Dijagnostika stanja maziva

DIJAGNOSTIKA STANJA MAZIVA

Postoje brojne mogunosti za kontaminaciju ulja, a time i za njihovu degradaciju. Kontaminacija

i degradacija ulja u eksploataciji ne mogu se potpuno spreiti ali se mogu znatno usporiti, to je
veoma vano i za ulje i za mehaniki sistem. Brzina i stepen degradacije ulja upravo su
proporcionalni brzini i stepenu kontaminacije. Zbog toga je vano spreiti brzu kontaminaciju
ulja pre i u toku upotrebe. Spektar kontaminanata ulja dosta je irok. Svaki kontaminant utie
destruktivno na ulje, umanjujui mu fiziko-hemijske i radne osobine, a konane posledice su
skraenje veka ulja i motora.

KONTAMINACIJA ULJA PRE UPOTREBE

Na relaciji od proizvoaa do korisnika ulja, postoji niz mogunosti za njegovu kontaminaciju i

degradaciju, nekada i do stepena neupotrebljivosti. Mogui kontaminanti su: benzin, dizel
gorivo, neka druga ulja, voda, praina i drugi atmosferski kontaminanti. eleznikim i
autocisternama prenose se i goriva i maziva. esto se deava da se prethodno transportovana
roba ne istovari u potpunosti, pa e njome biti kontaminirana sledea. Nije redak sluaj da u
cisterni zaostane i izvesna koliina vode posle pranja koja vrlo destruktivno utie na ulje.
Preventivne mere su: struna i redovna kontrola istoe cisterne pre utovara i obavezna
kontrola kvaliteta ulja pre istovara (izgled, boja, miris, gustina, sadraj vode, taka paljenja,
viskoznost).

Prilikom pretakanja ulja iz cisterne u skladite kupca, postoji mogunost za kontaminaciju ulja
ako je oprema za pretakanje zaprljana.

1 / 64

Dijagnostika stanja maziva

U toku skladitenja, ako je filter na oduku rezervoara oteen, kroz njega e ui praina, pesak
ili slini abrazivni materijali. Zbog toga se filter mora esto kontrolisati i po potrebi menjati.

U skladinim rezervoarima, u njihovom praznom prostoru, uvek se sa vazduhom nalazi i vlaga.

Sa promenom temperature vlaga se kondenzuje, sliva se niz zidove i sakuplja se na dnu
rezervoara. U kontaktu sa uljem kondenzovana voda moe lako i brzo da degradira ulje i da ga
uini neupotrebljivim i pre upotrebe. Preventivnu meru predstavlja ugradnja grejaa i
odravanje temperature ulja oko 40 0 C. Na toj temperaturi vlaga se nee kondenzovati.
Meutim, i pored toga, nivo vode u rezervoarima treba redovno kontrolisati i po potrebi ih
drenirati.

Ako se bave sa uljem skladite na otvorenom prostoru, u uspravnom poloaju, moe se

dogoditi da usisaju vodu od kie ili snega. Sa promenom temperature bave diu, u njima se
stvara vakuum, to je uslov za usisavanje vode ako se ona nalazi na poklopcu oko epova.
Preventivne mere su: skladitenje baava u zatvorenim skladitima ili u horizontalnom poloaju,
tako da zapuai budu na horizontalnoj osi. Prilikom istakanja ulja iz baava u kante ili druge
posude, koje su vrlo eto sumnjive istoe, moe doi do kontaminacije razliitim zagaivaima.
Prema tome, posude kao primitivan nain distribucije ulja po radionici ili pogonima, treba
zameniti savremenim ureajima ili obavezno proveravati njihovu istou.

KONTAMINACIJA ULJA U TOKU UPOTREBE

Tokom upotrebe menjaju se triboloke osobine svih elemenata tribomehanikog sistema. vrsti
elementi trpe fizike a mazivo fizike i hemijske promene. Brzina degradacionih procesa i
promena na svim elementima sistema zavisi od ukupnih uslova pod kojima se odvijaju triboloki
procesi u tribomehanikom sistemu. Poto su trenje i habanje, dva glavna triboloka procesa,
svih elemenata tribomehanikog sistema (i maziva) uslovljeni istim okolnostima, postoji i moe
se utvrditi funkcionalna povezanost izmeu njih i uslova rada. To je upravo faktor na kome se
zasniva dijagnostika stanja maziva, a preko nje i dijagnostika stanja delova mehanikog
sistema.

2 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Habanje vrstih elemenata sistema je spor proces pa ga je teko pratiti, a osim toga teko je
esto zaustavljati sistem i rasklopiti ga radi merenja pohabanosti. Kontrola promena ulja mnogo
je laka. Treba samo nai korelacije izmeu promena pojedinih elemenata. To se moe uraditi
posmatranjem (eksperimentisanjem) na jednom karakteristinom sistemu. Za to je potrebno
imati opremljenu laboratoriju i struno osposobljene izvrioce.

U toku eksploatacije ulja menjaju se: Hemijski sastav i osobine baznog ulja, hemijski sastav i
osobine aditiva, a to znai i hemijski sastav ulja u celini, kao posledica kontaminacije i
degradacije.

Najznaajniji kontaminanti ulja su: Degradacioni proizvodi baznog ulja, degradacioni

proizvodi aditiva, estice metala koje postaju zbog procesa habanja, vrste estice koje u ulje
dospevaju iz okoline, voda i produkti sagorevanja goriva.

U toku eksploatacije deavaju se sledee promene: Kontaminacija ulja proizvodima

sopstvene degradacije, nesagorelim gorivom, proizvodima nepotpunog sagorevanja goriva i
kontamoinantima razliitog porekla.

Vrsta, osobine i poreklo kontaminanata ukazuju na prirodu i stepen promena. Ljuspiasti opiljci
metala npr. ukazuju na habanje, dok zrnca razliite veliine ukazuju na zamor materijala.
Analiza hemijskog sastava metalnih estica ukazuje na habanje odreenog elementa
tribomehanikog sistema.

KRITERIJUMI ZA UTVRIVANJE STEPENA DEGRADACIJE ULJA

3 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Za utvrivanje stepena degradacije ulja koriste se razliite dijagnostike metode. Najpouzdanije

rezultate daju laboratorijske analize ulja. Osim ove, postoje i metode koje se mogu izvoditi "na
terenu" i koje su manje pouzdane (uljna mrlja, lubrisenzor i dr.). Promene stanja ulja u toku
upotrebe mogu se konstatovati sa nekoliko testova:
-

koliine taloga
razreenje ulja gorivom
hemijske promene u ulju nastale zbog oksidacije ili korozije
stepen istroenosti razliitih metalnih delova

Na osnovu laboratorijskih analiza moe se utvrditi stepen degradacije ulja i na osnovu toga
doneti odluka da li je ulje za dalju upotrebu ili se mora menjati.

Izgled

Ne postoji metoda za definisanje izgleda korienog ulja, ali se dosta zna o tipinom i
netipinom izgledu. Izgled moe ukazivati da je potrebno uraditi neke analize odrediti sadraj
vode, mehanikih neistoa itd. Boja bele kafe npr. ukazuje na prisustvo veih koliina vode, a
jako tamna boja ukazuje na termooksidativnu degradaciju ulja itd.

Izgled ulja ima ogranienja, jer su ulja nove generacije, kod kojih je a suspendovana, tamna i
neprovidna, ak crna. Golim okom se ne primeuju estice manje od 40 mikrona.

Miris

Ne postoji standardna metoda za odreuivanje mirisa ali ako se osea jak miris goriva u ulju,
zna se da treba kontrolisati sistem za napajanje, kompresiju, sagorevanje itd. Ako je ulje bilo
izloeno visokim radnim temperaturama, pa se dogodila termooksidativna degradacija, teak
miris e ukazati na to.

Sadraj vode (% v/v)

4 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Metode: ASTM D95, ksilolna po Din tarku, a ako je sadraj ispod 0,1% onda po Karl Fischeru
DIN 55777.

Voda u ulje moe dospeti: curenjem iz sistema za hlaenje zbog oteenih zaptivki, kroz
pukotine u bloku motora, zbog nedovoljno pritegnute glave motora; kondezovanjem zbog niske
radne temperature i nedovoljne ventilacije. Dozvoljena koliina vode u ulju je: za hidraulina ulja
je 0,1%, a u motornom 0,2%. Destilacijom se moe utvrditi prisustvo vode iznad 0,1%. Ako je
sadraj vode ispod 0,1%, prisustvo vode se moe odrediti Karl-Fierovom metodom koja je vrlo
precizna i predstavlja najbolji test za niske nivoe vlage.

Gustina (kg/m 3 na 15 0 C)

Metode: ASTM D 1298, JUS B.H8.015, ISO 3675

Rezultat ove analize sam za sebe ne daje iroke mogunosti za procenu stanja upotrebljivosti
motornog ulja. Dozvoljena promena gustine je 10%.

Taka teenja ( 0 C)

Metode: ASTM D 97, ISO 3016

Rezultat ove analize moe ukazati na prisustvo vode ili goriva.

Taka paljenja ( 0 C)

Metode: ASTM D 92, ISO 2512, DIN 51376

5 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Ovom analizom se utvruje prisustvo goriva u ulju. Prisustvo goriva u ulju moe se povezati sa
loim radom karburatora ili brizgaljki. Sniavanje take paljenja ukazuje na prodor goriva.
Dozvoljen pad take paljenja je 25 % ili minimalno 150 0 C.

Kinematika viskoznost (mm 2 /s)

Metode: ASTM D 445, JUS B.H8.022

Snienje viskoznosti moe biti posledica meanja sa uljem nie viskoznosti ili zbog prisustva
goriva. Porast viskoznosti moe biti posledica kontaminacije vodom, produktima habanja,
prisustva ai, produkata oksidacije, meanja sa uljem vie viskoznosti ili kao rezultat
odparavanja. Za motorna ulja tolerie se porast viskoznosti do 30% ili pad do 25%.

Indeks viskoznosti

Metode: ASTM D 2270, JUS B.H8.024, ISO 2909

Ova analiza moe biti od znaaja jedino ako se radi o nepoznatom uzorku, da bi se izvrila
identifikacija u smislu da li je ono monogradno ili multigradno.

Sadraj goriva (% v/v)

Metoda: ASTM D 322, ASTM D 3525

Razblaenje maziva benzinom odreuje se na dva naina: destilacijom (ASTM D 322) i gasnom
hromatografijom sa plamenojonizacionim detektorom (ASTM D 3525). Obe metode su

6 / 64

Dijagnostika stanja maziva

kvantitativne, te daju procenat benzina u mazivu. Kod maziva za dizel motore, gde se kao
gorivo koristi dizel, razblaenje gorivom se odreuje gasnom hromatografijom (ASTM D 3524)
uz ogranienje na maziva gradacije do SAE 30. Ova metoda bi mogla da se primeni i na maziva
vee gradacije ali takva maziva nisu uzimana u razmatranje prilikom odreivanja preciznosti
metode. Granina vrednost kod razblaenja gorivom je oko 5%, ali je potrebno uzeti u obzir
vrstu/tip goriva i uslove primene maziva, tako da se ova granina vrednost uzima sa rezervom.

Talog (% v/v)

Metoda: ASTM D 2273

Poveava viskoznost ulja i smanjuje mu disperzantsku i detergentsku efikasnost, zatvara

preista ulja i spreava protok, slepljuje klipne prstenove kod motora i prelazi u lak ili koks.
Dozvoljena granica taloga za motorna ulja 1%.

