KREONT

Ne eli premoi svud, jer to mou dobi,

do ivota ne isprati te.
1510
HOR
O graani otadbine Tebe, evo Edipa, znalca udesne zagonetke
i prvog oveka, iju sreu niko nije gledao bez zavisti! Gledajte
u kakav ponor sudbe grozne pade on! Zato nikog, dan dok onaj
poslednji ne doeka, 1515 neu proslavljati kao srena, pre
no doplovi ikraju veka svog a nikakav ne pogodi ga jad.
SOFOKLE

ANTIGONA
Prvi put u ovom prevodu prikazana
U Jugoslovenskom dramskom pozoritu
17. dcembra 1951.
Redaktor prevoda
Anica Savi-Rebac

PROLOG
<PRVI CIN)

LICA
ANTIGONA I kceri Edipove
ISMENA keri Edipove
KREONT, car tebanski
EURIDIKA, ena njegova
HEMON, sin njihov
TIRESIJA, prorok
STRAAR
PRVI GLASNIK
DRUGI GLASNIK
HOR STARACA TEBANSKIH
PRATNJA KREONTOVA I EURIDIKINA
Pozornica prikazuje carski dvor u Tebi sa trojim vratima: na
srednja idu Kreont i Euridika, na desna za gledaoca
dvoranstvo, Aritigona i Ismena, a na leva starci. Hor, straar,
Hemon, Tiresija, glasnik, idu, kao domai, na desru
ulaz.

PRVA POJAVA

Antigona; Ismenaa

D svitanje. Iz dvora na desna vrata dolazi Antigona, pa za

njom Ismena.

ANTIGONA
Ismena mila, sejo moja roena,
da I' znade za jad kakav to zbog Edipa
jo Div ga ne uini nama ivima:
ta nema bede, niti'-jada ikakva,
ni neasno ni runo hita to ti ja
me tvojim ne videh i mojim jadima.
Pa i sad opet kakvu, kau, naredbu
poglavar celom gradu ovas izdade?
Da 1' zna, da 1' u ta? Ili ne zna da se zlo
za mile nae sprema k'o za dumane.

10

ISMENA
O milim vest jo nikakva, Antigona,
ni vesela ni tuna meni ne stie,
bez oba brata otkad nas dve ostasmo,
to jedan drugog u dan jedan ubie.
A otkad noas vojska ode argivska,
od tada nita vie nisam ula ja,
ni da sam srenija a ni nesrenija.
ANTIGONA
To znaah dobro, pa te pozvah ovamo pred vrata
dvorska da me uje nasamo.

15

11 Grke trageije
161

ISMENA
A ta je? Neka re te uznemirila.

ISMENA
20

ahraniti ga misli, mimo zabranu?

ANTIGONA
Zar nije Kreont jednom bratu naemu
ast groba dao, a drugome uskratio?
Eteokla je, kazuju, po zakonu
i sudu pravednom u krilo zemlji dao,
na onom svetu da ga mrtvi potuju,
a Polinika to nam jadno poginu
naredio je, kau, graanima svim
da niko ne pogrebe i ne okuka,
Bez plaa i bez groba da ga ostave,
da bude satkim plenom gladnim pticama.
30
To kau da je tebi dobro Kreonte
i meni, velim,i meni naredio,
pa amo hita onima to ne znaju
da javno kae to; i stvar tu ne smatra
k'o alu, nego 'usudi 1' se na to ko,
od naroda ga srfe smrt pod kamenjem.
Stvar tako stoji, a sad posvedoi ti
s vrlinom da 1' se rodi, il' se izrodi.
ISMENA
U takvim prilikama ta bih, jadnice,
pomogla ja da veem il' odreujem?
40
ANTIGONA
De, vidi, trud i muku sa mnom deli li?
ISMENA U
kakvoj napasti? I ta to naumi?
ANTIGONA Da i ti sa
mnom brata mrtvog sahrani.

ANTIGONA
K'o moga i tvog brata, ako nee ti,
25

45
jer izdajnica, bogme, neu biti ja.
ISMENA O,
jadnice! Zar i kad Kreont zabrani?
ANTIGONA On
nema prava od mog da me odbija.

35

ISMENA
Vaj meni! Oca, sele, opomeni se
u kakvu jadu prestavi se omraen
kad grehe svoje otkri sam, pa zbog njih on
sam rukom sebi oba oka iskepa!
Pa majka mu i ena, dvostruka je re,
pletenim uem sramno skonca ivot svoj!
A tree, oba naa brata nesrena
u jednom danu jednom smru padoe
kad jedan drugog bratskom rukom ubie!
Nas dve smo same sada ostale, pa uj:
najgora smrt nam ako mimo zakona sad
ne posluamo carsku odluku i vlast.
Al' na pameti imaj ovo: ene smo,
pa neemo s mukarcima se boriti;
pa onda nama jai zapovedaju,
te i to i jo gore valja sluati.
Ja, dakle, moliu se pokojnicima
nek oproste, jer ovo jai nameu,
i posluau vlast. Ta uzimati trud
nad snagu svoju nije pamet nikakva.

50

55

60

65

163

DRUGA POJAVA

pa zveketom zlata se ponose jo, on

munjom zavitla pa obori tog to srtae
ve na zidu da zapeva pobedu.

ULAZNA PESMA

Druga strofa
Na tle se odbojno strovali koji tada
s ognjem u ruci u mahnitu napadanju
jurnu pomame pun
kao vetra preljutog mah.
Tu njega takva stie smrt.
Drugima, gle, druikiju kob
dosudi taj veliki bog
Arej, presreni borac.
Na sedomorim vratima sedam se svih
porealo voa, svi junaki soj,
i silnome Divu priikazuju plen
k'o sveanu rtvu do jadnika dva;
po ocu i majci roena braa,
a jedan na drugog udari kopljem
i obojica jednaku naoe smrt.

HOR

Prva strofa
Zrako suneva, prekrasni
sjaju, kakav nikada jo
Tebi sedmorih vrata pre
zasjao nije! Granu, gle,
dana zlatnoga zenice,
preko Dirkinih vira stie!
105
Sa titom belim dumana,
to iz Arga oruan sav
doe nam, njega u beanje ti
uzdom potera brom.
U zemlju ga nau Polinik doveo
110
zbog protivurenih sporova ljut;
k'o orao glasno klikui,
od Arga do Tebe preleti put,
a krila k'o beli sjala mu sneg,
sav oruan bi

i konjogrivkom zatien kacigom.

Prva antistrofa

Iznad 'krovova stade ve

pa na sedmora vrata svud
zinu kopljima ubojnim,
ali ode pre nego krv
naa valo mu napuni,
jo pre nego nam venac kula
arzapali omorikov.
Takav bojni Arejev zvek
s lea zaori, i estoki zmaj
teku bitku je bio.
Velianje ohola jezika Div
ne trpi nikako; spazivi njih
gde snanom bujicom navaljuju svi
166

Druga antistrofa

115

120

125

Ali je preslavna Pobeda dola nama,

kolima bogatoj Tebi se poradova;
zato ratove sve
zaborav'te potpuno sad!.
U boje hajd'mo hramove,
igrajmo svi vasceJu no,
Bakhija bog bie nam vo,
Teba sva da se trese!
Al' evo nam Kreont, Menekejev sin,
ba ide; u zemlji nam vladar je on,
po skoranjem bojem udesu dan,
a jamano mis'o premilja neku,
jer svima je nama poslao poziv
i sve stareine ovoga grada
na vanredni ovde sazvao zbor.
(Dolaze Kreont i dva glasnika.)

Ta ja nek znade Div to svagda vidi sve

zaut'o ne bih nikad kad bih video

PRVA E P I S O D I J A
(DRUGI CIN)

Hor, Kreont

PRVA POJAVA

KREONT
O ljudi, grad nam silnom trenjom bogovi
uzljuljae, pa opet stojna digoe.
Po glasnicima sa svih strana pozvah vas
da amo doete, jer znam da Laju vlast
165
i presto svagda potovaste odano,
pa potom dok je Edip gradom upravlj'o,
a kad on pade, siriovima njegovim
jednako verno pokoravaste se jo.
AI' otkad oni dvojom smru padoe
170
u jednom danu kad se sami skobie i svojom rukom kirvcu greno prolie,
svu, dakle, vlast i presto imamjsada. ja,
po rodu jer sam pokojnima najblii.
Al ne moe se znati srce, miljenje i sud
175
la koga oveka, dok prvo ne vidi
da veto vlada i da zakon poznaje.
Ko celim gradom upravlja, a ne mari
za pravi savet, vec od straha nekoga
svoj jezik vee, za tog i sad mislim ja
180
i odavno ve da je ra najgora.
Ni onoga to vie voli srodnika
no otadbinu, ne cenim ja nimalo.

185

da beda ide zemlji mesto spasenja,

a nit bih dumanina grada uzeo
za prijatelja, jer znam: grad je nama spas;
i dokle sreno jedrimo pod njegovim
pod jedrima, mi prijatelja teemo.
190
Tim zakonima ovaj grad u dizati.
I s tim se slae to sam graanima sad
za Edipove sinove naredio. Eteokla, to za
na grad se borae 'i pogibe, a kopljem prvi
junak bi
nek sahrane i svaku nek mu dadu ast I
najboljim mrtvima to dole pristaje a Brata
mu o Poliniku zborim sad to htede
zaviaj i botva rodbinska
na povratku iz bekstva ogniem spaliti
i bratove se krvi htede napiti.
a graane odvesti kao robove,
da niko ga naredih gradu_ovome I nej
poasti ni grobom ni.naricanjem
vec da bez groba svakom oku nakazan

od ptica i od pasa bude razderan

To sud je moj, i nigda re kod mene
pred potenima nee ast uivati.
Al' ko je odan ovom gradu, mrtva ga
i iva ia u potovati jednako.
HOROVOA

195

Ti sme to initi, Menekejeviou, sa

dumanom i s prijateljem drave, al'
moe svakim sluiti se zakonom za
mrtve k'o i za nas koji ivimo.
KREONT

200

uvari mojih zapovesti biete!

