Seminarski rad iz:

Tema:

GENETSKI MODIFIKOVANI

ORGANIZMI
 Sadraj

UVOD....................................................................................................................................3
Genetska modifikacija........................................................................................................3
Genetski modifikovani organizmi (GMO).........................................................................3
Genetiko inenjerstvo.......................................................................................................3
GENETSKI MODIFIKOVANI MIKROORGNIZMI (GMM).............................................5
GENETSKI MODIFIKOVANE BILJKE (GM BILJKE)......................................................6
GM biljke prve generacije.................................................................................................7
GM biljke druge generacije................................................................................................8
GM biljke tree generacije.................................................................................................9
GENETSKI MODIFIKOVANE IVOTINJE.....................................................................10
KONTROLA GENESKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA, HRANE.........................11
PREDNOSTI I MANE GM ORGANIZAMA.....................................................................13
ZAKLJUAK......................................................................................................................15
LITERATURA.....................................................................................................................16

2
UVOD

Genetska modifikacija
Genetska modifikacij oznaava ciljanu izmenu nasljednog genetskog materijala
koja ne nastaje prirodnom- rekombinacijom i indukcijom mutacija; odnosno oznaava
unos stranog genetskog materijala u genetski materijal ili uklanjanje dela genetskog
materijala.

Genetski modifikovani organizmi (GMO)

Genetski modifikovani organizam ili GMO je
organizam, osim ljudskog, u kojem je genetski materijal
izmenjen na nain koji se ne moe postii prirodnim
razmnoavanjem ili prirodnom rekombinacijom.
GMO je organizam kod kojeg je genetska informacija
(genetski kod) izmenjena na neprirodan nain (Europska Komisija, 1990).
Organizam je transformisan uvoenjem jednog ili vie transgena ili modifikacijom
postojeih gena.

Genetiko inenjerstvo
Genetiko inenjerstvo je skup
biohemijskih postupaka kojima se izdvajaju celi
geni, njihovi delovi ili skupovi gena
iz DNK jednog organizma i njihovo umetanje u
unapred odreeno mesto u DNK drugog organizma
.

Razvoj tih postupaka omoguio je

upoznavanje grae i organizacije velikoga broja
gena razliitih organizama, ukljuujui i oveka, te
mogunost industrijske proizvodnje belanevina pomou mikroorganizama u koje su
ugraeni sintetiki ili prirodni geni virusa, bakterija, gljiva i viih organizama, ukljuujui i
3
oveka. Danas je mogue izvrsiti sintezu
belanevine eukariota u
prokariotskim stanicama.. Postupci koji se
primjenjuju u genetikom inenjerstvu
uglavnom su enzimski i molekularno-
bioloki te klasini postupci
mikrobne genetike.

Proces
Jedna od dva DNK mora
biti plazmidskog ili virusnog porekla i
mora posedovati gene koji e joj dati
sposobnost da se autonomno replikuje u
odgovarajuim stanicama. Ova DNK, koju
nazivamo vektorom, slui za kopiranje one
druge DNK. Druga DNK, koja je zapravo
predmet prouavanja i koju elimo
razmnoiti, naziva se stranom, jer po pravilu nije srodna niti s vektorskom DNK niti sa
stanicom u koju e ui nakon spajanja sa vektorom.

Za reakciju spajanja vektorske i strane DNK upotrebljava se naziv rekombinacija in

vitro, dok se produkt reakcije naziva rekombinantnom DNK. Da bi
se molekule rekombinantne DNK autonomno kopirale, treba ih uneti u bakterijske ili
kakve druge za to prikladne stanice. Unoenje rekombinantne DNK u stanice naziva se
transformacijom ili transfekcijom, zavisno od toga slui li kao vektor plazmidska ili
virusna DNK.

Autonomna replikacija jednog molekula rekombinantne DNK poinje u jednoj

stanici, a nastavlja se u potomcima te stanice ili u susednim stanicama. Pri tome od svake
pojedine molekule nastaje mnotvo njoj identinih molekula. Takav nain razmnaanja
rekombinantne DNK i stranih gena, koje rekombinantna DNK u sebi nosi, naziva
se kloniranje DNK ili kloniranjem gena. Strana DNK prelomi se na tono odreenim
mestima s pomou restriktivnog enzima. Pomou istog enzima napravi se jedan lom na
odreenom mestu u krunom molekulu plazmidskog vektora.

