SADRAJ

UVOD.............................................................................................................................3
1
Zato ba fitnes?...................................................................................................4
1.1. "u zdravom telu zdrav duh".....................................................................................4
1.2. Savremeni trendovi fitnesa....................................................................................5
2
2.1.
2.2.
2.3.

Sportski klub "Musculus Lux"................................................................................6

Nastanak i razvoj...................................................................................................6
Poloaj...................................................................................................................7
Struktura lanstva..................................................................................................7

Tehniki uslovi kluba...........................................................................................13

4
Struni kadar........................................................................................................16
5.1. Sportski struni kadar............................................................................................16
5.2. Medicinski kadar...................................................................................................18
5

Upravljanje klubom...............................................................................................18

Finansiranje i marketing kluba...........................................................................19

7
8.1.
8.2.
8.3.
8.4.

Predlozi za unapreenje rada "Studija No 1".....................................................19

Predlozi za unapreenje programa..........................................................................19
Predlozi za unapreenje prostorno - tehnikih uslova............................................20
Predlozi za unapreenje rada kadrova....................................................................22
Propaganda.............................................................................................................22

Zakljuak...............................................................................................................23

LITERATURA..............................................................................................................24

UVOD

1 ZATO BA FITNES ?
Savremeni nain ivota i rada u urbanim sredinama kao i uvoenje savremenih
tehnologija u proizvodnji i pruanju usluga, dovodi do sve manje fizike aktivnosti ljudi.
Ljudi su odavno uvideli blagotvorno dejstvo pokreta tj. vebe na ljudski organizam i
prouavajui efekte primenjenih vebi na pojedine organe i organske sisteme, doli su do
saznanja da se fizika veba moe preporuiti i primeniti kao sredstvo, tj. prirodni lek u
cilju ouvanja, popravljanja i unapreenja zdravlja oveka.

"U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH"- misao koja treba da je vodilja i svetlo u
mraku dananjeg vremena gde ovek sve vie okree lea sam sebi i prirodi, koja mu je
dala sve ono to je postigao i sada joj vraa na jedan svirep nain, unitavajui postepeno i
degradirajui ono to je u njoj najvrednije sebe samog.
Moda bi se zato ova gore maksima i mogla preinaiti "U ZDRAVOM DUHU
ZDRAVO TELO", jer od stava i naina razmiljanja oveka dananjeg vremena i ovek
budunosti, moe sebe spasiti ambisa kome se opasno pribliio zahvaljui samom sebi.
Zar sav napredak tehnike i kompjuterizacija, usavravanje svih vrsta prevoznih
sredstava, udobnost i komfor u domainstvu koji nam pruaju savremeni aparati, ne
ostavljaju jedan veliki prostor oveku da se posveti sebi, svom duhovnom i telesnom
usavravanju? To u stvari predstavlja ma sa dve otrice i stavlja u prvi plan lenjost
oveka da se malo pozabavi sobom i svoj ivot uini zdravijim i boljim. Umesto toga
dolazi do pojave da sve vie ljudi oboljeva od "stvari" koje predstavljaju produkt
savremenog naina ivota. Stres je svakodnevna pojava, a urbana sredina koja za sobom
povlai sve veu prenatrpanost stanovnitvom, doprinosi tome. ak je i deo populacije
koji ini seosko stanovnitvo, podlegao industrijalizaciji. Razne poljoprivredne maine
sada obavljaju posao mnogo bre i efikasnije, za koji je ranije ljudima trebalo vie dana
aktivnog rada i kretanja. Danas oni sede i upravljaju mainama koje rade umesto njih.
Hrana koja je sve bogatija ugljenim hidratima i nekretanje, dovode do jo jedne bolesti
savremenog drutva, poveane gojaznosti, koja sve vie uzima maha. ovek kao da eli
da se sve manje kree snagom sopstvenih miia. Primera za to je napretek: ljudi e se
radije guvati u prenatrpanom prevozu zarad jedne autobuske stanice koju treba da preu,
nego da rastojanje od stotinak metara prepeae i da makar na taj nain uine neto za
sebe i svoj organizam.
Potreba za samoodranjem i samopotrivanjem je sve vie izraena. Da bi postigao
ono to eli, bilo na poslovnom ili privatnom planu, ovek treba da bude zdrav. Da bi to
postigao u uslovima savremenog naina ivota, mora se baviti sobom mnogo vie nego to
je to inio ranije i stvarati uslove za zdraviji nain ivljenja. Mora obnavljati utroenu
snagu i energiju, fiziki i psihiki se osveavati, razonoditi i odmarati kroz kretanje,
jednom reju mora se baviti rekreacijom.
1.2 SAVREMENI TRENDOVI FITNESA
Istorija savremenog fitnes pokreta poinje ezdesetih godina XX veka, tanije od
afirmisanja programa aerobika iji je tvorac dr Kenet Kuper. Program je pravljen za
potrebe kondicioniranja vazduhoplovnih snaga vojske SAD a i bazira se na aktivnostima
ciklinog tipa: hodanje, tranje, plivanje, vonja biciklom. Na toj osnovi je nastao pokret
dogiranja ( lagano tranje) koji je kasnije zahvatio itav svet.
Krajem sedamdesetih godina Dejn Fonda sa ekipom eksperata promovie svoj nain
vebanja uz muziku i uglavnom rad u grupi. Na tom principu se zasnivaju i savremeni
razvojni trendovi fitnesa, s tim to se sve vie ide ka individualizaciji programa tj. da iako
2