Nerastvorne materije

Metoda: ASTM D 893 i ASTM D 4055

Nerastvorne materije mogu biti proizvodi degradacije ulja i kontaminanti (koks, praina, organski
oksidi, estice metala nastale habanjem). Najee se odreuju materije nerastvorne u pentanu
i toluenu. Materije nerastvorne u pentanu su: a, koks, praina, metali, i organski oksidi. Sve
navedene materije nerastvorne su u toluenu osim organskih oksida i kondenzovanih
ugljovodonika koji nastaju pri oksidaciji stvarajui lepljiv talog tamne boje, tako da razlika
nerastvornih materija u pentanu i toluenu ukazuje na stepen oksidacije ulja. Sline rezultate
daje analiza vode i sedimenata, ali se odreivanjem nerastvornih materija moe odrediti nii
nivo kontaminacije. Tolerie se sadraj do 3,5%.

Metoda ASTM D 893 pokriva odreivanje nerastvornih materija u mazivima, postupak A

nerastvorno u pentanu bez koagulanta, B- nerastvorno u pentanu i toluenu sa koagulantom.
Ova dva postupka se ne mogu porediti, jer obino daju razliite rezultate. Metoda ASTM D 4055
(membranska filtracija) pokriva odreivanje nerastvornih materija u pentanu (estice od 0,8

7 / 64

Dijagnostika stanja maziva

mikrona) u novom i korienom mazivu. Ovom metodom se mogu odreivati i manje i vee
estice, ali je preciznost metode data samo za estice od 0,8 mikrona.

Ako se u tokom vremena vrednosti naglo poveavaju, znak je da motor nema dobro
sagorevanje, da ima poveanog habanja ili da je neispravan filter za vazduh.

Ukupni bazni broj TBN (mgKOH/g,

Metoda:ASTM D 2896

Ova analiza je bitna samo za motorna ulja i smatra se da ulje treba zameniti ako TBN padne za
50% od poetne vrednosti. Ukupan bazni broj oznaava alkalnu rezervu ulja koje treba da
neutralie kisele produkte sagorevanja. Nagli pad ukazuje na lo kvalitet goriva.

Emisiona spektrofotometrijska analiza

Ovom analizom se odreuje sadraj razliitih metala prisutnih u mazivu. estice metala su
abrazivne a ponaaju se i kao katalizatori oksidacije ulja. U tabeli 6.1 dati su dozvoljeni sadraji
metala i silicijuma u korienom ulju. U motornim uljima, poreklo elemenata moe biti iz aditiva,
od habanja, iz goriva, iz vazduha i tenosti za hlaenje. Metali iz aditiva mogu biti Zn, Ca, Ba, ili
Mg i ukazuju na potroenost aditiva. Metali koji potiu od habanja su: Fe, Pb, Cu, Cr, Al, Mn,
Ag, Sn i ukazuju na poveano habanje u tim sklopovima. Elementi koji potiu iz rashladne
tenosti su Na i B, a poveani sadraj ukazuje na prodor rashladne tenosti. Povean sadraj Si
ili Ca, koji potiu iz vazduha, ukazuje na neispravnost filtera za vazduh.

Tabela 6.1 Dozvoljene koliine elemenata u korienom motornom ulju

Elementi

8 / 64

Dijagnostika stanja maziva

mg/kg (ppm)

Poreklo

Fe

Al

Ag

Cr

Cu

Pb

Sn

9 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Na

Ca

Si

Zn, Mg, Mo

100

20

2-3

30

40

50

25

10 / 64

Dijagnostika stanja maziva

20

20

50

40

Cilindri, klipovi, leajevi, zupanici, podizai ventila, bregasta osovina, kolenasto vratilo, osovine

Klipovi, Al-Sn leajevi, turbokompresor

Posrebreni delovi, leajevi, osovinice

Hromirani delovi, klipovi, cilindri, podizai ventila, izduvni ventili, klipnjaa

Cu-Pb leajevi, aure, hladnjak ulja, bregasta osovina, razvodni mehanizam (ventili sa sistemom za otv

Cu-Pb leajevi, benzin, aditivi

Delovi od bronze, leajevi, klipovi

11 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Antifriz

Antifriz

Iz atmosfere

Praina iz atmosfere

Iz aditiva

Kiselinski broj KB ili TAN (mgKOH/g)

Metoda: ASTM D 664

Ova analiza je posebno bitna za hidraulina, kompresorska, turbinska i druga ulja koja se
koriste kod opreme osetljive na koroziju. Dozvoljava se porast TAN za 50% od poetne
vrednosti.

12 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Odreivanjem ukupnog kiselinskog broja meri se porast kiselosti maziva u toku upotrebe. U
toku primene mazivo je esto u kontaktu sa vazduhom i na visokim temperaturama se delimino
oksiduje. Brzina oksidacije se smanjuje pogodnim antioksidantima. Kad se ulje degradira
uglavnom oksidacijom, nuzprodukti oksidacije su kiseli i daju kiselost ulju u poreenju sa
poetnom vrednosti, to poveava korozivnost. TAN je dobar indikator u pogledu pogodnosti
ulja za dalju upotrebu i obino se poveava pregrevanjem ili kontaminacijom. Kod dizel motora,
turbina i hidraulinih sistema otpornost ka oksidaciji je vrlo bitna. Postepeno poveanje
kiselinskog broja je uobiajena pojava, dok naglo poveanje ukazuje na spoljni izvor, odn.
kontaminaciju. Ukupan kiselinski broj predstavlja koliinu kalijum hidroksida (mg) potrebnu za
neutralizaciju kiselina koje se nalaze u 1 gramu ulja (JUS ISO 6619). Kiselinski broj se moe
odrediti i kolorimetrjskom metodom ASTM D 974 kod svetlijih ulja.

Koliine estica u ulju

Broj estica se moe odrediti laserskom ili optikom metodom. Laserska metoda daje koliinu,
veliinu i distribuciju estica, dok optika metoda daje i identifikaciju. esto se koristi
kombinacija obe metode. Rezultati odreivanja koliine pojedinih estica se najee izraavaju
po ISO skali istoe. Tako se daje broj estica od 5, 15 i 25 mikrona po ml ulju. Ako korisnik
trai drugi nain odreivanja postoje jo i NAS 1638, RN i Mil Std 1264 skale. ISO 4406
specificira 2 ili 3 opsega veliine estica.

Veliina

Broj

Skala

>2

11893

13 / 64

Dijagnostika stanja maziva

21

>5

3620

19

>15

28

12

Veliina

Broj

14 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Skala

>5

3620

19

>15

28

12

ISO = 19/12 ISO = 21/19/12

esto je gornja granica ISO 16/12 (NAS 8), mada se to ne moe uzeti za sva maziva i uslove
primene. Test se najee koristi za hidraulina ulja, a moe se primeniti i za turbinska ulja ili
bilo koji fluid gde je potreban efektivan filtracioni sistem koji se mora proveravati. Motorna ulja
takoe imaju filtre ali su motori dizajnirani da podnesu visok nivo estica kao to je a, tako da
je bezpredmetno raditi ove testove na motornim uljima.

15 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Produenje intervala upotrebe ulja bez kontrole stanja je vrlo rizino i moe imati sledee
posledice: slepljivanje klipnih prstenova, izgorele i lakom prekrivene klipove, brzo troenje
leajeva, izgorele ventile i konano zaribavanje motora. Dozvoljena odstupanja fiziko-hemijskih
karakteristika ulja u eksploataciji prikazana su u tabeli 6.3. U sluaju da makar i jedna
karakteristika izae iz dozvoljenog okvira, ulje se mora zameniti.

Vrste kontaminanata i njihovo destruktivno ponaanje

Tokom vremena aditivi se istroe a u ulju se nagomilavaju hladni i topli talozi, metalni opiljci i
kisele materije. Ako se ulje ne zameni pre nego to se aditivi potroe, doi e do oteenja
motora i trokova koji su mnogo vei od cene jednog uljnog punjenja.Zbog toga treba na vreme
utvrditi stepen degradacije i na osnovu toga odrediti pravi trenutak za zamenu ulja.

Preostali period upotrebljivosti motornog ulja (RUL - Remaining Useful Life) u toku eksploatacije
moe se odrediti na osnovu laboratorijske analize uzoraka ulja iz motora. Na osnovu
fiziko-hemijskih podataka koji se dobijaju laboratorijskim analizama moe se zakljuiti koliko je
neko ulje za vreme upotrebe izgubilo od svojih prvobitnih svojstava, odnosno koliko se jo dugo
moe koristiti u motoru. U toku rada motora zbog poveanih temperatura, veeg kontakta
kapljica ulja sa kiseonikom i katalitikim delovanjem metalnih estica i metalnih povrina dolazi
do znaajnih fizikih i hemijskih promena u motornom ulju. Na osnovu analiza tih
fiziko-hemijskih podataka motornog ulja u eksploataciji moe se proceniti preostali period
upotrebljivosti ulja (RUL), odnosno proceniti vreme koliko se jo to ulje moe koristiti u primeni,
a da ne doe do neeljenih posledica na motoru i do smanjenja kvaliteta izduvnih gasova s
aspekta ekologije.

Svaki pokuaj da se produi interval korienja ulja bez laboratorijske kontrole, moe imati za
posledicu slepljivanje klipnih prstenova, izgorele i lakom prekrivene klipove, istroene leajeve,
izgorele ventile i kompletno zaribavanje motora. Meutim, treba rei da je iz ekonomskih
razloga nedopustiva zamena ulja pre vremena.
- a: poveava viskoznost i gustinu, troi velike koliine disperzanata, sa toplim talozima
gradi koks, ponaa se abrazivno, dovodi do zaribavanja motora,
- topli talozi: poveavaju viskoznost i gustinu ulja, sa esticama ai gradi koks, troe
detergente i disperzante, pogoravaju podmazivanje i dovode do zaribavanja motora,

16 / 64

Dijagnostika stanja maziva

- nesagorelo gorivo: spira uljni film sa povrine radnih elemenata i smanjuje viskoznost
ulja, sniava taku paljenja, pogorava podmazivanje i zaptivanje motora, omoguuje vee
produvavanje gasova u karter, degradira ulje i dovodi do zaribavanja motora,
- oksidacioni proizvodi goriva: veina je kisela i korozivna; smanjuju baznu rezervu ulja
(TBN) iubrzavaju degradaciju,
- sumporni i azotni oksidi (SO 2 i NO X ): anhidridi jakih kiselina, drastino smanjuju baznu
rezervu ulja i veoma su korozivni,
- voda: hidrolizuje neke aditive i degradira ih, gradi emulziju i penu, poveava viskoznost i
gustinu ulja, brzo i potpuno degradira ulje,
- opiljci metala: ponaaju se abrazivno, katalizuju oksidaciju ulja. Zrnasti oblik ovih opiljaka
ukazuje na zamor materijala, a ljuspasti na habanje.

Poznato je da proizvoai motora daju svoje preporuke za intervale zamene ulja. Poznato je
takoe da i proizvoai ulja daju svoje preporuke. One se esto ne slau intervali motorista su
krai, a intervali uljaraca dui.

Na slikama 6.1 do 6.6 prikazane su posledice neblagovremene zamene ili upotrebe

nekvalitetnog ulja. Zbog toga, pored pravilnog izbora, ulje treba kupovati kod proverenih
proizvoaa i prodavaca.

