Dea Loer

U tu|em domu
(Dea Loher: Fremdes Haus)
Preveo BRANIMIR @IVOJINOVI]

Drama

Dea Loer (Loher) ro|ena je 1964. u Traunstajnu u Bavarskoj. Studirala je filozofiju i germanistiku u Minhenu. Od 1989. `ivi kao slobodna knji`evnica u Berlinu.
Napisala je slede}e pozori{ne komade:
OLGIN PROSTOR (Olgas Raum) (1990/91). Premijera u pozori{tu Ernst doj~
(Ernst-Deutsch-Theater) u Hamburgu, 1992.
TETOVIRANJE (Ttowierung) (1992). Premijera u Ansambl-teatru na Ju`noj zvezdi (Ensemble Theater am Sdstern) u Berlinu, 1992.
LEVIJATAN (Leviathan) (1993). Premijera u Donjosaksonskom dr`avnom pozori{tu (Niederschsisches Staatstheater) u Hanoveru, 1993.
U TU\EM DOMU (Fremdes Haus) (1995). Premijera u Donjosaksonskom dr`avnom pozori{tu u Hanoveru, 1995.
Dobila slede}e nagrade:
Nagradu Hambur{ke narodne pozornice za dramati~are, 1991, i Playwrights
Award londonskog pozori{ta Royal Court Theatre, 1993, za OLGIN PROSTOR.
Geteovu nagradu Milhajmskih pozori{nih dana, 1993, za TETOVIRANJE.
Nagradu Frankfurtske autorske zadu`bine, 1993.

174 SCENA

JANE SOKOLOV, na po~etku dvadesetih godina

RISTO MIHAJLOV, na po~etku {ezdesetih
TEREZA MIHAJLOV, na po~etku
{ezdesetih
AGNESA, na po~etku dvadesetih,
k}i Rista i Tereze
JERG, sredina dvadesetih godina,
o`enjen Agnesom
NELI, sredina tridesetih
MESTO RADNJE
Pust predeo kraj kanala. Preko kanala je nekad vodio most, koji je
sad sru{en; ali ostatak luka jo{ {tr~i iznad vode.
PROLOG
Oslepljivanje
Visoka, silna i naizgled neosvojiva
dizala se nad Ohridom tvr|ava
cara Samuila kad je on, `ude}i da
jo{ pro{iri svoju vladavinu, poslao
vojsku u Vizantiju na cara Vasilija.
Ali izme|u planin Bela{nice i
Ogra`dena Vasilijeva vojska je
potukla protivni~ku i pre`ivele vojnike zarobila. I Vasilije je naredio
da se svim Samuilovim vojnicima,
kojih je bilo petnaest hiljada, iskopaju o~i. Pred kapijama Vizantije
danima su smrdeli sagoreli rogovi

i crna zgru{ana krv. Ostavio je samo njih stotinu i pedeset, i njima

je bilo iskopano samo jedno oko.
I tako ih je Vasilije poslao natrag
Samuilu, po stotinu slepih vojnika
predvo|enih jednim jednookim. I
kad je Samuilo sa svoje tvr|ave,
koja se visoka, silna i naizgled
neosvojiva dizala nad Ohridom,
ugledao povorku tih jadnika, izdalo ga je srce.
(Pred Nelinim barom.)
JANE: Tra`im
NELI: Ovde?
JANE: Tra`im
NELI: Ovde niko ni{ta ne tra`i. U
ovoj ~etvrti.
JANE: Tra`im Ristu Mihajlova.
NELI: Ne poznajem.
(]utanje.)
I niko vi{e nema ni{ta da izgubi.
Ovo je prokleta ~etvrt, i Bog je digao ruke od nje.
Ova ~etvrt je tako tu`na da psi na
ulici po~inju da pla~u kad im popreko pogleda{ nju{ku.
JANE: Risto Mihajlov.
Ka`u da ima radnju. S cigaretama
i tako dalje.
(Pauza.)
NELI: Poljak trafikant.
Nekoliko ku}a dalje. Du` kanala.
(Pauza.)
Jesi l' i ti iz Poljske?

JANE: Iz Makedonije.
NELI: Nikad ~ula.
JANE: Nekoliko ku}a dalje u
kom pravcu?
NELI: Makedonija.
Zvu~i kao neka prokleta ~etvrt od
koje je i Bog digao ruke.
Ali u tim prokletim ~etvrtima, od
kojih je i Bog digao ruke, rastu
najre|e i najlep{e biljke.
Tako ka`u.
(Pauza.)
U onom pravcu.

Drama

LICA

(Jane odlazi.)
NELI: Za{to li taj dolazi u ovu prokletu ~etvrt od koje je i Bog digao
ruke?
Za{to?
(Pred duvand`inicom.)
JANE: Jeste l' vi Risto Mihajlov?
RISTO: A je l' izgledam kao neko
drugi?
JANE: Dakle, vi ste.
RISTO: Pa to nije zlo~in. A?
(Pauza.)
JANE: Ja, ja dolazim od Ohrida.
Od ku}e. Jane Sokolov, Dimitrov
sin.
(]utanje.)
RISTO: Dimitar.

SCENA 177

Drama

Dimitar Sokolov.
JANE: Ba{ on.
Va{ prijatelj Dimitar.
RISTO (pu{i, ka{lje): Neverovatno.
(]utanje. Ulazi Tereza.)
RISTO: [ta }e{ ti sad ovde?
TEREZA: Videla sam kako do|e
neki nepoznat ~ovek, pa ve} podu`e ne odlazi. [ta tra`i?
JANE: Dolazim od Ohrida. Dimitrov sam sin. Otac ka`e da je
trebalo da mi budete kum, ali vremena nisu dala.
RISTO: Tvrdi da je Dimitrov sin.
Tvrdi. Nek prvo doka`e. Ko zna
{ta se krije iza toga. Je l' da? [ta
ja znam. [ta ho}e{ od mene?
JANE: Ali onda je Goce postao
moj kum.
TEREZA: Goce
JANE: Jest. Moj stric. Goce, kojeg
su odveli na Goli otok. (Pauza.)
(Terezi.) Je l' znate {ta je to Goli
otok? Logor je to, gulag. Razumete?
RISTO (pu{i, ka{lje): Nisu to pri~e
da se pri~aju pred damama.
TEREZA: Prvi koji je ovamo na{ao
put. Posle toliko godina.
JANE: Ako biste hteli da se setite.
Bio sam ovolicki kad ste nas poslednji put posetili
RISTO (pu{i, ka{lje): Ne se}am se.
(Pauza.)
I sve to jo{ nije nikakav dokaz.
TEREZA: Kako ti se zove majka?

178 SCENA

JANE: Majka mi se zove Despina,

kao i majka moje majke i majka
majine majke, a ime mog oca je
Dimitar, otac mog oca se zove Jane kao i ja, a otac o~evog oca
Metodi, maj~ina sestra se zove
Danica, a o~ev brat se zove Goce, kao ~uveni revolucionar, i on
je bio va{
RISTO: Ho}e{ li ga pustiti da ispri~a ceo rodoslov?
TEREZA: Hteo si dokaze. (Janetu.)
Koliko }e{ ostati?
RISTO: [ta je neko mogao ovde
izgubiti?
On je na proputovanju. Je l' da?
(]utanje.)
JANE: Pa jest.
(]utanje.)
Dezertirao sam.
RISTO: Dezertirao.
JANE: Bi}e rata.
RISTO: Aha, pa si zbrisao. Je l'?
Takav si mi ti. Takav si mi ti. Ali ovde nema mesta za skrivanje.
JANE: Mislio sam, ba{ po{to si ti
sam
RISTO: [ta
Po{to sam ja {ta?
Nisam ja dezertirao, maj~ina ti
(Ka{lje.)
nikad u `ivotu nisam
JANE: Pa jest
tako je
pa jest.
Dezertiranje i nije prava re~.

Svi su mi uvek pri~ali da si u~inio

kako treba. Onda. Kad si oti{ao
A sad Morali su da zatvore hotel u kojem sam bio u~enik. Prazne sobe. Otkako se stara dr`ava
raspada. I s njom njene republike.
Bi}e rata. U susednoj republici
kupe ljude u vojsku. I Ho}e da im
budemo saveznici. Pa {ta je trebalo da radim. E, onda sam pomislio na tebe. I na one koji su
uvek govorili: uradi kao Risto.
Odlazi.
(]utanje.)
RISTO: Dabome. I ovde su samo
~ekali da do|e{. [ta }e{ da radi{?
[ta si izu~io? U tvom hotelu.
JANE: Izu~io za hotelskog stru~njaka.
RISTO: Ho-tel-skog stru~-nja-ka
Je l' to otmen izraz za kuvara?
Onda mo`e{ ovde da prodaje{
specijalitete, burek, iz korpe, na
nekom }o{ku. Ali jevtino, da ti
neko kupi. I no}u, da te ne ukebaju.
TEREZA: Je l' se razume{ ne{to u
automobile?
JANE: Automobile?
TEREZA: Pa da. (Risti.) Mogao bi
Jergu da poma`e u radionici.
RISTO: E, ba{ je on ~ekao tu|u
pomo}.
TEREZA: Ili mo`e da ti pravi dru{tvo u du}anu. U svakom slu~aju, Agnesina soba je prazna.

(]utanje.)

RISTO: Da se ne pokaje{ zbog toga.

Ja sam sm sebi dovoljno dru{tvo.

AGNESA: Kad bih ponovo mogla

da na|em neko zaposlenje.
JERG: Za posao si otpevala svoje.
S tom nogom niko te ne}e vi{e.

(U dvori{tu auto-radionice.)
AGNESA: Zamisli samo, ceo hotel.
Na jezeru.
Na bre`uljku kraj jezera. U Ohridu.
Hotel koji }e njemu pripasti. Kad
se vrati s novcem.
Samo njemu. Tako ka`e.
JERG: I njegovoj `eni.
(]utanje.)
AGNESA: Dokle samo ~ovek mo`e da dogura.
(]utanje.)
JERG: Ume on mnogo da pri~a, i
sve dok rat to spre~ava, ne mora
ni{ta da dokazuje.
AGNESA: I Ka`e, kad bi ~ovek
sa terase, sa terase hotela, mogao da poleti jako visoko, kao soko, daleko iza albanskih planina
video bi more
(]utanje.)
JERG: Poslovi }e ponovo bolje
krenuti.
Ovde.

(]utanje.)
AGNESA: Ponekad pomislim da
bi se moralo sasvim druk~ije `iveti.
JERG: Je l' da.
AGNESA: Da.
O svemu jo{ jednom promisliti.
Druk~ije.
JERG: [ta ho}e{ da ka`e{?

JERG: Mo`e{ da sortira{ {rafove.