HOROVOA

205

168

Naredi neko mlai neka bude to!

169

210

215

Ja stigoh ti, jer tvrdo imam nadanje:

KREONT

pretrpeu tek ono to je sueno.

AI' kod mrtvaca straa ve se postavi.

KREONT

HOROVOA

A zato li si duhom tako klonuo?

Pa ta nam, dakle, drugo jo nareuje?

STRAZAR

KREONT

Pre svega hou da ti kaem o sebi:

jer dela nit poinih niti krivca znam,
a nit je pravo zlo da kakvo prepatim.

Da pazi na red, ako ne veruje ko.

HOROVOA
Ludaka nema takva da je smrti rad.

240
KREONT

220

Ba smera protiv dela da se ogradi. No,

oito je, neto novo javie.

KREONT
I plata takva bie. Ali nadanje u
dobit ljude esto u jad strovali.

STRAAR
Zbog strana glasa moram ba da odlaem.

(Dolazi Straiar.)

KREONT
RUGA POJAVA

Hor, Kreont, Strolar

STRAZAR

STRAAR
O, care, neu rei kako hitei doleteh ti
od laka skoka zaduvan! Ta mnoge misli
mene zadravahu i okretah se putem da se
povratim, jer sluah srce gde mi mnogo
zborae: ta ide, jadan, tamo gde te
eka sud? Zar, bolan, opet stoji? Ako
Kreontu ko drugi kae to, zar nee
stradati?" Razmiljajui tako muno
odmicah, i tako meni kratak odulji se put.
Odluih najzad amo da se zaputim,
saoptiu ti, mada nemam rei ta.

Izreci ve, pa idi onda slobodno!

Pa kazau. Ba ovas neko pogrebe

225

230

245
mrtvaca; suvim prahom on mu posu le i,
kako treba, sveti obred izvri.
KREONT
ta govori? Ta ko se, ipak, usudi?
STRAARJa ne znam. Niti sekira tu udari
nit kuka pade, zemlja, tvrda, suva sva,

235

250
170

neispucana, neutrta kolima,

izvriocu traga nema nikakva.
A prvi kad nas dnevni straar izvesti
o tome, svima bee udo jezivo.
On ieznu, dodue grob ga ne pokri,

sa stupovima spali, dare zavetne,

i zaviaj, i zakone da uniti?
Il' vidi da bog ini potu zlotvoru?
To ne! No neki graani ve odavno
ne podnose me, protiv mene gunaju,
i tajno glavom tresu, vrat ne savie
pod jaram posluan da meni ugode.
I dobro znam da ovi ba uvare te
potplatie, zloinstvo to da poine.
Za ljude jo ne nasta takva uredaba
da nosi zlo k'o novac. Taj i gradove
razorava, on ljude goni iz kua,
on plemenita ljudska srca zavodi,
i ui da na runa dela pristaju,
on pokaza im nain svakog varanja
i svakog delanja obesvepivanje. A
one to za novac to uradie niih kadatada kazna stii e.

255
al ozgo tanak bee prah, da mine greh.
Tu nit se kakvoj zveri nalazio trag,
ni psetu kakvu to bi dolo glodati.
Meu nama se grdne psovke orile,
sve straar panjk'o straara, i gotov boj
260
na kraju nikog ne bi da nas rastavi.
Jer svaki od nas bee za to delo kriv,
al' niko jasno, ne zna bee izgovor.
A hteli smo i maziju izvlaiti,
kroz oganj prolaziti, klet' se bozima
265
da delo nije nae, i da ne znamo
ko smisli ili uini ga. Napokon,
kad nita vie traenjem ne otkrismo,
re jednog u se, a mi glavom k'zemlji svi
od straha: ne znasmo ni ta da reknemo
ni ta da radimo da dobro ispadne.
To bee re: o delu tebe moramo
izvestiti, a ne treba ga tajiti
To pobedi, pa mene zlosrenika reb
izbere da se toga srenog posla prihvatim.
Ja stigoh nerad, a znam: ni ti nisi rad,
jer glasnik zlih glasova nikom nije drag.

295

300

(Straiaru)

270

275

HOROVOA

No ako Divu ja jo ast iskazujem,

to dobro znaj mi, evo ti se zaklinjem:
ne uvrebate 1' krivca za tu sahranu
i na oi ga meni ne dovedete,
e nee dostati mi vaa gola smrt,
no visiete ivi dok zloinstvo to.
ne odate, da znate gde se bere ar,
310
pa posle da ga grabite i shvatite
da ne treba dobitak svugde eleti.
Ta videe: zbog sramna ara mnogi ve
postradae, a srei se ne dovie.
STRAAR Govorit' smem li? Il'

Odavno, gospodaru, domiljam se ja: od

boje moda ruke to se dogodi.

da okrenem pa grem?

KREONT
Umukni, dok me govor tvoj ne rasrdi
U jedan mah da lud i star ne osvane!
Jer tvoja re je nesnosna kad govori
za mrca onog da se brinu bogovi.
K'o dobrotvora zar ga cenie pa sad
zakopae, a doe da im hramove
172

290

280

315
KREONT Zar ne

zna da mi i sad mrsko govori?

285
173

STRAAR

I sada, kad se spasoh mimo svaki nad i

sud, ja mnogu hvalu bogu dugujem.

je 1' uho ili duu re uvredila?

(Ode.)

KREONT ta kiti
tu? ta trai mesto bola mog?
TREA POJAVA

STRAAR Ta

PRVA STAJAA PESMA

fcrivac duu ti, a uho vream ja.

HOR

KREONT
O,

lele

meni!

Ba

si

pravo

320
STRA2AR
Al' dela onog nikad ne izvrih ja!
KREONT I
to, i jo za novac duu prodade!
STRAZAR
Kuku! Lele!
Ao jada, kad ko sudi pravo ne sudi!
KREONT
Sad sudom ali se, no ako krivaca
ne odate mi, onda ete priznati
325
da samo bedu stvara dobit rava!
(Odlazi.)

STRAAR
Da mogu samo nai ga! No naao il' ne
na'o srea to namenjuje tek mene
ovde nee vie videti!
174

askalo!

Prva strofa
Mnoge sile postoje na zemlji, al'
nijedna kao ovek silna: ovek pJovi
i po sinjem moru, a prati ga junjak
nepogodan i valovi zapljuskuju burni.
On i Zemlju, najviu boginju, me
bozima venu neumornu, neprestano
u duboko ore, ralo mu se veruga po
brazdi a konji ga svakog leta vuku.
Prva antistrofa
I plemenu lakokri-lih ptica mee
zamke te ga veto lovi, i buljuku
divljih ivotinja i gomili riba pod
puinom razapinje i nameta mreu
umnik ovek i vetinom svojom
divlju 'krotiv gorohodnu zverku,
vratogriva zauzd'o je konja, gorskom
bitku jo neukroenu u jaram je
uhvatio iju.
Druga strofa
I govoru i vetrnoj misli
dovio se i dravnom redu

'Hf

i odbrani od mraza nemila

DRUGA E P I S O D I J A

355
i strelica dada plahovita
pronalaza svih putova ovek.
Bez pomoi ne gre u budunost.

(TRECI CIN)

PRVA POJAVA

360
Od smrti samo ne izbaja leka,
a pronae ustuk tekoj bolji.

HOR

Druga antistrofa
Nad poudom kao mudrost neku ima
svoju stvaralaku snagu, sad zlu
hodi, a sad hodi dobru. Boju pravdu
dri l' k'o i zakon, bie dika svojoj
otadbini, a sramota kad zlu drsko
krene. Ne priao mom ognjitu takav
i ne bio -nikad s moje strane!

Hor, Straiar, Kreont, Antigona

36
5

37
0

Kolebam se! Nije 1' to boanski lik?

Kad znadem, ne mogu da izjavim ja
da nije Antigona devojka ta.
O, jadnice ti
od jadnoga oca Edipa, ah!
ta slutim? Valjda te ne vodi taj
to carevu zapovest prekri ti,
zatenu gde bezumno skrivi?

380

STRAAR
Gle, to je ona koja prestup izvri.
Kod mrca uhvatismo je. No gde je car?

385

HOR
Iz dvora, evo, bas po zelji dolazi.
KREONT A ta je?
Zato ba u zgodan stigoh as?
STRAAR
O, care, nikada se kleti ne treba jer
nova mis'o staru mis'o porie
12 Grke tragedije

177

pohvalih se da neu amo dolazit'

390
kad onih pretnja tvojih odagna me huk.
Al' opet, u radosti brzoj, nenadnoj,
to svako drugo zadovoljstvo premaa,
ja stigoh, mada zakletvom porekoh to,
a vodim ovu momu; ba je uhvatih
gde kiti grob Tu nije kocka vaena, otkrie
to je moje, nikog drugoga. Sad sam je,
care, uzmi, ikako edi ti raspituj i
osuuj! A ja, red je ve, od ovih beda
odlazim osloboen.

