Zemljini uslovi

Vinova loza se gaji na zemljitima

razliitih fizikih, hemijskih i biolokih
osobina, to govori o nj. adaptabilnosti i
ekolokoj plastinosti
Zahvaljujui razvijenom korenu ona se
snabdeva vodom i minerelnim
materijama iz zemljita razliitih
karakteristika

Korenova filoksera

Zemljini uslovi

Osobine zemljita bitno utiu na

rastenje loze, visinu prinosa, kvalitet
groa i vina
Ista sorta u identinim mikroklimatskim
uslovima daje razliite rezultate u
zavisnosti od osobina zemljita na
kojima se gaji

Zemljini uslovi

Loza se gaji na:

sivim brdsko-planisnkom zemljitima,
gajnjaama, crveno rudin zemljitima,
crvenicama, smonicama, ernozemu ,
peskovitim zemljitima, peskovima,
ljunkovitim i kamenitim zemljitima,
rankerima

Pedoloka karta Srbije

Vinogradarski regioni

Pedoloka karta Srbije

Pedoloka karta Srbije

Zemljini uslovi

Za gajenje vinove loze, bez obzira

na klimatske uslove, sortu i podlogu
najpoviljnija su duboka, laka,
aerisana zemljita, umerene
vlanosti i plodnosti
Nepovoljna su plitka, teka, zbijena,
hladna, suvie vlana i kisela zemljita,
slatine, nevezani peskovi, suvie
ljunkovita i kamenita zemljita, rankeri

Mehaniki sastav zemljita

Osobine zemljita
Geoloka podloga
Mehaniki sastav zemljita u manjoj ili veoj
meri utie na:
Procese koji se odvijaju u zemljitu
Fizike osobine zemljita
Bioloke osobine zemljita
Hemijske osobine zemljita
Plodnost zemljita
Poznavanje mehanikog sastava zem
omoguije da se predvidi veina drugih
osobina zemljita

Zemljini uslovi

Mehaniki sastav zemljita i geoloka

podloga odreuju osobine zemljita,
dubinu prodiranja, korena i njegovo
grananje
Osobine zemljita zavise od sadraja
mineralnih estica razliite krupnoe i
nj.sjedinjavanja u zemljine agregate

Zemljini uslovi

Mehaniki sastav utie na zbijenost

zemljita i njegove vodne, vazdune i
hemijske osobine
Uslovljen je odnosom tvrdih estica
razliite veliine-odlomaka stena,
sadrajem ljunka, peska (0.01 mm) i
sitnijih glinovitoh estica (<0.01 mm)

Zemljini uslovi

Zemljita mogu biti

Peskovita
Subpeskovita
Subglinovita
Gliniovita

Zemljini uslovi

Peskovita i veoma peskovita zem

sadre 80-90% frakcije estica 0.250.05 mm, svega 10-20% estice frakcija
<0.01 mm
Vodni i toplotni reim je nestabilan
Apsorpciona sposobnost za vodu je
mala
Stabilna proizvodnja se moe
obezbediti sa sistemom za
navodnjavanje

Zemljini uslovi

Peskovita i ljunkovita zemljita su

svetlije boje, sporije se zagrevaju i
hlade
Bujnost okota je slabija, grozdovi i
bobice sitnije
Sadraj eera visok
Povoljna su za gajenje sorata za
proizvodnju groa za laka vina i za
proizvodnju kvalitetnog stonog groa

Zemljini uslovi

Strukturna zemljita sadre odreenu

koliinu glinovitih estica <0.01 mm
Najpovoljnije osobine ima ernozem, u
Srbiji se malo koristi za vinograde
Tipine gajnjee imaju dobre osobine,
kao i lake do srednje teke smonice i
crvenice i pojedina crveno-ruda
zemljita

Zemljini uslovi

Zemljita lakog do srednje tekog

mehanikog sastava sadre 10-25%
gline
To su laka zemljita, povoljnih vodnih,
toplotnih i hemijskih osobina za gajenje
loze
Umereno su vlana i plodna, dobro
aerisana i topla zemljita

