Sadraj

1. Uvod .... 2
2. Struktura, organizacija i nain funkcionisanja kolskog sistema u vedskoj...3
2.1. Predkolsko obrazovanje ........... 3
2.2. Osnovno i nie srednje obrazovanje.............. 4
2.3. Vie srednje obrazovanje ..... 5
2.4. Posle-srednje i visoko obrazovanje ... 5
2.5. Obrazovanje odraslih .... 6
3. Zakljuak ..... 7
4. Literatura ..... 8

Uvod

kolski sistem je ukupnost kolskih institucija u jednom drutvu (dravi) koje su

meusobno povezane i organizovane u homogenu celinu. kolski sistem je najorganizovaniji i
najsistematiniji deo sistema vaspitanja i obrazovanja (Spasenovi i Hebib, 2012).
Osnovnu strukturu savremenih kolskih sistema ini predkolsko, osnovno, srednje i
visoko obrazovanje. Ovi nivoi obrazovanja se javljaju u svim delovima sveta, s tim to meu
zemljama postoje razlike u unutranjoj strukturi i organizaciji kolskog sistema. Obrazovanje na
pojedinim nivoima zapoinje na razliitom uzrastu, nejednako traje, moe biti podeljeno na
stupnjeve ili cikluse, moe se ostvariti u raznovrsnim tipovima i vrstama kolskih institucija,
obuhvatiti razliite vrste programa obrazovanja itd (Spasenovi, 2012).
Struktura predstavlja elemente od kojih se sastoji kolski sistem, a organizacija je nain
na koji su ti elementi povezani u sistem, a oni u okviru toga imaju svojstven nain funkcionisanja.
Vano je naglasiti razliku izmeu kolskog sistema i sistema obrazovanja. Sistem
obrazovanja je iri pojam od kolskog sistema, odnosno, kolski sistem je samo jedan segment
sistema obrazovanja koji, osim toga, obuhvata i oblike sistematskog i drutveno organizovanog
vankolskog vaspitanja i obrazovanja (domovi uenika, kulturno-obrazovni centri i sl)
(Spasenovi i Hebib, 2012).
,,Kontinuiranim praenjem obrazovanja mogue je sagledati dotadanje pravce razvoja
kolskog sistema, ali i planirati i preduzimati dalje korake u pravcu unapreivanjna efekata
finkcionisanja kolskog sistema (Spasenovi, 2012, str. 32). Upoznavanjem sa karakteristikama
kolskih sistema stranih zemalja i meusobnim poreenjem mogu se lake uoiti prednosti i mane
sopstvenog kolskog sistema kako bi se odredili dalji pravci razvoja i obezbedilo kvalitetno
obrazovanje i ilo u korak sa razvijenim zemljama sveta (Spasenovi, 2012).

2. Struktura, organizacija i nain funkcionisanja kolskog

sistema u vedskoj

vedska ima populaciju od 9,5 miliona ljudi i skoro polovina stanovnika ukljuena je u
neki oblik organizovanog obrazovanja. vedska ima jednu od najviih javnih potronji na
obrazovanje

odnosu

na

BDP

EU

to

7,3%

2012.

godini.

kolovanje je besplatno za sve osim za studente koji nisu iz zemalja lanica EU/EEA
(https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Sweden:Overview ).
vedski kolski sistem obuhvata:
-

predkolsko (frskola)
osnovno i nie srednje (grundskola)
vie srednje (gymnasieskola)
posle-srednje (eftergymnasial)
i visoko obrazovanje (universitet/hgskola).

2.1. Predkolsko obrazovanje

Iako vrtii postoje u vedskoj jo od 19. veka, njihova iroka drutvena primena poela je
tokom 1970-ih. Optine su obvezne po zkonu d obezbede predkolsko obrazovanje z decu od
1 do 5 godin u meri neophodnoj z njihove roditelje d bi mogli d rde, ili studirju, ili uopte
z potrebe detet. Sv dec imju prvo n bespltno predkolsko obrazovanje njmnje 525
sov godinje (njmnje 3 st dnevno ili 15 sti nedeljno). Ukupno 83% dece uzrasta od 1 do 5
godina pohaa predkolsko obrazovanje. Brojani odnos izmeu deaka i devojica je jednak.
Nastavni plan i program posebno naglaava vanost igre za uenje i razvoj deteta, tako da se
raznovrsnim aktivnostima podstie samostalno uenje dece.
( https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Sweden:Overview )
Predkolsko obrazovanje se ostvaruje na dva nivoa na nivou jaslica i vannaastavne
podrke. Obrazovna podrka u predkolskom obrazovanju se sprovodi u saradnji sa roditeljima.
To omoguava roditeljima da nastave da rade, ali i da ostvaruju i svoju roditeljsku ulogu (Horner,
2007).

