УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
ЕКОЛОШКИ ИНЖЕЊЕРИНГ У ЗАШТИТИ ЗЕМЉИШНИХ И ВОДНИХ
РЕСУРСА

ПРЕДМЕТ: ЕКОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА ДЕГРАДИРАНИХ СТАНИШТА

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: ЗЕМЉИШТА И ТИПОВИ СТАНИШТА МОЧВАРНИХ ПОДРУЧЈА

Студент: Професор:
Радуловић Лазар 22/2017 Др. Милан Кнежевић, ред. проф.

Београд, 2019.
Садржај

1. Увод..................................................................................................................................................3
2. Хидрологија мочварних станишта.................................................................................................4
3. Земљишта мочварних подручја......................................................................................................5
3.1 Раздео хидроморфних земљишта.............................................................................................5
3.2 Типови земљишта која су карактеристична за мочварна подручја........................................6
3.2.1 Ритска црница (хумоглеј)...................................................................................................6
3.2.2 Мочварно глејно земљиште...............................................................................................7
3.2.3 Тресетишта..........................................................................................................................7
3.2.3.1 Низијско тресетиште.......................................................................................................8
3.2.3.2 Маховинско (издигнуто) тресетиште.............................................................................9
3.2.4 Псеудоглеј...........................................................................................................................9
4. Мочварна станишта......................................................................................................................11
4.1 Издигнуте и равне мочваре.....................................................................................................11
4.2 Долинске, сиромашне и прелазне мочваре............................................................................11
4.3 Прелазне мочваре и тресаве....................................................................................................12
4.4 Мочваре богате базама............................................................................................................12
4.5 Шевари и тршћаци, обично без слободне стајаће воде........................................................12
5. Рамсарска конвенција....................................................................................................................13
6. Закључак.........................................................................................................................................14

2
1. Увод

Термин мочвара обухвата велику разноликост станишта, од мангрова дуж

тропске обалне линије до тресетишта која се налазе јужно од Арктика. Постоји
неколико чиниоца који омогућавају препознавање заједничких карактеристика између
ових јако различитих еколошких система.
Главни чинилац у мочварним подручјима је вода. Тешко је рећи колико тачно
воде нека површина треба имати да би оно могло бити окарактерисано као мочварно
подручје. Али свакако да је она главни фактор који одређује физичка и хемијска
својства земљишта као и вегетацију а самим тим и фауну која ће бити присутна на
таквим стаништима.
Међународна конвенција о заштити влажних станишта-Рамсарска конвенција
под мочварним стаништима подразумева: мочваре, ритове, тресетишта, природне и
вештачке повремене и сталне воде, обалски део морских подручја као и подручја
настала људском активношћу као што су рибњаци, резервоари, солане.
Мочваре су широко распрострањена подручја, тренутно заузимају око 6%
Земљине копнене површине односно око 570 милиона хектара (Ramsar Convention
Secretariat, 2016). Тежиште распрострањења мочварних подручја налази се између 50⁰
и 70⁰ северне географске ширине где се налази око 50% светских мочварних станишта.

3
2. Хидрологија мочварних станишта

Хидрологија мочварa односи се на време и обим поплаве односно засићења тла водом
и сматра се „покретачком силом“ у формирању мочварних подручја. Киша, подземне и
површинске воде, пропустљивост тла, положај у рељефу, околно коришћење
земљишта и врста вегетације су фактори који утичу на хидрологију мочварног
подручја. Такође један од битних фактора приликом проучавања хидрологије мочвара
је управно начин прихрањивања мочвара. Мочваре се прихрањују из три извора:
атмосферских падавина (омброгено), аутохтоних површинских вода (плављење) и из
подземних вода. У неким случајевима прихрањивање мочвра може се одвијати и из сва
три извора воде истовремено. Иако је хидрологија најважнији параметaр када су у
питању мочварни екосистеми, понекад је то најтежи фактор за утврђивање на терену,
јер су водостаји у мочварним подручјима током просечне године веома променљиви а
исто тако понекад није могуће утврдити главни извор прихрањивања мочвара.