Zemljini uslovi

Zemljita sa velikim sadrajem gline su

tekog mehanikog sasatava
Imaju dobru vododreu spososbnost i
apsorpciju elemenata mineralne ishrane
Suvie su zbijena, nedovoljno aerisana i
hladna za normalan razvoj korana
vinove loze

Zemljini uslovi

Dobrom pripremom pre zasnivanja

vinograda mnoga zemljita se mogu
popraviti i uiniti povoljnijim za gajenje
loze
Izuzetak su movarna, suvie plitka,
vlana, hladana, jako kisela i zaslanjena
zemljita, koja ne treba koristiti za
gajenje loze

Mere popravke mehanikog sastava zemljita

Uklanjanje
kamenja
Donoenje
PESKA ili GLINE
Produbljivanje
oraninog sloja
Obogaivanje
organskim
ubrivomstajnjakom

Tipovi zemljista povoljni

ernozem
Gajnjae
Pararendzine
Smea zem na
fliu i laporu
Litogenokarbonatno zem
Crvenice
Lesivirana
pseudoglejna
zem

Smonice
Degradirane
smonice
Aluvijalna zem
Deluvijalana zem
Aluvijalanodelivijalna zem
Smea stepska
zem na pesku

Tipovi zemljista nepovoljni

Teke smonice
Ritske crnice
Pseudoglej neurednog vodnog rezima)
Starija aluvijalna zem
Movarna, glejna zem
NE PREPORUUJU se zemljita
Jako humusna
Veoma plodna zem
Zemljita bogata azotom (u vinu tada ima
vie bekanevina i koloidni sistem vina je
nestabilan)

Zemljini uslovi: Struktura zemljita

Zavisi od mehanikog sasatava i

stvaranja strukturnih agregata, njih
krupnoe i stabilnosti
U stvaranju zemljinih agregata vanu
ulogu imaju zemljini koloidi, CaCO3,
micelije gljiva, humus

Zemljini uslovi: Struktura zemljita

Struktura zemljita utie na vodni,

vazduni i toplotni reim zemljita,
rastenje i grananje korena
Najbolja su zemljita koja imaju zrnastu
strukturu, agregate mrviaste i
grakaste krupnoe, dimenzija 0.5- 5
mm
Stabilni su, ne raspadaju se pri suenju
ili vlaenju zemljita

Zemljini uslovi: Zbijenost zemljita

Odreuje se zapreminskom teinom

1cm3
Koren loze se normalno razvija pri <1.4
g
1.4-1.6 g koren se oteano razvija
1.6 g rastenje i grananje se zaustavlja
Sa povaanjem sadraja gline iznad
50% poveava se zbijenost zemljita

Zemljini uslovi: Zbijenost zemljita

U zbijenom zemljitu se razvija vie

skeletnih korenova (manjih od 4 mm) a
manje apsorpcionih korenova
Smanjuje se prinos groa i sadraj
eera u groanom soku, raste sadraj
organskih kiselina

Zemljini uslovi: Tvrdoa zemljita

Normalno rastenje korena je u slojevima

zemljita ija tvrdoa iznosi do 20
kg/cm2
Poveanjem tvrdoe do 40 kg/cm2
rastenje korena je usporeno
Zaustavlja se rast koren pri 50 kg/cm2
Trvdoa zemljita negativno utie na
sadraj eera, raste udeo ukupnoh
kiselina u grou

Zemljini uslovi: Aerisanost zemljita

Aerisanost zemljita je od velikog

znaaja za disanje korena, rastenje i
grananje korena i njegovu apsorpcionu
spososbnost za vodu i mineralne
elemente
Zemljita lakeg mehanikog sastava
sadre vie vazduha
Krupnije mineralne estice i stabilniji
zem agregati uslovljavaju bolju aeraciju