17 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Oteenje klipa Habanje klipa Habanje brega Korozija

18 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Oteenje
klipnih
prstenova
Slepljivanje
0
Talog
na filteru
na dostie
ventilu
Do
ugljovodonika
degradacije
primotornog
visokim
temperaturama.
ulja
u tokupovrine
rada prstenova
motora
Temperatura
motornog
uglavnom
ulja
zbog
uTalog
karteru
oksidacije
do
C,
a130
na pojedinim
delovima
(gornje
klipa dolazi
i prvog
prstena)
260

0
120
C
C
odreenog
i -korienje
vie.
Pouzdano
perioda
merilo
rada
motora,
su
analize
tzv.
stanja
eksploataciono
uljni
laboratorijske
ispitivanje
analize
ulja.
ulja,
koje
se
rade
u
toku
Eksploataciono
(tip
uljnog
kartera
radnih
moraju
treba
faktori
primer:
svojih
iza
godina
shvatiti
traktora
punjenja
imaju
sati
biti
proizvoa
motora.
unutar
motora
proizvodnje),
veliki
uslovno.
na
iSledea
ispitivanje
uljnog
sledei
dozvoljenih
uticaj
iligoriva
traktora
preenih
Kvalitet
filtera,
na
uzorkovanja
nain:
karakteristike
pouzdano
brzinu
Massey
granica.
kilometara.
uzima
goriva,
degradacije
Ferguson,
se,
odreuje
stepen
Preporuke
goriva
kartera
nakon
Rezultati
ispravnosti
interval
ulja,
ipreporuuje
vre
15
karakteristike
proizvoaa
minuta
laboratorijskih
a
se
samim
zamene
u motora,
odreenim
rada
zamenu
tim
motornog
opreme
ulja.
motora,
i uslovi
na
ispitivanja
Uzimaju
motornog
interval
vremenskim
ilirada
nulti
ulja.
proizvoaa
uzorak
zamene.
uzoraka
Nakon
se
imenjaju
mnogi
ulja
intervalima
za
ulja
zamene
drugi
ulja
motore
Na
maziva
o
izmotoru
dizel
goriva
sa
sadrajem
sumpora
je
ispitano
do
iiz
odobreno
0,5
%,
preporuuje
od
strane
se
Massey
zamena
Ferguson-a,
ulja
na
300
uz
asova
korienje
rada,
ulja
uz
za
50
motorno
%,
dizel
ulje
koje
sa
nije
sumporom
ispitano
igoriva
ne
do
poseduje
0,5
%,
preporuuje
odobrenje
se
od
skraivanje
strane
intervala
Fergusona,
zamene
zamene
ulja
za
jo
50
%,
od
%
do
1%,
preporuuje
se
skraivanje
intervala
ne
preporuuje
se
upotreba
dizel
sa
sadrajem
sumpora
viim
od
1%.
Ulje
uljem.
koriste
prvo
su
motornih
intervali
treba
nakom
Pri
ulja
vozila.
svakoj
menjati
zamene
za
20.000
duge
zameni
dok
km,
ulja
intervale
je
preporueni
potom
toplo.
ulja
treba
upotrebe,
Neistoe
nakon
zameniti
od
40.000
npr.
strane
su
za
tada
km
evropskih
60.000
filtar.
i,u
na
suspenziji
kraju,
Mnogi
km.
proizvoaa
U
nakon
veliki
tom
pa
e
sluaju
transporteri
60.000
lako
motora
oni
iMassey
km.
potpuno
komercijalnih
uUpodaci
svetu
tabeli
da
uljni
obino
izau
6.4
filtar
dati
sa

Mogui problemi u primeni motornih ulja

1. Voza je primetio da mera temperature ulja pokazuje pregrevanje motora.

Uzet je uzorak ulja i uraena laboratorijska analiza. Nakon laboratorijske analize ulja utvreno
je: porast viskoznosti, gustine i taloga, a osim toga moglo se utvrditi i promena boje i mirisa. To
su posledice termooksidativne degradacije ulja, a uzroci su:

- nedovoljna koliina ulja u motoru

- zaepljenje uljnog filtera

19 / 64

Dijagnostika stanja maziva

- otkaz uljne pumpe ili

- neispravnost na rashladnom sistemu, odnosno nedovoljne koliine rashladne tenosti,

neispravan termoprekida i termostat.

Utvrena je neispravnost termostata. Neispravnost se mora odmah otkloniti jer dolazi do

stvaranja koksa i lakova od produkata termooksidacione razgradnje ulja to ima za posledicu
oteenje i u krajnjem sluaju zaribavanje motora

2. Voza je primetio da nivo ulja u motoru raste, a osim toga promenu boje ulja boja bele kafe

Nakon laboratorijske analize ulja utvrena je pojava vode oko 1%, to znai da je ulje potpuno
degradirano. Uzrok je bio prodor rashladne tenosti zbog oteenosti zaptivke, odnosno
dihtunga na glavi motora. Inae, ako se i ne pree maksimalni broj kilometara, zamenu ulja
treba vriti jednom godinje jer, i kada motor ne radi, stalno prisutna vlaga se kondenzuje,
kontaminira ulje i razlae aditive. Dozvoljena koliina vode u motornom ulju je do 0,2%.

3. Voza je primetio drugaiji zvuk, odnosno poveanu buku motora i sporiji start.

Ovaj sluaj se najee deava zbog razreenja ulja gorivom usled neispravnih sveica,
neispravnosti sistema za paljenje i zbog nepotpunog sagorevanja. Viskoznost ulja pada, a
samim tim dolazi i do pada pritiska ulja, pa se ne moe obezbediti dovoljan dotok do svih mesta
podmazivanja, a naroito ne do leajeva koji su najudaljeniji od uljne pumpe.

Osim toga, debljina i jaina uljnog filma su manji od potrebnog i ne moe se obezbediti
hidrodinamiko podmazivanje. Uljni film slabi i prekida se to dovodi do poveanja buke, a
naravno i habanja. Sporiji start i manja kompresija su zbog slabijeg zaptivanja izmeu klipnih
prstenova i cilindra.

4. Visok pritisak ulja

20 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Visok pritisak ulja moe da dovede do oteenja motora, ak i do katastrofalnih posledica.

Najei uzroci visokog pritiska ulja su:

-

veliki sadraj ai, smola i produkata oksidacije,

primena ulja suvie velike viskoznosti,
uljni filter zapuen i blokiran, a sigurnosni ventil ne radi,
depoziti u uljnim vodovima stvaraju veliki otpor,
ulje suvie hladno

5. Manometar pokazuje pad pritiska motornog ulja.

Ukljuivanje signalnog svetla pada pritiska. Najei uzroci pada pritiska su:
-

neodgovarajua viskozna gradacija ili nepropisan kvalitet ulja,

razreeno ulje usled kontaminacije gorivom,
nedovoljno ulja, odnosno nizak nivo ulja u karteru,
zaepljenje uljnog filtera,
uljni vodovi zaepljeni, oteeni ili loi spojevi na vodovima,
neispravnost uljne pumpe,
manometar za pritisak ulja ili senzor neispravan,
broj obrtaja u praznom hodu je prenizak,
degradirano (izraeno) ulje,
istroeni delovi motora (klipni sklop, leajevi idr.),
zaprljanost regulatora pritiska,
oteena opruga regulatora pritiska

U sluaju kada je uljni filter zaepljen, u potisnom vodu pritisak slabi, a u usisnom vodu dostie
kritinu taku. Sigurnosni ventil na uljnom filteru se otvara i u tom sluaju kroz motor cirkulie
prljavo ulje. Iz tog razloga se savetuje obavezna zamena uljnog filtera prilikom zamene ulja, a
neki proizvoai motora i motornih vozila preporuuju dve zamene uljnog filtera u toku jednog
dueg intervala upootrebe ulja. U sluaju istroenosti motora, a do prve generalne popravke,
pritisak ulja se moe podii upotrebom viskoznijeg ulja, npr. prelaskom sa SAE 10W-40 ili SAE
15W-40 na SAE 20W-50 ili SAE 20W-60.

21 / 64

Dijagnostika stanja maziva

6. Pojava velike koliine taloga

Mogui razlog je potroenost deterdentskih i disperzantskih aditiva, kao i intenzivna termika

degradacija ulja.

Visoke radne temperature u motoru dovode do formiranja mulja i taloenja na vitalnim delovima,
naroito u klipnom podruju. To moe imati za posledicu smanjenu pokretljivost tj. slepljivanje
klipnih prstenova. Talozi, dalje prelaze u lakove ili koks koji abrazivno deluju na radnu povrinu
cilindra, a posledica toga je uglaavanje povrine (bore polishing). Detergenti se troe
pranjem svih vrsta taloga, a poto su bazne materije i neutralisanjem svih kiselih materija to
postaju u procesu sagorevanja goriva (oksidi sumpora i azota). Poto su nosioci bazne
rezerve, njihovim troenjem opada totalni bazni broj ulja (TBN).

Drugi razlog pojave velike koliine taloga je u sluaju prelaska na bolji kvalitet ulja (sa veim
sadrajem deterdentnih i disperzantnih aditiva) kada nakon prve izmene moe doi do pojave
vee koliine taloga nego sa prethodnim manje kvalitetnim uljem. To je iz razloga to vei
sadraj deterdentnih aditiva ispira nakupljeni talog. Rezultat e se znatno poboljati ve nakon
sledee izmene ulja.

7. Curenje ulja na zaptivkama

Mogui razlog je nedovoljan sadraj ili nedostatak sredstava za omekavanje elastomera

zaptivki. Mineralna, a naroito sintetika ulja mogu dovesti do skupljanja, stvrdnjavanja i
pucanja elastomera usled ega dolazi do curenja ulja. Da bi se obezbedila kompatibilnost sa
elastomerima zaptivki, uljima se dodaju sredstva za bubrenje elastomera koji spreavaju
njihovo isuivanje i skupljanje, tako da zaptivno mesto ostaje nepropusno.

8. Oteano pokretanje motora na niskim temperaturama (hladan start)

Mogui razlog je pogrean izbor viskozne gradacije motornog ulja. Od motornog ulja se zahteva

22 / 64

Dijagnostika stanja maziva

da obezbedi lako pokretanje motora u svim vremenskim uslovima i najbre snabdevanje uljem i
najudaljenijih mesta za podmazivanje, a istovremeno i dovoljnu jainu uljnog filma kod visokih
radnih temperatura motora.

Viskozno-temperaturne osobine se poboljavaju dodavanjem aditiva impruvera indeksa

viskoznosti. Ulja nove tehnologije (hidrokrekovana i sintetika) prirodno poseduju dobre
viskozno-temperaturne osobine, pa im skoro uopte nisu potrebni poboljivai viskoziteta
(impruveri indeksa viskoznosti).

9. Gubitak viskoznosti ulja

Pojedini sklopovi motora, kao to su sklop klip/cilindar ili ventilski sklop, rade u veoma otrim
uslovima rada visokih temperatura, visokih optereenja i velikih brzina kretanja. Motorno ulje je,
u takvim uslovima, izloeno visokom smicanju to dovodi do trajnog gubitka viskoznosti,
slabljenja uljnog filma i smanjene sposobnosti podmazivanja.

Motorna ulja koja su proizvedena od nekvalitetnih baznih ulja a sa velikim sadrajem impruvera
indeksa viskoznosti su u tim uslovima naroito podvrgnuta gubitku viskoznosti.

10. Oteana cirkulacija ulja na niskim temperaturama hladan start je skoro nemogu

Problem je u visokoj taki teenja ulja. Mineralna ulja stvaraju na niskim temperaturama
parafinske kristale koji srastaju i ukrupnjavaju se, to dovodi do zaepljenja uljnog filtra i
oteanog protoka ulja.

Odgovarajuu teljivost proizvoai ulja obezbeuju aditivima koji sniavaju taku teenja.

11. Veoma tamna boja i poveana gustina ulja (sagorelo ulje)

23 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Razlog je visoka radna temperatura motora ili produen vek upotrebe ulja.

