Kom, 2014, vol.

III (2) : 3554

UDK: 14 .
141.7 .
Originalan nauni rad
Original scientific paper

Tajna Renea Genona

kritiki osvrt na Genonov tradicionalizam
eljko Poznanovi
Ministarstvo kulture i informisanja, Beograd, R. Srbija
Ovaj rad eli da izloi osnovne postulate uenja Renea Genona (18861951),
francuskog mislioca irokog i sveobuhvatnog zahvata kada je re o hindu
izmu, zapadnom okultizmu, masonstvu, taoizmu, simbolizmu i odreenim
aspektima metafizike. Ovo uenje nije ostavilo traga u glavnim tokovima
filozofije, ali je osnovalo itav sinkretistiki pokret koji je poznat kao tradi
cionalizam ili perenijalizam.
Dok se obino Genonovo uenje ignorie ili se prihvata kao bespogovorna
istina, redak je kritiki pristup ovom uenju, a naroito kritika logike ko
herentnosti samog sistema. Iako Genon nije otvoreno sistematski mislilac,
njegovo uenje, kao nijedno drugo, ne moe biti u sebi protivreno. Poseb
no smo izloili suprotnost njegovog uenja sa islamom iako je Genon bio
deklarisani musliman. U ovom tekstu naroito smo pokazali socijalno-po
litike implikacije Genonovog uenja potkrepljujui svoje stavove kako Ge
nonovim iskazima, tako i iskazima njegovih pristalica i kritiara, od umere
nih do estokih. Nadamo se da smo pokazali da u njegovom miljenju postoji
skriven koherentan sistem koji vodi ka tano odreenim zakljucima i ci
ljevima bez obzira na prividne protivrenosti.
Kljune rei: Rene Genon, hinduizam, masonstvo, tradicionalizam, kaste, svet
ska vlast, proroci

Uvod
Rene Genon je svakako jedan od najkontroverznijih religijskih autora
prve polovine dvadesetog veka. Iako je veoma uticajan, smatramo da njegov
uticaj nije znaajan ni u jednoj od, kako bi on rekao, regularnih tradicija,
pod kojima on podrazumeva svetske religije uzete u irem smislu. Koliko
Kontakt autora: zeljko.poznanovic12@gmail.com

36

eljko Poznanovi, Tajna Renea Genona

kritiki osvrt na Genonov tradicionalizam

god ima objavljenih njegovih tekstova i koliko god mu fanatini sledbenici

daju u znaaju, knjiga o njemu objavljeno je veoma malo. U akademskim
krugovima on se uopte i ne priznaje kao filozof, to recimo nije sluaj kada
je re o ruskim religijskim misliocima s kraja devetnaestog i prve polovine
dvadesetog veka.
Poznata je injenica da se njegova misao, ili kako neki smatraju misija,
pre svega sastoji u kritici modernizma shvaenog najpre u domenu religije i
religijske metafizike, i to na osnovu onoga to on, najvie na osnovu hindu
istikih doktrina, naziva tradicijom, zbog ega su je njegovi sledbenici na
zvali perenijalnom to jest venom filozofijom.
Kako kae Drago Kalaji u predgovoru zbirci Genonovih tekstova koju
je i priredio: Uprkos spektakularnosti znaaja i znaenja tog uenja, ono
privlai veoma ogranieni, zapravo elitni auditorijum, jer i njegove formalne
osobine predstavljaju teko premostive prepreke za forma mentis modernog
oveka. Impersonalni ton retorike, asketska ekonomija izraza i suvoparnost,
ekskluzivizam terminologije, matematika struktura miljenja i dokazivanja,
sklonost apsolutizaciji i dogmatizaciji i ekstremizam ideja, uz totalna porica
nja osnovnih ideja i vrednosti modernog sveta to su najosnovnije osobine
Genonovog stila i uenja, koje prosenom modernom intelektualcu izazivaju
nesavladiva oseanja odbojnosti (Kalaji 1987: 89).
Postavlja se pitanje da li je ta strogost u izraavanju i hermetinost iskaza
namerna ili je autor tako pisao jer je to bio njegov nain, svojstven njego
vom karakteru i linosti. To jest, da li se izraavao na takav nain da bi samo
izabrani mogli da razumeju osnovnu ideju genonovske misli.
Dodali bismo i da Genonova dela deluju odbojno za savremenog itaoca
jer ne govore o napretku i progresu, to je deo misaonog sklopa savremenog
oveka. Religijski mislioci obino osuuju veru u progres, ali, rekli bismo,
nije bez ispravne metafizike osnove ak i kada se prikazuje iskrivljeno u
nekom sekularizovanom i izmenjenom obliku jer monoteistike religije hri
anstvo i islam veruju u vaskrsenje svih ljudi i u totalnu obnovu svega na
kraju vremena. Dakle u pobedu dobra i u napredak.

Genon u oima drugih prorok ili mislilac

Koliko i kako pojedini autori, pa ak i kada nisu takozvani strogi tradi
cionalisti, hvale i uzdiu Genona, neka kao ilustracija poslue rei Hjustona
Smita koji, komentariui sabrana dela Renea Genona, kae sledee: Sabrana
dela Renea Genona donose nam zajedno dela jednog od najveih proroka
naeg vremena ije su rei vanije danas nego kada je bio iv (Smit, internet).
Ove rei sasvim sigurno zvue udno za monoteistu, bio on hrianin ili
musliman, i to jo na veb-stranici The World Wisdom koja je skoro slubeno

Kom, 2014, vol. III (2) : 3554

37

glasilo genonista i ostalih perenijalista, a najvie sledbenika Fritjofa uona

koji se izjanjavao kao musliman. Naime, poznato je da se Genon uvek po
zivao na regularne tradicije i u tim regularnim tradicijama on sigurno nije
prorok. Vrlo je jasno ne samo koji su uslovi za to da bi neko bio prorok nego
i ko su proroci, jer novih proroka u tim tradicijama nema i svi su proroci
jednostvno navedeni u Bibliji i Kuranu. Pojava novih nazoviproroka mogua
je samo u nekim marginalnim i opskurnim sektama. ega je onda prorok
Rene Genon? Kojeg boga, religije ili religijsko-socijalne paradigme i gde je
genonovska preciznost i rigorizam urednika ovog sajta kada navodi autora
koji tvrdi da je sam Genon prorok?
Ko je Hjuston Smit koji ga naziva prorokom? Ovaj autor u svojim knji
gama, pa i onako kako ga prikazuju, zalae se upravo, bar na prvi pogled, za
vrednosti suprotne onima za koje se zalagao Genon. Nekakvu optu religi
oznost, kako ih on naziva, svetskih religija.
Abe van Luik, renomirani nuklearni fiziar te direktor jednog od pro
grama amerikog Ministarstva energije i pisac dela religiozne tematike, u pri
kazu Hjustonove knjige Why religion Matters upravo pokazuje ovo o emu
govorimo. U ovom tekstu Smit se prikazuje kao tipini nju ejd autor koji
govori o nekoj optoj religioznosti, pozivajui se opet na neku optu modernu
fiziku koja je navodno otkrila Boga, bez ikakvog ozbiljnijeg poznavanja fizi
ke, sasvim u duhu hipi pokreta 60-ih do 70-ih godina prolog veka. Iz te
nove fizike izvee se i nova univerzalna religija. Kada se poziva na nekakvu
novu fiziku, on to ini bez navoenja ikakvih zakona fizike i naroito ne tako
da bi ta fizika bila izvedena iz religije nego kao da religija treba da se izvede
iz fizike, to je dokazivanje veeg manjim, koje nikako ne moe biti osnov
metafizikog miljenja. Naime, izgleda da je glavna Smitova misao da je do
sadanja nauka bila protiv religije ali da e otkriem nove fizike, ta god to
znailo, doi i do nove nauke koja e omoguiti ak vetaku inteligenciju.
Smit takoe izjednaava politeizam i monoteizam i to pozivajui se na sve
prisutnost boiju. Iz toga proizlazi i njegova vera u univerzalno spasenje,
koju mu je navodno otkrio pravoslavni svetenik iz Indije. Van Luik pravil
no zakljuuje da mistik monoteizma moe da vidi Boga u svemu, ali nikako
jednog Boga na nebu i mnotvo bogova u svetu kako to tvrdi Smit. U svo
jim politeistikim egzibicijama on se poziva na Karla Gustava Junga i na
njegovu ideju Boga kao psiholoke injenice. Pokretu nju ejda Smit prigo
vara jedino da je neorganizovan i konfuzan, ali navodei da je on sam, kao i
taj pokret, vie za spiritualnost nego za religioznost. On ak tvrdi da je du
hovnost mogua i bez religioznosti. Van Luik smatra da Smit, kao i svi nju
ejd autori, iz svetskih religija uzima samo ono to mu odgovara (Van Luik,
internet; 144).
Da li je Genon govorio ili, kako bi rekao Smit, proricao ovako neto?