395

400

KREONT
Ti ovu vodi? Kako? Gde je uhvati?
STRA2AR

A mi, kad sve to videsmo, potrimo

i skleptamo je, al' je nita ne bi strah.
Za prvi i za drugi psovasmo je in,
a ona stajae ba nita ne kriju'.
A meni milo, al' i ao bee to.
Jer sam se od zla spasti, to je najslae,
al' u zlo vui prijatelja svojega
to bodi. Al' je moja takva priroda
da za sve manje marim no za ivot svoj

KREONT Da I'
znade pravo? Govori li istinu?
STRAAR
405

KREONT

440
KREONT

Pa kako vide je i kako uhvati?

(Antigoni)

STRAAR
Ovako bee. Kad od tebe doosmo,
a poto usmo tvoje pretnje strahotne,
mi odmah sav s mrtvaca prah ometosmo,
i dobro otkrijemo telo natrulo,
u zavetrinu na kraj hridi sednemo,
da od njega se k nama smrad ne rairi.
178

415

420

425

430

na mrca izli rtvu pa ga posveti

Mrtvaca ona zakopa. Sad znade sve.

Nju videh mrtvom sprema zabranjeni grob.

Da 1' jasno sad i razgovetno govorim?

Tu jedan drugog re'ma grdnim psovasmo,

u slubi svojoj kad ko trom se pokae.
To dugo trajae, dok u svom sjaju krug
sunani nasred neba nije uzi'o,
i pripeka priprekla. Tada nenadno
sa zemlje vetar die prah, jad nebeski,
pa zakri polje, celo lie kidaju'
u umi; silni vazduh napuni se njim.
Mi mire' trpljasmo taj bogodani bi.
Tek vihor minu posle duga vremena,
kad eto devojke gde gorko zakuka
ko ptica glasom tananim, kad ugleda
gnezdace pusto, prazan leaj bez mladi.
I ona, kad mrtvaca gola primeti,
zajaue, a one stranim kletvama
sve proklinjae koji to uinie.
Donese odmah suhog praha rukama,
lepokov digne tuan. sud i trostruku

A ti, da, ti to glavu zemlji obori, da 1'

priznaje da svri to, il' porie?
410

ANTIGONA
Da, priznajem, taj in je moj, ne poriem.

435

KREONT
(Straaru)
Ti moe na put poi ku-da god si rad,
od teke krivice osloboen si sad.

445

(Straiar ode.)

DRUGA POJAVA

Hor, Kreont, Antigona

KREONT

A ti ne nadugo no reci ukrattko

da 1' znade da ja to zabranih naredbom?

HOROVOA

No, znaj, takva prkosna i tvrda ud

Da, znadoh. Kako ne bih? Svakom jasno bi.

KREONT I ti se
drznu za'kon taj da pogazi?
ANTIGONA

180

470

KREONT

ANTIGONA

Tek strahujui ma od ije obesti,

ja ne hteh za njih trpet' kaznu od boga.
Ta znala sam da mreti moram, kako ne?

465

Od strasnog oca strasna odaje se ud u

kerke: ne zna od zla da se uklanja.

(Antigoni)

Ta valjda ne dade mi Div tu naredbu

ni Pravda, sustanarka donjih bogova
to ljudma ove postavie zakone.
Ne smatrah tako jakom tvoju naredbu
da boje. nepisane, stalne zakone
I pretei moe; ti si ipak smrtan stvor.
Oddanas nisu oni, ni od jue ne, no veno
vae, niko ne zna otkad su.

Pa da i ne naredi ti. No umrem li

pre vremena, to k'o dobit samo uzimam.
Ko ivi, ikao ja, u mnogim jadima,
zar ne bi njemu smrt spasenje donela?
Pa f.ja neu alit' ako doekam
ovakav udes. Ali da sam podnela da moje
majke sin bez groba istrune, e, to bih alila;
al' za smrt ne marim. Pa ini 1' ti se da sam
ludo radila,
pred ludim kanda trpim prdkor ludosti.

450

455

460

da najpre klone; d najvre eljezo

to pretvrdim ga arki oganj uini,
najee slomi se pa sitni, videe.
I znadem da se besni konji ukrote
malenim uzdama. Jer obest onome
ne dolikuje ko je sluga blinjem svom.
Ve ta je onda znala da mi prkosi
kad oglaenu prestupi mi zapovest;
sad opet prkosi mi to se razmee
tim delom, pa se posle njega podsmeva.
Ja, zbilja, ne bih bio mu, ve ona bi,
ta drskost kad bi nekanjena ostala!
Pa bila mi od sestre ki, i blia jo
.od sviju to ih porodini uva Div;
ni ona a ni sestra nee najgoroj
umai udbinij Jer i onu jednako
okrivljujem da s ovom smisli sahranu.
I nju mi zovite! Ta ovas videh je
gde besni po kui; poludela je ve.
(Straia iz pratnje Kreontove ode po Ismenu.)

475

480

485

490

T
A dua zna se rado napred odati kad kogod
greno delo tajno zasnuje. Duboko mrzim
kad se neko zatekne u inu zlu, a hoe da ga
iskiti.
ANTIGONA

KREONT A nije 1' brat i onaj s njim to

pogibe? ANTIGONA
Po ocu i po majci brat je roeni.

Zar eli vie nego da me ubije?

KREONT

KREONT Pa to
mu onda milost ini bezbonu?

Ja nita. Kad to imam, sve sam postig'o.

ANTIGONA

ANTIGONA
Sta eka, dakle? Nita mi se ne svia od
rei tvojih, nit' se svide ikada; a tako ni tebi
ne godi moja re. Al' otkuda bih lepu slavu
postigla no otud to sahranih brata roenog?
Ta svi bi rekli da se njima mili to kad jezika
im ne bi zatvarao strah. Al' s vlau druga
srea ide pod ruku, pa sme da dela i da zbori
po volji.

To nee pali pokojnik potvrditi.

KREONT Kad
njega k'o i grenog onog potuje?
ANTIGONA Brat
ubi brata, ne rob gospodara svog!

KREONT
Ti jedina od Kadmovia vidi to!

KREONT A
zemlju har'o nam, a onaj branio.

ANTIGONA
I ovi vide, ali ute pred tobom.

ANTIGONA
Had, ipak, za sve takve trai zakone.

KREONT
Ne stidi se kad misli od njih drukije?

515

KREONT
Al' ne da estit jednak bude ravu.

ANTIGONA
Sramota nije init' potu bratu svom.

520
ANTIGONA Ko zna da
1' dole to za sveto smatraju?

182

183

ANTIGONA

KREONT

Al' pravda taj ne doputa ti sporazum, nit'

htede ti, nit' s tobom ja uinih to.

Al' duman nikad, ni kad umre, nije drag.

ANTIGONA

ISMENA

Za ljubav, ne za mrnju, ja sam roena!

Ne usteem se da u tvojoj nesrei

po burnom moru jedrim s tobom zajedno.

KREONT

ANTIGONA

Kad mora ljubiti, ljubi dole oba,

a ja dok ivim, nee ena vladati!

525

Ne, nemoj, sejo, da mi sad zabranjuje

da s tobom umrem i da mrtvog posvetim!

HOR
Al' eno Ismene pred vratima onde
za sestricom suze gde proliva, gle,
a oblak na obrvi lice joj krasno
nagruje
i lepovidne obraze kvasi.

530

inih delo, ako ona priznaje; i ja

sam uesnik, i nosim krivicu.

184

Ti ne sme sa mnom umreti: ne prisvajaj to

nisi takla! Dovoljna je moja smrt.
ISMENA A to da
ivim bez tebe kad ostanem?
ANTIGONA

KREONT

ISMENA

545

ANTIGONA

Hor, Kreont, Antigona, Ismena

Ti to se po kui k'o guja unjala

i meni tajom pila krv, a nisam znao
dve pobune da hranim protiv prestola,
de, reci: da li priznaje da i ti bi
kod groba, il' se zakdinje da ne zna za nj?

Zna Had i oni dole iji in je grob; ja

dnuge ne volim to ljube reima.
ISMENA

(Dovode Ismenu.)

TREA POJAVA

540

Kreonta pitaj! Ti se stara za njega.

IS M E N A
A to me vrea? Nita ti ne koristi.
535

550

ANTIGONA
Da, smejem ti se, al' i patim zato ja.
185

ISMENA

KREONT
U tebe, da, sa zlima zlo kad odabra.

Pa ima I naina da pomognem ti jo?

ANTIGONA

ISMENA Zar bez

Ti sebe spasi! Bekstvu tvom ne zavidim!

nje ja da sama ivot provodim?

ISMENA

KREONT Ne

0, jadne mene! Udes tvoj da izgubim?

spominji mi ove! Vie nema nje!

ANTIGONA

ISMENA Svom

Ti ivot sebi htede, a ja sebi smrt!

555

ISMENA

sinu zar e verenicu smaknuti?

KREONT

Al' svoje nisam razloge preutala.

Za oranje i drugih njiva nai e

ANTIGONA

ENA

Ti jednima, a ja ugodih drugima.

ISM

Al' nema ljubavi k'o njihova to bi!

ISMENA

570

KREONT Ja ne

Pa jednaka je sada naa krivica.

volim da sin mi enu ima zlu.

ANTIGONA

ISMENA

Ne boj se! Ti si iva! Moja dua ve

preselila se davno, slui mrtvima.

to otac tebe rui, dragi Hemone!