Visoka radna temperatura motora i dejstvo kiseonika dovode do oksidacije (starenja) ulja, pri
emu dolazi do pojave taloga i uguivanja ulja. Aditivi za zatitu od oksidacije (antioksidansi)
spreavaju nepovoljan uticaj kiseonika, pa tako i stvaranje produkata oksidacije ulja.

12. Pojava mulja i taloga kod niskih radnih temperatura

Ovaj problem nastaje kod estog kretanja i zaustavljanja, odnosno vonje na kratkim relacijama
(gradska vonja) to ne omoguava postizanje radne temperature motora.

U ovim uslovima podhlaenog motora dolazi do stvaranja velike koliine mulja, smole i ai
koji dovode do brzog zaepljenja uljnog filtera. Aditivi disperzanti imaju zadatak da obaviju
najfinije estice neistoe, da ih dre u diperziji i tako spree njihovo slepljivanje, ukrupnjavanje
i taloenje. Kod ovakvih sluajeva preporuuje se skraenje intervala zamene ulja.

13. Zaepljenje uljnog filtera i sistema za napajanje uljem

U toku rada motora esto dolazi do nepotpunog sagorevanja naroito kod dizel motora. Produkti
nepotpunog sagorevanja (gorivo, gasovi i a) prolaze pored klipova u karter i meaju se sa
uljem. U hladnom delu motora meaju se sa kondenzovanom vodom, smolama i kiselinama pri
emu stvaraju talog koji zaepljuje uljni filter i uljne vodove. Kvalitetno motorno ulje sadri
dovoljne koliine aditiva disperzanata koji obaviju estice ai i dre ih u disperziji i tako
spreavaju njihovo slepljivanje i ukrupnjavanje, tako da ove mogu da prou kroz uljni filter.

14. Pojava re i korozije

Korozija moe nastati zbog kiselina koje postaju oksidacijom ulja i sagorevanjem goriva, a u
sluaju kada su potroeni aditivi za zatitu od korozije. Tada ulje vie nije sposobno da
neutralie korozivne kisele materije. Voda, kiseonik iz vazduha i agresivni produkti sagorevanja

24 / 64

Dijagnostika stanja maziva

dovode do korozije na metalnim delovima. Aditivi za zatitu od korozije i re formiraju zatitne

filmove na metalnoj povrini, uz to jo i neutraliu korozivne kiseline. Sposobnost ulja da
neutralie kisele produkte sagorevanja moe se predvideti preko njegovog totalnog baznog
broja (TBN). Ako se koristi gorivo sa visokim sadrajem sumpora, TBN mora biti vei od 10
mgKOH/g.

Treba utvrditi korozivnost ulja i proveriti bazni broj. Ako su vrednosti ispod dozvoljenih, treba
zameniti uljno punjenje.

15. Pojava habanja na mestima dodira (povrine zuba zupanika, bregasto vratilo)

Razlog je veliko optereenje motora to dovodi do kontakta izmeu metala. Aditivi za zatitu od
habanja i visokih pritisaka hemijskom reakcijom sa metalnim povrinama formiraju tanke slojeve
specijalnih materija koji spreavaju kontakt metal-metal. Na osnovu laboratorijske
spektrofotometrijske analize moe se utvrditi poreklo metala i mesto poveanog habanja.

16. Ubrzana oksidacija ulja

Na oksidaciju ulja utiu radna temperatura, temperatura okoline, duina eksploatacije i

kontaminacija. Habanje metalnih delova je intenzivnije naroito u toku uhodavanja novog vozila.
estice gvoa i bakra katalitiki ubrzavaju proces oksidacije (starenja) ulja.

Motorno ulje sadri deaktivatore metala, koji na povrini metalnih estica stvaraju tanke filmove
i na taj nain spreavaju njihovo katalizovanje oskidacije ulja. Produkti oksidacije (talog i smole)
uzrokuju poveanje viskoznosti ulja to dovodi do zapicanja klipnih prstenova i drugih
poremeaja u podmazivanju. Kontrola oksidacije se meri testom Peugeot TU 5 JP-L4.

17. Pojava pene i aeracije

Pena se pojavljuje usled intenzivnog meanja ulja sa vazduhom u mehanikom sistemu

25 / 64

Dijagnostika stanja maziva

motoru, menjau, hidraulici. Pena vrlo nepovoljno utie na podmazivanje, a osim toga ubrzava
oksidaciju ulja. Aditivi antipenuavci imaju ulogu da spree pojavu pene. Uglavnom su na bazi
silikona i dodaju se u vrlo malim koliinama.

Poveana aeracija (pojava mehuria vazduha u ulju) moe dovesti do pada pritiska ulja, pri
emu se stvaraju problemi sa hidraulinim podizaima ventila.

18. Problem prevremenog paljenja (detonacije) kod benzinskih motora

U toku rada motora, odnosno sagorevanja, motorna ulja sa visokopepelnim aditivima ostavljaju
veu koliinu taloga na klipu i glavi motora. Krekovanjem, oksidacijom i polimerizacijom formira
se ugljenini sloj koji deluje kao vezivo za olovne i metalne okside, hloride, bromide, sulfonate i
karbonate to spreava prenos toplote i dovodi do porasta temperature. Kada temperatura
pree kritinu granicu, ovi slojevi taloga deluju kao vrue take koje uzrokuju prevremeno
paljenje. Najkritinija mesta su izduvni ventili gde se izdvaja najvea koliina taloga i gde su
temperature najvie.

Prevremeno paljenje nastaje kada se goriva smea zapali inicirana vruom takom pre
preskakanja iskre na sveici. Posledice ove pojave su: gubitak snage motora, poveano
habanje, izgoreli ventili i klipovi i razorene sveice. Nastajanje taloga je u direktnoj vezi sa
koliinom sulfatnog pepela u motornom ulju. Iz tog razloga se sadraj sulfatnog pepela u
motornom ulju za benzinske motore ograniava maksimalno do 1,5% mas.

19. Kod pojedinih vitalnih delova primeen je zamor materijala u ranijoj fazi od oekivane

Zamor materijala nastaje upotrebom neodgovarajueg goriva ili zbog nepodeenog paljenja koji
izazivaju udare prilikom sagorevanja goriva, a time i vea optereenja i naprezanja delova
motora. Osim toga, uslovi vonje i preoptereenje motora, takoe mogu biti uzrok pojave
zamora materijala i oteenja delova motora.

20. Oteenje ventila i bregastih osovina

26 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Oteenje i otkaz ventila i bregastih osovina moe nastati zbog upotrebe ulja sa aditivima koji
pri sagorevanju stvaraju velike koliine pepela. Pepeo se taloi na ventilima i dovodi do
pregrevanja. Zbog toga se sada koriste bezpepelni aditivi. Motorno ulje mora da sadri
aditive za zatitu od habanja podizae ventila i bregova na bregastoj osovini.

Osim toga, oteenje ventila i begaste osovine se deava i iz sledeih razloga:

- Neodgovarajue gorivo, odnosno oktanski broj kod benzina i cetanski broj kod dizel
goriva.
- Neodgovarajua podeenost zazora. Manji zazor izmeu ventila i podizaa od
dozvoljenog izaziva pregrevanje izduvnih ventila, a preveliki zazor izaziva lupanje i mehanika
oteenja. Zbog dilatacionih promena, trajnih deformacija i habanja ovaj zazor treba redovno
kontrolisati i podeavati.
- Prerano paljenje izaziva lupanje i udarno sagorevanje goriva, a prekasno izaziva vea
termika optereenja ventila.
- Neodgovarajue hlaenje usled otkaza pumpe za vodu, termostata itd. dovodi do
pregrevanja motora kao i ventila.
- Neodgovarajue ili neispravne sveice direktno utiu na sagorevanje goriva, a samim tim i
na ventile.
- Neispravan sistem za ubrizgavanje i rasprivanje goriva moe dati prebogatu ili
presiromanu smeu goriva i vazduha to dovodi do nepravilnog sagorevanja i pojavu taloga na
ventilima, cilindrima i drugim delovima motora.

21. Pojava leda u karburatoru

Usled visoke vlanosti vazduha i kada su spoljane temperature izmeu + 2 0 C i 8 0 C moe

doi do kondenzovanja vlage iz vlanog vazduha i stvaranje leda u karburatoru. Led se
pojavljuje na lopatici za proputanje vazduha, odnosno na leptiru karburatora, na vodovima za
vazduh itd. To ima za posledicu prestanak rada motora i nemogunost startovanja. To se
spreava dodavanje aditiva gorivu ili zagrevanjem karburatora, naravno ne otvorenim
plamenom.

22. Poveana potronja ulja

27 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Normalno je da se ulje troi u toku rada motora, jednim delom isparavanjem a drugim delom
sagorevanjem zajedno sa gorivom smeom u cilindru motora. U zavisnosti od modela i
konstrukcije motora dozvoljena potronja ulja se kree od 0,2 do 1lit. na 1000 preenih
kilometara.

Proizvoai motora i motornih vozila dozvoljavaju potronju ulja u odnosu na potronju goriva
za tehniki ispravne motore, normalne uslove rada i pravilan izbor ulja:

- putniki automobili 0,2 do 0,6 %

- dostavna i laka teretna vozila 0,4 do 0,8 %

- teka teretna vozila 0,6 do 1,0 %

- laki do srednji stacionarni motori 0,4 do 1,0 %

- teki stacionarni motori 0,6 do 1,8 %

Meutim, potronja moe biti vea i to iz vie razloga:

- Istroenost cilindra usled abrazivnog i korozivnog dejstva razliitih neistoa, kiselina,
vode i gasova,
- Istroenost i deformacija klipnih prstenova pri emu se smanjuje i kompresija motora.
Zapeeni i stegnuti klipni prstenovi jo vie smanjuju kompresiju to poveava potronju ulja,
- Istroenost i deformacija ventila i poveani zazori u voicama ventila ili otvrdnute gumice
u voicama ventila, poveavaju potronju ulja, a osim toga dolazi do stvaranja veih naslaga
taloga na ventilima,
- Istroenost leajeva i poveani zazori omoguavaju jae proputanje ulja, pad pritiska u
sistemu i lupanje u motoru.

28 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Pored toga, neispravni ili oteeni delovi poveavaju potronju:

- Karter motora ako je deformisan, oteen, napukao ili nepravilno montiran, odnosno
nedovoljno pritegnut,
- Zaptivke zbog starenja mogu postati stvrdnute, porozne ili napukle,
- Filtar za ulje, ukoliko nije dovoljno pritegnut ili ako je oteen ili defektan moe biti mesto
curenja ulja,
- Vodovi za ulje ako su oteeni, neispravni ili zaepljeni naslagama taloga i neistoa,
izazivaju promene u toku cirkulacije ulja, promenu pritiska i curenje ulja,
- Usled neispravnosti sistema za ubrizgavanje goriva, ili usled duge vonje pod runim
gasom, odnosno okom, ulje se razreuje gorivom. Razreeno ulje je podlono intenzivnijem
curenju, a naravno i habanju sklopova motora,
- Pogreno izabrana viskoznost poveava potronju ulja,
- Potronja ulja raste s porastom temperature motora ili temperature okruenja,
- U toku zimskih meseci, kondenzovana voda i nesagorelo gorivo odlaze u karter pri emu
se nivo ulja u karteru moe ak i poveati.
- Isparljivost nije kod svih ulja jednaka, neka ulja su vie sklona isparavanju pa prema tome
i poveanoj potronji. Isparljivost mineralnih ulja je daleko vea od isparljivosti sintetikih ulja.
Kod upotrebe motornog ulja neodgovarajueg kvaliteta (kakvo se moe nai na crnom tritu)
isparljivost je mnogo vea, to znai veu potronju i esto dolivanje ulja.