38

eljko Poznanovi, Tajna Renea Genona

kritiki osvrt na Genonov tradicionalizam

Smit nije beznaajan. U mnogim delima on se prikazuje kao vaan tradi

cionalista. Mark Sedvik navodi da je knjiga ovog autora Svetske religije pro
data u 1.500.000 primeraka. Roen je 1919. i praktikovao je budizam i sufi
zam i druge oblike popularne instant duhovnosti. Autor je mnogih knjiga u
kojima se zalae za nedefinisanu duhovnost. Danas je hrianin. Proao je u
svom dugom ivotu sve mogue nju ejd centre i obuke. On otvoreno zaklju
uje da se Genon uklapa u njegove koncepcije jedinstva religija, prilino po
jednostavljene i, rekli bismo, plitke i redukcionistike (Sedvik 2006: 206210).
Jo jedna znaajna knjiga o Genonu, moda najznaajnija i najnavoenija
knjiga izvorno pisana na engleskom, govori isto tako, verovatno ne sluajno,
o prorokoj ulozi Genona i o njegovoj ulozi u kreiranju i projektovanju bu
dunosti. To je knjiga Robina Vaterfilda Rene Genon i budunost Zapada sa
podnaslovom ivot i spisi dvadesetovekovnog metafiziara. Naslov se ba ne
slae sa podnaslovom, ali je vredno izloiti osnovne postavke ove knjige bar
ukratko.
Autor pravilno zapaa da je najvanija Genonova knjiga Vlast kvantiteta
i znaci vremena (Guenon 2004), u kojoj se izlae dehumanizacija i fragmen
tacija ne samo drutva, umetnosti i nauke nego i samog oveka. Za Renea
Genona istina sama je ono to svedoi za sebe svojim intelektualnim svedo
anstvom. Nema mesta za mo uveravanja pojedinca ili za dijalektiku veti
nu uveravanja autora. Nita ne moe da oisti ogledalo od onoga ega nema.
Misao, ne Genonova misao nego misao koju on prenosi, nema potrebe za
autorima, pa retko i za interpretatorima. Misao se prenosi procesom trans
misije koji je egzaktan i rigorozan. Tako se potvruje tradicionalan karakter.
Genon nije pretendovao da bude mislilac nego prenosilac poruke (videti:
Waterfield 2006: 16).
Iz ovoga apsolutno nije jasno ije je poruke prenosio Genon i kakva je to
misao koja nema onoga ko misli pa je ba zbog toga neprikosnovena i, to je
najvanije, kako prepoznati takvu misao.
Prilino nejasno samo po sebi, a naroito zato to u daljem tekstu imper
sonalizam objanjava Genonovim linim karakteristikama, to jest njegovim
vaspitanjem i kolovanjem, to je suprotno samo po sebi a i Genonovom
uenju kao bespogovornoj istini. Kako moemo da znamo koja i kakva istina
svedoi sama za sebe? Kako onaj koji pretenduje da govori u ime impersonal
ne istine moe da kritikuje impersonalizam modernizma?
Pripadnitvo mnogobrojnim okultnim i masonskim organizacijama Va
terfild naziva traenjem, a nalaenjem naziva primanje sufijske inicijacije
1909. i nakon toga intenzivno bavljenje hinduistikim doktrinama iz kojih
izvodi svoje osnovne postulate, zatim pisanje u katolikim asopisima i po
znanstvo sa kardinalom akom Maritenom, te pripadanje martinistikim i
ostalim masonskim loama.

Kom, 2014, vol. III (2) : 3554

39

Genonova konverzija na islam

Nije jasno kada je Genon postao musliman jer, kako dalje pie: On je
usavrio svoj arapski i 1931. objavio je seriju tekstova u asopisu El-Marifa.
Obnovio je svoje kontakte sa adilijskom sektom i prisustvovao sastancima
koje je drao eik Salama Radi, koga je upoznao u damiji Sejidna el-Husainia.
Sada se otvoreno predstavljao svojim inicijacijskim imenom Abdul Vahid
Jahja (Waterfield 1987: 56).
Dakle, Genon je postao sufija pa je nakon dvadesetak godina obnovio
prisustvovanje sastancima zvui zbunjujue.
Da bi dalje objanjavao: njegovi prijatelji u Francuskoj bili su zbunjeni
time kako i zato on ivi u Kairu iako nisu bili svesni toga da je poeo otvo
reno da ispoveda islam. Njegovi hrianski prijatelji smatrali su da je on jo
uvek hrianin i nisu znali da li e njihovi napori da ga spasu uroditi plodom,
kao to je jedan od njih De Fremon pisao 1938. godine: Pitanje Genonove
konverzije na islam dugo je bilo izvor bola i nerazumevanja za mnoge. Ali
za Genona, kako je on pisao, konverzija nije imala nita ni sa kakvom
spoljanjom i kontingentnom promenom i proizlazi jednostavno iz moral
nog domena.
Nasuprot onome to se inae smatra konverzijom, nema niega to im
plicira superiornost jedne tradicije nad drugom, nego samo duhovnu pogod
nost (convenience), to je opet neto sasvim drugo nego pojedinana pred
nost. Genon je dugo bio uveren ne da postoji neka superreligija koja e
zameniti sve postojee religije, nego da sve religije sadre primordijalnu
istinu koja u sutini govori isto. Doktrinarne i dogmatske razlike bile su na
niem nivou, na nivou manifestnog stvorenog sveta razlika i podela. Naime,
sve razlike mogu biti razreene kada pojedinac doe na nivo principijelnog
jedinstva (videti: Waterfield 1987: 5758).
Ostaje nejasno kada je Genon postao musliman i kako je bio sufija i ini
ciran u sufizam a da nije pripadao islamu, ta oznaava razlika izmeu spo
ljanje i unutranje promene i opet nerazumljive mistifikacije i iskazi koje
samo valjda izabrani mogu razumeti.
U daljem tekstu autor izlae kako je Genon bio nesistematian i neistori
an mislilac, to on objanjava njegovom veliinom i izdignuem iznad isto
rijskih okolnosti, kao i time da se misli tako velikog metafiziara nisu mogle
svrstati niti organizovati u neki koherentan sistem kao ni izraziti obinim
reima (videti: isto: 6368).
Nakon izlaganja Genonovih hinduistikih doktrina, za koje recimo Frit
jof uon kae da su pogrene, autor nam otkriva da moramo da budemo sve
sni toga da, iako je Genon lino prihvatio islam, za njega je istinski religiozan
ovek budunosti onaj koji se dri univerzalno prihvaenih metafizikih