JANE: Koliko za sat?
JERG: Pa, koliko uradi{.
Bo`e, pa svaki idiot to ume.
JANE: Ne, koliko pla}a{ na sat?
JERG: Kad bih mogao dozvoliti
sebi da zaposlim pomo}nog radnika, ne bih ~ekao na tebe. Je l'
tako?
JANE: Kad bih mogao dozvoliti
sebi da ne radim za novac, ne bih
bio ovde. Je l' tako?
(Pauza.)
JERG: Ne mogu ti pomo}i.
Takvih kao {to si ti puno ima.

(]utanje.)

(Pauza.)

AGNESA: Ne znam ta~no.

Nezavisan.
Biti nezavisan.
JERG: Pa zato ima{ mene.

JERG: Uop{te, stra{no velikodu{no. Od Tereze. Da ti prepusti sobu. Velikodu{no je to, smatram.
Trebalo bi da smisli{ ne{to. Smatram. Da se revan{ira{.
JANE: Ne mora to niko da mi ka`e.
[ta sam du`an. Znam i bez tebe.
JERG: Kao priznanje. Da poka`e{
da to ume{ da ceni{. I da joj to
priznaje{ kao dug. Gubitak koji
ima. Zato {to si sad isklju~ivi stanar. Te sobe. [ta bi mogao da
smisli{?
JANE: Kad bih pristao da radim
bez plate. To bi bila usluga koju
bih mogao tebi da u~inim, u najboljem slu~aju. Ali tebi nisam ni{ta du`an.

(U dvori{tu auto-radionice.)
JERG: [alje te stari?
JANE: Tereza.
Ali rekao sam joj da nisam od te
struke.
JERG: Jeste. ^uo sam ve}.
Ti si od onih finijih.
JANE: Ho}u da otvorim hotel.
Kad se vratim.
U Ohridu.
(Pauza.)

Drama

(Pauza.)

SCENA 179

Drama

JERG: Slu{aj. Ja ne znam gde ona

sad l`e. Sad kad soba nije vi{e
slobodna. Ali sasvim svejedno
gde to ~ini. To se tebe ni{ta ne ti~e. Razume{? Ne treba da unaokolo raznosi{ pri~e o tome. Ne
treba da {etka{ svuda i to pred
svakim da pri~a{. Da to na svakom }o{ku bilo kome tutka{ u glavu. (Pauza.) Sad kad si kao deo
porodice. Na neki na~in.
JANE: Pa kad uop{te ni{ta ne
znam. Onda te{ko mogu ne{to da
odam. Pa ni slu~ajno.
(Pauza.)
JERG: [ta bi ti radio kad bi te `ena varala? Ma {ta varala. Kad
bi se prodavala.
Bilo kome.
JANE: Kad bi se neka `ena udala
za mene. Onda ne bi to u~inila da
me vara.
JERG: Sramota je to, prokleta sramota.
Jeste.
Tako je.
Sramota.
(]utanje).
Ne ka`em ja to {to sam ne znam
kako moralan. Nego zato {to ona
nije sama.
Kad bi bila sama, mogla bi da radi {ta ho}e. Al' ovako. Ne samo
{to sebi nanosi sramotu nego celoj porodici. I ta sramota je tako
sve pro`ela i tako je izrazita da vi-

180 SCENA

{e ne mo`e biti prijatno i}i ulicom

i gledati preda se uzdignuta ~ela.
(]utanje.)
JANE: Je l' mi to govorimo o istoj
sobi? I o istoj `eni?
JERG: Ne verujem da ona to radi
zbog novca.
Pa jest. Otkako je otpu{tena, svaka im je marka triput toliko potrebna. Ali, ali. Ona je to i ranije
radila. Vidi{. (Pauza.) Mislim da je
bolesna.
JANE: Ti to sve izmi{lja{. Za{to?
JERG: Mislio sam da ve} odavno
zna{.
JANE: Ne verujem ti. Za{to bi varala nekoga kao {to je Risto?
JERG: Pa ka`em ti. Zato {to je bolesna.
JANE: Ako Risto to sazna?
JERG: On gleda u kasu kad tipovi dolaze u du}an i kupuju cigarete. Pre nego {to odu ku}i.
JANE: Pa kako svi mogu to da
znaju, a niko da ni{ta ne u~ini?
JERG: Jednog me je najvi{e strah.
Da se }erka ne umetne na majku.
Da se zla krv ne probije.
U prelaznim godinama, ka`u. Tad
se mora najvi{e paziti. Dobro se
pripremiti za to. Ka`em ti. Agnesa
kad bi ona dotle do{la. Ne bih
vi{e znao za nju.
(Na luku mosta.)

JANE: Tereza i ti, jo{ malo pa }ete proslaviti srebrnu svadbu. Je l'
da?
RISTO: Mhm.
Eno. Pogledaj preko.
Onde preko po~inju bogate ~etvrti. Drve}e pored obale.
JANE: Da. Mogu da vidim iz svoje sobe. Lepa soba. (Pauza.) Ja
sam je nekako druk~ije zapamtio,
Terezu, onda kad ste nas posetili.
(Pauza.) Ali bio sam jo{ dete.
(]utanje.)
RISTO (ka{lje): Ponekad sam zami{ljao da sedim ovde s tvojom
majkom.
JANE: S mojom majkom.
RISTO (ka{lje): Zna{ bio sam,
zna{ maj~ina ti, bio sam lud za
tvojom majkom, za dlaku da se
ubijem zbog nje.
JANE: [ta ti i moja majka
RISTO (pu{i): E pa, vidi{, nismo.
Tvoj otac je bio br`i od mene. Taj
mali prokleti |avo. Tvoj stric i ja,
mi smo se uvek kri{om, pa jest,
kri{om sastajali u staji tvog dede,
s devojkama, razume{ ve}. A tvog
oca nismo pu{tali, jer je bio suvi{e mali. Ne znam ni sam koliko je
puta visio na stajskim vratima i
pribijao uz njih svoje veliko raspaljeno uvo. Taj kepec, ta zgeba. E
pa, od slu{anja je ve} dovoljno
nau~io. A ja idiot. Sa svim devojkama sam bio u staji. Sa svima.

(]utanje.)
RISTO: O, Bo`e, Bo`e. Sveti Klimente, opra{taj. [ta to govorim.
Ne bi trebalo tako da govorim,
znam. Ali to uzbu|enje govori iz
mene. Vidi kako mi drhte ruke, jo{
i danas, kad samo pomislim na
nju.
(]utanje.)
On s njom dobro postupa, je l'
da? Dobro joj je, valjda, s tvojim
ocem?
JANE: Pa nisi valjda oti{ao zbog
moje majke?
RISTO: Ah, koje{ta.
Pa ne be`i ~ovek zbog neke `ene.
\avo nek sve nosi.
JANE: Pa kad ka`e{ da se zamalo
nisi ubio zbog nje.
RISTO (pu{i, ka{lje): E, tako se to
ka`e.
Nijedan pametan ~ovek se ne}e
ubiti zbog neke `ene. To sad ne
govorim protiv neke majke. Ali
po{to se u mu{karcu uvek sa~uva
nada, pa ona o`ivi u nekoj drugoj
`eni. Bar ~ovek tako misli. Ili mo`da nije tako? Kad napusti{ jednu,

ve} dolazi druga i ljubazno vrcka

zadnjicom. Vidi{. Da sam hteo
da se ubijem, ne bih valjda oti{ao
u beli svet. Ne, ne.
JANE: Majka nikad nije ni pri~ala
o tebi.
RISTO: Eto vidi{. Tako ti je to.
JANE: Ali moj otac jeste. I ka`e,
da nisi oti{ao oni bi te jo{ jedanput uhvatili, pa bi sedeo u }orki
koliko i ~i~a Goce.
RISTO: Mogu}e je. Mogu}e je.
JANE: Otac ka`e, da je Goce bio
upola lukav kao ti, poslu{ao bi
tvoj savet i kidnuo zajedno s tobom, ali on je bio idealista, krut
RISTO (ka{lje): Svi smo mi bili idealisti, onda. Zar bismo ina~e oti{li
u partizane? Ali ipak smo kao u
vosku mogli videti da }e pre ili posle do}i do petljavina. Kad ~ovek
kao {to je Tito stvori sebi tajnu policiju. Najpre smo podmetali guzicu, svi mi koji smo se nazivali komunistima, a to smo i bili, svi odreda, ali te{ko nekom kad bi kasnije razvalio vilice i imao ne{to
da prigovori ili da zameri. I s pravom. Jer bilo je dosta toga za zameranje. Odmah bi te proglasili
otpadnikom.
JANE: I za takve su sagradili Goli
otok. Logor na ostrvu.
(]utanje.)
JANE: Dakle, ti i Goce, vi ste suvi{e gun|arali. Ali imali ste pra-

vo na to. ^ove~e, pa bili ste u

partizanima.
RISTO: Lepa tebi maj~ina ne}u
vi{e ni{ta da ~ujem o tome.
JANE: Majka nikad ne govori o
tebi. To je istina. Ali ima tvoju sliku u ormanu za ve{. Pre nego {to
su te {}apili
Voleo bih da znam, kako je to
{ta rade s ~ovekom
kad ~ovek ne mo`e vi{e da govori, jer su mu usne i jezik nate~eni i
zagnojeni i kako je to bilo kad su
te pustili na slobodu, pa si Goceta hteo da nagovori{ da pobegne,
a on nije hteo; i kako su ga uhapsili
RISTO: Jane, ako jo{ jednu re~
progovori{, svetim Metodijem se
kunem da }u te baciti s mosta da
ti se kosti rasture na sve strane
pro{lost je mrtva za mene ostavite me na miru s tim ostavite me
na miru s tim a ti ti prestani da
izigrava{ ulogu iz nekog juna~kog
romana

Drama

Ali samo ve`be radi. Onako, da

postanem dasa i po, razume{. I
~ekao da tvoja majka malo poraste. Da nije vi{e tako maloletna. I
{ta se doga|a. Tip mi je }api ispred nosa. Taj govnjavko, taj bedni mudonja, ta pravoslavna guzica (Ka{lje.)

(U Janetovoj sobi.)
TEREZA: Za{to sedi{ ovde u mraku?
JANE: Razmi{ljam o jednom pismu.
(Pauza.)
Smi{ljam ga, pa kad bude gotovo
u mojoj glavi, napisa}u ga.
TEREZA: Tvojoj devojci?