2.2. Osnovno i nie srednje obrazovanje

vedsko obavezno obrazovanje traje 9 godina i ima jedinstvenu strukturu koju ine
osnovno obrazovanje (prvih 5 godina ) i nie srednje obrazovanje (4 godine ). Dakle, obuhvata
3

decu uzrasta od 7 do 16 godina. Poetak obaveznog obrazovanja, moe da varira sa 6 ili 8 godina
u posebnim uslovima.
Neki uenici pohaaju obavezno obrazovanje u istoj koli, dok drugi moraju da preu u
drugu sa 13 godina. Oblik i nedeljni obim predvienih kolskih aktivnosti nisu fiksni, a lekcije
mogu biti tematski orijentisane, projektno orijentisane, ili mogu da imaju interdisciplinarnu
formu. Nastavnici, uenici i roditelji mogu uestvovati u zajednikom planiranju lekcija. Starijim
uenicima se daje vea odgovornost za uenje i rad u koli (Horner, 2007).
Osnovne kole mogu biti optinske, ili nezavisne. Finansiraju se od donacija uenikih
mesnih zajednica i drave. U oba sluaja su besplatne za uenike.
Veliina kola varira - u ruralnim podrujima postoje delovi zemlje sa vrlo malo
stanovnika, tako da kole u tim krajevima rade sa integrisanim uzrasnim nivoima gde deca
razliitih uzrasta ue zajedno u istom razredu.
(https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Sweden:Single_Structure_Education_
%28Integrated_Primary_and_Lower_Secondary_Education%29 )

Laponske kole
Postoje kole posebno namenjene za Sami narod (Laponce), nacionalnu manjinu koja ivi
na severu vedske i traje od 1. do 6. razreda. Nastavni plan i program predvia da se uenici
upoznaju sa svojim kulturnim nasleem. Oni ue da itaju, piu i govore na maternjem jeziku.
Drava preuzima trokove odravanje kole, plaa plate nastavnika, transport i smetaj za uenike
u internatu (Horner, 2007).
Nastavni plan i program za kole obaveznog tipa vai na nacionalnom nivou. Sve kole
treba da zasnivaju svoj rad na istim osnovnim vrednostima i obezbede da svi uenici prihvatiti te
vrednosti.
(https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Sweden:Single_Structure_Education_
%28Integrated_Primary_and_Lower_Secondary_Education%29 )

2.3. Vie srednje obrazovanje

vedska ima jedinstvenu strukturu obaveznog obrazovanja, nia srednja kola je njegov
deo, dok se vie srednje kole odnose na uenike uzrasta od 16 do 19 godina i nisu obavezne,
mada postoje tendencije ka tome.
Programi viih srednjih kola zasnivaju se na teajevima za svaki predmet i ukljuuju
devet obaveznih predmeta vedski/vedski kao drugi jezik, engleski, istoriju, graansko
vaspitanje, veronauku, matematiku, nauku, fiziko i zdravstveno vaspitanje, umetnike predmete.
Pored obaveznih predmeta uenici pohaaju i predmete koji su specifini za njihov odabrani
program. Opte i struno obrazovanje obezbeuju se u okviru iste ustanove.
Vie srednje kole mogu voditi optine, ili nezavisni organizatori (nezavisne kole). Vie
srednje kole su besplatne i uenici imaju pristup knjigama, priboru i drugoj opremi.
Preduslovi za upis ove kole jesu poloeni ispiti iz vedskog, engleskog i matematike. Nije
obavezna, ali oko 98% uenika koji zavre obaveznu kolu nastavljaju dalje svoje kolovanje.
Broj uenika u srednjoj koli moe da varira izmeu 300 i 1500. (Horner, 2007). Postoji 18
nacionalnih programa koji pokrivaju vie srednje obrazovanje, kao i mogunost izrade
individualnih programa za uenike sa tekoama u uenju.
Za uenike sa oteenjima vida, sluha, govora i mentalnim tekoama postoje specijalne
kole, odnosno kole za decu sa posebnim potrebama.
(https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Sweden:Upper_Secondary_and_PostSecondary_Non-Tertiary_Education)

2.4. Posle-srednje i visoko obrazovanje

Na univerzitetima i univerzitetskim koledima, studenti mogu da biraju izmeu
pojedinanih kurseva ili programa (BA ili MA). Kursevi (programi) se razlikuju po trajanju.
Nakon zavrenog dvogodinjeg programa i ostvarenih

