Fizike osobine maziva

gustina, viskoznost, indeks viskoznosti, taka paljenja, taka teenja, isparljivost, emulzivne osobine, sposobnost rastvaranja gasova i izdvajanja gasova, stvaranje pene, konzistencija i penetracija masti, taka kapanja, izdvajanje ulja iz masti, boja, specifina toplota i toplotna provodljivost i druge.

Gustina Gustina je odnos mase i zapremine ulja: =m/V. Odreuje se na temperaturi od 15 oC i izraava se u (kg/m3) ili (g/cm3). Gustina se neznatno menja sa porastom pritiska, ali se znatno menja sa promenom temperature, jer se promenom temperature menja zapremina tenosti. Viskoznost Viskoznost je jedan od osnovnih kriterijuma ocene kvaliteta ulja, a definie se kao unutranje trenje ili inercija na kretanje pod dejstvom neke sile. Od viskoznosti zavisi kvalitet podmazivanja, energetski gubici tokom proticanja, rad uljne pumpe, dovoenje dovoljne koliine ulja do svih mesta koja se podmazuju, uspenost rada preistaa ulja, ienje povrina, hermetizacija mesta trenja itd. Koriste se dinamika (h) i kinematika (n) viskoznost. U praksi se vie koristi kinematika viskoznost koja predstavlja odnos dinamike viskoznosti i gustine fluida na odreenoj temperaturi i pritisku:

n = h/.

Indeks viskoznosti Indeks viskoznosti je empirijska vrednost koja ukazuje na promenu viskoznosti sa promenom temperature. Vie vrednosti indeksa viskoznosti ukazuju na manje izraenu sklonost promeni viskoznosti sa promenom temperature i obrnuto. Taka paljenja Taka paljenja je najnia temperatura do koje treba zagrejati neko ulje u uslovima pri kojima e se osloboene pare trenutno zapaliti prinetim otvorenim plamenom, bez trajnog gorenja. Izraava se u oC i smatra se merilom isparljivosti, a znaajna je za transport i skladitenje zbog opasnosti od poara. Taka teenja Taka teenja predstavlja najniu temperaturu na kojoj neko mazivo ulje, prilikom hlaenja, jo pokazuje tendenciju teenja. Neposredno ispod ove temperature ulje se potpuno stinjava.

Isparljivost Isparljivost podrazumeva koliinu ulja koja ispari u propisanom vremenu na propisanoj temperaturi. Predstavlja vanu karakteristiku motornih ulja, jer se kod ulja koja imaju veliku isparljivost javljaju razni problemi u toku eksploatacije, kao na primer: poveana potronja, uguivanje, a s tim i pogorano podmazivanje. Osim toga sa poveanjem isparljivosti raste opasnost od poara. Emulzivnost i deemulzivnost Pod emulzivnim osobinama podrazumeva se sklonost nekog ulja da u prisustvu vode gradi stabilnu emulziju. Kod veine mazivih ulja (motorna, industrijska) zahtevaju se neemulzivne osobine, dok su kod nekih (ulja za hlaenje i podmazivanje pri obradi metala, teko zapaljiva emulzivna hidraulina ulja) poeljne dobre emulzivne osobine. Pod pojmom deemulzivnost podrazumeva se sposobnost ulja da oslobaa vodu i da ne gradi emulziju.

Stvaranje pene penuanje ulja Pod penuanjem se podrazumeva sklonost ulja da rastvara vazduh i da sa njim gradi penu. Pena vrlo nepovoljno utie na kvalitet podmazivanja i ima za posledicu poremeaje u radu tehnikih sistema, poveano habanje, ubrzanu oksidaciju i starenje ulja itd.

Hemijske osobine maziva

oksidaciona stabilnost, termika stabilnost, vodootporne osobine, neutralizacioni broj, sadraj pepela, sadraj koksa, sadraj vode, saponifikacioni broj i druge.

Oksidaciona stabilnost Definisana je kao merilo otpornosti mazivih ulja na dejstvo kiseonika. Predstavlja jednu od najvanijih osobina odgovornu za duinu radnog veka ulja ali i za korozivnost delova mehanikih sistema koju izazivaju oksidacioni produkti. Parafini oksidacijom prelaze u kiseline i polikondenzacione smolaste proizvode. U poetku ti proizvodi su meki i delimino se rastvaraju u ulju, poveavajui mu viskoznost. U daljoj fazi upotrebe ti talozi prelaze u vrste, to ima za posledicu vee tete na sklopovima mehanikih sistema. Termika stabilnost Definie se kao otpornost ulja protiv razlaganja usled dejstva toplote. Izraava se temperaturom na kojoj poinje razlaganje. Termooksidativno razlaganje je veoma vano u praksi, jer je poznato da se oksidacija ulja udvostruava sa porastom temperature za svakih deset stepeni iznad propisane.

Neutralizacioni broj Definie se kao mera ukupne kiselosti (sadraja jakih i slabih kiselina) maziva. Sadraj pepela Definie se kao merilo sadraja jedinjenja metala i drugih neorganskih komponenata u mazivu. Pepeo u mazivim uljima potie od nesagorelih sastojaka i moe se odreivati u vidu oksida, oksidni pepeo i vidu sulfata, sulfatni pepeo. Kod ulja bez aditiva pepeo se odreuje u obliku oksida i predstavlja merilo sadraja neorganskih neistoa. Sadraj pepela esto je dobar pokazatelj u kojoj su meri u nekom korienom ulju prisutni razliiti metali koji potiu od habanja metalnih povrina. Na taj nain moe se otkriti mesto poveanog habanja i preventivno delovati na otkaz. Ako motorno ulje sadri vie od 1,5% pepela iz aditiva, zbog mogunosti preranog paljenja goriva usijanim pepelom, ne preporuuju se za benzinske motore.

Sadraj koksa Koristi se za ocenu ponaanja ulja u termiki optereenim mehanikim sistemima, a posebno za ocenu starosti ulja u toku upotrebe. Koksni ostatak ukazuje i na dubinu rafinacije, odnosno kvalitet baznih ulja. Saponifikacioni broj Smatra se merilom sadraja materija podlonih saponifikaciji, kao to su na primer prirodne masti. Saponifikacioni broj je naroito bitan kod ulja za obradu metala koja sadre komponente na bazi prirodnih masti. Izraava se u miligramima kalijumhidroksida potrebnim za potpunu saponifikaciju nekih materija podlonih toj reakciji u uzorku od jednog grama ulja.

Eksploatacione osobine maziva

EP svojstva (otprnost na ekstremne pritiske) i otpornost na habanje, otpornost mazivog filma, antihabajua svojstva maziva kod zupanika, antihabajua svojstva hidraulinih ulja itd.