40

eljko Poznanovi, Tajna Renea Genona

kritiki osvrt na Genonov tradicionalizam

istina i ivi po njima bez obzira na to u kojoj se religijskoj zajednici nalazi, bez
obzira na to koja mu je vaspitanjem ili po linom izboru najpogodnija. Na
taj nain on e prihvatiti uenja pa ak i forme kulta drugih religijskih ue
nja, ime e biti obogaena praksa religija, kao to bi bila osiromaena eks
kluzivnim prihvatanjem samo jedne prakse. To je Genon nazivao drugom
asimilacijom. Odreeni prosvetljeni ljudi trebalo bi da budu otvoreni, kao
to mnogi ve jesu. Oni e na taj nain nai dublju istinu u svome religijskom
izrazu, koji e bez ove infuzije postati sterilan. Ljudi koji prihvate ovu dok
trinu formirae elitnu grupu, o emu je Genon mnogo pisao i tako zbunjivao
svoje itaoce. Prevodioci na engleski izbegavali su re elita i birali manje
otru re izabrani ali, kako kae Oksfordski renik engleskog jezika, elita i
znai izabrani deo, najbolji, i to je ono to je Genon mislio. On je upoznao
mnotvo prosvetljenih ljudi, od kojih su mnogi bili hriani povezani sa
Crkvom koji su iveli primordijalnu tradiciju i delili je sa drugima. Ne bi bila
potrebna nikakva formalna organizacija kao ni stroga pravila. Moda bi to
bilo slino onome to zagovara Merilin Ferguson u knjizi Akvarijanska zave
ra, bibliji pokreta nju ejd, ali ne smemo da zaboravimo da Genon, kao i svi
tradicionalni mislioci, nije imao poverenja u vlast naroda (isto 1987: 8687).
Uz opasnost da nekritiki prihvatimo konspiroloke teorije, moemo da
zakljuimo da se iza Genonove strogosti i nerazumljivosti u najboljem slu
aju krije tenja za stvaranjem nove elite intelektualaca, neke nove verzije
indijskih brahmana.
Jedan od hinduistikih koncepata na koji Genon neretko referie
jesu kaste, sistem koji izgleda potpuno odbojan zapadnoj hrianskoj
demokratiji. Mnogi e rei da taj princip mnoge ljude osuuje na potreb
ne ali i degradirajue funkcije. Ali ko kae da su to degradirajue funkcije?
Gandi, veliki indijski voa, nije tako mislio. On je smatrao da su sve po
trebne aktivnosti asne i da bi trebalo svi da ih vre. Ako je odreena
vrsta farisejstva upala u sistem, to je znak da sistem treba reformisati, a
ne unititi ga. Govorei o religioznim obiajima Indoevropljana, prof. H.
Ginter pie: Smatrano je da zakon kaste korespondira zakonu svetskog
reda (darma) ili ius divinum Rimljana. Uestvovanje u superiornom du
hovnom poretku Veda, upaniada, brahmana originalno je odreeno ste
penom kaste. to je via kasta, stroe je oseanje dunosti da se vodi i
vot u skladu sa svetskim poretkom (Waterfield 1987: 87).
ta rei na injenicu da neko ko se izjanjava kao musliman predlae uvo
enje kasti?
Posebna tema koju Genon razmatra jeste inicijacija. Kako kae na autor:
Inicijacija ima dva aspekta: lini i drutveni; jer daje konano osloboenje

Kom, 2014, vol. III (2) : 3554

41

od iluzije. Citirajui ana Servijea i njegovu knjigu ovek i nevidljivo, u ko

joj on istie misao znati to je biti, Genon kae: Samo inicijacija moe da
nam da znanje. Znanje je pre svega tradicija. Znanjem inicirani dospeva u
prisustvo bia koje je homogeni kontinuum, nevidljiv ali prisutan u fenome
nalnom svetu. Dalje nam Vaterfild objanjava Genonovu doktrinu: Nevid
ljivo bira koga e da inicira. To nevidljivo nije isto to i volja boija u hri
anstvu. To vie odgovara prehrianskom impersonalnom bogu. Ta volja
nema hrianske karakteristike dobrote (Watterfield 1987: 123).
Ovo deluje pomalo zastraujue za pripadnika monoteistike religije koji
veruje u dobrog Boga, milostivog i samilosnog. Postavlja se pitanje zbog ega
se Genon toliko trudio da objanjava simbole raznih okultnih tradicija kada
neto nevidljivo daje inicijaciju koja je znanje. ta je, ili ko je, to koje bira ko
e biti iniciran i inicira ga; i u ta ga inicira? I kako su to sve religije validne ali
su ipak one avramske i monoteistike nekako vieg reda? Pored toga, i pre hri
anstva postoji svest o personalnom Bogu. O tome svedoi i hrianska Biblija.
U daljem tekstu, kao primer svetenstva navodi se Melhisedek koji je bla
goslovio Avrama, navodei kako je lik Melhisedeka prisutan u monoteistikim
tradicijiama ne objanjavajui nam koja je novost Genonovog pozivanja na
ovu linost. Autor ne govori eksplicitno koja je veza Genona sa budunou
Zapada, to nam nagovetava u naslovu.
U delu Car sveta (Guenon 1995), Genon govori o Agarti, skrivenoj zemlji
u kojoj se nalazi car sveta, i u knjizi se poziva na delo avanturiste Osendovskog
Zveri, ljudi, bogovi (Osendovski 2005) kao da je re o autentinom i verifiko
vanom dokumentu o susretu sa carem sveta. Prilino je nejasno u emu se
sastoji vlast i na koji nain vlada taj car. itajui ovu knjigu, vidljivo je da je
autor nadahnut doktrinama Sen Iva de Alvedra o sinarhiji. Za Sen Iva sinar
hija je uenje o idealnoj vlasti koju izlae u etiri knjige pod nazivom Istinita
Francuska. On se zalae za klasno drutvo sa saradnjom klasa. Sr takvog
drutva ine tajna drutva sa proroitima koja vladaju iza scene. Ta proro
ita bi telepatski komunicirala sa svetskom vladom koja se povukla u Agar
tu u sredite zemlje (Godwin 1993: 8287, 88).
Prihvatanje ovakvih bizarnih ideja znai da se Genon nije oslobodio mar
tinistiko-masonskih ideja ili da su mu one bile potrebne za njegov projekat.
Da li je on imao neki drugi projekat sem borbe protiv modernizma? Inae,
poznato je da je pravoslavna crkva sve do novijeg vremena uila da se u sre
ditu Zemlje nalazi pakao.
Pored toga, upadljivo je da je Genon, koliko god da se poziva na duhov
nost, i te kako zainteresovan za problem vlasti i da tu vlast shvata kao vlast
elite, vlast iniciranih i posveenih, prizvanih od nepoznatih neljudskih i ne
boanskih sila, rukovoenih u svom delovanju postulatima koji se ne dovode
u pitanje jer su deo tradicije.