Zemljini uslovi: Aerisanost zemljita

Glinovita zemljita su nedovoljno

porozna
Ukupna poroznost polj zem iznosi oko
50% od zapremine zemljita
Ako je 1/3 pora ispunjeno vazduhom a
2/3 vodom, zemljita su povoljna za
razvoj korena

Zemljini uslovi: Aerisanost zemljita

Od velikog znaaja je prisustvo

kiseonika u zemljinom vazduhu
Najpovoljnije je da u tom vazduhu bude
20% kiseonika
Rastenje i grananje korena je usporeno
pri < 10% kiseonika

Zemljini uslovi: Aerisanost zemljita

U uslovima slabe poroznosti i slabog

prisustva kiseonika javljaju se tetni
gasovi kao produkti anaerobnog
disanja, kao to je SO2, metan, H2 i dr,
koji toksino deluju na rastenje korena i
apsorpciju vode i mineralnih materija iz
zemljita

Zemljini uslovi: Vlanost zemljita

Vlanost zemljita zavisi od

koliine i rasporeda padaniva
fiikih i hemijskih osobina zemljita
blizine i toka podzemnih voda
kondenzacije vodene pare u zemljitu

Zemljini uslovi: Vlanost zemljita

Na rastresitom zemljitu voda koja

dospeva iz atmosfere u obliku kie ili
snega se polako upija
Najvei deo vode se infiltrira u dublje
slojeve
Deo vode korste biljke i ostali ivi svet,
dobar deo se vraa u atmosferu
(evaporacija i transpiracija)

Zemljini uslovi: Vlanost zemljita

Kada su gubici vode iz zemljita vei od

priliva vode, javlja se deficit vlage,
odnosno sua, koja veoma nepovoljno
utie na razvoj vinove loze
Na zbijenim zemljitima usvajanje vode
i infiltracija vode je slaba
Iznose se estie zemlje i izaziva
erozija

Zemljini uslovi: Vlanost zemljita

Vodni reim peskova, peskovitih i

ljunkovitih zem je nestabilan i
nepovoljan
Zemljite vodu lako upija od padavina
ali i lako gubi, isparavanjem i
infiltracijom
Da bi se loza dobro razvila neophodna
je primena navodnjavanja

Zemljini uslovi: Vlanost zemljita

U strukturnim zemljitima deo vode se

hemijski vezuje za organske i mineralne
estice zemljita ili se vrsto dri za njih
opnenim silama
Opnenu vodu biljke ne mogu da koriste
Najvei deo vode nalazi se u kapilarnim
porama i porama veih dimenzija
To je pristupana voda za biljke

Zemljini uslovi: Vlanost zemljita

Optimalna vlanost zemljita kada je

lozi na raspolaganju dovoljno vode i
vazduha
Poljski vodni kapacitet PVK nastaje
kada iz krupnih pora otekne
gravitaciona voda, zadrana je vezana
(nepristupana), opnena (teko
pristupana) i kapilarna, lako
pristupana za vinovu lozu

Zemljini uslovi: Vlanost zemljita

Sa smanjivanjem vlanosti zemljita do

novoa 60-70% od PVK koren ima
dovoljno vode za normalno
snabdevanje biljke
PVK < 60% oteano je snabdevanje
Pri valnosti < 45% PVK nastupa taka
venua
Daljim isuivanjem dolazi do uginua
okota

Zemljini uslovi: Temperatura zemljita

Toplotni reim zemljita zavisi od

sunevog zraenja, mineralokog i
organskog sastava i njegove vlanosti
Temperatura temljita ispoljava
znaajan uticaj na rastenje i grananje
korena
Min t=6-8C za poetnu aktivnost
korena
Temperatura korena je veoma bliska
temperaturi zemljinih slojeva sa kojima
je u neposrednom kontaktu

Zemljini uslovi: Hemijski sastav

Za vinovu lozu od najveeg znaaja su

sledee karakteristike zemljita:
Sadraj humusa
Sadraj makro i mikro elemanata
Hamijska reakcija zem. rastvora pH
Sadraj tetnih soli