SCENA 181

Drama

(]utanje.)
JANE: Hajde da se ven~amo.
(]utanje.)
TEREZA: Mora{ da krene{ na duga~ko svadbeno putovanje s
njom, s tvojom Olgom.
JANE: Da.
TEREZA: Jedino putovanje na koje sam i{la s Ristom bilo je u
Ohrid. Ti si onda bio mali. Se}a{
li se?
JANE: Ima fotografija od tada.
TEREZA: Kako je Gocetov pogled
prvi put sreo Ristov, posle gotovo
dvadeset godina. Se}a{ li se? Kako je Risti pru`io ruku, a Risto je
nije odbio, kako su se zagrlili, zaigrali.
JANE: Igrali su?
TEREZA: Tako je izgledalo. Nema{ slu~ajno fotografije pri ruci?
JANE: Otac ih je zaklju~ao u pisa}i sto.
(]utanje.)
TEREZA: Kako je Goce sada?
JANE: Kako }e biti. Starac.
TEREZA: A njegova `ena?
JANE: Jelena? Umrla je. Goce je
sam. (Pauza.) Pri~a o Risti, ~esto.
TEREZA: Risto mora da ti ispri~a.
Celu pri~u. Sve. Dugo sam mislila da je kukavica. I pla{ila sam
se da }u ga zbog toga jednom

182 SCENA

prezirati. Ali ostala sam s njim, nisam ga ostavila na cedilu. (Pauza.) Mo`da je to bilo pogre{no.
(Pauza.) Nepoverenje, nepoverenje u njegovim o~ima, to mo`da
uop{te nije bilo nepoverenje. Nego strah. (]utanje.) A trebalo je
da mi se poveri. Da mi se samo
poverio. I ne samo meni. Ja njega nikad ne bih napustila. Nisam
ga napustila. Samo sam bila za to
da se `ivi u razja{njenim okolnostima, uvek. Da se ni{ta ne krije.
(]utanje.) Opro{taj se ra~una samo kad do|e od onoga kome je
~ovek ne{to skrivio, zar ne? Ni od
koga drugog. Ni od koga drugog.
(]utanje.)
JANE: Risto nije kukavica. A va{e
privatne stvari se mene ni{ta ne ti~u, rekao bih.
TEREZA: O, ti~u se, ti~u. Pita}e{
ga, je l' da, pita}e{ ga o onoj stvari?
JANE: Da da.
TEREZA: Dobro. Dobro. Dobro.
(]utanje.)
Pokazuje na pismo. Sigurno joj
mnogo nedostaje{?
JANE: Pismo joj tako zvu~i.
TEREZA: Pro~itaj mi ga.
JANE: [ta?
TEREZA: Pro~itaj mi ga.
Volela bih da znam kako zvu~i ljubavno pismo.
JANE: Ne.

(]utanje.)
To ne mogu.
(]utanje.)
To bi bilo kao da je svla~im pred
tobom.
TEREZA: Da.
(]utanje.)
Lepa misao.
Na neki na~in.
(U dvori{tu auto-radionice.)
(a.)
AGNESA: Po~eo je da se bavi trgovinom.
Pored radionice. Polovna kola.
Znala sam ga iz vi|enja. I uvek sam
mislila: ima on klikera za poslove.
(Pauza.)
Da. On bi najradije bio trgovac
automobilima. Pravi.
JANE: Benc, BMW, ferari?
AGNESA: Otprilike u toj klasi.
JANE: Mnogo su mu zinule o~i.
AGNESA: Pa i tebi.
(Pauza.)
Ali ovde ne vlada konjunktura za
tako ne{to.
(b.)
JERG: Dezertirati
Ali ~ovek se mora pomiriti sa svojim neprijateljima. Bilo kada.
JANE: Zar mora?
JERG: To valjda ne stoji u va{em
Svetu pismu?

mogao razlikovati od Srbina ili Albanca ili Hrvata ili Crnogorca.

(c.)

AGNESA: A tvoja devojka mora

umeti da bude strpljiva.

AGNESA: Saobra}ajna nesre}a.

JANE: Je l' on bio kriv?
AGNESA: Vozi suvi{e brzo. A ja istr~avam na ulicu ne gledaju}i ni
levo ni desno. I onda se probudim
u bolnici, a koleno mi nateklo, k'o
de~ja glava.
JANE: I to je na~in da se ljudi
upoznaju.
AGNESA: On se brinuo zbog mene.
Mnogo, mnogo, mnogo.
To nije ne{to na {ta sam ja navikla.
(Pauza.)
Pri~ao je o svojoj radionici. Kao da
je to mesto koje ~eka na mene.
(]utanje.)
JANE: Ho}e{ li jednom mo}i da
ide{ kako treba?
AGNESA. Nema izgleda.
Ali postoji obe}anje.
Kad se potpuno uko~i, da}e da
mi se ugradi ve{ta~ko koleno.
(d.)
JERG: I jo{ nisam prokljuvio {ta je
to: Makedonac, i po ~emu bi se

(e.)

(]utanje.)
JANE: Pi{e pisma kao kad spikerka ~ita vesti na radiju. Vrlo uzdr`ano. Ra~unam, ne}e da me uznemirava nekontrolisanim, ~e`njivim
ose}anjima prema meni.
AGNESA: Kad bih ja bila ona
Ne bih htela da ~ekam.
(U Janetovoj sobi.)
TEREZA (miri{e): Hm, ovo je opet
kolonjska voda za posle brijanja
kakva i treba da bude.
JANE: For men.
TEREZA: Najzad ovde opet jednom miri{e na mu{kar~ev miris.
JANE: Ja sve ~inim da ti ne izmenim sobu suvi{e, da ne bude da je
ne prepoznaje{, da ne bude da se
vi{e ne mo`e{ sna}i u njoj.
TEREZA: Ranije ranije sam se ovde ponekad popodne odmarala.
JANE: Da slu{ao sam tako ne{to.
TEREZA: A jo{ ranije hteli smo
da od nje napravimo kancelariju.
Od ove sobe. Za Ristu. A ja bih
dala otkaz u fabrici, sve po propi-

su, i ovde bih vodila knjige, pisala pisma i sve drugo obavljala.
(Pauza.) Kao u sopstvenoj maloj
firmi. (]utanje.) Ali do toga nikad
nije do{lo. Du}an ne daje takve
prihode. (Pauza.) I sad smo radosni {to primam pomo} za nezaposlene.
JANE: Ali ipak uz to zara|uje{.

Drama

JANE: U va{em Svetom pismu. Da

se ne pla{i{ da sam musliman? Ja
ne ~itam Kuran. U mom paso{u
pi{e: pravoslavan.

(]utanje.)
TEREZA: Pa?
(]utanje.)
TEREZA: Je l' bi hteo da to za tebe
d`abe radim?
(]utanje.)
TEREZA (smeje se): [ta misli{, koliko to mo`e doneti, a?
(Pauza.)
TEREZA (smeje se): Pravo imanje,
kad je neko toliko mator kao ja.
(Pauza.) I kad izgleda ovako kao
ja. E pa, naravno.
(]utanje.)
TEREZA: Samo nekoliko gospode
iz firme mi je ostalo verno, a mo`da ih i grize savest zato {to sam
bila me|u otpu{tenima. Oni su
suvi{e stari, suvi{e stra{ljivi, suvi{e

SCENA 183

Drama

komotni, {ta znam, da bi tra`ili na

ulici, a nisu ni dovoljno bogati da
bi bili probirljivi. Moja prednost. I
tako im ja donosim olak{anje, u
tom i u onom pogledu.
JANE: A za{to to mora da bude
ovde, da svako zna?
TEREZA: Pre nego {to zaklju~i{
da je to gadno trebalo bi da
upita{ Ristu {ta je prevara. [ta je
izdaja. Ni{ta nisam u~inila dobrovoljno.
JANE (uzbu|eno): Va{ privatni `ivot me se ni{ta ne ti~e. I ne treba
da se pla{i{ da }u se ovde u tvojoj sobi ugnezditi za ne znam
kol'ko vremena i da }u ti prese}i
izvor prihoda, ako se toga boji{.
Pre nego {to postanem krpelj za
vas, zbrisa}u.
TEREZA (veoma mirno): To je samo posao. Odr`ava me u `ivotu.
Sa srcem to nema nikakve veze.
(Na luku mosta.)
RISTO: Nisam `urio. Preko Ma|arske i Austrije. Na crnoj berzi
sam pre`iveo. Po~eo kao sitan krijum~ar, pa malo-pomalo pro{irio
posao. I ostao kod cigareta. Dobre sam poslove pravio, u ono
vreme. Makedonski duvan, maj~ina ti, i danas jo{ mnogi oblizuju
prste kad ga se sete
JANE: Dakle, i s tobom je bilo kao
sa mnom. I ti si hteo da ostane{ u
`ivotu i da dogura{ do ne~eg.

184 SCENA

RISTO: Slu{aj ti nemoj ti sebe da

poredi{ sa mnom. Ja sam pobegao zato {to su me ljudi na ~ijoj
sam se strani borio, za slobodnu
zemlju, zato {to su me ti ljudi izdali ~im su malo uzeli vlast u ruke. A
optu`ba im je bila: da sam ja izdao zajedni~ku stvar, ja. Nisu im
u{i bile spremne za kritiku, razume{.
(Pu{i.) Imao sam dobar razlog da
kidnem. A ti? [ta ti ho}e{? Ti sa
svojim ratom, koji je samo izgovor. Kakve su to ideje u tvojoj glavi?
JANE: I ja ho}u da nam bude bolje.
RISTO: Nama; ko je to: nama?
JANE: Moja na{a porodica. Prijatelji. Svi.
RISTO: Jesi l' to pro~itao u Bibliji,
ili gde? Dobrotvor ljudskog roda.
Sranje. [ta si ti, dakle? U {ta ti veruje{? Jesi l' komunista? Socijalista? Demokrata? Posrani liberal?
JANE: Ne znam, ja
Ja
Ja sam
Verujem
Ja sam Makedonac
RISTO: Makedonac. Makedonac

I {ta to onda zna~i? Je l' to neka filozofija? [ta ho}e{ da ka`e{ time?
Da si nacionalista?
JANE: Ne.
RISTO (pu{i, ka{lje): Dakle, za{to
si ovde? Ovamo te u stvari goni

tvoja lenjost, a rat kod ku}e je dobrodo{ao kao izgovor.

JANE: Ne `elim ni{ta na poklon.
RISTO: Dabome. Ho}e{ da radi{.
Radi ~ega? Radi ~ega?
Za blagostanje.
O, maj~ina li ti
Pa bili su izbori, zar nisu, prvi slobodni izbori za slobodnu, nezavisnu republiku. A ti ho}e{ da si ovde
JANE: Zato {to se najpre mora pokazati da li to mo`e zaustaviti rat.
RISTO: Ja bih u ono vreme bio radostan u zemlji koja zna kako izgledaju demokratski izbori.
JANE (stenje): Risto izgledaju,
jest. Ali koliko ima onih koji se danas kandiduju, podeljeni na vi{e
od jedne liste, i koji svi na sav glas
vi~u demokratija, demokratija
koliko ima njih da su ostali kakvi
su bili i ranije?
RISTO: A mo`e{ li to glasno da
ka`e{, kod ku}e, mo`e{ li? Mo`e{
li glasno i javno da ka`e{ svoje
mi{ljenje svakom ko ho}e da ga
~uje?
JANE: Mogu.
RISTO: Pa onda se vrati i ka`i ga.
(U Janetovoj sobi.)
JANE: [ta ti je to?
AGNESA: Oh, ni{ta va`no.
JANE: Malo {tofa ni za {ta.
(Uzima od nje odelo koje ona dr`i
preko ruke i pregleda ga.)