560

KREONT
KREONT

Ba suvie me ljuti i ti i tvoj brak!

Te devojke su, mislim, ba poludele: sad

ova, ona otkako se rodila.

ISMENA
Razdvojie je zar od sina svojega?

ISMENA
U takvim nesreama, care, nikada
ni ilav duh ne ostaje, no nestaje.

187

186

565

KREONT
Ta

Had

spreit'

branu

vezu

njihovu.

575

je, kako vidim, odreena smrt!

KREONT

580
Kreont, Hor

(Antigonu i Ismenu odvedu.)

ETVRTA POJAVA
DRUGA STAJAA PESMA
KREONT, HOR
Prva strofa
O srenika kojima ivot ne okusi zla!
Kome bogovi kuom potresu, tog jadi
ne minu, ve svaki mu narataj vazda prate,
ba kao kad nepogodni
traki dunu vetrovi,
pod more u mrak srne uzburkani val,
pa iz dubine tamne pesak valja crn
to silni vetar uzdigne,
a jekom jei valom udarani aL

585

188

Dive, koji bi prestupak

ljudski skrio tvoju vlast?
Nju nikada san ne svlada sve to svlada
ni neumorni meseci;
k'o vladalac u vekotrajnoj mladosti
olimpskim ti upravlja sjajem blistavim.
Pa odsad unapred, k'o pre,
taj zakon uvek vaie:
za sveg ivota smrtniku
nijednome as ne proe izvan jada.

605

610

Druga antistrofa
Nada, bludnica velika,
mnogim ljudima pomae,
a mnogim je dim nestalnih, praznih elja;
ne znadu to im gamie,
dok arki oganj noge im ne opri.
Slavljenu re pametno neko izusti:
kad u jad koga baci bog,
on za zlo to ne uzima,
no dobra trai u tome;
a kratak trenutak boravi izvan jada.
(Dolazi Hemon.)

590

Prva antistrofa
Gle, prastare trpije Labdakida pokojnih gde
jo novu trpiju ivima raa:

600

Druga strofa

ISMENA Pa njoj

To i ja vidim. (Slugama) Ne asite, sluge, sad,

ve u kuu ih vodite! Zatvorite
to enskinje, a ne da ee slobodno!
I naletice bee kad ve uvide
ivotu njihovu da smrt se primie.

narataju raa je narataj. Evo ih neki

bog rui, spasa nemaju.
Ta i granu poslednju,
to Edipovoj lozi sjajem zablista,
sad opet donji uzimaju bogovi,
njin krvav zastire je prah,
i rei bezumlie, i gnevna srca strast.

615

620

TRECA EPISODIJA
(CETVRTI CIN)

PRVA POJAVA

Hor, Kreont, Hetnon

Gle Hemona, najmlaeg deteta, gle,

od poroda tvojega; dolazi 1' on
zbog Antigone u srcu nosei bol.
da 1 alosti ga njihov nesuen brak?

630

KREONT
To zaas bolje znaemo no vraevi.
(Sinu)
O, sine, valjda ne stie na oca ljut to
zarunici svojoj u za presudu? II tebi
drag sam kako god postupio?
HEMON
Ja tvoj sam, oe! Dobre misli neguju
i moje dobru puti; sluau te ja. Ta
nikakav mi nee prei biti brak no ti dok
putem dobra vodi sina svog.
KREONT
Da, sinko, da, to treba imat' u srcu:
U svemu najpre oev savet sasluaj.
640
190

635

Ta zato ljudi ba i mole bogove da posluna im

deca die domove, da zlo od dumanina zlom
odbijaju, a prijatelje kao otac potuju. Al kome
deca raaju se rava, to drugo rei e
taj sebi izrodi no nevolju i silan dumanima
rug? I Pa zato, sinko, nemoj da rad naslade i sa
enom pamet svojui izgubi, jer zriaj j da
studen onda eka tebe zagrljaj I kad u tvom
domu ivi ena rava ta ima 1' vee rane
nego rav drug? Odbaci, pusti momu tu, k'o
dumanku, da nekome u Hadu bude nevesta!
Ta nju ja uhvatih gde od svih gradana pred
celim svetom ona jedna prkosi; pa neu gradu
da se laa pokaem, ve ubiu je. Neka Diva
priziva, uvara krvi! Negujem li neposluh u
rodu, rae izvan roda jai jo. Jer ko u svojoj
kui strogo postupa, i narodu e vaiti k'o
pravian. Ko zakon gazi, ili silom obara, il'
misli da vladarima gospodari, od mene takav
nee stei pohvalu. No koga grad izbere, toga
posluaj i u malom i pravidnom i suprotnom! I
takav ovek znae smem se nadati da
lepo vlada i da slua sam; u kopljanoj oluji
svoj e poloaj ouvati k'o vrli, pravi ratni
drug. Od neposluha nema veega ti z1a. On
gradove razvaljuje i domove raskopava; on
kida kopljaniki red i goni ga u beanje, A gde
je red, pos1unost sa.mo glavu mnogu spasava.
Pastoga treba da se brane naredbe, a eni
nikako podlei ne treba! Jer, ako treba, nek nas
muiko protera, 'a ne da_kau da smq_od
ena slabiji.

HOROVOA
To sve to ree ini nam se pametno da
ree, ako starost duh nam ne vara.
HEMON
Bogovi, oe, daju razum ljudima,
od svega blaga to je blago najvee.
Ja ne bih mogao ni znao tvrditi
da nije istina to sve to kaza ti.
Al' istinu ti katkad vide i drugi.
Od tebe mogu bolje ja da vidim sve to neko
zbori, tvori il' osuuje. Jer pred tobom se boji
ovek puanin da zbori ono to ti uti ne volil.
A ja sa strane dobro mogu sluati
tu momu kako ceo grad oplakuje to
ona, od svih ena najnedunija,
najsramnije za dino delo umire. Svog
brata, to u sei pade krvavoj,
bez groba psima ne dade prodrljivim, nit'
ptici kakvoj, da ga oni rastru. Zar zlatne
pote ona nije dostojna?
Ovako tihano se tajni iri glas.
A za me, babo, blaga nema skupljega no to
kad vidim da te srea prati svud. ta deci
lepe sja no slava oeva
il ocu dobar glas o deci njegovoj? Pa zato
nemoj samo na to misliti da valja tvoja re
a druga niija.
Jer ko god misli da je trezven samo on, da
jezikom il umom druge nadmaa, taj,
otkrije li duu, prazan zjapie, al' i
mudracu prilii da ui jo a pri tom luk da
suvie ne zatee. Pa vidi: kad bujice zimi
udare drvee to se svija grane ouva, a
to se opre, s korenom se izvali. I brodar
kad na jedru vrstozategne.
192

ueta. nee vihoru da popusti,

on brodi da1je s izvmnutom palubom.
Popusti zato i promeni naredbu.
Ko mlai mogu 1' i ja svetovati to,
za oveka je, velim, ponajvia ast
kad svako znanje pamet kiti njegovu. A
nije 1' tako to se retko deava
lepota je i drugu mudru uti re.

720

HOROVOA
uj, gospodaru, ako zgodno govori!
(Hemonu)
Ti Oca uj! To oba mudro zboriste.

725

KREONT
Ta mi, zar mi s ovakvom kosom srebrnom od
mladog momka tu da pamet uimo?
HEMON
to nije pravo, nita. Ako sam ti mlad, ti
vie gledaj samu stvar no godine.
KREONT
Zar prava stvar, kad neposlune potujem?

730

HEMON Ne
elim da se pota ini rdama.
KREONT Zar
takva bolest nije nju zarazila?
HEMON Al'
narod sav u Tebi tako ne misli.
13 Grke tragedije

193

KREONT

KREONT

Pa greim li to svoje pravo potujem?

Zar narod da mi kae ta da odredim?

HEMON

HEMON
Zar ne vidi da ba k'o dete ree to?
KREONT Da za drugog, ne
za se zemljom upravljam?
HEMON To nije
drava to jednom pripada.
KREONT A nije 1
onog drava iko vlada njom?
HEMON
E, lepo bi ti pustom zemljom vlad'o sam!
KREONT
Taj, ini mi se, onoj eni pomae.
740

735

Ne potuje kad gazi pravo boiie.

KREONT
Ej, uti, pogane to eni posta rob!
HEMON
Al nisi nas o da sramoti robujem!
KREONT
Bar govor tvoj u korist one ide sav.
HEMON
U tvoju njenu i u donjih bogova
KREONT
Dok ivi, ti se nee nikad enit' njom.
HEMON
No umre li. nien grob jo nekog primie

HEMON Da,
ako ti si ena. Briga si mi ti.
KREONT O, huljo, s
ocem svojim zar se prepire?
HEMON Jer vidim:
ti o pravdu sad se ogrei. 194

745

KREONT
Jo pretnjama zar tako drsko prkosi?
HEMON Da l'
pretim kada korim praznu misao?

750

KREONT

KREONT

Nek radi, misli vie iznad sila svih,

od sudbe ne spasti devojaka tih!

SAm lud, zar da plaem druge da opameti

HEMON

HOROVOA

Da nisi, otac, reko ibih da si lud.

Namerava zar obe da ih pogubi?

KREONT Ne onu

755

to ne dirnu. Dobro govori.

KREONT Ti,

HOROVOA

robe enin, ne ulaguj mi se tu!

A kakvom smru drugu misli ubiti?