se radi u grupi u kojoj su ljudi razliitih funkcionalnih sposobnosti, tei se da obim i

intezitet budu prilagoeni pojedincu. U tu svrhu konstruiu se razna pomagala, trenaeri,
sprave za vebanje, aparati za merenje pulsa i pritiska, koji se mogu nositi sa sobom
prilikom angaovanja u samom programu.
Urbana sredina ne obezbeuje oveku puno prostora za bavljenje sobom. Procentualno
je vrlo malo zelenih povrina ( parkova, uma ) koje se mogu koristiti za rekreativno
vebanje.
Najprihvatljiviji oblik rada, u takvim uslovima, predstavlja vebanje u sportskim i
fitnes centrima pod nadzorom strunih kadrova. Samostalanim vebanjem bez prethodne
konsultacije sa strunim licima, pojedinac moe izazavati niz problema, moda i vie
nego to moe pomoi samom sebi. Takoe i vebanje u teretanama bez nadzora strunih
lica, predstavlja takoe jedan deo problema.
Sve to ukazuje na potrebu daljeg usavravanja i afirmisanja fitnesa, ali i na korienje
savremenih tehnikih dostignua iz ove oblasti ( pedometri, aparati za merenje pulsa i
pritiska, trenaeri sa savremenom elektronskom opremom, udobnija sportska oprema itd.),
da bi to bolje i tanije mogli izai pojedincu u susret i pomoi mu da izabere aktivnost
kojom bi se bavio i izbegao loe posledice po svoje zdravlje.

2 Fitnes centar "MusculusLux "

2.1. NASTANAK I RAZVOJ
Musculus Lux je fitness klub koji postoji od 1998. godine i posveen je negovanju,
jaanju i unapreenju telesnih sposobnosti svojih lanova. Od otvaranja pa do danas u
njemu postoji najsavremenija fitness oprema, sauna, prijatan ambijent i visokostruno
osoblje.
Osnovne delatnosti MusculusLux se savremeni trendove i dostignua u oblasti fitnessa, zdravog ivota i sportske medicine kako bi lanovi kluba to uspenije ostvarivali svoje
ciljeve.
2.2. POLOAJ "MusculusLux "
Klub MusculusLux se nalazi u trnom centru na Autokomandi, u ulici Dr Milutina
Ivkovia 2.

2.3. STRUKTURA LANSTVA

Populacioni potencijal kluba MusculusLux-a predstavlja rad sa rekreativnim fitnes
programima za rekreaciju radnika, pa do rada sa vrhunskim sportistima. U klubu su
zastupljene sve starosne kategorije od studenata, preko osoba srednje ivotne dobi, do
osoba u treoj ivotnoj dobi. Najzastupljenija populacija su svakako ene izmeu 25 i 40
godina ivota. Grupe u kojima se veba su meovite, bilo po starosnoj kategoriji, bilo po
polu.
lanstvo u klubu je bazirano na:

mesenim
godinjim kartama.

3.PROGRAMI MusculusLux-a
U prostranoj i klimatizovanoj sali, uz savrenu organizaciju i struni nadzor, nudimo
nekoliko fitness programa idealnih za savremenu enu. Bez obzira na to za koji se od
naih programa opredelite:
1 aerobik,
2 step,
3 tae bo,
4 pilates,
5 joga
6 stretching,
7 body building ili
8 kombinaciju vebi.
Na fitness program je jo privlaniji jer postoji mogunost da se konsultujete sa strunim
licem u pogledu Vae ishrane, kao i da dobijete prave informacije iz oblasti fitness-a, uz
najbolje savete za Va trening. Moete i da kombinujete na fitness i na wellness program
kako to najvie odgovara Vaim linim potrebama.
Lini trener
Ukoliko ste odluili da radite na svojoj kondiciji, fizikom izgledu i snazi, najbolje bi
bilo da svoje vreme iskoristite na optimalan nain. Stoga Vam preporuujemo
personalizovani trening, dizajniran prema Vaim potrebama i sposobnostima, uz stalno
prisustvo strunog lica koje vodi rauna o svakom Vaem pokretu. Rad sa strunjakom
eliminie rizik od povrede tokom treninga i navikavanja na pogrene pokrete, otklanja
mogunost da vreme odvojeno za trening provedete lutajui od jedne do druge sprave i
omoguava Vam da se sa zasdovoljstvom usredsredite na vebanje. Bez obzira koliko
Vam je godina, uz linog trenera MusculusLux-a vebanje je sigurnije i efikasnije,
napredak neuporedivo bri, a upoznavanje sopstvenog tela postaje pravi izazov.
4