23. Problemi sa podhlaenim motorom u zimskim uslovima vonje

Na niskim temperaturama, u zimskom periodu, a naroito u gradskoj vonji sa estim stajanjem

i pokretanjem motora, esto se i ne dostigne radna temperatura motora, odnosno motor je
stalno podhlaen.

U tom sluaju sagorevanje goriva je nepotpuno. Nesagorelo gorivo negativno utie na motor sa
vie aspekata. Na prvom mestu, velike koliine ai, koje se pojavljuju usled nepotpunog
sagorevanja, troe velike koliine disperzanata i na taj nain skrauju vek motornog ulja. a
zajedno sa kondenzovanom vlagom proizvodi velike koliine taloga koji slepljuju klipne
prstenove i vodove za ulje, a osim toga na visokim radnim temperaturama prelaze u tvrdi koks
koji oteuje cilindre i druge delove motora.

Osim toga, nesagorelo gorivo razreuje motorno ulje, viskoznost ulja pada, a samim tim dolazi i

29 / 64

Dijagnostika stanja maziva

do pada pritiska ulja u sistemu, pa se ne moe obezbediti dovoljan dotok do svih mesta
podmazivanja, to ima za posledicu poveano habanje delova motora. Zbog razreenog goriva
uljni film slabi i prekida se, to se manifestuje preko poveane buke usled trenja. Zbog slabijeg
zaptivanja izmeu klipa i cilindra sporiji je start i manja kompresija.

Nakon izvesnog vremena nesagorelo gorivo ispari, meutim ostaje talog koji slepljuje klipne
prstenove i koksuje na peurkama ventila, to ima za posledicu poremeeno ubrizgavanje
goriva. Gorivo se ne raspruje u vidu magle, ve u vidu sitnih kapljica, to smanjuje iskorienje
a poveava potronju.

Iz tog razloga, a i zbog estog korienja runog gasa, odnosno oka i stvaranja velike koliine
ai, preporuuje se zamena ulja na kraju zimskog perioda. Sa zamenom ulja obavezno se
mora zameniti i uljni filter.

24. Korienje ulja za sportske automobile u putnikim

Paket aditiva, koji se dodaje pri proizvodnji motornog ulja za putnika (serijska) vozila, pored
ostalih funkcionalnih aditiva u znaajnoj meri sadri inhibitore oksidacije, korozije i habanja. Ovi
aditivi obezbeuju dobru zatitu motora i dui vek trajanja ulja.

Glavni akcenat motornih ulja za sportske automobile su aditivi koji smanjuju trenje i habanje a
manje inhibitori oksidacije i korozije. Iz tog razloga, motorna ulja za sportske automobile se ne
preporuuju za putnike.

Slina problematika je i kod motornih ulja za prvo punjenje motora koje je namenjeno za period
razrade i uhodavanja motora samo do prvog servisa kada se vri njegova zamena. Paket
aditiva je formulisan da bi motorno ulje prikupilo metalne estice i smanjilo trenje i habanje, ali
sa kratkim vremenskim periodom upotrebe. Nakon zamene ulja za prvo punjenje, koristi se
standardno motorno ulje sa vie inhibitora i impruvera viskoznosti, odnosno sa duim
vremenom upotrebe.

30 / 64

Dijagnostika stanja maziva

DIJAGNOSTIKA STANJA ULJA ZA MENJAE I DIFERENCIJALE

Velika brzina obrtaja i veliki obrtni moment direktno utiu na stepen habanja zupanika. Kod
velikih brzina, naroito usled loeg maziva, habanje se javlja u obliku dubokih vertikalnih risova i
udubljenja, koja se kasnije pretvaraju u rupe. Kod velikih obrtnih momenata i loeg maziva,
dolazi do plastine deformacije, to uzrokuje veoma visoke temperature, prenoenja materijala
s povrine jednog na povrinu drugog zupca do zaribavanja zupanika. U toku upotrebe treba
pratiti:
- Viskoznost U toku korienja viskoznost ulja raste. Dozvoljeni porast viskoznosti do
10%
- Gustina U toku korienja gustina ulja raste. Zavisno od polazne vrednosti dozvoljen je
porast od 5 do 10%. Mora se voditi rauna da gustina novog ulja iste viskoznosti zavisi od
porekla baznog ulja.
- Neutralizacioni (kiselinski) broj Vrednost neutralizacionog broja raste sa duinom
upotrebe i sa degaradacijom ulja. Dozvoljava se porast do 10% iznad poetne vrednosti.
- Sadraj vode Zupanika ulja spadaju u grupu ulja sa dobrim deemulzionim
karakteristikama. Kod kvalitetnih ulja dolazi do odvajanja i taloenja vode, ak kada njeno
uee poraste i preko 2%. Ako se utvrdi prisustvo vode, ulje se mora centrifugirati.
- Taka paljenja Porast take paljenja ukazuje na proces oksidacije (starenja) ili
isparavanje lakoisparljivih komponenti.

Najei problemi koji se javljaju u primeni ulja za menjae i diferencijale:

31 / 64

Dijagnostika stanja maziva

1. Poveana buka pri radu prenosnika

Poveana buka nastaje zbog oteenja elemenata, neispravnosti konstrukcije ili nepravilnog
podmazivanja. Mogui uzroci su:
-

Oteeni ili istroeni leajevi

Oteeni ili istroeni zupanici
Pogrena ugradnja zupanika
Pogrena ugradnja leajeva
Neodgovarajua konstrukcija prenosnika
Nedovoljna koliina ulja
Pogrean izbor ulja

2. Penuanje ulja

Poveano penuanje tetno utie na kvalitet podmazivanja pri emu dolazi do oteenja
povrina zupanika i leajeva.

Mogui uzroci penuanja ulja su:

-

Previsok nivo ulja dovodi do pojave vrtloenja i unoenja vazduha

Voda u ulju, naroito na povienim temperaturama
Prevelike brzine obrtaja zupanika
Pogrena primena ulja ili ulje nije propisanog kvaliteta

3. Pojava vode u ulju

Prodor vode, zbog oteenih zaptivki, ne samo to kontaminira ulje i time umanjuje mazive
sposobnosti, nego, to je jo vanije, i hemijski reaguje s aditivima i tako umanjuje njihove
funkcije.

32 / 64

Dijagnostika stanja maziva

4. Ubrzana oksidacija ulja

Na oksidaciju ulja utiu radna temperatura, temperatura okoline, vreme upotrebe i

kontaminacija. Ubrzana oksidacija ulja je naroito mogua kod vozila koja rade u otrim radnim
uslovima gde se moraju koristiti ulja sa visokom oksidacionom stabilnou. Habanje metalnih
delova je intenzivnije naroito u toku uhodavanja novog vozila. estice gvoa i bakra katalitiki
ubrzavaju proces oksidacije (starenja) ulja. Ulje mora da sadri deaktivatore metala, koji i
stvaraju zatitne filmove na povrini metalnih estica i tako speavaju njihovo katalitiko
dejstvo.

5. Curenje ulja

Razlozi pojave curenja ulja su pogrean izbor ulja, odnosno niska viskoznost ulja ili oteenost
zaptivki. Mogui razlog je i nedovoljan sadraj ili nedostatak aditiva za omekavanje elasomera
zaptivki usled ega dolazi do skupljanja, stvrdnjavanja i pucanja elastomera i curenja ulja.

6. Pregrevanje ulja u sistemu

Pregrevanje ulja u sistemu moe nastati iz vie razloga:

-

Neodgovarajue ulje, bez EP aditiva ili slino

Preoptereenje zupanikog prenosnika
Prevelika brzina obrtaja zupanika
Rad u uslovima udarnih optereenja
Poveana temperatura okoline
Nedovoljna koliina ulja

Previsok nivo ulja, takoe poveava temperaturu ulja, jer usled preteranog bukanja, dolazi do
penuanja i loeg podmazivanja. Temperatura ulja moe biti poveana i u sluaju kada je
kuite prekriveno blatom, pa je smanjen prenos toplote sa kuita u okolinu.

33 / 64

Dijagnostika stanja maziva

7. Poveana viskoznost ulja

Poveana viskoznost ulja moe nastati zbog: Kontaminacije sa uljem vie viskoznosti,
Oksidacione ili termike razgradnje ulja, Kontaminacije sa stranim materijalima (voda, praina
itd).

8. Oteenja povrine zuba zupanika

Posledica je upotrebe neadekvatnog ulja. Kod putnikih automobila se, zbog velike brzine, javlja
habanje zubaca u obliku dubokih vertikalnih risova i udubljenja, koja se kasnije pretvaraju u
rupe, a deavaju se i svarivanja povrina zubaca. Kod teretnih vozila, u uslovima velikog
obrtnog momenta, javlja se plastina deformacija i struganje povrine zubaca to dovodi do vrlo
bunog rada i konano do zaribavanja.

9. Oteenje sinhronih prstenova pojava korozije

Uzrok je pogrena primena ulja. U sinhronizovanim runim menjaima koriste se ulja klase
kvaliteta API GL-3 ili API GL-4. Ulje klase API GL-5 (hipoidno ulje) formulisano je za hipoidne
tekooptereene zupanike u diferencijalu. Paket aditiva, koji ulazi u sastav API GL-5, bogat je
sumpornim i fosfornim sastojcima koji su korozivni za obojene metale, naroito za bakarne
legure koje se redovno nalaze u sinhronima. Iz tog razloga hipoidna ulja API GL-5 se ne koriste
u sinhronizovanim menjaima.

DIJAGNOSTIKA STANJA HIDRAULINIH ULJA

Nije mogue dati jednu optu preporuku za interval korienja hidraulinog ulja koji bi vaio za
sve sisteme. Vreme upotrebe hidraulinog ulja zavisi od: konstrukcionih karakteristika
hidraulinog sistema, kvaliteta hidraulinog ulja, radnog reima i klimatskih uslova.

34 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Granice promena karakteristika hidraulinog ulja:

- Viskoznost U toku eksploatacije viskoznost ulja raste. Dozvoljeni porast viskoznosti se
kree do 10%.
- Gustina U toku eksploatacije gustina ulja raste. Zavisno od polazne vrednosti
dozvoljava se porast 5 do 10%. Mora se voditi rauna da gustina novog ulja iste viskoznosti
zavisi od porekla baznog ulja.
- Neutralizacioni broj U toku eksploatacije neutralizacioni broj ulja raste. Kod novog ulja
vrednost zavisi od tipa aditiva, odnosno, od koncepcije proizvoa ulja. Kada neutralizacioni
broj poraste porasta 1,5 puta u odnosu na polaznu vrednost, obavezno treba izvriti detaljno
ispitivanje ulja.
- Sadraj vode Sadraj vode se ograniava od strane proizvoaa ulja na 0,1%. To je
zadovoljavajua granica kada se radi samo o sadraju kondezane vlage iz vazduha.
- Taka paljenja Porast take paljenja ukazuje na proces starenja ili isparavanje lako
isparljivih komponenti. Dozvoljava se porast ili pad temperature paljenja za 20
0

C.
- Korozija Korozija se radi na Cu-traci na 100 0 C za 3 asa. Dozvoljava se poveanje
korozivnosti ulja sa 1a na 1b.
- Penuanje Dozvoljava se odstupanje od vrednosti 40/0 ml/ml do 70/0 ml/ml.
- Deemulzivnost Dozvoljava se odstupanje deemulzivnosti na 54 0 C od 40-37-3 (15) do
40-37-3 (40) ml-ml-ml (min)

Ako se utvrdi da je dolo do degradacije hidraulinog ulja, treba odmah pristupiti njegovoj
zameni. Hidraulini sistem treba oistiti i isprati od taloga koji je nastao zbog oksidacije ulja i
kontaminanata kao to su: praina, ljuspice, dlaice, opiljci metala itd. Za ienje i ispiranje
hidraulinih sistema najbolje je koristiti ulje namenjeno za te svrhe, odnosno ija je viskoznost
12 26 mm 2 /s na 40 0 C i sa visokim sadrajem deterdentnih i disperzantnih aditiva.
Rastvarai ili druga hemijska sredstva za pranje se ne preporuuju jer nemaju dovoljnu
mazivost, to moe prouzrokovati oteenje pumpe i drugih pokretnih delova. Drugi razlog je
to je vrlo teko ukloniti sve tragove tog rastvaraa, a to moe da izazove degradaciju
hidraulinog ulja u samom poetku. Dovoljna je mala koliina vode pa da neki od ovih
rastvaraa postanu vrlo korozivni za elik i bakar.

