ISPITIVANJE VODOVODNIH CEVOVODA NA

PROBNI PRITISAK I DEZINFEKCIJA CEVOVODA

A)
1.

ISPITIVANJE VODOVODNIH CEVOVODA NA PROBNI PRITISAK

Svi izgra|eni vodovodni cevovodi (magistralni dovodi i mre`a) moraju se pre pu{tanja
u pogon ispitati na probni pritisak. Svrha ovog ispitivanja je da se ustanovi
vododr`ljivost izgra|enog cevovoda i njegova stabilnost.
Kod ispitivanja treba imati u vidu da odre|eni cevni materijali upijaju izvesnu koli~inu
vode.
Vodonepropustljivost vodovoda ispituje se unutra{njim vodnim pritiskom. Jedino je kod
~eli~nih zavarenih cevovoda ispitivanje mogu}e izvr{iti komprimovanim vazduhom.
Izgra|eni cevovod ispituje se radnim, nominalnim i probnim pritiskom.

2.

Procedura oko ispitivanja i stavljanja cevovoda u pogon je slede}a :

2.1. Punjenje cevovoda
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.

Predispitivanje
Glavno ispitivanje
Kontrolno ispitivanje
Zavr{no ispitivanje

2.6. Pranje i dezinfikovanje cevovoda

Ispitivanje cevovoda vr{i se po deonicama, koje ne treba da budu du`e od 300-500 m.
Podelu cevovoda na probne deonice izvr{i}e nadzorni organ (ukoliko u projektu nije I
zvr{ena raspodela po deonicama) u zavisnosti od du`ine cevovoda, dinamike radova i
plana zatrpavanja rova na pojedinim deonicama, i u zavisnosti od dubine rova i
kvaliteta materijala.
3.

Pre po~etka ispitivanja cevovod na deonici koja se ispituje mora biti delimi~no zatrpan:
nasip od 30 do 50 cm. Svi spojevi moraju biti slobodni i pristupa~ni.

4.

Pre po~etka ispitivanja cevovoda na deonici, isti se mora u~vrstiti potporama na

krajevima i ankerima na svim krivinama i organcima.
4.1. Potpore se smeju ukloniti tek kada je zav{eno ispitivanje i izvr{eno rastere}enje
cevovoda.
4.2. Tokom ispitivanja zabranjeno je zadr`avanje oko potpora, kako bi se izbegli
nesre}ni slu~ajevi.

5.

Punjenje cevovoda i evakuacija vazduha :

Kada se izvr{i stabilizacija cevovoda po~inje punjenje koje mora biti sa malom
koli~inom vode, kako bi se izvr{ila zadovoljavaju}a evakuacija vazduha.
5.1. Pripremiti armature za ispu{tanje vazduha (vazdu{ni ventil ili odgovaraju}i hidrant)
5.2. Punjenje cevovoda se vr{i sa najni`eg mesta brzinom od 0,05 m/s.
U narednoj tabeli date su odgovaraju}e koli~ine vode, za pojedine pre~nike cevi, sa
kojima treba vr{iti punjenje i to :
mm

lit/sec

mm

lit/sec

mm

lit/sec

40

0,10

100

0,30

300

3,00

50

0,10

150

0,70

400

6,00

65

0,15

200

1,50

500

9,00

80

0,20

250

2,00

600

14,00

5.3. Cevovod pre ispitivanja treba napuniti vodom bar 24 sata ranije (odnosi se na
liveno gvozdene i salonitne cevi).
5.4. Za punjenje cevovoda upotrebiti vodu koja zadovoljava zahteve normi vode za
pi}e.
5.5. Nakon 24 sata od punjenja cevovoda mo`e se pristupiti ispitivanju.
5.6. Pre po~etka ispitivanja (a nakon dr`anja napunjenog cevovoda 24 sata) jo{ jednom
se izvr{i ispiranje da bi se sasvim sigurno proverilo da li je iz cevovoda vazduh
odstranjen.
6.

