Pojam i elementi krivinog djela krae i teke krae

Pojam krae
Osnovni oblik krae sastoji se u oduzimanju tue pokretne stvari u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi za sebe ili
drugog protivpravna imovinska korist. Osim osnovnog oblika krae, koji se naziva jo i obina ili prosta kraa, Krivini
zakonik predvia postojanje i sitnog djela krae, teke krae i razbojnike krae.
Kraa je krivino delo protiv imovine i zauzuma prvo mesto po masovnosti u strukturi evidentiranih krivinih dela.
Krivino delo kraa se sastoji u oduzimanju tue pokretne imovine u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi sebi ili
drugom protivpravna imovinska korist. Radnja izvrenja sastoji se u oduzimanju, a stvar mora biti tua i pokretna i mora
i mora postojati namera da se njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist jer, u
suprotnom, nee postojati ovo krivino delo. U krivino pravnom pogledu, pored krivinog dela krae, postoje i sledei
oblici: teka kraa, i razbojnika kraa, a u nekim zakonima i sitno delo krae.
Krivino delo krae vre prigodni i profesionalni uinioci. Prigodni uinioci krau vre samo u odreenim prilikama ili
prigodama I predstavljaju trenutno uinioca krivinog del, jer je kraa nije njihov stalan izvor prihoda, mada uvek postoji
mogunost da prigodni uinioci vremenom postanu profesionalci. Profesionalnim uenje, krivina dela krae su
zanimanje I uglavnom I izvor prihoda od kojeg ive.
Izvori saznanja
Do saznanja da je izvreno krivino delo frae, najee se dolazi prijavom oteenog lica, bez obzira o kojem obliku
imovine se radi s tim da kada se radi o privatnoj imovini, prijavu, u odreenim situacijama podnosi I neko od rodbine
oteenog. Meutim, u pojednim sluajevima oteena pravna lica I ne znaju da je izvrena kraa nekih stvari, sto je
posledica neodgovornog I nesaveznog odnosa prema zatiti imovine, odnosno nepostojanja tane evidencije sredstava I
loe organizacije poslovanja, to se odraava na obim tamne brojke imovinskog kkriminaliteta.
Pored prijave oteenih, bez obzira na oblik svojine, kao izvor saznanja da je izvreno krivino delo krae, pojavljuju se I
prijave graana, anonimne I pseudonimne prijave I sredstva javnog informisanja. Praksa pokazuje da anonimne I
pseudonomne prijave najee podnose radnici koji su u random odnosu u pojedinim privrednim I drugim asocijacijama
u onim sluajevim kada to ne uine njihovi nadleni organi, bez obzira na to da li je uinilac poznat. Ni u predhodnom
periodu ni u dananje vreme, zatita svih postojeih oblika svojine nije na zadovoljavajuem nivou, jer je ona dostupna
mnogim licima. Koja su sklona da njenim prisvajanjem pribave sebi protiv pravnu imovinsku korist. Svakako da bi vie
panje trebalo posvetiti fiziko-tehnikoj zatiti imovine u fizikoj I strunoj sposobnosti lica koja neposredno rade na
njenoj zatiti.
Elementi svake krae su:
tua pokretna stvar kao objekat krae;
oduzimanje kao radnja izvrenja;
postojanje namjere uinioca da time pribave sebi ili drugom protivpravnu imovinsku korist.
Tua pokretna stvar kao objekat krae. U naoj savremenoj krivinopravnoj teoriji i zakonodavstvu ne postoje neke
sutinske razlike prilikom odreivanja pojma pokretne stvari. Uglavnom se pod ovim pojmom podrazumijeva svaka ona
stvar koja se moe pomjeriti, pokrenuti ili prenositi sa jednog na drugo mjesto ili, pak, odvojiti od glavne stvari a da se
pri tome ne opti, odnosno uniti ili promijeni njena sutina.
Pokretna stvar koja je predmet krae mora biti tua. Stvar je tua kada se ne nalazi u svojini lica koje tu stvar
protivpravno oduzima, bez obzira da li se ona oduzima od vlasnika ili ne. Znai, tua je ona stvar koja je u vlasnitvu
drugog lica na kojom to lice ima faktiku mo raspolaganja, i nije od znaaja da li se to raspolaganje zasniva na nekom
pravnom osnovu ili je ostvareno protivpranim nainom (npr. krivinim djelom). To praktino znai da predmet krae
moe biti i ona stvar do koje je aktuelni pritealac doao takoe kraom ili izvrenjem nekog drugog krivinog djela.
Prema tome, za postojanje krivinog djela krae bitno je da se pokretna stvar, u momentu izvrenja djela, nalazi u
priteanju drugog lica a ne u priteanju izvrioca krae.
Oduzimanje tue pokretne stvari kao radnja izvrenja krae. Ovo je drugi bitan element kojim se obrazuje sutina
krivinog djela krae i kojim se ujedno manifestuje radnja izvrenja ovog djela. To znai da radnja izvrenja krivinog
djela predstavnja oduzimanje pokretne stvari iz priteanja njenog vlasnika ili priteanja lica koje je njen dralac. Samo
oduzimanje stvari vri se tako to izvrilac krae prekida priteanje priteaoca stvari, koja ini predmet krae, i
uspostavlja nad njom svoje priteanje, mimo volje priteaoca stvari.
Radnja oduzimanja moe se izvriti na razliite naine i razliitim sredstvima: Zavlaenjem ruke u tui dep, zatim
upotrebom sile ili prijetnje, odnoenjem iz zatvorenog prostora, savlaivanjem veih prepreka, upotrebom energije i
mehanike snage, pomou dresiranih ivotinja, itd. Vano je, dakle, da je izvrilac doao do stvari oduzimanjem a ne, na
primjer, prevarom (obmanom) ili utajom, povjerene, naene ili stvari do koje izvrilac sluajno doao. Sam nain
izvrenja krae nije bitan sa aspekta postojanja osnovnih obiljeja krae kao genusnog krivinog djela. Meutim, nain

kao i upotreba sredstava za izvrenje, imaju uticaj na kvalifikaciju djela, odnosno igraju vanu ulogu u odreivanju oblika
krae i njihovog meusobnog razgranienja. Inae, kraa ili oduzimanje tue pokretne stvari moe se vriti tajno,
odnosno bez prisustva vlasnika, tj. priteaoca stvari, svjedoka-oevidca ili drugih lica koja bi se tu mogla zatei ili nai
(npr. sluajni prolaznik, policajac pozornik i dr.), to je u praksi najei sluaj, ali se isto tako moe vriti i u prisustvu
pomenutih lica.