42

eljko Poznanovi, Tajna Renea Genona

kritiki osvrt na Genonov tradicionalizam

Ezoterizam kao osovina

Genonovih naunih usmerenja
Tekst Renea Genona Hakika i aria u islamu sa podnaslovom Islamski ezo
terizam poinje sledeim reima: Od svih tradicionalnih doktrina, islamska
moda najvie razlikuje dva komplementarna dela koji mogu biti nazvani
egzoterizam i ezoterizam. U arapskoj terminologiji, aria znai veliki put,
zajedniki za sve. A hakika doslovno unutranja istina, rezervisana za elitu,
ne zbog slobodne odluke, nego samom prirodom stvari, poto svi ljudi ne
poseduju sposobnosti ili kvalifikacije koje se trae da se doe do znanja isti
ne [...] aria obuhvata sve ono to se u zapadnim jezicima naziva religiozno
[...] dok je hakika isto znanje (Genon, internet: 89).
Ovde nalazimo neke netanosti ili, bolje reeno, nepravilnosti tipine za
Genona. Ne moe se rei da postoje komplementarni aspekti jedne vere, pa
onda da su jedni ljudi predodreeni za spoljanji aspekt a drugi za unutranji
aspekt. Time ne bi bili komplementarni aspekti vere nego ljudi kao delovi
verske zajednice, koji se ovde, u skladu sa dosada pokazanim Genonovim
razumevanjem sveta, dele na viu i niu kategoriju ljudi. Pored toga, aria
znai verozakon a upoteba sintagme iroki put direktna je asocijacija na
rei Isusa Hrista da ne treba ii irokim putem jer vodi u propast. aria je
prosto verozakon i obuhvata ritualnu praksu, moralna i druga pravila, ali koja
sama po sebi imaju svoj unutranji aspekt. Teko je i zamisliti oveka koji bi
ispunjavao samo spoljanja pravila bez ikakvog oseanja pobonosti. S druge
strane, hakika znai istina a ne znanje, a ako bi i moglo da se prevede kao
znanje, onda znai poznanje Boga ivog i linog Boga, ega u islamu ne
ma bez eriata. Ovakvi iskazi pogotovo su neprimereni za islam kao izrazito
monoteistiku veru, a sa gledita zajednice izrazito demokratsku veru, u ko
joj, na primer, svaki vernik koji poseduje minimum znanja za to moe da
predvodi zajedniku molitvu.
Princip tavhida ili jedinstva u svim aspektima vere i prakse upravo je ti
pian za islam i o njemu svedoe svi teolozi, a u nae vreme ini nam se naj
bolje i najjasnije Mortaza Motahari (videti: Motahari: 2003).
U daljem tekstu, Genon tvrdi da na duhovnom putu iezavaju kod tak
vog izabranika karakteristike stvorenja i oveka. Bez obzira na sva uenja, ili
uenja bilo koga, sasvim je sigurno da je Bog vean i time i do kraja nedosti
an i da nijedno bie ne moe do kraja poznati Boga i time izgubiti karak
teristike stvorenja ili kreacije. Re tasavuf, koja bi znaila po njegovom mi
ljenju neto veoma razliito od sufizma, on izvodi iz pojma tavhid. Tavhid
on shvata psiholoki kao jedinstvo koje postiu ezoterici a ne kao ontoloki
princip jedinstva. ak navodi da re sufi ima istu numeroloku vrednost kao
hikma al-ilahija (boanska mudrost), ali nam nije jasno ta to treba da kae.

Kom, 2014, vol. III (2) : 3554

43

I onda nastavlja: Iz svega moemo da izvedemo nekoliko vanih konsek

venci od kojih je najvanija da sufizam nije neto to je dodato islamskoj
doktrini spolja nego, naprotiv, bez sufizma je islamska doktrina nekompletna
i to odozgo, to e rei u svom principu. Nakon toga Genon ne daje nikave
dokaze za tu tvrdnju, nego objanjava da je sufizam tradicija jer ima verodo
stojnu silsilu (lanac prenoenja). U daljem tekstu on objanjava da islam ne
ma veze sa mistikom jer je mistika hrianska poto je hrianstvo u egzote
rijskom domenu jer ima pasivan odnos prema Bogu. Poto je mistik pasivne
prirode, on nema eika ni duhovnog uitelja (spiritual master) koji naravno
nema nita sa duhovnim voom (spiritual director) u religioznom smislu
jer nema silsilu ili lanac prenoenja (Genon, internet: 94).
Sasvim je nejasno kakva je razlika izmeu pojmova spiritual master i spi
ritual director i kako to hrianstvo nema lanac prenoenja kroz svetenstvo.
Naroito da je hrianstvo pasivno jer nema duhovnog vou. Kako nema du
hovnog vou i zato bi neko bio pasivan ako nema vou, pre bi bio aktivan?
Dalje Genon objanjava kako se mistiki i inicijacijski putevi veoma razli
kuju i da je to sve veoma teko da se shvati, pa se on zato valjda i ne trudi da
objasni.
Kao dokaz za uzvienost i inicijacijski karakter sufizma on navodi nume
rologiju, koja je, po njegovom miljenju, slina kabali, i kosmologiju. Zato bi
numerologija ili kosmologija bila iznad doivljaja ivog Boga? Te nastavlja:
Naglasio bih da za veinu ljudi za koje vai spoljanji zakon, on vie ozna
ava ogranienje nego vostvo. On je uvek ogranienje koje slui da se ne
skrene bez unapred utvrenog puta. Tako oni koji ne mogu direktno kontem
plirati svetlosti, mogu bar da vide odraz te svetlosti (isto: 99).

Kritika Genonovog ekstremnog ezoterizma i

njegove tradicionalne metafizike
Ako je po Genonovom miljenju islam nekompletan bez sufizma, a svi ne
mogu da praktikuju sufizam jer nisu izabrani za to, i to nije jasno od koga
izabrani jer se nigde ne govori da su izabrani od Boga, jasno je da se ovde po
stavljaju sufije kao sama po sebi izabrana kasta sa kojom tek islam postaje re
ligija, dok masa vernika treba verovatno samo da slepo sledi odredbe. Dakle,
ovek koji nije sufija ne moe biti sam po sebi pripadnik islama, njega upotpu
njava drugi ovek koji je sufija i koji ima posebne karakteristike i privilegije.
Iako u sufizmu sasvim sigurno ima i dobrih stvari, ovakvo tumaenje na
glaava ono najgore u sufizmu tj. oseanje elitizma, izabranosti, neoba
veznosti religijskih pravila, to u krajnjoj liniji, zbog ljudske slabosti, vodi do
oholosti i prenebregavanja religijskih obaveza. Naroito ako znamo da veliki
deo islama i ne zna za sufizam, i to ak oni koji izgledaju veoma, ili jesu u