Слика 1 Тип мочваре у зависности од извора воде (извор www.epa.gov)

. На пример, поплавна шумска мочвара може бити под водом неколико дана или
неколико недеља током пролећа, а онда када ниво воде реке падне, вода са површине
се повлачи и испарава а земљиште и даље остаје засићено. Такве области могу бити
суве током остатка вегетационе сезоне. У другом случају мочварна подручја с мање
пропусним земљиштем могу имати површински потоп у пролеће, након чега следи
споро повлачење воде кроз лето и рану јесен. Нека мочварна подручја можда немају
стајаћу воду изнад површине тла, али земља може бити засићена водом неколико
недеља или месеци током вегетационе сезоне. У случајевима да је земљиште довољно
влажно током вегетационе сезоне и да се одржавају хидричне карактеристике

4
земљишта и одржава хидрофитна вегетација, и таква подручја убрајамо у мочварна
подручја, без обзира што нема воде на површини.

С тим у вези, неке светске класификације мочварних станишта разврставају типове

станишта на основу главног извора воде.

У зависносности од хидрологије мочваре односно извора и карактера воде разликоваће

се типови земљишта на том простору а уз земљиште се јавља и различита вегетација.

3. Земљишта мочварних подручја

Под утицајем воде, која представља главни еколошки фактор у мочварним

стаништима, јављају се специфичне земљишне творевине, односно типови земљишта
карактеристични управо за ова подручја. У зависности од начина на који вода делује,
односно у ком делу профила се задржава, јављају се различити типови земљишта. То
су земљишта из неколико различитих класа које припадају разделу хидроморфних
земљишта.

3.1 Раздео хидроморфних земљишта

У раздео хидроморфних земљишта убрајамо типове земљишта које карактерише

повремено или трајно прекомерно влажење у једном делу профила или пак читавом
профилу. Под прекомерним влажењем подразумевамо стање у коме су све поре и
шупљине у земљишту испуњене водом, која стагнира или се споро креће. Приликом
водозасићења земљишта у земљишту владају анаеробни услови. Услед ове појаве
долази до редукционих процеса који проузрокују процесе оглејавања. Са друге стране
у присуству веће количине воде долази до успоравња процеса разлагања органске
материје услед чега може доћи до палудизације. (Ћирић, М. 1984.)

У оваквим условима разлагање органске материје је специфично и успорено. У

екстремним случајевима долази до стварања тресета, док при мање израженом
хидроморфизму и смењивању мокре и суве фазе долази до настајања
органоминералног хидромул или анмор хумуса.

Задржавање воде у овим земљиштима може бити проузроковано на више

различитих начина. Под утицајем атмосферских, подземних или аутохтоних
површинских вода. С тим у вези разликоваћемо различите хидролошке режиме
оваквих земљишта од којих ће на крају зависити и сам тип земљишта:

-Влажење атмосферским водама где се вода задржава претежно у горњем делу

профила;

-Прекомерно влажење услед утицаја подземне воде доњих делова профила;

5
 -Влажење аутохтохим површинским и подземним водама при чему долази до
великог колебања садржаја воде у профилу;

-Непрекидна стагнација воде у читавом профилу а некад и изнад површине

земљишта.

3.2 Типови земљишта која су карактеристична за мочварна подручја

У земљишта мочварних станишта убрајамо ритску црницу, мочварно глејно

земљиште, псеудоглеј и тресет.

3.2.1 Ритска црница (хумоглеј)

Овај тип земљишта припада класи глејних земљишта. Хидролошки режим овог
земљишта карактерише се влажењем из три извора: из атмосферских талога, из
поплавних и површинских извора.

Ритска црница заузима притерасне делове речних тераса као и депресије у

којима се осећа колебање нивоа подземне воде. Такође ове земљишне творевине
широко су распрострањене у мртвајама, у којима су данас образована мочварна
станишта.

Основна својства:

Ритске црнице имају грађу профила A-Gso-G. Хоризонт А одликује се

моћношћу од 50 до 70 центиметара, а тип хумуса је хидромолични. У зависности од
присуства карбоната, боја варира од црне до сиве а структура од грудвасте до
полиедричне. Често је присуство гвожђевитих конкреција и црвенкастих мазотина у А
хоризонту. Текстура је претежно глиновита. Углавном је присутан и прелазни А/Gso
хоризонт.

