Seminarski rad iz Melioracija

Tema: Navodnjavanje vestackom kisom

Mentor:
Student:

2014

Sadrzaj:

Rezime
1.
2.
3.
4.
5.

Uvod
Navodnjavanje i korist
Navodnjavanje vestackom kisom
Zakljucak
Literatura

Rezime
Navodnjavanje (irigacija) je najvazniji hidrotehnicki I melioracijski
postupak kojim se na poljoprivredno zemljiste vestackim putem dovodi
voda, kako bi se postigla dovoljna kolicina vlage za normalnu ishranu
biljaka, time povecala rodnost I kvalitet same biljke i plodova. Praksa
navodnjavanja postoji koliko i sama civilizacija, a najstarije civilizacije
poput: Mesopotamije, Egipta, Maya, Inka su svoje prinose dugovali upravo
navodnjavanju.

Navodnjavanje se obino deli na:

povrsinsko;

kisenje;

podzemno.

A ja cu dalje govoriti o navodnjavanju kisenjem.

Kljucne reci : navodnjavanje, zemljiste, voda, vlaga, prinos.

Uvod
Navodnjavanje je zapravo vestacko dovodjenje vode u zemljiste u periodu
suse, odnosno u periodu kriticnom za biljke, kako bi se ispostovala norma
vlage za odredjeni vremenski period I za odredjene biljne kulture. U
zavisnosti od perioda vegetacije i od faze razvica. U suvim podrucijima
navodnjavanje je bitna agrotehnicka mera kako bi se ta zemljista privela
kulturi, dok u periodicno susnim podrucijima, kakav je slucaj kod nas,
navodnjavanje je jedina mera koja posredno i neposredno utice na
ostvarivanje prinosa i preko niza drugih agrotehnickih i meliorativnih mera.
Znacaj navodnjavanja se ogleda u postizanju visokih i stabilnih prinosa u
poljskoj poljoprivredi.
Navodnjavanje kisenjem je najefikasnije navodnjavanje I vrlo se cesto
primenjuje.

Navodnjavanje i korist
Ulaganje sredstva u izgradnju sistema za navodnjavanje na poljoprivrednom
gazdinstvu treba da omoguci smanjenje steta usled suse koje su poslednjih
godina evidentne, intenziviranje postojece structure proizvodnje, povecanje
prinosa, I smanjenje oscilacija kod vec postignutih. Izbor opreme za
navodnjavanje, nacin navodnjavanja koja ce doprineti ustedi vode I
energije.Sise koje su se javile u poslednjih nekoliko godina imale su karakter
elementarnih nepogoda I znacajno su uticale na svest poloprivrednih
proizvodjaca, da je za stabilnu I sigurnu proizvodnju navodnjavanje
neophodna mera. U praksi je poznato vise nacina navodnjavanja:
-povrsinsko navodnjavanje
-podzemno navodnjavanje
-navodnjavanje vestackiom kisom
-lokalizaciono navodnjavamnje
-navodnjavanje u posebne svrhe

Navodnjavanje vestackom kisom

Ova metoda navodnjavanje je vrlo rasprostranjena i primenjena prvenstveno

iz razloga sto se voda rasporedjuje po povrsini zemljista u obliku prirodne
kise. Samim tim je najpriblizniji nacin priodnim padavinama, sa tom
razlikom sto je moguce podesiti krupnocu kisnih kapi, intenzitet I trajanje
kisenja. Ova metoda je poznata jos kao kisenje, nakisavanje.
Metode kisenja imaju niz prednosti u odnosu na druge nacine
navodnjavanja:

mogucnost upotrebe u raznim topografskim uslovima

pripremni radovi na zemljistu su nepotrebni ili minimalni
ne zauzima obradivu povrsinu
ne smanjuje koriscenje mehanizacije
mogucnost ekonomicnog trosenja raspolozive vode zbog tacnog
doziranja
zemljiste je manje izlozeno pogorsanju fizickih svojstava
mogucnost navodnjavanja tek zasejanih polja i mladog rasada
moe se primenjivati na neravnom terenu sa vecim nagibima pod
uslovom da se intenzitet kisenja uskladi sa brzinom upijanja vode u
zemljiste,
moguce je davati precizne zalivne norme i povrsina zemljista se
ujednaceno vlazi,
mogu se navodnjavati sve biljne vrste, a opasnost od zabarivanja i
zaslanjivanja je mali
kienjem se kvase biljke, spira se prasina, poboljsava se asimilacija i
povoljno utie na mikroklimu.
Pri ovom navodnjavanju uredjaj sistema zahvata vodu iz izvora, zatim
pumpa kroz cevi, I na kraju je preko rasprskivaca u obliku prirodne
kise raspodeljuje po povrsini koju navodnjava.
Sistemi za navodnjavanje mogu biti : prenosivi,pokretni, polustabilni i
stabilni.
6

Prenosni, kod koga su svi delovi rastavljivi i mogu da se prenose I prevoze a

cevi su spojene sa brzoprikljucnim spojnicama.
Pokretni (mobilni) kod koga se navodnjavanje izvodi uredjajem u
pokretu i moze da se premesta sa parcele na parcel.
Zavisno od tipa uredjaja I vrste gajene biljke, primenjuju se razlicita
tehnicka sirenja kisnih krila : prenosna, samohodna, automackisamohodna, sirokozahvatni.