Posebni programi
Musculus Lux svojim stalnim lanovima daje organizacionu, strunu i trenersku
podrku u razliitim sportskim aktivnostima van prostorjia kluba. Sa naim
visokostrunim trenerima moete da trite, vozite bicikl, plivate i skijate. U mogunosti
smo da Vam ponudimo ronjenje, jahanje, planinarenje i jedrenje uz strunu podrku
profesionalaca. Kod nas moete nai sparing partnere za tenis, skvo i borilake vetine.
Organizujemo grupna ili porodina vebanja u prirodi kao i kolektivnu rekreaciju u
kompanijama. Opremamo stanove Tylo saunama, Panatta spravama ili Hammer home
fitness sistemima.
Spa
U prijatnom, istom i savremeno opremljenom okruenju, po programu koji je osmiljen
u skladu sa Vaim potrebama, pod strunim nadzorom i uz osveenje koje se
podrazumeva, moete efikasno da radite na svom zdravlju i izgledu. Na raspolaganju su
Vam solarijum, sauna i vrhunska relaksaciona masaa. Bilo da Vam je potrebno oputanje
posle vebanja, odmor od naporne radne nedelje ili oporavak od sportske povrede, dobar
oseaj koji ete poneti sa sobom uinie da poelite da na wellness program postane deo
vae nedeljne rutine. Uivajte, opustite se, uinite dobro sebi.

1 TEHNIKI USLOVI KLUBA

Jedan od bitnih faktora za uspeno izvoenje i funkcionisanje fitnes programa je i
prostor u kome se sve to odvija, to jest prostorni i tehniki uslovi same ustanove.
Studio 1 poseduje prostor 140m, koji je adaptiran tako da zadovoljava sve
uslove za sprovoenje programa iz oblasti fizike kulture.
Studio 1 poseduje salu za vebanje, dve svlaionice, sanitarni vor i ulazni hol. U
sklopu prostora koji koristi klub, postoji prijatno ureen deo gde vebai pre i posle vebi
mogu da dobiju savete, odgovore na pitanja, da se osvee i meusobno porazgovaraju. Taj
prostor je povrine 24m.

Slika 8.
Dve svlaionice:
muka, povrine 6m
enska, povrine 9m
Svaka svlaionica ima iviluke za odlaganje odee, drvene klupice za sedenje
postavljene du svlaionica, visine 30cm. Ispod njih je prostor predvien za odlaganje
obue. S obzirom na to da nije predvieno ostavljanje sportske odee u klubu, vebai je
nose sa sobom. Ovo reenje se pokazalo kao najfunkcionalnije. U svlaionicama se nalazi
i po jedno ogledalo. Prostor u kome se nalazi Studio adaptiran je za tu svrhu, tako da
prostor za svlaionice prvobitno nije bio predvien, pa su one posebno dograene i
pregraene rigovom ciglom. Poto je ventilacija prostorije prirodna, zidovi ne idu do
plafona, ve iznad zida kojim su ograene svlaionice ima 30cm slobodnog prostora (radi
boljeg strujanja vazduha), koji je estetski dekorisan da se uklapa u kompletan ambijent.
Higijenski vor se sastoji od prostorije za tueve i toaleta, povrine 8m u kome su
zidovi i pod obloeni ploicama i raspolae praostorom za etiri tua (od toga je jedan u
upotrebi), lavaboom i ogledalom. WC je u posebnoj prostoriji, a imajui u vidu broj
lanova i frekventnost upotrebe, zbog higijenskih uslova koristi se uavac. Higijenski
vor je naspram svlaionice, odvojen hodnikom koji direktno vodi do sale i spaja ulaznu
prostoriju sa salom.
Sala zahvata prostor povrine 100m, posebno adaptiranog za tu svrhu. Osvetljenje
sale je prirodno i vetako, provetravanje prostorije vri se prirodnim putem. U zimskim
mesecima prostorija se zagreva sa dva grejna tela (radijatori). Podloga je reena sa dva
sloja itisona.

Slika 9.
Sala raspolae sa:

tri velika standardna ripstola i jednim manjim,

6

tri univerzalne klupe, koje je konstruisao profesor Drakovi,

ostatak opreme ine "Ketlerove" sprave, i to:
- u donjem delu sale (od ulaza) nalazi se sprava za zadnju lou,
- u produetku, na sredini sale je univerzalna "Ketler" klupa, koja je
fiksirana i uglavnom se koristi kao kosa klupa (kosi ben),
- sa desne strane nalazin se ben-pres maina (ravni ben), sa pokretnom
klupom
- preko puta nje su dve pek-dek maine, jedna pored druge, sa 10 i 7
kilograma fiksne teine.

