE DA IZDVOJITE SVE ZAPISE
KOJI SE ODNOSE NA BROJEVE RAUNA KOJI SE ZAVRAVAJU 99?
RACUN,ENDS WITH -99.
KOJI SU UPISANI U FEBRUARU, A ODNOSE SE NA IZDATE RAUNE?
12
(?) DATUM RACUN

RACUN*
2.21 U KOLIKO REDOVA E BITI SMETENA OBLAST KRITERIJUMA KOD
NAPREDNOG FILTRIRANJA AKO ELITE DA IZDVOJITE ONE ZAPISE
KOJI SU UPISANI U DECEMBRU I ODNOSE SE NA UPLATE KUPACA?
?1 RED?
2.22 U KOLIKO REDOVA E BITI SMETENA OBLAST KRITERIJUMA KOD
NAPREDNOG FILTRIRANJA AKO ELITE DA IZDVOJITE ONE ZAPISE
KOJI SU UPISANI U OKTOBRU ILI IM JE DOSPEE PLAANJA U
DECEMBRU?
?1 RED
2.23 KOLIKO NAJMANJE REDOVA TREBA SPECIFICIRATI KAO IZLAZNU
OBLAST KOD OPCIJE COPY TO ANOTHER LOCATION NAPREDNOG
FILTRIRANJA DA BI SE IZDVOJILI ONI ZAPISI KOJI SU UPISANI U
JULU?
???????
2.24 KOLIKO ZAPISA E BITI IZDVOJENO PRIMENOM
FILTRIRANJA SA KLJUEM * NAD POLJEM RAUN?
150,190,270,340,431.
NAPREDNOG
2.25 KOLIKO ZAPISA E BITI IZDVOJENO PRIMENOM NAPREDNOG

FILTRIRANJA POD OPCIJOM UNIQUE RECORDS ONLY SA KLJUEM *
NAD POLJEM RAUN?
2 ZAPISA(80/99 JE PRVI A 33-99/1 JE DRUGI) Gde kucam *
2.26 TA JE TO BAZA PODATAKA?
TO JE SKUP PODATAKA SREENIH U OBLIKU UNIFORMNIH ZAPISA O NEKIM
OBJEKTIMA, LICIMA, PREDMETIMA, ARTIKLIMA ITD. TO JE KOLEKCIJA
INFORMACIJA KOJA JE ORGANIZOVANA PO ABECEDI, PO BROJEVIMA ILI PO
NEKOM DRUGOM SISTEMU KOJI POMAE DA SE POJEDINI PODACI BRZO
PRONAU.
2.27 KOJE SU DVE BITNE KARAKTERISTIKE BAZE PODATAKA?
ORGANIZOVANA JE I SADRI INFORMACIJE.
2.28 TA SU TO IMENA POLJA?
IP SU KAO NASLOVI KOLONA KOJE E SADRATI UVEK ISTI TIP PODATAKA.
ONA GOVORE KOJI JE TIP INFORMACIJA UNET U SVAKU KOLONU.
2.29 TA MOETE DA RADITE SA BAZOM PODATAKA?
SORTIRANJE, FILTRIRANJE (NALAENJE I IZDVAJANJE), DODAVANJE,
UKLANJANJE, EDITOVANJE (IZMENA) PODATAKA, ODREENE STATISTIKE
ANALIZE I TAMPANJE PODATAKA.
2.30 TA JE TO ODRAVANJE BAZE PODATAKA?
DODAVANJE, UKLANJANJE I IZMENA (EDITOVANJE) PODATAKA ODRAVAJU
BAZU AURNOM, PA SE DRUGAIJE NAZIVAJU ODRAVANJE (AURIRANJE)
BAZE PODATAKA.
13
2.31 TA JE TO SORTIRANJE BAZE PODATAKA?

PREUREIVANJE REDOSLEDA ZAPISA U NJOJ.
2.32 TA TO ZNAI FILTRIRATI BAZU PODATAKA?
NAI ONE ZAPISE KOJI ZADOVOLJAVAJU UTVRENI SKUP KRITERIJUMA.
2.33 KAKVI SU TO EGZAKTNI KRITERIJUMI FILTRIRANJA BAZE
PODATAKA?
NALAZE ZAPISE U IJEM SE ODGOVARAJUEM POLJU NALAZI TANO
TRAENI PODATAK.
2.34 KAKVI SU TO RELATIVNI KRITERIJUMI FILTRIRANJA BAZE
PODATAKA?
NALAZE ONE ZAPISE U IJEM SE ODGOVARAJUEM POLJU NALAZI PODATAK
KOJI SPADA U OKVIRE DEFINISANE KRITERIJUMOM.
2.35 KAKVI SU TO VIEDIMENZIONI KRITERIJUMI FILTRIRANJA BAZE
PODATAKA? NALAZE SE ONI ZAPISI KOJI ISTOVREMENO ZADOVOLJAVAJU
VISE KRITERIJUMA (AND UPIS U PRVI RED I OR UPIS U DRUGI RED)
2.36 TA JE SVRHA OPCIJE COPY TO ANOTHER LOCATION KOD
FILTRIRANJA BAZE PODATAKA?
KOPIRA ODGOVARAJUE ZAPISE IZ BAZE PODATAKA U POSEBAN PROSTOR
KOJI SE ZOVE IZLAZNA OBLAST.
2.37 TA JE SVRHA OPCIJE UNIQUE RECORDS ONLY KOD FILTRIRANJA
BAZE PODATAKA?
OVA OPCIJA IZDVAJA SAMO ZAPISE UNIKATE (SAMO JEDAN OD VIE
IDENTINIH IZLAZNIH ZAPISA).
2.38 TA INI OBLAST KRITERIJUMA KOD FILTRIRANJA BAZE PODATAKA?
TO JE OBLAST POLJA U RADNOM LISTU KOJA SADRI SKUP USLOVA ZA
PRETRAIVANJE KOJE MOETE KORISTITI KOMANDOM ADVANCED FILTER
RADI FILTRIRANJA PODATAKA U BAZI PODATAKA. OBLAST KRITERIJUMA SE
SASTOJI IZ DVA DELA:
IMENA POLJA OBLASTI KRITERIJUMA (U JEDNOM REDU)
JEDAN ILI VIE KRITERIJUMA (U JEDNOM ILI VIE REDOVA).
2.39 KOJI SE REDOSLEDI MOGU KORISTITI KOD OPERACIJE SORTIRANJA?
ASCENDING RASTUI
DESCENDING - OPADAJUI.
2.40 DA LI SE MOE SORTIRATI SAMO DEO BAZE PODATAKA?
DA
2.41 TA JE TO OBLAST SORTIRANJA?
OBUHVATA MEUSOBNO POVEZANA POLJA BAZE PODATAKA (ODREENI
BROJ REDOVA SA ISTIM KOLONAMA) UNUTAR KOJE E SE UREDITI
REDOSLED DELOVA ZAPISA OBUHVAENIH OBLAU SORTIRANJA (CELIH
ZAPISA, UKOLIKO JE OBLAST DOVOLJNO IROKA).
2.42 DA LI OBLAST SORTIRANJA TREBA DA SADRI I IMENA POLJA
ZAPISA U BAZI PODATAKA?
NE
14
2.43 KOJA
JE
OSNOVNA
KRAKTERISTIKA
VIEDIMENZIONOG
KRITERIJUMA TIPA ILI (OR)?
KLJUEVI KRITERIJUMA SE NALAZE U VIE REDOVA OBLASTI KRITERIJUMA,
A ZAHTEVA SE DA POLJA ZAPISA ISTOVREMENO ZADOVOLJAVAJU SVE
UPISANE KLJUEVE U PRVOM ILI DRUGOM ILI NAREDNOM REDU.
2.44 KAKO SE AKTIVIRA FORMA ZA PRIKAZ ZAPISA IZ BAZE PODATAKA?
DATA/FORM????(office button/excel options/customize/all commands/a
ispod naci form.
2.45 KOJE SU GLOBALNE CELINE U EXCEL-OVOJ FORMI ZA PRIKAZIVANJE
ZAPISA IZ BAZE PODATAKA?
TEKST-BOKSOVI SA PODACIMA IZ ZAPISA I KOMANDNA DUGMAD.
2.46 KOLIKO SE ZAPISA IZ BAZE PODATAKA MOE ISTOVREMENO
PRIKAZATI U JEDNOJ EXCEL-OVOJ FORMI?
SAMO JEDAN.
2.47 DA LI SE U EXCEL-OVOJ FORMI
FILTRIRANJA BAZE PODATAKA?
DA
MOGU
KORISTITI
OPCIJE
2.48 DA LI SE U EXCEL-OVOJ FORMI FILTRIRANJE VRI AND ILI OR

KRITERIJUMOM ILI JE MOGUE KORISTITI OBE METODE?
?and(ko hoce neka udje u formu i proverava)
2.49 DA LI SE U EXCEL-OVOJ FORMI MOGU KORISTITI RELATIVNI
KRITERIJUMI FILTRIRANJA?
(?)da na osnovu proslog pitanja.
2.50 GDE SE U BAZI PODATAKA SMETA NOVOUPISANI ZAPIS PREKO
EXCEL-OVE FORME?
NOVOUPISANI ZAPIS SE SMESTA NA DNO BP.
2.51 TA PODRAZUMEVA INDIREKTNI NAIN DODAVANJA ZAPISA U
BAZU PODATAKA?
PODRAZUMEVA DA SE NAJPRE FORMIRA JEDNA ULAZNA BP SA NIZOM
ZAPISA. KRAJNJA SVRHA ULAZNE BAZE PODATAKA JE DA SE ONI DODAJU
ODGOVARAJUCIM BAZAMA PODATAKA, NA KOJE UKAZUJU OZNAKE U
ODREENIM POLJIMA TIH ZAPISA.DAKLE, ZAPISI ULAZNE BAZE PODATAKA
MOGU BITI NAMENJENI DODAVANJU JEDNOJ ILI VIE BAZA PODATAKA.
15
3.1
DA LI SE LABELE TABELE MOGU KORISTITI KAO ADRESE POLJA U
TABELI?
MOGU.
3.2
3.3
KOLIKO MOE DA BUDE DUGO IME OBLASTI POLJA?

IME POLJA MOE BITI DUGO DO 255 KARAKTERA. ALI, UKOLIKO IME POLJA
BUDE DUE OD 253 KARAKTERA, NEETE MOI DA GA SELEKTUJETE U
BOKSU NAME.
KAKO SE KREIRA IME OBLASTI POLJA?
PRVO SE OSENI TA OBLAST POLJA, A ZATIM U RAMU ZA IME OBLASTI
POLJA ( NAME BOX U GORNJEM LEVOM UGLU EKRANA) SE UPIE ELJENO
IME.
3.4
KAKO BRIETE IME OBLASTI POLJA?

Formulas/Name Manager/markirati oblast/delete/ok
3.5
KAKO SE DOBIJA LISTA SVIH IMENA OBLASTI U RADNOM LISTU I
NJIHOVIH ADRESA OBLASTI?
1.Pritskom na F5(samo imena, osim ako se dva puta klikne na ime onda se
dobije osencena oblast)
2.Formulas/Name Manager(imena i adrese)
3.6
DA LI IME OBLASTI POLJA PREDSTAVLJA APSOLUTNU ILI RELATIVNU

ADRESU OBLASTI POLJA?
APSOLUTNU ADRESU.
(ime oblasti moze da bude jedinstveno a oblast moze da se
premesta )
3.7
DA LI SE IMENA OBLASTI POLJA MORAJU PISATI VELIKIM ILI MALIM
SLOVIMA?
IME OBLASTI POLJA MOE SADRATI I MALA I VELIKA SLOVA. EXCEL NE
PRAVI RAZLIKU IZMEU NJIH. NA PRIMER, AKO STE KREIRALI IME Prodaja, A
ZATIM I DRUGO IME PRODAJA U ISTOJ KNJIZI, PRVO ime samo pamti.
3.8
DA LI IME OBLASTI POLJA MOE BITI ISTO KAO TO SU ADRESE

POLJA U RADNOM LISTU.
IMENA NE MOGU BITI ISTA KAO TO SU ADRESE POLJA U RADNOM LISTU.
3.9
OD KOJIH KARAKTERA SE SME SASTAVITI IME OBLASTI POLJA?

PRVI KARAKTER IMENA OBLASTI POLJA MORA DA BUDE SLOVO ILI NEKI
KARAKTER KOJI NIJE BROJ. OSTALI KARAKTERI U IMENU MOGU DA BUDU
SLOVA, BROJEVI I DRUGI KARAKTERI.
3.10 DA LI SE IME OBLASTI POLJA MOE SASTOJATI OD VIE REI?

MOE, ALI RAZMACI NISU DOZVOLJENI IZMEU REI. ZBOG TOGA SE ZA
RAZDVAJANJE KORISTE RAZNI SPECIJALNI KARAKTERI, NA PRIMER
PRVI.KVARTAL ILI PORESKA_OLAKICA.
3.11 GDE SE MOGU NALAZITI RADNI LISTOVI IJI SU NAZIVI NAVEDENI U
FORMULAMA ZA POVEZIVANJE?
BILO GDE.
3.12 KOLIKO SE RADNIH LISTOVA MOE MEDJUSOBNO POVEZATI
FORMULAMA ZA POVEZIVANJE?
NE POSTOJI OGRANIENJE ZA BROJ RADNIH LISTOVA KOJI SE MOE
POVEZATI FORMULAMA ZA POVEZIVANJE.
16
17
3.13 DA LI VIE RADNIKA MOE ISTOVREMENO DA RADI NA RAZLIITIM

RADNIM LISTOVIMA, KOJI SU POVEZANI FORMULAMA ZA
POVEZIVANJE?
POVEZANI RADNI LISTOVI OMOGUAVAJU DA VIE RADNIKA ISTOVREMENO
RADI NA UNOSU PODATAKA U RAZLIITE RADNE LISTOVE KOJI SU
MEUSOBNO POVEZANI U JEDAN VIRTUELNI VELIKI RADNI LIST.
3.14 KADA SE FORMULE ZA POVEZIVANJE AURIRAJU?
(?) KADA SE AZURIRA ODREDISNI FAJL ILI KADA SE PROMENE ORIGINALNI
PODACI U IZVORNOM FAJLU AKO JE ODREDISNI FAJL OTVOREN.
3.15 KOJA JE FORMA UPISA FORMULE ZA POVEZIVANJE SA POLJEM IZ
PRVOG REDA I TREE KOLONE OBLASTI POLJA MK1033001 IZ
ISTOG RADNOG LISTA?
=INDEX(MK1033001;1;3)
DRUGOG RADNOG LISTA?
=INDEX(NAZIVDRUGOGRADNOGLISTA!MK1033001;1;3)
DRUGE RADNE KNJIGE?
=INDEX([NAZIVKNJIGE.XLSM]NAZIVLISTA!MK1033001;1;3).
RADNE KNJIGE VEZBE3.XLS KOJA JE SNIMLJENA NA DISK U
DIREKTORIJUMU C:\INFORM?
=INDEX(C:\INFORM\[VEZBE3.XLSM]POKNJIGA!MK1033001;1;3)
Napomena(radna knjiga=PO KNJIGA)????
3.19 KOLIKO POLJA RADNOG LISTA MOE DA POZOVE JEDNA FORMULA
ZA POVEZIVANJE?
MOZE DA POZOVE JEDNO ILI VISE POLJA I JEDNU ILI VISE OBLASTI POLJA.
3.20 KOJI PREDZNAK STOJI ISPRED FORMULE ZA POVEZIVANJE?
ISPRED FORMULE ZA POVEZIVANJE STOJI PREDZNAK =
3.21 TA SE MENJA U FORMULI ZA POVEZIVANJE PRILIKOM NJENOG
KOPIRANJA?
NE MENJA.
3.22 KAKO SE EKSPORTUJE RADNI LIST JEDNE RADNE KNJIGE U DRUGU
RADNU KNJIGU?
DESNI KLIK NA TAB RADNOG LISTA, ZATIM MOVE OR COPY, TO BOOK
1.PA SE IZABERE ELJENA RADNA KNJIGA UKOLIKO JE OTVORENA.
2.AKO NIJE OTVORENA ONDA SE IZABERE NEW BOOK I OTVORI SE NOVA
RADNA KJNIGA SA SAMO TIM JEDNIM SHEET-OM.
3.23 KAKO SE PRAVI KOPIJA RADNOG LISTA JEDNE RADNE KNJIGE U
DRUGOJ RADNOJ KNJIZI?
1.OBE KNJIGE SU OTVORENE. DESNI KLIK NA TAB LISTA KOJI SE KOPIRA.
ZATIM, MOVE OR COPY, U POLJU TO BOOK IZABERE SE RADNA KNJIGA U
18
KOJU SE KOPIRA, EKIRA SE OPCIJA CREATE A COPY, SMESTA SE NA

ODABRANO MESTO PA KLIK NA OK.
2.JEDNA KNJIGA JE OTVORENA MOVE OR COPY, U POLJU TO BOOK IZABERE
SE NEW BOOK/OKJ
3.24 KAKO SE PREMETA RADNI LIST JEDNE RADNE KNJIGE U DRUGU
RADNU KNJIGU?
ISTI ODGOVOR KAO 3.22
3.25 DA LI SU U PRENETOM RADNOM LISTU KOPIRANJEM ILI
PREMETANJEM IZ JEDNE RADNE KNJIGE U DRUGU PRENETE I
IMENOVANE OBLASTI RADNOG LISTA?
DA
3.26 KAKO SE TITI POLJE RADNOG LISTA OD NEOVLAENIH
PROMENA?
FORMAT CELLS/PROTECTION/LOCKED. ZATIM, home/FORMAT/ PROTECT
SHEET/Selected locked Cells(oznaciti){sifra moze i ne mora}/OK.
3.27 KOJIM FORMATOM SE SAKRIVA SADRAJ POLJA U RADNOM LISTU?
format cells/number/custom/;;;/ok
3.28 AKO JE SADRAJ POLJA RADNOG LISTA SAKRIVEN ODGOVARAJUIM
FORMATOM ;;;, DA LI POSTOJI MOGUNOST DA NEKO TAJ PODATAK
VIDI?
POSTOJI. POTREBNO JE KLIKNUTI NA SKRIVENO POLJE I U KONTROLNOM
PANELU SE POJAVLJUJE SKRIVENI SADRZAJ TOG POLJA.
3.29 KAKO SE SPREAVA DA NEKO VIDI U KONTROLNOM PANELU
SADRAJ POLJA RADNOG LISTA?
FORMAT CELLS/PROTECTION , CEKIRAJ OPCIJE LOCKED I HIDDEN. ZATIM,
AKTIVIRAJ
GLOBALNU
ZATITU
SA
1.Review
ILI
2.HOME(FORMAT)/Protect Sheet,, UPISI LOZINKU AKO HOE, ZATIM
OK.
3.30 KAKO SE MOE VIDETI SADRAJ POLJA RADNOG LISTA KOJE JE
SAKRIVENO FORMATOM I ZATIENO?
UNPROTECT SHEET (KOJIM GOD PUTEM DOSLI DO NJEGA)
3.31 KAKO SE MOE SAKRITI RADNI LIST RADNE KNJIGE?
Home/FORMAT/hide & unhide/hideSHEET.
3.32 KAKO SE PONOVO PRIKAZUJE RANIJE SAKRIVENI RADNI LIST
RADNE KNJIGE?
Home/FORMAT/hide
&
unhide/uhideSHEET/oznaciti
sheet/ok(ukucati
lozinku ako je ima)
3.33 OD KOJIH I KOLIKO KARAKTERA SE MOE FORMIRATI PASSWORD U
EXCEL-U?
BILO KOJA KOMBINACIJA SLOVA, BROJEVA, PRAZNINA I SIMBOLA DO 255
KARAKTERA.(proverite samo sam jednom probao 99% ok)
3.34 KAKO SVE MOETE ZATITI DOKUMENT PASWORDOM U EXCEL-U?
NE RAZUMEM PITANJE
19
PASSWORDOM SE MOE ZATITI DOKUMENT OD MENJANJA SADRAJA (SA