Zemljini uslovi: Hemijski sastav

Organska metrija nastaje razgradnjom

biljnih i ivotinjskih ostataka
Plodnost zem zavisi od sadraja
humusnih materija huminske i fulvo
kiseline
Sadraj humusa u vinogradarskim
zemljitima treba da iznosi 2-4%

Zemljini uslovi: Hemijski sastav

Od sadraja orgasnke materije zavise

vodno-fizike osobine, temperatura i
plodnost zemljita
Pre saenja loze zemljite treba da se
obogati organskom materijom u obliku
stajnjaka, komposta, treseta, humusaglistenjaka

Zemljini uslovi: Hemijski sastav

Koren vinove loze najbolje raste i razvija

se u slojevima zemljita koja su bogata
humusom
Rastenje i rasporeivanje korena zavisi
i od sadraja kiselina i baza, H+ i OHjona

Zemljini uslovi: Hemijski sastav

Kiselost zemljinog rastvora dolazi do

H+ jona koji se nalaze u rastvoru
(aktivna kiselost), kao i absorbovanih
jona (potencijalna kiselost)
Za vinovu lozu najvanija je aktivna
kiselost opt pH=6-7.5

Pristupanost elemenata u zemljitu

Zemljini uslovi: Hemijski sastav

Kisela zemljita su siromana u

pristupanim makroelementima (N, P,
K, S, Mg, Ca) i mikroelementima (Mo),
siromana su u humusu, imaju
nepovoljne vodno-fizike osobine, viak
slobodnog kiseonika i povaan sadraj
Al i Mn
Neutralizacija je neophpodna za budui
vinograd sa CaCO3 - kalcifikacija

Zemljini uslovi: Hemijski sastav

Neutralna i krena zemljita povoljno

utiu na kvalitet groa i vina,
pojaavaju sadraj eera i aromatinih
materija u grou, pojaavaju buket
vina i ubrzavaju sazrevanje vina
Izmeu sadraja aktivnog Ca u zem i
sadraja eera i arome u grou
zavisnost je pozitivna

Zemljini uslovi: Hemijski sastav

Vinogradarska zemljita treba da

sadre:
Azota 120-150 mg/100g vsz (0.120.15%)
Fosfor 15-25 mg/100 g vsz
Kalijum 20-40 mg/100 g vsz

Hemijski sastav zemljita

Humus 2-5%
Makroelementi N, P, K, Mg, Ca, S, Fe
Mikroelemeti Cu, Mn, Zn, Mo, Co
pHmin=5 opt pH=6.0-6.5-7.5 pHmax=8.4
Sadraj tetnih soli (<0.3-0.4%)
Hloridi NaCl 0.06%
Sulfati Na2SO4 0.2%, MgSO4 0.1%
Soda Na2CO3 0.002%

Topografski faktori

Klimatski i zemljini uslovi

vinogradarskog podruja zavise od
reljefa i orografije terena
Oni indirektno utiu na razvoj vinove
loze, jer ispoljavaju znaajan uticaj na
promene mezo i mikroklime, kao i na
vodno-vazdune i hemijske osobine
zemljita

Nadmorska visina

Osnovni kriterijum koji odreuje

mogunost gajenja loze na pojedinim
visinama slui koliina toplote i vlage
koja iz atmosfere dospeva do zemljine
povrine
U severnijim i hladnijim podrujima loza
se gaji na manjim nadmorskim visinama
u odnosu na junija i toplija podruja

Nadmorska visina

Sa poveanjem nadmorske visine

smanjuje se suma aktivnih temperatura
Na svakih 100 m nadmorske visine
srednja godinja temperatura vazduha
opada za 0.5-1C, ali se pojaava
sunevo zraenje za oko 18 %, jer se
smanjuju gubici zraenja kroz atmosferu

Nadmorska visina

Usled poveanja intenziteta sunevog

zraenja u brdsko-planinskim
podrujima dolazi do relativno veeg
zagrevanja zemljita i biljaka
Na svakih 100 m visine suma aktivnih
temperatura opada za 200-300C