(]utanje.)
JANE: Htela si da ga donese{ jadnom Makedoncu. Kao poklon. Srce puno milosr|a. Mislila si, on }e
se sigurno obradovati. Jadni siroma{ak. Dolazi iz kraja gde jo{ uvijaju noge obojcima umesto da
nose cipele. Bi}e ti, dakle, zahvalan za svaki kon~i} koji ne visi niz
njega pocepan. To si, je l' da, mislila?
AGNESA: Ne, to nisam mislila.
Mislila sam
Ovo odelo u njemu je Jerg i{ao
po ki{i. Poprskalo ga je blato sve
do kolena, a na rukavu ima mrlju
od ulja za podmazivanje. A osim
toga, to odelo voli da nosi kad je
u kr~mi, napilo se isparenja od pr`enih krompiri}a i piva. Smrdi,
smrdi, de pomiri{i I zato sam
htela da ga odnesem na ~i{}enje.
JANE: Zaboravila si smrad na
mokra}u. Isparenja u kr~mi i mu-

{ka pi{aonica, to ide jedno s drugim.

AGNESA: Da i pogledaj ovde
mrlja od pljuva~ke.
JANE: I od povra}anja.
AGNESA: I od znoja
(Pauza.)
JANE: Je l' ga on poslao? To odelo?
(]utanje.)
JANE: Ho}u da znam da l' je to
namerno il' nije. Izazov il' nije.
(]utanje.)
AGNESA: Jeste izazov. Ali to nije
njegovo najgore odelo.
(]utanje.)
AGNESA: I {ta da radim sada s
njim?
JANE: Nije njegovo najgore?
AGNESA: Nije.
JANE: Onda ga ostavi ovde.
(U Nelinom baru.)
NELI: To sam pi}e nazvala po tebi, pa kad ljudi pitaju, uvek ka`em
da je to poljski specijalitet.
JANE: Ja ne dolazim iz Poljske.
NELI: Kog je za to briga.
JANE: [ta sam ti du`an?

NELI: Ide na moj ra~un.

Gosti vole da pri~aju s tobom.
JANE: Pa niko mi nije rekao vi{e
od deset re~i.
NELI: Ali ja, ja razgovaram s tobom.
I gledam te.

Drama

Laktovi istrti. Kragna sija kao pacovsko krzno. Pa crno sa {traftama. Mislio sam da je to iza{lo iz mode. Dugme ovde ba{ka
pri{iveno. Konac plav, umesto
crn, to ne ide ba{. Ili mo`da ide.
Zavisi od svrhe kuda }e{ s
njim?
AGNESA: To je Jergovo odelo.
Htela sam da ga odnesem na ~i{}enje.
JANE: Za to ima{ para.

(]utanje.)
JANE: Mo`da mi se to svi|a.
Mo`da mi se ne svi|a.
NELI: Svakako ti se svi|a.
JANE: To je tek razlog da ~vrsto
uhvati{ priliku.
(]utanje.)
NELI: Zakupila sam ovaj bar zato
{to se nalazi pored kanala. Ve}
koliko godina odlazim pred vrata i
gledam preko vode. Onde preko
{etaju lepi mu{karci po promenadi. Tu je potajna nada da }e jednog od tih mnogih dana neko od
njih do}i ovamo.
JANE: Sve {to mogu obe}ati ve}
sam obe}ao.
NELI: Ja ne verujem nijednom
obe}anju.
JANE: ^eka neko na mene. Kod
ku}e.
NELI: Ne razmi{ljaj o tome, Polja~e.
JANE: Moj boravak je veoma privremen.
NELI: Izvesne potrebe ostaju svuda.

SCENA 185

Drama

(Pauza.)
JANE: Hajdemo.
(Kraj kanala.)
JERG: U koga se ti nada{?
JANE: Stekao sam va{u naviku da
u sumrak {etam pored kanala. A
koga ti ~eka{?
JERG: Vidi{ li stub od mosta? Sasvim gore, gde je gvozdeni nosa~
ispao iz betona, pa je nastala {upljina, jedan soko je na{ao skrovi{te.
JANE: Nemogu}e. Ho}e{ da se
zavitlava{.
JERG: Osmatram ga.
JANE: Vara{ se. U najboljem slu~aju mi{ar. Mo`da kobac. Nipo{to
soko.
JERG: Sasvim sigurno. Kako pu{ta
da ga nosi vetar, pa kako udara
krilima, oblik kljuna, kliktanje
sasvim sigurno soko.
JANE: Kako bi soko mogao na}i
hrane u gradu?
JERG: Kune. Gomila kunica u
ovom ili onom parku. Mo`da pacovi.
JANE: Nikada.
JERG: Ho}e{ re}i da la`em?
JANE: Ho}e{ re}i da ja ni{ta ne
razumem?
JERG: Ne mo`e pre`iveti. Posmatram ga. Dajem mu {anse kao
svakom autsajderu.

186 SCENA

JANE: Ako je soko, pre`ive}e. Jer

onda ne}e znati {ta je strah.
(]utanje.)
JERG: Dobro ti stoji moje odelo.
JANE: Ka`u da nije od najgorih.
JERG: Nije. Nije bilo jevtino.
Ali ti sigurno mo`e{ da kupi{ bolja
kad se jednom vrati{ i kad otvori{
svoj hotel.
JANE: Mo`da mi se ovde toliko
svi|a da se nikad ne}u vratiti.
JERG: Ovde nema mesta za svakoga. Za onog ko ne ume da se
probije, i ko postavlja visoke zahteve.
JANE: I ti, onda, na|e{ da ne{to
pokloni{. Odelo, na primer, s naro~itom velikodu{no{}u.
JERG: Za{to ne ode{? Zadr`i to
prokleto odelo i bri{i. [ta ti mo`e{
ovde da radi{? Samo sedi{ i ~eka{. I unosi{ nemir onde gde je
pre toga bio red.
JANE: Ti bi, dakle, na mom mestu
po{ao u rat?
JERG: Ali ovakvo bekstvo zbilja
poni`ava ~oveka.
(Pauza.)
JANE: Da li si ve} nekad video nekog kako umire?
JERG: Ne, nisam.
JANE: Ili nekog mrtvaca, jesi l' ve}
video kadgod nekog mrtvaca?
JERG: Nisam.

JANE: A da l' bi bio spreman da

nekog ubije{?
JERG: Jest, bio bih. To bih bio.
Kad bi mi neko pretio, meni ili
mojoj `eni, mojoj `eni, onda bih
udario. (Pauza.) A ti, jesi l' ti video
nekog mrtvaca?
JANE: Jesam.
JERG: I jesi li gledao nekog ~oveka kako umire?
JANE: Jesam, gledao sam.
JERG: Verovatno svoju babu, a?
JANE: Ti, dakle, nisi ~ovek kao {to
sam ja, ~ovek koji pobegne?
JERG: Ja branim svoju radnju. Sebe. @ivot moje porodice.
JANE: Kad bih te ja, dakle, prekosutra ili sutra, ili danas, recimo
sada, u sumrak, sa~ekao, u nekoj kapiji, iza uli~nog }o{ka ili
ovde, iza ovog stuba, sklonjen u
senku, pa odjednom izi{ao na
svetlost kad ~ujem tvoje korake
sasvim blizu i kad bih pri sebi
imao no`
(Izvla~i no` iz d`epa na jakni i pritisne ga da isko~i se~ivo.)
JERG: Onda me ne bi upla{io.
JANE: Ne? Zato {to ti moram biti
zahvalan, je l' tako, sa tim ra~una{, u to se uzda{, u moju zahvalnost, koju moram ose}ati za tvoje
posrano odelo {to si mi ga poslao
preko `ene, jer si sam suvi{e velika kukavica da mi pogleda{ u o~i
je l' tako
JERG: Ja ja ne dozvoljavam da
me neko provocira

(Jerg je skida.)
JERG: Nema{ prava da mi uzima{
`ivot.
JANE: Tvoj posrani `ivot. Svla~i
ko{ulju. I pantalone.
JERG: Pa ka`em ti, nemam para
pri sebi.
JANE: Pare, pare.
JERG: Te`ak je `ivot. Te{ko radim
za `ivot.
JANE: Seti se da sam ve} gledao
ljude kako umiru. I ako te sad prekoljem, gotovo je s tvojim posranim `ivotom. Ode te`ak, posrani
`ivot. Ala }e{ se onda radovati.
Svla~i ko{ulju. I skidaj pantalone.

(Jerg tako ~ini.)

JANE: Penji se na ogradu.
[ta zuri{ u mene?
JERG: Ja hteo sam da ti pomognem.
JANE: Penji se na ogradu.
(Jerg se penje.)
JANE: A sad ska~i.
JERG: Pa voda je hladna ni deset stepeni.
JANE: SKA^I.
(Jerg sko~i.)
(Jane se svla~i i obla~i Jergovo
novo odelo.)
JANE: Zna{, volim da nosim tvoja
odela.
Kad su nova.
I pripazi na sokola. Mo`e pomisliti da si pacov iz kanala. (Ode.)
(U dvori{tu auto-radionice.)
TEREZA: Jane je na{ao posao.
(Pauza.)
AGNESA: ^ula sam ve}. ^ista~ u
baru.
TEREZA: Zna{ li ne{to bolje?
JERG: Ona brine za njega.
TEREZA: Brini ti za sopstvenog ~oveka, ne za tu|e.
AGNESA: A od koje to persone
dolazi ovaj savet, te da bi za me-

ne mogao biti ne{to {to se ozbiljno uzima?

JERG: Nema tu pau{alnih pravila.
Ima i Tereza o~i.

Drama

JANE: Kakva je to posrana trgovina koju mi predla`e{ kad mi {alje{

svoje posrano odelo i pokazuje{
mi svog gladnog sokola, pa se
pravi{ kao da su to pokloni. A u
stvari ho}e{ da me prevari{. Ho}e{ da prihvatim tvoje poklone da
bih se odobrovoljio i da ti ne bih
vi{e zadirao u `ivot. Je l' tako? Ali
svoju radnju ne bi hteo da podeli{
sa mnom, i `enu ne bi pustio da
sa mnom po|e
JERG: Ti nema{ prava nema{
prava to je nejednaka borba
ja nisam naoru`an
JANE: To uop{te nije borba. To je
moj na~in da trgujem. Skidaj jaknu.
JERG: Nemam u njoj nov~anik.
JANE: Skidaj jaknu.