Predispitivanje
Predispitivanje se radi da bi se izvr{ila provera svih spojeva cevovoda.
6.1. Za ~eli~ne i livene cevovode predispitivanje se vr{i maksimalnim radnim pritiskom.
Vreme trajanja predispitivanja je za :
150 mm 1/2 sata na svakih 100 m na kojima je zapo~eto ispitivanje,
200 - 400 mm 6 sati,
450 - 700 mm ve}e od 700 mm -

12 sati,
24 sata.

6.2. Predispitivanje salonitnih cevi vr{i se sa nominalnim pritiskom i za sve profile traje
1/2 ~asa na svakih 100 m koji se ispituju.
6.3. Kada se kod predispitivanja konstatuje da pojedini delovi cevovoda ili spojevi
propu{taju vodu, pritisak treba poja~ati do probnog, kako bi se {to evidentnije
pokazala sva slaba mesta na cevovodu. Kada se registruju sva slaba mesta treba
izvr{iti odgovaraju}e popravke. Popravke se smeju vr{iti samo na cevovodu koji je
rastere}en od pritiska ili ispra`njen (prema odluci nadzornog organa).
7.

Glavno ispitivanje
7.1. Glavno ispitivanje (probno ispitivanje) se vr{i odmah posle zavr{nog predispitivanja.
7.2. Kod glavnog ispitivanja treba obavezno kontrolisati svaki spoj.
7.3. Veli~ina pritiska za glavno ispitivanje tzv. probni pritisak treba da iznosi 1,5 x max.
radni pritisak.
7.3.1. Za liveno gvozdene i ~eli~ne magistralne cevovode pritisak je ve}i za 5 bara od
maksimalnog mogu}eg radnog pritiska, s tim {to ispitni pritisak ne mo`e biti
manji od 10 bara.
7.3.2. Ispitni pritisak u vodovodnoj mre`i (livene i ~eli~ne cevi) iznosi 15 bara, ako je
nominalni pritisak u cevima i mre`i 10 bara.
7.3.3. Ispitni pritisak za salonitne cevi iznosi :
- za cevi ~iji je pre~nik do 400 mm - 5 bara vi{e od nominalnog,
- za cevi ~iji je pre~nik ve}i od 400 mm - 50 % vi{e od max. radnog/min. 5 bara.
Kod ispitivanja cevovoda u nagibu treba obezbediti takve pritiske na pumpi, da se
na najvi{em terenu obezbedi bar minimalni probni pritisak.

8.

Kada se zavr{i glavno ispitivanje u toku zatrpavanja mora se voditi ra~una da se

deonica koja se ispituje optereti na pritisak, da bi se ustanovila eventualna o{te}enja
kod zatrpavanja. Ovo se odnosi na vreme kada se spojnice zatrpaju nasipom od 30 do
50 cm iznad temena cevi. Ovaj pritisak je kod ~eli~nih i liveno gvozdenih cevi jednak
radnom, a kod salonitnih nominalnom pritisku.

9.

Trajanje ispitivanja
Ispitivanje mora trajati neki period vremena koji je potreban da bi se detaljno pregledao
svaki spoj i ustanovila bilo kakva promena i deformacija na cevovodu, ankernim
blokovima i razupira~ima.

Ispitivanje treba da bude pri malim temperaturnim promenama. Vreme trajanja glavnog
ispitivanja je :
- za salonitne cevovode svih dimenzija - 1/2 sata na svakih 100 na kojima se vr{i
ispitivanje.
- za livene i ~eli~ne cevovode :
150 mm 1/2 sata na svakih 100 m na kojim se vr{i ispitivanje,
200 - 400 mm - 6 sati,
450 - 700 mm - 12 sati,
ve}e od 700 mm 24 sata.
Napomena: Vreme trajanja ispitivanja se mo`e smanjiti za vanredne pritiske po odobrenju
nadzornog organa. Pritisak se ne sme pove}avati zbog eventualnog skra}enja vremena za
ispitivanje.
10.

