STRUKTURA RAUNARA

Raunarski

sistem se sastoji iz:

SOFTVERA I HARDVERA.
SOFTVER ine programi ( sistemski i

korisniki), a
HARDVER elektromainski delovi

raunara:
(monitor, kuite, tastatura,...)

O nekim komponentama kuita

bilo je rei u ranijim razredima...
Sada

emo rei neto vie i o:

1. MATINOJ PLOI
2. MIKROPROCESORU
3. MEMORIJI
4. INTERFEJSU
5. MODEMU

1.MATINA PLOA
- je tampana ploa sa mnogo elektronskih
elemenata
( intergrisanih kola, otpornika, kondenzatora,
tranzistora,....)
esto

se ova ploa naziva i : osnovnom, ili

glavnom, ili sistemskom, ili logikom ploom.

Njena

uloga je da povee delove raunara u

jedinstven sistem koji funkcionie ( napaja ih
strujom i omoguava njihovu komunikaciju).

Od njenog kvaliteta zavisi i ukupan kvalitet raunara.

Matinu plou ine sledei elementi:

1.BIOS - ip: koji testira sve delove
raunara, svaki put kad se raunar
ukljui.
(On mikroprocesoru alje poetne
instrukcije, arhivira i regulie vreme i
datum i ostala podeavanja sistema).

2.Podnoje ( postolje ) za
mikroprocesor.
3.Slotovi : - prikljuci za za druge
tampane ploe ( zvunu, grafiku,
TV, mrenu ,...karticu, modem, RAM
mem. i slino).
4.Konektori : - prikljuci razliitih
oblika koji slue za napajanje hard
diska, flopi diska, CD/DVD-a, ....

5.Portovi :- prikljuci za: mi,

tastaturu, kameru, ....
Razlikujemo tri vrste portova :
serijske, paralelne, i USB portove
6.Magistrale: - elektronski vodovi
kojima se signali kreu izmeu
pojedinih elemenata matine ploe.
***( U novije vreme proizvode se i matine ploe koje u
sebi ve imaju ugraenu zvunu, grafiku, mrenu
karticu, i modem- integrisane ali su se one
pokazale kao manje kvalitetne od neintegrisanih).

2. MIKROPROCESOR
je

najvaniji ip u raunaru i on
upravlja radom raunara.

esto

se krae popularno naziva

CPU kao skraenica od ( Central
Proccesising Unit).

Sve poslove koje on obavlja delimo u tri grupe:

1.Aritmetiko- logike
operacije
( sabiranje,oduzimanje,mnoenje,deljenje,po
reenje,...)

2.Prenos podataka sa jedne

na drugu memorijsku lokaciju
3.Praenje instrukcija i
donoenje odluka o njihovom

Glavne k-ke mikroprocesora su:

-Broj MIPS-ova
-Brzina radnog takta

Savremeni

mikroprocesori mogu da
obrade i preko 2 milijarde bajtova
u sekundi, i to na brzinama veim
od 3GHz.

3.MEMORIJA
Memorija

se sastoji iz malih jedinicadelova koje se zovu elije.

-U ove elije se upisuje , ili iz njih ita
podatak.
(Podatak moe da ima dve vrednosti 0
ili 1 ).
-Osnovna jedinica memorije je bit
binary digit.

Vee

jedinice su bajt ( B),

kilobajt ( KB), megabajt (MB),
Gigabajt (GB), tera bajt(TB),....

1
1
1
1
1

B = 8 bita
KB = 1024 B
MB = 1024 KB
GB = 1024 MB
TB = 1024 GB

Razllikujemo dve vrste memorije:

1.Memorije koje uvaju podatke samo
privremeno i to dok je raunar ukljuen u
struju kao naprimer:
Operativna memorija (RAM), ke , i
registri .
Ke je superbza memorija. Ona ubrzava rad raunara
tako to uva podatke koje mikroprocesor esto koristi (da
ih ne bi svaki put uzimao iz operativne memorije ), nalazi
se uglavnom odmah pored mikroprocesora, a jednim delom
i u samom mikroprocesoru.
Registri su memorijske elije ugraene u
mikroprocesor i one privremeno uvaju podatke koji se
obrauju, a koje koristi aritmetiko logika jedinica.

2.Memorije koje uvaju podatke trajno

( i po iskljuenju struje ) kao naprimer:
Hard disk, flopi disk, CD/DVD diskovi,
ROM, BIOS, fle memorija, memorijske
kartice,...
Fle memorija je neka vrsta hard diska koji
je mnogo manji i tii u radu i lako se prenosi. Ova
memorija je skuplja od Hard Diska i nema
pokretne delove, pa je pristup podacima veoma
brz. Uglavnom se korist i za USB memorijkse
tapie.

4.INTERFEJS
Termin

Interface ranije je ranije

oznaavao povrinu koja formira
granice ( naprimer izmeu dve
regije), a 60-tih godina prolog
veka poinje da se
koristi u raunarstvu - za
oznaavanje
take uzajamnog dejstva
izmeu raunara i nekog
ureaja naprimer tampaa.