HEMO^ Sam zborit'

KREONT

hoe, ali drugog ne slua?

KREONT
Ti meni to? Al' Olimpa mi samog, znaj:
na svoju radost nee mene grditi!
(Pratnji)
Povedite to grdilo da ovaj tren

760

Odveu je gde ljudska noga ne gazi i

ivu sakriti u jamu kamenu; a hrane dau
tek da greh da ne bude. da ne bi ljaga ceo
grad ukaljala. i onde Hada samo njega
potuje od bogova nek moli da joj mine
smrt Il, bar e znati da je uzaludan rad kad
ovek ono potuje to krije Had.
(Kreont ode.)

tu izdahne pred verenikim oima!

HEMON
Zar preda mnom? Odbaci svaki pomiljaj!
Tu nee pasti ona, niti e igda ti
mog*lica ugledati oima;
ve besni tu pred pokomim drugarima!

TREA POJAVA
TREA STAJAA PESMA
HOR Strofa
765

(Ode)
DRUGA POJAVA

Hor, Kreont
HOROVOA

Taj mladi, gospodaru, naglo ode ljut, a

opasan je tako mlade due bol.
196

Ero, boe nepobedni, Ero, ti

to na plen pada i devojci u
potaji

na obrazu lei nenom i

prelazi preko mora i
seljaku u stan svre, ni
besmrtnik jo nijedan a ni
ovek malovean tvojoj
moi ne utee. Koga rani
pomahnita.
Antistrofa
Ti i srce pravedniko na
zlo vue za pogrdu; ti i
ovaj metnu razdor meu
ljude jedne krvi. Jasni ari
trepavica u neveste
milobrane pobeuju i
pred vlau zatiuju
zakon silni. Jer boginja
neodolna njim se igra,
Afrodita.
(Voe Antigonu.)

CETVRTA E P I S O D I J A
785

790

795

800

(PETI CIN)
Hor, Antigona

PRVA POJAVA

HOROVOA

Sad i ja vam granice zakona sam

zanesoh se ovde gledaju' ovo. I
suza ne mogu ustavit' vir:
Antigonu vidim, evo je ide u
lonicu svima to donosi mir.

805

JADIKOVKA

198
Prva strofa
ANTIGONA
Oh, gledajte me, ljudi zaviaja mog,

posledn
jim
putem
sad
hodim
bolna i
sunev

sjaj
gledam
, evo,
posledn
ji put,
nikad
vie!

ivu
me Had
vodi,
kud e
otii
svi,
na
obale
Aheron
ta;
svatova
c ne
pevae
mi,
niti mi
kogod
jo,
k'o
mladoj
pesmu
zapeva,
ve
Aheron
t mi
lonica
!

810

815
199

HOR
Pa slavna i pohvale dostojna
u mrtvko skrovite polazi sad,
nit' pogubna suica satr' ti vek,
nit' nagradu stee to deli je ma,
ve svojom e voljom jedina ti
od samrtnih iva silazit' u Had.

820

Prva

Do krajnje ti se smelosti popnu,

do Pravdina visokog stigla si praga,
al' tu mi se, dete, u propast srui.
A k'o otac ti mi mui nakakvu muku.

ANTIGONA

825

830

835

855

ANTIGONA
Ti tae u najljuu ranu srca mog,
preteku alost oca moga i udes
naega roda sveg
slavnijeh Labdakida.
Materin odre klet na kom je
majka mi roeno edo grlila,
nesrenog moga babajka,
te nesrenicu mene rodila!
Ja njima sada prokleta
i neudata polazim!
O, jao, brate moj,
ti zlosrenu si ljubu naao,
pa si mrtav ivu mene u smrt povukao!
HOROVOA

Druga strofa
ANTIGONA
Jao, smeju mi se! Oinskih ti bogova,
to mi se ruga? Nisam mrtva, no ivim.
Grade, o grada mog
najbogatiji rode,
Dirkino vrelo ti.

850

Druga antistrofa

HOROVOA
Al' ona je boginja, boanski soj,
a mi smo smrtnici, smrtnika krv.
Al' veliku slavu si postigla ti
to strada i s bozima jednaku kob
i iva i pokojna deli.

845

HOROVOA

antistrofa

uh kako tuno zginu Tantalova ki,

tuinka Frianka,
uza Sipilsku Olavicu;
kao brljan obuze nju
obavita ponikla hrid.
Jo je i sad rastae dad,
kazivaju, a nigda sneg
ne ostavlia; pod plaevnom
Obrvomkvasi joj vrat.
I mene sasvim kao nju
na veni pokoj sprema bog.

Tebe lepokolne
dubravo! Evo, sve vas ja
kao svedoke zazivam
da neduna i nealjena ni od kog
u grobni zatvor polazim
u neviene rake mrak!
O, jao meni, jao,
ni s ljudima ni s pokojnicima,
ni sa ivim ni sa mrtvim neu boraviti!

840

Bogoduan biti sveta je dunost, al'

onoga vlast ko stara se za vlast
prestupiti to se nikako ne sme. A tebe
je tvoja pogubila volja:
Epoda

860

865

870

ANTIGONA
Bez suza i bez srodnika
875
i bez svatovca jadnu me
ve vode putem spremljenim!
Vie ne mogu jadnica gledati
ovo sveto oko svetlosti.
880
Udes moj neoaljen
od dragih niko ne ali.
(Dolazi Kreont.)
DRUGA POJAVA

Hor, Antigona, Kreont

KREONT
Od tuenja i plaa ko bi prestao
da moe takvim plaem smrti pobei?
(Slugama)

to bre je odvedite! Pod grobni svod

zatvorite, kako vam zapovedih,
i samu ostavite, neka ili mre
il' iva pod ovakvim krovom grobuje
to do te mome stoji, mi smo neduni,
a stanka s nama tu na svetu nema njoj.

885

900
i okitih, pa rtvu izlih nadgrobnu.

905

910

915

920

925

HOR
Jo jednako istog vihora bes i
nadalje njenu potresa svest.

890

ANTIGONA
O, grobe, lonice, o, kuo podzemna,
moj veni uvaru! Sad tebi polazim
ka svojima, to najvie ih pogibe,
a sve ih vee doeka Fersefasa.
Ja mrem sad poslednja, najvea bednica,
a mom ivotu suen ne istee vek.
Al' tvrdu gajim nadu da u ocu svom
ja mila stii, mila stii i tebi,
o, majko mila tebi, mili brate moj!
Ta ja vas mrtve svojim oprah rukama,

A sada, Polinie, poto telu tvom uinih

potu, jad ovakav anjem sad! Pred
pametnima s pravom odah tebi ast. Ta
nikada, ni kad bih decu imala, ni kad bi mi
se mrtav raspadao mu, to ne bih pregla
preko volje graana. Pa kome zakonu to
zborim za volju? Da mu mi umre, dobila
bih drugoga;
da dete izgubim, i dete od drugog.
Al' ikad mi majku i jo oca krije Had brat
nikakav se nee meni roditi. Po takvu ja te
vie cenim zakonu no'ikog drugoga: to
Kreontu je greh i strana drskost, mila
glavo bratova! Ovako rukom on me zgrabi,
odvalai bez venanja i bez svatovskih
pesama, ne udadoh se, niti decu negovah, .
no usamljena, evo, bez rodbine ja me
mrtve jadna u grob iva odlazim! A kakvu
zapovest prestupih boiju? A kud jo da se
muenica obraam na bogove i ikog da
zovem u pomo? Ja, pobona, osvanuh,
evo, bezbona. Al' ako bogovima dopada se
to, kad umrem, priznau da greh uinih ja, a
gree 1' ovi, ne stiglo ih vee zlo no moje
to ga protiv pravde spremaju!

KREONT
Vodii zato suze e liti
za tvoje korake spore!
ANTIGONA

895

Jao meni! Ve re me podsea ta

da smrt je blizu!

930

202

KREONT

Prva antistrofa

Ja nikakvu tebi ne dajem nadu

I Drijantov sin lakosrdica, car

edonski, okovan ti bee a zbog
svoje porugljive udi. Sapeo ga
Dionis, bog silni, i bacio u tamnicu
hladnu. Tu ga grozna ostavila
vatra, ostavilo besnilo ludako,
bele pene svenulo mu cvee! I on
vide da je u svom besu hulnom
reju boga uvredio. Menadama
guio je zanos, gasio im klicanje i
plamen, svirkoljubne razdraiv'o
Muze.

935
da nee se tako svriti to.
ANTIGONA
0, tebanski kraju, oinska zemljo,
o, bogovi dedova naih!
Ve vode me, evo, ne ostajem vie!
Oh, gledajte mene, stareine Tebe,

ruga strofa

940
gde jedina ostah, careva kerka,
i kako i od koga oveka stradam
to svetu ispunih dunost!
(Antigonu odvedu.)

Kad se ide od Mrkih peina, a na

jednu i na drugu stranu, prostiru se
bosporske obale i Salmides lei,
varo traka. Arej blizu svoje
dvore ima, i on vide one oi slepe
u dva brata, u dva Finejia, oi
slepe za osvetom viu. U Fineja
divlja ljuba bila, pastorcima oi
oslepila, udarila otrim maem
britkim i jo vrhom tkalakoga
unka.