Slika 10.
Studio raspolae i sa ostalim potrebnim rekvizitima i spravama za adekvatno
sprovoenje programa iz oblasti fizike kulture, kao to su:
Tatami strunjae
ravne ipke
tegovima sa kosom ipkom
tegovima sa ravnom ipkom
"Ketler" ploama
jednorunim tegovima
stalkom za odlaganje ovih rekvizita.
Od dodatne opreme tu su jo:
fiksirano vratilo
ravne klupe za trbunjake
grbii
mostii
pomone univerzalne klupe (koriste se po potrebi u zavisnosti od broja
vebaa u grupi)
na desnom zidu fiksirani su "kruka" i dak na pokretnom kranu
(rekviziti za boks).

Prostor sale je tako konstruisan da u njemu moe komotno da veba maksimum 18

20 vebaa i jedan profesor koji ih organizuje. To je prihvatljivo i po kvadraturi prostora,
spravama za vebanje i po kubikai vazduha u prostoriji, kada su prozori zatvoreni.

Slika 11.
Studio raspolae sa ozvuenjem koje je prihvatljivo za prostoriju te veliine. Tokom
itavog asa, veba se uz prijatnu muziku. Svaki deo asa ima posebnu vrstu muzike uz
koju se veba.
U prvom delu asa, kada se rade programi vebi oblikovanja (zagrevanje), veba se uz
dens muziku, uz koju moe da se dri zadovoljavajui ritam.
Pri prelasku na drugi deo asa muzika se utiava, vebai se rasporeuju za rad na
spravama i sa tegovima, nakon toga se ponovo puta laganija muzika, uglavnom pop
muzika.
Pri prelasku na trei deo asa, kada se rade vebe za trbunu i lenu muskulaturu,
muzika se utia, vebai se obavetavaju da se prelazi na sledei deo asa, muzika se
pojaava i nastavlja se uz istu muziku.
Za zadnji deo asa takoe postoji posebna muzika. Prilikom relaksa slua se lagana
oputajua muzika, uglavnom odreeni instrumentali, izvoeni na klaviru ili nekom
drugom instrumentu koji proizvodi oputajuu muziku.

5 STRUNI KADAR
5.1. SPORTSKI STRUNI KADAR
Imajui u vidu da program koji se primenjuje u "Studiju No 1", podlee visokim
kriterijumima i standardima struke, samim tim i ljudi koji sprovode program moraju biti
struno obueni i odgovorni prema poslu koji obavljaju, to jest profesionalci, pa je i
logino da instruktori koji rade u Studiju, budu ili studenti ili profesori fizike kulture.
Praksa je pokazala da i ljudima koji sprovode program, treba odreeni vremenski period
da "uu" u program, naue ga, shvate njegovu sutinu i ponu da ga primenjuju na pravi
8

nain. Najpoeljnije je da uz studiranje na fakultetu, studenti imaju i ovaj vid prakse, da

vremenom ulaze u posao, da bi kao svreni studenti, to jest profesori fizike kulture, bili u
stanju da i sami vode ovakvu vrstu posla.
Iz tog razloga za rukovoenje programom birani su preteno studenti ili diplomirani
profesori studija fizike kulture. Pokazalo se da sam program, na neki nain predstavlja i
eliminacioni faktor pri izboru trenera, jer nisu svi bili u mogunosti da savladaju sve
programe. Nekada brzo doe i do zasienja, pa studenti ili ak savreni profesori odustaju
ili jednostavno ne mogu da se nau u ovakvoj vrsti posla. U radu u Studiju bio je
angaovan i vei broj diplomiranih strunjaka iz oblasti fizike kulture. Jedan broj njih je
nastavio sa radom u koli ili sportu, a neki su nastavili samostalno da se bave fitnes
programima. Trnutno u Studiju rade i usavravaju se studenti Fakulteta za fiziku
kulturu,etvoro njih, koji realizuju programe zajedno sa trenerima : dve studentkinje druge
godine, jedna studentkinja tree i jedan apsolvent Fakulteta za fiziku kulturu. Uz
profesora Drakovia, kao autora programa, radi se konstatno na to boljem prezentovanju
fizike kulture i obrazovanja. Pored profesora Veska Drakovia, tu je i dugogodinji
spoljni saradnik na programu aerobika, g-ica Maja eelj. U studiju se takoe obuavaju
i dva studenta prve godine, koji u zavisnosti od njihovog angaovanja dobijaju svoj
prostor u studiju.
Princip rada svih ljudi koji uestvuju u realizaciji programa je takav da slede strune
ljudi koji imaju dui "sta" u Studiju. To ujedno omoguava novim mladim ljudima da se
na pravi nain uvode u programe i ukazuje na mogue greke. U skladu sa tim postoji i
hijerarhija, a samim tim i obaveze i odgovornost svakog pojedinca. Sve to formulisano je
kroz pravilnik "Studija No 1":
Uenik: prisutan na asu, aktivno uestvuje, prolazi kroz program kao i
vebai, posmatra rad trenera, dolazak vie puta nedeljno.
Pomonik: prisustvuje asu, pomae profesoru pre asa u pripremanju sale,
doekivanju lanova, i pomo u toku asa vebaima i profesoru; posle asa
pregleda dali je sala ostavljena u redu, osveava salu mirisom. Pravilnikom je
utvreno da se vebaima persira, da se ne ulazi u polemike i rasprave,
preporuuje se prijatan razgovor uz osmeh.
Demonstrator ( samotalni trener): poznavanje programa "Studija No 1",
tano izvoenje svih vebi, mogunost korigovanja vebaa, naglaavanje
vanih poloaja tela u toku vebanja.
Saradnik: potpuna organizacija programa i konverzacija, organizacija asa,
samostalno voenje programa "Studija No 1". Insisitirati na strunosti
profesora fizike kulture.
Ovako postavljena naela omoguavaju studentima da u praksi adekvatno uu u struku
i na najbolji mogui nain da se doe do odreenih saznanja i usavravanja u struci i
upuuje ih kako doi do nivoa saradnika.