Postojanje odreene namjere kod izvrioca krae. Da bi dolo do ostvarenja krivinog djela krae potrebno je da kod
izvrioca postoji namera za pribavljanjem protivpravne imovinske koristi za njega ili neko drugo lice. Prema tome,
postojanje namjere je trei vaan element krivinog djela krae. Vanost ovog elementa ogleda se u njegovoj
konstitutivnoj ulozi prilikom ostvarenja krivinog djela krae, jer ukoliko njen izvrilac ne ispolji nameru za
pribavljanjem imovinske koristi nee biti ostvareno bie ovog, ve nekog drugog krivinog djela (npr. krivinog djela
oduzimanje tue stvari).
Namera je element subjektivne prirode. Ona je kod krivinog djela krae konkretna i njome se izraava sva sutina ovog
djela, koja se ogleda u protivpravnom uveanju imovine izvrioca ili nekog drugog lica.
U zavisnosti od oblika ispoljavanja, kraa se moe ispoljiti u tri oblika:
obina kraa,
teka kraa,
sitna kraa, utaja i prevara.
Obina kraa
Pod obinom kraom se podrazumijeva kraa koja sadri samo zakonska obiljeja osnovnog oblika krivinog djela
krae, bez bilo kakvih okolnosti koje bi tom djelu davale obiljeja kvalifikovanog ili privilegovanog oblika. Na Zakonik
krau definie kao oduzimanje tue pokretne stvari drugom licu u namjeri da uinilac krae za sebe ili drugog pribavi
protivpravnu imovinsku korist.
Prilikom kalsifikacije obine krae (kriminalistike ali i krivinopravne) najee se uzimaju sljedei kriterijumi: nain
izvrenja, objekat napada, namjera, kao i vrijednost ukradene stvari.
Prema kriminalistikoj kalsifikaciji obine krae mogu biti: krae iz stanova i kua (provlaenjem i uunjavanjem), krae
iz trgovinskih radnji, krae po preduzeima i ustanovama, krae po domovima i internatima, hotelske krae, krae po
kampovima plaama i kupatilitima, krae u sredstvima javnog saobraaja, autobuskim i eljeznikim stanicama,
domae krae, seoske krae, depne krae, itd.
Obine krae iz kua (stanova) mogu se izvriti provlaenjm i uunjavanjem tj. bez upotrebe sile ili pomonih sredstava i
bez savladavanja nekih veih prepreka da se prodre u odreeni prostor ili prostoriju.
Pod uunjavanjem u literaturi se podrazumijeva neopaen ulazak u nezakljuane prostorije, brzim uzimanjem predmeta
koji su na dohvat ruke i neopaeno naputanje prostorija. Na ovaj nain najee se uzimaju odjevni predmeti ili stvari iz
odjevnih predmeta. Dakle jedan od naina izvrenja krae je korienje nepanje vlasnika odnosno draoca stvari, koji
ostavljaju otkljuana ulazna vrata kao i otvorene prozore ili vrata terase.
Ukoliko je pribavljena protivpravno imovinska korist, koja prelazi Zakonom propisane vrijednosti obine krae ovo
krivino djelo se ne bi vie tretiralo po zakonu kao obina kraa, ve kao teka kraa, bez obzira na nain izvrenja.
Kao izvrioci ovog oblika krae, po iskustvima iz prakse, najee se javljaju skitnice, narkomani i prosjaci, mada u
posljednje vrijeme sve vie se pojavljuju organizovane grupe. Naini na koji vre krau poslednjih godina dobijaju
specifine oblike. Tako npr. uinioci dolaze na vrata graana, pokucaju ili pozvone, stupaju u kontakt sa stanarima nudei
neto na prodaju po povoljnim cijenama ili trae hranu, au vode, prikupljaju humanitarne priloge ili se raspituju o
komijama iz susedstva, da bi ih graani pustili da uu u stan. Kad uu u stan zaokupljaju panju vlasnika i koriste
pogodne trenutke da ukradu sve to im doe pod ruku. Karakteristino je da je kod obinih kraa dosta visoka tamna
brojka. Najei razlozi su stid i sramota graana to se to ba njima desilo na takav nain, ili zbog svoje nesigurnosti da
su tu stvar ili predmet negdje izgubili, pa se odluuju na neprijavljivanje.
Teka kraa
Krivino djelo teka kraa predstavlja samo opasniji i tei oblik krae. Kraa, inae, ini osnovu svih svojih (lakih i
teih) oblika. Pored toga, ona je i tipian predstavnik krivinih djela protiv imovine i djelo koje se najee sree u praksi
organa otkrivanja i organa pravosua.
Teka kraa za svoju osnovu ima krivino djelo krae, ali zbog prisustva odreenih kvlaifikatornih elemenata obina
kraa se transformie u teku krau, odnosno u neki od njenih oblika. Kvalifikatornih elemenata ima vie i meusobno
se razlikuju. Jedan od njih je i sam nain izvrenja krae, koji se moe manifestovati kao obijanje, provaljivanje,
savlaivanje
veih prepreka ili, pak, kao naroito opasan ili naroito drzak nain. Meutim, obina kraa bie

kvalifikovana kao teka i zbog prisustva nekih drugih okolnosti prilikom njenog izvrenja, kao to je to sluaj kada krau
vre vie lica koja su se njenog izvrenja, kao to je to sluaj kada krau vre vie lica koja su se udruila za vrenje
kraa, ili ako je izvrilac krae prilikom njenog izvrenja posjedovao oruje ili opasno orue, odnosno kada je kraa
izvrena korienjem posebnih okolnosti kao to su: nemo ili nevolja priteaoca stvari, poar,poplava i druge
elementarne nepogode.
Kraa izvrena obijanjem ili provaljivanjem
Kvalifikovane okolnosti za ovaj oblik teke krae su:
zatvoreni prostor odakle se vri kraa;
da je kraa izvrena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih prostora ili savladavanjem veih prepreka da bih se
dolo do stvar.