44

eljko Poznanovi, Tajna Renea Genona

kritiki osvrt na Genonov tradicionalizam

mnogim stvarima, suprotstavljeni, kao to su iizam i vahabizam, pored ita

vih regiona sveta nastanjenih islamskim stanovnitvom.
U mnogim biografijama desetog iitskog imama Hadija navodi se njegov
stav u odnosu na sufije, a u jednoj od njih postoji deo koji se zove Zabrana
druenja i meanja sa sufijima. Imam al-Hadi upozoravao je svoje drugove i
sve muslimane da se ne meaju i ne drue sa sufijima jer su oni izvor greaka
i devijacija za narod. Oni prikazuju asketizam da bi obmanuli jednostavan i
naivan narod.
Ovakav stav desetog iitskog imama, koji se prenosi u mnogim knjigama
i tekstovima, moe nekome vaspitanom na sentimentalnoj, modernistikoj i
relativistikoj literaturi i misli novog vremena izgledati preterano otro i
previe strogo. Ba kao Genonove rei o savremenom svetu. Izgleda, na prvi
pogled, udno da je ovakav stav usmeren protiv Genonovih istomiljenika i
prethodnika. O emu je re? Da li je mogue da sentimentalizam, relativizam
i samoobmana pronalaze najudnije puteve? Poto je sam Genon bio veoma
strog, uvereni smo u to da bi on i njegovi sledbenici razumeli i da e razumeti
ovu strogost. Ovakav stav imama Hadija svedoi nam o tome da on sufije
shvata kao uzurpatore duhovne vlasti. Jo pre hiljadu godina bilo mu je vid
ljivo da samoproglaena elita ne moe da namee svoje stavove jednoj ver
skoj zajednici. Sasvim je jasno da je i njegova dunost kao vrhovnog uvara
verske istine bila da zatiti tavhid kao vrhovni verski princip koji pokuava
da se narui deljenjem zajednice na via i nia bia.
Druga injenica je mogunost proizvoljnosti i proglaavanja bilo kog
uenja za jedinu pravu tradiciju. Zbog svega toga nije udno da se takozvani
perenijalisti pozivaju najvie na sufizam iako ne postoji jedinstvena definicija
sufizma, a ni doktrina ni praksa ni kod samih sufija. Perenijalizam propoveda
vraanje na takozvanu primordijalnu univerzalnu religiju unutar svake reli
gije posebno, ali ne kroz molitvu, post i ispunjavanje verskih obaveza, nego
kroz neku posebnu religiju. Koliko je to izvodljivo, nije ba sasvim jasno. Pe
renijalizam oznaava navodno venu i istinitu religiju i doslovan je prevod
hinduistikog termina sanatana darma.
Perenijalizam, iji je rodonaelnik Rene Genon, podloan je kritici i sa
vremenih mislilaca kao to je prof. Muhamed Legenhauzen, koji trenutno bo
ravi u gradu Kom u Iranu. U svom tekstu pod indikativnim naslovom Zato
nisam perenijalista Legenhauzen nas obavetava o istorijskim uslovima u ko
jima je nastao tradicionalizam Genona i Kumarasvamija. Autor smatra da
ovaj pokret ima svoje pozitivne osobine pre svega u kritici modernizma, ali
da je ta kritika preterana, te da je pokret reakcionaran i neosnovano roman
tizuje okultne aspekte svetskih religioznih tradicija.
Na poetku on citira rimokatolikog teologa Jaroslava Pelikana koji kae:
Tradicija je iva vera pokojnih, a tradicionalizam je mrtva vera ivih. Tradi

Kom, 2014, vol. III (2) : 3554

45

cija ivi u dijalogu sa prolou, imajui uvek svest o tome ko smo mi i da mi

donosimo odluke. Tradicionalizam smatra da nita ne moe biti uinjeno
prvi put a da, ako hoemo da reimo neki problem, moramo da doemo do
pretpostavljeno jednoglasnog svedoenja homogene tradicije (Legenhauzen,
internet: 1).
Legenhauzen smatra da je tradicionalizam moderna reakcija na moder
nizam, te da je samim tim potpuno moderna pojava koja je nastala kao po
kret u krilu rimokatolike crkve. O Genonu nastavlja sledee:
Godine 1906. postao je tienik erara Ankoza zvanog Papus, koji je
bio saosniva teozofskog drutva u Francuskoj. Papus je nakon toga do
ao u sukob sa teozofskim drutvom da bi osnovao Fakultet hermetikih
nauka, a Genon se kasnije odvojio od obe organizacije. U svojim spisima
on je otro osuivao teozofiju i u njima je izlagao stav da je ona nastala
na degeneraciji prvih perenijalnih principa. Ali, bez obzira na to, kao i
Kumurasvami, on je do svojih ideja o metafizici i ezoterijskom jedinstvu
svih religija doao preko teozofije. Kumurasvami i Genon delovali su
komplementarno i privukli su jedan broj sledbenika koji su postali uti
cajni autori i propagatori tradicionalizma, kao to su: Fritjof uon, Titus
Burkhart, Marko Palis, Martin Lings, Sejid Hosein Nasr, Hjuston Smit i
ostali. Ovi pisci imaju mnoge zajednike doktrine koje u esejima o jedin
stvu religija izalae Vajthol Peri. Tradicija je kontinuitet otkrivenja, ne
prekinuto prenoenje kroz bezbrojne generacije duhovnih i kosmolokih
principa, nauka i zakona koji proizlaze iz otkrivenih religija gde nita
nije zanemareno, od uspostave socijalnih poredaka i zakona ponaanja
do kanona koji reguliu umetnost i arhitekturu, ukraavanje, i oblaenje;
ukljuuje i matematike nauke, fiziku, medicinu i psihologiju, obuhvata
jui i one koje proizlaze iz nebeskih kretanja. Ono to tradiciju totalno
suprotstavlja naem modernom uenju koje je materijalno zatvoren si
stem jeste ponovno referisanje svih stvari na superiorne planove i na
kraju na konane principe potpuno nepoznate savremenom oveku (Le
genhauzen, internet: 56).
ta rei na ovo? Pripadnici otkrivenih religija, Kumurasvami i Smit kao
hriani i svi ostali kao muslimani, i dalje primaju otkrivenja i to ne privat
ne objave kako bi rekli rimokatolici, nego prava otkrivenja i to optevaea
i ak opteobavezujua. Kako i od koga dobijaju znanje o savremenim prin
cipima koji su nedostupni savremenom oveku, valjda su oni ak i moderni?
Ako su saznali te tajne, zato ih nisu otkrili svima, nego samo ponavljaju op
te religijske principe? Ne postoji nikakvo koherentno i kodifikovano mo
derno uenje, a pogotovo kao zatvoren sistem.

46

eljko Poznanovi, Tajna Renea Genona

kritiki osvrt na Genonov tradicionalizam

Zatvoren sistem, po onome kako ga predstavljaju tradicionalisti, jeste

tradicionalizam jer je u njemu sve regulisano; tako bar kau i tome tee nje
govi propagatori. Sa druge strane, Martin Lings, iako je musliman, zalae se
za kaste. Hjuston Smit ponavlja opta mesta hipi pokreta, sinkretizam Fritjofa
uona, i pored autoritarnog izlaganja, veoma je teko razumljiv. Nije jasno na
koja se nebeska kretanja misli. Ako se misli na materijalna, onda se svaka
fizika, a naroito potpuno materijalistika, oslanja na nebeska kretanja u svo
jim osnovnim pojmovima prostora i vremena.
U daljem tekstu, Legenhauzen istie da pojmovi modernog i tradicional
nog nisu sasvim ni suprotstavljeni, te da ih nije tako lako ocenjivati, a da kod
tradicionalista nisu jasno definisani. Navodei Genonovu averziju prema te
ozofiji, autor istie da je religiozni pluralizam tradicionalizma veoma slian
pluralizmu teozofije:
Genon je doao do zakljuka da je gospoa Blavacki arlatan. Ipak,
oblik njenog religioznog pluralizma je zadrao [...] Ono to je loe i kod
jednih i kod drugih, jeste sumnjivo itanje tekstova religioznih tradicija.
Osnov je isti. Postoji jedna ezoterijska doktrina koja konstituie osnovu
svih religija, dok se razlike odbacuju kao devijacija (isto: 8).
S druge strane, Legenhauzen istie da islamskim misliocima posebno
smeta religijski pluralizam u stvarima nespojivim sa islamom, te nastavlja:
Teoloki kriticizam nije samo teoretski. On ima praktine posledice.
Islam nam daje relativno egalitaran socijalni ideal u kome nema razlike
u obavljanju verskih dunosti na bazi drutvenog poloaja, zanimanja,
boje ili rase. Hinduizam, opet, ne samo da ima svetenstvo nego je oko
van u kastinskom sistemu. Tradicionalisti kao Martin Lings nastavljaju
da brane taj sistem kao autentinu tradiciju umesto da ga kritikuju na
bazi islamskog uenja, pa tako tvrdi [Lings] zahvaljujui kastinskom si
stemu sa bramanima kao uvarima religije, mi imamo hinduizam koji do
danas daje cvetove svetosti (isto: 13).
Legenhauzen u nastavku istie:
Tradicionalizam je ideologija, u pravom znaenju te rei, koja nudi
sistem ideja na osnovu ega daje socijalni ili politiki program [...] On:
1. sadri manje ili vie obuhvatnu teoriju o svetu i mestu oveka u njemu;
2. daje generalni socijalni i politiki program; 3. predv ia za sebe da e
preiveti iskuenja koja dolaze; 4. trai ne samo da ubedi nego i da regru
tuje lojalne sledbenike, od kojih ponekad trai vernost; 5. obraa se i