4
 Krajevi jednog od fragmenata strane DNK spoje se pomou enzima DNK ligaze s
krajevima vektorske DNK i na taj nain dobije se cirkularna rekombinovana DNK.
Rekombinovana DNK unosi se u bakterijske elije, koje su prethodno obraene tako da
postanu propusne za DNK. Nakon unoenja, rekombinovana DNK se udvaja u
bakterijskoj citoplazmi, dok se bakterije istovremeno mnoe. Tako nastaje klon
rekombinovane DNK i unutar njega, klon stranih gena.

GENETSKI MODIFIKOVANI MIKROORGNIZMI

(GMM)
Jedan od vanijih uloga
GM mikroorganizama je
biosinteza ljudskih proteina za
medicinsku upoterbu. GM
bakterija sa ugraenim ljudskim
genom moe proizvesti insulin.
Sutina ove tehnike je da se
humani gen za insulin ugradi u
plazmid bakterijske elije.
Plazmidi su mali prstenasti
molekuli DNK koji nisu deo
hromozoma bakterije i
umnoavaju se nezavisno od
njega; poto se bakterije ubrzano
dele za kratko vreme nastane ogroman broj kopija humanog gena za insulin. Bakterije e
zatim po uputstvu tog gena proizvoditi humani insulin.

Postupak je sledei:

1. isecanje eljenog gena iz humane DNK uz pomo enzima koji e presei DNK na tano
odreenim mestima; enzimi koji ovo omoguuju su restrikcione endonukleaze[3](makaze)
(enzimi koji deluju na samo odreeni niz nukleotida tzv. palindromski niz (to su dvostruko
simetrini nizovi nukleotida, koji su isti kada se u oba lanca itaju u istom smjeru npr. 5-
3);

5
2. presecanje plazmida (osim plazmida mogu se koristiti i virusne DNK; molekuli DNK
koji se koriste u te svrhe nazivaju se vektori za kloniranje) istom restrikcionom
endonukleazom kojom je iseena humana DNK.

3. poslije dejstva r. endonukleaza krajevi iseaka postaju lepljivi poto su jednolanani

tee da hibridizuju sa sebi komplementarnim lancima

4. humani gen odnosno njegovi jednolanani lepljivi krajevi hibridizuju sa krajevima

iseenog plazmida

5. ligaza (jepak) spaja hibridizovane molekule pri emu postaje rekombinovana (hibridna)
DNK

6. umnoavanjem bakterija i plazmid se u nijma replikuje , tako da se u svakoj bakteriji

dobije nekoliko stotina plazmida

Bakterija sada moe da sintetie humani insulin. U kontrolisanim uslovima bakterije se

mogu odgajati do postizanja mase koja omoguava sintezu odgovarajue koliine insulina
koji se izoluje, proisti i kristalie.

GM bakterije proizvode izmeu ostalog i faktore koagulacije, za leenje hemofilije, i

hormon rasta, za lijeenje poremeaja rasta. Ljudski proteini koji su proizvedeni pomou
GM bakterija su znaajno sigurniji, nego preparati dobiveni iz leeva i nose rizik od
oboljenja kao to su AIDS, Hepatits C, Creutzfeld Jakob bolest.

GENETSKI MODIFIKOVANE BILJKE (GM BILJKE)

Genetski modifikovanim (transformiranim)

biljkama (GMB) nazivaju se one kojima je u
jezgrov ili hloroplastni genom dodano jedan ili
vie gena koji kontroliraju neko novo ili
modifikuju postojee svojstvo.
1984. Prva genetski modificirana biljka duhan
1986. Prva slubena ispitivanja poljoprivrednih
GM biljaka
1994. Na tritu u USA prva GM biljka paradajz
1995. U USA GM sorte pamuka, soje, kukuruza, ali ozbiljnije se ire od 1996.

6
GM biljke prve generacije
Modifikovana su agronomska svojstva (ulazna svojstva) kao ta su:
tolerantnost na herbicide
otpornost na tetoine (Bt kulture)
Soja, kukuruz (na tritu poznati kao Roundup ready usevi). Uskoro eerna repa,
salata, malina, penica...)

