8.

VODA U ZEMLJITU

8.1.Uloga i znaaj vode u zemljitu

Prisustvo vode u zemljitu je od

izuzetnog znaaja za njegovu genezu, i jedan
od uslova njegove plodnosti.
Voda u zemljitu utie na rastvaranje
mineralnih materija, njihovo usvajanje od
strane biljaka, transport kroz biljke i sintezu
organske materije.
G.N.Vysotskii: "Voda u zemljitu i
matinom supstratu, zajedno sa zemljinim
rastvorom, isto je to i krv u ivim
organizmima.
 Snabdevanje zemljita vodom ostvaruje se putem padavina,
podzemnih voda, navodnjavanjem i iz vazduha vodenom
parom.

Svaki milimetar koji padne na 1ha predstavlja 10m3 vode.

Vlaga koja se nalazi u nekom zemljitu nije sva jednako

pristupana za biljke zemljite sadri razliite kategorije
vode.

Vodni reim zemljita podrazumeva sve pojave kretanja i

promene sadraja vlage po pojedinim horizontima.

Izuavanje vodnog reima omoguava nam da zakljuujemo

kako zemljite snabdeva biljke vodom i daje nam osnove za
njeno regulisanje u eljenom pravcu.
Karakteristike vode u zemljitu mogu se razumeti kroz
poznavanje:

1. OBLIKA VODE
2. SNAGE VEZIVANJA VODE ZA ESTICE
(vodne konstatne)
3. KRETANJA VODE
4. VODNOG REIMA
 8.2. OBLICI VODE U ZEMLJITU

Postoje brojne, razliite podele vode u zemljitu. Razliitost u

pristupima proizilazi usled isprepletenosti i medjuzavisnosti
razliitih sila kojima se voda zadrava u zemljitu, pri razliitoj
vlanosti.

Najvanije sile kojima se voda dri u zemljitu su:

Privlane-elektrostatike ili
sorpcione,
Kapilarne,
Sile povrinskog napona,
Osmotske,
Hidratacijske i dr.
Dipolni karakter molekule vode

Pozitivne valence
vodonikovog jona su
samo delimino
neutralisane negativnim
nabojem kiseonika to
ima za posledicu
prevagu pozitivnog
naboja sa jedne strane i
negativnog naboja sa
druge strane.
Zbog toga se molekul
vode ponaa kao DIPOL
i vezuje se za estice
elektrostatikim silama.
 Razlikuju se sledei oblici vode u zemljitu:

Hemijski vezana ili konstituciona voda ulazi u sastav molekula minerala

Kristalizaciona voda gubi se iz minerala prilikom zagrevanja

Adsorpciona voda nalazi se na povrini vrstih estica vezana Van der

Valsovim silama
1. Higroskopna voda - koju adsorbuje suvo zem.pri relativnoj vl. manjoj od 100%
2. Maksimalna higroskopna voda - voda koju adsorbuje suvo zem .pri relativnoj vl. 95-100%
3. Opnena voda - ona koja nakon ispunjavanja maks.higroskopiciteta na povrini estice zemljita
ostaje vezama preostalom povrinskom energijom. Vezana je slabijim silama od higr.Opnena voda
se kree od mesta sa monijom opnom ka mestu sa tanjom opnom.

Vodena para u porama koje nisu ispunjene vodom, u gasovitom stanju

Kapilarna voda u kapilarima, mikro porama prenika 2-10 mikrona vezuje se i

kree pod uticajem kapilarnih menisknih sila i sile povrinskog napona
tenosti.U porama veim od 8 mm ne moe doi do stvaranja meniska.Kree se
na sve strane od mesta vee vlanosti ka mestima menje vl.
1. Kapilarna poduprta voda povezana sa podzemnom vodom
2. Kapilarna visea voda- nema vezu sa podzemnom vodom

Gravitaciona voda - Kree se u zemljitu slobodno ili se privremeno zadrava u

zavisnosti od zastupljenosti makropora, pod uticajem gravitacije.