TREA POJAVA
ETVRTA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
I Danajin lik je mor'o negda ovu
sjajnu ostaviti svetlost i u dvore
okovane ui. I lonica, crnom grobu
slina, mladost njenu skrivae u
sebi. A ona se, moje edo drago,
krasnim svojim ponosila rodom,
zlatnu ona uvala je kiu, seme
boje pod srcem je krila Al' je uvek
mo sudbine strana; ni bogatstvo
njoj utei nee, ni bog Arej, niti
tvrde kule, a ni crne moroumne
lae.
204

Druga antistrofa

945

nen

950

Ginuli su nesrenici oni i plakali

jadnu sreu svoju, jer ih majka
porodila njina, porodila u nesrenu
braku. Krv su njena Erehtidi stari;
u dalekim ona peinama, na
strmenim onim hridinama,

na oinskim uzraste burama

ta vilovna erka Borejina,
edo boje; al' su keri moja,
i nju isto oborile tako
tri Sudilje, tri dugovenice.
(Dolazi Tiresija, vode ga deaci.)

PETA E P I S O D I J A

985

(ESTI CIN)
Eor, Tiresija, Kreont
PRVA
POJAVA

TIRESIJA
Glavari Tebe, istim putem stigosmo nas
oba, jednim gledajui oima, jer slepac
hodi ti kud vodac vodi ga.
KREONT

990
995

ta je novo, stare moj Tiresija?

TIRESIJA
Izvestiu te, a ti vraa posluaj!
KREONT
pree nisam uma Monio se tvog.
TIRESIJA
zato gradu ovom krmar bee vet.
KREONT
Potvrdit' mogu, imao sam koristi.
207

TIRESIJA
0 dlaci, pazi, srea opet visi ti.

No sluaj savet moj i ne zlostavi le!

Je 1'junatvo mrtvaca opet ubiti?

Ispekoh, pa ti rekoh.Najvea je slast

od mudra savetnika savet primati.

KREONT
A ta je? Od te rei mrak mi na srce!
TIRESIJA
Kad uje znak vetine moje, znae sve. Da
ptice motrim, prioh starom seditu, gde
svakoj ptici bee sastajalite, kad ujem
ptiju graju meni neznanu, sve ljuto, besno
graku, sve se.upaju i kandama
smrtonosnim ubijaju; ta lepet krila ne bi meni
nejasan. U strahu odmah kuah ja paljenicu
na plamenom oltaru, al' iz rtve plam ne
buknu, nego vlaan mlaz iz bedara po pepelu
se razli, sta se topiti, pa onda dimiti se i
rasturati, a uvis prsnu u, i sav se rastopi
ovijen loj, te vire kosti bedrene.
1 onda ovo mome mene izvesti
za gatanje da nema jasnih znamenja,
jer ono vodi mene, druge vodim ja.
A grad nam, evo, strada s tvoje odluke.
Na rtvenikesve-i na sva ognjita k'o hranu
svoju psi i ptice raznose komade tela
Polinika. nesrenog Pa onda, uj me: bogovi
ne primaju ni nae mofitve, ni plamen s
bedara, nit' ptica grake graktanjem
dobrosrenim omastivi se krvlju mrtva
oveka. To, dakle, sinko, dobro promisli! Ta
greenje u ljudskoj lei prirodi.
A zgrei l' ko, to nije vie ovek lud a ni
bez sree ako, u zlo padnuvi, tvrdoglav
nije, nego leka trai zlu. Samosion si,
moram te osuditi.

1030

KREONT
O, stare, vi u mene nianite svi,
k'o strelci u cilj, i vetinom prorokom
iskuavate mene; pleme proroko
ve odavno me prodade i ukrca.
Ta hasnite, od Sarda jantar kupujte
i zlato indijsko, kad volju imate!
Al' onog ni u grob neete poloiti!
Ma hteli orli da ga jedu Divovi,
do boijeg da razvlae ga prestola,
ni toga greha ja se neu prepasti
ni sahranu dopustiti. Jer dobro znam
da boga niko ne moe ukaljati

1035

1040

Al', stare moj, Tiresija, i ovek jak

1045
zna pasti padom sramotnim, za sramnu stvar \kad lepo
zbori da imade koristi.
TIRESIJA
Ah!
Da 1' zna od ljudi neko, da li razmilja
KREONT
A ta to? to to govori za dobro svih?
TIRESIJA
Od svega blaga da je razum najbolje.

1050

KREONT

208

A luda pamet, mislim, ponajvei jad.

14 Grke tragedije

209
M

TIRESIJA Ta

KREONT

bolest ba je tebe sveg zarazila.

Al' znajde, srca moga ne potkupi ti!

KREONT

Ne

TIRESIJA

elim vrau grdnju grdnjom vratiti.

TIRESIJA

To

ini kad mi kae da la proriem.

KREONT
Sve

pleme

proroko

je

srebroljubivo

1055
TIRESIJA
A carsko ti dobitak voli sramotan
KREONT A zna

Al' i ti znaj da nee mnogo krugova obii

sunce svojom brzom trkijom, a ti e sam od
svoje krvi mrtvima mrtvaca jednog vratiti u
zamenu. Jer s ovog sveta ti u donji ubaci
stvorenje ivo, u grob sramno preseli, a mrca
ovde donjim ne da bozima, uskrauje mu
grob i svete obrede. On tebi a ni svetu gornjih
bogova ne pripada, no i njih time zlostavi. Al'
zato Srde alju Had i bogovi k'o skore
osvetnice da te vrebaju, u takvu istu da te srue
nevolju! A odmeri da 1' i to sada govorim za
srebro kupljen. Nee dugo trajati, od plaa
ljudi, ena, grcae ti dvor. Svi gradovi se bune
kao dumani to rastrgana tela oskrnavie il'
psi il' zverad ili ptica krilata to kleti
smrad na rtvenike raznosi. K'o strelac jer
me vrea, takvu strelicu odapeh ti u gnevu
pravo u srce, a nee njihovu utei uegu.

li da s vladarom svojim govori?

1065

1070

1075

1080

(Obraa se svom vodiu)

TIRESIJA To znam! Ta sa

A ti me, sinko, mojim vodi dvorima, nek ovaj

srce na mlaima iskali i naui da gaji jezik
mirniji i svoju pamet bolje nego do sada!

mnom spase grad i stee vlast

KREONT

Ti

1085
1090

(Tiresija i voa mu odu.)

vra si mudar, ali voli nepravdu.

TIRESIJA
Primorae

me

da

ti

tajnu

otkrijem.

1060
KREONT Pa
otkrij, nemoj samo radi koristi!
TIRESIJA I
mislim tako, ali za dobitak tvoj.
14*

211

DRUGA POJAVA

Hor, Kreont

HOROVOA

Postupi tako, ne poveravaj to drugima!

On, gospodaru, ode, strano proree, a

znamo, otkad ova kosa srebrna umesto
crne glavu nam obavija, jo nigda gradu
lane rei ne ree.

KREONT

' KREONT
To i sam znam, i srce mi se zbunilo.
Poputanje je strano; opiranje zlo

1095

HOROVOA

PETA STAJAA PESMA

KREONT

HOR
Prva strofa

Pa ta da radim? Kazuj! Posluau ja.

HOROVOA
1100

KREONT
To savetuje i misli: treba biti blag?
HOROVOA
to bre, gospodaru; kazne boije
brzonoge su, brzo stignu grenike>v

Boe s mnogim imenima,

divna diko Semelina, sine
iva gromovnika, tono
slavnu obilazi Italiju, vlada
dolom svete Deje eleusinske,
i u naoj ivi Tebi,
postojbini bakhantkinja, uz
talase Ismenove, gdeno
nekad ponikoe zubi zmaja
pomamnoga!
Prva antistrofa

1115

1120

1125

Tebe sjajni vide plamen sa

dvoglave one hridi,

KREONT

212

1110

TREA POJAVA

Sad treba saveta, Menekejeviu!

Vaj meni! Teko je. al' srce stisnuu

da popustim; sa silom zaludan je boj.

Da, ovog asa. Hajte, sluge, hajdete to god

vas ima, nema! Budak u ruke, pa urite na
ono mesto pogledno! A kalko sad drugu
stvorih odluku, ja sam u, kako svezah, i
odreiti. Jer strah me ui: stare svete
zakone do posledniega daha treba uvati.
(Kreont ode sa slugama, a Hor sam ostane.)

jo stranije. Prokletstvom duu raniu. _

Da pusti devoj'ku iz kue podzemne, .

a onom to ga baci grob da podigne!

HOROVOA

1105
21
3

EKSODA

gde korike hode nimfe i

kastalskom slaze vrelu. Tdbe
alju nike gore sve brljanom
okiene, i zeleni alju ali,
njini grozni vinogradi kad
s veselim pratiljama hita Tebi
u pohode i klikuje od radosti.

(SEDMI IN)

Druga strofa
Vie nego sve gradove ti potuje
nau Tebu s majkom to je munja
ubi. Ljuta bolest ceo grad nam i
sav narod pritisnula, te nam i sad,
boe, stigni skokom svojim
spasonosnim sa parnaskih
vrhunaca ili preko mora umnog.
Druga antistrofa
Aoh, boe, kolovoo zvezda tono
vatrom diu, zatitnie klika
nonog, o, divotni sine Divov,
svani s Naksa, svog ostrva, s
pratnjom svojom, sa Tijama, to
zanosno slave tebe, gospodara
svoga Bakha, cele noi igrajui!
(Dolazi Glasnik,)

PRVA POJAVA

Hor, Glasnik

GLASNIK
Susedi dvoru Kadma i Amfiona,
ni jedan ljudski ivot, bio kakav god,
pohvalit' neu nikad a ni pokudit'.
Jer srea podie i srea svakada
strovaljuje i srene k'o i nesrene.
Ni jedan vra nam udes na ne kazuje.
1160
Ta Kreont bee jednom srean, mislim ja,
kad od dumana Kadmov oslobodi grad
i uze vlast u zemlji svu i vladae,
a cvetae mu usev deca estita.
A sada ode sve. Kad koga ostave
1165
ivota radosti, taj vie, za me bar,
ne ivi, nego, smatram, iv je mrtvac on.
Golemo blago nek u domu ima svom
i ivot provodi u sjaju kraljevskom,
a sree pri tom nema, ne bih dao ja
1170
ni senku dima za to mesto radosti!
HOROVOA
A kakvu opet alost javlja kraljevsku?
GLASNIK
Izdahnue, a ivi smrt im skrivie.