Povrine pod GM usjevima u svijetu

Gliofozat i glufozinat najee klase herbicida u

upotrebi (komercijalno ime Roundup)
Transgen- modificirana EPSP sintaza ili fosfinotricin-
N-acetiltransferaza.
Otpornost na tetoine
(kukuruzni moljac, krompirova

7
zlatica, pamuni moljac...) postignuta je unosom u biljke gen iz bakterije Bacillus
thuringiensis koji kodiraju za proteine (Bt toksini) visoko toksine za insekte, a netoksine
za oveka i ivotinje. Preparati Bt toksina kao bioinsekticidi se inae koriste u
poljoprivrednoj proizvodnji ve vie od 40 godina. Pojedine vrste toksina (dosad ih je
identifikovano ve 40-ak), specifino deluju na pojedine redove insekata npr. Lepidoptera,
Coleoptera, Diptera. GM biljke
koje u sebi proizvode neki od ovih
toksina stoga su otporne na
pojedine vrste insekata.
Prednosti upotrebe
Bt sorte (s uneenim genom za Bt
toksin) iskljuuju ili znatno
smanjuju primenu insekticida u
zatiti useva, a to se u proizvodnji
odraava pozitivno kako s
ekolokog tako i s ekonomskog
gledita (smanjen je trokova
proizvodnje i poveanje prinosa
zbog potpune zatite od insekata tokom cijelog ivota biljke).
Nedostatak
Insekti nakon odreenog vremena mogu stei i otpornost na Bt toksine (kao uostalom i na
svaki drugi insekticid ). Ovaj problem se reava tako da se pored Bt sorti otpornih na
insekte jedan deo povrine zaseje nemodifikovanim sortama pa ta povrina predstavlja
"rasadnik" insekata neotpornih (osetljivih) na Bt toksin. Ovi neotporni insekti parenjem s
otpornima opet daju potomstvo osetljivo na Bt toksine.

GM biljke druge generacije

Modifikovana proizvodna svojstva, kulture se nazivaju i izlazne:
Usporeno dozrevanje paradajza genetski modifikovanog paradajza (FlavrSavr)
Izmenjeni sastav zlatna ria (Golden rice)

Prva komercijalizacija jedne poljoprivredne biljne

kulture dogodila se je 1994. g. kada je u SAD na trite

8
plasirano seme genetski modifikovanog paradajza (Flavr Savr tomato) sa svojstvom
sporijeg prezrevanja (omekavanja) nakon branja. Omekavanje paradajza konrtolie
jedan gen. Pod dejestvom tog gena nastaje jedan enzim koji uslovljava omekavanje ploda,
ime ona postaje nepodesna za dui transport. Genetskim ininjeringom uspeo se blokirati
taj gen i iskljuiti iz daljnjeg nasleivanja. Iz tog razloga paradajz namenjen za transport
bere se nedozreo, a kasnije njegovo dozrevanje se vri hemijskim sredstvima (etilen-gasa).

Zlatna ria - Ria uzgojena

konvencionalnim nainima siromana je
vitaminom A i gvoem. Biotehnologija se
moe primeniti, kako bi se genskom
manipulacijom povisio sadraj vitamina A
i gvoa. Zbog potencijalne toksinosti i
teratogenosti vitamina A ria je genetiki
preinaena kako bi sadravala vee
koliine beta-karotena. U genom rie
unesena su etiri nova gena koji kodiraju proteine potrebne za sintezu beta-karotena: dva iz
cveta narcisa i dva iz bakterije Erwinia uredovora. Takva ria se zbog ute boje jo naziva i
Deficit A vitamina u svetu
"zlatna ria". Priblino 300 g kuvane rie sadri preporuenu dnevnu dozu vitamina A.

GM biljke tree generacije

Oekivanja u budunosti:
Tolerantnost na zaslanjena tla
Otpornost na suu

9
 Tolerantnost na metale u tlu
Poboljana uinkovitost usvajanja azota i fosfora kao neophodnih biljnoj ishrani.

GM biljke u medicinske svrhe:

Proizvodnja lekova i vakcina u biljkama.
Biljke za biljne lekove itd.

GENETSKI MODIFIKOVANE IVOTINJE

Genetska modifikacija na miu u kojem je sintetizovan hormon pacova - 1982.
Genetski testovi na ivotinjama su teki, slabo uinkoviti, nepredvidivi i skupi. Ciljevi su:
bolji prirast, redukovanje masti u mesu, izmenjen sastav mleka.

GM krava
Poboljanje kvaliteta mleka sa A - s -kazein hiperprodukcijom.
Viak kazeina olakava proizvodnju sira.

GM krmaa

10
Promjena sastava mleka-alfa laktalbumin hiperprodukcija.
Spreavanje ranog uginua kod prasadi u periodu sisanja.
Poboljanje proizvodnje laktoze.
Na kritinim danima (3-9) za 30-50% vie mleka.
Povoljniji prirast prasadi.

Biosteel koza
Svila se moe dobiti zahvaljujui ugradnji gena pauka krstaa u gen kozjeg embriona.
Nakon izolovanja masnoa, iz mleka koze mogue je sintetizovati svilu, koja se odlikuje
elastinou.