Podzemna voda - gravitaciona voda koja se akumulira iznad vodonepropusnog

sloja.

Poplavne vode

Voda u obliku leda

ematski prikaz adsorbovane i kapilarne
vode u zemljitu
 Kapilarna voda se kree od mesta
vee vlanosti (manji kapilarni potencijal)
prema zoni manje vlanosti (vei kapilarni
potencijal).

U zavisnosti od prenika kapilare

formira se manje ili vie ugnuti menisk, to
je posledica jaeg dejstva adhezionih u
odnosu kohezione sile.

Kapilarna voda moe biti visea i

poduprta.

Visea nije u vezi sa vodonosnim

slojevima, a poduprta je povezana sa
podzemnom vodom.

Kapilarna voda je ekoloki

najvaniji oblik vode u zemljitu.
8.3. SNAGA VEZIVANJA VODE U ZEMLJITU
VODNI (KAPILARNI) POTENCIJAL ZEMLJITA

Razliiti oblici vode u zemljitu dre se

razliitom snagom za zemljine estice i u
zemljinim porama pa im je zbog toga i
pokretljivost razliita.

Vodni potencijal zemljita izraava snagu

dranja vode u zemljitu ili drugim reima onu
snagu koja je potrebna da se izvue, istisne
odreena koliina vode iz zemljita, koja odgovara
snazi njenog dranja u zemljitu.

to se sadraj vode u zemljitu smanjuje, raste

vrednost vodnog potencijala, jer onda u zemljitu
ostaju oni oblici vode koji se dre veom snagom
preteno oko zemljinih estica i obratno.
 Voda se u zemljitu kree od mesta gde je vlanost
vea (nii vodni potencijal) do mesta gde je vlanost
manja (vii vodni potencijal) u tenji da se potencijal
izjednai u svim takama.
Vodni potencijal predtavlja zbir potencijala vrste faze
(matriks), gravitacije, pritiska, osmoze, i dr.
=m+ g + p + +
 Jedinica za izraavanje vodnog potencijala je pF
vrednost. Schofield (1935) je predloio da se snaga
dranja vode u zemljitu izraava visinom vodenog stuba
u cm, koji ima odreenu masu.
pF vrednost je logaritam visine vodenog stuba.
Pritisku od 1 atm. ili 1 baru, odgovara stub vode od
1000 cm, tj. 103, a logaritam od 103 je jednako 3.
pF=3 oznaava silu od 1 atm., odnosno 1 bara ili kako je
danas usvojeno vrednost od 33.7 kN/m2.

Znai, kada kaemo da se voda u zemljitu dri silom od

pF=2 to odgovara 0.1 baru (visina vodenog stuba 100
cm),
ili ako kaemo da se voda dri u zemljitu silom od pF=4,
to odgovara sili od 10 bara (visina vodenog stuba
10000 cm)
Veliine pF se kreu od 0 do
7

pF 0 znai da je zemljite
potpuno zasieno vodom

pF 7 potpuno suvo zemljite

 Odnosi snage dranja vode i pF vrednosti

Atmosfere cm vodenog stuba Logaritam pF

1/1000 1 0 0
1/100 10 1 1
1/10 100 2 2
1 1000 3 3
10 10.000 4 4
100 100.000 5 5
1000 1 000.000 6 6
1 000 10 000.000 7 7
 8.4. VODNE KONSTANTE ZEMLJITA

Kvantitativne karakteristike pojedinih kategorija i

oblika vode predstavljaju tzv. vodne konstante.