Kom, 2014, vol. III (2) : 3554

47

rokoj publici ali s naglaskom na vodeoj ulozi intelektualaca. To je jo

jedan izam, jo jedan maktab koji proizlazi iz evropskog oseanja mo
dernosti. Kada kritikuje ideologiju i modernizam, tradicionalizam kriti
kuje sam sebe. to se tie politikog programa tradicionalizma, njega je
najbolje izrazio Sejid Hosein Nasr, govorei: U politikom domenu tra
dicionalizam uvek insistira na realizmu zasnovanom na islamskim nor
mama. U sunitskom svetu, on prihvata klasini kalifat, i u njegovom od
sustvu druge institucije kao sultanat, koje su se razvile u svetlu eriata i
zbog potreba zajednice. On nikako ne eli da razara tradicionalne islam
ske zajednice. to se tie iitskih muslimana, tradicionalna perspektiva
nastavlja da insistira na konanom autoritetu dvanaestog imama u ijem
odsustvu nijedna vlast ne moe biti savrena. I kod iita i kod sunita tra
dicionalna perspektiva uvek ostaje svesna pada zajednice iz poetne sa
vrenosti i opasnosti da se srue tradicionalne vrednosti i zamene mo
dernim zapadnim. (isto: 1314).
Komentariui misli Sejida Hoseina Nasra, Legenhauzen nastavlja:
Kako ja razumem islam, mnogi sunitski i iitski muslimani saglasni
su s tim da, bar nakon prva etiri kalifa, kalifat predstavlja totalnu propast
i promaaj u kome su volja za mo i lino iivljavanje postali pravilo po
naanja u ime islama. Muenitvo imama Huseina spaslo je islam identi
fikovanja sa takvom dekadencijom, svedoenjem da je kalifat postao su
protan islamu. Ova vrsta razumevanja islamske istorije izgleda da je
neshvatljiva tradicionalistima koji hvale vlast zasnovanu na suverenitetu
sultana i takozvanih kalifa, kritikujui iskvarenost takvih vlasti kao ne
savrenosti koje treba tolerisati da bi se spreio neki zapadni model vla
sti. To je reakcionarna politika u svom najgorem obliku [...] Na bazi ita
nja Genona, moemo da zakljuimo da intelektualna elita moe da vri
funkciju slinu hindu bramanima, kao svetenika kasta nakon zavretka
modernog doba i uspostave tradicije. Neka nas Bog sauva od takve sud
bine (isto: 15).
Kakva bi to sudbina bila, nagovetavaju nam Luj Povel i ak Bere u
svojoj poznatoj knjizi Jutro maga, koja je svojevremeno otvorila talas knjiga
koje su se bavile okultnim korenima istorijskih pojava. Veoma je poznata
njihova misao o Genonu: Ako je po Lenjinu komunizam sovjetska vlast plus
elektrifikacija, onda je hitlerizam genonizam plus oklopne divizije (Pauwels
& Bergier 1960: 7).
Svakako moemo da zakljuimo da slinost izmeu perenijalizma ili tra
dicionalizma sa totalitarnim sistemima dolazi jer ni u jednom ni u drugom

48

eljko Poznanovi, Tajna Renea Genona

kritiki osvrt na Genonov tradicionalizam

nema prostora za slobodu koju donosi samo Sveti duh koji nadahnjuje pro
roke. Legenhauzen, kao ovek vere, ne ostaje na konstatacijama nego smatra
s pravom da je cilj svakog vernika borba za praktikovanje vlastite autentine
vere u svim uslovima, a ne reakcionarno vraanje na idealizovanu prolost
koja u mnogim aspektima nije bila nimalo idilina nego je bila i gora od mo
dernog doba.
Poto je Legenhauzen islamski teolog i profesor koji ivi u Komu i mo
da je upravo zbog toga nesklon tradicionalizmu obratiemo se Gajdaru
Dahidoviu Demalu, ruskom intelektualcu koga Mark Sedvik u svojoj knji
zi Pobuna protiv savremenog sveta svrstava u tradicionaliste (videti: Sedvik
2006: 16, 276, 291, 325, 333, 349).
Demal je veoma uticajna linost u drutvenom ivotu Rusije i izvrio je
odluujui uticaj na vodeeg ruskog intelektualca Aleksandra Dugina. Pie o
teologiji, politici, poeziji, umetnosti i kulturnim pojavama. U svojoj knjizi
David protiv Golijata na nekoliko mesta pominje Genona:
Rene Genon u svojim fundamentalnim radovima podrobno je opi
sao problematiku kosmikih ciklusa saglasno kojima postoji, iezava i
obnavlja se paket svetova koji obrazuje jednu Veliku vaseljenu (Demal
2010 :135).
Genon koji je primio islam ali je 99 odsto svojih tekstova posvetio
hinduizmu, taoizmu i zapadnom masonstvu, tvrdio je za avramski lanac
proroka sa svojim svedoenjem o jednom i nedostinom subjektu slo
bodnom od identiteta i slinosti sa bilo kim sem sa sobom samim, da je
to prosto egzotina verzija jedne globalne tradicije, koja je prilagoena
mentalitetu kali juge (etvrtog perioda kraja velikog ciklusa) u kojem lju
di nisu sposobni da sagledaju svetlost prvobitne istine. Genon prihvata
hinduistiki ciklizam [...] Stvar nije u tome da transcendentni monotei
zam otkrivenja ignorie pojavljivanja i iezavanja oveanstva [...] Pro
sto otkrovenje je upueno konkretnom oveanstvu naeg ciklusa sa pri
zivom da rei svoje konkretne probleme postojanja. Otkrivenje se obraa
ljudima kao konkretnim i jedinstvenim, to i jesu dok postoje. U kuran
skom tekstu postoje nagovetaji i pomeni na alternativu koja moe da se
desi sadanjem oveanstvu ako ne bude dostojno poslanstva. Dakle, isla
mu nije strana misao o mnotvenosti oveanstva. Zadatak oveanstva
po monoteizmu jeste da ne bude jedno od mnogih nego jedinstveno
oveanstvo. Kao to kae Otkrovenje Svetog Jovana Bogoslova: Zakle
se aneo da vremena vie nee biti, uenje o venosti i Stranom sudu,
raju i paklu nespojivo je sa uenjem o novom ciklusu [...] Verovatno jedan
od razloga to je Genon tako malo pisao o islamu jeste to da se zaobiu