KONTROLA GENESKI MODIFIKOVANIH

ORGANIZAMA, HRANE

Eksperminenti na ivotinjama

Godine 1995, Ministarstvo poljoprivrede kotske, okoline i ribarstva sklopilo je

ugovor sa Naunim institutom Rowett iz Aberdena o sprovoenju opsene naune studije
pod vostvom naunika dr Pusztai. Bio je potpuno siguran da e istraivanja potvrditi
kako je genetski modifikovana hrana bezopasna. Verovao je u budunost tehnologije
genetskog inenjerstva. Krajem 1997. pojavile su se prve sumnje. Njegova su ispitivanja
pokazala potpuno neoekivane i zabrinjavajue rezultate. Pacovi hranjeni genetskim
modifikovanim krpmpirom tokom vie od 110 dana pokazivali su uoljive promene u
razvoju. Bili su znatno manji i laki od onih koji su u tom eksperimentu hranjeni obinim
krompirom. No, jo je vie zabrinjavala injenica da su u pacovi hranjenih genetski
modifikovanim krompirom i jetra i srce bili znatno manji, a imuni sistem slabiji. Ipak,
promena koja je najvie zabrinjavala, a sproveo je vie uzastopnih eksperimenata na
razliitim grupama pacova, bila je injenica da im je, u poreenju sa pacovima hranjenim
obinim krompirom, mozak je bio znatno manji.
U drugom sluaju, pacovi su okretali njuke pred genetski modifikovanim
paradajzom FlavrSavr, koje su naunici eleli ispitati na njima. Kad su ih prislino nahranili
paradajzom pomou gastrikih cevi i ispiranjem eluca pojavila su im se oteenja na
eludcu; sedam od etrdeset pacova uginulo je u periodu od dve nedelje.
Paradajz je ipak odobren.

11
Zakonska regulativa vezana uz GMO i GM hranu

EU je izgradila sveobuhvatan sistem mehanizama za proces razmatranja i

odobravanja genetski modifikovanih organizama, kao i kontrole putanja GMO-a u
okolinu putem odreenih zakonskih direktiva i regulativa.
Ciljevi:
Zatita graana i okoline
Prava potroaa na informisanost i izbor
Obvezno oznaavanje

GM hrana i stona hrana ne sme:

- imati nepovoljne uinke po zdravlje ljudi i ivotinja ili nepovoljne
uinke po okolinu;
- zavesti (pogreno navoditi) potroaa ili korisnika;
- razlikovati se od humane ili stone hrane, koju treba zameniti, u
meri u kojoj bi normalna potronja
bila u hranljivom smislu nepovoljna
po ljude ili ivotinje.
Oznaavanje je obavezno ukoliko proizvodi
ili sastojci dobijeni ili koji sadravaju GMO
u koliini > 0,9%.
Svi proizvodi koji sadre GMO treba da
budu oznaeni natpisom: Ovaj proizvod
sadri genetski modifikovan (naziv
organizma).

Metode GMO testiranja

Genetski modifikovani organizam moe biti identifikovan prema fenotipu (npr. otpornost
na herbicide), prema proizvedenom proteinu, ili na stupnju genoma (DNK ili RNK).

12
PREDNOSTI I MANE GM ORGANIZAMA

Pozitivna strana GM hrane

GM hrana je obogaena posebnim hranjivim
sastojcima, npr. zlatna ria obogaena je
kerotinom, a to utie na suzbijanje slepila. GM
hrana je od velike vanosti u ishrani odojadi.
GMO reava probleme u poljoprivredi manje
pesticida, mnogi geni ugraeni u biljke
omoguuju da biljka promeni osobine svoje vrste
(otpornost na bolesti, mraz, suu, herbicide...).
Poveava se otpornost biljke na insekte, parazite i
korove, pa se time smanjuje upotreba pesticida
Smanjit e se cijena proizvodnje hrane
GM biljke stvaraju vlastite toksine i supstance koje
unitavaju viruse
GM biljke imaju produeni period sazrijevanja

13
 GM biljke mogu dugo ostati svjee u trgovinama
GM proizvodi su bezopasni i imaju istu vrednost kao i tradicionalni proizvodi.