Slika 1 samohodna sektorska prskalica

Slika 2 automatska sirokozahvatna masina

Takodje, u masine za navodnjavanje vestackom kisom spadaju i tifoni,

cija je namena da navodnjavaju velike povrsine, s vremenom su se
naravno poboljsali I njihovo koriscenje u razvijenim zemljama ima
veliki znacaj.

Slika 3 Tifoni za kisenje velikih povrsina

Svaki system za navodnjavanje kisenjem se sastoji iz : vodozahvata, mreze

cevi, rasprskivaca i armature. Buduci da je njihova uloga veoma vazna oni
moraju kvalitetno pravilno raditi. Rasprskivaci se mogu razlikovati prema
vodnom pritisku,dometu bacanja vode,kolici bacanja vode,povrsini kisenje,
intenzitetu kisenje, vrsti I broju mlaznica jedna od najvaznijih osobina
rasprskivaca jeste ravnomernost kisenja.idealno kisenje narusava duvanje
vetra pri navodnjavanju. Po pravilu u toku kisenja najvise vode padne oko
samnog rasprskivaca, a prema kraju dometa sve manje. Zbog toga su u svrhu
sto ravnomernijeg kisenja po celoj povrsini, rasprskivaci se prikladno
razmestasju po povrsini predvidjenoj za navodnjavanje. Osim rasprskivaca
potrebno je prikladno postaviti ceo uredjaj. Pri izboru uredjaja takodje treba
voditi racuna, isto kao I o topografskim uslovima , izvoru vode, I velicini
parcele.
Pri navodnjavanju kisenjem vrlo je vazno poznavati trajanje kisenja s jednog
polozaja rasprskivaca. Ukoliko kisenje traje duze nego sto je to potrebno,
dodace se zemljistu (kulturi) veca, ili prevelika kolicina vode koja moze
uzrokovati niz posledica I pogorsanje osobina zemljista. U slucaju kraceg
8

kisenja od potrebnog, zemljiste se nece do potrebne dubine obezbediti

vodom u vrednosti poljskog vodnog kapaciteta. Kolicina navodnjavanja
zavisi od osobine zemljista, kulture, kao I od momentalnog stanja vlaznosti,
na sta utice vremenski period, godisnje doba, obilnost padavina u
pomenutim faktorima.
Dok je u razvijenim zemljama aktuelno ovakvo navodnjavanje, a sto je I za
biljku pogodno, I daje velike I zavidne rezultete , kod nas je jos uvek to
pozamasna investicija, pa se pribegava drugim nacinima navodnjavanja.
Pored naravno, pomenutih prednosti , navodnjavanje vestackom kisom ima I
svoje nedostatke, a to su sledeci nedostaci:
upravo, veoma visoka pocetna ulaganja u nabavku opreme za
izgradnju ovih sistema
visoki troskovi koriscenja sistema ( energija, odrzavanje)
vetar ima veliki uticaj na kisenje sistema, pa samim tim moze da
ogranici ili da onemoguci funkcionisanje sistema
gubici vode na isparavanje I sa biljaka
ne mogu se svi uredjeji koristiti za navodnjavanje kisnih kultura a
prenosenje sistema je otezano
povecava se mogucnost pojave biljnih bolesti kod pojedinih kultura
veci intenzitet I krupnoca kapi prouzrukuje pojavu pokorice, kvarenje
strukture zemljista I mogucnost ostecenja osetljivih biljaka
potrebna je briga o uredjajima I van sezone navodnjavanja

Naravno, svi ovi nedostaci ne mogu da nadomeste kvalitetu ovakvog nacina

navodnjavanja, gde je moguce kontrolisati uslove , kapacitet ,
vreme,temperaturu vode, a dobiti efekat padanja prave kise.

Zakljucak
9

Navodnjavanje je najbitnija meliorativna, I agrotehnicka mera, I sama

cinjenica je da je neophodna. Samim navodjenjem metode kisenja,
zakljucujem da ia ko u samom startu trazi velika investiranja, daje najbolje
rezultate I biljci omogucava efikasan rast I razvoj u najkriticnijem periodu
godine.

10

Literatura

11