 Obaveze saradnika:
predstavljanje programa "Studija No 1" novim lanovima,
zakazivanje razgovora pre ulaska u salu na prvi as,
teoretsko objanjavanje programa ( navesti da je as voen struno, bez
improvizacija, navesti koliko traje adaptacija na program, specifinost
programa, a one koji su nekada trenirali ili ili na neku vrstu rekreacije,
pitati za eventualne povrede, zdravstveno stanje; sugerisati da stranka
postavlja pitanja i davati odgovore na ona pitanja za koja je saradnik
kompetentan, skrenuti panju na opremu vebaa, napomenuti vanost
kontinuiranog dolaenja na asove, mogunost nadoknade izgubljenog asa
u istoj nedelji, uz prethodnu najavu; posebno naglasitida je program
testiran na Klinikom centru u Beogradu, objasniti organizaciju asa i
doziranje...)
posebnu panju treba obratiti na nove lanove, prvih nekoliko asova
staviti ih u prvi red, voditi rauna o doziranju, korigovanju pokreta,
disanju, pratiti ih prva dva meseca, objanjavati i ispravljati dok ne prou
"kolu rekreacije", to jest upoznaju fitnes program "Studija No 1".
Obraati panju i obilaziti stare vebae, po potrebi korigovati, posvetiti
panju podjednako svim vebaima, podstrekivati ih da osete i vide da ih
pratimo u njihovom vebanju i napredovanju, a ako imaju problema,
obavezno ih sasluati.

Slika 12.
5.2. MEDICINSKI STRUNI KADAR
Medicinski program prati struni tim sastavljen od specijalista iz vie oblasti
medicine, koji vre komjutersku analizu postignutih rezultata frekvence srca, potronje
10

kiseonika u miru i naporu, elektrokardiogram, frekvenca disanja, minutna ventilacija,

potronja kiseonika i proizvodnja ugljendioksida, takoe ulaze pol i starosna kategorija i
omoguavaju korekciju i nadogradnju samog programa.
Saveti za ishranu Melka Vesna, diplomirani nutricionista,
Medicinski deo dr. Vladimir Stji, Kliniki centar Medicinskog fakulteta u
Beogradu, Laboratorija za ispitivanje disajne funkcije Instituta za plune bolesti.

Slika 13.

Kratak prikaz rezultata testiranja vebaa pre poetka rekreativnog programa i

nakon tri meseca istog (parametri plune funkcije, frekvenca srca i potronja
kiseonika u mirovanju i naporu)
Ispitano je 200 zdravih osoba sa normalnim nalazima plune funkcije. Ispitanici su bili
ispitani na aero biciklu, po protokolu Svetske Zdravstvene organizacije svaka dva
minuta optereenje je poveavano za po 25W do submaksimalne frekvence srca ili do
nekog drugog limitirajueg momenta. Tom prilikom je praena frekvenca srca, elektro
kardiogram, frekvenca disanja, minutna ventilacija, potronja kiseonika i proizvodnja
ugljendioksida. Izvrena je kompletna statika analiza dobijenih rezultata, a isti su grafiki
prezentirani.

Grafiki prikaz prosene frekvence srca pri rastuim optereenjima

Ovaj grafikon predstavlja prosene

frekvence srca pri rastuim optereenjima
( vidi se da nema razlike)
I test poetnici
II test iste osobe nakon tri meseca
primene fitnes programa (rekreacije)

Frekvenca srca (HR) u opterecenju

11

HR

II
I

Opterecenje u minutima

Grafiki prikaz prosene potronje kiseonika pri rastuem naporu

Potrosnja kiseonika (VO2) u opterecenju

Ovaj grafikon predstavlja prosenu

potronju kiseonika pri rastuem naporu.
Ona je veanakon tri meseca rekreativnog
vebanja

VO2

I test poetnici
II test iste osobe nakon tri meseca
primene fitnes programa (rekreacije)

II
Opterecenje u minutima

Grafiki prikaz disajnog volumena

Disajni volumen (TV) pri opterecenju

Ovaj grafikon predstavlja disajni volumen,

koji je znaajno vei kada je osoba
trenirana

TV

I test poetnici
II test iste osobe nakon tri meseca
primene fitnes programa (rekreacije)

II

Opterecenje u minutima

6 UPRAVLJANJE KLUBOM "STUDIO 1"

Osniva i vlasnik kluba "Studio 1" je profesor Vesko Drakovi, prvi privatni
profesor fizike kulture koji je otpoeo sa ovom vrstom deltanosti.