DOZVOLJENIM PREGLEDOM) I OD PRISTUPA SAMOM DOKUMENTU.
3.35 KAKO SE USPOSTAVLJA ZATITA DOKUMENTA PASWORDOM?
Office/ Prepare/ Encrypt Document /ukucati password/ok/ Reenter
password/ok
Za 2007
3.35a.
MENJANJE SADRAJA DOKUMENTA SAMO UZ PASVORD SE
OBEZBEUJE NA SLEDEI NAIN:
ffice/Save As/ Tools/General Options/ ukucati password/
Password to modify password ponovo/ok/
Reenter password to modify / .
3.36 TA SE SVE MOE ZATITI U GLOBALNOM ZATITOM U RADNOM
LISTU?
SELEKTOVANJE ZAKLJUANIH I NEZAKLJUANIH POLJA,
ZATITA POLJA OD UPISIVANJA,
FORMATIRANJE POLJA,
UBACIVANJE NOVIH REDOVA I KOLONA,
UBACIVANJE HIPERLINKOVA,
IZBACIVANJE REDOVA I KOLONA,
SORTIRANJE, AUTOFILTRIRANJE,
KORIENJE IZVETAJA PIVOT TABELA,
EDITOVANJE OBJEKATA I SCENARIJA.
3.37 KAKO SE AKTIVIRA GLOBALNA ZATITA POLJA RADNOG LISTA?
Home/format/ PROTECT SHEET (MOE SE UPISATI LOZINKA)/OK
3.38 KAKO SE UKLANJA GLOBALNA ZATITA POJEDINOG RADNOG LISTA
ILI CELE KNJIGE?
Home/FORMAT/hide & unhide/ UNPROTECT SHEET SHEET/oznaciti
sheet/ok(ukucati lozinku ako je ima)
3.39 DA LI SE U RADNOM LISTU POD GLOBALNOM ZATITOM MOGU
UPISIVATI PODACI?
MOGU, ALI
U POLJIMA KOJA NISU ZAKLJUANA
SA FORMAT
CELLS/PROTECTION/LOCKED.
3.40 DA LI POSTOJI NAIN DA SE DODJE DO SADRAJA POLJA GLOBALNO
ZATIENOG RADNOG LISTA?
KOPIRANJEM GLOBALNO ZATIENOG RADNOG LISTA U DRUGI RADNI LIST,
GUBI SE GLOBALNA ZATITA NA KOPIJI, I MOE SE DOI DO SADRAJA
SVAKOG POLJA.
3.41 DA LI JEDAN DOKUMENT MOE DA BUDE AURIRAN U ISTOM
TRENUTKU OD VIE IZVRILACA?
MOE BITI AURIRAN SAMO OD STRANE JEDNOG KORISNIKA U JEDNOM
ISTOM TRENUTKU.
3.42 TA SPREAVA OPCIJA HIGH BEZBEDNOSNOG NIVOA PRILIKOM
UITAVANJA DOKUMENTA?
NEPOTPISANI MAKROI SE AUTOMATSKI ONESPOSOBLJAVAJU I VI OTVARATE
DOKUMENTA BEZ IKAKVOG UPOZORENJA. MOETE POKRENUTI SAMO ONE
20
MAKROE KOJI SU DIGITALNO POTPISANI I ZA KOJE ZNATE DA DOLAZE OD

STRANE U KOJU IMATE POVERENJE.
3.43 TA SPREAVA OPCIJA MEDIUM BEZBEDNOSNOG NIVOA PRILIKOM
SPRECAVA OTVARANJE MAKROA BEZ VASEG ODOBRENJA.PRIKAZUJE
UPOZORENJE KAD GOD KONSTATUJE POSTOJANJE MAKROA U DOKUMENTU
KOJI DOLAZI OD IZVORA KOJI NIJE NA VAOJ LISTI IZVORA OD
POVERENJA.KORISNIK BIRA DA LI E OMOGUITI ILI ONEMOGUITI RAD
MAKROA PRILIKOM OTVARANJA DOKUMENTA.
3.44 TA SPREAVA OPCIJA LOW BEZBEDNOSNOG NIVOA PRILIKOM
NITA. OVA OPCIJA ISKLJUUJE ZATITU OD MAKRO VIRUSA. PRI OVOM
NIVOU ZATITE, SVI MAKROI DOKUMENATA KOJE UITAVATE SU UVEK
OMOGUENI.
3.45 KAKO SE U EXCEL-U DEFINIE BEZBEDNOSNI NIVO ZATITE?
DEVELOPER/MACRO SECURITY/u macro settings IZABERE SE ELJENI NIVO
ZATITE.
3.46 TA JE TO DIGITALNI POTPIS?
DIGITALNI POTPIS JE DIGITALNI OTISAK IDENTIFIKACIJE NA MAKROU KOJI
POTVRUJE DA MAKRO POTIE OD KREATORA KOJI GA JE POTPISAO I DA
MAKRO NIJE MENJAN.
3.47 DA LI MOE SVAKI AUTOR DA DIGITALNO POTPIE SVOJ RAD?
MOZE, AKO IMA I INSTALIRA DIGITALNI SERTIFIKAT.
3.48 KAKO ZNATE DA DOKUMENT SADRI POTPISANI MAKRO?
KADA OTVORITE FAJL KOJI SADRI POTPISANI MAKRO, DIGITALNI POTPIS SE
POJAVLJUJE SE IZNAD FORMULA BARA KAO VIEW SIGNATURE KAO
SERTIFIKAT KOJI IMENUJE KREATORA MAKROA UZ OSTALE INFORMACIJE O
IDENTITETU I INTEGRITETU TOG IZVORA.???
3.49 KAKO SE DIGITALNO POTPISUJE MAKRO PROJEKAT?
1.KORAK Start/ All Programs/ Microsoft Office/Microsoft Office
Tools/Digital Certificate for VBA Projects./ukucati ime/ok
2.KORAK TO SE OSTVARUJE U EDITORU VISUAL BASIC-A.
ZATIM,
TOOLS/DIGITAL SIGNATURE/CHOOSE, ODABERI, KLIKNI NA OK.
3.KORAK Office/PREPARE/ADD A DIGITAL SIGNATURE/OK/UKUCATI
IME/SIGN
3.50 DA LI EXCEL MOE DA SKENIRA DOLAZEI DOKUMENT I SPREI
UITAVANJE DOKUMENTA KOJI JE NAPADNUT VIRUSOM?
NE. ZA TU VRSTU ZATITE TREBA NABAVITI ANTIVIRUS SOFTVER.
21
4.1
KAKO SE OBEZBEDJUJE AUTOMATSKO UITAVANJE ODREDJENE

RADNE KNJIGE PRILIKOM AKTIVIRANJA EXCEL-A?
EXCEL E AUTOMATSKI UITATI FAJL KOJI NAE U STARTNOM DIREKTORIJUMU. TO
JE
OBINO
DIREKTORIJUM
/EXCEL/XLSTART.????????????????????????????????????????????????????
4.2
KAKO SE OBEZBEDJUJE AUTOMATSKO AKTIVIRANJE ODREDJENE

PROCEDURE KADA SE UITA RADNA KNJIGA?
U EXCEL-U POSTOJE NEKE UNAPRED DEFINISANE PROCEDURE KOJE SE
AKTIVIRAJU AUTOMATSKI KADA SE PREDUZMU ODREENE AKCIJE. TE PROCEDURE
IMAJU SPECIJALNA IMENA KOJA PREPOZNAJU
AKCIJE KOJE IH AKTIVIRAJU.
AUTO_OPEN SE AKTIVIRA KAD GOD SE UITA FAJL U KOJEM SE NALAZI TA
PROCEDURA. SVAKI FAJL MOE DA IMA SAMO JEDNU AUTO_OPEN PROCEDURU.
1.IZ 2003. SUB AUTO_OPEN()
END SUB.
2.ZA 2007.KREIRANJE U CUSTOMUI ITD.
4.3
PROCEDURE KADA SE ZATVORI RADNA KNJIGA?
AUTO_CLOSE AKTIVIRA SE KAD GOD SE ZATVORI FAJL U KOJEM SE NALAZI TA
PROCEDURA. SVAKI FAJL MOE DA IMA SAMO JEDNU AUTO_CLOSE
PROCEDURU.???
SUB AUTO_CLOSE()
END SUB.???????????????????????????????????????????????
4.4

PROCEDURE KADA RADNI LIST POSTANE AKTIVAN?
AUTO_ACTIVATE SE AKTIVIRA KAD GOD ODREENI RADNI LIST DOBIJE FOKUS
(POSTANE AKTIVAN RADNI LIST).SVAKI FAJL MOE DA IMA VIE AUTO_ACTIVATE
PROCEDURA.?????????/????????
4.5

PROCEDURE KADA RADNI LIST PRESTAN DA BUDE AKTIVAN?
AUTO_DEACTIVATE SE AKTIVIRA KAD GOD ODREENI RADNI LIST IZGUBI FOKUS
(POSTANE NEAKTIVAN RADNI LIST).SVAKI FAJL MOE DA IMA VIE
AUTO_DEACTIVATE PROCEDURA.
????????????????????????????????
4.6
DA LI JE MOGUE OBEZBEDITI DA SE PRERAUN FORMULA U
RADNOJ KNJIZI NE IZVRAVA AUTOMATSKI PRILIKOM SVAKOG
UNOSA NEKOG PODATKA U RADNI LIST?
MOGUCE JE OBEZBEDITI DA SE PRERACUN FORMULA U RADNOJ KNJIZI NE
IZRVSAVA AUTOMATSKI PRILIKOM SVAKOG UNOSA NEKOG PODATKA U RADNI LIST.
4.7
KAKO SE USPOSTAVLJA AUTOMATSKI PRERAUN FORMULA U

RADNOM LISTU NAKON SVAKOG UNOSA PODATKA U RADNI LIST?
WITH APPLICATION
.CALCULATION = XLAUTOMATIC
END WITH
4.8
DA LI JE MOGUE OBEZBEDITI DA SE NAKON UNOSA PODATKA U

RADNI LIST AUTOMATSKI PRERAUNAVAJU SAMO FORMULE ALI NE
I TABELE SA PODACIMA?
MOGUCE JE, UKLJUIVANJEM POLUAUTOMATSKOG OBRAUNA.
22
WITH APPLICATION
.CALCULATION = XLSEMIAUTOMATIC
END WITH
4.9
KAKO JE MOGUE DA SE PROMENLJIVOJ IME DODELI NAZIV

UPRAVO AKTIVNOG RADNOG LISTA?
IME = ACTIVESHEET.NAME
4.10 KAKO SE AKTIVIRA RADNI LIST GLKNJIGA?
SHEETS(GLKNJIGA).SELECT
4.11 KOJA JE FORMA KODA ZA PRIKAZIVANJE BLOKA ZA PORUKE?
MSGBOX
(TEKST,
[DUGMAD],
[NASLOV],
[HELP,CONTEXT
)??????????????????????????????
4.12.1
KOJA JE FORMA JEDNOSTAVNOG BLOKA ZA UNOENJE
PODATAKA?
INPUTBOX
(TEKST,
[NASLOV]
,
[TEKUCA],
[LEVO],
[GORE],
[HELP,CONTEXT] )??????????????
4.12 KAKO SE KODIRA POZIV BLOKA ZA UNOS PODATAKA IJI E NAZIV
BITI DODAVANJE REDOVA, U KOME E PORUKA BITI KOLIKO
NOVIH REDOVA?, A TIP ULAZNOG PODATKA E BITI DEFINISAN ZA
PRIHVATANJE NUMERIKE VREDNOSTI?
NOVI RED = APPLICATION.INPUTBOX (KOLIKO NOVIH REDOVA, DODAVANJE
REDOVA, TYPE := 1)
IF NOVI RED = FALSE THEN END
4.13 KAKO SE OBEZBEDJUJE PRIKAZIVANJE PORUKE U STATUS BARU,
KOJA JE KOMPONOVANA OD TEKSTA PROVERA KARTICE I
SADRAJA PROMENLJIVE KONTO?
KONTO = KK & BC20(MOZDA MOZE I BEZ OVOG REDA NEPOTPUNO PITANJE)
APPLICATION.STATUS BAR = PROVERA KARTICE & KONTO
4.15 KOJIM KODOVIMA SE OBEZBEDJUJE DINAMIKO DODAVANJE
TULBARA MAKROI U RADNU KNJIGU?
2003.
TOOLBARS.ADD MAKROI.
2007. IZ CUSTOMUI?????????????
4.16 KAKO SE UVEDENOM TULBARU MAKROI DODAJE KOMANDNO
DUGME 23 I DODELJUJE MAKRO DODAVANJE?
2003.
WITH TOOLBARS (MAKROI).TOOLBARBUTTONS
.ADD 23, ONACTION := DODAVANJE20003
END WITH
2007.U CUSTOMUI???????-U BUTON ID REDU.
4.17 KAKO SE OBEZBEDJUJE DA SE UVEDENI TULBAR MAKROI VIDI U
RADNOJ KNJIZI?
TOOLBARS
(MAKROI).VISIBLE=TRUE?????????????????????????????????????????????20003.
4.18 KAKO SE OBEZBEDJUJE DA SE UVEDENI TULBAR MAKROI
SLOBODNO
POMERA
PO
EKRANU????????????????????????????????????
TOOLBARS (MAKROI).POSITION = XLFLOATINGTOOLBAR
4.19 KAKO SE BRIE UVEDENI TULBAR MAKROI IZ RADNE KNJIGE?
TOOLBARS (MAKROI).DELETE
2003.????????????????????????????
4.20 KAKO SE BRIE UGRADJENI TULBAR IZ RADNE KNJIGE?
23
UGRAENI TULBAR SE NE MOZE BRISATI (UKLANJATI) IZ RADNE KNJIGE, ALI SE

MOGU PONOVO USPOSTAVITI NJEGOVA TEKUA SVOJSTVA RESETOVANJEM.
2003???????????????????????????????
4.21 KAKO SE U RADNU KNJIGU UVODI NOVI MENI?
2003.MENUS.ADD (NASLOV, [ISPRED], [VRATI])
2007.MOZE DA IMA SAMO JEDAN OPADAJUCI MENI I VISE DUGMADI A UVODI SE
PREKO CUSTOMUI.
4.22 KAKO SE DINAMIKI DODAJE STAVKA OTVORI KARTICU CTRL-O
U MENIJU FINANSIJSKO?
2003.WITH MENUBARS ( XLWORKSHEET) .MENUS ( FINANSIJSKO) .MENUITEMS
.ADD &OTVORI KARTICU
CTRL-O
END WITH???????????????????
2007.CUSTOMUI
4.23 KAKO SE DINAMIKI DODAJE PROCEDURA KOJA E SE AKTIVIRATI
KADA SE U MENIJU FINANSIJSKO KLIKNE MIEM NA STAVKU
OTVORI KARTICU CTRL-O?
2003.WITH MENUBARS (XLWORKSHEET) .MENUS (FINANSIJSKO)
.MENUITEMS ( &OTVORI KARTICU
CTRL-O).ONACTION = OTVARANJE
END WITH????????????????
2007.CUSTOMUI/BUTTONID
4.24 KAKO SE MENU BAR U RADNOJ KNJIZI RESTAURIRA NA TEKUU
KONFIGURACIJU?
MENUBARS (XLWORKSHEET) .RESET?
4.25 KAKO SE KURSOR POSTAVLJA NA POLJE C8 U TEKUEM RADNOM
LISTU?
RANGE (C8) .SELECT
4.26 KAKO SE U TEKUEM RADNOM LISTU AKTIVIRA OBLAST A1:B2?
RANGE (A1:B2) .SELECT
4.27 KAKO SE U TEKUEM RADNOM LISTU AKTIVIRA OBLAST POLJA
KOJOJ JE DODELJENO IME? RANGE ( IME_OBLASTI ) .SELECT
4.28 KAKO SE AKTIVIRA POLJE RADNOG LISTA U OSMOM REDU I KOLONI
C?
CELLS (8,3) .SELECT
4.29 KAKO SE AKTIVIRA OBLAST POLJA RADNOG LISTA U KOLONI A
POEV OD REDA RED I ZAHVATA JO 8 REDOVA NA DOLE?
RANGE (CELLS (RED, 1) , CELLS ( RED+8, 1)) .SELECT
4.30 KAKO SE POLJU M1 U TEKUEM RADNOM LISTU ZADAJE REZULTAT
ZBRAJANJA VREDNOSTI PROMENLJIVIH M1-1+NOVIRED?
RANGE ( M1) = M1 1 + NOVIRED
4.31 KAKO SE POLJU D2 JEDNOG RADNOG LISTA ZADAJE VREDNOST
POLJA IZ KOLONE C I REDA BRREDA KOJE SE NALAZI U RADNOM
LISTU POD NAZIVOM TABELA?
RANGE (D2) = WORKSHEETS (TABELA) .CELLS (BRREDA, 3)
4.32 KAKO SE PROMENLJIVOJ KONTO ZADAJE VREDNOST SA POLJA C1
JEDNOG RADNOG LISTA?
KONTO = RANGE ( C1)
4.33 KAKO SE PROMENLJIVOJ PROBA ZADAJE VREDNOST IZ PRVOG
REDA I TREE KOLONE OBLASTI POLJA POD IMENOM KONTO?
KONTO = KK & BC20
PROBA = RANGE (KONTO) .CELLS (1, 3)
4.34 KAKO SE OBEZBEDJUJE BRISANJE SADRAJA IZABRANE OBLASTI
POLJA?
SELECTION .CLEARCONTENTS
24
4.35 KAKO SE U IZABRANO POLJE TEKUEG RADNOG LISTA UPISUJE

FORMULA KOJA E DA PREUZIMA PODATAK IZ TREEG REDA I
OSME KOLONE IMENOVANE OBLASTI, A IME OBLASTI SE NALAZI U
I-TOM REDU I KOLONI Y TEKUEG RADNOG LISTA?
CELLS (I, 1) .SELECT
ACTIVECELL.FORMULAR1C1 = =INDEX ( & CELLS (I, 25) & ,3,8)
4.36 KAKO SE IZABRANOM POLJU U REDU RED I KOLONI G UNUTAR
IMENOVANE OBLASTI KONTO ZADAJE FORMULA =GRED1+ERED-FRED?
RANGE (KONTO) .CELLS (RED, 7) .FORMULA = =G & RED - 1 & +E & RED
& F & RED
4.37 KAKO SE POLJU F8 TEKUEG RADNOG LISTA ZADAJE FORMULA
KOJA E SABRATI SVE VREDNOSTI OD POLJA F10 DO POLJA
KOLONE F U REDU RED?
RANGE (F8) .FORMULA = =SUM (F10 : F & RED & )
4.38 KAKO ETE ISKORISTITI WORKSHEET FUNKCIJU ZA SUMU DA BISTE
U POLJE REDA Q1 KOLONE D PRIKAZALI ZBIR VREDNOSTI IZ
POLJA KOLONE D OD REDA Q1 DO REDA Q29?
CELLS (Q1, 4) = WORKSHEETFUNCTION.SUM (RANGE (CELLS (Q1, 4), CELLS
(Q29, 4)))
4.39 KAKO SE PROMENLJIVOJ RED ZADAJE BROJ REDA U KOME SE
NALAZI KURSOR?
RANGE (C1) .SELECT
RED = SELECTION.ROW
4.40 KAKO ETE OBLASTI POLJA, IJE KOORDINATE NOSI PROMENLJIVA
ADRESA ZADATI IME KOJE ETE KOMPONOVATI TAKO TO ETE
ISPRED SADRAJA PROMENLJIVE NKONTO DODATI SLOVA KK?
NAMES.ADD KK & NKONTO, ADRESA
4.41 KAKO ETE POEV OD POLJA Z9 IZLISTATI SVA IMENA OBLASTI
POLJA KOJA SU SADRANA U TEKUOJ RADNOJ KNJIZI?
RANGE (Z9) .SELECT
SELECTION.LISTNAMES
4.42 KAKO ETE PROMENLJIVOJ ADRESA ZADATI ADRESU IZABRANE
IMENOVANE OBLASTI POLJA KOJA SE NALAZI U RADNOM LISTU
GLKNJIGA?
ADRESA = =GLKNJIGA! & SELECTION.ADDRESS
4.42 KAKO SE KOPIRA OPSEG POLJA A4:H4?
APPLICATION.CUTCOPYMODE = FALSE
RANGE (A1:H4) .SELECT
SELECTION.COPY
4.43 KAKO SE KOPIRA IMENOVANA OBLAST POLJA KONTO?
KONTO = KK & RACUN
APPLICATION.GOTO REFERENCE:=KONTO
SELECTION.COPY?????PROVERICU
4.45 KAKO SE PASTIRA KOPIRANI SADRAJ POLJA RADNOG LISTA?
ACTIVESHEET.PASTE
4.46 KAKO SE PASTIRAJU SAMO VREDNOSTI KOPIRANOG SADRAJA
POLJA
RADNOG
LISTA?
SELECTION.PASTESPECIAL
PASTE:=XLVALUES,
OPERATION:=XLNONE, SKIPBLANKS:= FALSE, TRANSPOSE:= FALSE
4.47 KAKO SE PASTIRA SAMO FORMAT KOPIRANOG SADRAJA POLJA
RADNOG
LISTA?
SELECTION.PASTESPECIAL
PASTE:=XLFORMATS,
OPERATION:=XLNONE, SKIPBLANKS:= FALSE, TRANSPOSE:=FALSE
25
4.48 KAKO SE PREMETA OPSEG POLJA OD M1-VOG REDA SA NAREDNIH