Zatvoreni prostor u krivino pravnom smislu je onaj prostor koji je u vrijeme izvrenja krae zatvoren na takav nain da
se jasno vidi namjera koristnika prostora da odreeni prostor uini zatvorenim, tako da se u ovaj prostor uopte ne moe
ui bez obijanja ili provaljivanja, odnosno da je zatvoren tako da se u njega moe ui samo na odreenom mjestu, na
redovan i uobiajan nain. Zatvorenim prostorom se smatra ne smao onaj prostor kod koga su mjesta namijenjena za ulaz
zatvorena napravama za zatvaranje (katanci, brave, kljuanice) ili su mjesta namenjena za ulaz zacimentirana, zakovana,
zapeaena, plombirana i sl., ve se zatvorenim smatra i onaj prostor koji je zatvoren, ali tako da postoji mogunost
redovnog i uobiajenog ulaenja ili pristup prostoru na mjestima i na nain predvien za ulaenje i za pristup. Bitno je da
se radi o takvom prostoru, u kome se nalaze stvari koje su predmet krae, u kojoj se ne moe ui bez prethodnog
savladavanja prepreke.
Nain izvrenja provalne krae moe biti obijanje, provaljivanje ili savlaivanje veih prepreka.
Obijanje nije isto to i provaljivanje. Meu njima postoji razlika, ali se u praksi esto ne moe jasno napraviti razlika.
Obijanje je takov nain izvrenja krae kojim se povreuju ili oteuju ureaji za zatvaranje (odvaljivanje brave na
vratima, razvaljivanje katanca kojim je obezbeen neki prostor). Za obijanje je potrebno da je upotrebljena fizika snaga
kojom se nasilo otklanja prepreka.
Pod provaljivanjem podrazumijevamo mehaniko otklanjanje neke prepreke za ulazak u zatvorene prostore kao to je npr.
upotreba lanog kljua ili upotreba pravog kljua do kojeg se dolo neovlaeno ili protivno volji oteenog graanina.
Provaljivanje je otklanjanje prepreke za prodiranje u zatvoren prostor bez oteenja prepreka ili ureaja za zatvaranje.
Kraa izvrena od strane vie lica
Da bi se kraa kvalifikovala kao teka kraa mora biti izvrena od strane vie lica koja su se udruila za vrenje kraa.
Dakle, dva kumulativna dopunska elementa odreuju teku krau:
da je djelo uinjeno od vie lica i
da su se lica koja su uinila krau udruila za vrenje krae.
Da bi se ispunio prvi uslov kraa mora biti izvrena od strane najmanje dva lica pri emu je bez znaaja da li su ova lica
saizvrioci ili pored izvrioca ostala lica djeluju kao pomagai.
Drugi uslov za kvalifikovanje krae kao teke krae je da je uinjena od vie lica i da su se ta lica udruila za vrenje
kraa, to znai da nije dovoljan prethodan dogovor i udruenje za izvrenje samo jedne, naime uinjene krae, ve mora
postajati njihov prethodni dogovor da zajedno uine najmanje dvije krae. Nije ak dovoljno da su se ta lica posle svake
izvrene krae dogovarala o izvrenju sljedee krae, ve udruenje treba unapred da obuhvati dvije ili vie kraa. Da bi
kraa bila kvalifikovana kao teka kraa nije potrebno da su lica koja su se udruila za vrenje kraa stvarno i izvrila
dvije ili vie kraa, ve je dovoljno da su izvrila ili pokuala izvriti samo jednu krau, uz postojanje prethodnog
dogovora o zajednikom izvrenju vie kraa.
Kraa izvrena na naroito opasan i drzak nain
Kraa je izvrena na naroito opasan ili drzak nain ako je izvrena takvom radnjom koja sa velikom vjerovatnoom moe
da izazove znatnu opasnost za ivot ili imovinu oteenog lica ili nekog drugog lica ili za ivot ili imovinu individualno
neodreenog lica. Naroito opasan nain izvrenja krae moe zavisiti od sredstva koje je upotrebljeno za izvenje krae
(npr. primjenjen je eksploziv za provaljivanje u magacin ) ili od svojstva samog predmeta krae (npr. kraa radijuma iz
medicinske ustanove namenjenog za lijeenje, s kojim se mora postupati na strogo odreen nain, ili krae otrovnih
supstancija iz apoteke).
Naroito drzak nain izvrenja krae je onaj koji vidno odskae od prosjene mjere drskosti kao odraz intenziteta
zloinake energije za savladavanje postojeih prepreka za izvrenje krae, kao i onda kada je kraa izvena na nain koji

iznenauje tj.na nain koji se pod datim okolnostima nije mogao oekivati. Kraa je izvrena na naroito drzak nain kada
je uinioc kod izvrenja krae pokazao naroito izraeno djelovanje zloinake volje, koja se ispoljava u upornoj
odlunosti i veoj bezobzirnosti nego to je to sluaj kod drugih obinih kraa. Kraa je naroito drska u sluaju kada
primjenjeni nain izvrenja krivinog djela krae ukazuje na postojanje zaista neuobiajne (posebne) drskosti.
Kraa uz posjedovanje opasnog orua ili oruja
Kraa se kvalifikuje kao teka kraa u sluaju kada je uinjena od lica koje je pri sebi imalo kakvo oruje ili opasno orue
radi napada ili odbrane. Izvrilac treba da ima pri sebi oruje ili opasno orue za vrijeme radnje izvrenja krae, bez
obzira da li ga je ponio sa sobom ili je do njega doao prije izvrenja ili u toku izvrenja krae. Za postojanje ovog djela
nije potrebno da je oruje upotrebljeno ve se koristi u cilju zastraivanja ili prijetnje.
Provalne krae
Krivino djelo provalne krae je oduzimanje tue pokretne imovine (teka kraa), koje se vri obijanjem i provaljivanjem
zatvorenih zgrada, soba, kasa, prevoznih sredstava i drugih zatvorenih prostora. Provalne krae vre najee
profesionalni provalnici kod kojih postoji sve izraenija tendencija ue specijalizacije i udruivanja. Specijalizacija se
izraava kako prema objektu krae (novac, tehnika roba, nakit, odreeni predmeti, motorna vozila) tako i prema nainu
izvrenja (napad na brave, kase, reetke, izloge, vrata, zidove itd.).
Provalne krae se mogu podijeliti prema objektima u koja se provaljuje i prema nainu izvrenja. Najgrublja podjela
provalnih kraa prema objektima je: provale u stanove, trgovake i ugostiteljske objekte, vikendice, vozila i sl. Krivino
djelo provalne krae karakteriu tragovi koji upuuju na nain izvrenja, zatim tragovi u vezi sa poiniocem i ostali
tragovi.