35 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Problemi koji se javljaju prilikom rada hidraulinog sistema

Hidraulini sistemi su izuzetno precizni ureaji i zahtevaju posebnu panju u smislu izbora i
istoe fluida i opreme. Ako i pored toga doe do nekih nepravilnosti u radu, uzrok se moe
nai u jednom od sledeih problema:
-

Korienje ulja pogrene viskoznosti ili pogrenog tipa

Nedovoljno fluida u sistemu
Prisutnost vazduha u sistemu
Mehaniko oteenje hidraulinog sistema
Interno ili eksterno curenje
Prljavtina, voda, mulj ili ra u sistemu
Nepropisno podeavanje
Hladnjak ulja zaepljen, zaprljan ili curi

1. Pumpa ne potiskuje ulje

Mogui uzroci su:

-

Nizak nivo ulja u rezervoaru

Usisna cev za ulje ili usisni filter zaepljen
Vazduh u usisnom vodu
Pumpa se previe sporo obre
Ulje je previe viskozno
Pumpa se obre u suprotnom smeru
Polomljena osovina pumpe ili delovi unutar pumpe
Zaprljana pumpa

U sluaju da pumpa potiskuje ulje ali je neodgovarajui pritisak ulja u sistemu, mogui
uzroci su:
- Nepodeenost sigurnosnog ventila ili njegovo curenje. Curenje moe nastati zbog
istroenog pakovanja osovine ili zbog oteenog pakovanja glave
- Polomljena opruga u sigurnosnom ventilu
- Krilo ili krila zaglavljena u urezima rotora (kod krilnih)
- Unutranje curenje u regulacionim ventilima ili cilindrima

36 / 64

Dijagnostika stanja maziva

2. Pumpa previe buna

U sluaju da je pojaani zvuk pumpe mogui uzroci su:

- Delimino zaepljena usisna linija
- Mehurii vazduha u ulaznom ulju
- Zaepljen oduak na rezervoaru
- Pumpa radi prebrzo
- Viskozitet ulja previe visok
- Proputanje vazduha na cevnim spojevima usisnog dela pumpe, na pakovanju osovine
pumpe ili se vazduh uvlai kroz otvor ulazne cevi
- Filter nedovoljne veliine
- Glava pumpe previe labava ili neispravna zaptivka glave
- Zaglavljeno krilo pumpe (krilne)
- Istroeni ili polomljeni delovi

3. Lom delova unutar kuita pumpe

Lomovi delova hidraulinog sistema mogu nastati zbog:

-

Previsokog pritiska iznad nominalne karakteristike pumpe

Zaribavanja zbog nedostatka ulja
vrste materije ukljetene u pumpi
Preterano zategnutih vijaka na glavi pumpe

4. Prekomerno habanje

vrste estice u ulju dovode do habanja povrine hidraulinog sistema, pri emu se formira
veliki broj novih estica, a samim tim i sve intenzivnije oteenje povrina. Posledice se
manifestuju preko gubitaka strujanja, nepreciznosti u radu i poremeaja celog hidraulinog
sistema. Pored toga, metalne estice katalitiki utiu na oksidaciju ulja.

37 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Mogui uzroci prekomernog habanja delova hidraulinog sistema su:

- Kroz pumpu sa hidraulinim uljem cirkuliu abrazivne materije to znai da treba ugraditi
odgovarajui filter ili ee menjati ulje
- Viskoznost ulja pri radnim uslovima previe niska
- Konstantno visok pritisak iznad maksimalne nominalne karakteristike pumpe, pri emu
treba proveriti maksimalnu podeenu vrednost sigurnosnog ili regulacionog ventila
- Vazduh u sistemu pogorava podmazivanje, odnosno poveava habanje delova

Intenzivno habanje zaptivakog epa se javlja u sluaju da cilindar nije dobro privren na ram
i vibrira, u sluaju nepodeenosti cilindra i produetka klipnjae ili ako je veliki boni pritisak na
klipnjai.

5. Vreme rada due od specificiranog

Mogui uzroci:
- Vazduh u sistemu
- Unutranje curenje u pogonskom cilindru ili selektor ventilu
- Istroena pumpa

Ako je kretanje mehanizma usporeno na poetku rada, a kad se dostigne radna temperatura
stanje se donekle popravi, mogui razlog je pogrean izbor viskoznosti ulja. U tom sluaju treba
konsultovati uputstvo proizvoaa pumpe ili proizvoaa ulja o preporuenoj viskoznosti ulja.

6. Spoljanje curenje ulja

Najei uzroci curenja ulja su:

38 / 64

Dijagnostika stanja maziva

- Nedovoljna zategnutost krajnjih kapica ili oteena zaptivaka

- Zbog istroenog pakovanja osovine ili zbog oteenog pakovanja glave
- Nedovoljno zategnuto ili oteeno pakovanje zaptivakog epa

Unutranje curenje u cilindrima za aktiviranje ili pogonskim ventilima dovode do puzanja

mehanizma kada se zaustavi u meupoloaju. U tom sluaju treba zameniti pakovanje klipa ili
zameniti cilindar ako su zidovi izgrebani. Ako je uzrok ventil treba ga zameniti ili popraviti.

Unutranje curenje moe se pojaviti i ako tanjir u selektor ventilu ne nalee. Ako je uzrok
mehanika neistoa, treba oistiti i ukloniti strana tela, a zatim proveriti zazor brega.

7. Nepravilan rad hidraulinog motora

Ako se motor ne okree ili ne razvija propisanu brzinu ili obrtni moment, mogui uzroci su:
- Zatitni ventil sistema za preoptereenje nije podeen na dovoljno visok pritisak
- Zatitni ventil se zaglavio u otvorenom poloaju zbog prljavtine ili nekog drugog razloga
- Omoguena slobodna recirkulacija ulja u rezervoaru jer je verovatno usmeravajui
regulacioni ventil otvoren, centralna ili neka druga povratna linija sluajno otvorena.
- Pogonjeni mehanizam zapinje zbog nepodeenosti. U tom sluaju treba skinuti motor i
proveriti obrtni moment potreban za pogonjeno vratilo.
- Pumpa ne daje dovoljan pritisak ili ne isporuuje dovoljne koliine ulja
- Neispravno zacevljenje izmeu regulacionog ventila i motora

8. Pregrevanje ulja u sistemu

Posledica procesa oksidacije ulja je da ona postaju tamnija i gia, to se naziva procesom
starenja hidraulinog ulja.

Pregrevanje ulja u sistemu je nepoeljno prvenstveno zbog intenzivne oksidacije. Dokazano je

da se za svakih 10 0 C porasta temperature ulja iznad radne temperature, oksidacija ulja

39 / 64

Dijagnostika stanja maziva

poveava za 50%. Produkti oksidacije su talog i smole, koji su kiseli i korozivno deluju na
metalne delove hidraulinog sistema, a osim toga dovode do zaepljenja vodova i ventila,
odnosno njihovo blokiranje.

Pregrevanje moe nastati zbog sledeih moguih uzroka:

- Zatitni ventil podeen na vei pritisak od potrebnog. U tom sluaju treba podesiti zatitni
ventil na neto malo iznad maksimalnog pritiska potrebnog za radni hod. Naravno, treba
proveriti uputstva proizvoaa u vezi sa maksimalno zadatim pritiscima
- Unutranje curenje ulja zbog habanja
- Viskoznost ulja previe visoka
- Pumpe montirane posle remonta previe zategnute. Treba potovati uputstvo proizvoaa
- Cure protivpovratni ili zatitni ventili u pumpi
- Neispravan ili prljav hladnjak za ulje ili neispravna automatska regulacija za rastereenje
- Automatski regulator za oslobaanje pritiska ne radi
- Suene linije vodova
- Veliki pritisak u potisnom vodu pumpe se ne rastereuje propisno. Treba proveriti da li su
ventili za rastereenje u pravilnom poloaju
- Nedovoljno hlaenje
- Poviena okolna tamperatura
- Nedovoljna koliina ulja u rezervoaru
- Unutranje curenje
- Rezervoar je nedovoljne zapremine i ne omoguuje odgovarajue hlaenje ulja. U tom
sluaju treba ugraditi vei rezervoar ili montirati hladnjak
- Cevovodi ili ventili su manjih dimenzija od potrebnih. U tom sluaju treba proveriti brzinu
protoka kroz vodove i ventile i uporediti sa preporukama proizvoaa. Ako postoji velika razlika,
treba zameniti opremom veih dimenzija

9. Pojava vazduha u ulju

Sa porastom pritiska i temperature poveava se sposobnost ulja da rastvara i apsorbuje

vazduh. Pojava vazduha u ulju je veoma tetna jer:
-

poveava kompresibilnost fluida

neravnomerno se kreu hidrauliki klipovi i sistem vibrira uz buku
kavitacija oteuje pumpe, vodove i zaptivke
ulje bre stari

40 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Mere za spreavanje prodiranja vazduha u ulje su: hermetiko zatvaranje usisnih strana
sistema, optimalne dimenzije rezervoara, paljivo odravanje usisnih vodova i propisane
koliine ulja u sistemu.

10. Pojava vode u ulju

Jedan od najveih kontaminanata je voda koja moe prodreti kroz odzrane filtere ili zbog
kondenzovanja u rezervoaru hidraulinog sistema. Pojava vode u hidraulinom ulju predstavlja
veliku opasnost i na ulja i na hidraulini sistem i dovodi do mnogobrojnih problema: razlae
aditive, izaziva koroziju, ubrzava oksidaciju ulja, izaziva pojavu pene, smanjuje debljinu uljnog
filma, dovodi do poveanja kiselih produkata i stvaranja uljnog mulja.

DIJAGNOSTIKA STANJA REDUKTORSKIH ULJA

Kod zupanikih prenosnika u industriji, u toku rada, dolazi do poveanja temperature ulja koja
uzrokuje poveanu oksidaciju iji je rezultat poveana viskoznost ulja i stvaranje taloga. Rade u
drugaijim uslovima od hipoidnih ulja motornih vozila.

U toku eksploatacije treba kontrolisati sledee parametre:

- Viskoznost U toku korienja viskoznost ulja raste. Dozvoljeni porast viskoznosti ulja se
kree do 10%.
- Gustina U toku korienja gustina raste. Zavisno od polazne vrednosti dozvoljen je
porast od 5 do 10%. Mora se voditi rauna da gustina novog ulja iste viskoznosti zavisi od
porekla baznog ulja.
- Neutralizacioni broj Porast vrednosti neutralizacionog broja prati pojavu hemijske

41 / 64

Dijagnostika stanja maziva

degradacije ulja, a pad proces troenja aditiva. Dozvoljava se promena neutralizac. broja 10%
iznad ili ispod startne vrednosti.
- Sadraj vode Reduktorska ulja spadaju u grupu ulja sa dobrim deemulzionim
karakteristikama. Kod kvalitetnih ulja dolazi do odvajanja i taloenja vode, ak kada njeno
uee poraste i preko 2%. Ako se utvrdi prisustvo vode, ulje se mora centrifugirati.
- Taka paljenja Porast take paljenja ukazuje na proces oksidacije (starenja) ili
isparavanje lakoisparljivih komponenti.