(Ulazi Risto.)
RISTO: Jane je na{ao posao.
JERG: ^ista~ u baru. Deset maraka na sat.
RISTO: Pa? Mo`da }e vi{e zara|ivati od tebe.
JERG: Ah. I sad on ve} vi{e vredi
od mene. Je l' da?
RISTO (ka{lje): Kad neko ska~e u
kanal kao pacov. Pa ko te je to jurio? Je l' murija {to goni crnoberzijance?
AGNESA: Pusti ti njega na miru. I
njegovi poslovi se tebe ni{ta ne ti~u.
RISTO (pu{i): Evo, ba{ ona koja
treba razglavila vilice. Sad izigrava solidarnu osobu. A? Ali kad ti
on okrene le|a maj~ina ti... tvoji nas se poslovi verovatno tako|e
ni{ta ne ti~u. A? Ako to ho}e{ time
da ka`e{. Mo`e{ ubrzo da pravi{
majci konkurenciju.
JERG: Eh, pa Agnesa veruje u
pravu ljubav. Ne bi to nikad radila za novac.
(Naglo, duboko }utanje. Bacaju
poglede na Terezu.)
TEREZA (polako): Tako vi o meni
govorite. Kad ne ~ujem. A osmehujete mi se u lice kad vas pogle-

SCENA 187

Drama

dam. (]utanje.) (Tiho.) [ta sam

u~inila? [ta sam u~inila?
(]utanje.)
(Ulazi Jane.)
JANE: Na{ao sam posao.
(]utanje.)
JANE: Ej. [ta vam je? Na{ao sam
posao. Kao ~ista~. U jednom
baru. Deset maraka na sat.
JERG: Ama, je l' mogu}e!
RISTO (ka{lje): E, tu krasno kenjaju na tebe. Za deset maraka na
sat krasno kenjaju na tebe.
JANE: Otkud? Triput nedeljno po
pet sati ~ini pedeset, puta tri, sto
pedeset, puta ~etiri to je {est stotina mese~no, bez poreza, toliko
kod ku}e zaradim za ~etvrt godine. I to je tek po~etak.
RISTO: Kad u tome ne bi bila neka kvaka.
JANE: Onda }u se verovatno brzo
iseliti. Nije potrebno da se vi{e izla`ete tro{ku zbog mene. I soba
}e opet biti slobodna.
(]utanje.)
TEREZA: Ostani.
(]utanje.)
TEREZA: Ostani ovde. Ostani
ovde.

188 SCENA

RISTO (ka{lje): Ne izla`emo se mi

tro{kovima zbog tebe.
JERG: Mo`ete vi to sebi da dopustite.
AGNESA: Nema razloga da ode{.
JANE: Ima. (]utanje.) Ali prethodno moramo jo{ ne{to da razjasnimo.
Na primer, tu je ona pri~a sa Gocetom.
TEREZA: Bi}e sve dobro. Bi}e sve
dobro.
RISTO: Pa ne mora to ba{ sad da
bude.
TEREZA: Ka`i. Ka`i.
JANE: Istina je da Goce `ivi sam
otkako je Jelena umrla. Ali nisam
rekao od ~ega je umrla.
RISTO: Ne}emo to da slu{amo,
ne}emo to da slu{amo.
TEREZA: Ti govori{ samo u svoje
ime, Risto. Ka`i.
JANE: Goce i Jelena su bili dvadeset i sedam godina u braku.
Lep uspeh. Zar ne? Od tih dvadeset i sedam godina Goce je ~etrnaest proveo na Golom otoku. I
za to vreme ga je Jelena ~ekala.
Jer je to smatrala za svoju du`nost.
RISTO: Volela ga je, glupa~ino.
Ako uop{te zna{ {ta ta re~ zna~i.
JANE: Kad se Goce vratio iz logora, bio je ogluveo na jedno
uvo, uzet s jedne strane i pa
jest, postao setan, setan. (]utanje.) Jelena se nikad nije `alila.
^inilo se da oni pripadaju jedno

drugom i da tu nema {ta da se

pita.
AGNESA. [ta je uradio s njom?
JANE: Jelena je svih tih godina
imala vezu s jednim drugim ~ovekom. Ne znam da li je ikada stvarno prevarila Goceta. Mislim
RISTO (ka{lje): Jest, jest. Bila je to,
dakle, lepa netelesna ljubav. ^ista
kao ~ar{av device Marije.
JANE: Va`no je to da Goce nije
ni{ta slutio. I on on je bio zadovoljan svojim `ivotom. S Jelenom.
Razume{ li. (Agnesa.) Bio je tako
tako
RISTO: Zadovoljan
JANE: Sre}an, kako se na njegovom mestu moglo biti.
(]utanje.)
JANE: Jelena mora da je sve te
godine razmi{ljala o tome da ga
ostavi. Ali nikad nije mogla da se
odlu~i. Mislila je da mu duguje
ne{to. (Pauza.) A onda ju je, posle
dvadeset i sedam godina, taj ~ovek, njen ljubavnik, nagovorio da
po|e s njim. Jelena, dakle, ~isti
stan. Poslednji put. Jo{ jednom rasprema postelje. Vadi stvari iz
ormana. I pakuje kofer. Obla~i se
za put. Udobne cipele, laka suknja, topla jakna. Stavlja na glavu
{e{ir i ~vrsto ga name{ta.
Uzima rukavice u jednu, ta{nu u
drugu ruku. Proverava jo{ jednom
da li je sve ponela. Hartije, pare,

(]utanje.)
AGNESA: I?
JANE: Kad je onaj ~ovek do{ao
da je povede, bila je mrtva. Sedela je na svom krevetu. Glave naslonjene na zid. I bila mrtva.
(]utanje.)
JERG: Jadni Goce.
AGNESA: Lepa smrt.
JERG: [ta
AGNESA: Mislim, to je lepa smrt.
RISTO: Od mene to nije nau~ila.
Ja je nisam vaspitao za takve
perverznosti.
TEREZA: To nije perverzno. To je
doslednost.
JANE: Jeste. Tako je.
TEREZA: Ti zna{ o ~emu govorim,
Risto.
RISTO: Dabome. O `eni koja }e
pre umreti nego izdati svog mu`a.
TEREZA: Kako odvratno ume{ da
izvr}e{ istinu. Jesi li to znao, jesi li
to znao o Gocetu? Da li za sebe
doteruje{ tu pri~u la`u}i, onako
kako ti odgovara?
RISTO: Sto mu |avola, prestani
da di`e{ hajku na mene. [ta sam
zgre{io prema tebi, a? (Janetu.)
Jest, vreme je da se ~isti{. Ba{ me
boli kud }e{. Ne `elim vi{e da ti vidim o~i. (Ode.)

(Tereza odlazi za njim.)

JERG: Ne dozvoli da te on ube|uje, Agneso.
JANE: Ja nikoga ni na {ta ne prisiljavam.
JERG: ^uo si. Nisi ovde vi{e po`eljan.
JANE: Ne}u valjda tebe o tome
da pitam. (Polazi.)
AGNESA: Kuda }e{?
JANE: Da se nadi{em vazduha.
(Agnesa okleva, polazi za njim,
osvr}e se za Jergom, odlazi.)
(Pred duvand`inicom.)
RISTO: Opet s time po~inje{.
TEREZA: Jer ovako ne mo`e vi{e
dalje. Trebalo je da im ve} onda
ka`e{ istinu, u Ohridu. Umesto da
proslavlja{ ponovno vi|enje.
RISTO: Od kakve bi to koristi bilo?
TEREZA: Da ceo `ivot ne pro`ivi{
na jednoj prokletoj la`i. I da ih ne
navodi{ da veruju kako si hteo da
spase{ Goceta, a u stvari si ga izdao. Podlo je to. Da ih natera{ da
veruju kako si junak. Da ih natera{ da te po{tuju, da svojoj deci
pri~aju pri~u kako je, zaboga, Risto bio pametan i hrabar, dok Goce pored tebe izgleda kao dobro}udan idiot. Ti si prokleta kukavi~ka svinja.
RISTO (pu{i, ka{lje): Oni su izmislili sopstvene legende i stalno ih

dalje kitili, ja tome nisam ni{ta doprineo. Naprotiv, nisam hteo nikad vi{e da ih vidim, da nikad vi{e ne moram da govorim s njima,
dok sam `iv.
TEREZA: Da im ne mora{ gledati
u o~i.
RISTO: Ne da im ne moram gledati u o~i. Zaboraviti sve to i gotovo.
Ja ne mogu da povratim godine
koje je on presedeo u logoru. Il'
mogu?
TEREZA: Svakako da ne mo`e{.
RISTO: Ne mogu da mu vratim
sluh, je l' tako? Ne mogu u~initi
da on ponovo pokre}e desnu ruku i nogu. Je l' tako? Mogu l' to?
Ne mogu da mu oduzmem setu.
TEREZA: Ne mo`e{.
RISTO: Dakle, {ta bi koristilo da
mu ka`em istinu? Istinu. Zar da
mu jo{ oduzmem veru u to da
sam mu prijatelj, jedini u kojeg on
mo`da stvarno veruje, u kojeg ne
sumnja?
TEREZA: Kako mo`e{ samo biti
tako drzak. [to si ti bedan licemer. Pa kakvo opravdanje ima{
jo{
RISTO: Tereza, Goce je ceo `ivot
proveo veruju}i da je u ono doba oti{ao u logor zbog svojih
ube|enja, da se zalagao za svoje ideale, da nije dozvolio da
ga neko obrlati ili potkupi. Verovatno je uop{te pre`iveo logor
samo zato {to je verovao da se

Drama

nov~anik. Ponovo zatvara ta{nu. I

seda na krevet. Spremna za put.

SCENA 189

Drama

bori za pravednu, za ispravnu

stvar. Razume{ me? Pa zar da mu
oduzmem jo{ i tu veru u sebe samoga? Zar bi trebalo da mu ka`em: dragi moj, uop{te nisi imao
izbora, oni bi te i ovako i onako
uhapsili zato {to sam te ja izdao
(]utanje.)
TEREZA: Da. To je trebalo da u~ini{. Mo`e{ to da u~ini{, i sad jo{.
RISTO (pu{i, ka{lje): Prestani, prestani. A tebe ja uop{te ne moram da slu{am. Ti }e{ mi ba{ ne{to re}i.
TEREZA: Kako me prezire{.
(]utanje.)
RISTO: Jane nije pri~ao o Jeleni
zbog mene.
TEREZA: Ali i ti snosi{ odgovornost za to. Ona je samo iz sa`aljenja ostala s njim.
RISTO: Ti mi tu ma{e{ mojom
save{}u, ali ti si, ti si ona koja je
donela sramotu u ovu ku}u, ovamo, u moju sopstvenu ku}u, ne
ja. Je l' zna{, dok idem ulicom,
ovde, ne di`em o~i, i ne idem
posred puta, i ono {to me tera
da sam }utljiv i da idem poguren
to nije ono {to sam ja u~inio
pro{losti, to je ono {to moja `ena ~ini i nastavlja da ~ini, sada,
nimalo potajno.