Садржај хумуса код ритских црница креће се у интервалу од 3 до 6% .

Капацитет адсорције је висок, као и степен
засићености базама, где доминира Ca2+ јон. pH
код ових земљишта креће се у распону од 7,5 до
8,5.

6
 Слика 2 Профил ритске црнице
3.2.2 Мочварно глејно земљиште

Ова земљишта везана су за рељефске депресије у којима су присутне подземне

воде. Образују се на карбонатним и бескарбонатним супстратима различитог
граноулометријског састава. За ова земљишта карактеристични су процеси оглејавања
и анаеробног разлагања органске материје, те А хоризонт код мочварних глејних
земљишта може бити у одређеној мери затресећен. За доње делове профила
карактеристичан је процес оглејавања, при чему у слојевима који су трајно под водом
константно владају процеси редукције, док у слојевима где се осећа утицај колебања
нивоа подземне воде, смењују се процеси редукције и оксидације при чему настају
карактеристичне мазотине наранџастоцрвене боје.

Основна својства:

Мочварно глејно земљиште карактерише се A-Gso-Gr грађом профила при чему

Gso хоризонт може да изостане. Хумусни хоризонт моћности је од 20cm до 30cm и
карактерише га хидромул или анмор облик хумуса, тамносиве до црне боје. На
стурктурним агрегатима могуће је уочити црвенкасте опне које настају након
секундарне оксидације гвожђа. Моћност Gso хоризонта зависи од колебања нивоа
подземне воде. У овом хоризонту на спољној страни аграгата налазе се мазотине
настале од оксидације гвожђа. Gr хоризонт налази се у зони стагнације подземне воде.
Његова боја зависи од гранулометријског састава и количине и типа огранске материје
и може да буде сива, зеленкаста и плавичаста.

Ова земљишта су претежно глиновитог текстурног састава, са полиедричном

или призматичном стурктуром. Могу да садрже и до 10% хумуса а варијанте са анмор
типом и до 30% (Ћирић, М. 1984.). Степен засићености базама углавном је висок са
доминацијом Ca2+ јона, а pH креће се од 6 до 8.

Слика 3 Мочварно глејно земљиште

7
 3.2.3 Тресетишта представљају земљишта карактеристична за мочварна
подручја. Разликујемо барско ( низијско) тресетиште и маховинско односно издигнуто
тресетиште, као и прелазно код којег су присутни елементи низијског и маховинског
тресетишта. Ова земљишта припадају класи тресетишта. Класа се одликује јако
великом продукцијом органског материјала који се веома споро разлаже. Тресет може
бити изграђен само од органске материје и тада садржи само ону минералну материју
која је биљка абсорбовала. Тресетом се сматра само онај органски слој у коме постоји
више од 30% органске материје. Тресетни хоризонт означава се словом Т, и у
зависности од степена разложености разликујемо подхоризонте: фибрични (разложено
мање од 1/3) хемични (разложено од 1/3 до 2/3) и сапрични (разложено више од 2/3)
(Ћирић, М 1984.).

3.2.3.1 Низијско тресетиште

Ово тресетиште образује се у рељефским депресијама у којима вода стално

стагнира изнад површине земље-мочваре, приобални делови језера, баре, бивша речна
корита. Природну вегетацију оваквих подручја чине трска шевар, рогоз, шашеви а од
шумске вегетације могу бити присутни барска врба и црна јова. Управо ова вегетација
продукује органску материју која пада у воду и која се у таквим анаеробним условима
веома споро разлаже. Тако полуразложена органска материја меша се са муљем и тако
настаје Т хоризонт испод кога углавном лежи глејни.

Особине: тресет углавном лежи на глејном хоризонту у коме доминирају

процеси редукције, или се налази изнад неке од субхидричних земљишних творевина
као што су гитја или сапропел. Оно што каратерише тресет је његов висок максимални
водни капацитет који износи до 90% запреминских. Садржај органске материје креће
се између 80% и 90%. Капацитет адсорције је висок и износи 100 до 200 еквивалената
милимола водоника на 100 грама, и претежно је засићен Ca2+ i K+ јоном. У нашим
условима ова тресетишта су еутрична док у северном делу Европе она могу да буду и
киселог карактера.