1155

HOROVOA Pa ko je
krivac? Ko li pade? Kazuj nam!
GLASNIK
E, Hemon pogibe. Sam rukom proli krv!
1175
HOROVOA Da 1'
rukom oevom il' svojom roenom?
GLASNIK Sam
svojom, oev rasrdi ga postupak.
HOROVOA
O, vrau, kako pravo onu ree re.
GLASNIK Stvar
tako stoji a sad dalje veajte!
HOROVOA
Pa evo jadne ljube Kreontove, gle,
1180
Euridike. II' neto dozna za sina il'
sluajno iz dvora ide ovamo.
(Izlazi Euridika)

216

I ba
odmako
h
prevorn
icu,
vrata
ve
otvorih,
a do
uiju
mi
dopre
glas
0 naoj
nesrei.
Ja
klonuh
nauzna
k
na ruke
slukinj
ama,
padoh u
nesvest.
Al'
kaite
mi opet
kakva
bee
vest!
Ta
sluau
je, ja
sam
vina
jadima.
GLASNIK

DRUGA POJAVA

Hor, Glasnik, Euridika

EURIDIKA

O, svi vi graani, ja uh vam razgovor,

kad pooh k izlasku da kajna molitvom
u boice Palade pomo zamolim.
1185

Ja, mila
gospo,
kao
svedok
rei u,
zatajit'
neu
ma ni
mrvu
istine.

Da blaim sad, a docnije da osvanem k'o laa?Istina ie

svagda uspravna., A ja k'o vo povedoh mua tvojega
poljani na vis, gdeno Polinikov le jo leae od pasa
grdno rastrgan. Pomolismo se raskrsnica boginji i
Plutonu, svoj gnev da blago ustave, pa, svetom vodom
najpre njega opravi, na sveim granama ostatke
spalismo, i visok hum od rodne grude nasusmo. A onda
upljoj kamen izbi krenusmo, do smrtne lonice gde
bee devojka.
I neko glasan izdaleka uje pla
kraj grobnice bespogrebne, i im to u, izvestit' doe
gospodara Kreonta. A on ti, to se vie pribliavao, krik
uje bolan, nejasan; pa jaukne i stade ridat': Lele meni
jadniku! Zar prorokujem? Od svih prolih putova zar
gazim sada putem najnesrenijim? Sinovlji glas me tei.
Momi, priite do groba blie, kamenje izvucite pa rupom
zaite do same grobnice! I pogledajte da li vapaj
Hemonov to ujem il' me bogovi obmanjuju!" Mi tada
ogledamo to nam naredi gospodar uplaen, i u dnu elije
nju opazimo gde se za vrat obesi, a stegnula ga usukanom
koprenom,

1190

1195

1200

1205

1210

1215

1220

217

a
A
A
ln
a

b
l
(
I

HO
RO
VO
A
Ja ne znam:
ali na zlo
smera
jednako i
velik muk i
silna vika
zaludna.
GLA
SNIK
Pa videemo da
li zatomljeno to
ne taji tajom u
svom srcu
nemirnom. Ja
idem u dvor za
njom. Dobro
kae ti: i velik
muk tegobu
moe doneti.
(Ode.)

dola
zi
sam,
na
ruka
ma
eno
mu
jasa
n je
zna
k ne
greh
a
tue
ga

sme
li se
rei

ve
ono
ea
to
ga
uin
j
sam.

HOR
Gle,
evo
gospoda
r nam

Hor, Glasnik
HORO
VOA
ta sluti?
Sad nas
gospa naa

(Kreont
stie.)
ETVRTA
POJAVA

TREA
POJAVA

GLASNIK

ostavi
,
a ne
izusti
nam
ni
dobru
ni zlu
re.
1245

I sam
se
sneb
ih,
ali
ovo
veru
jem:
za
sino
v
uv
i jad,
ne
dri
dost
ojni
m
da
kuka
pred
svet
om,
no u
kui
nare
die
da
dvor
kinje
joj
pla
u
jade
dom
ae.
Ta
nije
bez
pam
eti,
nee
grei
ti.
1250

ZAJEDNIK k
i
sv
A
o
JADI
218
KOV
KA
Prva
strof
a
KRE
ONT
K
uk
u
m
en
i:
Lu
do
g
src
a
s
m
r
t
n
i
h
g
r
e
h
a
!
G
l
e
t
e
,

1265

s
ilele
men
e!

Ne ti, ve je moja ludost

kriva za to!

ta me, ta me mori? Ti to
glase crne,

HOR
Vaj meni, kako dookan pravdu vide ti!

1270

KREONT
Nauih je kad stradah! Bog me uhvati, pa
na glavu teko breme
navali mi!
A mene natera na grozne putove,
i obori mi, nogom zgazi radost mi!
Lele mene, to je muka
bez prebola!

1285
gorke jade donese mi,
ta mi veli?
Lele, mrtva oveka si
dotukao!
Kakvo zlo mi, mome, novo
1290

1275

naveuje? Kuku!
Sina nemam. a ve ljuba
ostavi me!
(Vrata se otvore i vidi se Euridikin le.)
HOR

(Dolazi Drugi glasnik iz dvora.)

PETA POJAVA

Hor, Kreont, Drugi gh

GLASNIK
O, gospodaru, svako zlo te udari,
ve jedno dri pred sobom u rukama,
a mahom drugo videe u dvorima.
1280
KREONT
A ta? Od ovog zla zar ima gore jo?
GLASNIK
Ba gospa, toga mrca mati roena,
sirota ,na smrt ovaj udari se as.

Sad gledaj! Njena soba ve je ne krije.

KREONT
O, lele! Evo jadan drugi gledam jad!
Kakva li me kakva jo me
sudba eka?
Ruke mi, evo, milo edo dre jo,
a ve mrtvaca, jadan, drugog vidim tu!
Lele, majko jadna! Lele,
edo moje!

1300

GLASNIK

Kod rtvenika maem sebe udari

i mutne oi utrnu se. Oplaka
Megareja, to pree dino poginu,
a onda ovoga, al' tebe napokon,
to dete ubi, kletvom prokle uasnom.

Prva antistrof a

Druga strofa

KREONT

KREONT

Avaj, avaj! Mrae crni,

drelo gladno,

1295

1305

Lele! Lele!
Pretrnuh od uasa! Zato mi ko
u grudi ne zabode dvosekli ma?
221

Nesrecnog mene,
1310
u grozne sam sudbine zapao glib!
GLASNIK
Za ovu i za onu krivila te smrt

Svani mi, svani,

da drugoga dana ne ugledam jo!
GLASNIK
Daleko to. ta treba da se radi sad? to
eli, za to vode brigu bogovi.
KREONT

u as napokoni, kad ostavljae nas.

KREONT
A kako prekinu ivota svoga nit?
GLASNIK
Ta sama sebe ispod srca udari,
1315
kad sazna za jad sina gorko oplakan.
KREONT
Jao! Nikada taj me ne minu greh,
krivica se na drugog ne svali ta,
jer ja sam te nesrenik ubio sam,
ja, istinu kaem!
1320
Amote, sluge,
bre me vodite,
s puta me vodite,
ta nema me vie,
nita sam ja.

Al' sve to elim, onom eljom rekoh ve.

1335
GLASNIK
Ne moli sada nita vie. jSmrtan stvor od
jada suenih utei ne moe.
KREONT
Odvedite odavde oveka nitava,
to ubi te, edo, nehotice,
a i tebe, ljubo! Oh, nesrenik ja!
Oh, koga da gledam,
kamo da krenem?
U mojim rukama
sve nakrivo ide,
nepodnosiva na me
surva se kob.
HOR
Za kovanje sree najprvi je malj da
razuman bude: nikad red ne remeti
boiji! Za oholu re pretrpeti mora
hvalia pust udarce teke, u starosti
ga pameti naue.

1325
HOR
Ti doforo trai, ako dobro ima zlo.
Najlepa zla su ona to su najkraa.
Druga antistrofa

KREONT

1340

1345

Doi, doi,
osvani mi, preslatka sudbino ti,
privedi mi smiraju poslednji dan!