190 SCENA

(]utanje.)
TEREZA: Nije trebalo da idemo u
Ohrid. Onda ne bih znala. A izme|u nas bi uvek bilo lako, kao
na po~etku.
RISTO: To je bila tvoja ideja. Ja
nisam navaljivao da krenemo na
put.
TEREZA: Nisi vi{e govorio sa
mnom, posle toga. Jedva da bi
me i pogledao. ^emu je trebalo da se nadam?
(]utanje.)
RISTO: Ja sam bio pod prinudom,
i u pitanju je bio moj `ivot. A ti
to ne mo`e{ da tvrdi{. Kad dobija{
pare za to da se neko tobom zadovolji, ti to ~ini{ dobrovoljno. I
kad god sam stajao sm onde u
du}anu `eleo sam da zabadava
dobijem jedan odgovor. Ima{ li
ti u sebi jo{ ose}anje stida?
(]utanje.)
RISTO: ^uje{ li me? Ho}u da
znam da li jo{ ima{ ose}anje stida. Ili su i to tuca~inom izvukli iz
tebe, svaki po komadi}, dok ni{ta
vi{e nije ostalo, jesu li, odgovori
TEREZA: Da, jesu. (Pauza.) Ali ti si
s tim po~eo.
RISTO: Onda }u i da dokraj~im.
Sasvim. Onda mo`e{ odsad da na
ulici razapne{ {ator, jesi l' me

razumela? Ne}u da te na{a }erka

jo{ uzima za primer.
TEREZA: Ho}e{ da me izbaci{ na
ulicu?
RISTO: Ti ne vidi{ da se ona mora stideti zbog tebe. I da je nesre}na jer svake no}i mora le`ati
pored jednog tipa kojeg si joj ti
naturila svojim brbljanjem.
TEREZA: [ta to fantazira{
RISTO: Zar ne prime}uje{ kako ti
se Agnesa sklanja s puta, kako se
sva iskrivi kad treba da govori sa
svojom majkom, ona te prezire,
ona te prezire zbog onoga {to ~ini{ u njenoj sobi i zbog toga {to si
je nagovorila da po|e za ovog
Jerga. Ali sa udadbom se ne postupa kao sa poslom.
(]utanje.)
TEREZA: Ho}e{ da ka`e{ da sam
od svoje }erke na~inila kurvu
RISTO: Nije da ho}u, nego ka`em.
TEREZA: Ne poznajem te vi{e. Ne
poznajem te vi{e. [ta to ~ini{
RISTO: A ni ja tebe vi{e ne poznajem. (Pauza.) Ko si ti
(Kraj kanala.)
JANE: Sada
Sada
I sada
AGNESA: [ta?
JANE: S-r-e-}-a.

(]utanje.)
JANE: Umreti
(]utanje.)
JANE: Misli{ li ti da sam kukavica?
AGNESA: Ne.
JANE: Misli{ li i ti da sam kukavica?
AGNESA: Ne.
JANE: Da li me smatra{ za kukavicu?
AGNESA: Ja se rastu`im kad se
jebem, a ti ogluvi{.
JANE: Ne verujem ti. Svi me smatraju za kukavicu.

(]utanje.)
JANE: Da. Mo`da. Ako se vratim.
Oni govore o du`nosti. O vernosti
prema saveznicima. Govore o ~asti. Govore o slobodi. Ali ono
najva`nije ne kazuju. No mo`da
moram to samo poku{ati. I to ne
bi bilo ni{ta drugo do druk~ija delatnost. Ne{to {to se mora u~initi Ubijati.
(]utanje.)
I tako je lako to ~initi kad ~ovek
jednom ho}e. Koliko puta lak{e
nego udariti no`em jeste gotovo
samo drhtajem prsta privu}i okida~ na pu{ci i poslati metak.
(]utanje.)
I ako je to tako lako ako je to
lako i ako se mo`e u~initi mnogo
puta bez napora ili bola mo`da je to lepo.
A mo`da nije bol ni biti sm ubijen. Eh, {to nemam predstavu o
tome kako je to: umreti
(JaneJane ili Utopljeno dete)
JANE: ...I neprestano ga vidim ovde pred sobom, neo~ekivano, na
ulici, u autobusu. U mojim no}ima. On mi je bio najbolji prijatelj.
Zvao se Jane, kao i ja, i bio je godinu dana stariji. Ljudi su se toliko
navikli da nas vide nerazdvojne
da su uzvikivali: Gle, eno dolazi
Janejane, kad bi nas ugledali.
One jeseni kad sam napunio pet

godina, Jane me je jednog jutra

poveo da sakupljamo jabuke.
Znali smo za jedno staro drvo, do
~ijih grana, dodu{e, nismo dopirali, ali mogli smo da skupljamo
jabuke sa zemlje. Bilo je hladno
jutro, maglovito. Obojica smo poneli po kanticu-igra~ku, i brzo
smo ih napunili. Za jabuke su se
bili prilepili vla`no li{}e i zemlja.
Ne znam vi{e kome je od nas palo na pamet da ih operemo u
obli`njem kanalu. Znali smo mesto gde nekoliko stepenika vode
pravo u vodu. Ustave su bile sasvim otvorene, zbog jake ki{e
prethodnih dana, kanalom je tekla nabujala voda, tamna od ilova~e, i po njoj su se kovitlali otkinuti listovi, komadi}i kore, male
biljke. Jane je ispred mene si{ao
niz stepenike. U~inio je samo jedan pokret da stavi kanticu u bujicu, voda je bila brza. Za~udio
sam se kad sam odjednom video
kako plovi niz vodu, na le|ima,
~vrsto dr`e}i kanticu, koja je pored njega skakutala gore-dole
kao kakva druga glava, prazna,
jabuke su te{ko tonule kroz vodu.
Nije se ~uo nikakav {um. Jane nije pu{tao glasa od sebe, nije vikao, nije me zvao, samo me je
gledao, za~u|en i on, i otvarao je
usta i voda ga je odnosila i onda
nas razdvojila, ~ulo se kratko grgotanje, videlo se kovitlanje i onda ni{ta vi{e. (]utanje.) Nisam

Drama

I sada jo{ jedan.

AGNESA: [ta?
JANE: Jedan trenutak s-r-e-}-e.
AGNESA: Kad se tucam uvek moram da mislim na umiranje.
JANE: I sad jo{?
AGNESA: Posle toga to se rasturi.
JANE: Mora{ misliti na umiranje
da bi mogla osetiti s-r-e-}-u.
AGNESA: [to je to tu`no.
JANE: I `ivot bi se morao sastojati od samih takvih trenutaka koje
ispijamo do kraja ~ak i kad samo bole ali ne rasipati nijednu
sekundu, nijednu minutu
AGNESA: Prava no}na mora.
JANE: Ili jo{ bolje ose}ati s-r-e}-u i ose}ati i ose}ati i
umreti.

SCENA 191

Drama

razumeo {ta se desilo. Nisam

razumeo. Stajao sam tako, obema rukama dr`ao kanticu s jabukama, zurio u stepenike, u vodu.
Onda sam pojurio. I po~eo da vi~em. Toliko sam glasno urlao i kukao da su se uz put prozori samo
otvarali i glave pomaljale. Otr~ao
sam u dvori{te obli`nje ku}e, zastao usred dvori{ta, i dalje gr~evito dr`ao kanticu i urlao i kukao.
Niko nije mogao da iz mene izvu~e ne{to razgovetno. Hteli su da
me odvedu mojoj majci, ali ja nisam dozvolio da me dotaknu, nego sam pojurio dalje, u dvori{te
slede}e ku}e. I ponovo sam tu
stao dr`e}i kanticu i po~eo da vi~em. A kad su me uzeli pitati, povikao sam: Jane pliva u kanalu.
Neprestano samo ovu jednu re~enicu. Jane pliva u kanalu. Onda
su oni razumeli ono {to ja nisam.
Pa su potr~ali onamo, nose}i u`ad
i motke.
(]utanje.)
Dugo je trajalo dok nisam uspeo
da to shvatim. Nije vi{e postojao
Janejane. Postojao je samo jo{
Jane. Sad sam morao da se naj~e{}e sm igram; drugu decu su
odvla~ili iz moje blizine. Pored kanala su napravili ogradu. Po~eo
sam da se pitam {ta sam u~inio.
Da li sam ga gurnuo, da li ga je
moja kantica udarila. Ali nisam ni-

192 SCENA

{ta u~inio. Samo sam mislio: {ta

to radi Jane u vodi? I onda sam
po~eo da zami{ljam kako je to:
udaviti se, i na ustavi biti izvu~en
grabuljama, kao velika krepala riba.
Sa lica Janetove majke se od tog
dana nije skidalo bledilo. Ponekad bih je sreo na ulici. Onda bi
me ona pozdravila veoma mekim
glasom, tiho. Druk~ije nego ostali
odrasli, koji su me ~esto previ|ali.
Rekla bi: Dobar dan Jane. Dobar dan Jane. S tom malenom
pauzom izme|u re~i. Njen glas
me je progonio. Jer znao sam {ta
je mislila. Znao sam {ta su svi oni
mislili. I ja sam to mislio. Janejane je mrtav. Ali Jane je pre`iveo.
(]utanje.)
AGNESA: Mo`e{ li zamisliti da
ostane{ ovde?
Dugo. Zauvek.
JANE: Mo`e{ li ti zamisliti da ode{
odavde?
Za dugo. Zauvek. U moju zemlju.
AGNESA: Ohrid
JANE: Poslao sam tri pisma Olgi.
Nisam dobio odgovor.
AGNESA: Jednostavnije bi bilo da
ostane{.
(]utanje.)
JANE: [ta je najva`nije u tvom `ivotu? Ono najva`nije, toliko va-

`no da bi morala umreti kad ne bi

mogla to u~initi, pa tvoj `ivot ne bi
imao smisla
AGNESA: Ne znam.
JANE: Ne zna{.
AGNESA: U mom `ivotu je sve
isto.
JANE: Kakva mi pitanja onda postavlja{?
AGNESA: Ne znam. Nema ni~ega {to bih po svaku cenu morala
da u~inim u svom `ivotu.
Zar ne? Ima va`nijeg i neva`nijeg,
jeste. Ali ni~eg {to bi se nalazilo
iznad svega ostalog.
JANE: Ali mora{ valjda ose}ati
neku ~e`nju.
AGNESA: Ne ose}am
Svakako.
Zadovoljna sam.
JANE: Zar ne `eli{ ~ak ni da mo`e{ ponovo i}i kako treba?
AGNESA: @elim.
JANE: Ali zadovoljna si.
AGNESA: Pomirila sam se s tim.
Noga to {to sam izgubila posao Pomirila sam se s tim, do|avola.
Da Obmanut mi je `ivot ali {ta
mogu da u~inim
JANE: Pa ako je tako, za{to ve}
sad ne tra`i{ da te operi{u. Ili Jerg
najpre mora pri~ekati da se ta investicija isplati kako treba?
AGNESA: Za{to ho}e{ da budem
nesre}na? Treba li da se lo{e ose}am zato {to mogu re}i da sam
zadovoljna?