Pregled vodnih konstanti:

1. Maksimalni adsorpcioni vodni kapacitet - najvea koliina

vrsto vezane vode koja se zadrava adsorpcionim silama
(%);

2. Maksimalni higroskopicitet - najvea koliina vode koju

zemljite moe da apsorbuje iz atmosfere skoro zasiene
vodenom parom - relativna vlanost 98% (%);

3. Vlanost permanentnog venjenja VV sadraj vlage u

zemljitu pri kojem biljke pokazuju znake trajnog
venjenja (%);

4. Vlanost prekida kapilarne veze lentokapilarna vlanost

LKV, takvo stanje vlanosti zemljita pri kojem
suspendovana voda gubi sposobnost kretanja (%);
5. Poljski vodni kapacitet - PVK najvea koliina visee ili
suspendovane vode koju zemljite moe da zadri nasuprot sili
gravitacije, poto je prethodno bilo zasieno vodom (%);

6. Puni vodni kapacitet - najvea koliina vode koja moe biti u

zemljitu kada su sve njegove pore ispunjene vodom (%). Odgovara
ukupnoj poroznosti zemljita.

7. Kapilarni vodni kapacitet - koliina vode koja se nalazi u

kapilarnoj zoni iznad nivoa prve izdani - podzemne vode;

8. Koeficijent filtracije - provodljivost zemljita za vodu kada je

zemljite saturisano vodom (sve pore ispunjene vodom, cm/sec ili
cm/dan i dr.);

9. Pristupana voda (fizioloki korisna voda ili dijapazon aktivne

vlanosti zemljita) - maksimalna koliina vode pristupane biljkama
i jednaka je razlici izmeu poljskog vodnog kapaciteta i vlanosti
venjenja (%).
 Osnovne karakteristike najvanijih vodnih konstanti

Vrednosti pojedinih vodnih konstanti zemljita zavise

prvenstveno od mehanikog sastava zemljita, strukture, sadraja
humusa, alkalizacije zemljita, primenjene agrotehnike.
Koliina vode pri istoj vodnoj konstanti nije ista kod razliitih
zemljita.
POLJSKI VODNI KAPACITET - PVK pF1.8 - 2.7
Poljski vodni kapacitet predstavlja osnovnu vodnu
kostantu bez ijeg poznavanja i primene nema
racionalnog navodnjavanja. Po definiciji to je najvei
sadraj vode u ispitivanim slojevima zemljita u
prirodnim uslovima, koji se due zadrava posle
ocedjivanja gravitacione vode uz uslov da je spreeno
isparavanje sa povrine zemljita i da ne postoji kapilarno
vlaenje iz podzemne vode.
 Iz definicije PVK proizilazi i postupak za njegovo
odredjivanje u uslovima u polju. Potrebno je zemljite
prezasititi vodom (parcela 1x1 m sa zatitnim pojasom od
slame) i saekati da se ocedi suvina voda u dublje slojeve uz
spreavanje isparavanja sa povrine zemljita. Podzemna
voda mora biti na takvoj dubini da njena gornja ivica
kapilarne zone ne prelazi u ispitivani sloj.

Uzorci zemljita se uzimaju svakog dana, sondom, po

slojevima od 10 cm i suenjem u sunici meri njihova vlanost.
Kada se dobije isti % vlage u dva uzastopna dana u
odredjenom sloju zemljita, te vrednosti predstavljaju PVK
koji se izraava u mas. % na apsolutno suvo zemljite.

Sva zemljita nemaju iste vrednosti PVK, koje zavise

prvenstveno od mehanikog sastava to je povezano sa
sadrajem kapilarnih pora:

- peskovita zemljita 4-10 mas.%

- peskue 10-20 mas.%
- lake i srednje ilovae 20-30 mas.%
- tee ilovae i glinovita zemljita 30-40 mas.%
Odnos mehanikog sastava i vrste, tene i gasovite faze zemljita.
 Od poljskog vodnog kapaciteta direktno zavisi
plodnost zemljita, jer predstavlja onu koliinu
vode u zemljitu koja se zadrava due vreme
nakon vlaenja putem padavina ili
navodnjavanja.