1330

222

NAPOMENE
ANTIGONA
2. Kad su Tebu pritisle kuga i nerodica, poalje Edip Kre-onta u Delfe proroitu Apolonovu da trai saveta i pomoi. Pro-roite porui
Tebancima da e se od bede osloboditi ako pro-gnaju ih ubiju krvnika cara Laja. Edip zovne vraa Tiresiju da mu pomogne da
pronau krivca, Tiresija ne htede kazati ubi-cu, a Edip se rasrdi i okleveta Tiresij'u da ga je krivac potpla-tio. Sad se rasrdi vra i u
gnevu izjavi da je krvnik Lajev sam Edip. Edip u to ne veruje, jer misli da je Kreont, njegov ujak i urak, potplatio vraa da tako govori
ne bi li on zavladao Tebom posle Edipa. Edip istrauje dalje i, najzad, tajna se ot-krije. Edip je u neznanju ubio oca Laja, i u neznanju
se oenio njegovom enom, Jokastom, a svojom roenom materom. Ta-kvog Edipa prikazuje Sofokle u svom Ca.ru Edipu. S
Jokastom rodio je Edip sinove Polinika i Eteokla i keri Antigonu i Is-menu.
21. Eteokle protera Polinika, pa sam zavlada Tebom. Posle smrti Eteoklove uzme vlast Kreont, kao najblii roak.
105. Dirka je bio izvor kod Tebe.
125. estoki zmaj su ArgivcL koj'i su malopre uporeeni s orlom, a ovde se uporeuju sa zmajem, jer je zmaj bio znak argivske vojske,
a Adrast ga je nosio na titu kao grb.
131. Taj koga je Div sa zida munjom oborio bio je Kapanej. Kad je Polinik navaljivao na Tebu, popne se na zid i stane se hvaliti kako
ga otuda ni strela Divova ne moe oboriti. Uvreeni Div udari ga gromom, i vojska sva nagne u bekstvo.
140. Arej, bog rata.
154. Bog Bakho bio je sin Semele, keri Kadmove. Rodio se u gradu Kadmeji (Tebi), i zato su ga zvali kadmejskim kraljem, a Teba je
nosila njegovo ime: Bakhova Teba.
454. Nepisani", jer nisu pisani na hartiji nego u srcu. zemlje smatralo se kao teka grehota.
418. Jad nebeski", nebu je muka kao onda kad su se na njega dizali dinovi, kao Enkelad, Tifon.
451. Pravda, sustanarka donjih bogova, bila je zastupnica prava ne samo ivih no i mrtvih.
454. Nepisani", jer nisu pisani na hartij'i nego u srcu.
508. Tebu je sagradio Kadmo, sin fenikog kralja Agenora, i po njemu se Tebanci zovu i Kadmovii.
298

299

594. Agenor rodi Kadma, a Kadmo rodi Polidora, a

Polidor rodi Labdaka, a Labdak rodi Laja, a Laj rodi
Edipa, a Edip rodi Polinika i Eteokla, Antigonu i Ismenu.
658. Div je bio uvar porodice
795. Veliki zakoni" to su nepisani zakoni o ukopu, koje
za-stupa Antigona a koje brani ar oiju Antigoninih, tj.
Hemon, zanesen onim arom.
812. Aheront je reka u Podzemnom svetu. Preko nje
Haron prevozi na amcu due pokojnika.
823. Tantalova ki, Nioba, ena tebanskog kralja
Amfiona, rodila je dvanaestoro dece, est sinova i est
keri. Ponosila se da je rodila vie dece nego boginja
Leta koja je rodila samo Apolona i Artemidu. Leta se
rasrdi i Niobu stigne osveta njezina: Apolon joj postrelja
sve sinove, a Artemida sve keri. Div je pretvori u stenu
na brdu Sipilu u Lidiji. Iz stene neprestano izbi-jaju
kaplje vene suze Niobine. Smrt njene dece dirljivo je
opevao rimski pesnik Ovidije u svojim Metamorfosama..
Ovim se motivom sluilo i antiko vajarstvo, a u
moderno vreme inspi-risao se njime Ogist Roden.
834. Tantal, Niobin otac, bio je sin Divov. 843. Dirkino
vrelo". Kad je posle smrti Labdakove Laju bilo tek
godinu dana, otme mu Lik presto. Ovaj je sa enom
Dirkom zlostavio Antiopu, koja je Divu rodila blizance,
Zeta i Amfiona, i ostavila ih u polju. Antiopa je bila u
tamnici okova-na, a decu je naao i othranio pastir;
onde je Zeto uvao stada, a Amfion je nauio udarati u
liru, koju mu je poklonio Hermes. Jednom pobegne
Antiopa iz tamnice i sreom naie na sinove i oni je
prepoznaju, pa ubiju Lika, a Dirku priveu za bika, i kad
je bila mrtva, bace je u vrelo koje se po njoj nazove
Dirka. Potom Zeto i Amfion uzmu vlast u Tebi i utvrde
donji grad na taj nain to je Amfion svirao, a kamenje
se samo slagalo u bedeme; zatim je Amfion uzeo za
enu Niobu, a Zeto Tebu, po kojoj je opet grad dobio
ime Teba.
894. Fersefasa, ki boginje Demetre, ene Plutona,
boga Do-njega sveta.

944. Danaja ki argivskoga kralja Akrisija i kraljice

Eu-ridike. Po jednom proroanstvu, Akrisij'e j'e imao da
pogine od svoga unuka. Da se ne bi to dogodilo, on
zatvori Danaju u ba-karnu kulu. Ali Div doe Danaji u
obliku zlatne kie i oplodi je, te ona rodi Perseja. Deda
metne erku i unuka u j'edan kov-eg i baci ih u more.
Ali oni se spasu na ostrvu Serifo. Ipak, posle, unuk
nehotice ubije dedu kolutom prilikom j'ednog nadmetanj'a.
955. Drijantov sin bio je Likurg, koji je vladao
Edoncima, jednim plemenom koj'e ivljae oko reke
Strimona (Struma) u Trakiji. On stane psovati boga
Dionisa i goniti bakhantkinj'e kad su htele da uvedu kult
Dionisa u njegovoj zemlji. Dionis ga za-tvori u peinu,
gde od gladi umre.
966 Mrke peine na uu Bosfora u Crno more. Od.
sile vetra one su se sklapale i rasklapale, tako da
onuda niko nije mogao iv na brodu proi, pa ni ptice.
Ali kad su stigli Argo-

nauti i, po Fineie.vu savetu, pustili golubicu, ona sreno

prolete, a onda oni za nj. m, i otada stene stoje, jer je
tako bilo sueno da e stati kad prvi brod proe.
962. Menade, bakhantkinje, nose u ruci buktinje. Otkad
su Heleni stali iskazivati potovanje bogu Dionisu u
mestima gde se negovao najjai kult bogu Apolonu,
Muse prate i boga Dio-nisa, te osim Apolonove kitare
vole i sviralu.
969. Salmides, grad u Trakiji na Crnom moru; tu su
Traani kao gusari nemilosrdno ubijali i plenili
stradalnike s brodova, i zato tu boravi bog rata Arej.
981. Erehtidi, potomci Erehtejevi.
985. Borejina ki bee Kleopatra. Nj'en otac, bog Borej
(per-sonifikacija vetra severnjaka), rodi s Oritijom
erkom atinskog kralja Erehteja, sinove eta i Kalaisa i
erku Kleopatru. Kleo-patru uzme traki kralj Finej i rodi
s njom dva sina, Pandiona l Pleksipa. Posle uzme Finej
Ideju, erku Dardanovu, koja stane goniti decu
Kleopatrinu. Optui ih Fineju da su je Pandion i Pleksip
hteli obeastiti, i on dopusti da ih oslepi i u tamnici
glau umori.
993. Kad su argivske voe navalile na Tebu, tada se po
sa-vetu Tiresij'inu Kreontov sin Megarej rtvovao za
spasenje otad-bine, umilostivio boga Arej'a, i tako
spasao Tebu.
1074. Srde (Ermije), keri Neba i Zemlje po imenu
Alekta, Tisifona i Megera, kanjavaju grehe, kao
pomagaice Pravde.
1080. Svi gradovi se bune", tj. gradovi iz koj'ih su pali i
300

nepokopani argivski j'unaci.

1115. i dalje. Mnogoimeni, bog Dionis.
Moma Kadmova, Semela. Nju obljubi Div i ona rodi Dionisa.
Gozbeni dolovi Demetre eleusinske, to je eleusinska
ravnica gde se o svetkovini Demetrinoj mnogo naroda
skupljalo.
Ismen, potok to tee sredinom grada Tebe.
Zubi zmaja divljega to su zubi to ih je Kadmo
posejao. Pre nego to e Tebu zidati, morao je Kadmo
ubiti zmaja koji je zidanje spreavao. On ubi zmaja i
poseja zube njegove. Iz njih niknu divovi koji navale na
Kadma da ga ubiju. U posled-njem asu Kadmo, po
savetu Ateninu, baci meu njih jedan lep kamen o koji
se oni stanu otimati. Pri tome svi poginue, samo
petorica ostae, i s njima Kadmo podie kulu tebansku.
Vile korike", tako se zovu zato to borave u Korikoj
peini vie Parnasa, posveenoj nj'ima i Panu.
Kastalija, izvor pod Parnasom.
Nisejske gore lee na ostrvu Eubeji, gde je bila
udotvorna loza, a opisuje je Sofokle u jednom
odlomku iz drame Tijest.
1139. i dalje. Kad je Div zavoleo Semelu, ena
njegova, lju-bomorna Hera, da se osveti Semeli,
nagovori ovu da trai od Diva da joj doe u pravom
sjaju u kome ga Hera gleda. Div joj ispuni elju, i kad joj
je prilazio s gromom i munjom, grom uda-ri u nju i
zapali kuu. Na umoru rodi Dionisa.

301

Tije, bakhantkinje.
1155. Amfion, sin Diva i Antiope, sagradi zidove Tebe.
1199. Boginja raskrsnica, Hekata.

302

303