FONOLOGIJA

JEZIK: je apstraktni sistem znakova i pravila po kojima se oni kombinuju.,i

ulanavaju u glasovne nizove. Drutvena funkcija: sporazumevanje. Da bi se
komuniakcija ostvarila neophodno je da govornik uoblii poruku i da je
prenese do sagovornika, tj. Da tako organizuje artikulaciono-akustike
elemente govora da se u njima nae informacija. Govornika kodira tekst, a
slualac taj tekst dekodira. Govornik mora da ima sliku onoga to eli da
saopti. Pu kojim se poruka prenosi je komunikacioni kanal. Da bi se
informacija potpuno prenela kanal mora biti ist, tj. Da nema umova.
UM: u komunikaciji je ono to smeta da se poruka pravilno razume. Moe
biti fiziki, i psiholoki. Moe da doprinese da se poruka bolje razume (um).
Jedan od kodova je mimika. Bolje sluati neto nego itati,npr.knjigu
GEST: pomae da se bolje razume komunikacija. Od ritma i od tempa govora
zavisi kako emo razumeti neto. Relevantno: bitno; Redundantno(irelevantno): nebitno
Redundantno obeleje je um u komunikaciji. Relevantno je ono to poruka
eli da iskae. Od njihovog odnosa zavisi kako e se poruka razumeti. Svaki
jezik ima odreen sistem glasova koji slue za sporazumevaje. Srpski ima 30
glasova, to je repertoar (skup glasova). Na pravopis je fonoloki. Npr.:
maam- to je inventar , kombinujemo da bi neto razumeli. = mama.
Da ne bi dolo do uma, nesporazuma, potrebno je da se posebno naglase
neki elementi od kojih je u govornom lancu poruka u obliena. Bitan je
kontekst. Npr.: Nisam uradio nita ili Nisam mu radio nita
Segmentacija jezikog iskaza znai da delimo jeziki iskaz na manje delove.
ZVUNI TALASI: Mogu se prostirati kroz sredine svih agregatnih stanja i ija
se uestalost kree od 16Hz do 20.000Hz. Ako takvi zvuni talasi dospevi u
uho izazovu u svesti oseaj ujnosti, taj emo oseaj nazvati ZVUKOM. A deo
materijalne sredine kroz koju se prenosi, zvunim poljem. Osnovne fizike
karakteristike zvunog talasa: osnovna frekvencija, zvuni spektar i
intenzitet. Oni se ulom sluha transformiu u zvune oseaje koji su
subjektivne karakteristike.: visina tona, boja zvuka i jaina zvuka. Tonovi se
dele na : Niske(duboki tonovi) frekvencija nia od 250Hz; Srednje od 250Hz
do 1500Hz; a Visoki preko 1500Hz.
BOJA ZVUKA: je onaj kvalitet na osnovu koga se prepoznaju dva zvuka iste
jaine kada su emitovani iz dva razliita zvuna izvora. Ona je odreena
karakteristikama tzv.zvunog spektra tj.sloenih zvukova u kojima pored
osnovnog tona postoje i pratei vii tonovi.
JAINA ZVUKA(INTENZITET): je objektivna karakteristika zvuka, odnosno
energija zvunog talasa koja prolazi kroz jedinicu povrine i jedinice
vremena. Biofiziki se odreuje kao jaina ujnosti ili glasnosti. Artikulaciona
fonetika utvruje mnotvo detalja od kojeg zavisi priroda glasa. Precizno
opisuje svaki detalj svakog glasa, ali ona ne moe da odgovori na pitanje
kakvu vrednost ima jezik na taj glas. Ne moe da odredi ta je u njima
invarijantno i ima li u toj raznovrsnosti realizacije neke jasne unutranje
organizacije. Invarijantno : ono to je uvek isto,nikad se ne menja(naa
visina).; Varijantno: ono to moe da se menja ( boja kose,duina).