12

6.1. CIRRICULUM VITAE

Vesko Drakovi
Ignjata Joba 7,
11000 Beograd, SCG
Kuni telefon: 011 469 205
Adresa posao: 011 2663 566
Mobilni telefon: 063 360 277
Lini podaci
Datum roenja: 16. 08. 1959.
Mesto roenja: Kolain, SRJ
Dravljanstvo: Jugoslovensko
Brani status: Oenjen
Visoko obrazovanje

2007. Doktorska teza

2006. Magistarske studije na BK Univerzitetu, Menadment u sportu
1991. zavrene postiplomske studije
1983. diplomirao na Fakultetu za fiziku kulturu
1987, upisao Fakultet za Fiziku kulturu

Strani jezici
Ruski jezik
Struno i nauno istraivako iskustvo
Pionirski grad (pedagog organizator za programe dece iz predkolskih i
kolskih ustanova)
Osnovna kola "Bora Stankovi" (profesor fizike kulture)
Obrazovni centar GSP Beograd (profesor fizike kulture)
Obrazovni centar u Lazarevcu (profesor fizike kulture)
Univerzitet u Beogradu (univerzitetska nastava)
Trener vaterpolo reprezentacije Jugoslavije, 1996.
Trener vaterpolo kluba Partizan, 1996. 1998.
prvi privatni studioza sport, rekreaciju i fiziku kulturu u SFRJ, Studio
1 (osniva, autor programa i istraivanja). Radni naslov istraivakog
projekta Studija 1: "Primena programa optereenja za kategoriju
ljudi u urbanoj sredini sa ciljem podizanja fizikog statusa na stepen
zdravih ljudi" (savremene tehnologije fizike kulture koje reavaju
praktine probleme savremenog oveka i unapreuju teorijsku osnovu i
naunu doktrinu.
Glavne oblasti interesovanja

13

 Doziranje i primena napora ( dozirano optereenje)

Vrhunski sport, sport i medicina, sportski i zdravstveni turizam,
sportsko novinarstvo, nauno istraivaki rad na polju rekreacije,
fizike kulture i sporta.
Publikacije
25 abstrakta na meunarodnim kongresima
2 abstrakta na domaim kongresima

lanstvo u profesionalnim udruenjima

-Udruenje strunjaka za rekreaciju Jugoslavije WLRA (Svetska
organizacija za rekreaciju i slobodno vreme)
Organizator
- Sportski turniri Studija 1
- Teniski turniri Studija 1
Izvodi iz Radova priznatih na svetskim kongresima
- Preko 30 radova iz razliitih oblasti

7. FINANSIRANJE I MARKETING KLUBA "STUDIO 1"

"Studio 1" je otvoren i poeo sa radom u oktobru 1987. godine, kao prvi privatni
studio za sport, rekreaciju i fiziku kulturu kod nas. Studio je poeo da funkcionie bez
ikakve prethodne marketinke, propagandne i finansijske podrke.
Klub se u poetku finansirao iskljuivo od lanarina, a danas pored lanarina postoje i
prihodi od ugovora sklopljenih sa firmama za kolektivnu rekreaciju. Firme koje su
obezbedile rekreaciju svojim radnicima su:

"Telekom Srbija"
PTT Srbija
EMS
"Kontrola letenja".

Finansiranje kluba se sastoji i od individualnog lanstva, koji otvaraju svoje mesene,

tromesene i godinje karte.
U cilju to boljeg plasiranja struke na trite na najbolji mogui nain, pokreu se
marketinke kampanje. Daje se mogunost reklamiranja odreenim firmama koje su
spremne da sarauju sa Studijom. Daju se ponude sponzorima, naroito kada se radi o
turistikim programima,
kroz razne vidove reklamiranja. I Studio takoe vri sponzorstva raznih prigodnih
priredbi, takmienja sportskih ekipa, pojedinaca, i na taj nain doprinosi njihovim
14

rezultatima u samoj struci i poboljanju proboja Studija na trite, koje sve vie ima
potrebuza ovakvom vrstom "proizvoda" koju "Studio 1" nudi na jedan pravi i
profesionalan nain.