To je maksimalna koliina vode koja treba da se

obezbedi navodnjavanjem. Koliina vode iznad
poljskog vodnog kapaciteta je suvina ili
drenana voda, tetna je za biljke, zbog
smanjeja kapaciteta za vazduh.

PVK predstavlja optimalnu koliinu vode, koju

biljke lako usvajaju uz najmanji utroak energije.
 VLANOST VENJENJA VV pF 4,2

Vlanost permanentnog venjenja sadraj vlage

u zemljitu pri kojem biljke pokazuju znake trajnog
venjenja
Vlanost venjenja kao vodna konstanta odvaja
zemljinu vodu, pristupanu biljkama i korisnu za njihov
rast i razvie, od vode nepristupane za biljke.
 Vlanost venjenja moe da se odredi, direktno
biolokim postupkom u vegetacionim sudovima, na
jemu (postupak po Dolgovu) ili suncokretu
(postupak po Krameru).

Biljke se gaje u manjim posudama u povoljnim

uslovima vlanosti do izvesne faze porasta (tri
lista), zatim se prestaje sa zalivanjem, spreava
evaporacija iz zemljita pokrivanjem povrine
zemljita parafinom ili staklenom vunom i
posmatra reakcija biljaka.

Kada listovima opadne turgor biljke se unose u

komoru sa velikom relativnom vlanou dok se ne
povrate. Postupak se ponavlja sve dok i u vlanoj
komori biljke ne mogu da povrate turgor. Tada se
uzima uzorak zemljita i meri se vlaga.
 VLANOST PREKIDA KAPILARNE
VEZE -VPV pF 3.8
Ili lentokapilarna vlanost
To je takvo stanje vlanosti zemljita pri
kojem suspendovana (kapilarna) voda gubi
sposobnost kretanja Naziv potie od francuske
lent spor, tako da se voda u zemljitu ispod ove
konstante kree sporo i ne obezbedjuje normalno
snabdevanje biljaka vodom.
Iznad ove konstante voda dobija
sposobnost kretanja u neprekidnoj masi ka
mestu potronje (isparavanjem ili
usvajanjem od strane biljaka).
 Od VPV vlanosti zemljita nanie,
prestaje normalno snabdevanje biljaka koje
imaju poveane zahteve za vodom (povre,
cvee).
Na osnovu vrednosti VPV se odreuje
koliina lake i tee pristupane fizioloki
korisne vode za biljke.

U praksi navodnjavanja ima veliki

praktini znaaj, jer predstavlja tzv. tehniki
minimum vlanosti, odnosno vlanost
zemljita kada treba poeti sa zalivnjem.
 Poljski vodni kapacitet, vlanost prekida
kapilarne veze i vlanost venjenja odreuju se
eksperimentalnim putem.
U novije vreme odreuje se :
retencija vode pri 0.33 bara (33.77 kN/m2) koja
korenspondira vrednosti poljskog vodnog kapaciteta,
retencija vode na 6.25 bara (633.28 kN/m2) koja
odgovara vlanosti prekida kapilarne veze
i retencija vode na 15 bara (1519.87 kN/m2) koja
odgovara vlanosti venjenja.
Ove vrednosti odreuju se u laboratoriji na priboru
Porous Plate Aparatus i Pressure Membrane Aparatus
I izraavaju se u % (bilo po jedinici mase ili zapremine
zemljita).
PRISTUPANA VODA BILJCI PV

To je voda koju biljka moe da koristi za svoje

potrebe
Voda ija je snaga vezivanja za estice
zemiljita manja od snage usisavanja korenove
mase.
Izraunava se iz razlike

PV=PVK-VV
 Teksturna Poljski vodni Vlanost Pristupana
klasa zemljita kapacitet-PVK venjenja - VV voda-PV
Sadraj vode u vol.%
Glinovito 45 30 15
Ilovasto 35 15 20
Peskovito 10 3 7