FONETIKA: pomona lingvistika disciplina. Ona sakuplja predanje za dalju

analizu. Bavi se fizikim osobinama glasa i taj materijal koristi fonologija.
Ovaj odnos izmeu artikulacionih i akustikih karakteristika jezika ima dva
pitanja da ne znamo da li znamo odgovore. Npr.: papagaj govori i nema
drelo, zadnje nepce. Fonolozi se razlikuju od fonetiara.?
GLAS: skup artikulacioni akustiki osobina koje se istovremeno zapaaju.
FONOLOGIJA: osnivaem fonologije smatra se ruski lingvista Nikolaj S.
Trubetski. Kratko iveo. Zajedno sa Romanom Jakobsonom delovao u domenu
Prakog lingvistikog kruga. Kao i Ferdinand de Sosir, posmatrali su jezik kao
sistem funkcionalnih jedinica. : Fonetska i fonoloka analiza glasa.
Raljanjuju foneme na distinktivna obeleja(DO). Uvode pojmove kao to su
markirano (obeleeno) , nemarkirano (neobeleeno), binarnost(dvojnost).
DISTINKTIVNA OBELEJA: su svojstva po kojima se glasovi razlikuju i jedan
prema drugom svrstavaju u opozicije. Glasovi se odnose jedni prema
drugima kao lanovi jednog sistema. Ti odnosi se mogu prikazati na
metrikim shemama. (Trubetski,markirano,nemarkirano).
3 DEFINICIJE FONEME PO TRUBETSKOM: on tvrdi da je fonema jeziki znak,
koji slui za raspoznavanje i ne moe se zameniti drugim jezikim znacima.
Fonema: minimum akustiko-artikulacionih karakteristika koja biva u
procesu sporazumevanja. Bitna je zvunost u srpskom (Bora-Pora, DO).
Ako se dva glasa istog jezika ne mogu meusobno zameniti u istom
glasovnom kontekstu bez tete po znaenju, u pitanju je realizacija dve
razliite foneme. Kosa,koa, kora
Ako u datom jeziku dva glasa srodna ili slina po artikulaciono-akustikim
osobinama ne mogu nikad stajati u istom glasovnom (fonetskom) kontekstu
onda ih treba smatrati kombinatorikim varijantama iste foneme. Npr.
Saonice- alveolarni , sanke-velarni
Ako se dva glasa mogu meusobno zameniti u istom glasovnom kontekstu
bez tete po znaenju , onda su u pitanju fakultativne varijante dve iste
foneme. Npr. Francusko r ili nemako r umesto alveolarnog srpskog vibranta
r, zovu se i individualne varijante
FONEMA: najmanja jezika jedinica koja ima izraz, nema znaenje, ali unosi
razliku u znaenju odnosno ima distinktivno funkciju(razlikovnu).
Fakultativna, individualna varijacija foneme predstavlja izgovor foneme koji
zavisi od pojedinca koji ga izgovara.
FONEME U SRPSKOM JEZIKU: stupaju u tzv.opozicije koje su obeleavane
prisustvom odnosno odsustvom odreenih artikulaciono akustikih
momenata. Trubetski je zapazio da se foneme svrstavaju u parove, tj.u
opozicije od kojih su najee binarne ili dvojne . Njihovi odnosi se zasnivaju
na prisustvu odnosno odsustvu odreenog obeleja( opozicija obeleenosti i
neobeleenosti). Obeleenost kada imamo jedno svojstvo vie.
Predstavnik Prake kole Roman Jakobson, teoretiar distinktivnih obeleja,
tj.onih svojstva po kojima se glasovi razlikuju i jedan prema drugom
svrstavaju u opozicije. Prilikom usvajanja jezika kod dece, postoji odreen red
koji se ne remeti. Dete prvo naui maximalno otvorene i max.zatvorene
glasove. Npr.: a i b, a tek kasnije naui i druge kontraste.Npr.: b-m, p-t,m-n.