Treba razlikovati :

Hardverski

interfejs (elektronski
sklop koji povezuje raunar sa
perifernim ureajem)

Korisniki

interfejs ( koji
predstavlja programe za
komunikaciju, kontrolu i upravljanje
ureajem)

5.MODEM
Modem

je jedna vrsta interfejs ureaja.

-To je elektronski ureaj koji raunar
povezuje na Internet.

Glavna karakteristika modema je brzina

prenosa podataka i ona se obino izraava
u kiolobitima po sekundi-Kb/s.
Zavisno

od mesta postavljanja dele se na:

- Interne modeme ( unutar raunara)
- Eksterne modeme ( van raunara)

Prema nainu povezivanja i

prenosa signala sve modeme
delimo na 4 grupe:
Dial

Up,
ADSL,
Kablovske , i
Beine modeme.

Dial Up
- modem se sa matinom ploom spaja preko slota, ili
je ve ugraen u matinu plou ( ako je ploa integrisana).
Ovaj modem vezu sa Internetom ostvaruje preko mree
fiksne telefonije. Telefonski kabl se na modem vezuje
preko konektora na zadnjoj strani kuita, pa nam je
telefonska linija zauzeta za razgovor kada smo na
Internetu.
On modulira signale kada ih alje i demodulira
kada
ih prima. ( Otuda i naziv modem ).
Modulacija u ovom sluaju je pretvaranje digitalnog signala
u analogni ( zvuni ) koji se moe prenositi preko telefonske
linije.
Demodulacija je obrnuti proces analogni signal se vraa u
digitalni oblik da bi raunar mogao da ga koristi.
Standardna

brzina prenosa signala ovim modemima je

56 Kb/s, i oni su trenutno najsporiji modemi.

ADSL
- modem se spaja sa raunarom preko mrenog kabla na
mrenu karticu.
Takav modem ima vie izlaza pa je na njega mogue
povezati vie raunara ( obino 4 ).
Vezu sa Internetom ostvaruje preko fiksne telefonije, kao i
DialUp , ali se na telefonski kabl prikljuuje preko splitera.
To je mali ureaj sa dva izlaza koji telefonsku liniju deli na
analognu ( za glas) , i digitalnu ( za Internet), pa nam je
telefonska linija slobodna za razgovor ak i kada smo na
Internetu, ( to nije sluaj sa Dial Up vezom).
Ovi modemi obino rade sa brzinama prenosa signala
1024/128 Kb/s
- ( pri emu prvi broj oznaava brzinu preuzimanja podataka
sa Interneta, a drugi brzinu slanja podataka na Internet)zbog ove velike razlike u ovim brzinama ovaj modem je i
dobio imeADSL
( Asymmetrical digital Subscriber Line- to
u prevodu znai asimetrina digitalna preplatnika linija).

KABLOVSKI
modem

se spaja sa raunarom preko USB ulaza,

ili preko mrenog kabla.

Vezu

sa Internetom ostvaruje preko kablovske

televizije.
Ovi modemi koriste razliite- druge frekvencije od TV
kanala, pa nema preklapanja ovih signala pa ni
smetnji, i zato je prenos signala kvalitetan.
Nedostatak ovakvog prenosa je usporavanje veze
ako ako se istovremeno na mreu prikljui puno
korisnika.
Brzina prenosa je slina kao kod ADSL modemastandardne brzine su 512/64 Kb/s ili 1024/128 Kb/s.

BEINI MODEMI
se sa raunarom spajaju preko:
- slotova na matinoj ploi, ili
- preko USB ulaza
Postoje tri osnovne vrste ovih modema:
kartice

sa antenom
PC kartice
USB modemi

Kartice sa antenom
- postavljaju se u unutranjost raunara na
matinu plou.
One pretvaraju digitalne signale u radio
signale.
Kvalitet prenosa se smanjuje ako se povea
razdaljina, ili ako signali prolaze kroz puno
zidova i prepreka.
Najbolji kvalitet signala postie se sa
razdaljinama do 100m .
Signali pristupaju ADSL modemu, ili nekom
drugom pristupnom ureaju-udaljenom
serveru.

PC kartice

rade na istom principu kao kartice

sa antenom, ali one nemaju
klasinu antenu.
Najee se koriste kod laptopova,
a veina njih se u novije vreme
proizvodi sa ugraenom beinom
karticom, pa je za pristup Internetu
potrebno samo pronai pristupno
mesto - hot spot.

USB modemi
- za prenos signala koriste mreu
mobilne telefonije.
Vrlo su praktini jer se Internetu moe
pristupiti sa bilo kog mesta koje je
pokriveno mobilnom mreom, (ali su
usluge mobilnih operatera kod nas jo
uvek veoma skupe).
Brzine prenosa navedenih beinih
modema kreu se od 11 Mb/s do 150
Mb/s, to je znatno bre i od kablovskog
i od ADSL prenosa.