(]utanje.)
AGNESA: Jesi li hteo da ga ubije{?
Jesi li hteo da ubije{ Jerga?
(Jane polako vrti glavom.)
AGNESA: Tvoja sumnja.
U {ta?
(]utanje.)
Da postoji ne{to {to traje.
(]utanje.)
Ja nisam kriva {to ti ona nije dugo
pisala. Tvoja Olga.
JANE: Ne mislim na nju. Sada.
(]utanje.)
AGNESA: Mislim da sam to u~inila zato {to
zato {to sam mislila
da }e onda od na{e porodice postati ne{to bolje.
Moja majka je celog svog `ivota
~ekala. ^ekala {ta? Da je neko
spase

Divim joj se. Prezirem je. Volim je.

I nisam kao ona. Svoju nadu i
svoja ose}anja ne}u nositi pred
sobom, nuditi ih svakome i od
svakoga o~ekivati da on bude
onaj koji }e ih najzad uzeti iz mojih ruku i sa~uvati u svojima, s puno po{tovanja, ba{ onako kao {to
se uvek mora ~uvati ne{to dragoceno i lomljivo.
Zbog toga sam se udala za Jerga.
Jer nisam verovala ni u {ta drugo do
u nagodbu. Jer se nisam htela pouzdati ni u {ta drugo do na ugovor.
I mislila sam da mo`emo uspeti s
njegovom radionicom. Da se prebacimo na drugu stranu kanala.
Ali ne uspevamo. Plovimo sve
dalje
JANE: Razumem.
Gre{ka u kalkulaciji.
(]utanje.)
AGNESA: Ti misli{ da je Jerg neki
bezizgledan govnjivi mali crnoberzijanac. Ali on se pridr`ava za mene
JANE: Priznaje{. To je, dakle, bila
trgovina. Bio je posao.
AGNESA: Da, to je bio posao.
Ali to ne zna~i da ne ose}am ni{ta
prema njemu.
JANE: Naravno da zna~i. Zahvalnost, pretpostavljam. On je zahvalan tebi, ti njemu, jedno drugom ste iz zahvalnosti izru~eni na
milost i nemilost.

AGNESA: Razumem {to ti Olga

ne pi{e pisma. Verovatno je radosna {to si oti{ao. Ja bih se radovala na njenom mestu, i samo bih se
nadala da se nikada vi{e ne vrati{
uzmi neku `ivotinju koju mo`e{
da mu~i{, ali dr`i se podalje od
ljudi, jer ti nisi jedan od njih
(Ode.)

Drama

JANE: Ako si zadovoljna, {to onda

ho}e{ da ostanem, da bi ti utucavala vreme?
Sve {to ja ho}u jeste da jednom
~ujem, da mi ka`e{, za{to si se
udala za onog tipa, hajde reci mi,
ho}u da to jednom ~ujem kako izgovara{, da bih mogao poverovati. I da bih svoju sumnju mogao
ugu{iti tvojim sopstvenim re~ima.

(U dvori{tu auto-radionice.)
JERG: Tereza pliva u kanalu. Tereza pliva u kanalu.
RISTO: Prestani s tim.
JERG: Krepale ribe plove s trbuhom navi{e, uvek. Kad ~ovek
umre u vodi, on po njoj plovi onako kako je umro, licem nadole ili
licem nagore.
JANE: Za~epi gubicu, nemoj da si
neukusan kad govori{ o pokojnici.
JERG: Niste je na{li, ne treba da
sanjate lo{e snove. Ali ja, ja svake
no}i vidim jedan le{ za drugim kako plovi niz kanal.
(]utanje.)
AGNESA: Uvek je mirisala na lavandulu. ^esto je govorila o tome da }e otputovati. Volela je da
{eta pored kanala. (Pauza.)
Uvek se govori kako o mrtvima ne
treba govoriti ni{ta lo{e. Kao da
su mrtvaci neki bolji ljudi, samo
zato {to su mrtvi. (Pauza.) Mora
da je imala neki svoj razlog.

SCENA 193

Drama

JANE: Zna{ {ta si ti, ti si bedno

smrdljivo govance.
JERG: Gubi se, kopile balkansko,
ne}e{ mi ti valjda zapu{iti usta, ti,
prebegli dezerter, ranije su takve
po kratkom postupku streljali.
JANE: Aha, ti govori{ o ratu u kojem si u~estvovao, je l' da
AGNESA: Vi ste i jedan i drugi iste
ni{tarije. Kad vas vidim, razumem
svoju majku {to je od svojih mu{karaca tra`ila da joj plate, jer
svako pravo ose}anje je su{ta {teta i profu}kano je ako se pokloni
ljudima kao {to ste vi Razumem
je (]utanje.) (Risti.) Ne, ne razumem je, ne razumem je... reci mi
{ta je to vukla sa sobom, reci mi o
~emu ste }utali, tako da je ono o
~emu ste govorili bilo upadljivo
zato {to je tako malo zna~ilo; reci
mi, ka`i mi neki razlog
(]utanje.)
RISTO (pu{i, tiho): Okajavanje.
(Pauza.)
Ona je platila za mene.
Ona je platila za mene, kao {to je
pre toga Goce platio za mene,
svojim `ivotom. Dva ~oveka.
JANE: Risto, Risto. Prema Gocetu
nema{ nikakvu krivicu. Obojica
ste bili doslednica a ti si, eto,
imao vi{e sre}e.
RISTO: Sre}e
Sre}e
[ugav `ivot.

194 SCENA

Jane, gledaj, {ugav `ivot

(ka{lje)
Ne. Pusti me da sve ka`em do
kraja
Jer pogre{no misli{ ako misli{ da
ovaj {ugavi, otrcani, pohabani `ivot ima bar tu vrednost {to se nikad nije odrekao svoje iskrenosti.
I da se, ako je postojala nedoumica izme|u ~ove~nosti i razuma, ipak odlu~ivao za ono prvo,
tako da ni mrljice krvi nema na
tanu{nom ogrta~u koji `ivot prebacuje preko sebe. Zato {to se
oboje nikad nije moglo sabiti
pod istu kapu, pa se moral uvek
tukao sa razumom, tako da jedno mora{ prodati ako ho}e{ da
zadr`i{ ono drugo. I ka`em ti,
kad bi cena koju moram da platim bila velika kao {to je moja trgovina prokleta, onda bi ovaj
otrcani `ivot jo{ bio nagrada za
mene, ali `ivot ne poznaje nikakav kurs po kojem bi razum pla}ao moral, naprotiv
(jako se zaka{lje)
Ne, pusti me da sve ka`em do
kraja
(ka{lje)
Jane
Goce je platio za mene
Goce je celim svojim `ivotom platio za mene.
JANE: Maj~ina ti On je znao {ta
ga ~eka na Golom otoku. Pa uprkos tome nije po{ao s tobom. Kako si mogao da ga natera{

(Pauza.)
RISTO: Ja sam ga izdao.
(]utanje.)
RISTO: Ja sam bio onaj koji je izdao Goceta.
(]utanje.)
RISTO: I Tereza je to slutila. Otkako smo bili zajedno. I odmah je
znala koliko je bila u pravu, onda
kad smo do{li u Ohrid. Niko onde nije gajio ni najmanje podozrenje. Ali ona je znala. Smesta.
Smesta, ~im je videla Goceta. I
kako sam mu pru`io ruku. Jane,
{ake su mi bile mokre, kao da
sam ih dr`ao pod ki{om. I pogledao sam Gocetu u o~i, i to
sam jo{ u~inio.
Svima. Svima sam pogledao u
o~i. Morao bih biti slep, od tada. Nikada se ne bih tamo vratio. Nikada. Ali zbog Tereze. Terezi za ljubav.
(ka{lje)
Goce je bio gluv na jedno uvo i
uzet na desnoj strani. Pru`io mi je
levu ruku, ovako. Ja ja nikad
to ne mogu da popravim, nikad
ni{ta kad bih mogao poverovati
ali nema nikoga ne mogu ne
mogu to
(]utanje.)

(Jane polako vrti glavom.)

RISTO: Uhapsili su me. Ta~no je
{to ka`e tvoj otac, usta i jezik su
mi bili natekli, pljuvao sam gnoj
umesto da govorim. To je istina.
Ali nisu me oni prinudili da odam
gde se krije Goce. Oni te ne mogu prinuditi. ^ovek ni{ta ne ~ini
protiv svoje volje. Kupili su me.
Moj `ivot za njegov `ivog. Moje
bekstvo za njegovo hap{enje.
(Jako ka{lje.)
Bio sam kukavica.
Uhvatio me strah.
Uhvatio me toliki strah.
Moj najbolji prijatelj.
(]utanje.)
Bio je to posao.
(]utanje.)
JANE: Dakle, sve je bilo la`. Uop{te nisi hteo da mu pomogne{ da
pobegne.
RISTO: Pustili su me na slobodu.
Kri{om smo se na{li. Bila je to
igra, jer oni su ve} znali njegovo
skrovi{te. Preklinjao sam ga da
pobegne. I to je bila igra.
Odmah su ga uhvatili. Nije hteo
da ostavi porodicu samu. Onda
sam ja pre{ao, na njihove o~i,
preko granice. Bez njega. ^ekali su jo{ dva dana. I onda

To je bio poslovni dogovor.

JERG: Koliko glupa mora biti va{a
porodica, kad niko od njih da posumnja, i sad jo{
RISTO: Ne. I sama pomisao o nepoverenju izgledala bi im kao izdaja.
(Ka{lje.)
I Tereza mi to nikad nije oprostila.
Nikad mi nije oprostila {to sam
}utao.
(Agnesi) A sad me i vi mo`ete prezirati, kao i ona.
AGNESA: Ne
JANE: Oprostiti
Da mo`e{ i pomi{ljati na to
Nije mi te `ao.
RISTO: Kad bi se vratio, Jane. To
bi bilo kako treba. Ovde ti nije
mesto.
JANE: Nemoj mi nikad vi{e govoriti {ta treba da radim. Ne moram ja
da pla}am tvoje dugove. Nemoj mi
nikad vi{e govoriti o du`nosti Da,
ne mogu ~oveka prinuditi da izda
~oveka, da ga ubije, ali ja nisam
dotle do{ao, a kad bih jednom do{ao dotle omrzao bih sebe, ~uje{ li
me dabome, ti nisi gluv kao Goce mrzeo bih sam sebe celog `ivota toliko mrzeo da bi me sopstvena mr`nja ubila i tebe }e ona
progoniti, ~uje{ li mr`nja
(U Janetovoj sobi.)
AGNESA: Lekar ka`e da on to ne}e savladati.