80 bodova dobija se univerzitetska

diploma, dok je za bachelor diplomu nakon trogodinjeg programa potrebno 120 bodova u
zavisnosti od izbora predmeta i toga koliko dugo vremena je svaki predmet pohaan. Kursevi koji
traju due od etiri godine mogu da se zavre sa master diplomom za koju je neophodno 160
poena. Za prijem na univerzitete i kolede neophodan je sertifikat prethodnog zavrenog stepena,

odnosno srednje kole. Ukoliko je broj mesta ogranien uzima se u obzir rezultat na
kvalifikacionom testu. (Horner, 2007)

2.5. Obrazovanje odraslih

Struno obrazovanje i obuka organizovana je od strane optina, kompanija i obrazovnih

univerzitetskih koleda. Pored kurseva koje nudi kola za nadoknaivanje odreenog stepena
obrazovanja, postoje kursevi koji vode do strunih kvalifikacija. HVEC (Higher Vocational
Education Courses) pokriva irok spektar strunih oblasti sa zajednikim ciljem, a to je pruanje
naprednog strunog obrazovanja, prilagoenog potrebama trita rada. Ovaj pristup se ostvaruje
kroz teorijsko uenje koje se mea sa strunom praksom na radnom mestu. Traje najmanje est
meseci, a napredak i rezultati se procenjuju i uesnik dobija sertifikat/diplomu koja ima vrednost
pri zapoljavanju i kojom se potvruju vetine i znanja.
(https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Sweden:Organisation_
of_the_Education_System_and_of_its_Structure#Adult_education)

Grafikon 1. Struktura i organizacija kolskog sistema vedske

Preuzeto sa:
https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Sweden:Organisation_of_the_Education_System_and_
of_its_Structure#Adult_education (15. 5. 2013.)

Zakljuak
6

Struktura, organizacija i nain funkcionisanja kolskog sistema neodvojivi su od

drutvenog konteksta i zavise od mnogobrojnih faktora kao to su ekonomija, kultura, drutveno i
politiko ureenje, potrebe na tritu i sl. Jaka ekonomija i privreda, neuestvovanje u ratovima
koje jednim delom doprinosi visokom ivotnom standardu, demokratski sistem, dobri socijalni
odnosi (visok nivo brige o deci, starima, nezaposlenima, socijalno ugroenima), velika ulaganja
finansijskih sredstava u kulturu i obrazovanje ine vedsku zemljom blagostanja.
Integrisan i celovit kolski sistem ukljuuje sve ljude u proces obrazovanja, bez obzira na
uzrast, pol, prethodni nivo obrazovanja, socijalni status, etniku pripadnost i versku orijentaciju,
posebne psihofizike potrebe. Odlikuje ga visok stepen participacije uenika i roditelja u proces
obrazovanja, a oblici obrazovanja i programi organizovani su u cilju zadovoljavanja individualnih
potreba i aspiracija svakog uesnika. Prema tome, ovako adekvatan i kvalitetno konstruisan
kolski sistem svakako treba da poslui kao model drugim zemljama za unapreivanje
funkcionisanja kolskih sistema.

Literatura
7

EURYDICE EURYPEDIA The European Encyclopedia on National Education Systems:

-

https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Sweden:Overview
2013.)

https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Sweden:Single_Structure_Educ
ation_%28Integrated_Primary_and_Lower_Secondary_Education%29 (15. 5. 2013.)

https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Sweden:Upper_Secondary_and
_Post-Secondary_Non-Tertiary_Education (15. 5. 2013.)

https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Sweden:Org
anisation_of_the_Education_System_and_of_its_Structure#Adult_education
(15. 5. 2013.)

(15.

5.

Horner, W. et al. (eds.) (2007). The Education Systems of Europe (741-757). Dordrecht:
Springer.

Spasenovi, V. (2012): Priruni materijal za studente, Beograd: Filozofski fakultet.

Spasenovi, V. i E. Hebib (2012): Priruni materijal za nastavnu temu: Osnovni pojmovi

kolske pedagogije, Beograd: Filozofski fakultet.

Elementi koji se ocenjuju

uspeno

delimino
uspeno

neuspeno

Jasnoa, preciznost i sistematinost u izlaganju

Jezika i tehnika pismenost
Perciznost u upotrebi strune terminologije
Samostalnost u izboru literature i drugih izvora podataka
Brojnost i relevantnost korienih izvora
Kritiki odnos prema prouenoj literaturi
Razumevanje izdvojenih problema i pitanja (tumaenje,
povezivanje, zakljuivanje
Sposobnost da se izrazi i obrazloi sopstveni stav u
strunim pitanjima
Sposobnost da se kritiki analizira pedagoka teorija i
kolska praksa
Sposobnost da se sumiraju i nadograde steena znanja

6
6
6
6
6
6
6

3
3
3
3
3
3
3

0
0
0
0
0
0
0