8
Слика 4 Низијско тресетиште

9
3.2.3.2 Маховинско (издигнуто) тресетиште

Ова тресетишта везана су за веће надморске висине у нашим крајевима, односно

њихова генеза условљена је климом која се одликује ниским температурама, великом
количином падавина и великом влажношћу ваздуха. У оваквим условима у дистричној
средини могу да се населе маховине из рода Sphagnum које имају пресудну улогу у
образовању овог типа тресетишта. У случају мочвара, насељавање маховина јавља се
на дистричним хидроморфним земљиштима која заузимају рељефске депресије. У
анаеробним условима који карактеришу хидроморфна земљишта долази до
нагомилавања неразложене органске материје и повећања олиготрофности станишта,
које даље проузрокује смену хидрофитне вегетације маховинама. Ниска температура и
велике количине падавина односно влажности ваздуха отежавају даље разлагање
маховинских остатака. На слоју изумрлих и делимично измењених маховинских
остатака настаје олиготрофна средина коју поново насељавају нове генерације
маховина и тако тресетиште расте у висину (Ћирић, М. 1984).

Особине маховинског тресетишта: моћност исто као и код низијског тресетишта зависи
од старости самог тресетишта и може изности од 30цм до неколико метара. У случају
мочвара испод Т хоризонта се налази глеј хоризонт. Т хоризонт је изуѕетно порозан и
може задржази велику количину воде као и код низијског тресетишта. Садржај
органске материје варира али је у већини случајева преко 90%. Оваква тресетишта су
врло кисела pH=3-4, сиромашна су базама и азотом.

3.2.4 Псеудоглеј

Ово земљиште припада класи псеудоглеја и одликују га процеси оглејавања који се

јављају у горњем делу профила.

Услов за образовање ових земљишта су супстрати који су диференцирани по текстури,

при чему се испод површинског пропустљивог хоризонта на дубини од 30 до 40 цм
јавља непропустљиви слој. Овакво диференцирање тексутре јавља се код лувисола на
коме је могуће образовање псеудглеја као стадијума у еволуцији. Такав песудоглеј је
секундарди псеудоглеј и има грађу профила А-Еg-Bg-C. Са друге стране, постоје
супстрати који су примарно тако диференцирани, на пример уколико се еолски песак
наталожи преко неког глиновитог слоја. (Ћирић, М. 1984.). Псеудоглејеви образовани
на оваквим супстратима називају се примарни и имају грађу профила A-Ig-IIg-C.

Поред супстрата који је текстурно диференциран, неопходан услов за образовање

псеудоглеја је и алтернација мокре и суве фазе, односно да ће у току одређеног
периода горњи делови профила бити засићени водом а затим ће наступити суви
период. У оваквим условима долази до наизменичне редукције и оксидације гвожђа и
мангана при чему се у унутрашњости структурних агрегата јављају мазотине рђасте и
црне боје.

10
Ова земљишта јављају се у старим речним долинама, мртавајама и на језерским
терасама.

Особине- хумусни хоризонт карактерише се моћношћу од 5 до 10(20)цм и присуством

хидромул хумуса. Испод А хоризонта налази се g хоризонт који је сиве боје. У
хоризонту песудоглеја уочавају се тамносмеђе и рђасте мазотине настале у току
процеса секундарне оксидације гвожђа и мангана. Моћност псеудоглејног хоризонта
износи 30 до 40 cm.

Горњи делови профила имају прашкасто иловасту структуру и имају 2 до 3 пута мање
глине него непропусни IIg односно Bg хоризонту.

Садржај хумуса креће се између 3% и 5%. Ово је умерено кисело земљиште са pH=5-6.
Степен засићености базама је обично нижи од 50% а капацитет адсорције је низак.