Nadmorska visina

Do odreene visine koliina padavina

se poveava
Usled smanjenja temperature vazduha
dolazi do skraivanja duine
vegetacionog perioda za 7-10 dana
Sa porastom nadmorske visine, opada
sadraj eera a povaava se sadraj
ukupnih kiselina

Nadmorska visina

Vinova loza se moe gajiti samo u

odreenim visinskim zonama
Najvie vinograda u svetu ima na
nadmorskim visinama od 300-600 m
U Boliviji, u uslovima tropske klime gaji
se na 2000-3000 m

Nadmorska visina

U dolini Rajne (50-51N) na 100-200 m

U Junoj Italiji (40N) na 800-1000 m
U paniji (Andaluzija 38N) do 1360 m
Na padinama Etne (Italija 36N) 12001300 m

Nadmorska visina

U Srbiji: Baka 80-120m, Srem 100300m, Banat 80-200m, podunavlje 80200m, Velika i Zapadna Morava i
Rasina 100-300m, Leva i Temni 150400m, upa 300-400m, Niava i Toplica
200-400m, Juna Morava 200-400m i
Vranje i Preevo 350-500m, Metohija
350-550m

Nagib i ekspozicija terena

Nagib i ekspozicija terena znaajno

utiu na intenzitet svetlosti, toplotne
uslove, vlanost zemljita i vazduha
U uslovima umereno-kontinentalne
klime najpovoljnije su june,
jugozapadne i jugoistone ekspozicije

Nagib i ekspozicija terena

Sa aspekta povoljnosti toplotnih uslova

u severnim vinogradarskim regionima
najpovoljnije su june ekspozicije, iji je
nagib 25-35% jer sunevi zraci padaju
pod pravim uglom, zagrevanje zemljita
i vazduha je bolje
Razlika u temperaturi vazduha izmeu
severne i june padine u avgustu moe
biti 4-5C, razlika u sazrevanju i do 15
dana

Raljef-orogrfske karakteristike terena

Reljef terena utie na stvaranje lokalne

klime mazoklime i mikroklime
Na brdovitim terenima zemljita su
umereno vlana, umereno plodna,
rastresita, sa dosta mineralnih sastojaka
u sebi, to pozitivno utie na vodnovazdune osobine zemljita

Uticaj velikih vodenih povrina

Velike reke, jezera i mora znaajno

doprinose poboljanju klime jer
ublaavaju temperaturne ekstreme,
poveavaju vlanost vazduha i intenzitet
svetlosti
Znaajne povrine se nalaze pored
Sredozemnog, Jadranskog, Egejskog,
Crnog, Kaspijskog more, po obodu
Atlantika (Golfska struja), Tihog okeana
(Humboldt struja)

Uticaj velikih vodenih povrina

Pored vodenih povrina i tokova manje

su razlike u temperaturi i vlanosti
vazduha izmeu dana i noi i izmeu
godinjih doba naroito leta i zime
Po pravili veoma retko javljaju se jaki
zimski mrazevi koji izazivaju
izmrzavanje loze

Uticaj uma

Veliki umski kompleksi javljaju se kao

znaajan modifikator okoline klime
ume menjaju pravac i ublaavaju
jainu vetrova, doprinose manjim
kolebanjima temperature i vlanosti
vazduha, smanjuju isparavanja vode i
brzo isuivanje zemljita
Spreavaju eroziju posle obilnih
padavina

Biotiki faktori

U vinogradu ive mnogobrojni biogeni

faktori: zemljina mikroflora i fauna,
nadzemna mikroflora i fauna, korovske
biljke i ivotinje
ovek, aktivno uestvuje na popravku
osobina zemljita, obezbeuje
snabdevanje vodom i hranivima, titi
lozu od bolesti i tetoina, unitava
korov, primenjuje i druge mere
neposredne nege okota radi
ragulisanja rastenja i rodnosti, visine
prinosa i kvaliteta groa