Naini izvrenja provalne krae
Provalne krae moemo posmatrati s obzirom na objekte napada i nain izvrenja. Najei objekti napada provalnika su:
stanovi, kue, vikendice, sve vrste trgovinskih radnji, skladita i magacini, ugostiteljski objekti, benzinske pumpe, banke,
pote, a u sklopu pojedinih od ovih objekata specifini su napadi na kase, eline ormane, trezore, pisae stolove i
kancelarijske ormane. Ako teke krae posmatramo s obzirom na nain izvrenja, moramo naglasiti su u praksi zabeleeni
brojni naini izvrenja, koji zavise od objektivnih okolnosti i situacija na mestu na kome se planira izvrenje krae i
subjektivnih svojstava samih uinilaca, odnosno njihove sposobnosti, spretnosti, znanja i vjetine.
Provalne krae vre razliite kategorije kriminalaca, od poetnika, maloletnika, do profesionalnih uinilaca, viestrukih
povratnika. U poslednje vrijeme se biljei tendencija sve vee specijalizacije uinilaca za pojedine vrste provalnih kraa.
Takoe, je sve vei broj provalnih kraa koji se vri od strane narkomana, pod uticajem raznih vrsta narkotikih sredstava.
Karakteristika provalnih kraa jesu pripremne radnje, koje se vre neposredno prije izvrenja krae, a koje sadre
opservaciju objekata koji se eli obiti ili provaliti, utvrivanje njegove lokacije i naina obezbjeenja objekta, naina na
koji mu se moe prii, prikupljanje obavjetenja o vrijednim stvarima u samom objektu, raspored u prostorije, licima koja
se u objektu nalaze, njihovom kretanju, vremenu o kome u objektu nema nikoga i sl. Ove radnje podrazumijevaju
obezbjeenje sredstava za obijanje ili provaljivanje, prevoznog sredstvo za dolazak i odlazak sa lica mesta, pronalaenje
sauesnika, obezbeenje skrovita za ukradene predmete i pronalaenje kanala za njihovo proturanje poslije krae. U
vreenju provalih kraa izvrioci koriste raznovrsna sredstva i to kako ona koja su u svakodnevnoj upotrebi (noevi,
sjekire, poluge i sl.) tako i specijalni alati koji se izrauju samo da bi se upotrebili za provaljivanje i obijanje (lomilice,
eljevi, kalauzi specijalne tkz. krive igle ili "vake", prasee noge i dr. specijalni alati).
Kao neposredni objekat napada kod provalne krae javljaju se odreeni predmeti koji ustvari predstavljaju prepreke za
ulazak u odreene prostorije ili prostoru. Prema tome, nain izvrenja moe se podijeliti na:
napad na brave, reze i katance,
napad na prozore i reetke,
napad na drvene predemte (vrata i sl.)
napad na zidove plafona i krovove,
napade na kase, eline ormane i trezore.
Kod provalnih kraa uinilac prodire u odreeni zatvoreni prostor. U taj prostor moe da se prodre provaljivanjem kroz
zid, kroz prozor i kroz vrata. Vrata se zatvaraju bravama te uiniocu predstoji ili da savlada bravu ili da razvali vrata.
Poto je razvaljivanje vrata vrlo teak i buan posao, najee se ide na bravu. Brave se mogu savladati na dva naina:
otkljuavanjem brave - posebno nainjenom napravom i nasilnim otvaranjem.

Otkljuavanje brave
Metod otljuavanja brava zavisi od sloenosti brave:
obina brava otvara se okretanjem kljua sa perom. Pri tome se klju uvijek okree oko sopstvene ose. Pri
okretanju pero kljua stalno nalijee na metalni zid brave i stvara trag u vidu sjajne krune povrine. Provalnik
ovakvu bravu moe da otvori prostom napravom zvanom "Kalauz", a koja ustvari predstavlja komad tvrde ice
savijene u vidu irilinog slova "G". Kalauz se uvue u bravu i okree, ali on pri tome ne upisuje koncenrtine
krugove ve ovalne asimetine figure. Zato se tragovi kalauza mogu lako uoiti pri posmatranju odgovarajueg
dijela brave (zid brave);
cilindar brave. Za obezbjeenje od otvaranja obinim kalauzom, nainjeni su cilindar brave. Da bi se cilindar mogo
okrenuti potrebno je da se tiftovi dovedu u odgovarajue poloaje. Kod normalnog otkljuavanja to se postie
pomou nazubljenog kljua. Kada provalnik ne posjeduje originalni klju za otvaranje brave moe da koristi jedan
od sljedeih naina:
o korienje velikog broja kljueva,
o izradu kljua uz pomo otisaka,
o upotrebu igala,
o upotrebu "eljeva",
o upotrebu lomilica.
brave sa mehanikom ifrom. Ove brave se prave sa razliitim brojem elemenata u ifri. Isprobavanje svih
kombinacija je dugotrajno zato se uinioci pri otvaranju ovakve brave vie oslanjaju na sluh i ostetljivost ulo
dodira. Ovakve brave mogu otvoriti samo specijalisti.
brave sa elektronskom ifrom. To su brave koje se otvaraju tek kada se daju elektrini kontakti ili otpori razliitih
kombinacija.
Nasilno provaljivanje
Nasilno otvaranje je takvo otvaranje u kome se primjenjuje gruba sila te su tragovi takvog otvaranja lako uoiljivi. Za tu
svrhu, u zavisnosti od uslova na licu mjesta uinioci koriste razliita sredstva: poluge, uske, podizae, sekae, probojce,
bro-maine, makaze, bonseke, lomilice, klijeta ili kljueve kojima se lomi cilindar brave, eljeve i trljanjem podeenim
kljuem.
Lomljenje cilindrinog uloka brave vri se tako to se uz upotrebu pomenutih alata djeluje na onaj dio cilindrinog
uloka brave koji viri sa spoljnjeg djela vrata, tako to se on obuhvata alatom i naglog trza u stranu. Uloak brave puca
usljed toga to je u sredini oslabljen, jer se tu nalazi otvor sa navojem koji slui da se uloak fiksira u sklopu brave na
vratima. Na spoljanjem dijelu cilindrinog uloka ostaju tragovi alata koji je upotrebljen za lomljenje brave, te ga
izvrioci, esto, odnose sa lica mjesta, da bi time sprijeili eventualnu identifikaciju obijakog alata. Osim na uloku
cilindra brave tragovi alata se mogu nai jo i na masci brave i vratima, pa ih je potrebno pronai, izazvati i fiksirati.