5 REDOVA I KOLONE A DO KOLONE X U NOVI OPSEG KOJI POINJE OD
REDA M1+NOVIRED TEKUEG RADNOG LISTA?
RANGE (CELLS (M1, 1), CELLS (M1+5, 23)) .SELECT
SELECTION.CUT
RANGE (CELLS (M1 + NOVIRED, 1), CELLS ( M1 + NOVIRED, 1)).SELECT
ACTIVESHEET.PASTE
4.49 KAKO SE BRIE SADRAJ CELOG RADNOG LISTA, ALI DA SE NE
POREMETE IRINE KOLONA?
CELLS.SELECT
SELECTION.CLEAR
4.50 KAKO SE UBACUJU NOVI REDOVI NA IZABRANOM MESTU U
RADNOM LISTU? APPLICATION.CUTCOPYMODE = FALSE
SELECTION.ENTIREROW.INSERT
26
5.1
TA JE TO IFRIRANJE MATERIJALA?
IFRIRANJE JE SKRAENO IZRAAVANJE POJMOVA. IFRA MATERIJALA PRECIZNO
UKAZUJE NA SVE BITNE KARAKTERISTIKE MATERIJALA I NJEGOVU PRIPADNOST
PODVRSTI, VRSTI I VIOJ ORGANIZACIONOJ STRUKTURI MATERIJALA.
5.2
TA JE TO SISTEM IFRIRANJA?
SISTEM PO KOJEM SE POJEDINIM MATERIJALIMA DODELJUJU SIFRE.
5.3
TA PREDSTAVLJA STRUKTURU SISTEMA IFRIRANJA?
SKUP RAZNOVRSNIH ZNAKOVA I NJIHOVIH VEZA.
5.4
KAKVE SU TO SLOVNE IFRE?
OBINO SE KORISTI MEUNARODNI LATINIKI ALFABET SA 26 SLOVA: A, B, C, D,
, Z
I INTERPUNKCIJSKI ZNACI !, #, $, %, &, (, ), -, _,
5.5
KAKO SE VRI SLOVNO IFRIRANJE?
ODGOVARAJUIM SKRAIVANJEM REI (NPR. BEOGRAD - BGRD).
5.6
KAKO SE VRI SKRAIVANJE REI KOD SLOVNOG IFRIRANJA?
VRI SE PO UNAPRED DOGOVORENIM PRAVILIMA, KOJA SE NAZIVAJU ALGORITMI
SKRAIVANJA. ALGORITAM ODREUJE KOLIKO SLOVNIH MESTA MORA DA IMA
SVAKA SKRAENICA I NA KOJI E SE NAIN OVA MESTA POPUNJAVATI PRILIKOM
SKRAIVANJA POJMOVA.
5.7
KAKO SE VRI IFRIRANJE POMOU BROJEVA?
VRI SE SA BROJEVIMA IZ RAZLIITIH SISTEMA BROJEVA. OVI BROJNI SISTEMI SE
RAZLIKUJU PO BAZI (B) NA KOJOJ SU GRAENI.
5.8
KAKVE SU TO ALFANUMERIKE IFRE?
IFRE SASTAVLJENE OD SLOVA I BROJEVA. SLOVA SU NAROITO POGODNA AKO
SE UPOTREBLJAVAJU NA NIVOU PRVOG (JEDNO SLOVO U IFRI) ILI NAJVIE NA
NIVOU DRUGOG SLOVA U IFRI (DVA SLOVA U IFRI) ZA KLASIFIKACIJU RAZNIH
POJMOVA.
5.9
KAKVI SU TO STATIKI SISTEMI IFRIRANJA?
PODRAZUMEVAJU TAKVU POVEZANOST IFARA GDE JE UNAPRED UTVRENO
KAKVE SU OZNAKE I SA KOJIM SE FUNKCIJAMA MOGU UKLJUITI U ODREENI
SISTEM IFRIRANJA, TO ZNAI DA JE STRUKTURA SISTEMA NEPROMENLJIVA, A
DA JE OBIM SISTEMA OGRANIEN POJEDINIM ELEMENTIMA SISTEMA.
5.10 KAKVI SU TO DINAMIKI SISTEMI IFRIRANJA?
KOD DINAMIKIH, STRUKTURA JE PROMENLJIVA TAKO DA SE PRI TOME NE
PROMENI CELINA. OVO OTUDA, TO JE SAMO JEDAN DEO STRUKTURE
KONSTANTAN, DOK SE DRUGI DELOVI SISTEMA GRADE PREMA ZAHTEVIMA
5.11 KAKO SE MOE VRITI KLASIFIKACIJA MATERIJALA?
PO PRINCIPU SRODNOSTI MATERIJALA I
PO PRINCIPU NJIHOVE NADREENOSTI I PODREENOSTI (KLASA, GRUPA,
PODGRUPA, ELEM.DEO).
5.12 KAKVE SU TO IFRE ZA IDENTIFIKOVANJE?
27
IFRE ZA IDENTIFIKOVANJE JEDNOZNANO POMOU JEDNOG ILI VIE ZNAKOVA

ODREUJU IFRIRANI MATERIJAL. PRI TOME, ONE NE DAJU NIKAKVE ELEMENTE ZA
KLASIFIKOVANJE ILI INFORMACIJE O IFRIRANOM MATERIJALU.
5.13 KOJIM OZNAKAMA SE DEFINIU IFRE ZA IDENTIFIKOVANJE?
IDENTIFIKOVANJE SE NAJESE VRI POMOU REDNIH BROJEVA, A REE
SLOVNIM ZNACIMA. MATERIJAL ZADRAVA SVOJ BROJ SVE DOK POSTOJI U
SKLADITU, TO ZNAI DA SU OVE IFRE STALNE.
5.14 KAKVE SU TO IFRE ZA KLASIFIKACIJU?
SLUE
ZA
KLASIFIKACIJU,
ODNOSNO
RAZVRSTAVANJE
MATERIJALA.
RAZVRSTAVANJE SE MOE OBAVITI POSTAVLJANJEM SLOVNIH OZNAKA NA
ODREENOM MESTU U IFRI ILI POMOU BROJEVA.
5.15
KOJI SU PROBLEMI KLASIFIKACIJE POMOU SLOVA?

TESKOE PRI IFRIRANJU ZBOG POJAVE SINONIMA U NAZIVIMA,
ZBOG POJAVE RAZLIITIH NAZIVA ZA ISTE PREDMETE I
ZBOG TEKOA DA SE IFARSKI RAZVRSTAJU POJMOVI OD DVE I VIE REI.
5.16 KAKO SE VRI KLASIFIKACIJA POMOU BROJEVA?

MOE SE OBAVLJATI PO:
1. METODU TEKUEG REDOSLEDA BROJEVA,
2. METODU REDOSLEDA U SERIJAMA BROJEVA I
3. METODU DEKADNE KLASIFIKACIJE.
5.17 KAKO SE VRI KLASIFIKACIJA PO TEKUEM REDOSLEDU BROJEVA?
OBAVLJA SE TAKO TO SE SVAKOM NOVOM MATERIJALU DODELJUJE NOVI TEKUI
BROJ, I TO POEV OD BROJA 1 PA NA DALJE.
5.18 KAKO SE VRI KLASIFIKACIJA PO REDOSLEDU U ZATVORENIM
SERIJAMA BROJEVA?
SERIJE BROJEVA SE VE PO NEKOM UNAPRED UTVRENOM KRITERIJUMU
DODELJUJU ZA ODREENE VRSTE MATERIJALA, A UNUTAR NJIH SE MATERIJALI
IFRIRAJU PO TEKUEM REDOSLEDU BROJEVA I TO POEV OD POETNOG PA DO
ZAVRNOG REDNOG BROJA DATE SERIJE.
5.19 KAKO
SE
VRI
RAZVRSTAVANJE
PO
METODU
DEKADNE
KLASIFIKACIJE?
VRI SE TAKO TO SE SVI MATERIJALI NA OSNOVU IZABRANIH OBELEJA PRVO
RAZVRSTAJU U 10 KLASA, A ZATIM OVE KLASE U 10 GRUPA, SVAKA GRUPA U 10
PODGRUPA, SVAKA PODGRUPA U 10 POZICIJA ITD. SVE DO NAJELEMENTARNIJIH
KVALITETA PO IZABRANOM OBELEJU RAZVRSTAVANJA.
5.20 KAKVE SU TO INFORMATIVNE IFRE?
ONE SLUE DA SE JASNO OZNAE ODREENA SPECIFINA OBELEJA MATERIJALA,
KAO TO SU: KVALITET, DIMENZIJA, BOJA, CENA, MESTO SKLADITENJA ITD.
5.21 KAKVO JE TO PARALELNO IFRIRANJE?
POJEDINA OBELEJA (IDENTIFIKACIONA, KLASIFIKACIONA I INFORMATIVNA) SE NE
POVEZUJU U JEDNOJ IFRI KAO CELINI, VE SE PARALELNO UPISUJE: IFRA ZA
IDENTIFIKOVANJE, IFRA ZA KLASIFIKACIJU I INFORMATIVNA IFRA.
5.22 KAKVO JE TO MODIFIKOVANO PARALELNO IFRIRANJE?
28
KOD M.P., IFRA ZA IDENTIFIKOVANJE NE MOE DOI NA POETAK IFRE, NEGO

NAJEE U SREDINU ILI NA KRAJ.
5.23 KAKVO JE TO KLASINO IFRIRANJE?

OVDE POSTOJI PRIMENA GOVOREIH IFARA KOJE SU SPOJENE U JEDNU IFRU
(NEODVOJIIVU CELINU) KOJA SLUI ZA SLOBODNO IDENTIFIKOVANJE I KLASIRANJE
MATERIJALA.
5.24 KAKVE SU TO GOVOREE IFRE?
KLASINE IFRE SU OBINO SASTAVLJENE PO KRITERIJUMU SVOJSTAVA
MATERIJALA. OVE IFRE SE ZOVU OPISNE ILI GOVOREE IFRE, POTO SVAKA
OZNAKA U IFRI PREDSTAVLJA JEDAN OD KRITERIJUMA.
5.25 KAKAV JE TO POJEDINANI SISTEM IFRIRANJA?
POJEDINANI SISTEMI IFRIRANJA IMAJU OGRANIENO PODRUJE PRIMENE,
PRETENO ZA POTREBE INTERNOG INFORMACIONOG SISTEMA.
5.26 KAKAV JE TO JEDINSTVENI SISTEM IFRIRANJA?
PREDSTAVLJA SKUP GOVOREIH OZNAKA, TAKO DA SE POLAZI OD OPTIH
KARAKTERISTIKA DA BI SE ZAVRILO SA SPECIJALNIM SVOJSTVIMA POJEDINIH
ENTITETA.
5.27 KOJA SU DVA OBLIKA JEDINSTVENOG SISTEMA IFRIRANJA?
1. IFRA SE PRECIZNO DEFINIE NA NEKOM CENTRALNOM MESTU
2. SAMO SE JEDAN DEO IFRE JEDINSTVENOG SISTEMA DEFINIE
CENTRALNOM MESTU.
NA
5.28 KADA SE IFRE JEDINSTVENOG SISTEMA IFRIRANJA MOGU

KORISTITI U SKRAENOM OBLIKU?
IFRE JEDINSTVENOG SISTEMA IFRIRANJA MOGU SE KORISTITI U SKRAENOM
OBLIKU SAMO ZA HIJERARHIJSKE VIE REDOVE. IZOSTAVLJANJE IFARA VRI SE
NA DESNOJ STRANI I TADA IFRA IMA ZNAENJE NEKOG VIEG HIJERARHIJSKOG
STEPENA, DOK IZOSTAVLJANJE LEVIH DELOVA IFRE NE DOLAZI U OBZIR, JER BI
IFRA IZGUBILA SVOJE ZNAENJE.
5.29 TA JE TO KATALOG IFARA?
TO JE POPIS PREDMETA IFRIRANJA I NJIHOVIH IFARA PO UNAPRED UTVRENOJ
SISTEMATIZACIJI. SASTAVLJA SE ZA POTREBE BRZOG I TANOG PRONALAENJA
ODGOVARAJUIH IFARA.
5.30 KOJE SU FORME KATALOGA IFARA?
POVEZANA KNJIGA - OMOGUUJE DA SE IFRE REGISTRUJU NA JEDNOM
MESTU, TAKO DA KOPIJE KNJIGE MOZE KORISTITI VECI BROJ KORISNIKA. U
NJOJ SE NE MOGU VRITI PREMETAJI ENTITETA IFRIRANJA.
KARTOTEKA - KARTICE IFARA ODREENIH ENTITETA NE MORAJU SE UVEK
NALAZITI NA ISTOM MESTU. OVDE JE MOGUE UMESTO STARIH,
NEPOTREBNIH KARTICA IFARA, UNOSITI NOVE KARTICE.
5.31 DA LI DVA SLINA MATERIJALA MOGU DA IMAJU ISTU IFRU ?
NE.
29
5.32 KAKO SE IFRIRA ISTI ARTIKAL NA DVA RAZLIITA MESTA

ZADRAVANJA?
IFRE ARTIKALA NA RAZLIITIM MESTIMA ZADRAVANJA RAZLIKUJU SE SAMO ZA
ONAJ DEO IFRE KOJI UKAZUJE NA MESTO SKLADITENJA.
5.33 DA LI MOGU
IDENTIFIKATOR?
(?) MOGU.da
DVA
RAZLIITA
ARTIKLA
DA
IMAJU
ISTI
5.34 DA LI SME DA U SISTEMU IFRIRANJA BUDE PREKIDA U NIZU

IDENTIFIKATORA UNUTAR JEDNE KLASE ARTIKALA?
NE.
5.35 DA LI U JEDNOJ IFRI SME DA KLASIFIKACIONI DEO IFRE BUDE
JEDNAK IDENTIFIKATORU?
?da
5.36 KAKO SE MOE VRITI IFRIRANJE ZAPOSLENIH?
IFRIRANJE ZAPOSLENIH MOE SE VRITI POMOU SLOVA,
KOMBINACIJOM SLOVA I BROJEVA.
BROJEVA
ILI
5.37 U EMU SE SASTOJI SLOVNO IFRIRANJE ZAPOSLENIH?

ZA SLOVNO IFRIRANJE ZAPOSLENIH OBINO SE KORISTI MEUNARODNI
LATINIKI ALFABET SA 26 SLOVA.
5.38 KAKO SE VRI IFRIRANJE ZAPOSLENIH POMOU BROJEVA?
IFRIRANJE POMOU BROJEVA VRI SE SA BROJEVIMA IZ RAZLIITIH SISTEMA
BROJEVA. OVI BROJNI SISTEMI SE RAZLIKUJU PO BAZI (B) NA KOJOJ SU GRAENI.
5.39 KAKO SE VRI KOMBINOVANO IFRIRANJE ZAPOSLENIH?
U PREDUZEU SE OBINO KORISTE KOMBINOVANE ALFANUMERIKE IFRE. ONE
SU SASTAVLJENE OD SLOVA I BROJEVA.
5.40 TA JE TO EAN SISTEM?
JEDINSTVEN MEUNARODNI SISTEM NUMERISANJA, KODIRANJA I IDENTIFIKACIJE
PROIZVODA. EAN JE SISTEM NUMERIKOG IFRIRANJA PROIZVODA IROKE
POTRONJE.
5.41 TA JE TO EAN YU ?
JUGOSLOVENSKA ASOCIJACIJA ZA NUMERISANJE NADLENA JE ZA UVOENJE I
PRIMENU EAN SISTEMA U NAOJ ZEMLJI.
5.42 DA
LI
SU
EAN
SIMBOLI
SREDSTVO
IDENTIFIKACIJE
ILI
KLASIFIKACIJE PROIZVODA?
EAN SIMBOLI SU SREDSTVO IDENTIFIKACIJE ARTIKLA I NISU SREDSTVO
KLASIFIKACIJE PROIZVODA.
5.43 KOJA JE STRUKTURA EAN 13 KODA?
MEUNARODNI STANDARDNI EAN 13 SIMBOL IMA 13 CIFARA: FFF PPPP AAAAA C
FFF: OZNAKA ZA JUG.ASOCIJACIJU I NUMERISANJE EAN YU
PPPP: OZNAKA KOJU JE NACIONALNA ASOCIJACIJA DODELILA PREDUZEU
PRILIKOM ULANJENJA U JANA.
AAAAA: OZNAKA PROIZVODA
C: KONTROLNA IFRA
30
5.44 KOJE SU PRVE TRI OZNAKE EAN KODA ZA PROIZVODE IZ NAE

ZEMLJE?
860
5.45 KO DEFINIE PET KARAKTERA U EAN KODU KOJI OZNAAVAJU
PROIZVOD?
PREDUZEE
5.46 IZ EGA SE SASTOJI EAN SIMBOL?
EAN SIMBOL JE SASTAVLJEN OD SERIJE PARALELNIH TAMNIH LINIJA RAZLIITE
IRINE NA SVETLOJ OSNOVI. ISPOD LINIJA JE DAT NIZ ITLJIVIH BROJEVA.
5.47 TA JE TO ISBN SISTEM?
MEUNARODNI STANDARDNI BROJ ZA KNJIGU, KORISTI SE ZA OBELEAVANJE
KNJIGA. IMA 10 CIFARA ISPRED KOJIH SE NALAZI SLOVNA OZNAKA ISBN.
5.48 KOJA JE STRUKTURA ISBN SISTEMA?
IMA 10 CIFARA ISPRED KOJIH SE NALAZI SLOVNA OZNAKA ISBN. STRUKTURA
KODA JE:
OZNAKA ZEMLJE (DVE CIFRE) - ZA NAU ZEMLJU 86
OZNAKA IZDAVAA (BROJ CIFARA ZAVISI OD VELIINE IZDAVAA)
OZNAKA ZA NASLOV
KONTROLNA CIFRA
5.49 KAKVA JE KOMPATIBILNOST ISBN SISTEMA SA EAN SISTEMOM?
KOMPATIBILNOST SA EAN SISTEMOM JE OBEZBEENA UKLJUIVANJEM 978 (ILI
979) ZA KNJIGE. TAKO SE DOBIJE KOD OD 13 CIFARA S TIM TO JE KONTROLNA
CIFRA SADA DRUGAIJA.
5.50 TA JE TO ISSN SISTEM?
MEUNARODNI STANDARDNI BROJ ZA SERIJSKE PUBLIKACIJE. NJIM SE
OBELEAVAJU SERIJSKE PUBLIKACIJE: ASOPISI, NOVINE, GODINJE PUBLIKACIJE,
RADOVI I SAOPTENJA DRUTAVA I MONOGRAFSKE SERIJE. OVAJ BROJ IMA 8
CIFARA I PREDSTAVLJA OZNAKU PUBLIKACIJE, S TIM TO NI JEDNA OSIM
KONTROLNE CIFRE NEMA POSEBNO ZNAENJE.
31
6.1
TA JE TO KNJIGOVODSTVO?
KNJIGOVODSTVO JE DOKUMENTOVANA I STROGO FORMALNA EVIDENCIJA
NASTALIH POSLOVNIH PROCESA I STANJA JEDNOG POSLOVNOG SUBJEKTA.
KNJIGOVODSTVO SE MOE DEFINISATI KAO: BELEENJE, KLASIFIKOVANJE I
SUMIRANJE POSLOVNIH INFORMACIJA U VEZI SA NEKOM LINOU ILI NEKIM
BIZNISOM.
6.2
KOJI JE ODNOS KNJIGOVODSTVA I RAUNOVODSTVA?
KNJIGOVODSTVO JE DEO RAUNOVODSTVA. RAUNOVODSTVO OBUHVATA:
KNJIGOVODSTVO,
RAUNOVODSTVENO
PLANIRANJE,
RAUNOVODSTVENI
NADZOR I RAUNOVODSTVENU ANALIZU. KNJIGOVODSTVO SE ZAVRAVA
RAUNOVODSTVENIM OBRAUNIMA.
6.3
KOJI JE ODNOS IZMEDJU POSLOVNIH ODLUKA, RAUNOVODSTVA I

KNJIGOVODSTVA?
PODLOGU
ZA
DONOENJE
POSLOVNIH
ODLUKA
INE
RASPOLOIVI
KNJIGOVODSTVENI PODACI I RAUNOVODSTVENI OBRAUNI. RAUNOVODSTVENI
OBRAUNI SASTAVLJAJU SE OD PODATAKA SADRANIH U POSLOVNIM KNJIGAMA,
A POSLOVNE KNJIGE PREUZIMAJU PODATKE IZ KNJIGOVODSTVENIH DOKUMENATA.
6.4
IZLOITE DVOJAKU ULOGU RAUNOVODSTVENIH INFORMACIJA
1. VAAN INSTRUMENT UPRAVLJANJA PREDUZEEM.
2. OSNOVA DRUTVENE KONTROLE OBRAUNA I PLAANJA POREZA
DOPRINOSA, KAO I PRAENJA EKONOMSKIH KRETANJA.
6.5
PO KOM SISTEMU SE MORAJU VODITI POSLOVNE KNJIGE?
ZAKON OBAVEZUJE POSLOVNE SUBJEKTE DA VODE POSLOVNE KNJIGE PO
SISTEMU DVOJNOG KNJIGOVODSTVA UZ PRIMENU JEDINSTVENOG KONTNOG
PLANA.
6.6
TA SU TO POSLOVNE KNJIGE?
TO SU PROPISANE JEDNOOBRAZNE EVIDENCIJE I OSTALE EVIDENCIJE O STANJU I
KRETANJU IMOVINE I
POTRAIVANJA (SREDSTAVA), KAPITALA I OBAVEZA
(OBAVEZE PREMA IZVORIMA SREDSTAVA), PRIHODA, RASHODA I REZULTATA
POSLOVANJA PRAVNOG LICA.
6.7
KOJE SU FORME POSLOVNIH KNJIGA?
U SLOBODNIM LISTOVIMA, POVEZANE ILI PRENETE NA NEKI OD MEDIJUMA
AUTOMATSKE ILI MIKROGRAFSKE OBRADE PODATAKA, TAKO DA SE PO POTREBI
MOGU ODTAMPATI ILI PRIKAZATI NA EKRANU.
6.8
KOJE SE POSLOVNE KNJIGE VODE U PREDUZEU?
DNEVNIK, GLAVNA KNJIGA I POMONE KNJIGE.
6.9
TA JE TO DNEVNIK?
DNEVNIK JE KNJIGA U KOJOJ SE HRONOLOKIM REDOM KNJIE SVE POSLOVNE
PROMENE.
6.10 TA JE TO GLAVNA KNJIGA?
GLAVNA KNJIGA SASTOJI SE OD KONTA NA KOJIMA SE KNJIE STANJA I PROMENE
SREDSTAVA I OBAVEZA PREMA IZVORIMA SREDSTAVA, RASHODI I PRIHODI,
TROKOVI I UINCI, KAO I REZULTAT POSLOVANJA.
6.11 TA SU TO POMONE KNJIGE?
32
POMONE KNJIGE SU: KNJIGE BLAGAJNE, OSNOVNIH SREDSTAVA I ANALITIKE