Kada kod odraslog doe do poremeaja u govoru(afazija) najpre se gube

opozicije koje su u fazi uenja jezika najkasnije stabilizovane(najtee naueni
glasovi). Jakobson je zakljuio da je red po kome se ue jezike jedinice vrlo
znaajan za funkcionisanje jezikog sistema.
ZADATAK FONOLOGIJE:
1.da iz mnotva injenice koje je fonetika utvrdila kao ureen glasovni
repertoar jednog jezika izdvoji one elemente koji su bitni za sporazumevanje.
Utvrdi fonemski inventar.
2.da utvrdi spisak obeleja po kojima se foneme jedna drugoj
suprotstavljaju.tj.da utvrdi registar distinktivnih obeleja.
3.da utvrdi pravila po kojima se fonemske jedinice rasporeuju u
fonacionom lancu. Tj.njihovu distribuciju.
SEGMENTACIJA JEZIKOG ZNAKA: ralanjivanje jezikog iskaza. :
Babi/u/se/javiti/telefonom. To je jeziki iskaz. Segmentiramo-podela reenice
na rei. Bab/i enskoj osobi neto dati. Sastoji se od dva dela,od dve
razliite foneme.
MORFEMA: najmanja jezika jedinica kojoj je pridruen sadraj. Ona nastaje
udruivanjem vie fonema mada moe biti sastavljena i od samo jedne
foneme.Npr.: fonema /o/ ohrabriti.
ALOMORF:varijanta jednog morfa, jedne morfeme, (Npr.: pe-pek-pec-pe)
razliiti oblici jedne morfeme a potpuno isto znae.
Morfema ima 3 oblika:
Korenska morfema(leksiko znaenje): nosilac itavog morfema. Slue za
tvorbu novih rei.(stan)
Afiksalne morfeme(tvorbena): Derivira znaenje osnovne korenske morfeme,
tvori, daje novo znaenje korenskoj morfemi. (stan-ar)
Gramatika morfema: referie o gramatikom statusu celog glasovnog niza,
za razliku od 1-2. Koje imaju vieznaenje semantiki polivanentno
odnosno(vieznano)
AKCENATSKE DUINE: koje se pojavljuju u nastavcima pojedinih rei. Postoje
leksike posleakcenatske duine. U pitanju su dugi neakcentovani slogovi,koji
se pojavljuju ili odgovarajui sufiksi ili u osnovi date rei. U novotokavskim
govorima nastaju kratki i dugi akcenti. Leksike duine bolje uvaju nego
gramatike.
PRENOENJE AKCENATA NA PROKLITIKE:
Dva tipa prenoenja: staro i novo.
Ukoliko se akcenat prenosi prema zakonitostima starog prenoenja peneseni
akcenat ne menja kvalitet.Budui da se u srpskom jeziku na proklitiku moe
preneti iskljuivo silazni akcenat to onda znai da e se kao rezultat
prenoenja na proklitici razviti takoe silazni akcenat.Akcenat se moe
preneti samo sa prvog sloga akcentovane rei.
na glavu
na glavu
Ukoliko je re o dvoslonoj proklitici,akcenat se prenosi na prvi slog.
niza stranu
niza stranu
u oko
u oko

Ukoliko je re o novom prenoenju takoe se silazni akcenat moe samo

peneti sa prvog sloga ,ali preneseni akcenat koji se preneo na proklitiku
menja kvalitet i postaje uzlazni.
pred njim
pred njim
Ukoliko je re o dvoslonoj proklitici akcenat se prenosi na drugi slog.
ispred kue
ispred kue
Pravila prenoenja akcenta kod imenica
STARO PRENOENJE:
I Muki rod Nominativ sg (dugosilazni)
Grad: u grad
u grad
Gost: u goste
u goste
Zid: preko zida
preko zida
II enski rod a) Nominativ sg (dugo uzlazni,kratko uzlazni)
Ruka: za ruku za ruku
b) Nominativ sg. (nulta morfema)
Na alost na alost
III Srednji rod ija se osnova ne zavrava na konsonantsku grupu.Akcenat se
prenosi po principu starog prenoenja. Npr.
Na more na more
U oko u oko
NOVO PRENOENJE
I Muki rod
Nominativ sg. (kratkosilazni)
Pla: u pla u pla
Prst: preko prsta preko prsta
II enski rod
Nominativ sg (kratkosilazni,dugosilazni)
Kua: iza kue- iza kue
III Srednji rod a) osnova se zavrava na konsonantsku grupu:
Zdravlje: na zdravlje na zdravlje
b) u kola u kola
u blato u blato
v) -nulta morfema
na rame na rame
LINE ZAMENICE
Pred njim pred njim
Sa njim sa njim
Sa mnom sa mnom
GLAGOLI
Ne znam ne znam
Ne moe ne moe
AKCENAT U SLOENICAMA I REIMA STRANOG POREKLA
Rei u srpskom
Vojskovoa
i plavook
Ali svaka od rei u sloenici uva svoj akcenat,pa se sreemo sa
Kontrapijunaa
junoafriki