Brave sa cilindrinim ulocima se najee u praksi mogu otkljuati i uz upotrebu "aljeva" i "vaka". eljevi su alat
koji lii na pravi ealj, i koji ima nejednake zupce sa nejednakom duinom, vake po izgledu podseaju na kukaste krive
igle. Ovim alatima se djeluje na valjkaste osigurae i u unutranjosti cilindra brave, po kojima, svojim nazubljenim
dijelovima klizi originalni klju, a svrha eljeva, vaka i kljua je da dovedu osigurae u jednak poloaj i time otkljuaju
bravu. Djelovanjem pomenutih provalnikih alata ostaju specifiki tragovi u vidu ogrebotina na osiguraima, koji se
vjetaenjem pronalaze i fiksiraju, a zatim i tumae.
Zbog nesporno velikog znaaja, imovina je oduvijek bila i ostala objekat pravne zatite, meutim, ta zatita je sama po
sebi vrlo heterogena. U pravnoj nauci, naime, postoji miljenje po kome se imovina najveim dijelom titi instrumentima
nekih drugih grana prava kao to su to, primjera radi, graansko i privredno (trgovinsko) pravo, a da se primjenom
krivinih sankcija titi samo onda kada je do povrede ili ugroavanja imovine dolo upotrebom sile, prijetnje, obmane,
iznude, ucene ili slinih drutveno opasnih radnji. Ovo shvatanje je u biti tano onoliko koliko je tana i tvrdnja da je
krivinopravna zatita, kao jedna od vrsta pravne zatite, najsigurnija i uvijek ostvarljiva zatita.
Pod obinom kraom se podrazumijeva kraa koja sadri samo zakonska obiljeja osnovnog oblika krivinog djela
krae, bez bilo kakvih okolnosti koje bi tom djelu davale obiljeja kvalifikovanog ili privilegovanog oblika. Na Zakonik
krau definie kao oduzimanje tue pokretne stvari drugom licu u namjeri da uinilac krae za sebe ili drugog pribavi
protivpravnu imovinsku korist.
Prilikom kalsifikacije obine krae (kriminalistike ali i krivinopravne) najee se uzimaju sljedei kriterijumi: nain
izvrenja, objekat napada, namjera, kao i vrijednost ukradene stvari.
Krivino djelo provalne krae je oduzimanje tue pokretne imovine (teka kraa), koje se vri obijanjem i provaljivanjem
zatvorenih zgrada, soba, kasa, prevoznih sredstava i drugih zatvorenih prostora. Provalne krae vre najee

profesionalni provalnici kod kojih postoji sve izraenija tendencija ue specijalizacije i udruivanja. Specijalizacija se
izraava kako prema objektu krae (novac, tehnika roba, nakit, odreeni predmeti, motorna vozila) tako i prema nainu
izvrenja (napad na brave, kase, reetke, izloge, vrata, zidove itd.).
Kraa vozila je globalni problem koji trai poseban pristup u reavanju. Meunarodni nivo povezanosti automafije mora
biti praen povezanou policija razliitih drava, jer u protivnom ove nezakonite radnje vrlo brzo se otrgnu kontroli.
Poslednjih dvadesetak godina svedoci smo brojnih kriminalnih radnji koje su se deavale i koje se jo uvek deavaju u
naoj, ali i ostalim zemljama. Pored trgovine narkoticima, orujem, ljudima i slinim oblicima kriminala, dobar deo
poslova mafije vezan je za krau motornih vozila, pre svega putnikih automobila.
Kraa vozila
Kraa motornog vozila se sastoji u oduzimanju tueg motornog vozila (automobile. Kamiona, autobusa), u nameri da
se njegovim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protiv pravna imovinska korist. Krivino pravo poznaje I jedno drugo
slino oduzimanje vozila, kod koga se radnja izvrenja takoe sastoji u oduzimanju, ali bez namere da se time sebi ili
drugom pribavi protivpravna imovinska korist, ve iskljuivo u nameri da se oduzeto vozilo upotrebi za vonju. Ovo
drugo delo nema vei kriminalistiki znaaj, ne sam ozbog benignijih namera njegovih uinioca, ve I stoga to takvi
uinioci upotrebljeno vozilo po pravilu vraaju, ili ga ostavljaju, nakon upotrebe, pa se tada ne postavlja kao vei problem
njegovo pronalaenje. Pored toga, sa porastom upotrebe motornih vozila I vozila uopte , te njihovom veom
dostupnou irem krugu graana, smanjuje se I broj krivinih dela oduzimanja vozila, ije je injenje ipak karakteristino
za period poetne motorizacije I delikvenciju maloletnika eljnih dokazivanja, mada naravno ne treba ni potcenjivati
drutvenu opasnost ovih krivinih dela, naroito u situaciji kada njihovo injenje predstavlja uvod u vrenje kraa
motornih vozila.
Kraa motornih vozila spade u teke krae I to ili zbog naina izvrenja, kada se vozila obijaju, ili oduzimaju na naroito
drzak nain, ili uz postojanja neke druge kvalifikatorne okolnosti, a po pravilu je re o tekim kraama, usled velike
vrednosti vozila, to predstavlja i veliki i osnovni pokretaki motiv za kradljivce. Ovaj oblik kriminaliteta je postao veoma
rairen, uz dostizanje zabrinjavajuih razmera I u menarodnim dimenzijama i to naroito poslednjih godina, paralerno
sa nastupanjem velikih drutvenih promena u nekadanjim socijalistikim dravama, koje su istovremeno postale ne samo
veliki poligot za vrenje ovih kraa, ve i ogromnim trite za preprodavanje vozila ukradenih u drugim dravama,
prteno na zapadu. Problem se uslonjava i time to kradljivci formiraju itave meusobne povezane segmente
jedinstvenog lanca, koji se kree od oduzimanja vozila, do njegovog prebacivanja u drugu dravu, pri emu se esto
prelazi i vie dravnih granica, pa do ponovnog registrovanja vozila, uz falsifikovanje dokumentacije, te do konanog
otuenja ukradenog vozila, a cela problematika se dodatno komplikuje i time to se ponekad u kratkom period
promenivie vlasnika. Uz krae se vre i sve delatnosti iji je cilj prekrivanje porekla vozila. Tako se ono u potpunosti ili
delimino prefarbava drugom bojom u odnosu na originalnu, uklanjaju se i zamenjuju pojedini delovi, te potpuno ili
delimino falsifikuju brojevi asije i motora, uz falsifikovanje saobraajne dozvole. Posebno su teke za otkrivanje krae
vozila, koje se finilaziraju rasklapanjem ukradenog vozila i njegovom prodajom u delovima..