EVIDENCIJE: POTRAIVANJA I OBAVEZA, MATERIJALA I REZERVNIH DELOVA,
SITNOG INVENTARA, NEDOVRENE PROIZVODNJE, GOTOVIH PROIZVODA I ROBE,
KAO I DRUGE POMONE KNJIGE.
6.12 TA SE VODI U POSLOVNIM KNJIGAMA?
TU SE KNJIE POETNA STANJA I POSLOVNE PROMENE.
6.13 KAKO SE VODE POSLOVNE KNJIGE?
VODE SE TAKO DA OMOGUAVAJU: KONTROLU ISPRAVNOSTI KNJIENJA, UVANJE I
KORIENJE PODATAKA, UVID U HRONOLOGIJU IZVRENIH KNJIENJA,
SAGLEDAVANJE SVIH PROMENA NA KONTIMA GLAVNE KNJIGE I POMONIH KNJIGA.
6.14 TA JE OSNOV ZA KNJIENJE?
KNJIGOVODSTVENI DOKUMENT.
6.15 TA JE TO KNJIGOVODSTVENI DOKUMENT?
TO JE PISANA ISPRAVA KOJOM SE VERIFIKUJE POSLOVNA PROMENA I KOJA SLUI
KAO OSNOV KNJIENJA.
6.16 TA JE TO NALOG KOJI POKREE POSLOVNI DOGADJAJ?
NPR. NALOG ZA IZDAVANJE MATERIJALA JE NALOG KOJI POKREE POSLOVNI
DOGAAJ. U TOM SLUAJU, KNJIGOVODSTVENI DOKUMENT BIE IZDATNICA
MATERIJALA.
6.17 TA JE TO NALOG ZA KNJIENJE?
?Na osnovu knjigovodstvenog dokumenta(izdatnice materijala) formira se nalog
za knjizenje
6.18 TA JE TO LIKVIDACIJA DOKUMENTA?
ONA PODRAZUMEVA KONTROLU OD STRANE OVLAENOG STRUNOG RADNIKA
U POGLEDU FORMALNE, SUTINSKE I RAUNSKE ISPRAVNOSTI.
6.19 TA JE TO RAUN (KONTO)?
RAUN JE DOKUMENT (KONTNA KARTICA) KOJI NOSI INFORMACIJU O PROLIM
PRILIVIMA (KOLONA DUGUJE) I ODLIVIMA ( KOLONA POTRAUJE), ODNOSNO
STANJU SUBJEKTA TOKA NAKON SVIH TIH BIVIH PRILIVA I ODLIVA ( KOLONA
SALDO). RAUN JE DVOSTRANI PREGLED NA KOJEM SE EVIDENTIRAJU PROMENE U
VEZI SA POJEDINIM DELOVIMA SREDSTAVA, ODNOSNO RASHODA ILI PRIHODA.
6.20 ZA KOJE ELEMENTE SISTEMA SE VEZUJE RAUN?
TO JE DOKUMENT KOJI SE VEZUJE ZA ELEMENT STANJA SISTEMA.
6.21 KOJA JE RAZLIKA IZMEDJU ANALITIKIH I SINTETIKIH RAUNA?
RAZLIKUJU SE PO STEPENU SLOENOSTI. SINTETIKI RAUNI OBJEDINJUJU STANJA
I PROMENE STANJA NA ANALITIKIM RAUNIMA PRIPADAJUE GRUPE.
6.22 DA LI SE ZA SINTETIKE RAUNE OTVARAJU KONTNE KARTICE?
NE.
6.23 TA JE TO KONTNI OKVIR?
KONTNI OKVIR JE SPISAK (LISTA) RAUNA PREKO KOJIH SE EVIDENTIRAJU
POSLOVNE PROMENE ODREENOG PREDUZEA.
33
6.24 KAKAV
JE
KONTNI
OKVIR
PROPISAN
ZAKONOM
O
RAUNOVODSTVU?
ZA PRAVNA LICA IZ OBLASTI PRIVREDE PROPISAN JE KONTNI PLAN ZASNOVAN NA
FUNKCIONALNOM PRINCIPU SA 9 KLASA.
6.25 TA JE PREVASHODNI ZADATAK ORGANIZACIJE RAUNOVODSTVA
KOD PROIZVODNIH PREDUZEA?
?nije bilo u kjnizi mozda je greska Sloba ne zna.
6.25 TA
JE
PREVASHODNI
ZADATAK
ORGANIZACIJE
(KNJIGOVODSTVA)??? KOD PROIZVODNIH PREDUZEA?

,
,
,
,

6.26 TA OBUHVATA KLASA 0 KONTNOG OKVIRA?

NEUPLAENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA.
ZALIHE.
KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA.
KAPITAL
DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE.
RASHODI.
PRIHODI.
OTVARANJE I ZAKLJUAK RAUNA STANJA I RAUNA USPEHA.
VANBILANSNA EVIDENCIJA.
34

OBRAUN TROKOVA I UINAKA.
6.36 KAKO IZGLEDA STRUKTURA KONTNOG OKVIRA?
KONTNI PLAN IMA 10 KLASA, SVAKA KLASA IMA GRUPE, SVAKA GRUPA
PODGRUPE. PODGRUPE SE TRETURAJU KAO SINTETICKA KONTA.
6.37 KAKO SE FORMIRAJU ANALITIKA KONTA U KONTNOM OKVIRU?
UNUTAR SVAKE KLASE NALAZE SE GRUPE (OBELEENE DRUGOM CIFROM PO
REDU), A UNUTAR OVIH NALAZE SE PODGRUPE (OBELEENE TREOM CIFROM PO
REDU) KONTA. PODGRUPE KONTA SE U PRAKSI TRETIRAJU KAO SINTETIKA
KONTA. UNUTAR SVAKE PODGRUPE KONTA, PRAVNO LICE RAZVIJA ANALITIKA
KONTA KOJA BLIE KARAKTERIU SPECIFINOSTI PRAVNOG LICA. TAKO UNUTAR
GRUPE 202, POSTOJE ANALITIKA KONTA ZA SVAKOG KONKRETNOG KUPCA, KAO
NA PRIMER 202001 ENERGOPROJEKT BEOGRAD.
6.38 KOJA JE OSNOVNA LOGIKA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA?
OSNOVNA LOGIKA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA JE DA SVAKI PRILIV NA JEDAN
KONTO JESTE ODLIV SA DRUGOG KONTA.
6.39 TA POKAZUJE KOLONA "DUGUJE" U KONTNOJ KARTICI?
POKAZUJE PRISTIGLA SREDSTVA NA KONTO.
6.40 TA POKAZUJE KOLONA "POTRAUJE" U KONTNOJ KARTICI?
POKAZUJE ODLIVENA SREDSTVA.
6.41 TA POKAZUJE KOLONA "SALDO" U KONTNOJ KARTICI?
POKAZUJE STANJE NA KONTU NAKON SVAKOG IZVRENOG PRILIVA ILI ODLIVA.
6.42 KAKAV JE ODNOS IZMEDJU ZBIROVA VREDNOSTI KOLONA "DUGUJE"
I KOLONA "POTRAUJE" SVIH KONTNIH KARTICA GLAVNE KNJIGE?
ZBIR SVIH KONTA PO KOLONI DUGUJE MORA BITI JEDNAK ZBIRU SVIH KONTA PO
KOLONI POTRAUJE.
6.43 KOJI PODACI SE UNOSE U NALOG ZA KNJIENJE FINANSIJSKIH
KARTICA?
BROJ NALOGA ZA KNJIENJE, OSNOV KNJIENJA, DUGUJE, POTRAUJE, KONTO,
DATUM, BROJ RAUNA.
6.44 KADA SE NALOG SMATRA URAVNOTEENIM?
KADA JE SUMA KOLONE DUGUJE JEDNAKA SUMI KOLONE POTRAUJE.
6.45 KOJA JE ULOGA PRELAZNE TABELE U RADNOM LISTU SA NALOGOM
ZA KNJIENJE?
DA PRIPREMI ZAPIS U FORMI KOJA ODGOVARA ZAPISIMA U FINANSIJSKIM
KARTICAMA ILI DNEVNIKU KNJIENJA
6.46 KOJI SE PODACI NALAZE U FINANSIJSKOJ KARTICI?
NAZIV, KONTO, NALOG, DATUM, SADRAJ, DUGUJE, POTRAUJE,SALDO I RAUN
6.47 KOJI SE PODACI NALAZE U DNEVNIKU?
NALOG, DATUM, SADRAJ, DUGUJE, POTRAUJE, SALDO, RAUN. KONTO
6.48 TA OBUHVATAJU NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA JEDNOG
PREDUZEA?
35
TO SU STALNA SREDSTVA JEDNOG PREDUZEA I OBUHVATAJU: ZEMLJITA; UME I

VIEGODINJI ZASADI; GRAEVINSKE OBJEKTE; POSTROJENJA I OPREMA;
INVESTICIONE
NEKRETNINE;
OSNOVNO
STADO;
OSTALE
NEKRETNINE,
POSTROJENJA I OPREMA; NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOKA
SREDSTVA U PRIPREMI; AVANSI ZA NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMU I
BIOLOKA SREDSTVA.
6.49 KAKO SE PRIBAVLJAJU OSNOVNA SREDSTVA?
KUPOVINOM, IZGRADNJOM ILI NA DRUGI NAIN ( RAZMENOM, REKONSTRUKCIJOM
DODATNA ULAGANJA NA POSTROJENJIMA SREDSTAVA ZA RAD, POKLONOM,
LIZINGOM I SL.).
6.50 TA SE PODRAZUMEVA POD OBRAUNOM AMORTIZACIJE?
TO JE NAKNADA UTROENE I UMANJENE VREDNOSTI STALNIH SREDSTAVA U
UPOTREBI I NAKNADA NEAMORTIZOVANE VREDNOSTI STALNIH SREDSTAVA, KOJA
SU ZBOG FIZIKE DOTRAJALOSTI ILI TEHNIKE ZASTARELOSTI , STAVLJENA VAN
UPOTREBE PRE NEGO TO JE NJIHOVA VREDNOST NADOKNAENA.
6.51 TA SE PODRAZUMEVA POD OTPISIVANJEM VREDNOSTI OSNOVNIH
SREDSTAVA?
TO JE SPROVOENJE ISPRAVKE VREDNOSTI STALNIH SREDSTAVA U POSLOVNIM
KNJIGAMA PRAVNOG LICA ZA IZNOS AMORTIZACIJE OBRAUNAT PO GODINJEM
OBRAUNU, ODNOSNO ZA IZNOS NAKNADE NEAMORTIZOVANE VREDNOSTI
PRILIKOM RASHODOVANJA STALNIH SREDSTAVA.
6.52 U KOM ZAKONSKOM DOKUMENTU SU UTVRDJENE AMORTIZACIONE
STOPE?
PRAVILNIK O NAINU RAZVRSTAVANJA STALNIH SREDSTAVA PO GRUPAMA I
NAINU UTVRIVANJA AMORTIZACIJE ZA PORESKE SVRHE. U PRAVILNIKU SU
NAVEDENE SVE PROPISANE AMORTIZACIONE GRUPE I
SVI DELOVI
AMORTIZACIONIH GRUPA. ZA SVAKU GRUPU NAVEDENE SU GODINJE
AMORTIZACIONE STOPE.
6.53 TA INI OSNOVICU ZA OTPIS OSNOVNIH SREDSTAVA?

OSNOVICA ZA AMORTIZACIJU JE NABAVNA VREDNOST ILI CENA KOTANJA
SREDSTAVA ILI DRUGI IZNOS, KAO SUBSTITUT NABAVNE VREDNOSTI ILI CENE
KOTANJA ZA ISKAZIVANJE U FINANSIJSKIM IZVETAJIMA, UMANJENA ZA
PREOSTALU (REZIDUALNU) VREDNOST SREDSTVA. KOD PRIMENE MODELA FER
VREDNOSTI (ALTERNATIVNI POSTUPAK), OSNOVICU ZA OBRAUN AMORTIZACIJE
INI REVALORIZOVANA (FER) NABAVNA VREDNOST.
6.54 TA INI NABAVNU VREDNOST OSNOVNIH SREDSTAVA?
ONA OBUHVATA SVE IZDATKE U VEZI SA STICANJEM OSNOVNOG SREDSTVA
NABAVKOM, ODNOSNO KUPOVINOM. NABAVNU VREDNOST STALNIH SREDSTAVA
INI FAKTURNA VREDNOST DOBAVLJAA UVEANA ZA ZAVISNE TROKOVE PO
OSNOVU NABAVKE I DOVOENJE U STANJE FUNKCIONALNE PRIPRAVNOSTI.
6.55 TA INI CENU KOTANJA OSNOVNOG SREDSTVA IZRADJENOG ZA
SOPSTVENU UPOTREBU?
OBUHVATA SVE IZDATKE VEZANE ZA IZRADU TOG SREDSTVA, POD USLOVOM DA
SE VODI RAUNA O TOME DA TA CENA KOTANJA BUDE U GRANICAMA TRINE
36
CENE TOG SREDSTVA. CENU KOTANJA INI VREDNOST UTROENOG MATERIJALA

I SVI TROKOVI KOJI SE MOGU PRIPISATI TOM ULAGANJU KOJE JE NAMENJENO ZA
SOPSTVENE POTREBE.
6.56 KADA POINJE OBRAUN AMORTIZACIJE ZA NOVONABAVLJENA
OSNOVNA SREDSTVA?
TAAN POETAK OBRAUNA AMORTIZACIJE NIJE UTVREN MEUNARODNIM
RAUNOVODSTVENIM STANDARDIMA, ALI IZ PRAKTINIH RAZLOGA OBRAUN
AMORTIZACIJE POINJE ISTEKOM MESECA U KOJEM JE SREDSTVO STAVLJENO U
UPOTREBU, ODNOSNO OD DANA KADA JE SREDSTVO POSTALO RASPOLOIVO ZA
KORIENJE.
6.57 KOJE SU OSNOVNE METODE OBRAUNA AMORTIZACIJE?
PROPORCIONALNA, DEGRESIVNA I FUNKCIONALNA METODA.
6.58 KADA SE AMORTIZACIJA OBRAUNAVA PREMA UINKU?
(?) KADA SE INTENZITET KORISCENJA OS MOZE MERITI UCINKOM.
6.59 KAKO SE OBRAUNAVA AMORTIZACIJA ZA SREDSTVA KOJA SU
NABAVLJENA U TOKU POSLOVNE GODINE?
UZIMA SE KORIGOVANA VREDNOST ODGOVARAJUE STOPE AMORTIZACIJE. TA
KORIGOVANA VREDNOST ODREUJE SE TAKO TO SE ODGOVARAJUA STOPA
AMORTIZACIJE POMNOI KOLINIKOM BROJA MESECI KORIENJA STALNOG
SREDSTVA U TOJ GODINI I BROJA MESECI U GODINI (12).
6.60 DO KADA SE OBRAUNAVA AMORTIZACIJA OSNOVNIH SREDSTAVA?
OBRAUN AMORTIZACIJE VRI SE DO KRAJA MESECA U KOJEM JE SREDSTVO BILO
U UPOTREBI, ODNOSNO U KOJEM SU IZVRENI PRODAJA ILI RASHODOVANJE TOG
SREDSTVA.
6.61 DA LI REKONSTRUKCIJA, ADAPTACIJA, MODERNIZACIJA I DRUGE
DOGRADNJE
OSNOVNIH
SREDSTAVA
UTIU
NA
OBRAUN
AMORTIZACIJE?
DA. PROMENA VRENOSTI KOJA INI OSNOVICU AMORTIZACIJE PO OSNOVU
REKONSTRUKCIJE, ADAPTACIJE, MODERNIZACIJE I DRUGE DOGRADNJE, UZIMA SE
U OBZIR ZA DALJE OBRAUNAVANJE AMORTIZACIJE OD PRVOG DANA NAREDNOG
MESECA POTO JE NASTALA, ODNOSNO UTVRENA.
6.62 DA LI UNITENJE, OTEENJE ILI SE IZ DRUGIH RAZLOGA

SMANJENJE VREDNOSTI OSNOVNOG SREDSTVA UTIE NA OBRAUN
AMORTIZACIJE?
KADA SE U TOKU UPOTREBE STALNA SREDSTVA UNITE, OTETE ILI SE IZ
DRUGIH RAZLOGA SMANJI VREDNOST KOJA INI OSNOVNICU ZA OBRAUNAVANJE
AMORTIZACIJE STALNIH SREDSTAVA, TE PROMENE SE UZIMAJU U OBZIR OD
PRVOG DANA NAREDNOG MESECA POTO SU NASTALE.
6.63 KAKO SE IZVODI REVALORIZACIJA NABAVNE VREDNOSTI OSNOVNIH
SREDSTAVA?
Nesto se oduzima izgleda nema u knjizi a ima veze sa vezbama i
kopiranjem 16 i 18 kolone?
6.64 KAKO
SE
IZVODI
REVALORIZACIJA
ISPRAVKE
VREDNOSTI
OSNOVNOG SREDSTVA?
37
. Nesto se oduzima izgleda nema u knjizi a ima veze sa vezbama i

kopiranjem 16 i 18 kolone?
6.65 KAKO SE DOBIJA SADANJA VREDNOST OSNOVNOG SREDSTVA?
SADANJA VREDNOST OSNOVNIH SREDSTAVA DOBIJA SE KAO RAZLIKA IZMEU
NABAVNE VREDNOSTI I UKUPNE OTPISANE VREDNOSTI.
6.66 KOJI SU NAINI IZDVAJANJA OSNOVNIH SREDSTAVA IZ PREDUZEA?
PRODAJA, PRENOENJE PO OSNOVU STATUSNIH PROMENA, PRENOENJE
DRUGOM PRAVNOM LICU SA ILI BEZ NAKNADE, RASHODOVANJE ILI OTUIVANJE
NA DRUGI NAIN.
6.67 KOJE SU GLOBALNE CELINE U TABELI ZA OBRAUN AMORTIZACIJE I
REVALORIZACIJE OSNOVNIH SREDSTAVA?
(?)AMORTIZACIJA,revaALORIZACIJA, Rekao Sloba?
6.68 KAKO SE KORIGUJU VREDNOSTI U KOLONI ZA OTPIS OSNOVNIH
SREDSTAVA IZ PRETHODNIH GODINA PRILIKOM PRELASKA U
NAREDNU POSLOVNU GODINU?
otpis prethodnih godina(kolona 9)+tekuca godina(kolona11)=ukupno(kolona 12)
pa se na pocetku sledece godine sada 12 kolona kopira na mesto 9 kolone.
{proveriti!-ideja dobijena iz Jovaninog makroa OS Nova godina!!!
38
7.1
TA SE PODRAZUMEVA POD MATERIJALOM?
STVARI KOJE SLUE ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI PREDUZEA I INE SASTAVNI
DEO NJEGOVOG PROIZVODA.
7.2
KAKO SE DELI MATERIJAL PREMA SVOJOJ FUNKCIJI?
OSNOVNI, POMONI I POTRONI MATERIJAL.
7.3
STA JE TO OSNOVNI MATERIJAL?
OSNOVNI MATERIJAL ULAZI NEPOSREDNO U SASTAV PROIZVODA I SAINJAVA
NJEGOV NAJVEI DEO. OVAJ MATERIJAL U PROCESU PROIZVODNJE MENJA SVOJE
OBLIKE, DIMENZIJE I UNUTRANJA SVOJSTVA - OD SIROVINA I NEOBRAENIH
MATERIJALA DO POLUPROIZVODA I GOTOVIH PROIZVODA.
7.4
TA JE TO POMONI MATERIJAL?
POMONI MATERIJAL ULAZI TAKOE U SASTAV PROIZVODA, ALI NE INI NJEGOV
NAJVEI DEO, VE SE DODAJE UZ OSNOVNI MATERIJAL. MADA IMA POMONU
FUNKCIJU, PO ZNAAJU SE NE RAZLIKUJE OD OSNOVNOG MATERIJALA, A ESTO
MU JE I NABAVNA CENA VEA.
7.5
TA JE TO POTRONI MATERIJAL?
POTRONI MATERIJAL NE ULAZI NEPOSREDNO U SASTAV PROIZVODA ALI SE
TROI U TOKU PROCESA RADA. ZNAAJ OVOG MATERIJALA JE U TOME TO ON
USLOVLJAVA OBRADU, MADA JE NJEGOV UTROAK MANJI NEGO PRETHODNA DVA
MATERIJALA.
7.6
KAKO SE MATERIJAL RASPOREDJUJE NA PROIZVODE?
MATERIJAL SE RASPOREUJE NA PROIZVODE U VIDU DIREKTNIH I INDIREKTNIH
TROKOVA.
7.7
TA INI DIREKTNE TROKOVE MATERIJALA?
DIREKTNE TROKOVE MATERIJALA INI NJEGOVA VREDNOST KOJA U CELINI ULAZI
U STRUKTURU NOVOG PROIZVODA.
7.8
KOJI SU TO INDIREKTNI TROKOVI MATERIJALA?
INDIREKTNI TROKOVI MATERIJALA SU ONI KOJI SE NE TROE NEPOSREDNO U
PROIZVODNJI, NE ULAZE NEPOSREDNO U SUPSTANCU PROIZVODA, VE SE
KORISTE ZA DRUGE POTREBE NEOPHODNE ZA ORGANIZACIJU PROIZVODNJE.
7.9
KOJE SU GLOBALNE FAZE TOKA MATERIJALA?