Vide se znaci na plu}ima.

JERG: Sve je to krivica onoga
Kamo da nije nikad do{ao ovamo.
AGNESA: Ja }u ostati ovde dokle
god sam potrebna Risti.

Drama

RISTO: Za{to ni{ta ne govorite?

Ne verujete mi?

(]utanje.)
JERG: Koliko dugo }e to biti?
AGNESA: Lekar ka`e: no}as ili sutra.
JERG: Preteruje.
To mu je zanat.
(Pauza.)
JERG: Onda }u i ja ostati ovde.
^ekajmo zajedno.
AGNESA: Nije potrebna smrt da
bi te odvela k njemu.
JERG: To je vi{e zbog tebe.
AGNESA: Tek onda ne.
(]utanje.)
JERG: Mogao bih da zakupim neku baraku. Dalje gore pored kanala. Neku od onih ve}ih. To bi
moglo da se isplati. Mogao bih
da napravim bolju radionicu.
AGNESA: Tu unutra Risto le`i na
samrti.
O ~emu to govori{?
JERG: Dve sahrane tako brzo jedna za drugom. Neko mora da misli na pla}anje.
AGNESA: Kad ne budem vi{e po-

SCENA 195

Drama

trebna Risti, krenu}emo razdvojenim putevima.

(]utanje.)
JERG: Je l' to zbog onog begunca?
AGNESA: O tome ne mora{ da se
brine{.

(]utanje.)
JANE: A i ja sam nju zaboravio.

(]utanje.)

(]utanje.)

JERG: Zaboravi}emo sve.

JANE: Neli. [ta da radim. Ne mogu da se vratim

Kad njih imam na savesti. Oboje.
NELI: Kakva je tu tvoja krivica
[to je stara sko~ila s mosta, ko bi
se i ~udio.
Sigurno je imala razloga.
A Poljak trafikant ima kamen u
grudima. Od katrana. To je to.
JANE: Le`i na samrti, Neli. Na samrti. A ne}e da me vidi.

(]utanje.)
JERG: Mogao bih da zakupim neku od onih ve}ih baraka.
AGNESA: Hajde }uti.
Nije to zbog novca. Nije potrebno
da vi{e brine{ o meni. I ne sme{
se vi{e pridr`avati za mene.
JERG: Za{to?
AGNESA: Obmanula sam te.
A sad vi{e za to nemam vremena.
(U Nelinom baru.)
NELI: Ako i dalje tako lo~e{, ne}e{
vi{e sti}i da ~i{}enjem sve to nadoknadi{.
Kraj svih tvojih dugova.
JANE: Zar nemam razloga da slavim?
Sad kad me proteruju iz ove zemlje.
NELI: Pa jest. Vide}e{ opet svoju
verenicu.

196 SCENA

JANE: Ne}e ona hteti da me pozna. A ako me pozna, ne}e hteti

da se seti.
NELI: Pa {ta si o~ekivao? Da ~eka
na tebe do sudnjeg dana?

(]utanje.)
NELI: Dakle, ne `eli{ da se vrati{?
JANE: Je l' ti misli{ da ja pijem od
{ale?
Rat.
Da. Mo`da bi trebalo da odem. I
to bi bio izlaz.
NELI: Misli{ li da }u te pustiti da
ode{, kad sam ti ovoliko davala
na kredu?
JANE: Ne}e ni{ta ni preostati.
NELI: Ne mogu da te proteraju
ako se o`eni{.

JANE: Da, da.

NELI: Razmisli.
(]utanje.) (Jane razume.)
JANE: Pa ja zamalo da ve} zakoljem jednoga jer je mislio da mo`e da od mene na~ini svog idiota.
A mu{karac ili `ena svejedno mi
je.
NELI (dvosmisleno): Da. Pa onda
ubodi.
(]utanje.)
JANE: Ne znam {ta namerava{ sa
mnom.
NELI: Sasvim jednostavno. Dobi}e{
uredne papire. Sobu, jelo. I mo`e{
da zadr`ava{ napojnicu. Radi}e{
ovde. Za mene. Ne samo da ~isti{.
Da poslu`uje{, i sve drugo.
JANE: Ho}e{, dakle, jevtinog radnika.
NELI: Bolje nego vojska.
(]utanje.)
NELI: Ako ne ide kako treba, razdvoji}emo se. Ni{ta ne}e propasti.
JANE: Posao.
NELI: Pa kad je detetu potrebno
ime.
(]utanje.)
JANE: Poslovi, poslovi. Za svakog je `ivot kona~an ra~un. Na

EPILOG
Sokolov san
JANE: Sanjao sam da sam soko.
Stari ~uvar me be{e uzeo sebi.
Skinuo je lanac kojim mi je noga
bila prikovana za stenu; postao
je izli{an; bio sam suvi{e slab i
jadan da bih mogao pobe}i u letu. Smrt mi je bila u o~ima. I kako sam, prikovan, u prvo vreme
pokazivao svoju snagu, bez ustezanja i nepromi{ljeno; ni{ta,
smatrao sam, ne}e mo}i da mi
slomi hrabrost: samo ako dovoljno dugo budem {irio krila u {iroko i jako jedno koje me je toliko
vremena nosilo, onda, mislio
sam, onda uop{te vi{e ne moram
da se penjem u nebesa, onda }e
nebo si}i k meni, sagnu}e se do

mene, primi}e me u svoju plavi~astu prozirnu beskona~nost i zauvek me poneti sa sobom. Ali to
se nije desilo. Ni{ta se nije dogodilo, ma koliko da sam o{tro i iziskuju}i, ma koliko da sam britko
slao krike ka nebu. Oni su se razbijali o silinu tihog prostora, koji
je sve odgovore zadr`avao za sebe, i ru{ili se neusli{eni u neko
drugo more.
Pri svakom poku{aju da poletim
ka svetlosti moje bi telo, trzano
natrag lancem koji nikad ne}e
mo}i da prekine, udaralo o stenu,
oblepljenu perjem i krvavim izmetom. Ono mesto na mojoj nozi
gde ju je dr`ao lanac bilo je ranjavo i u krastama. Bio sam smr{ao, o~i su mi suzile; oni koji su
me dr`ali u zato~eni{tvu primoravali su me da pijem slanu vodu i
smejali se kad bi ta ce| tekla niz
moj izranjavljen, {irom otvoren
kljun i jetkim jezicima kapala i uvirala u moje otvorene rane, te mi
se telo kvr~ilo.
Mora da su me smatrali mrtvim,
pa je tako jedan od ~uvara, najstariji me|u njima, mogao jedne
no}i da me donese u dvori{te
svoje ku}e, na jednu drugu stenu. Veoma pa`ljivo mi je sun|erom oprao perje i obazrivo poskidao kraste. Doneo mi je u plitici
vode, ~iste, bistre vode, koja nije
bila ni slana ni suvi{e hladna. Ali
ja sam bio odve} slab da zamo-

~im kljun u nju i da pijem. I starac je zahvatao vodu {akama i sipao je u mene. Nije se osmehivao dok je tiho sebi u bradu govorio ne{to {to nisam razumevao.
Samo mi se ~inilo da jedna re~
{tr~i izme|u ostalih kao trn, i kad
bih je ~uo, ona je u meni izazivala bol. Iz no}i u no} je starac dolazio, i ja sam ga do~ekivao ~u~e}i na svojoj steni, ne drhte}i.
Ponudio bi mi vodu u ~iniji, i ja
bih se `udno napio. Potom sam
prskao vodu preko krila, pa jo{
jednim pokretom kljuna starcu
preko lica. Njemu se ni borica na
licu ne bi pomerila, ali u o~ima
bi mu za trenutak zaiskrio osmejak i skrio se pod kapak. Ponovo
bi mi ne{to govorio, ponovo veoma tiho, ali nisam se varao, ponovo se u njegovom obra}anju
pojavljivala ona re~, koja bi me
svaki put o{inula kao kratak, vreo
udarac.
Slede}e dane sam provodio prote`u}i tetive i mi{i}e i trude}i se da mi
krila opet postanu povitljiva. No}u,
kad je starac dolazio, jeo sam i pio
i pri tom ga posmatrao kraji~kom
oka. On je stajao mirno i kao da je
~ekao. Onda je do{la jedna no}
kad je stavio jelo pred mene i nestao, ali se neo~ekivano vratio u
praskozorje. Dugo je osmatrao
more, kao {to je ~inio nekada dok
sam jo{ bio zato~en i kad me je
pose}ivao na mojoj steni.

Drama

njemu ~ovek sam sebe prodaje.

Neprestano. Sve do smrti. Ali za
{ta?
NELI: Za boravi{nu dozvolu. Za
posao. Za postelju. Za malo novca.
JANE: U tu|oj ku}i.
Da.
Za{to i ja ne bih bio takav?
NELI: Eto vidi{. Razlog da proslavimo.
JANE: Neli.
Za to da se razumemo
NELI: O razumevanju nisam ni{ta
rekla.

SCENA 197

Drama

198 SCENA

Vetar je ovamo gore k nama donosio hladan slankasti miris mora,

iza uske pruge izme|u mora i neba kao da je le`ala beskona~na
svetlost. Poslednji put je starac zahvatio {akama vodu i pru`io mi je.
Pio sam `urno. Svetlost iza morske
pruge postajala je sve ja~a i ja~a.
Starac stade preda me, i ja tad jasno i razgovetno razabrah onu re~

i iz grla mi polete o{tar zvonak

krik. Starac se odma~e za nekoliko koraka, a kad sam ga pogledao be{e se naslonio le|ima na
moju stenu, tako da mu je glava
do{la ta~no ispred mojih kand`i.
Jo{ jednom ispustih jasan i bolan
krik, a onda zgrabih starca za
okovratnik i osetih strah, strah koji mi je naterao srce da lupa poput

~eki}a, ali sad me je taj strah pogurnuo i poneo, krila su mi {iroka

i sna`na le`ala na talasima vetra,
a i starac be{e ra{irio ruke, i ja ga
ponesoh visoko i sve vi{e ka svetlosti {to je blistala na morskome
rubu, a ispod nas sam ~uo glasove koje je vetar uznosio ovamo, i
kroz lupanje moga srca oni su pevali: SLOBODA, SLOBODA.