Negativna strana GM hrane

Postoji nepredvidiv uticaj na dui vremenski period.
Pojavljuju se novi alergeni i toksini u proizvodnji namirnica.
Postoji opasnost od pojave novih virusa.
Razvija se sve vea otpornost na antibiotike.
Postoji potencijalna opasnost od infekcija i mutacija u ljudskim elijama.
GM proizvodi ne mogu biti povueni s trita jer nisu oznaeni.
GM hrana poveava rizik od nastajanja raka
GM hrani pripisuje se povean broj alergijskih bolesti kao i slabljenje imunog sistema
GM biljke mogu izazvati veliki broj neeljenih posledica u okolini (zaga ivanje tla i
voda)
Uvoenje velikih koli ina GM hrane utie na zdravlje
Uneseni gen moe razoriti druge gene
GM procesima dobijamo biljke koje nisu so ne, mirisne ni ukusne
Jedini interes i cilj je profit
Gubitak bioloke razliitosti

Suplementiranje GM hrane aminokiselinom triptofanom uzrokovalo je smrtne

sluajeve u SAD. U Engleskoj i Irskoj od poetka uvoza GM soje je 50 % vie prijavljenih
sluaja alergija na soju, posebno u dece; U zadnjih 7 godina, kako je uvedena GM hrana, u
SAD se udvostruio broj bolesti vezanih za ishranu. U mleku krava u koje je ubrizgan
hormon rasta, postoji povean nivo hormona IGF1. Istraivanja su pokazala da je kod
ena u predmenopauzi, koje su mlae od 50 godina i koje u tijelu imaju veliki nivo IGF1,
sedam puta vea verovatnoa za oboljenje od raka dojke. Kod mukaraca je etiri puta
vea verovatnoa da e oboleti od raka prostate.
Ako pogledate istraivanja o hranjenju, kod ivotinja koje su hranjene GM
proizvodima otkriveni su potencijalno kancerogeni rast elija u sistemu za varenje, manji
mozgovi, jetra, testisi, delimina atrofija jetre, oteen imuni sistem, krvarenje u eludcu ,
neobjanjiv uzrok smrti, dvostruko vei broj smrtnih sluajeva, potekoe u razvoju
bubrega, potekoe u razvoju krvnih elija. Nekoliko je zemljoradnika izjavilo da su

14
svinje imale reproduktivne potekoe kada su ih hranili GM-kukuruzom. Bile su sterilne,
imale su lane trudnoe.

15
ZAKLJUAK
Hrana je mo , i ko bude imao hrane, vladae svetom. Od te injenice do
proizvodnje genetski modifikovane hrane mali je korak. Genetski modifikovana hrana je
rezultat biotehnologije, tj. primene genetskog ininjeringa (nauka koja prouava sisteme i
manipulacije DNK), s namerom menjanja odreenih karakteristika ivotnih namirnica, a
sa ciljem postizanja boljeg kvaliteta i kvantiteta.
Hranu genetski modifikovanu ine namirnice kod kojih su laboratorijski izmenjene
genetske karakteristike; jedan ili vie gena uzetih od drugih namirnica ili organizama sa
odreenim svojstvima biva ubaen u nasledni genetski materijal namirnice, koja se eli
modifikovati, a sve sa ciljem njenog poboljanja. Treba napomenuti da ovako
modifikovani materijal ne samo da odraava nova svojstva, nego ga i prenosi na budue
potomstvo.
Problem genetske modifikacije je to se on moe dogoditi i izmeu ivih jedinki
koje ne pripadaju istoj vrsti, proces koji praktino nije mogu u prirodi. Novonastale
jedinke (biljke i ivotinje), s jedne strane, postaju otpornije na odreene insekte, viruse,
gljivice, pesticide, ime se olakava njihova proizvodnja i poveava prinos. S druge strane
ovaj proces dovodi do promena u ekolokom sistemu, eliminiui neke korisne biljke i
insekte kao i stvarajui nove jedinke koje kao takve ne postoje u prirodi i za koje se jo ne
poznaje uticaj na planetarnu ravnoteu.
O uspehu ili propasti GM hrane oito je da e suditi jedino vreme. Svi mi
posmatrai moemo se jedino pitati hoemo li to i koliko platiti?

16
LITERATURA

1. http://hr.wikipedia.org/wiki/Geneti%C4%8Dko_in%C5%BEenjerstvo
2. http://bmb.pharma.hr/predavanja/Transgenicne%20biljke.pdf
3. http://www.hrstud.unizg.hr/psihologija/bioloska/KOLEGIJI/IZBOR1/GENpato.pdf
4. Dokumentarni film: Svet prema Monsantu ""OTROVI, GMO, UNITAVANJE
PRIRODNOG SEMENA"" (http://www.youtube.com/watch?v=kLwVGtP_4mY)
5. www.zis.gov.rs/.../Patenti%20iz%20biotehnologije_Evropska
%20praksa.
6. https://sr.wikipedia.org/sr/__
7. https://suzofil.files.wordpress.com/.../genetski-modifikovani-
organizmi-j...

17