FAZA NARUIVANJA
FAZA NEISPORUENIH NARUDBINA
FAZA ISPORUKE
FAZA SKLADITENJA (I MEUFAZNA SKLADITENJA I MANIPULISANJA U
SKLADITIMA)
FAZA UTROKA MATERIJALA.
7.10 KAKVE JE PRIRODE SUBJEKAT TOKA MATERIJALA?

SUBJEKAT TOKA MATERIJALA JE KONKRETAN MATERIJAL MATERIJALNE PRIRODE
(OPIPLJIV).
7.11 TA JE SUBJEKAT NEMATERIJALNOG TOKA MATERIJALA?
SUBJEKAT NEMATERIJALNOG TOKA MATERIJALA JE VREDNOST
MATERIJALA.
POJEDINIH
39
7.12 TA PRATI MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO?

MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO PRATI KOLIINSKE I VREDNOSNE PROMENE
MATERIJALA NA ODGOVARAJUIM MATERIJALNIM I NEMATERIJALNIM TOKOVIMA.
7.13 KOJI DEO ANGAOVANJA SREDSTAVA POKRIVAJU INFORMACIJE O
MATERIJALU?
INFORMACIJE O MATERIJALU POKRIVAJU ONAJ DEO ANGAOVANJA SREDSTAVA
KOJA SE ODNOSE NA PROMET MATERIJALA OD MOMENTA NJIHOVOG PREUZIMANJA
OD STRANE PREDUZEA DO MOMENTA IZDAVANJA U PROIZVODNJU.
7.14 KOJE KOLONE SADRI MATERIJALNA KARTICA?
IMENA POLJA PO KOLONAMA SU: NALOG, DATUM, SADRAJ, ULAZ, IZLAZ, STANJE,
CENA, DUGUJE, POTRAUJE I SALDO.
7.15 TA SADRI ZAGLAVLJE MATERIJALNE KARTICE?
IFRA, NAZIV I JEDINICA MERE.
7.16 KOJE KOLONE SADRE NALOG ZA MATERIJALNO KNJIENJE?
OSNOV KNJIENJA, IFRA, ULAZ, IZLAZ, CENA I VREDNOST.
7.17 TA SADRI ZAGLAVLJE NALOGA ZA MATERIJALNO KNJIENJE?
NALOG ZA KNJIENJE BR, DATUM.
7.18 TA SE UPISUJE U NALOG ZA MATERIJALNO KNJIENJE PRILIKOM
ULAZA MATERIJALA U MAGACIN?
BROJ NALOGA, DATUM KNJIENJA, OSNOV KNJIENJA, IFRA, ULAZ, CENA.
7.19 TA SE UPISUJE U NALOG ZA MATERIJALNO KNJIENJE PRILIKOM
IZLAZA MATERIJALA IZ MAGACINA?
BROJ NALOGA, DATUM KNIENJA, OSNOV KNJIENJA, IFRA, IZLAZ, PROSENA
CENA.
7.20 TA INI NABAVNU VREDNOST MATERIJALA?
NABAVNU VREDNOST MATERIJALA INE NETO FAKTURNA VREDNOST I DIREKTNI
TROKOVI NABAVKE.
7.21 TA INI VREDNOST MATERIJALA PO OBRAUNU DOBAVLJAA?
VREDNOST MATERIJALA PO OBRAUNU DOBAVLJAA (NETO FAKTURNA
VREDNOST) PODRAZUMEVA VREDNOST KOJA E BITI PLAENA DOBAVLJAU. AKO
JE U FAKTURI DOBAVLJAA ISKAZAN RABAT ILI DRUGA VRSTA POPUSTA,
VREDNOST PO OBRAUNU DOBAVLJAA PODRAZUMEVA IZNOS ISKAZAN U
FAKTURI UMANJEN ZA DATE POPUSTE. U NABAVNU CENU MATERIJALA NE ULAZI
PDV KOJI JE ISKAZAN U FAKTURI DOBAVLJAA.
7.22 TA OBUHVATAJU ZAVISNI (DIREKTNI) TROKOVI NABAVKE?
TO SU TROKOVI KOJI NASTAJU DA BI SE MATERIJAL DOPREMIO OD DOBAVLJAA,
ODNOSNO OD MESTA ISPORUKE DO SKLADITA KUPCA. OVU GRUPU TROKOVA
INE:
TROKOVI UTOVARA I ISTOVARA
TROKOVI PREVOZA
TROKOVI OSIGURANJA U TRANSPORTU
TROKOVI KALA, RASTURA, LOMA I KVARA U TRANSPORTU
TROKOVI KONTROLE KVALITETA
40
DRUGI TROKOVI KOJI SE ODNOSE NA NABAVKU MATERIJALA.
7.23 KO PLAA POREZ NA PROMET PRI KUPOVINI MATERIJALA?

(?) KUPAC. (ILI DOBAVLJA ILI KUPAC, ZAVISI OD KUPOPRODAJNOG UGOVORA)
Kupac Slobine reci.
7.24 TA SE DEAVA SA MATERIJALOM KOJI SE NE POTROI U
PROIZVODNJI?
MATERIJAL KOJI SE NE POTROI U PROIZVODNJI VRAA SE U SKLADITE IZ KOJEG
JE TREBOVAN.
7.25 TA SE DEAVA SA MATERIJALOM KOJI JE PRETRPEO IZVESNE
PROMENE U PROIZVODNJI?
AKO JE DOLO DO IZVESNIH PROMENA U SVOJSTVIMA MATERIJALA, TO VIE NIJE
MATERIJAL KOJI MOE DA NOSI STARU IFRU MATERIJALA.
7.26 KOJA JE VREDNOST MATERIJALA KOJI SE VRAA IZ PROIZVODNJE?
VREDNOST MATERIJALA KOJI SE VRAA IZ PROIZVODNJE JE ISTA VREDNOSTI
MATERIJALA KADA JE OVAJ IZDAT IZ SKLADITA.
7.27 NA KOM KONTU SE KNJII MATERIJAL U SKLADITU?
U GLAVNOJ KNJIZI VODI SE NA RAUNIMA PODGRUPE 101. U KNJIGOVOSTVU
TROKOVA I UINAKA,
MATERIJAL U SKLADITU VODI SE NA RAUNIMA
PODGRUPE 910.
7.28 PO KOJOJ CENI SE VODI MATERIJAL U SKLADITU?
MATERIJAL U SKLADITU SE VODI PO NABAVNOJ VREDNOSTI.
7.29 NA EMU SE ZASNIVA METODA FIFO?
METODA PRVA ULAZNA - PRVA IZLAZNA. OBRAUN PO OVOJ METODI SE
ZASNIVA NA PRETPOSTAVCI DA SE MATERIJAL TROI (IZDAJE U PROIZVODNJU)
ONIM REDOSLEDOM I PO CENAMA PO KOJIM JE IZVRENA NABAVKA.
7.30 NA EMU SE ZASNIVA METODA LIFO?
METODA POSLEDNJA ULAZNA - PRVA IZLAZNA. OVA METODA SE ZASNIVA NA
STAVU DA SE TROI ONO TO JE NABAVLJENO, A ZALIHA JE REZERVA KOJA SE
TROI PO IZUZETKU.
7.31 NA EMU SE ZASNIVA METODA PROSENE NABAVNE CENE?
PO METODU PROSENE NABAVNE CENE, CENA SE UTVRUJE TAKO TO SE POSLE
SVAKE NOVE NABAVKE UTVRUJE I NOVA CENA KOJA SE DOBIJA KADA SE
VREDNOST ZALIHA PODELI KOLIINOM MATERIJALA NA ZALIHI. PO UTVRENOJ
CENI IZDAJE SE MATERIJAL U PROIZVODNJU SVE DO NOVE NABAVKE, KADA SE
PONOVO UTVRUJE NOVA PROSENA NABAVNA CENA.
7.32 KAKO SE REAVA PROBLEM PRAENJA MATERIJALA OD JEDNOG DO
DRUGOG SKLADITA?
PROBLEM PRAENJA MATERIJALA OD JEDNOG DO DRUGOG SKLADITA SE REAVA
ADEKVATNIM IFRIRANJEM. IFRA MATERIJALA TREBA NA POETKU SVOJE IFRE
DA IMA ZNAK(OVE) KOJI UKAZUJE NA LOKACIJU MATERIJALA.
7.33 TA JE TO UTROAK MATERIJALA?
UTROAK MATERIJALA JE KOLIINSKI POKAZATELJ ODLIVA MATERIJALA SA
SKLADITA.
7.34 KAKO SE OBRAUNAVA TROAK MATERIJALA?
41
TROAK MATERIJALA JE NOVANI POKAZATELJ KOJI SE DOBIJA KAO PROIZVOD

KOLIINE UTROENOG MATERIJALA I PROSENE NABAVNE CENE PO KOJOJ SE
VODI MATERIJAL U SKLADITU.
7.35 NA KOJIM KONTIMA SE VODE TROKOVI MATERIJALA?
U GLAVNOJ KNJIZI IZDAVANJE MATERIJALA KNJII SE KAO TROAK MATERIJALA
ZADUENJEM RAUNA
511 DO 513 - TROKOVI MATERIJALA ZA IZRADU,
OSTALOG MATERIJALA, ODNOSNO TROKOVI GORIVA I ENERGIJE, A U KORIST
RAUNA 101 - MATERIJAL, 511 DO 513/101.
UTROENI MATERIJAL SE U KNJIGOVODSTVU TROKOVA I UINAKA KNJII
ZADUENJEM RAUNA GRUPA 92-94 RAUNI MESTA TROKOVA ODNOSNO 95
RAUNI NOSILACA TROKOVA, A NA TERET RAUNA PODGRUPE 910 MATERIJAL.
7.36 TA JE TO PRIRUNI MAGACIN?
PRIRUNI MAGACINI PREDSTAVLJAJU ORGANIZACIONE KARIKE ZA PRIBLIAVANJE
MATERIJALA PROCESU PROIZVODNJE, A DA PRI TOME NE NASTUPI AKT TROENJA.
7.37 NA KOJIM KONTIMA SE VODI MATERIJAL KOJI JE DOSTAVLJEN NA
DORADU DRUGOM PRAVNOM LICU?
MATERIJAL KOJI JE DOSTAVLJEN NA DORADU DRUGOM PRAVNOM LICU I SVI
TROKOVI( PREVOZ, DORADA I DR.) U GLAVNOJ KNJIZI SE KNJIE NA TERET
KONTA 101.
7.38 KOJA JE RAZLIKA IZMEDJU AKTIVNE I PASIVNE METODE
SNABDEVANJA PROIZVODNJE MATERIJALOM?
PO PASIVNOJ METODI, POGONI POTROAI PO SVAKOJ POJEDINANOJ POTREBI
ALJU SVOJE PREDSTAVNIKE U MAGACIN DA NARUUJU I PREUZIMAJU MATERIJAL.
PO AKTIVNOJ METODI, POGONI DAJU ODGOVARAJUE MESENE ZAHTEVE
NABAVNOJ SLUBI O POTREBNIM KOLIINAMA MATERIJALA I DINAMICI NJEGOVE
ISPORUKE.
7.39 TA SE PODRAZUMEVA POD REZERVNIM DELOVIMA?
DELOVI KOJI SLUE ZA ODRAVANJE SOPSTVENE OPREME I OBJEKATA
DELOVI KOJI SLUE ZA SERVISIRANJE SOPSTVENIH PROIZVODA U
GARANTNOM ROKU
DELOVI KOJI SLUE ZA OBAVLJANJE SERVISNIH POSLOVA ZA DRUGA
PRAVNA LICA NA ODRAVANJU NJIHOVE OPREME I OBJEKATA.
7.40
TA OBUHVATA GLOBALNI TOK REZERVNIH DELOVA?

FAZA NABAVKE
FAZA SKLADITENJA
FAZA UTROKA (UGRADNJE) REZERVNIH DELOVA.
7.41 KAKVE JE PRIRODE SUBJEKAT TOKA REZERVNIH DELOVA?

SUBJEKAT TOKA REZERVNIH DELOVA JE KONKRETAN REZERVNI
MATERIJALNE PRIRODE (OPIPLJIV).
DEO
7.42 TA JE SUBJEKAT NEMATERIJALNIH TOKOVA REZERVNIH DELOVA?

SUBJEKAT NEMATERIJALNIH TOKOVA REZERVNIH DELOVA JE VREDNOST POJEDINIH
REZERVNIH DELOVA.
7.43 KOJI DEO ANGAOVANJA SREDSTAVA POKRIVAJU INFORMACIJE O
REZERVNIM DELOVIMA?
INFORMACIJE O REZERVNIM DELOVIMA POKRIVAJU ONAJ DEO ANGAOVANJA
SREDSTAVA KOJA SE ODNOSE NA PROMET REZERVNIH DELOVA OD MOMENTA
42
NJIHOVOG PREUZIMANJA OD STRANE PREDUZEA DO MOMENTA IZDAVANJA U

PROIZVODNJU.
7.44 NA TA UKAZUJE IFRA REZERVNIH DELOVA?
PRECIZNO UKAZUJE NA SVE BITNE KARAKTERISTIKE REZERVNIH DELOVA I
NJIHOVU PRIPADNOST PODVRSTI, VRSTI I VIOJ ORGANIZACIONOJ STRUKTURI
REZERVNIH DELOVA.
7.45 NA KOJIM KARTICAMA SE ANALITIKI PRATE PODACI O REZERVNIM
DELOVIMA?
ZA ANALITIKO PRAENJE PODATAKA O REZERVNIM DELOVIMA U PREDUZEU
KORISTE SE MATERIJALNE KARTICE KOJE SADRE PODATKE O KOLIINI I
VREDNOSTI SVAKE PODVRSTE REZERVNIH DELOVA.
7.46 NA KOJIM KONTIMA U GLAVNOJ KNJIZI SE PRATE INFORMACIJE O
REZERVNIM DELOVIMA?
U GLAVNOJ KNJIZI REZERVNI DELOVI SE KNJIE NA KONTIMA PODGRUPE 102.
7.47
TA OBUHVATA OBRAUN NABAVNE CENE REZERVNIH DELOVA?

VREDNOST PO OBRAUNU DOBAVLJAA
DIREKTNI (ZAVISNI) TROKOVI DOBAVLJAA
CARINE I DRUGE UVOZNE DABINE
7.48 TA PODRAZUMEVA VREDNOST NABAVKE REZERVNIH DELOVA PO

OBRAUNU DOBAVLJACA?
VREDNOST NABAVKE REZERVNIH DELOVA PO OBRAUNU DOBAVLJAA (NETO
FAKTURNA VREDNOST)
PODRAZUMEVA VREDNOST KOJA E BITI PLAENA
DOBAVLJAU.
7.49 TA SE SMATRA POD ZAVISNIM TROKOVIMA NABAVKE REZERVNIH
DELOVA?
POD ZAVISNIM TROKOVIMA NABAVKE REZERVNIH DELOVA PODRAZUMEVAJU SE
TROKOVI KOJI NASTAJU DA BI SE REZERVNI DELOVI DOPREMILI DO DOBAVLJAA,
ODNOSNO MESTA ISPORUKE DO SKLADITA KUPCA. OVU GRUPU TROKOVA INE:
TROKOVI UTOVARA,
TROKOVI ISTOVARA,
TROKOVI OSIGURANJA U TRANSPORTU,
TROOVI KALA, LOMA, RASTURA I KVARA U TRANSPORTU,
TROOVI PREVOZA,
TROOVI KONTROLE KVALITETA,
DRUGI TROKOVI KOJI SE ODNOSE NA NABAVKU REZERVNIH DELOVA.
7.50 DA LI SE OPTI TROKOVI NABAVKE REZERVNIH DELOVA
SMATRAJU ZAVISNIM TROKOVIMA?
OPTI TROKOVI NABAVKE REZERVNIH DELOVA NE SMATRAJU SE ZAVISNIM
TROKOVIMA, VE TROKOVIMA PROIZVODNJE, ODNOSNO RASHODA TEKUEG
PERIODA.
7.51 KAKO SE KNJII ULAZ REZERVNIH DELOVA U SKLADITE?
ULAZ REZERVNIH DELOVA U SKLADITE KNJII SE U MATERIJALNOM
KNJIGOVOSTVU PREKO NALOGA ZA KNJIENJE. ZA REZERVNE DELOVE POD
ODREENOM IFROM UPISUJE SE KOLIINA REZERVNIH DELOVA KOJA ULAZI U
SKLADITE I CENA JEDINICE KOLIINE. CENA JEDINICE KOLIINE DOBIJA SE KAO
43
KOLINIK NABAVNE VREDNOSTI REZERVNIH DELOVA I KOLIINE NABAVLJENIH

REZERVNIH DELOVA.
7.52 KAKO SE PROCENJUJU ZALIHE REZERVNIH DELOVA U SKLADITU?
ZALIHE REZERVNIH DELOVA U SKLADITU PROCENJUJU SE PO NABAVNOJ
VREDNOSTI, OBRAUNATOJ PO JEDNOJ OD METODA: FIFO, LIFO, METODA
PROSENIH CENA ILI METODA OBRAUNA PO PLANSKIM CENAMA KORIGOVANIM
ZA ODSTUPANJA U OBRAUNSKOM PERIODU.
7.53 KAKO SE PROCENJUJU REZERVNI DELOVI PROIZVEDENI U SAMOM
PREDUZEU?
REZERVNI DELOVI PROIZVEDENI U SAMOM PREDUZEU PROCENJUJU SE NAJVIE
PO CENI KOTANJA UTVRENOJ NA ISTI NAIN KAKO JE TO ZAKONOM O
RAUNOVODSTVU UTVRENO ZA NEDOVRENU PROIZVODNJU I GOTOVE
PROIZVODE, POD USLOVOM DA OVA CENA NIJE VIA OD NETO TRINE CENE
ISTOG PROIZVODA, ODNOSNO SLINOG PROIZVODA, TAKO DA SE PROCENJIVANJE
VRI NAJVIE PO NETO TRINOJ CENI.
7.54 TA JE TO UTROSAK REZERVNIH DELOVA?
UTROAK REZERVNIH DELOVA JE KOLIINSKI POKAZATELJ ODLIVA REZERVNIH
DELOVA SA SKLADITA.
7.55 KAKO SE OBRAUNAVA TROAK REZERVNIH DELOVA?