Registrovanje pritiska kod ispitivanja vr{i se ba`darenim manometrom. Treba upotrebiti

dva manometra. Manometar treba da bude takav da se mo`e o~itati 10.000 Paskala
pritiska (0,1 bar).
Manometar treba postaviti na najni`em mestu deonice. Kod cevovoda u znatnijem
usponu mora se postaviti manometar i na najvi{em delu cevovoda, da bi se
prekontrolisalo da li je obezbe|en minimalni ispitni pritisak.

11.

Kod livenih i ~eli~nih cevi za vreme ispitivanja zabranjeno je dodavanje vode radi
korekcije pritiska.
11.1. Smatra se da je cevovod (liveni i ~eli~ni) dobro izgra|en ako za vreme glavnog
ispitivanja pritisak ne opadne vi{e od 0,1 bara.
11.2. Kod salonitnih cevi pod pritiskom za prvih pola ~asa ne sme pritisak da padne
vi{e od 0,1 bara.
Ako se probni pritisak ne mo`e posti}i treba prekontrolisati posebno spojeve na
mestima gde cevovod menja pravac. O ispitivanju na pritisak obavezno treba voditi
zapisnik. Zapisnik moraju potpisati ovla{}eni predstavnici investitora i izvo|a~a
(napominje se da predstavnik investitora obavezno mora prisustvovati ispitivanju, da
vr{i kontrolu cevovoda i obezbedi kontrolu na pumpi kako se ne bi nedozvoljeno
popravljao pritisak).
Zapisnik treba sastaviti prema uglednom obrascu koji je sastavni deo uputstva.

UGLEDNI OBRAZAC
ZA ZAPISNIK O ISPITIVANJU CEVOVODA NA PROBNI PRITISAK
1.
1.1.

Op{ti podaci :
Ovla{}eni predstavnici :
- Investitora

1.2.
1.3.
1.4.

- Izvo|a~a
Zapisnik broj
Naziv cevovoda
Datum

1.5.
1.6.
1.7.
1.8.

Oznaka voda (potisni, magistralni, mre`a)

Deonica koja se ispituje od km do km
Isporu~ilac cevi
materijal
Vrsta spojeva

ukupne du`ine (m)

tip
broj spojeva

.
.

1.9. Debljina zidova (mm)

1.10. Pozicija iz predra~una

.
.

2.

Podaci o ispitivanju :

2.1.

2.2.

Mesto gde su ugra|eni manometri

nadmorska visina
- merodavni km
nadmorska visina
- kontrolni km
Max mogu}i radni pritisak kod manometra

2.3.
2.4.

Propisani probni pritisak

Propisano trajanje probe sati

3.

Ispitivanje na pritisak :

3.1.
3.2.

Punjenje vode : po~etak

kraj
Prethodno ispitivanje na propisani pritisak :
kraj ispitivanja
- po~etak ispitivanja
na kraju
- pritisak na po~etku
- temperatura vazduha na po~etku oC
- ocena prethodnog ispitivanja :
Da li je bilo potrebno ponoviti ispitivanja
Gde su se pokazali defekti

,
.
.
.

vreme punjenja sati

trajanje ispitivanja sati

,
na kraju oC

,
,

.
?

Na koji na~in su izvr{ene popravke

3.3.

Glavno probno ispitivanje (livene i ~eli~ne cevi)

- odre|ivanje probne koli~ine vode potpuno napunjenog voda, radi stvaranja
,
propisanog probnog pritiska
- vreme za koje je postignut probni pritisak
,
kraj ispitivanja
trajanje ispitivanja sati
,
- po~etak ispitivanja
- veli~ina pritiska na po~etku
na kraju
,
- rezultat celokupnog glavnog ispitivanja: podaci sa manometra, podaci o spojevima,
opravkama, ponovljenim ispitivanjima :
,
- primedbe o ispitivanju i prijemu
.

3.4.