Слика 5 Псеудоглеј

11
4. Типови станишта мочварних подручја

У свету постоји неколико класификација мочварних станишта. Доле наведена

класификација узета је из приручника са описом станишта под називом „Станишта
Србије“ који је израдио Институт за ботанику и ботаничка башта „Јевремовац“ и
Биолошки факултет, Универзитета у Београду. Преглед и номенклатура станишта су
направљени на основу EUNIS система класификације станишта.

4.1 Издигнуте и равне мочваре

Влажна станишта код којих је извор снабдевања воде потпуно или примарно
омброген, односно из атмосферских падавина. На површини подлоге се формирају
изражене тресетне наслаге које се не налазе под директним утицајем подземних или
површинских вода. Тресет настаје у аеричним условима.

Високо олиготрофне, веома киселе, тресетне мочваре независне од подземних и

површинских речних токова, добијају воду и нутријенте из атмосферских падавина
(омбротрофно). Издигнуте мочваре (тресаве) имају веома карактерситчну испупчену
форму од дебелих наслага тресета који се налази изван утицаја подземних вода. Тресет
се на равним мочварама налази у делимичном контакту са подземним водама, али
доминантан утицај на све процесе у овом типу мочвара ипак имају атмосферске
падавине. У заједницама апсолутно доминирају различите врсте белих маховина
(Sphagnum), а друге ацидофилне, високоадпатиране биљке (оксилофите) су
малобројне.

4.2 Долинске, сиромашне и прелазне мочваре

Убрајамо влажна станишта код којих је извор снабдевања воде комбинација

атмосферских падавина, површинских вода и топогених односно подземних вода, с
тим да је снабдевање омброгеном водом од мале важности. На површини подлоге се
формирају изражене тресетне наслаге, по правилу изражене киселе реакције, које се
налазе под директним утицајем подземних или површинских вода. Тресет настаје у
субхидричким условима. Понекад тресет формира плутајуће сплавове на воденој
површини. Формирање и одржавање ових мочвара није комплетно зависно од дејства
мраза и леда.

Опште карактеристике: густо збијене, до 50 (-80) cm високе, флористички

релативно богате траволике зељасте формације у којима доминирају бусенасте врсте
оштрица. Станишта у планинским удолинама, на замочвареним површинама око
извора, око планинских потока, на надморским висинама између 1200 и 2500 м.
Подлога је натопљена водом сиромашном базама током читаве године. Тресетна
подлога је обично танка, углавном моћности између 20 и 50 центиметара, понекад

12
измешана са нанетим дистричним земљиштем. Тресет је настао пре свега непотпуним
разлагањем врста рода Carex, pH=5,4-5,8. Учешће белих маховина у формирању
тресета је мање значајно.

4.3 Прелазне мочваре и тресаве

Карактеришу их траволике формације густо збијене, висине 40 до 100

центиметара, које су често јасно структуиране на три висинска спрата. Доминантне
врсте које изграђују овај тип вегетације су оштрице.

У време високог водостаја, читаве састојине понекад попут сплавова плутају по

површини воденог басена. Тресетна подлога настаје пре свега разлагањем
сфагнумских маховина или оштрица и трава. Током пролећа и почетком лета станиште
је потпуно потопљено у води. Тресет је киселе до слабо киселе реакције (pH=4,6-6,2),
дебљине од 10 цм до више од једног метра, са веома малим садржајем минералних
материја, а посебно азота и фосфора. Станишта се јављају на силикатној подлози на
висинама између 900 и 2400 м.

4.4 Мочваре богате базама

Влажна станишта код којих је извор снабдевања воде комбинација омброгених

(падавине), солигених (површинске воде) и топогених (подземне воде) процеса, с тим
да је снабдевање омброгеном водом мале важности. На површини подлоге се не
формира тресет, или су тресетне наслаге веома слабо развијене. Вода је богата базама.
На стаништима доминира ниско растућа, типично мочварна вегетација на плитким
органским или минералним супстратима.

Густо збијене 20 до 40 цм високе траволике формације, у којима доминирају

оштрице, траве и по правилу уз значајно присуство правих маховина. Заједнице се
јављају на замочвареним кречњачким или серпентинитским теренима, на висинама
између 950 и 2500 м. Тресетна подлога је настала непотпуним разлагањем оштрица, с
обзиром да је стално прекивена водом богатом базама, или око изворишта на којима се
вода разлива по површини земљишта, на различитим типовима геолошке подлоге.