8. PREDLOZI ZA UNAPREENJE RADA "STUDIJA 1"

8.1. PREDLOZI ZA UNAPREENJE PROGRAMA
Kvalitet i nauno istraivaka podloga samih programa je takva, da program podlee
odreenim standardima, znai da ima svoje opravdanje sa medicinsko fizioloke strane.
Da bi se moglo govoriti o unapreenju samih fitnes programa, bilo bi potrebno uraditi
dodatna istraivanja ili nova testiranja, da bi se videlo koliko i da li ga je potrebno
korigovati, dopuniti da bi se neto znaajnije menjalo.
Svaki instruktor programima koje izvodi daje svoj peat (forma, nain izvoenja
vebi, doziranje, animiranje vebaa, podstrek), pa svaki program, iako ima istu osnovu, u
zavisnosti od
toga ko ga izvodi, izgleda drugaije. Na taj nain se vebaima daje mogunost da u
skladu sa svojim interesima, eljama i mogunostima izaberu instruktora sa kojim ele da
rade.
to se tie dodatnih programa koji bi se mogli uvesti i na taj nain obogatiti rad
Studija, treba uzeti u obzir i okruenje u kojem se Studio nalazi (Banjka uma), tenis
centar na Koutnjaku i mogunosti koje on prua, to e rei aktivno korienje prirode u
programima Studija.
Organizacija raznih peakih tura u Koutnjakoj umi, organizovanje raznih izleta
(sportski dan, sportski vikend) pri emu bi svaki uesnik nosio sa sobom pedometar, da bi
mogao da ima uvid u preeni broj koraka i da li je ispunio predvienu normu, tj. koliko je
kilometara prepeaio, koliko koraka u minuti itd.
Eventualno uvoenje doging programa u prirodi zahtevalo bi od pojedinca da ima sa
sobom i aparate za merenje pulsa, koji bi omoguavali samodoziranje uesniku na osnovu
realnih pokazatelja (davati instrukcije kako koristiti dotini aparat, u kojoj zoni odravati
puls, vreme za koje treba pretrati odreeno rastojanje i slino).
Nabavka novih trenaera i bicikl ergonometara, mehanizama koji simuliraju odreenu
radnu aktivnost sa pokazateljima odreenih fiziolokih parametara, radi boljeg uvida u
optereenje organizma, daljeg istraivanja organizma u naporu i novih testiranja. U daljem
radu razmiljati i o ostvarenju saradnje sa SRC Banjica i Studija po pitanju korienja
bazena i saune u rekreativne svrhe za lanove studija. Isto tako bilo bi korisno ukljuiti u
rad i strunjake za fizikalnu terapiju.
8.2. PREDLOZI ZA UNAPREENJE PROSTORNO TEHNIKIH USLOVA
to se tie predloga za unapreenje rada "Studija 1", moda bi najvie moglo da se
uradi na poboljanju prostorno tehnikih uslova u Studiju. Mora se uzeti u obzir da bi
unapreenje prostora (sale, svlaionica, kupatila itd.), zahtevalo dodatna finansijska
15

ulaganja, to bi se verovatno odrazilo na poveanje lanarina koje plaaju vebai, zato e

ovi predlozi morati da saekaju neka bolja vremena.
Sala
Reenje podloge na kojoj se veba (betonska podloga prekrivena sa dva sloja itisona) i
nije ba najsrenije reenje. Tee je za odravanje (skuplja dosta praine), a i slaba je
amortizacija prilikom skokova. U tom pogledu bolji bi bio parket, brodski pod, neka vrsta
sintetikog materijala ili jaa gumirana podloga.
Poboljati ventilaciju odreenim klima ureajima ( u zimskim mesecima provetravanje
prostorije preko prozora je oteano zbog vremenskih uslova).
Raspored sprava trebalo bi da bude takav, da zauzima to manje prostora, a rekvizite i
sprave staviti po stranicama gde se odreene vebe rade, tj. napraviti kruni raspored
sprava, da se nalaze to blie zidovima (po strani). Na taj nain oslobodio bi se prostoza
nesmetano vebanje veeg broja vebaa.
Sanitarni vor
U kupatilu osposobiti bar jo dva tua (poto postoji problem sa pritiskom vode, tek po
njegovom otklanjanju se moe pristupiti sprovoenju predloga). Idealno bi bilo ubaciti
mini saunu za dvoje troje ljudi. U toalet ubaciti WC olju, to zahteva pojaano
odravanje higijene, ali je i vie u skladu sa dananjim standardom.
Svlaionice
Za ovakvu vrstu prostora, one su trenutno dosta solidno reene. Eventualno promeniti
podnu podlogu, koja je kao i u sali od itisona, u neku drugu. U obzir dolaze ploice ili
plastificirani pod, parket ili slini materijali koji bili ekonominiji i laki za odravanje.
Potrebno je ubaciti i iviluke u dva nivoa.
Ulazna prostorija
I ovde treba reiti pitanje poda. Granitura koja se tu nalazi zameniti novim, modernim
nametajem, koji e "osveiti" prostoriju. Taj nametaj bi trebalo da bude laki, da bi se po
potrebi mogao skloniti. Na taj nain dobijamo prostor za odravanje koktela, veih
okupljanja i slinih manifestacija.
Prostor ispred Studija prekriti prikladnom tendom.
U nekoj daljoj perspektivi studija je i pravljenje letnje bate.
8.3. PREDLOZI ZA UNAPREENJE RADA KADROVA
U perspektivi rada Studija sve vie panje se poklanja mladim kadrovima, studentima,
pa je pokrenut i program stipendiranja studenata koji su voljni da se bave ovim poslom. U
16

tom pogledu ide se na stipendiranje od prve godine studija, gde stipendisti pored
studiranja imaju i praktino usavravanje u Studiju. Tako Studio ve ima dvoje stipendista
studenata (jedan je zavrni student prve, a drugi je zavrni student druge godine). U planu
je stipendiranje jo dva studenta prve i druge godine studija, koji bi se istovremeno
angaovali i ukljuivali u nauno istraivake radove, kojima se studije bave.