Problemi koji se javljaju prilikom rada zupanikih prenosnika

1. Poveana buka pri radu prenosnika

- Moe nastati zbog oteenja elemenata, odnosno zbog oteenih ili istroenih leajeva ili
zupanika. Potrebno je prekontrolisati ove sklopove i u sluaju oteenja treba ih zameniti.
- Zbog neispravnosti konstrukcije, odnosno zbog pogrene ugradnje zupanika, pogrene
ugradnje leajeva ili neodgovarajue konstrukcije prenosnika. Potrebno je prekontrolisati i
ugraditi prema uputstvu proizvoaa
- Zbog nepravilnog podmazivanja, to podrazumeva nedovoljnu koliinu ulja ili pogran
izbor ulja. Treba pogledati preporuku proizvoaa i proveriti koliinu i izbor ulja.

2. Penuanje ulja
- Previsok nivo
ulja dovodi do pojave vrtloenja i unoenja vazduha. Potrebno je
prekontrolisati nivo ulja i pogledati uputstvo proizvoaa sistema
- Voda u ulju, naroito na povienim temperaturama. Treba uraditi laboratorijsku analizu
ulja i utvrditi
prisustvo vode
- Prevelike
brzine obrtaja zupanika. Proveriti minimalne preporuene brzine u
literaturi proizvoaa
- Pogrena
primena ulja ili ulje nije propisanog kvaliteta. Treba proveriti preporuku
proizvoaa opreme i uraditi laboratorijsku analizu ulja
- Usisavanje vazduha zbog
preniskog nivoa ulja ili proputljivosti usisnog voda

42 / 64

Dijagnostika stanja maziva

3. Poveana viskoznost ulja

- Kontaminacija sa uljem vie viskoznosti.
- Oksidaciona ili termika razgradnja ulja
- Kontaminacija sa stranim materijalima: voda, praina itd.

Za sva tri sluaja treba uraditi laboratorijsku analizu ulja.

4. Curenje ulja
- Oteeni
zaptivai. Prekontrolisati ispravnost zaptivaa.
- Pogrean izbor ulja, odnosno niska viskoznost. U
ovom sluaju treba pogledati
preporuku proizvoaa opreme ili uraditi
laboratorijsku analizu ulja.

5. Pregrevanje ulja u sistemu

- Neodgovarajue ulje, bez EP aditiva ili slino.
Treba se pridravati preporuke
proizvoaa opreme.
- Preoptereenje zupanikog prenosnika. Treba proveriti
preporueno maksimalno
optereenje u literaturi proizvoaa opreme.
- Prevelike
brzine obrtaja zupanika. Proveriti minimalne preporuene brzine u
literaturi proizvoaa.
- Rad u uslovima udarnih optereenja. U ovom sluaju treba
obavezno koristiti
reduktorsko ulje sa EP aditivima.
- Poveana temperatura
okoline. Treba se drati preporuka proizvoaa sistema o
dozvoljenoj temperaturi okoline.
- Nedovoljna koliina ulja. Proveriti zapreminu ulja i
prema potrebi doliti.

6. Pojava uljnog taloga

Termika razgradnja ulja zbog previsoke temperature ulja. Treba proveriti izvor toplote u ok

43 / 64

Dijagnostika stanja maziva

ruenju.

Dug period eksploatacije ulja dovodi do oksidacije i starenja ulja, a kao posledica je pojava
smole i taloga.

DIJAGNOSTIKA STANJA FLUIDA ZA OBRADU METALA

Primena i odravanje reznih ulja

Kod primene istih reznih ulja obino nema veih problema. Zato se mogu primenjivati u duim
vremenskim periodima uz uslov da se oslobaaju mehanikih neistoa. Pravila kojih se treba
pridravati:
- Pratiti nivo ulja u rezervoaru i dolivati uvek ulje istog proizvoaa i istog kvalitetnog nivoa
- U sistem ugraditi ureaje za preiavanje (filteri, centrifuge, talonici). Mehanike
neistoe mogu izazvati zaepljenje pumpi, oteenje alata, a imaju i negativan uticaj na kvalitet
obraene povrine,
- Ako doe do poveanja viskoziteta ulja, kod velikih sistema se moe dodati ulje nieg
viskoziteta, a kod malih pojedinanih punjenja je najbolje zameniti ulje,
- Kod pojave prekomernog penjenja treba prvo otkloniti uzroke koji dovode do toga. Tek
nakon toga dodavati sredstva protiv penjenja, pri emu sredstvo treba dodavati lagano dokapavanjem i ne sme se predozi-rati. Antipenuavac ne sme biti na osnovi silikona. Najee
se primenjuje na osnovi siloxana i parafina.
- Prilikom zamene ulja, sistem treba oistiti mehaniki i hemijski bakterioloko i tek onda
napuniti sveim uljem.

44 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Najei problemi koji se javljaju pri radu sa istim reznim uljima

Problemi

Mogui uzroci

Intervencija

Pojava preteranog penjenja

Moe doi zbog usisavanja vazduha na pumpama ili nepravilnog toka cirkulacije ulja

Treba prvo ukloniti uzroke, a tek posle toga dodati antipenuavac. Ne sme se predozirati.

Pojava uljne magle

Velike brzine strujanja ulja na alatu i radnom komadu

Smanjiti brzine strujanja ulja

Velike brzine obrtaja alata ili radnog komada

45 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Koristiti ulje vieg viskoziteta

Svojstvo ulja ka stvaranju sitnih kapi

Dodati sredstvo protiv stvaranja uljne magle

Pojava mehanikih neistoa (taloga)

Oksidacija i degradacija ulja. Zagaenje ulja. Mogu izazvati zaepljenje pumpi, negativno utiu na alat

Proveriti osobine ulja u funkciji vrste materijala koji se obrauje. U sistem ugraditi ureaje za preiavan

Pojava dima

Ulje je nie viskoznosti i slabih EP osobina

Treba koristiti ulje vie viskoznosti i boljih EP osobina

Fleke na povr- ini metala (obojenih)

46 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Primenjeno ulje ne odgovara materijalu obrade

Treba koristiti ulje bez aktivnog sumpora

Problemi

Mogui uzroci

Intervencija

Poveanje viskoziteta reznog ulja

Uzrok moe biti sklonost oksidaciji masnih kiselina, ivotinjskog i biljnog porekla

Korigovati viskozitet dodatkom ulja nieg viskoziteta. Ulja moraju biti kompatibilna. Kod manjih postroj

Formiranje lakova

Uzrok moe biti oksidacija i degradacija ulja

Treba poboljati filtraciju, proveriti najviu temperaturu ulja u sistemu i primeniti ulje sa boljim EP osob

47 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Poveano habanje alata

Istroenost ulja ili slabe EP-osobine

Promeniti ulje u sistemu. Proveriti istroenost ulja ili koristiti ulje viih EP osobina

Problem zaptivki

Zaptivke nisu kompatibilne sa primenjenim uljem

Proveriti kompatibilnost ulja sa postojeim zaptivkama

Degradacija ulja koje agresivno deluje na zaptivke

Laboratorijska analiza ulja.Proveriti kiselinski broj

Nagli porast neutralizacionog broja

Oksidacija ulja

Poboljati filtraciju i kao preventivu dodati antioksidans

48 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Alergijska i kona oboljenja radnika

Pojava uljne magle

Primeniti aditive koji smanjuju stvaranje uljne magle ili ugraditi ureaj za njeno usisavanje

Ne pridravanje mera higijenskotehnike zatite na radu

Pojaati i sprovoditi mere higijensko- tehnike zatite na radu

Primena i odravanje vodorastvornih SHP

Zajednika negativna karakteristika svih emulzija je ogranien vek korienja zbog
bakterioloke razgradnje. U emulziji se razvijaju aerobne (prisustvo kiseonika) i anaerobne (bez
prisustva kiseonika) bakterije. Jedno od reenja ovog problema je dodavanje baktericida
odgovarajueg tipa. Vrste mikroorganizama koje ive u emulzijama u toku njihove upotrebe,
odreene su pH-vrednou. Za zatitu od korozije potrebno je da vrednost pH bude izmeu 8,5
i 9,5. Efikasna zatita emulzije od dejstva mikroorganizama moe se ostvariti upotrebom
zatitnih agenasa (koji mogu biti sastavni deo koncentrata ili se dodaju naknadno). Dejstvo
zatitnih agenasa moe biti biocidno (baktericidi i fungicidi koji unitavaju bakterije i gljivice) i
biostatino (bakteristatik koji ne ubija bakterije ve spreava njihovo razmnoavanje i odrava
rast mikroorganizama u dozvoljenim granicama).

Kod pravilnog odravanja emulzija i rastvora treba kontrolisati sledee karakteristike:

49 / 64

Dijagnostika stanja maziva

- Kontrolu koncentracije treba vriti svakodnevno. Iznoenje fluida strugotinama moe

izazvati smanjenje koncentracije pri emu se mora izvriti korekcija dodavanjem koncentrata uz
intenzivno meanje ili predhodno pripremiti emulziju vee koncentracije. U drugom sluaju,
zbog isparavanja vode moe doi do poveanja koncentracije to moe izazvati lepljenje na
kliznim delovima maine. U ovom sluaju korekcija se vri dodavanjem vode, i to najbolje
destilovane vode, zbog porasta ukupne tvrdoe.
- Kontrola pH-vrednosti se moe vriti ili pomou indikator papira ili pH-metrom. Nagli pad
pH-vrednosti ukazuje da se radi o promeni koncentracije ili o biolokoj reakciji izazvanoj
delovanjem mikroorganizama, pri emu dolazi do korozije. Korekcije pH-vrednosti zavise od
uzroka koji je izazvao promenu. Ako je u pitanju smanjenje koncentracije korekcija se vri
dodatkom koncentrata, dok ako je u pitanju bioloka reakcija, potrebno je dodati sredstva za
zatitu emulzije od mikroorganizama (baktericidi, fungicidi, biostatici).
- Pojava izdvojenog ulja na povrini moe znaiti prodor nekog stranog ulja (mainsko,
hidraulino), ali moe biti izazvana i razgradnjom emulgatora dejstvom mikroorganizama. Ako
se radi o stranom ulju, treba nai uzrok i pokupiti ulje sa povrine. Strano ulje na povrini
emulzije omoguuje razvoj anaerobnih bakterija (za razvoj im nije potreban vazduh). Ako je
razlog prisutnost velikog broja mikroorganizama treba najpre pokupiti izdvojeno ulje, dodati
sredstvo za konzerviranje i korigovati koncentraciju.
- Ispitivanje mikrobiolokog zagadjenja treba sprovoditi makar jednom sedmino. Brzina
razmnoavanja bakterija i gljivica zavisi od mogunosti bioloke razgradnje emulgatora i ostalih
sastojaka koncentrata, koji slue kao hrana mikroorganizmima. Nemogue je u potpunosti
izbei mikrobioloko zagadjenje, jer se bakterije unose vodom za razredjivanje, preko ruku
radnika, preko atmosfere, neistoom na predmetima obrade itd. Kad doe do pojave
neprijatnog mirisa, pada pH-vrednosti, pojave korozije, promene boje emulzije i izdvajanja ulja
onda je broj bakterija sigurno ve reda veliina 10
6

10
7

/ ml. U tom sluaju treba dodati sredstvo za konzerviranje pri emu se mora voditi rauna o
koliini sredstva. Premala koliina sredstva slabo utie na unitenje bakterija, a deava se da se
neke vrste bakterija navikavaju na sredstvo i time postaju otporne na odreene baktericide.
Prevelika koliina sredstva, nema veeg efekta od optimalne koncentracije baktericida, a mogu
tetno delovati na kou radnika, izazvati probleme u preistaima, a osim toga iz ekolokih
razloga. Optimalne koliine koncentracije baktericida kreu se najee od 0,05 0,15 %.
Smatra se da treba intervenisati kad broj bakterija po mililitru pree 10
5

, a ve za nekoliko sati bi trebalo doi do pada broja bakterija. Veom higijenom u pogonima,
pranja ruku radnika pre poetka rada i ienjem i dezinfekcijom emulzionog sistema prilikom
izmene emulzije, vek trajanja emulzije se moe produiti. U najveem broju sluaja, nakon
isputanja emulzije, dovoljno je sistem isprati vodom. Meutim, kod veih zagaenja sistem se
mora oistiti i dezinfikovati sredstvom za dezinfekciju.
- Korozivnost emulzije treba povremeno kontrolisati, proverom pH vrednosti, proverom
koncentracije, ili na uzorcima metala sa strugotinama dobijenim u pogonu. Korekcija se vri

50 / 64

Dijagnostika stanja maziva

dodatkom konzervansa, poveanjem koncentracije, podizanjem pH vrednosti ili dodavanjem

aditiva sa antikorozivnim dejstvom.