TO JE NOVANI POKAZATELJ KOJI SE DOBIJA KAO PROIZVOD KOLIINE UTROENIH
REZERVNIH DELOVA I PROSENE NABAVNE CENE PO KOJOJ SE VODE REZERVNI
DELOVI U SKLADITU.
7.56 ZATO SE IZDAJU REZERVNI DELOVI IZ SKLADITA?
REZERVNI DELOVI SE IZDAJU IZ SKLADITA ZA POTREBE PROIZVODNJE NA
OSNOVU TREBOVANJA REZERVNIH DELOVA, KOJE SE U PRAKSI POJAVLJUJE I POD
DRUGIM NAZIVIMA KAO TO SU: IZDATNICA, POTRONICA I SL.
7.57 KAKO SE KNJII IZLAZ REZERVNIH DELOVA IZ SKLADITA?
PREKO NALOGA ZA KNJIENJE. ZA REZERVNE DELOVE POD ODREENOM IFROM
UPISUJU SE KOLIINA REZERVNIH DELOVA KOJA IZLAZI IZ SKLADITA I PROSENA
CENA JEDINICE KOLIINE REZERVNIH DELOVA PO KOJOJ SE OVI VODE NA
ODGOVARAJUOJ MATERIJALNOJ KARTICI.
44
8.1
PO KOM OSNOVU SE NABAVLJENI PREDMETI SREDSTAVA ZA RAD

RASPOREDJUJU U INVENTAR?
NABAVLJENI PREDMETI SREDSTAVA ZA RAD (PREMA UREDBI O NOMENKLATURI
SREDSTAVA ZA AMORTIZACIJU) RASPOREUJU SE U OSNOVNA SREDSTVA I SITAN
INVENTAR PREMA:
VEKU UPOTREBE
POJEDINANOJ NABAVNOJ CENI I
NAMENI.
8.2
KOJI JE OSNOV ZA RASPOREDJIVANJE SREDSTAVA ZA RAD U

INVENTAR PREMA VEKU UPOTREBE?
PREMA VEKU UPOTREBE U SITAN INVENTAR RASPOREUJU SE PREDMETI IJE JE
VREME UPOTREBE KRAE OD VREMENA KOJE ODGOVARA RADU U DVE SMENE U
TOKU JEDNE GODINE. POD RADOM U DVE SMENE PODRAZUMEVA SE DA JE
SREDSTVO U TOKU GODINE BILO U UPOTREBI VIE OD 4400 SATI.
8.3
KOJI JE OSNOV ZA RASPOREDJIVANJE SREDSTAVA ZA RAD U

INVENTAR PREMA POJEDINANOJ NABAVNOJ CENI?
PREMA POJEDINANOJ NABAVNOJ CENI U SITAN INVENTAR RASPOREUJU SE
PREDMETI IJE JE VREME UPOTREBE DUE OD VREMENA KOJE ODGOVARA RADU
U DVE SMENE U TOKU JEDNE GODINE, AKO JE NJIHOVA POJEDINANA NABAVNA
CENA U VREME NABAVKE MANJA OD DVE PROSENE BRUTO ZARADE PO
ZAPOSLENOM U REPUBLICI.
8.4
NA KOJIM KONTIMA SE VODE ALAT, INVENTAR I AMBALAA KOJI SE

KALKULATIVNO OTPISUJU?
PREMA ZAKONU O RAUNOVODSTVU PREDVIENO JE DA SE ALAT I INVENTAR
MOGU ISKAZIVATI KAO OSNOVNA SREDSTVA NA RAUNU 023, POD USLOVOM DA
SE KALKULATIVNO OTPISUJU.
8.5
KOJE SU FAZE TOKA INVENTARA?
FAZA NABAVKE, INVENTAR U SKLADITU, IZDAVANJA RADI UPOTREBE, INVENTAR
U UPOTREBI, RASHODOVANJE INVENTARA.
8.6
KAKVE PRIRODE JE SUBJEKAT TOKA INVENTARA?
SUBJEKAT TOKA INVENTARA JE KONKRETAN INVENTAR - MATERIJALNE PRIRODE
(OPIPLJIV).
8.7
TA JE SUBJEKAT NEMATERIJALNOG TOKA INVENTARA?
SUBJEKAT NEMATERIJALNOG TOKA INVENTARA JE VREDNOST
INVENTARA.
POJEDINOG
8.8
NA KOJIM KONTIMA SE VODE ALAT, INVENTAR I AMBALAA KOJI SE

OTPISUJU U CELINI PRILIKOM STAVLJANJA U UPOTREBU?
STANJE, NABAVKA I UTROAK ALATA, INVENTARA I AMBALAE KOJI SE U CELINI
OTPISUJU KADA SE DAJU U UPOTREBU, KNJIE SE U GLAVNOJ KNJIZI NA RAUNU
103 - ALAT I INVENTAR.
8.9
KOJI DEO ANGAOVANJA SREDSTAVA POKRIVAJU INFORMACIJE O
INVENTARU?
U POGLEDU PRAENJA PROCESA REPRODUKCIJE, INFORMACIJE O INVENTARU
POKRIVAJU ONAJ DEO ANGAOVANJA SREDSTAVA KOJA SE ODNOSE NA PROMET
INVENTARA OD MOMENTA NJIHOVOG PREUZIMANJA OD STRANE PREDUZEA DO
MOMENTA NJIHOVOG UTROKA - IZDAVANJA IZ SKLADITA.
45
8.10 KOJE KARTICE SE KORISTE ZA ANALITIKO PRAENJE PODATAKA O

INVENTARU?
ZA ANALITIKO PRAENJE PODATAKA O INVENTARU U PREDUZEU KORISTE SE
MATERIJALNE KARTICE KOJE SADRE PODATKE O KOLIINI I VREDNOSTI SVAKE
PODVRSTE INVENTARA.
8.11 TA OBUHVATA PRORAUN NABAVNE CENE INVENTARA?
VREDNOST PO OBRAUNU DOBAVLJAA
DIREKTNE (ZAVISNE) TROKOVE DOBAVLJAA
CARINE I DRUGE UVOZNE DABINE.
8.12 TA PODRAZUMEVA VREDNOST INVENTARA PO OBRAUNU
DOBAVLJAA?
VREDNOST INVENTARA PO OBRAUNU DOBAVLJAA (NETO FAKTURNA
VREDNOST) PODRAZUMEVA VREDNOST KOJA E BITI PLAENA DOBAVLJAU. AKO
JE U FAKTURI DOBAVLJAA ISKAZAN RABAT ILI DRUGA VRSTA POPUSTA,
VREDNOST PO OBRAUNU DOBAVLJAA PODRAZUMEVA IZNOS ISKAZAN U
FAKTURI UMANJEN ZA DATE POPUSTE. OBRAUNAT POREZ NA DODATU
VREDNOST, KOJI JE ISKAZAN U FAKTURI DOBAVLJAA, NE ULAZI U NABAVNU
VREDNOST ALATA I SITNOG INVENTARA.
8.13 TA SE PODRAZUMEVA POD ZAVISNIM TROKOVIMA NABAVKE
INVENTARA?
POD ZAVISNIM (DIREKTNIM) TROKOVIMA NABAVKE INVENTARA PODRAZUMEVAJU
SE TROKOVI KOJI NASTAJU DA BI SE INVENTAR DOPREMIO OD DOBAVLJAA,
ODNOSNO OD MESTA ISPORUKE DO SKLADITA KUPCA. OVU GRUPU TROKOVA
INE:
TROKOVI UTOVARA
TROKOVI PREVOZA
TROKOVI OSIGURANJA U TRANSPORTU
TROKOVI KALA, RASTURA, LOMA I KVARA U TRANSPORTU
TROKOVI ISTOVARA
TROKOVI KONTROLE KVALITETA
DRUGI TROKOVI KOJI SE ODNOSE NA NABAVKU SITOG INVENTARA.
8.14 DA LI SE OPTI TROKOVI NABAVKE INVENTARA SMATRAJU
ZAVISNIM TROKOVIMA NABAVKE?
OPTI TROKOVI NABAVKE INVENTARA NE SMATRAJU SE ZAVISNIM TROKOVIMA,
VE TROKOVIMA PROIZVODNJE, ODNOSNO RASHODA TEKUEG PERIODA.
8.15 KAKO SE U MATERIJALNOM KNJIGOVODSTVU KNJII ULAZ
INVENTARA U SKLADITE?
ULAZ INVENTARA U SKLADITE KNJII SE PREKO NALOGA ZA KNJIENJE. ZA
INVENTAR POD ODREENOM IFROM UPISUJE SE KOLIINA INVENTARA KOJA
ULAZI U SKLADITE I CENA JEDINICE KOLIINE.
8.16 KAKO SE PROCENJUJE VREDNOST INVENTARA U SKLADITU?
ZALIHE INVENTARA PROCENJUJU SE PO NABAVNOJ VREDNOSTI, OBRAUNATOJ PO
METODI:
FIFO,
LIFO,
PROSENIH CENA ILI
OBRAUNA PO PLANSKIM CENAMA KORIGOVANIM ZA ODSTUPANJA U
OBRAUNSKOM PERIODU.
46
8.17 KAKO SE PROCENJUJE INVENTAR PROIZVEDEN U SAMOM

PREDUZEU?
INVENTAR PROIZVEDEN U SAMOM PREDUZEU PROCENJUJE SE NAJVIE PO CENI
KOTANJA UTVRENOJ NA ISTI NAIN KAKO JE TO ZAKONOM O RAUNOVODSTVU
UTVRENO ZA NEDOVRENU PROIZVODNJU I GOTOVE PROIZVODE, POD
USLOVOM DA OVA CENA NIJE VIA OD NETO TRINE CENE ISTOG PROIZVODA,
ODNOSNO SLINOG PROIZVODA, TAKO DA SE PROCENJIVANJE VRI NAJVIE PO
NETO TRINOJ CENI.
8.18 TA JE TO STAVLJANJE INVENTARA U UPOTREBU?

STAVLJANJE INVENTARA U UPOTREBU JE KOLIINSKI POKAZATELJ ODLIVA
INVENTARA SA SKLADITA. TO JE, U STVARI, PREMETANJE INVENTARA IZ
SKLADITA I NJEGOVO STAVLJANJE U UPOTREBU UNUTAR SAMOG PREDUZEA.
8.19 NA KOJIM KONTIMA U GLAVNOJ KNJIZI SE KNJII INVENTAR U
UPOTREBI?
U FINANSIJSKOM KNJIGOVODSTVU MOGUE JE DA SE INVENTAR U UPOTREBI VODI
NA KONTIMA GRUPE 103, ALI SE ZATO NA KONTIMA TE GRUPE VODI I
INFORMACIJA O ISPRAVCI VREDNOSTI INVENTARA U UPOTREBI TAKO DA SU OVA
DVA KONTA U RAVNOTEI.
8.20 NA KOJIM KONTIMA U GLAVNOJ KNJIZI SE KNJII STAVLJANJE
INVENTARA U UPOTREBU?
STAVLJANJE INVENTARA U UPOTREBU TRETIRA SE KAO TROAK MATERIJALA ZA
IZRADU I ZADUUJE SE RAUN PODGRUPE 511.
8.21 TA SE SMATRA IRINOM PROIZVODNOG PROGRAMA?
PROIZVODNJA VIE GRUPA PROIZVODA PREDSTAVLJA IRINU PROIZVODNOG
PROGRAMA.
8.22 TA SE SMATRA DUBINOM PROIZVODNOG PROGRAMA?
POD DUBINOM PROIZVODNOG PROGRAMA PODRAZUMEVA SE PROSEAN BROJ
PROIZVODA U OKVIRU SVAKE GRUPE PROIZVODA.
8.23 TA SE SMATRA GUSTINOM PROIZVODNOG PROGRAMA?
PROIZVODI IZ PROIZVODNOG PROGRAMA SU VIE ILI MANJE MEUSOBNO
POVEZANI, TO SE OZNAAVA KAO GUSTINA PROIZVODNOG PROGRAMA.
8.24 TA SE PODRAZUMEVA POD POJMOM PROCESA NEPOSREDNE
PROIZVODNJE?
U NEPOSREDNOJ PROIZVODNJI VRI SE TRANSFORMACIJA PREDMETA NIE
UPOTREBNE VREDNOSTI U PREDMETE VIE UPOTREBNE VREDNOSTI.
8.25 KAKO GLASI PODELA PROIZVODNIH PROCESA PREMA VIDOVIMA
TEHNOLOKIH PROCESA?
JEDNOSTAVAN PROIZVODNI PROCES
ANALITIKI PROIZVODNI PROCES
SINTETIKI PROIZVODNI PROCES
MEOVIT PROIZVODNI PROCES

8.26 TA JE SUTINA JEDNOSTAVNOG PROIZVODNOG PROCESA?
47
PRI JEDNOSTAVNOM PROIZVODNOM PROCESU, PREDMET RADA MENJA SVOJE

OBLIKE, DIMENZIJE I UNUTRANJA SVOJSTVA U JEDNOLINIJSKOM TEHNOLOKOM
NIZU.
8.27 TA JE SUTINA SINTETICKOG PROIZVODNOG PROCESA?
PRI SINTETIKOM PROIZVODNOM PROCESU, GOTOVI PROIZVODI DOBIJAJU SE
POSTEPENIM
SPAJANJEM
VEEG
BROJA
RAZLIITIH
MATERIJALA
I
POLUPROIZVODA.
8.28 TA JE SUTINA ANALITIKOG PROIZVODNOG PROCESA?
PRI ANALITIKOM PROIZVODNOM PROCESU, VIDOVI PROMENA PREDMETA RADA
DATI SU U VIE TEHNOLOKIH NIZOVA, KOJI SE GRANAJU OD JEDNE POLAZNE
SIROVINE DO RAZNOVRSNIH ARTIKALA.
8.29 TA JE SUTINA MEOVITOG PROIZVODNOG PROCESA?
PRI MEOVITOM PROIZVODNOM PROCESU, MOGUA SU DVA PRILAZA, OD KOJIH
JE JEDAN ANALITIKO-SINTETIKI, A DRUGI SINTETIKO-ANALITIKI.
8.30 TA JE OSNOV ZA POSTAVKU INFORMACIONOG SISTEMA U
NEPOSREDNOJ PROIZVODNJI?
PRE POSTAVKE INFORMACIONOG SISTEMA U NEPOSREDNOJ PROIZVODNJI TREBA
UTVRDITI ORGANIZACIJU PROCESA PROIZVODNJE.
8.31 KAKO SE UTVRDJUJE TEHNOLOKA ORGANIZACIJA PROCESA
PROIZVODNJE ZA ODREDJENU VRSTU PROIZVODA?
TEHNOLOKA ORGANIZACIJA PROCESA PROIZVODNJE ZA ODREENU VRSTU
PROIZVODA UTVRUJE SE METODOM TEKUE KARTE.
8.32 TA SE OBUHVATA METODOM TEKUE KARTE?
OPERACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROMENE OBLIKA I DIMENZIJA,

ODNOSNO UNUTRANJIH SVOJSTAVA PREDMETA RADA
TRANSPORT PREDMETA RADA
KOLIINSKA I KVALITETNA KONTROLA PREDMETA RADA
SKLADITENJE PREDMETA RADA, PRE, U TOKU I POSLE

PROIZVODNJE.
8.33 TA JE SUTINA POSTAVKE INFORMACIONOG SISTEMA U
NEPOSREDNOJ PROIZVODNJI?
SUTINA POSTAVKE INFORMACIONOG SISTEMA U NEPOSREDNOJ PROIZVODNJI JE
IDENTIFIKACIJA SVIH MOGUIH MATERIJALNIH SUBJEKATA TOKOVA KOJI SE
JAVLJAJU NA TOKU TRANSFORMACIJE PREDMETA RADA IZ NIE UPOTREBNE
VREDNOSTI U VIU UPOTREBNU VREDNOST. ZA SVAKI TAKO UTVRENI SUBJEKAT
MATERIJALNOG
TOKA
TREBA
UTVRDITI
MESTA
AKUMULIRANJA
SA
ODGOVARAJUIM ULAZNO-IZLAZNIM FAZAMA.
8.34 KO SU NOSIOCI IFARA KOD MATERIJALNIH I NEMATERIJALNIH
TOKOVA U PROIZVODNJI?
(?) NOSIOCI IFARA SU SUBJEKTI MATERIJALNOG I NEMATERIJALNOG TOKA.
8.35 KOJA JE ULOGA IFARA SUBJEKATA MATERIJALNIH TOKOVA U
PROIZVODNJI?
IFRA SUBJEKTA MATERIJALNOG TOKA PRECIZNO UKAZUJE NA SVE BITNE
KARAKTERISTIKE SUBJEKTA I NJIHOVU PRIPADNOST PODVRSTI, VRSTI I VIOJ
ORGANIZACIONOJ STRUKTURI SUBJEKATA MATERIJALNIH TOKOVA U PROCESU
PROIZVODNJE.
48
8.36 KOJE SE KARTICE KORISTE ZA ANALITIKO PRAENJE PODATAKA O

SUBJEKTIMA MATERIJALNIH TOKOVA U PROCESIMA PROIZVODNJE?
ZA ANALITIKO PRAENJE PODATAKA O SUBJEKTIMA MATERIJALNIH TOKOVA U
PROCESIMA PROIZVODNJE U PREDUZEU KORISTE SE MATERIJALNE KARTICE KOJE
SADRE PODATKE O KOLIINI I VREDNOSTI SVAKE PODVRSTE SUBJEKTA
MATERIJALNIH TOKOVA.
8.37 TA SE PRATI U MATERIJALNIM KARTICAMA U VEZI SA PROCESIMA
PROIZVODNJE.
U MATERIJALNIM KARTICAMA SE PRATI, KAKO PROTOK KOLIINA, TAKO I PROTOK
VREDNOSTI.
8.38 KAKO SE ODREDJUJE PRILIV VREDNOSTI NA NEMATERIJALNIM
TOKOVIMA U PROCESIMA PROIZVODNJE?
PRILIV VREDNOSTI ODREUJE SE KAO PROIZVOD ULAZNE KOLIINE SUBJEKTA
MATERIJALNOG TOKA I CENE KOTANJA JEDINICE KOLIINE.
8.39 KAKO SE ODREDJUJE ODLIV VREDNOSTI NA NEMATERIJALNIM
TOKOVIMA U PROCESIMA PROIZVODNJE?
ODLIV VREDNOSTI ODREUJE SE KAO PROIZVOD IZLAZNE KOLIINE SUBJEKTA
MATERIJALNOG TOKA I CENE KOTANJA JEDINICE KOLIINE SUBJEKTA
MATERIJALNOG TOKA PO KOJOJ SE OVAJ VODI NA KARTICI.
8.40 KOJA SU ETIRI OSNOVNA ELEMENTARNA PROCESA PROIZVODNJE?
SKLADITENJE U NEPOSREDNOJ PROIZVODNJI
UNUTRANJI TRANSPORT
RAD NA PROIZVODNIM RADNIM MESTIMA
KONTROLA KVALITETA
8.41 KOJA JE ULOGA MEDJUFAZNIH SKLADITA U PROIZVODNJI?
MEUFAZNA SKLADITA U PROIZVODNJI OBEZBEUJU NEPREKIDNOST IZMEU
FAZA PROCESA PROIZVODNJE. KADA PREDMETI RADA, NA KOJIMA SU IZVRENE
PREDVIENE OPERACIJE U PRETHODNOJ FAZI, NE MOGU DA BUDU ODMAH
PREUZETE U NAREDNOJ FAZI RADA, ONI SE ONDA SKLADITE U MEUFAZNOM
SKLADITU.
8.42 KAKO SE MEDJUFAZNO SKLADITE TRETIRA U INFORMACIONOM
SISTEMU?
SVAKOM MEUFAZNOM SKLADITU TREBA DODELITI OZNAKU MESTA SKLADITA.
OZNAKA MESTA SKLADITENJA MOE SE KORISTITI NA POETKU IFRE ARTIKLA
IJE SE KRETANJE PRATI KROZ PROIZVODNI PROCES. ZA SVAKO MESTO
SKLADITENJA I SVAKI ARTIKAL, KOJI SE SKLADITI NA TOM MESTU, TREBA
OTVORITI JEDNU MATERIJALNU KARTICU SA ODGOVARAJUOM IFROM ARTIKLA
( KOJA POINJE SA OZNAKOM MESTA SKLADITENJA).
(?) (TRETIRA SE KAO NEKO STANJE).
8.43 KOJI SU NAINI PRILIVA I ODLIVA IZ MEDJUFAZNIH SKLADITA?
TRANSPORTOM (U SLUAJU PRILIVA TRANSPORT SE VRI IZ JEDNOG

OD SKLADITA KOJE MOE BITI PRIJEMNO, POMONO ILI
MEUFAZNO)
IZVRENJEM OPERACIJA PROMENE SVOJSTAVA I OBLIKA PREDMETA

RADA, KOJI SU SE NALAZILI PRETHODNO U NEKOM MEUFAZNOM
SKLADITU
49
IZVRENJEM OPERACIJA KONTROLE KVALITETA PREDMETA RADA KOJI

SU SE NALAZILI U NEKOM MEUFAZNOM SKLADITU.
8.44 KOJA JE ULOGA UNUTRANJEG TRANSPORTA?

PRENOENJE PREDMETA RADA U PROCESU PROIZVODNJE
UNUTRANJIM TRANSPORTOM.
OBAVLJA
SE
8.45 KOJI SU NAINI VRENJA UNUTRANJEG TRANSPORTA? Sredi text

UNUTRANJI TRANSPORT MOE DA SE VRI SA PREKIDIMA ILI BEZ PREKIDA U
TOKU TRAJANJA PROIZVODNOG PROCESA.
U POJEDINANOJ I MALOSERIJSKOJ PROIZVODNJI, TRANSPORT SE PREKIDA OD
RADNOG MESTA DO RADNOG MESTA GDE SE PREDMET PRENOSI.
U MASOVNOJ PROIZVODNJI, ORGANIZUJE SE TRANSPORT BEZ PREKIDA. PREDMET
SE STALNO KREE IZMEU SKLADITA, PROIZVODNIH I KONTROLNIH MESTA.
U SLUAJU RITMIKOG KRETANJA, NA PREDMETU RADA SE VRE PREDVIENE
OPERACIJE BEZ SKIDANJA PREDMETA SA TRANSPORTNOG SREDSTVA. U SLUAJU
NERITMIKOG KRETANJA, PREDMET
RADA SE SKIDA SA TRANSPORTNOG
SREDSTVA, A PREDVIENE OPERACIJE SE VRE NA PROIZVODNOM RADNOM
MESTU.
POSEBAN VID UNUTRANJEG TRANSPORTA BEZ PREKIDA JE TRANSPORTOVANJE
PREDMETA RADA U TEHNOLOKOM VIDU ORGANIZACIJE PROCESA PROIZVODNJE,
KADA SE U SISTEMU CEVI, SUDOVA, REAKTORA I SLINO, OBRAUJE U TOKU
TRANSPORTA, DA BI SE OD SIROVINA DOBILI POTREBNI PROIZVODI.
8.46 KAKAV UTICAJ NA IFRIRANJE SUBJEKATA MATERIJALNIH TOKOVA
IMAJU OPERACIJE U TEHNOLOKIM PROCESIMA?
OPERACIJAMA, KAO DELOVIMA TEHNOLOKIH PROCESA, MENJAJU SE SVOJSTVA
PREDMETA RADA, TO UKAZUJE NA POTREBU IDENTIFIKOVANJA POSEBNIH
TOKOVA PREDMETA RADA NAKON SVAKE IZVRENE OPERACIJE, A SAMIM TIM I
POTREBU DODELJIVANJA NOVE IFRE ARTIKLA.
AKO OPERACIJA PROMENE SVOJSTAVA PREDMETA RADA TRAJE DUE VREME,
MOGUE JE RADNO MESTO OBELEITI KAO MESTO GDE SE NALAZI ARTIKAL, PA
TU OZNAKU DODATI ISPRED IFRE ARTIKLA. ZA TAKVE SLUAJEVE, TAKOE,
TREBA OTVORITI ODGOVARAJUE MATERIJALNE KARTICE.
8.47 TA JE TO KVALITET PROIZVODA?
KVALITET JE SKUP SVOJSTAVA ODREENOG PROIZVODA ILI NJEGOVIH SASTAVNIH
DELOVA KOJIM SE OCENJUJE I MERI NJEGOVA UPOTREBNA VREDNOST.
8.48 KOJE
KUPACA.
SU FAZE ELEMENTARNOG PROCESA KONTROLE KVALITETA?