8.4. PROPAGANDA
Po zvaninoj definiciji: "Propaganda fizike kulture je svesno, smiljeno i sistematsko
uticanje na svest oveka ili grupe ljudi, s ciljem da ih navede na to da se odlue, prihvate i
u svoje ideje ili motive onoga ko propagandu sprovodi, te da deluje u sjkladu s time".
Sredstva kojima se slui propaganda fizike kulture su: radio, televizija, film, tampa,
vrhunski sport, kadrovske kole, objekti za fiziku kulturu, sajmovi, izlobe, plakati, i
slino.
Radi to boljeg afirmisanja programa i strukture uopte, Studio je ostvario saradnju sa
radio stanicom "Golf", koja je dosta sluana u Beogradu, preko odreenih emisija u
kojima je govoreno o fizikoj kulturi. Afirmisani su i programi Studija o kojima su
govorili profesor Drakovi i odreeni saradnici Studija, koji su gostovaliu emisijama u
vremenu koje je bilo posveeno Studiju. lanci u kojima je pisano o programima Studija,
tampani su uraznim asopisima. O Studiju i programima koji se u njemu rade
govorilo se i na tribinama koje su organizovane u okviru turistikih programa koji su
raeni. Tako je pruena mogunost prvenstveno Beograanima, a onda i ostalim
graanima da se upoznaju sa onim ime se Studio bavi.
Meutim, to se tie dolaska klijentele, i dalje je osnovni nain "sistem preporuke". To
znai da ljudi koji su zadovoljni ovakvim programima i ovom vrstom rada dovode svoje
prijatelje, roake i stvaraju tako rei "porodinu atmosferu" (za lanove koji dolaze preko
firmi omogueno je i lanovima njihovih porodica da koriste usluge Studija).

ZAKLJUAK

Poslednjih godina postoji sve vea, izraenija potreba i interesovanje graana za

bavljenje sportsko rekreativnim aktivnostima. Postojei objekti sa kapacitetima i
programima rada ne mogu da zadovolje sve potrebe graana. Samim tim, privatna
inicijativa uzima sve vie maha u ovoj oblasti i postaje veoma znaajan faktor zbog
poveane fleksibilnosti u formiranju programa, mogunosti individualnog pristupa
korisnicima, kao i zbog mogunosti korienja manjih ili adaptiranih prostora za svoje
potrebe.
"Studio 1" se bori da u takvim uslovima korisnicima svojih usluga prui
maksimum i izae u susret to se tie nekih dodatnih angaovanja i proiri svoje programe
po potrebi. Svojim dugogodinjim plodotvornim radom, Studio je dokazao svrhu svoga
postojanja u poboljanju fizikog statusa grada Beograda ( kroz Studio je do sada prolo
17

preko 20.000 ljudi vebaa ) i daje svoj doprinos u struci na najbolji mogui nain, kroz
usavravanje mladih kadrova u neposrednoj praksi.
Kao to nita nije konano, tako i ovaj rad ne moe predstavljati kompletan opis
mogunosti i sve programe koji se deavaju u Studiju. On daje jedan presek i primer kako
struni ljudi treba da se postave prema struci, u pruanju usluga ovakve vrste, u kom
pravcu bi trebalo da se orjentiu ljudi iz sportske struke, da na struan nainobavljaju svoj
posao i daju svoj maksimum u zatiti struke i njenog pravog prezentovanja javnosti.
Jedan fitnes centar, koji pretenduje da bude vrhunskog kvaliteta, to se tie programa,
ne moe samovoljno improvizovati rad, ve mora saraivati sa ljudima iz sveta medicine i
ostalih oblasti ljudskih delatnosti, koje doprinose boljem ivotu naih sugraana, da bi ti
programi i dobili svoje opravdanje u praksi. Sve to zahteva permanentno usavravanje,
jedan veliki rad, disciplinu i odricanje.

LITERATURA

V. Drakovi : Sinopsis za knjigu "Telo je hram due"

V. Drakovi : Broura "Kontrolisana rekreacija put do zdravlja"

V. Drakovi: "Pravilnik o radu Studija 1"

D. Fonda : "Moj nain"

B. Milosavljevi :" Prostorni uslovi i realizacija programa rekreacije

graana Beograda u privatnim institucijama optine ukarica" (diplomski
rad, Beograd 1992.)

D. Peri:" Operaciona istraivanja u fizikoj kulturi I", Beograd 1994.

Propaganda fizike kulture u Jugoslaviji NIP Partizan, Beograd 1992.

M. Radisavljevi :" Korektivna gimnastika sa osnovama kinezi terapije",

Beograd 1992.
18

LJ. Stoki:" Rekreacija u SRC Tamajdan Beograd", ( diplomski rad,

Beograd 1992.).

19