- Pojavu penjenja moe uzrokovati prodor vazduha u sistem ili premala tvrdoa vode. U
tom sluaju tvrdoa vode se moe poveati dodavanjem mineralnih soli. Ako se pena ne moe
ukloniti pregledom sistema i dodavanjem mineralnih soli onda treba laganim ukapavanjem
dodati antipenuavac u tano odreenoj koncentraciji.

Najei problemi koji se javljaju pri radu sa emulzionim uljima i sintetikim

rastvorima

Problemi

Mogui uzroci

Intervencija

Pojava korozije

Pad pH vrednosti zbog pada koncentracije ili nagli razvoj bakterija

51 / 64

Dijagnostika stanja maziva

5
Ako je pad
koncentracije
) dodati odgovarajui
treba dodati
baktericid
koncentrat.
i nakon
Ako jetoga
povean
korigovati
broj koncentraciju
bakterija (veii pH.
od 10
Dodati antikor

Pojava hidraulinih ili nekih stranih ulja

Curenje hidraulinog ulja iz maine

Ispitati stabilnost emulzije. Ako se radi samo o stranom ulju treba nai uzrok i pokupiti ga sa povrine

Razgradnja emulgatora delovanjem bakterija

pospeuje razdvajanje ulja iz emulzija

Ako je poveani broj bakterija treba prvo dodati sredstvo za konzerviranje, ukloniti izdvojeno ulje i nako

Pojava neprijatnog mirisa

Nagli porast mikroorganizama

Obavezna mikrobioloka kontrola. Koriguje se dodatkom baktericida, intezivnim meanjem i aeracijom

52 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Pojava mulja i taloga

Talog i mulj nastaju biolokom razgradnjom emulzije (pojava gljivica i plesni) ili reakcijom soli koje daju

Proveriti da li je dolo do degradacije emulzije Ispitati prisustvo gljivica i plesni. Dodati odgovarajue fun

Pojava penuanja

Nizak nivo rashladne tenosti u rezervoaru, vrlo jake pumpe, neadekvatni protok

tenosti.

Proveriti nivo emulzije u rezervoaru i emulzioni sistem

Istroenost antipenuavca

Dodati antipenuavac dokapavanjem u tano odreenoj koncentraciji

Premala tvrdoa koriene vode

Moe se dodatkom mineralnih soli poveati tvrdoa vode

53 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Jako zaprljana emulzija / rastvor

Filtracija u sistemu je loa

Pojaati filtraciju i aeraciju emulzije ili rastvora

Lepljivost emulzije

Emulzija je suvie visoke koncentracije ili nije odgovarajui tip emulzije

Potrebno je koristiti emulzije sa manje EP aditiva, a radna koncentracija mora biti nia i stalno je odr

Lepljivost sintetikog rastvora

Rastvor je suvie visoke koncentracije zbog otparavanja vode. Rei sluaj je da rastvor ima suvie EP

sredstvo

esto kontrolisati koncentraciju i po potrebi dolivati vodu do propisane koncentracije

54 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Problemi

Mogui uzroci

Intervencija

Blokiranje maina alatki

Meanje rashladnih fluida sa hidraulinim uljima

Spreiti meanje ulja, ili ispitati mogunost korienja vienamenskih ulja za rezanje (RHP N) koja mo

Blokiranje mernih instrumenata i kliznih staza

Osnovni uzrok je u osmoljavanju. Moe doi usled prejake koncentracij ili pogrnog izbora SHP

Doliti vodu i smanjiti koncentraciju. Proveriti da li se rashladno sredstvo mea sa hidraulinim uljem

55 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Pojava krenih taloga i zapuavanje cevovoda

Primenjeno sredstvo je osetljivo na dejstvo vode i gradi krene sapune

Za pravljenje rastvora koristiti omekanu vodu i poveati protok rashladne tenosti

Pojava skidanja lakova i farbe sa maina

Verovatno se radi o starijoj maini ofarbanoj nitrolakovima na koje sintetika sredstva agresivno deluju

Maine za obradu metala treba ofarbati dvokomponentnim lakovima koji su vrlo stabilni

Alergijska i kona oboljenja radnika

Ne pridravanje mera higijensko tehnike zatite na radu

Pojaati i sprovoditi mere higijensko-tehnike zatite na radu. Ako se dokae posebna osetljivost nekog

Pojava dermatoza (suva, hrapava koa koja puca, pocrveni, natie)

56 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Veoma poveana pH - vrednost

Izvriti korekciju pH - vrednosti

Dijagnostika stanja ulja za termiku obradu metala

Preporuuje se povremena kontrola viskoznosti, take paljenja i neutralizacionog broja ulja za

termiku obradu.

Pad viskoznosti i take paljenja redovno prati i porast neutralizacionog broja. Pad viskoznosti
u odnosu na poetnu vrednost moe se tolerisati do 25 %, a taka paljenja ne ispod 190
0

C. Do toga dolazi u sluajevima termikog razlaganja ugljovodonika kojom prilikom postaju laki
sa niim takama paljenja i niom viskoznosti.

Porast viskoznosti moe se dogoditi ako ispare lake frakcije ili ako doe do stvaranja
smolastih oksidacionih proizvoda i njihovih meanja sa ugljenikom. Ti talozi mogu da prekriju
delove povrina predmeta koji se kale i da ta mesta ostanu neokaljena (meka). Zbog toga se u
kupatila ugrauju filteri koji se moraju redovno kontrolisati i istiti.

57 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Sadraj vode takoe se mora kontrolisati jer je ona najopasniji kontaminant koji moe izazvati i
eksploziju. Prisustvo vode u ulju ne sme prelaziti 0,2 %.

Bele pare koje se oslobaaju prilikom kaljenja, normalna su pojava. Meutim, sive i crne, ve
ukazuju na termiko razlaganje ulja, a to znai da treba uraditi detaljnu analizu radi donoenja
odluke o eventualnoj zameni.

Uneene vrste materije kao to su: prljavtina, ra ili sitne ljuspe zajedno sa muljem, taloe
se na komadima za kaljenje, ometaju prenos toplote i dovode do takastog kaljenja.

Upotrebom, ulje za kaljenje menja svoje osobine. Brzina kaljenja moe da se povea ili smanji,
na obraivanim komadima mogu da se uoe mesta neujednaenih tvrdoa, pojava naprslina i
zaprljanosti komada. Na ove pojave utiu ili termike reakcije (krekovanje, oksidacija) ili
zagaivanje preko okoline. Stanje ulja treba redovno kontrolisati:
- U ulju se tokom rada poveava koncentracija okaline (oksid gvoa koji se odljuskuje od
kaljenih komada), koje se sudaraju sa gasnim filmom i na tim mestima poveavaju brzinu
hlaenja to ometa ujednaeno kaljenje.
- Usijani metal zaronjen u ulju izaziva termiko krekovanje nekih komponenata ulja u lake
isparljive ugljovodonike, koji mogu da ispare ili da se rastvore u ulju kao nepostojani teni
sastojci koji lako oksidiu. Oksidacijom i polimerizacijom ulje postaje viskoznije, a osim toga
poveava mu se sadrina mulja i taka stinjavanja.

Najei problemi koji se javljaju pri radu sa uljima za termiku obradu metala

Problemi

Uzrok problema

58 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Mogua intervencija

Nedovoljna tvrdoa na spoljnim slojevima

Povrinsko razugljenienje u prethodnim operacijama (kovanje, valjanje)

arenje. Skinuti razugljenini sloj i ponoviti termiki postupak

Komad nema potrebnu tvrdou

Nedovoljna brzina kaljenja u fluidu ili njeno smanjenje u toku izvoenja operacije

Korigovati i kontrolisati brzinu kaljenja

Poveana viskoznost ulja

Popraviti ga dodatkom ulja nieg viskoziteta

Prodor vode u ulju ili zagaivanje uljem vieg viskoziteta

59 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Preistiti ulje filtriranjem ili centrifugiranjem. Zameniti ulje ako je dolo do njegove degradacije.

Otputanje na veoma visokoj

temperaturi

Korigovati postupak otputanja.

Nedovoljna tvrdoa komada, osim na ivicama i kod malih preseka

Veoma niska temperatura kaljenja

ariti i ponoviti termiki postupak

Poveana potronja ulja

Poveana gustina ulja, koje previe prianja za komad

Popraviti ulje dodatkom ulja nieg viskoziteta. U sluaju degradacije ulje se mora zameniti

60 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Problemi

Uzrok problema

Mogua intervencija

Neujednaena tvrdoa.

Deformacija i prskotine na prelazima preseka

Kaljenje isuvie brzo i nepravilno

arenje. Ponavljanje korigovane termike obrade (ako se radi o neujednaenoj tvrdoi)

Neblagovremeno otputanje posle

kaljenja

Otputanje treba uraditi odmah nakon kaljenja

Neravnomerno potapanje komada i nedovoljna ili nepostojea cirkulacija

61 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Ispravno potopiti komad

Povrinsko razugljenienje ili oksidacija

Skinuti razugljenini sloj i ponoviti termiki postupak

Zapaljivost

Smanjenje take paljenja ulja

Zameniti ulje u kadi

Isuvie sporo potapanje komada

Ubrzati operaciju

Nedovoljna koliina ulja u kadi

Poveati koliinu ulja i kontrolisati temperaturu zagrevanja

62 / 64

Dijagnostika stanja maziva

Formiranje vodene pare ili gasa

Zagaivanje vodom

Ulje se mora filtrirati i centrifugirati. Ako je dolo do degradacije - mora se zameniti

Formiranje vodene pare ili gasa

Krekovanje ulja

Poveati koliinu ulja. Kontrolisati temperaturu. U sluaju degradacije, ulje se mora zameniti

Prljavi komadi

Degradacija ulja zbog duge upotrebe

Zameniti ulje

Krekovanje ulja

Laboratorijski ispitati ulje, popraviti ga ili potpuno zameniti

63 / 64

Dijagnostika stanja maziva

64 / 64