4.5 Шевари и тршћаци, обично без слободне стајаће воде

Топогена и солигена станишта, без отворене слободне воде, у којима доминира

неколико врста високих хелофита (биљке укорењене испод водене површине али са
емерзним ваздушним изданцима). Станишта су типично сиромашна врстама. Важно је
да су тршћаци и влажни бусењаци литоралне зоне (појасеви обично ужи од 5 m
ширине) који су укорењени у отвореној води у заједници са другим акватичним
врстама. Густе, 2.5 до 4 m високе потпуно затворене травне формације - тршћаци, у
којима апсолутно доминирају трска и различите врсте рогоза. Водом се снабдевају

13
углавном од подземних вода и река, као и од падавина и површинских токова који се
сливају са уздигнутијих терена. Ове воде доносе велику количину минералних соли.

5. Рамсарска конвенција

„Конвенција о заштити мочварних подручја од међународног значаја, нарочито

као станишта птица мочварица“, познатија као Рамсарска конвенција, усвојена је 2.
фебруара 1971. године у граду Рамсару (Иран). Овом међународном конвенцијом
успостављен је основ за акцију, у националним и међународним оквирима, по питању
заштите и мудрог управљања влажним подручјима и њиховим ресурсима. Данас
Рамсарска конвенција има 171 земаља чланица, међу којима је и наша земља, а на
рамсарској листи влажних подручја од међународног значаја налази се 2,372 таквих
станишта, која се простиру на 253,6 милиона хектара. (преузето са
https://www.ramsar.org/)

На рамсарској листи заштићених мочварних станишта налазе се следећи

локалитети са територије Србије (преузето са https://rsis.ramsar.org/):

1.Горње подунавље са површином 22480 ha

2. Ковиљско-петроворадински рит са површином 8262 ha

3. Лабудово окно са површином 3733 ha

4. Лудашко језеро са површином 593 ha

5. Обедска бара са површином 17501 ha

6. Слано копово са површином 976 ha

7. Царска бара са површином 1767 ha

8. Засавица са површином 1913 ha

9. Власина са површином 3,209 ha

10. Пештерско поље са површином 3455 ha

Заштита влажних подручја од изузетне је важности не само за очување

станишта водених птица и биолошке разноврсности, већ и као резервоара воде, улоге
коју имају у обнављању подземних вода, ублажавању последица климатских појава,
рекреативних и културних вредности, едукације итд.

14
6. Закључак

Мочварна подручја обухватају широк спектар станишта која се разликују по

количини и извору воде, типу земљишта и типу вегетације која их дефинише као једно
станиште. Овакве еклошке целине веома су значајне пре свега због јединствености
исказаној у разноликости флоре и фауне. Врсте биљака и животиња које насељавају
оваква подручја су карактеристична само за њих и не могу се срести нигде другде.

Под утицајем глобалних климатских промена, пре свега глобалном отопљавању

овим подручјима прети нестанак. Такође антропогени фактор доводи у питање
опстанак ових станишта, претварајући ове површине у оранице и обрадиво
пољопривредно земљиште. С тим у вези треба предузети одговарајуће мере како би се
ове специфичне еколошке целине очувале.

15
7. Литература

-Ћирић, М. 1984.: Педологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево

-Кнежевић, М.; Кошанин, О.: Практикум из педологије, Шумарски факултет, Београд

- Више аутора: Станишта Србије, Институт за Ботанику и Ботаничка Башта

“Јевремовац” Биолошки факултет, Београд

- https://dec.vermont.gov/watershed/wetlands/what/id/hydrology

- https://www.britannica.com/science/swamp

- http://www.personal.ceu.hu/students/03/nature_conservation/wwddetail/Types_classif.html

- https://www.epa.gov/sites/production/files/documents/wetlands_20hydrology.pdf

- https://rsis.ramsar.org/

- http://www.wetlands-initiative.org/what-is-a-wetland

16