Kom, 2014, vol. III (2) : 3554

49

svi ti problemi. Potpuno je oevidno da monoteizam proroka jeste bes

kompromisna borba sa ciklinim pogledom na svet, ne na nivou dokazi
vanja nego na planu revolucije protiv same cikline realnosti (isto: 141).
Demal dakle naglaava da je Genonov ciklizam nespojiv sa avramistikim
religijama, iji je cilj spasenje a ne neprekidno ponavljanje, koje i nije cilj ne
go datost ili, za oveka sa umom formiranim u avramovskim religijama, neka
vrsta prokletstva. U knjizi Zid Zulkarneina Demal se opet vraa na Genona:
Genon koji je u XX veku primio islam1, postao je najadekvatniji ek
sponent tradicionalne metafizike, te je bio najpogodniji da izloi uenje
o identitetu svih religija i o vrhovnom kastinskom savezu rec (svete
nika) nezavisno od religija. Genon je glasnik vrednosti tradicionalisti
kog kluba, koji je glavna sila establimenta iza fasade liberalnog drutva
sa njegovim demokratskim institutima. Pored toga, preko njega je tra
dicionalistiki klub uinio najdrskiji pokuaj da uzurpira i uzme pod kon
trolu islam. U nekom smislu, Genona moemo nazvati analognim aposto
lu Pavlu u islamu. On stremi da preformira do neprepoznatljivosti smisao
javljenog otkrovenja. Zato ga treba izuavati i, gde je neophodno, citirati
(isto: 165).
Gajdar Dahidovi sasvim sigurno ne smatra da postoji neki tradicio
nalistiki klub kao organizacija, ali smatra da postoji neprekinuti sistem vla
danja nad ljudima koji eli da zameni Boga i koji je suprotan uenju mono
teistikih proroka, sa uenjem o raznim datostima kao neminovnostima, kao
to je uenje o kastama ili o kosmikim ciklusima.
U knjizi Revolucija proroka, u tekstu Tradicionalizam i profanizam De
mal govori o Genonu kao o apologeti otvorene jerokratije2, vladavine hin
duistikim jezikom bramanske kaste koja se postavljala izmeu Boga i ljudi
u raznim oblicima kroz istoriju. Jerokratija svakako nije vlast svetenstva
shvaena u doslovnom obliku, nego posredovanje izmeu Boga i ljudi, kao
ono na ta Isus upozorava kada opominje fariseje da sami ne ulaze u carstvo
nebesko i da drugima ne daju da uu. Dakle, Demal s pravom smatra da je
posrednitvo ili superiornost svake izdvojene kaste suprotno prorokim re
ligijama. U stvari, doslovno bi jerokratija znaila vlast sakralizovanih osoba
ili sakralizacija vlasti, to nam jo bolje objanjava smisao same ideje. Re
agios na grkom jeziku znai sveti, dok jeros znai sveten ili sakralan.
1 Vano je podsetiti da je Genon primio islam po sufijskim kanalima.
2 Jerokratija potie od grkog termina jeros to znai svetenik. Otuda, jerokratija jeste vla
davina svetenika kao izdvojene kaste ali ne uvek doslovno svetenstva.

50

eljko Poznanovi, Tajna Renea Genona

kritiki osvrt na Genonov tradicionalizam

Umesto zakljuka
Rene Genon razmatra drutvo u nekoj dihotomiji. S jedne strane postoji
tradicionalno drutvo, uvek, u svim vremenima i u raznim manifestacijama.
Srednjovekovna Evropa, Daleki istok to su za njega normalna drutva. Na
drugom polu jeste profano drutvo koje je negativ prvog. Takvo drutvo, po
Genonovom miljenju, formiralo se u poslednjih nekoliko vekova. Genon
ak odreuje i vreme kraj Stogodinjeg rata1. Etape njegovog postojanja
jesu: rana reformacija, renesansa, koje su za njega prodor pseudoantinog
duha, gde je antinost alibi antitradicionalizma; jakobinstvo, Francuska re
volucija, liberalizam i, na kraju, XX vek kao poslednja satanska faza profani
zma. Sa Genonove take gledita, profanizam je izokrenuti analog u odnosu
na punou ljudskog potencijala.
Genonova koncepcija je toliko ubedljiva, logina i oevidna da je u prin
cipu teko da joj se bilo ta prigovori. Ona opisuje oevidne stvari. Ali ako se
udubimo u nju, javlja se celi niz pitanja. Ako je tradicija kao nadljudska real
nost ta koja deluje kao energetska elektrina reetka koja strukturira mag
netno polje ljudske supstance, kako se ona degenerie u sopstvenu suprotnost?
Kako se desilo da globalni univerzalni sistem tradicionalizma fundamen
talna norma gubi kontrolu nad drutvom ili delom drutva, recimo Evro
pom? Dolazi li do prodora profanizma o kome govori Genon i da li ceo svet
u jednom momentu postaje profan kao kraj ciklusa i kali juge?
Genon govori o neophodnosti degradacije i profanacije, pa iz toga pro
izlazi da su one deo sistema tradicionalizma. U procesu analize ideologije
tradicionalizma, gledajui ono to me realno okruuje, nikakav profanizam
ne postoji. Profanizam je neka maska, definisani mentalni program za mani
pulaciju irokim narodnim masama. Sakralni autoritet nije nigde iezao.
Genonovska ema sastoji se u sledeem: vojnici ustaju protiv rec (sve
tenik) ustanovljavajui poredak u kome oni zavise od vojnike kaste. Onda
buroazija ustaje protiv vojnika (plemstva) i na kraju udre proleteri ustaju
protiv trgovaca. To je poslednja faza. To je komunizam kao finalni stadijum
involucije. Iza ove didaktike eme stoji potpuno druga realnost. Jerokratija
je uvek postojala i postoji i do danas u skrivenom obliku. Ona je pre postojala
kao drava, hram, gde se drutvo kao koncentrini krugovi irilo od hrama,
piramide ili zigurata u irinu. To je otvorena direktna jerokratska vlast reca.
Danas imamo emu kriptoteokratije gde sakralni autoritet nije oevidan
zbog sistema zavesa i spoljanjih kombinacija izmeu svoje potpune sile i
1 Genon misli na 1453. godinu. Istina, te godine se dogodio i konani pad Vizantije. Meutim,
kada govori o ovoj godini, Genon uglavnom obraa panju na kraj Stogodinjeg rata izme
u Francuza i Engleza oko francuskog prestola, a ne na pad Vizantije.