Potpuno razjanjavanje krae vozila je veoma komplikovano, zahteva uporan i dugotrajan rad, koji podrazumeva
predhodno kvalitetno evidentiranje svih promena u registaciji vozila, uz uvoenje rigoroznih kontrola i to kako prilikom
registracije vozila, kada treba biti izuzetno oprezan, ka kose ne bi legalizovano vozilo koje je ukradeno, tako i u radu
carinskih organa, jer veliki broj ukradenih vozila ima svoje krajnje odredite van granica nae zemlje, isto kao to ima
mnogo vozila ukradena u drugim dravama, dospevaju na nau teritoriju.
Kriminalistike delatnosti
Kriminalistike delatnosti usmerene ka otkrivanju i razjanjavanju ovih delikata, poinju ve samim obavetenjem o
uinjenom krivinom delu to u deleko najveem broju sluajeva ini oteeni podnoenjem prijave. Potom je neophodno
proceniti da li se radi o krai ili oduzimanj uvozila u svaom je sluaju bolje poi od predpostavke da je re o krai, kao
daleko tee krivinom delu. Neophodno je to bre napraviti uvid u svelervantne kriminalistike evidencije, te obaviti
kontrolu mehaniarskih radionica, u pogledu kojih odreene indicije ukazuju da bi mogle biti povezane sa kriminalnim
aktivnostima, kao i svih zvaninih i nezvaninih auto pijaca, uz intenziviranje saradnje sa carinskom slubom i obaveznim
obavetenjem drugih policajaca preko interpola, uz traenje potrebnih podataka. Kada se pronae vozilo za koje se sumnja
da je ukradeno , kao najvaniji izvor materijalnih doakza, koriste se vetaenja, kojima se otkrivaju prepravke koje su
obavljene na vozilu, a prvenstveno promene brojeva asije i motora, kao i ekspertize kojima se dokazuje da je odreena
dokumentacija u potpunosti ili delimino falsifikovana.

Na linom perventivnom planu , potrebno je istai da graani esto ne postupaju dovoljno oprezno u odnosu na zatitu
svojih vozila od krae. Mada je poznato da veti lopovi mogu da ukradu skoro svako vozilo , bez obzira na vrstu zatite,
injenica je da svaki oblik zatite bolji od neprimenjivanja nijednog vida zatite. Potrebno je istai sledece:
1. Vozilo uvek treba parkirati na vidnom mestu, a u nonim uslovima na dobro osvetljenom prostiru uvek kada je
objektivno mogue, treba koristiti obezbeeni garani proctor.
2. Ako se due vreme ne vozi, parkirano vozilo treba obilaziti vremena na vreme.
3. ak i najednostavnija zatita kao to je ugraivanje sigurnosnih kuka ili blokadna konica, kvaila, menjaa ili
upravljaa, moe predstavljato solidnu zatitu jer lopove usporava.
4. Ugraivanje tajnih prekidaa u vozilo takoe moe biti izvesna zatita.
5. Ugradnja elektronskog sistema zatite moe da predstavlja dobru zatitu, sam ako je re o kvalitetnom i pouzdanom
proizvodu, ali ni takva zatita nije samo po sebi dovoljna, bez preduzimanja drugih mera opreza.
Tok krae
Postoji mnogo naina i modaliteta za otuenje vozila. Sve zavisi od opremljenosti kradljivaca i njihove organizacione
strukture, ali i drugih okolnosti. Ukoliko nije u pitanju klasina otmica ili prepad, ve ono to bi u argonu nazvali
odvoenje, kod organizovanih grupa postupak tee uglavnom na sledei nain. Najpre se odreuje i prati vozilo koje se
eli otuiti. Lopovi posebno analiziraju mesta na kojima se vozilo zadrava, ostavlja, pogotovo preko noi, kao i dodatne
mere zatite koje ima, te eventualni video nadzor i sisteme praenja. U skladu sa tim, planira se akcija u kojoj uestvuje
vie ljudi. Jedan uesnik priprema vozilo otklanjajui eventualne sisteme zatite i omoguava lako startovanje i
pokretanje. Drugi uesnik dovozi vozaa nekoliko stotina metara udaljenosti od mete i odmah odlazi, dok se ovaj
pribliava peice. Ukoliko vozilo nije prethodno pripremljeno on je ujedno i ovek koji ga startuje i odvozi. I to obino
samo nekoliko stotina metara do dogovorenog mesta. Tu vozilo preuzima drugi voza koji ga prebacuje do sigurnog
mesta, a potom se udaljava. I tu vozilo, u zavisnosti od toga, da li ide u dalju prodaju ili otkup ili u delove preuzima
sasvim druga ekipa.
Zanimljivo je da se svi ovi uesnici krae, kod dobro organizovanih grupa, gotovo uopte ne poznaju. Sa njima kontaktira
koordinator koji je veoma blizak organizatoru celog poduhvata. Upravo zbog svega policiji je teko da ue u trag
glavnim organizatorima i zato najee bivaju uhvaeni samo neposredni izvrioc.
Nabavka opreme
Oprema koju koriste profesionalni automobilski lopovi, ne razlikuje se mnogo od opreme koja se koristi za dijagnozu ili
servis modernih automobila. U stvari, najee je ista i prilikom provale u ovlaene servise, ne krade se alat nego softver
za najnovije modele.Meutim, put do takve opreme, ne mora biti opasan i pomalo frapantno zvui informacija, da
praktino sve moete kupiti u slobodnoj prodaji i to preko interneta. Na prezentaciji jedne bugarske firme, kupci sa
validnim kreditnim karticama mogu nabaviti kompletnu dijagnostiku i dekodersku opremu i ureaje za sva V.A.G. vozila
i jo neke nemake marke. Iako se sve to reklamira kao oprema za servis, bez problema se moe koristiti i kao oprema za
krau...
I to je najtraginije, cene uopte nisu tako visoke, budui da se uloeno veoma brzo isplati. Tome u prilog samo govori
injenica da se u Srbiji dnevno ukrade oko 10 vozila, od kojih 4 budu naena ili vraena uz otkup.
Znaajan porast kriminala
Evropske integracije donele su sa sobom niz pogodnosti stanovnicima mnogih evropskih zemalja, ali i neke negativne
pojave. Iako su granice meu lanicama EU postale formalnosti koje predstavljaju daleko manji problem pri putovanju
Starim kontinentom, time je omoguena mnogo bolja povezanost izmeu kriminogenih grupa susednih zemalja. Sa
posebnim osvrtom na automafiju i veoma unosan posao krae i dalje preprodaje ukradenih vozila, moe se zakljuiti da se
kriminalci u Evropi danas dobro snalaze.