PRIJEMNA ILI ULAZNA KONTROLA
OPERACIJSKA KONTROLA
MEUFAZNA KONTROLA
ZAVRNA ILI IZLAZNA KONTROLA
KONTROLA I PROBA GOTOVIH PROIZVODA
KONTROLA KVALITETA NA OSNOVU REKLAMACIJE OD STRANE
8.49 GDE SE OBAVLJA PRIJEMNA KONTROLA KVALITETA?

PRIJEMNA KONTROLA SE OBAVLJA NA PRIJEMNOJ POVRINI, GDE SE NALAZE
RADNA MESTA KONTOLE KVALITETA ILI SE OBAVLJA U LABORATORIJAMA ZA
KONTROLU KVALITETA.
8.50 TA JE ZADATAK OPERACIJSKE KONTROLE KVALITETA?
50
OPERACIJSKA KONTROLA KONTROLIE KVALITET POSLE OPERACIJE U TOKU

PROIZVODNJE.
8.51 GDE SE OBAVLJA MEDJUFAZNA KONTROLA KVALITETA?
MEUFAZNA KONTROLA KVALITETA SE OBAVLJA NAKON POSLEDNJE OPERACIJE U
TOKU PROIZVODNJE. POSLE TE OPERACIJE DELOVI PROIZVODA SE PRIMAJU U
MEUFAZNO SKLADITE.
OPERACIJSKA, MEUFAZNA I ZAVRNA KONTROLA KVALITETA OBAVLJAJU SE U
SASTAVU PROCESA PROIZVODNJE NA MESTIMA KONTROLE KVALITETA KOJA MOGU
BITI POSEBNA MESTA U RADIONICI, IZDVOJENA I ODREENA ZA GRUPU SRODNIH
RADNIH MESTA ILI POSEBNA KONTROLNA MESTA, PORED LINIJA ILI NA LINIJAMA
PROIZVODNJE.
8.52 KAKO SE U INFORMACIONOM SISTEMU RAZLIKUJU KONTROLISANI
OD NEKONTROLISANIH PROIZVODA?
TREBA IH OBELEITI POSEBNOM IFROM, A SVAKOJ IFRI DODELITI JEDNU
MATERIJALNU KARTICU.
8.53 KOJA JE RAZLIKA IZMEDJU FINANSIJSKOG I KNJIGOVODSTVA
TROKOVA I UINAKA?
U PRAVILNIKU O KONTNOM OKVIRU IZVRENA JE PODELA UKUPNOG
KNJIGOVODSTVA NA DVA MEUSOBNO ODVOJENA KNJIGOVODSTVA. PRVO JE
FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO KOJE OBUHVATA RAUNE KLASA 0 DO 8, A DRUGO
JE KNJIGOVODSTVO TROKOVA I UINAKA KOJE SE VODI NA RAUNIMA KLASE 9.
FINANSIJSKO KNJIGOVODSTVO PREDUZEA SE BAVI ODNOSOM SA OKRUENJEM,
A KNJIGOVODSTVO TROKOVA I UINAKA SE BAVI INTERNIM POSLOVANJEM
PREDUZEA.
8.54 KAKO SE IZRAUNAVA STVARNA CENA KOTANJA REZULTATA
PROIZVODNJE?
STVARNA CENA KOTANJA REZULTATA PROIZVODNJE MOE SE IZRAUNATI SA
SVIM TROKOVIMA ILI SAMO SA JEDNIM DELOM TROKOVA. U PRVOM SLUAJU SE
RADI O OBRAUNU PO PUNOJ CENI KOTANJA, A U DRUGOM O OBRAUNU PO
UMANJENIM TROKOVIMA.
8.55 KOJI SU SVE NAINI OBUHVATA TROKOVA PROIZVODNJE?
OBRAUN PO VARIJABILNIM TROKOVIMA ILI DIRECT-COSTING
OBRAUN PO TROKOVIMA PRENETE VREDNOSTI, ODNOSNO PO

TROKOVIMA KOJI ULAZE U SUPSTANCU PROIZVODA (MATERIJALNI
TROKOVI I AMORTIZACIJA)
OBRAUN PO TROKOVIMA MATERIJALA (SAMO PO VREDNOSTI

UTROENOG MATERIJALA), ITD.
8.56 KAKO SE VREDNUJU REZULTATI PROIZVODNJE PO VARIJABILNIM
TROKOVIMA?
OBRAUN PO VARIJABILNIM TROKOVIMA VREDNUJE REZULTATE PROIZVODNJE
SAMO PO VARIJABILNIM TROKOVIMA, DOK SE FIKSNIM TROKOVIMA TERETI
UKUPAN PRIHOD PREDUZEA.
8.57 KAKO SE VREDNUJU REZULTATI PROIZVODNJE PO STVARNIM
TROKOVIMA?
OBRAUN ZALIHA PO STVARNIM TROKOVIMA ZASNIVA SE NA OBUHVATANJU I
UKLJUIVANJU U CENU KOTANJA NEDOVRENE PROIZVODNJE I GOTOVIH
51
PROIZVODA SVIH STVARNO NASTALIH TROKOVA. S OBZIROM NA TO DA SE U

CENU KOTANJA UKLJUUJU SVI DIREKTNI I INDIREKTNI TROKOVI PROIZVODNJE,
POTREBNO JE OBEZBEDITI POSEBNU EVIDENCIJU ZA NJIHOVO PRAENJE U
OKVIRU ODGOVARAJUIH ANALITIKIH RAUNA U GRUPI 95.
8.58 KAKO SE VREDNUJU REZULTATI PROIZVODNJE PO NORMATIVNIM
TROKOVIMA?
OBRAUN PO NORMATIVNIM TROKOVIMA TAKOE UKLJUUJE U CENU KOTANJA
REZULTATA PROIZVODNJE SVE STVARNO NASTALE TROKOVE. CILJ OVOG
OBRAUNA JE KONTROLA EKONOMINOSTI POSLOVANJA PO ORGANIZACIONIM
JEDINICAMA. OBRAUN PO NORMATIVNIM TROKOVIMA OMOGUAVA ANALITIKO
PRAENJE ODSTUPANJA IZMEU STVARNIH I NORMATIVNIH TROKOVA.
8.59 KAKO SE VREDNUJU REZULTATI PROIZVODNJE PO STANDARDNIM
TROKOVIMA?
OBRAUN PO STANDARDNIM TROKOVIMA IMA ZA CILJ KONTROLU
EKONOMINOSTI POSLOVANJA PO POJEDINIM ORGANIZACIONIM JEDINICAMA U
OKVIRU PREDUZEA PRAENJEM ODSTUPANJA IZMEU
STANDARDNIH I
STVARNIH TROKOVA.
8.60 KAKO SE PRATE TROKOVI U PROIZVODNOM PREDUZEU? sredi
OPTIM AKTOM PREDUZEA POTREBNO JE UTVRDITI ZA KOJA E SE MESTA
TROKOVA OBEZBEDITI PRAENJE TROKOVA, NAIN RASPOREIVANJA
TROKOVA IZMEU POJEDINIH MESTA TROKOVA I PRENOS TROKOVA SA MESTA
TROKOVA NA NOSIOCE TROKOVA. PREMA PRAVILNIKU O KONTNOM OKVIRU, U
OKVIRU RAUNA 92,93,94,95 I 96 MOGU SE OTVORITI POSEBNI RAUNI ZA
OBUHVATANJE TROKOVA PO MESTIMA I NOSIOCIMA TROKOVA.
(?) (OBRAUN TROKOVA U PROIZVODNOM PREDUZEU OBAVLJA SE U 4 FAZE
KNJIENJA:
1. OBUHVATANJE TROKOVA NA NIVOU INTERAKCIJE PREDUZEA SA
OKRUENJEM,
2. OBRAUN PO STVARNIM TROKOVIMA VRI SE PO MESTIMA I PO NOSIOCIMA
TROKOVA. OPTI TROKOVI SE EVIDENTIRAJU NA KARTICAMA MESTA OPTIH
TROKOVA, A DIREKTNI NA KARTICAMA NOSILACA TROKOVA,
3. INTERNI PRENOS PROKNJIENIH PRIMARNIH TROKOVA SA JEDNIH NA DRUGA
MESTA I NOSIOCE TROKOVA,
4. RAZGRANIENJE TROKOVA PO NOSIOCIMA NA TROKOVE NEZAVRENE
PROIZVODNJE I NA TROKOVE GOTOVE PROIZVODNJE.)
8.62 TA INI CENU KOTANJA ZALIHA NEDOVRENE PROIZVODNJE I
GOTOVIH PROIZVODA?
NA OSNOVU PODATAKA IZ PREUZETOG POETNOG STANJA I PREUZETIH
TROKOVA U POSEBNOM KNJIGOVOSTVU UTVRUJE SE CENA KOTANJA
NEDOVRENE PROIZVODNJE I GOTOVIH PROIZVODA I U VIDU ZALIHA (POVEANJA
ILI SMANJENJA) STANJE ZALIHA PO CENI UINAKA VRAA SE FINANSIJSKOM
KNJIGOVODSTVU.
8.63 KO ODLUUJE O CENI KOTANJA ARTIKALA U ZALIHAMA?
(?) O CENI KOTANJA ARTIKALA U ZALIHAMA ODLUUJE PROIZVOA (NABAVNA,
PRODAJNA, PLANSKA CENA).
8.64 KOJE SU FAZE NA TOKU GOTOVIH PROIZVODA?
FINALIZACIJA PROIZVODA,
SKLADITENJE PROIZVODA,
52
PRODAJA PROIZVODA, ODNOSNO DISTRIBUCIJA KANALIMA PRODAJE.
8.65 TA JE SUBJEKAT NEMATERIJALNOG TOKA GOTOVIH PROIZVODA?

SUBJEKAT NEMATERIJALNOG TOKA GOTOVIH PROIZVODA JE VREDNOST POJEDINIH
PROIZVODA.
8.66 KAKO SE IFRIRAJU GOTOVI PROIZVODI?
SVAKOJ VRSTI I PODVRSTI PROIZVODA SE DODELJUJE ODGOVARAJUA IFRA U
SKLADU SA USVOJENIM SISTEMOM IFRIRANJA U PREDUZEU. IFRA PROIZVODA
PRECIZNO UKAZUJE NA SVE BITNE KARAKTERISTIKE PROIZVODA I NJIHOVU
PRIPADNOST PODVRSTI, VRSTI I VIOJ ORG. STRUKTURI PROIZVODA.
8.67 NA KAKVIM KARTICAMA SE ANALITIKI PRATE PODACI O GOTOVIM
PROIZVODIMA?
ZA ANALITIKO PRAENJE PODATAKA O PROIZVODIMA U PREDUZEU KORISTE SE
MATERIJALNE KARTICE KOJE SADRE PODATKE O KOLIINI I VREDNOSTI SVAKE
PODVRSTE PROIZVODA.
8.68 NA KOJIM KONTIMA U GLAVNOJ KNJIZI SE KNJIE GOTOVI
PROIZVODI U SKLADITU?
GOTOVI PROIZVODI U SKLADITU KNJIE SE U GLAVNOJ KNJIZI NA KONTU GRUPE
120 - GOTOVI PROIZVODI.
8.69 PO KOJIM CENAMA SE VODE GOTOVI PROIZVODI U SKLADITU?
PROIZVODI U SKLADITU SE VODE PO CENI KOJA JE ODREENA ZA VOENJE OVIH
PROIZVODA (STVARNA CENA KOTANJA, PLANSKA CENA KOTANJA ILI PRODAJNA
CENA).
8.70 NA KOJIM SE KONTIMA U KNJIGOVODSTVU TROKOVA I UINAKA
KNJIE GOTOVI PROIZVODI U PRODAVNICI?
PREDUZEE MOE DA PRODAJE PROIZVODE PREKO SOPSTVENE MALOPRODAJNE
MREE. U TOM SLUAJU PROIZVODI SE KNJIE NA KONTU 912 PROIZVODI I
ROBA U PRODAVNICI PROIZVOAA.
8.71 KAKO SE VODE PROIZVODI U VLASTITOJ PRODAVNICI?
PROIZVODI U VLASTITOJ PRODAVNICI VODE SE PO PRODAJNIM CENAMA SA
UKALKULISANIM POREZOM NA PROMET AKO PROIZVODI PODLEU PLAANJU
POREZA NA PROMET.
53
9.1
TA SE PODRAZUMEVA POD ROBOM U EKONOMSKOM SMISLU?
POD ROBOM, U EKONOMSKOM SMISLU, SE PODRAZUMEVAJU PROIZVODI I
USLUGE KOJI SU PREDMET PRODAJE.
9.2
KOJA JE RAZLIKA IZMEDJU GOTOVIH PROIZVODA I TRGOVINSKE
ROBE?
GOTOVI PROIZVODI SE JAVLJAJU KOD PROIZVODNIH PREDUZEA (ZAVRENI
PROIZVODI NAMENJENI PRODAJI), A TRGOVINSKA ROBA KOD TRGOVAKIH
PREDUZEA (TRGOVINSKO PREDUZEE KUPUJE PROIZVODE U CILJU DALJE
PRODAJE).
9.3
TA SE PODRAZUMEVA POD TRGOVINOM?
POD TRGOVINOM SE PODRAZUMEVA RAZMENA ROBE - KUPOVINA I PRODAJA I
VRENJE TRGOVAKIH USLUGA, KOJE OBAVLJAJU PREDUZEA I DRUGA PRAVNA
LICA.
9.4
TA JE TO TRGOVINA NA MALO?
PREDSTAVLJA PRODAJU ROBE KRAJNJIM POTROAIMA.
9.5
TA JE TO TRGOVINA NA VELIKO?
PREDSTAVLJA KUPOVINU ROBE RADI DALJE PRODAJE ILI PRERADE.
9.6
KOJE SU FAZE TOKA ROBE U TRGOVINI NA VELIKO?
TOK ROBE U PREDUZEU POINJE FAZOM KUPOVINE ROBE, ZATIM SE ROBA
SKLADITI U MAGACINU, A IZ MAGACINA SE DISTRIBUIRA DO PRODAJNIH
OBJEKATA, ODAKLE SE PRODAJE KUPCIMA.
9.7
TA JE SUBJEKAT TOKA ROBE?
SUBJEKAT TOKA ROBE JE KONKRETNA ROBA MATERIJALNE PRIRODE (OPIPLJIVA).
9.8
TA JE NEMATERIJALNI TOK ROBE?
SUBJEKAT NEMATERIJALNOG TOKA ROBE JE VREDNOST POJEDINE ROBE.
9.9
KOJI DEO ANGAOVANJA SREDSTAVA POKRIVAJU INFORMACIJE O
ROBI?
U POGLEDU PRAENJA PROCESA REPRODUKCIJE, INFORMACIJE O ROBI POKRIVAJU
ONAJ DEO ANGAOVANJA SREDSTAVA KOJA SE ODNOSE NA PROMET ROBE OD
MOMENTA NJIHOVE KUPOVINE DO MOMENTA PRODAJE.
9.10 KAKO SE ROBI DODELJUJU IFRE?
SVAKOJ VRSTI I PODVRSTI ROBE SE DODELJUJE ODGOVARAJUA IFRA U SKLADU
SA USVOJENIM SISTEMOM IFRIRANJA U PREDUZEU. IFRA ROBE PRECIZNO
UKAZUJE NA SVE BITNE KARAKTERISTIKE ROBE I NJIHOVU PRIPADNOST PODVRSTI,
VRSTI I VIOJ ORGANIZACIONOJ STRUKTURI ROBE.
9.11 NA KAKVIM KARTICAMA SE ANALITIKI PRATI ROBA?
ZA ANALITIKO PRAENJE PODATAKA O ROBI U PREDUZEU SE KORISTE
MATERIJALNE KARTICE ( KOJE SE SADA ZOVU ROBNE KARTICE) KOJE SADRE
PODATKE O KOLIINI I VREDNOSTI SVAKE PODVRSTE ROBE.
9.12 TA INI NABAVNU VREDNOST ROBE?
NETO FAKTURNA VREDNOST ROBE, ODNOSNO VREDNOST ROBE PO
OBRAUNU DOBAVLJAA,
ZAVISNI DIREKTNI TROKOVI NABAVKE,
54
CARINE I DRUGE UVOZNE DABINE ZA ROBU,

AKCIZE I DRUGE DABINE NA ROBU KOJE SU SADRANE U FAKTURI
DOBAVLJAA ILI SU PLAENE PRI UVOZU.
9.13 KADA SE PLAA POREZ NA DODATNU VREDNOST A KADA NE?
ZAKONOM O POREZU NA DODATU VREDNOST, ODREENI SU PROIZVODI I
USLUGE NA KOJE SE PLAA POREZ I UTVRUJU PORESKE STOPE. POREZ NA
DODATNU VREDNOST USLUGA PLAA SE NA PROMET USLUGA KOJE SE OBAVLJAJU
UZ NAKNADU. POD USLUGAMA SE PODRAZUMEVAJU SVI POSLOVI I RADNJE KOJI
NISU PROMET PROIZVODA. PDV USLUGA PADA NA TERET KORISNIKA USLUGE.
9.14 NA KOJIM KONTIMA SE KNJII ROBA KUPLJENA RADI DALJE
PRODAJE, A NALAZI SE U STOVARITU?
(?) ROBA KUPLJENA RADI DALJE PRODAJE, KOJA SE NALAZI U SKLADITU
PREDUZEA, KNJII SE NA KONTU 131.
ROBA NA STOVARITU (PROSTORIJA U KOJOJ SE OBAVLJA PROMET ROBE) U
PROMETU NA VELIKO, VODI SE U OKVIRU RAUNA 132 NA POSEBNIM
ANALITIKIM RAUNIMA KOJE ODREDI PRAVNO LICE.
9.15 KAKO SE VODE ZALIHE ROBE?
ZALIHE ROBE U MAGACINU VODE SE PO VREDNOSTI NABAVNE CENE,
OBRAUNATOJ PO JEDNOJ OD SLEDEIH METODA:
FIFO - PRVA ULAZNA-PRVA IZLAZNA,
LIFO - POSLEDNJA ULAZNA-PRVA IZLAZNA,
PO METODI PROSENE NABAVNE CENE,
PO METODI PLANSKIH CENA KORIGOVANIM ZA ODSTUPANJE U
OBRAUNSKOM PERIODU.
9.16 NA KOJIM KONTIMA SE VODI ROBA KOJA SE NALAZI U PRODAVNICI
RADI PRODAJE NA MALO?
ROBA KOJA SE NALAZI U PRODAVNICI RADI PRODAJE NA MALO, VODI SE NA
KONTU 134.
9.17 PO KOJOJ SE CENI VODI ROBA U PRODAVNICI?
ROBA U PRODAVNICI SE VODI PO PRODAJNIM CENAMA SA UKALKULISANIM PDVOM.
9.18 TA INI PRODAJNU VREDNOST ROBE?
PRODAJNA VREDNOST ROBE JE ZBIR NABAVNE VREDNOSTI ROBE, RAZLIKE U
CENI I OBRAUNATIH POREZA.
9.19 KOJI SU OBLICI POREZA NA DODATU VREDNOST?
(?) PDV PROIZVODA I PDV USLUGA.
Poseban,opsti.-Sloba rekao?
9.20 NA KOJE USLUGE SE PLAA POREZ NA DODATU VREDNOST PO
OPTOJ STOPI?
POREZ NA DODATU VREDNOST USLUGA PLAA SE NA PROMET USLUGA KOJE SE
OBAVLJAJU UZ NAKNADU.
9.21 TA JE OSNOVICA POREZA NA DODATU VREDNOST U SLUAJU
VELIKOPRODAJE?
OSNOVICA ZA OBRAUN POREZA NA DODATU VREDNOST JE PRODAJNA
VREDNOST ROBE BEZ URAUNATOG POREZA (ZBIR NABAVNE VREDNOSTI I
RAZLIKE U CENI).
55
9.22 EMU SLUI KALKULACIJA PRODAJNE CENE?

KALKULACIJA PRODAJNE CENE KORISTI SE ZA FINANSIJSKO
PRODAVNICE.
ZADUENJE
9.23 IZ EGA SE SASTOJI PRODAJNA CENA PROIZVODA U TRGOVINI?