Kom, 2014, vol. III (2) : 3554

51

moi i onoga to se naziva sistemom masovne svesti. Parlamenti, liberalni

instituti, otvoreno graansko drutvo i zakoni trita jesu sistem priguivaa
iza kojih stoji isti sistem drutva kao hiljadama godina unazad. Moe se rei
da je jerokratija sama poela da inicira ratove i prevrate da bi kroz promene
sauvala vlast.
Kasta jerokratije nije jedini organizam. Postoji i konzervativni deo koji je
vezan za spoljanje institucionalne aspekte. Idui od skrivene do otvorene
jerokratije, taj deo se obino rtvuje. Uvek postoje nevidljivi ealoni vlasti.
To su ezoterini redovi u odnosu na crkvu i unutranji krugovi unutar samih
redova. Postoji konzervativni, vidljivi, i fleksibilni, nevidljivi, deo, koji se ori
jentie po smernici: to se sve vie menja, sve ostaje sve vie isto.
Ubeen sam da je jerokratija pripremila velik broj krupnih socijalnih
promena da bi stvorila potpuno kontrolisano drutvo koje se naziva gra
ansko, trino, demokratsko i slino. ta je izborni sistem? To je sistem pi
tijskog proroita, realizacija vox populi vox dei. To je apelacija na kolektivnu
podsvest. Podrazumeva se da ljudi koji glasaju daju mogunost da se projavi
sudbina, a ne da iskazuju svoje jadno lino miljenje. Svakoj kolektivnoj od
luci se pomae. Ko je imidmejker? Iza konsenzusa stoji mudrost jerokrat
skog autoriteta. To su sive eminencije politikih, klerikalnih i drugih organi
zacija sistema vlasti.
I ovde se opet vraamo Genonu, koji govori o jedinstvu svih tradicija ili
o jednoj tradiciji. A ako odemo korak dalje, vidimo da se u profanizmu javlja
jedna od modifikacija te tradicije. Sve se gleda kao simbol, pa ak i trite.
Kada Hajek govori o tritu kao o nepoznatoj i tajanstvenoj stvari, podlonoj
sluaju, neem enskom u kosmosu, odriui se svesno logike sistematizaci
je trita, govori simboliko-mitski a ne logiki.
Pogledajmo samo profane spomenike XX veka piramida ili kocka ili
neki drugi tradicionalni simbol. Gde je onda profanizam? Ostaje samo na
prvim stranama tabloida i u pojednostavljenim objanjenjima novinara. A
ako doemo do solitera, kue, spomenika, metroa svima su vidljivi bar ma
sonski simboli. Vidimo da se profanizam sakrio ili pobegao. Mi ivimo u
vremenu metafizikih nagovetaja i zagonetki kao u vreme gotikih katedrala.
Genona ne zadovoljava ta forma jerokratije. On je zagovornik otvorene je
rokratije i to otvoreno govori.
Univerzalni sistem globalne kontrole koji je uvek vladao bori se da sau
va svoju vast i pribegava manevrima. Znai da taj sistem ima neprijatelje. Taj
sistem je veoma skup. Njegov projekat je veni i samodovoljni ovek ovek
bez Boga. Jerokratija je stoga totalna eksploatacija i iskoriavanje oveka. To
je dugotrajni istorijski projekat.
Piramida je, kao to je poznato, najstabilniji oblik. Ona je fiksirana forma
u kojoj kao da staje vreme. Takvo je tradicionalno drutvo. Od faraona do

52

eljko Poznanovi, Tajna Renea Genona

kritiki osvrt na Genonov tradicionalizam

poslednjeg roba. Od roba je mogue uzeti samo njegove telesne napore. Ali
to nije dovoljno. Ne mogu svi ni da budu robovi. Ali ako sve te robove pre
tvorimo u ljude srednje klase, u buruje koji imaju potrebe i mogunosti da
ih zadovoljavaju, koji voze kola i idu na letovanje, koji alju decu da studiraju
i kojih ima nekoliko milijardi, tada je mogue uzeti veoma mnogo. Od roba
nije mogue kupiti budunost, dok od buruja jeste. Tu se, primera radi,
stvara sveopta vlast kamate.
Dakle, nigde nismo otili od tradicionalnog drutva. Kao i uvek, mi ivi
mo u svetu venih arhetipova koji su zamaskirani i koji se manifestuju u no
vim oblicima. Proroci dolaze da ukinu tiraniju jerokratije. Oni sa suprotnog
kraja realnosti dolaze obespravljenome. Kada se sastanu gnev boji i gnev
ugnjetenih, nastaje eksplozija. To je religiozna i jedino mogua revolucija. Ja
kobinske revolucije samo parodiraju arhetipske potpune religiozne revolu
cije. Potpuna revolucija jeste revolucija Mojsija, Hrista, to je revolucija Mu
hameda. A, pre njih, revolucija Avraama (videti: Demal 2003: 310).
Moda nam ovi zakljuci Demala kao politikog mislioca mogu izgle
dati preterani, ali nadamo se da smo pokazali da su sasvim logini. Da
podsetimo da je i Legenhauzen, kao vrlo racionalan mislilac, izvodei zaklju
ke iz Genonovih uenja, pisao: Neka nas Bog sauva od takve sudbine.
Primljeno: 15. avgusta 2014.
Prihvaeno: 6. oktobra 2014.

Literatura
, (2003), , , .
, (2010), vs ( ), ,
- .
, (20102012), , ,
- .
Guenon, Rene (1995), Le Roi du monde, Paris, Gallimard.
Guenon, Rene (2004), Man and his becoming according to Vedanta, Sophia pe
rennis, Hillsdale N.Y.
Guenon, Rene (2004), The Reign of Quantity and thr Signs of Times, Sophia pe
rennis, Hillsdale, N.Y.
Guenon, Rene, Haqiqa and sharia in islam (internet), dostupno na http://www.
worldwisdom.com/public/viewpdf/default.aspx?article-title=Haqiqa_and_
Sharia_in_Islam_by_Rene_Guenon.pdf (pristupljeno 14. avgusta 2014).
Herlihy, John (ed.) (2009), The essential Rene Guenon, Bloomington, World Wisdom.

Kom, 2014, vol. III (2) : 3554

53

Joscelyn, Godwin (1993), The Polar Myth, London, Thames and Hudson.
Kalaji, Drago (1987), Uvod u delo Rene Genona predgovor knjizi Renea
Genona Mrano doba, prevela Nada erban, aak, Gradac.
Legehausen, Muhammad, Why I am not Traditionalist (internet), dostupno na: www.
religioscope.com/pdf/esotrad/legenhausen.pdf (pristupljeno 12. avgusta 2014).
Luik van Abe, My impressions from reading Huston Smits Why religion Matters
(internet), dostupno na: www.thoughtsandplaces.org/Morein2004/IbelievedHustonSmithreview.pdf (pristupljeno 10. avgusta 2014).
Motahari, Mortaza (2003), O Jedinosti Boijoj, preveo Muamer Kordi, Sarajevo,
Naunoistraivaki institut Ibn Sina.
Osendovski, Ferdinand (2005), Zveri, ljudi i bogovi, preveo Svetislav Baji, Beo
grad, Ukronija.
Pauwels, Louis & Bergier, Jacques (1960), Matin des magiciens, Paris, Gallimard.
Sedvik, Mark (2006), Protiv modernog sveta, preveo Svetislav Baji, Beograd,
Ukronija.
Smith, Huston, Rene Guenon (internet), dostupno na: http://www.worldwisdom.
com/public/authors/Rene-Guenon.aspx (pristupljeno 10. avgusta 2014).
Waterfield, Robin (1987), Rene Guenon And The Future Of The West, London,
Crucible.

54

eljko Poznanovi, Tajna Renea Genona

kritiki osvrt na Genonov tradicionalizam

The Secret of Ren Gunon

A Critical Review of Gunons Traditionalism
eljko Poznanovi
Ministry of Culture and Information, Belgrade, Serbia
This paper aims to present the basic principles of the doctrine of Ren
Gunon (18861951), a French thinker of broad and comprehensive scope
when it comes to Hinduism, Western Occult Tradition, Freemasonry, Taoism, symbolism and certain aspects of metaphysics. His teching did not leave
a mark in the mainstream of philosophy, yet it founded a whole syncretic
movement known as Traditionalism or Perennialism.
While Gunons doctrine is commonly either ignored or accepted as unquestionably true, a critical approach to it is very rare, especially criticism
of the logical coherence of the system itself. Although Gunon was not a
transparently systematic thinker, his own beliefs just like any other cannot
be self-contradictory. A special attention is given to the contradiction of
his doctrine with Islam despite the fact that Gunon was a declared Muslim. In this paper we have particularly shown socio-political implications
of Gunons doctrine supporting our attitudes by both Gunons own statements and the statements of his supporters as well as critics ranging from
moderate to the most severe ones. We hope we have shown that in his doctrine there is a hidden coherent system that leads to conclusions and objectives that are precisely determined regardless of apparent contradictions.
Keywords: Ren Gunon, Hinduism, Freemasonry, Traditionalism, castes, world
power, prophets