Za poslednjih deset godina, broj ukradenih vozila u Evropi znaajno je porastao. Najvee evropske zemlje susreu se i sa
najveom stopom kriminala. Nemaka, Francuska, Italija, panija i zemlje Beneluksa prednjae po broju ukradenih
automobila. Prema podacima iz Holandije, procenat od 13,8% ukradenih vozila starosti od 0 do 3 godine iz 1998. godine
porastao je na 22,4% u 2006. godini. Period od 2002. do 2004. godine obeleen je kao blagi pad u krai automobila, ili
moda bolje reeno,privremena stagnacija.
Najvei problem u evropskim zemljama predstavlja izuzetno dobra opremljenost i obuenost kradljivaca automobila. Oni
izvrsno prate trendove u automobilskoj industriji i svaki novi model doekaju potpuno spremni. Dobra povezanost

kriminalaca na nivou evropskih drava doprinosi brzom skrivanju tragova, a ukradeni automobili veoma brzo prevale put
od par hiljada kilometara, obino prema istoku i jugoistoku Evrope.
Na istonim tritima automobili se obino prodaju u delovima ili kao kompletna vozilima sa falsifikovanom
dokumentacijom. Lopovi raznih delatnosti ukljueni su u kompletan posao, lanac je predugaak, tako da prekidanje bilo
koje karike ne donosi reenje. Vrlo brzo pronau se nove veze, a koren problema je teko dostupan.
Marke koje se kradu
Statistike govore da se na teritoriji evropskih zemalja najee kradu sledeih 10 marki automobila: Volkswagen, Opel,
Peugeot, Seat, Audi, BMW, Toyota, Volvo, Renault i Mercedes-Benz. Ipak, na udaru kriminalaca najee su VW (modeli
Golf i Passat), Audi, BMW i Mercedes-Benz. Tako, na primer, u Holandiji koju smo ve spomenuli, u 2006. godini, u
odnosu na prethodnu, zabeleen je znaajan porast ukradenih vozila marke koda (+65%), Kia (+54%) i Toyota (+40%).
Vlasnici Citroena, Renaulta i Hyundaija imaju razloga za miran san jer njihovi ljubimci imaju zanemarljivo mali rizik
krae. Posebnu brigu daje podatak iz 2005. godine koji govori da 59% ukradenih automobila u Evropi vie nikada ne nae
put do svojih pravih vlasnika. Ostatak od 41% biva vraen uz pomo policije ili istragom samih vlasnika.
Organizovane grupe i primer
Imajui klju za svaki primerak, kriminalci su se toliko osilili da su krali nove i neisporuene primerke tog modela koje
su nali na parkingu dilerskih kua. Pored unezverenih i sve brojnijih oteenih vlasnika i bespomone policije, u priu su
se umeali i predstavnici fabrike, ozbiljno zabrinute brojem nestalih vozila, kao i opasnou za reputaciju kue.
Iako su automobili nestajali u vie zemalja, veoma brzo su bivali isporueni kupcima na Istoku i pored rigorozne
kontrole na graninim prelazima. Ova organizovana grupa je imala svoje ljude u policijama svih zemalja u kojima je
operisala i to pojedince koji su radili na informacionim sistemima i bazama podataka. Kada bi jedan od ukradenih
automobila krenuo put Ukrajine, kontaktu bi bilo javljeno tano vreme i granini prelaz preko kog e automobil prei.
Usledilo bi suspendovanje poternice za tim vozilom iz glavnog kompjutera, taman toliko da automobil napusti teritoriju
te zemlje. Zbog toga ni jedan automobil nije otkriven na granici, jer policija u momentu njihovog prelaska i kontrole nije
imala nikakve podatke..
Ipak, i pored vrsne organizacije i perfektnog planiranja svake krae, ova grupa je zavrila iza reetaka, a nakon razbijanja
lanca, u jednoj podzemnoj garai u Novom Sadu, otkriveno je 18 primeraka tih SUV modela koji su svi vraeni
vlasnicima. A to je samo jedan deo kontingenta koji su ovi biznismeni izvezli. Postoji, naravno i onaj koji nikad nee
biti vraen...
Ova pria na najbolji nain pokazuje stepen organizacije, tehniku verziranost, povezanost i nezaustavljivost auto mafije.
Sa druge strane, ona pokazuje i potkupljivost policijskih struktura zemalja u regionu, to se u ovim sluajevima pojavljuje
kao velik problem.
Balkan
Interpol potrauje oko 130.000 kradenih vozila na prostoru Balkana, a da se procenjuje da je velik deo njih u Crnog Gori,
zakljuak je da je, konkretno, Srbija, preplavljena automobilima sumnjivog porekla. Kao stanovnici zemlje smetene na
brdovitom Balkanu dobro smo upueni, moda ak i previe, u poslove automafije. Kao nacija koja veoma ceni
automobile, dali smo ne ba skroman doprinos razvoju ove grane kriminala. Mnoga naa i prezimena nala su svoje
mesto na poternicama Interpola i Europola, pre svega zbog nedozvoljenih radnji vezanih za trite automobila. A kako i ne
bi, kada se nalazimo na ukrtanju svih puteva (droge, oruje, ukradenih vozila). Na auto-put bratstva i jedinstva i
alternativni pravci prema jugu i istoku mogu da posvedoe o raznim nedelima, samo kada bi znali da govore.
Koliko je samo ukradenih vozila sa zapada protutnjalo kroz Srbiju hitajui ka novim vlasnicima najee na Bliskom
istoku (Turska, Iran, Sirija). U vie nego odlinoj sprezi sa kradljivcima iz bivih jugoslovenskih republika, sada
samostalnih drava, nai ljudi opredeljeni za ovaj prljav posao bili su u mogunosti da zarade veliki novac. To je unosan
posao koji uz veliki rizik donosi dobru zaradu.
Time voeni, nai ljudi koji su ostali bez posla (koji verovatno nikad nisu ni imali) reili su da preive krizu. Kriza je
potrajala, posao se osladio i razgranao, tako da Balkan danas predstavlja stecite automafije ovog dela Evrope. Trenutno
Interpol i Europol, prema nalogu osiguravajuih kua iz Evrope, tragaju za 130.000 vozila ukradenih na teritoriji Balkana,
a kao ozloglaena mesta navedeni su svi vei gradovi u regionu.