Glinovita zemljita se karakteriu visokim vrednostima i

PVK i VV. Kod glinovitih zemljita je velika ukupna poroznost,
preovlauju mikropore koje ispunjava kapilarna voda. Meutim,
ta voda u mikroporama zadrava se jakim silama i nije pristupana
za biljke, to se jasno uoava iz sadraja vode pri kojoj biljke trajno
venu.
Sa smanjenjem koliine frakcije gline, poveava se udeo
srednjih i krupnih pora i sadraj pristupane vode za biljke je vei.
Tako da zemljita Ilovastog mehanikog sastav obezbeuju najveu
koliinu pristupane vode.
 Vodna
pF bar cm/cm2 MPa
konstanta
1 0.01 10 0.001
2 0.1 100 0.01
2.5 0.33 330 0.03 PVK
3 1 1000 0.1
3.8 6.25 6250 0.625 VPV
4 10 10000 1
4.2 15 15.000 1.5 VV

4.5 31 31000 3.1 Hy

7 10000 10.000.000 1000 Suvo zemljite

 PVK VPV VV
0.33bar-a 6.25 bar-a 15 bar-a
2.6 pF 3.6 pF >4.2
Pristupana voda
Lako pristupaana Tee pristupana

Proizilazi da je voda pristupana biljkama

izmeu poljskog vodnog kapaciteta i vlanosti
venjenja.
Meutim, voda u navedenom intervalu nije
jednako pristupana biljkama, ve se deli na
lakopristupanu (izmeu poljskog vodnog
kapaciteta i vlanosti prekida kapilarne veze) i
tee pristupanu (izmeu vlanosti prekida
kapilarne veze i vlanosti venjenja).
8.5..KRETANJE VODE U
ZEMLJITU
Posledica delovanja razliitih sila:gravitacije, adsorpcije, kapilarnih -
menisknih sila i osmoze.

Descedentno- filtracija, pod uticajem gravitacije u saturisanom

zemljitu (na nie) kroz makropore.

Ascedentno- kapilarni uspon, suprotno gravitaciji iz dubljih

horizonata ka povrini kroz mikropore.Visina kapilarnog uspona
obrnuto je prporcionalna preniku kapilara.

Lateralno- bono u bilo kom pravcu neyavisno od sile tee pod

uticajem adsorpcionih i kapilarnih sila kao i osmoze (od vlanog ka
suvom mestu) kroz mikropore.
KOEFICIJENT FILTRACIJE
Filtracija ili vodopropustljivost je
vodna konstanta zemljita, koja
predstavlja sposobnost zemljita da
proputa vodu kroz svoju poroznu
masu, a odvija se pod uticajem
hidrostatikog pritiska i sile
gravitacije. To je kretanje vode kroz
zemljite koje je prethodno zasieno
vodom. Definie se koeficijentom K-
Darcy, koji predstavlja brzinu
filtracije i izraava se u cm/sec, m/as,
m/dan.
 Obraun koeficijenta filtracije vri se na sledei
nain:
Q=K*a*t*i
i= h/l
K=Q*l/h*a*t
gde je:
K = koeficijent filtracije - Darcy-jev koeficijent
(cm/sec)
Q = koliina procedjene vode (cm3) u
vremenu t
l = visina stuba zemljita (cm)
h = visina vodenog stuba (cm)
a = povrina poprenog preseka stuba
zemljita
r2 (cm2)
KAPILARNI USPON- KAPILARITET
Tenost se penje oko zidova
kapilara (capilla lat.=vlas kose,
debljina dlake) usled sile
adhezije, istovremeno molekuli
vode se meusobno privlae
kohezionim silama, to ima za
posledicu formiranje meniska koji
se karakterie povrinskim
naponom i tei da podie vodu
nagore.

Visina kapilarnog uspona

obrnuto je proporcionalna
preniku kapilara.
H=2T/gdr
H-visina uspona cm
T povrinski napon (din/cm)
g - gravitacija (din/cm)
r prenik Kpilarne cevi