PRODAJNA CENA PROIZVODA U TRGOVINI SASTOJI SE IZ:
FAKTURNE CENE DOBAVLJAA,
ZAVISNIH TROKOVA NABAVKE,
RAZLIKE U CENI I
PDV-A.
9.24 KADA SE SASTAVLJA KALKULACIJA PRODAJNE CENE?
KALKULACIJA PRODAJNE CENE SE SASTAVLJA PRILIKOM SVAKE POJEDINANE
NABAVKE ROBE.
9.25 DA LI SE ROBA MOE PUSTITI U PRODAJU BEZ PRETHODNO
NAPRAVLJENE KALKULACIJE?
ROBA SE NE MOE PUSTITI U PRODAJU BEZ PRETHODNOG SASTAVLJANJA
KALKULACIJE.
9.26 TA JE OSNOVICA ZA OBRAUN OPTEG I POSEBNOG POREZA NA
DODATU VREDNOST PROIZVODA U MALOPRODAJI?
OSNOVICA ZA OBRAUN PDV-A JE PRODAJNA VREDNOST ROBE BEZ
URAUNATOG POREZA (ZBIR NABAVNE VREDNOSTI I RAZLIKE U CENI).
9.27 NA KOJIM KONTIMA SE PRATE DUGOVANJA KUPACA?
(?) NA RAUNIMA GRUPE 20.
9.28
KOJI SU NAINI ZA DODELJIVANJE ANALITIKIH KONTA KUPCIMA?

PO AZBUNOM REDOSLEDU,
PO TERITORIJALNOM PRINCIPU,
PO REDNIM BROJEVIMA I
PO KOMBINOVANOM NAINU.
9.29 KAKO SE VRI DODELJIVANJE ANALITIKIH KONTA KOMITENTIMA

PO ABECEDI?
DODELJIVANJE ANALITIKIH KONTA KOMITENTIMA PO ABECEDI SE VRI NA
OSNOVU POETNOG SLOVA IZ NAZIVA KUPCA. TO SLOVO MOE DA SE UPIE, NA
PRIMER, KAO ETVRTI ZNAK RAUNA, IZA KOJEG MOGU DA SLEDE OSTALI ZNACI
ANALITIKOG RAUNA. NA PRIMER, RAUN 202D010, OZNAAVA 10-TOG KUPCA
U SPISKU KUPACA IJI NAZIV POINJE SLOVOM D.
9.30 KAKO SE VRI DODELJIVANJE ANALITIKIH KONTA KOMITENTIMA
PO TERITORIJALNOM PRINCIPU?
DODELJIVANJE ANALITIKIH KONTA KOMITENTIMA PO TERITORIJALNOM PRINCIPU
VRI NA OSNOVU POETNOG SLOVA NAZIVA MESTA U KOJEM JE REGISTROVAN
KUPAC. NA PRIMER, 202P015, OZNAAVA 15-TOG KUPCA U SPISKU KUPACA IJE
MESTO REGISTRACIJE POINJE SLOVOM P.
56
9.31 KAKO SE VRI DODELJIVANJE ANALITIKOG KONTA KOMITENTIMA

NA OSNOVU REDNOG BROJA?
DODELJIVANJE ANALITIKIH KONTA KOMITENTIMA PO REDNIM BROJEVIMA SE VRI
NA OSNOVU REDNOG BROJA KOJI JE DODELJEN KUPCU PRILIKOM OTVARANJA
NJEGOVE FINANSIJSKE KARTICE. NA PRIMER, 2020004. OVDE JE 0004 ANALITIKI
DEO RAUNA.
9.32 KAKO SE VRI DODELJIVANJE ANALITIKOG KONTA KOMITENTA PO
KOMBINOVANOM NAINU?
DODELJIVANJE ANALITIKIH KONTA KOMITENTIMA PO KOMBINOVANOM NAINU
PODRAZUMEVA KOMBINACIJU PRETHODNO OPISANIH NAINA.
9.33 KAKO
SE
OTVARAJU
FINANSIJSKE
KARTICE
KUPACA
ILI
DOBAVLJAA?
ZA SVAKI DODELJENI ANALITIKI RAUN KUPCA ILI DOBAVLJAA TREBA OTVORITI
JEDNU FINANSIJSKU KARTICU.
9.34 KAKO SE IZRAAVA KOLIINA RADA ZAPOSLENIH?
KOLIINA RADA ZAPOSLENIH SE IZRAAVA VREMENOM KOJE
PROVEDU NA RADU.
ZAPOSLENI
9.35 KAKO RADNO ZAKONODAVSTVO RAZLIKUJE RADNO VREME?

REDOVNO RADNO VREME
PREKOVREMENO
VREME NONOG RADA
VREME RADA U DANIMA ODMORA I U DANIMA DRAVNIH PRAZNIKA
VREME U DOPUNSKOM RADU.
9.36 KOJI SU TO SLUAJEVI ODSUSTVA SA POSLA KADA ZAPOSLENIMA
PRIPADA NAKNADA ZARADA?
ODSUSTVO ZBOG DRAVNOG PRAZNIKA
VREME PROVEDENO NA GODINJEM ODMORU
VREME PROVEDENO NA VOJNOJ VEBI
BOLOVANJE DO 30 DANA I SLINO.
9.37 KAKO SE KOLIINSKI ELEMENTI RADA PREVODE U VREDNOSNE
ELEMENTE?
TO SE INI TAKO TO SE KOLIINA RADA POMNOI NJEGOVOM CENOM PO
JEDINICI MERE.
9.38 KOJE SE JEDINICA MERE RADA MOGU KORISTITI?
JEDINICA MERE MOE DA BUDE VREME PROVEDENO NA POSLU ILI KOLIINA
OSTVARENE PROIZVODNJE. U PRVOM SLUAJU ZARADA SE OBRAUNAVA PO
VREMENU, A U DRUGOM PO UINKU.
9.39 KAKO SE KOD OBRAUNA ZARADA MOE IZRAAVATI JEDINICA
ASA PROVEDENOG NA POSLU?
JEDINICA ASA PROVEDENOG NA POSLU MOE SE IZRAAVATI ILI U DINARIMA ILI
U BODOVIMA.
9.40 KAKO SE DOLAZI DO VREDNOSTI JEDINICE ASA KOD OBRAUNA
ZARADE?
DO VREDNOSTI JEDINICE ASA, KOD OBRAUNA ZARADE, OBINO SE DOLAZI
TAKO TO SE RAD JEDNOG ZAPOSLENOG U JEDNOM MESECU VREDNUJE
ODREENIM BROJEM BODOVA (DINARA), KOJI JE U ODGOVARAJUEM ODNOSU SA
57
BROJEM BODOVA DRUGIH ZAPOSLENIH (SLOENIJI I MANJE SLOENI POSLOVI,

USLOVI RADA ITD.). BROJ BODOVA ZA RAD U JEDNOM MESECU DELI SE SA
BROJEM DANA U KONKRETNOM MESECU U KOJEM SE VRI OBRAUN ZARADE I
TAKO SE DOLAZI DO VREDNOSTI JEDNOG SATA RADA ZAPOSLENOG U
KONKRETNOM MESECU.
(VJC=BR.BODOVA/BR.DANA U KONKRETNOM MESECU)
9.41 KAKVO JE TO NAGRADJIVANJE PO UINKU?
PRI NAGRAIVANJU PO UINKU ZAPOSLENOM PRIPADA DOGOVORENI IZNOS PO
JEDINICI OSTVARENE PROIZVODNJE, NEZAVISNO OD UTROENOG VREMENA ZA
TU PROIZVODNJU.
9.42 DA LI JE U ISTOM PREDUZEU MOGUA PRIMENA DVA NAINA
OBRAUNA ZARADA ZAPOSLENIH?
MOGUA JE. PRI TOME TREBA RAZLIKOVATI REIJSKI OD PROIZVODNOG RADA.
PROIZVODNI RAD JE NEPOSREDNO USLOVLJEN PROIZVODNIM UINCIMA, DOK JE
REIJSKI RAD POSREDNO USLOVLJEN.
9.43 TA SADRI DOKUMENTACIJA O PROIZVODNOM OSNOVU ZA
IZRAUNATU ZARADU?
ZA PROIZVODNI RAD POTREBNO JE FORMIRATI DOKUMENTACIJU IZ KOJE E SE
JASNO VIDETI DIREKTAN PROIZVODNI OSNOV ZA IZRAUNATU ZARADU. TO SE
OBINO RADI O MNOENJU NORMA ASOVA STAVOM TARIFE ZA JEDAN AS
UTROENOG RADA RADNIKA, A U SKLADU SA INTERNIM NORMATIVNIM AKTIMA O
OBRAUNU ZARADA RADNIKA.
9.44 TA SU TO RADNE LISTE?
IZVRENI RAD PREKO KOLIINE OSTVARENE PROIZVODNJE I EFEKTIVNO
PROVEDENIH ASOVA NA RADU DOKUMENTUJE SE IZVETAJIMA O RADU, KOJI SE
U PRAKSI ZOVU RADNE LISTE.
9.45 TA JE TO BRUTO ZARADA ZAPOSLENOG?
ZBIR NETO ZARADA, DOPRINOSA I POREZA INI BRUTO ZARADU ZAPOSLENOG.
9.46 TA JE OSNOVICA ZA OBRAUN DOPRINOSA I POREZA NA ZARADU
ZAPOSLENOG?
OSNOVICA ZA OBRAUN DOPRINOSA I POREZA JESTE UKUPNA BRUTO ZARADA
ZAPOSLENIH U PREDUZEU.
9.47 TA JE OSNOVICA ZA DOPRINOSE KOJE PLAA ZAPOSLENI?
OSNOVICA ZA DOPRINOSE KOJE PLAA ZAPOSLENI JESTE BRUTO ZARADA
RADNIKA.
9.48 KOJE DELOVE SADRI RADNI LIST ZA OBRAUN ZARADA,
DOPRINOSA I POREZA ZAPOSLENIH?
TABELA STOPA DOPRINOSA I POREZA,
TABELA OBRAUNA ZARADA, POREZA I DOPRINOSA,
TABELA REKAPITULACIJE OBRAUNA ZARADA, POREZA I DOPRINOSA,
TABELA LISTIA ZARADA ZAPOSLENIH
9.49 KOJE DOPRINOSE PLAAJU ZAPOSLENI?
DOPRINOSI KOJE PLAAJU ZAPOSLENI SU DOPRINOSI ZA SOCIJALNO OSIGURANJE:
DOPRINOS ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE
DOPRINOS ZA ZDRASTVENO OSIGURANJE
58
DOPRINOS ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI
9.50 KOJE
DOPRINOSE PLAA POSLODAVAC?

DOPRINOS ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE
DOPRINOS ZA ZDRASTVENO OSIGURANJE
DOPRINOS ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI
DOPRINOS PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE
DOPRINOS PRIVREDNOJ KOMORI GRADA, I SLINO.
9.51 TA SADRI TABELA ZA OBRAUN ZARADA, POREZA I DOPRINOSA

NA ZARADE ZAPOSLENIH?
TABELA ZA OBRAUN ZARADA, POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE ZAPOSLENIH
SADRI KOLIINSKE POKAZATELJE RADA I ODSUSTVOVANJA SA RADA,
VREDONOSNE POKAZATELJE RADA I ODSUSTVOVANJA SA RADA, OBRAUN
DOPRINOSA I POREZA KOJE PLAA RADNIK, OBUSTAVE IZ NETO ZARADE RADNIKA
I IZNOS ZARADE KOJU TREBA ISPLATITI RADNIKU.
9.52 TA SADRE KARTONI ZARADA ZAPOSLENIH?
KARTONI ZARADA ZAPOSLENIH SADRE SVE ELEMENTE IZ TABELE OBRAUNA
ZARADA, POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE VEZANE ZA KONKRETNOG
ZAPOSLENOG. U KARTONU ZARADA VODI SE HRONOLOKI REZULTAT OBRAUNA
ZARADE ZAPOSLENOG IZ MESECA U MESEC.
9.53 EMU SLUE KARTONI ZARADA ZAPOSLENIH?
KARTON ZARADA ZAPOSLENOG JE DOKUMENT NA OSNOVU KOJEG SE
OBRAUNAVA RADNI STA ZAPOSLENOG, PENZIONI OSNOV I OSNOV ZA
PLAANJE GODINJEG POREZA NA NETO PRIHODE GRAANA.
9.54 KADA PREDUZEE MORA DA UTVRDI STANJE SREDSTAVA I
OBAVEZE PREMA IZVORIMA SREDSTAVA?
PREMA ZAKONU O RAUNOVODSTVU I REVIZIJI, PREDUZEE JE OBAVEZNO DA
UTVRDI STANJE SREDSTAVA I OBAVEZA PREMA IZVORIMA SREDSTAVA NA DAN 31.
DECEMBRA (GODINJI OBRAUN) POSLOVNE GODINE.
9.55 TA SE ISKAZUJE U BILANSU STANJA?
U BILANSU STANJA ISKAZUJE SE STANJE SREDSTAVA I OBAVEZA PREMA IZVORIMA
SREDSTAVA NA DAN BILANSIRANJA. BILANS STANJA SASTAVLJA SE U VIDU
DVOSTRANOG PREGLEDA, U KOJEM SE AKTIVA ISKAZUJE NA LEVOJ, A PASIVA NA
DESNOJ STRANI, ILI U VIDU LISTE U KOJOJ AKTIVA PRETHODI PASIVI.
9.56 TA SE ISKAZUJE U BILANSU USPEHA?
U BILANSU USPEHA SE ISKAZUJU UTVRENI PRIHODI, RASHODI I REZULTATI
POSLOVANJA (DOBITAK, GUBITAK) DO DANA BILANSIRANJA.
9.57 TA SADRI BRUTO ZAKLJUNI LIST?
BRUTO ZAKLJUNI LIST SADRI NAZIVE SINTETIKIH KONTA, KUMULATIVNE
VREDNOSTI STAVKI DUGUJE I POTRAUJE SA FINANSIJSKIH KARTICA KOJE
PRIPADAJU SINTETIKOJ GRUPI KONTA I KUMULATIVE VREDNOSTI STAVKI SALDO
SA FINANSIJSKIH KARTICA KOJE PRIPADAJU ODREENOJ SINTETIKOJ GRUPI.
9.58 ODAKLE SE UZIMAJU NAZIVI SINTETIKIH KONTA ZA BRUTO
ZAKLJUNI LIST?
NAZIVI SINTETIKIH KONTA ZA BRUTO ZAKLJUNI LIST UZIMAJU SE IZ UNAPRED
PRIPREMLJENIH BAZA PODATAKA PO KLASAMA KONTA. POTO POSTOJI 10 KLASA
KONTA, POTREBNO JE SAINITI 10 BAZA PODATAKA SA NAZIVIMA KONTA KOJA
PRIPADAJU ODREENOJ KLASI. OVE BAZE PODATAKA NALAZE SE U POSEBNIM
RADNIM LISTOVIMA SMETENIM NA DISKU U ODGOVARAJUIM FAJLOVIMA.
9.59 TA JE TO BRUTO ZAKLJUNI LIST?
BRUTO ZAKLJUNI LIST JE OPERATIVNI DOKUMENT I MOE SE SAINITI U
SVAKOM TRENUTKU. ON DAJE SINTETIKI PREGLED ZBIVANJA U PREDUZEU OD
59
PRVOG DANA POSLOVNOG PERIODA DO TRENUTKA IZRADE BRUTO ZAKLJUNOG

LISTA.
9.60 KADA MORA DA SE IZRADI BRUTO ZAKLJUNI LIST?
BRUTO ZAKLJUNI LIST ZA ESTOMESENI OBRAUN TREBA IZRADITI NAKON
PROKNJIENIH PROMENA ZA PRVIH EST MESECI POSLOVNOG PERIODA. ZA
GODINJI OBRAUN, BRUTO ZAKLJUNI LIST TREBA IZRADITI NAKON
PROKNJIENIH PROMENA ZA GODINU DANA.
60

Informacioni Sistemi Preduzeća - Skripta Za Eliminacioni Test

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Informacioni Sistemi Preduzeća - Skripta Za Eliminacioni Test

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

TA PODRAZUMEVA ORGANIZACIJA PODATAKA U PREDUZEU?

NAINE KAKO SU PODACI REGISTROVANI NA MEDIJUMIMA (ZA

POSTUPKE PRISTUPA PODACIMA (DA BI SE MOGLI OBRAIVATI I

POSTUPKE ZATITE PODATAKA OD NEOVLAENOG KORIENJA ILI

KOJA SU ETIRI OSNOVNA PITANJA KOJA SE POSTAVLJAJU PRI

NA KOM NIVOU SE NALAZI POSTOJEI SISTEM OBRADE PODATAKA U

TA U PREDUZEU OEKUJU KAO KRAJNJI REZULTAT PODUHVATA

KOJI SU RESURSI RASPOLOIVI U VREME PREDUZIMANJA

KAKO PREMOSTITI RAZLIKU IZMEU POSTOJEEG STANJA SISTEMA

PISANI U PROGRAMSKIM JEZICIMA OPTE NAMENE (COBOL,

APLIKACIONI PROGRAMI KOJI SE PIU U JEZICIMA ZA DBMS,

APLIKACIONI PROGRAMI KOJI KORISTE INTERAKCIJU SA DBMS.

NE, EXCEL JE NAPRAVLJEN ZA POTREBE BAZA U ELEKTRONSKIM TABELAMA I TO

OBEZBEUJE PROCEDURE ZA UVANJE PODATAKA I OBNAVLJANJE

SU FAZE RAZVOJA NEKE APLIKACIJE BAZE PODATAKA?

1.26 TA OBUHVATA FAZA DEFINISANJA U RAZVOJU APLIKACIJE BAZE

FORMIRANJE PROJEKTNOG TIMA

OBUHVATA FAZA UTVRDJIVANJA POTREBA U RAZVOJU

1.28 TA OBUHVATA FAZA PROCENJIVANJA U RAZVOJU APLIKACIJE BAZE

IZBOR ARHITEKTURE SISTEMA

PONOVNA PROCENA IZVODLJIVOSTI I MOGUE OSTAVLJANJE NEKIH

RAZVOJ DIZAJNA BAZE PODATAKA (DATOTEKE, STAVKE PODATAKA,

RAZVOJ DIZAJNA APLIKACIJA (ODREIVANJE IZGLEDA INTERFEJSA,

KONSTRUISANJE BAZE PODATAKA

ZAPOSLENI KOJI SE BAVE RAZVOJEM SISTEMA (PROJEKTUJU I PRIMENJUJU BAZE

UPRAVLJANJE AKTIVNOSTIMA BAZE PODATAKA,

UPRAVLJANJE STRUKTUROM BAZE PODATAKA,

UPRAVLJANJE SOFTVEROM ZA DBMS,

BEKAPIRANJE BAZE PODATAKA I OPORAVLJANJE OD OTEENJA I

OBEZBEENJE BAZE PODATAKA,

VODI EVIDENCIJU O AKTIVNOSTIMA BAZE PODATAKA.

TAMPA,ISPITUJE I AURIRA OBJEKTE,

DOPUTA KORISNIKU DA USMERAVA I UPRAVLJA PROCESIMA U

ODRAVA BEZBEDNOST I INTEGRITET BAZE PODATAKA SVE VREME.

DOPUTA PRVOM KORISNIKU KOJI DOBIJE PRISTUP STAVKI PODATKA, DA IMA

1.45 TA JE TO POVEZANOST INFORMACIONOG SISTEMA?

EFIKASNU KONTROLU ULAZNIH PODATAKA (SPREAVANJE ULAZA

INTEGRITET PODATAKA (SPREAVANJE NEOVLAENE PROMENE,

1.49 TA KONTROLA PRISTUPA INFORMACIONOM SISTEMU TREBA DA

1.52 TA JE TO UESTALOST PREKIDA KOD INFORMACIONOG SISTEMA?

1.56 KOJE SU PODKARAKTERISTIKE UPOTREBLJIVOSTI INFORMACIONOG

1.63 TA JE TO UTVRDJIVANJE VREMENA ODZIVA KOD INFORMACIONOG

1.67 TA JE TO DIJAGNOSTICIRANJE KOD INFORMACIONOG SISTEMA?

KOJE SU KOORDINATE OBLASTI SORTIRANJA CELE BAZE PODATAKA

KOJE SU KOORDINATE OBLASTI SORTIRANJA CELE BAZE PODATAKA

KOJE SU KOORDINATE OBLASTI SORTIRANJA ZAPISA VEZANIH ZA

KOJE SU KOORDINATE OBLASTI SORTIRANJA ZAPISA VEZANIH ZA

SORTIRANJEM BAZE PODATAKA PO SADRAJU U RASTUEM

SORTIRANJEM BAZE PODATAKA PO SADRAJU U OPADAJUEM

KOJE SU KOORDINATE BAZE PODATAKA

KOJI E SE ZAPISI (nalog) IZDVOJITI AKO SE KORISTI EGZAKTNI

KOJI E SE ZAPISI IZDVOJITI AKO SE KORISTI EGZAKTNI

2.10 KOJI E SE ZAPISI IZDVOJITI AKO SE KORISTI RELATIVNI

2.11 KOJI E SE ZAPISI IZDVOJITI AKO SE KORISTI VIEDIMENZIONI

(?) DATUM RACUN

2.25 KOLIKO ZAPISA E BITI IZDVOJENO PRIMENOM NAPREDNOG

2.31 TA JE TO SORTIRANJE BAZE PODATAKA?

2.48 DA LI SE U EXCEL-OVOJ FORMI FILTRIRANJE VRI AND ILI OR

KOLIKO MOE DA BUDE DUGO IME OBLASTI POLJA?

KAKO BRIETE IME OBLASTI POLJA?

DA LI IME OBLASTI POLJA PREDSTAVLJA APSOLUTNU ILI RELATIVNU

DA LI IME OBLASTI POLJA MOE BITI ISTO KAO TO SU ADRESE