Situacija u Srbiji

Bez obzira na umeanost u meunarodne kriminalne organizacije i rad sa ukradenim automobilima sa zapada, kradljivci iz
Srbije operiu u svim delovima nae zemlje. U Beogradu je za prvih sedam meseci 2007. godine ukradeno 1.440 vozila,
od kojih je policija pronala 707, a 196 sami vlasnici. Pomalo ohrabruje injenica da je na teritoriji Beograda u odnosu na
2001. godinu broj ukradenih vozila u poslednje dve godine gotovo prepolovljen.
Najvie se kradu Zastavina vozila, pretpostavlja se zbog prodaje delova, a zatim sledi VW, Audi, BMW itd. A na listi
najtraenijih u podzemlju su i skupocena SUV vozila poput modela Porsche Cayenne, BMW X5 i VW Touareg.
Pad broja ukradenih vozila pripisuje se efikasnijem radu policije koja je sve bolje povezana sa policijama susednih drava
i, naravno, saradnji preko Interpola. Kod nas su popularni mnogi naini krae i razne vrste postupaka sa ukradenim
automobilima. Od klasinog obijanja i odvoenja, preko otimanja uz pretnju orujem ili odnoenja vozilima tipa pauka,
pa sve do paljivog praenja rtve koja e na tren, dovoljan lopovu, ostaviti vozilo sa motorom koji radi ili sa
kljuevima u kontakt bravi. Skupoceni automobili esto se nude vlasnicima uz otkup koji obino iznosi 20% od njihove
realne cene i ovaj nain postupanja kriminalcima donosi znaajan prihod i prostor za manipulaciju nad rtvom. Veliki
broj posebno starijih vozila zavri u nekoj garai gde ih brusilica, odvija i ostali alat za as pretvore u gomilu rezervnih
delova spremnih za plasman na trite, naravno, uz prikrivanje dokaza o kom vozilu se radi. Iako bi se velika veina
oteenih vlasnika vozila, najradije sama obraunala sa lopovima, i to bez prisustva svedoka, to bi moda i smanjilo
stopu kriminala, zakon se mora potovati. Naalost, Krivini Zakonik Republike Srbije, krau vozila definie kao
neovlaeno korienje tueg vozila, prema lanu 213. Ali, ta pravna regulativa je recidiv starih vremena kada su se
automobili krali samo da bi se vozili dok ima goriva i dok je automafija bila nepostojea kategorija.
Maksimalno zapreena kazna je, u ovom sluaju, 5 godina zatvora i to sa svim oteavajuim okolnostima. Osim toga, ovo
krivino delo se ne ubraja u odredbe zakona koji regulie organizovani kriminal, to je prilino paradoksalno, jer se zna da
su automobilski lopovi uz kriminalce koji se bave narkoticima, najorganizovaniji u svakom podzemlju.U praksi, teko, pa
i nemogue je dokazati, postojanje organizacije i onda se tako izriu uglavnom manje kazne od oko 2 do 3 godine zatvora.
Tri pravca
Prvi je kraa popularnijih modela sa Zapada, radi rastavljanja u delove (Golf, Astra, Passat, Vectra itd.), kidnapovanje
luksuznijih automobila radi otkupa (oko 10-20% od vrednosti novog vozila) i kraa skupih modela radi plasiranja u
drugim (uglavnom istonim) zemljama. U prva dva sluaja, automobil e ostati u Srbiji, da li u delovima ili ceo, dok e u
treem, zavriti, najverovatnije negde u Iraku, koji je ogromno trite ukradenih automobila, pa i ispod Kavkaza ili u
Gruziji. Najbolja ilustracija ove prie jeste najvea otkrivena i zaustavljena akcija grupe kriminalaca koja je u poslednje
vreme organizovana na naim prostorima. Naime, koristei visoke pozicije u administraciji jedne novonastale drave u
okruenju, ova grupa je odluila da svoj interes potrai u krai luksuznih terenaca jedne nemake kompanije i njihovom
izvozu u Ukrajinu. Prvi korak ka tome je bio pronalaenje kontakta u samoj fabrici, koji je odluio da sarauje, pa je
kofer u kome se nalazio lap-top sa svim kodovima, iframa i prikljucima potrebnim za startovanje i dekodiranje svakog
proizvedenog primerka tog skupog terenca zamenio za kofer pun novca.
Ubrzo posle nabavke ovog alata, automobili spomenute marke su poeli da nestaju po svim veim gradovima u
okruenju. Iako su u policiji, smatrali da je re o pojedinanim i nepovezanim sluajevima, kraa istog modela je dobila
dimenziju svojevrsne epidemije, toliko da se strah proirio meu vlasnicima iste marke i tipa vozila. Automobili su
zakljuavani po garaama u strahu od krae i uopte bilo je tu svega...
Zakljucak
Kraa automobila pojava je koja se verovatno nikada ne moe u potpunosti iskoreniti. Ulau se ogromni napori da se rizik
krae svede na najmanju moguu meru i time smanji broj ukradenih vozila. Ta velika kampanja kree praktino iz
fabrikih hala gde se novi automobili opremaju najsavremenijim sigurnosnim sistemima protiv krae. Ali lopovi koji ne
poznaju granice vrlo brzo pronau put do fabrikog softvera i tako dopru do reenja za fabriku elektronsku blokadu.
Preko svojih ljudi, iji je posao insajdera sigurno dobro plaen, dolaze do vanih podataka za nove tipove vozila.Na sreu
postoje druge vrste zatite vozila koje moda ne mogu pomoi u traenju nestalog ljubimca, ali mogu da obezbede
adekvatnu novanu nadoknadu za kupovinu drugog primerka. To su osiguravajua drutva ije usluge nisu ba jeftine, ali
pruaju odreenu sigurnost. Za uvanje starijih modela automobila, koji su najei na naim putevima, moe se koristiti
elekronski ili mehaniki nain zatite.
Ugradnja alarma i mehanike zatite na delove upravljakog sistema mogu da budu od koristi, pogotovo ako lopovi
nemaju previe vremena. Lampica od alarma ili poluga na upravljau odvratie manje vetog lopova, koji nije ba siguran
da li je krenuo da obije ili ukrade ba vae vozilo. Ali, profesionalni kradljivci sa jasnim ciljem ne zaustavljaju se tako
lako. I tako borba dobra i zla se nastavlja.