Overavaju zapisnik :
- predstavnik investitora
- predstavnik izvo|a~a
- predstavnik korisnika

B)

DEZINFEKCIJA NOVIH ILI REMONTOVANIH VODOVODNIH

CEVOVODA

Dezinfekcija unutra{njih povr{ina novih ili remontovanih cevovoda je znatno te`a nego
dezinfekcija zaga|ene vode, jer hlor mora da prodre kroz organske materije kojima je
pokrivena unutra{nja povr{ina zidova cevi.
Za dobijanje dobrih rezultata potrebno je prethodno o~istiti i dobro isprati cevovod.
1.

Pranje cevovoda:
Za pranje je dozvoljeno upotrebljavati samo ispravnu vodu za pi}e. Efikasno ispiranje je

omogu}eno samo u slu~aju ako je obezbe|ena minimalna brzina vode od 1,5 do 2,0 m/sec.
Kako }e se vr{iti ispiranje zavisi od broja ispusta. Kod cevovoda koji imaju pad ispiranje
se vr{i odozgo nani`e.
Nesme se pri~initi nikakva {teta kada se tokom ispiranja ispu{ta voda. Ukoliko o ovome
nije dato re{enje u projektu, nadzorni organ je obavezan da da re{enje neposredno na terenu.
Ispiranje treba nastaviti sve dok se ne dobije sasvim ~ista voda.
Potrebna koli~ina vode za pranje na minimumu norme treba ra~unati:
3 do 5 zapremina deonice koja se pere,
- za 150mm
2 do 3 zapremine deonice koja se pere.
- za > 150mm
2.

Dezinfekcija:
Dezinfekciono sredstvo }e propisati sanitarna slu`ba vodovoda, a u saglasnosti sa

sanitarnom inspekcijom grada. Kontrolu ispiranja i dezinfekciju vr{iti isklju~ivo pod

rukovodstvom odgovornog, kvalifikovanog i ovla{}enog predstavnika sanitarne slu`be
preduze}a.
Doza hlora za dezinfekciju treba da se kre}e u granicama od 10 do 200 mg/l. Smatra
se da je dovoljno 30 do 50 mg/l. U konkretnom slu~aju dozu propisuje ovla{}eni predstavnik
sanitarne slu`be koji je u celini odgovoran za dezinfekciju i eventualne posledice. Ni`a
koncentracija
(10 mg/l) preporu~uje se kada hlor ostaje u kontaktu 12 do 24 sata.
Normalno vreme delovanja hlora traje 3 do 12 sati.
Ve}e doze hlora upotrebljavaju se kada je poznato da cevovod sadr`i organske
materije, koje je nemogu}e ukloniti ispiranjem ili kada je neophodno da se vreme dezinfekcije
skrati.
Minimalno vreme trajanja dezinfekcije treba da iznosi 30 do 60 min. Dodavanje hlora se
mo`e izvr{iti kroz po~etni hidrant ili kroz posebno ostavljeni priklju~ak. Ispu{tanje vode se vr{i
na nizvodni hidrant sve dok se ne oseti hlor.
Delovi mre`e koji se ne dezinfikuju moraju biti sigurno isklju~eni od dela mre`e koja se
dezinfikuje.

Odgovorni rukovodilac sanitarne slu`be treba da obezbedi za{titu radnika koji rade na
dezinfekciji, jer je hlor opasan po zdravlje, ako se sa njim pa`ljivo ne rukuje.
Odgovorni rukovodilac tako|e treba da obezbedi (putem javnog obave{tenja) da ne
do|e do toga da neko koristi vodu koja slu`i za dezinfekciju (misli se na rukovodioca pogona korisnika).
Kada je isteklo vreme dezinfekcije cevovod treba ispirati ~istom vodom za pi}e sve dok
se ne dobije ~ista voda za pi}e (sa tolerantnom koncentracijom hlora).
O izvr{enom hlorisanju mora se voditi zapisnik, koji overava lice pod ~ijom je kontrolom
izvr{ena dezinfekcija cevovoda.