Jugoslavija Jugoslavija
Televizija televizija
U me uvremenu u meuvremenu
Poljo privreda poljoprivreda
REI STRANOG POREKLA
Asistent
dirigent
REI DOMAEG POREKLA
Nominativ sg. Pr.
ivotinja G pl Od ivotinja
Nominativ sg pr. Podatak
G pl Iz podataka
Komunikator
Direktno
Eksperiment
Aspirator
Investitor
Element
Organizator
Inicijator
Radijator
Inteligentan
Retrovizor
Realizator
Dokument
Kategorija
Apsolvent
Deterdent
Relevantan
Paradajz
Redundantan
Direktno
Rezistentan
Pedantan
Opstruent
Istovremeno
Rezo0nator
Enciklopedija
Oponent
Oigledno
Artikulator
Ponegde

Neverovatno
Interesantan
Prepotentan
G pl
Lepotica
Devojica
Drugarica
Pevaica
Uiteljica
Konsonanate
Dokumenate
Elemenata
Zadatake
umaraka
Devojura

POSLEAKCENATSKE DUINE
Sve posleakcenatske duine dele se na gramatike i leksike.
Leksike duine nalaze se na pojedinim nastavcima promeljivih rei i na
pojedinim tematskim kod glagola.
Leksike posleakcenatske duine vezuju se za duge neakcentovane vokale
sufiksa ili osnove rei.One se uglavnom uvaju.
Do 14-15.veka kratkosilazni,dugosilazni
Devojka
*e
evojka
U 14-15.veku : 4 akcenta
Devojka
Zadatak
Genitiv pl zadataka

DISTINKTIVNA OBELEJA
U srpskom fonolokom sistemu distinktiva obeleja podeliemo u dve grupe :
PROZODIJSKA i INHERENTNA
PROZODIJSKA DISTINKTIVNA OBELEJA se tiu utvrivanja bitnih
kvantitetskih i tonskih karakteristika u fonacionom lancu i ona se u jeziku
vezuje samo za vokalske foneme kao nosioce vrhunca sonornosti , a
ostvaruju se kao kvantitet, ton i intenzitet (to odgovara glasovnoj visini ,
trajanju i jaini). Po obeleju kvantiteta meusobno kontrastiraju kratke
foneme prema dugima uokviru istog fonemskog niza. Po obeleju jaine
izdvaja istaknuti, naglaeni vrhunac sonornosti u odnosu prema ostalim
nenaglaenim slogovima u istom fonemskom nizu.Navodimo sve te
pojedinosti da bismo naglasili da je fonetska realnost srpskog prozodijskog
sistema vrlo sloena i da u njemu akcenat slui za razlikovanje rei kao i
svaka segmentalna fonema i zbog toga se minimalni parovi mogu zasnivati
na kontrastima po vokalskom trajanju i na kontrastima po mestu
akcenatskog vrhunca, pri emu se kontrasti po obliku tonske linije vezuju za
svaku slogovnu granicu i automatski su predvidljivi.
INHERENTNA DISTINKTIVNA OBELEJA
VOKALI
SONANTI
OPSTRUENTI
V+
S+
Vcomp +/N+
Sdif+/comp +/comp+/gr+/cont +/cont+/gr +/strid
+/gr +/zv+/Fonemu definiemo kao skup distinktivnih obeleja, a budui da sa one
ostvaruju u fonacionim nizovima , njihovo ponaanje najlake je pratiti u
okvirima sloga kao osnovnog fonemikog oblika. Postojanje sloga zasniva se
na kontrastu izgovora izmeu minimalno i maksimalno izgovorne energije to
se u fonacionom nizu svodi na kontrast izmeu uma i tona, odnosno izmeu

konsonanta i vokala.Obeleja od kojih se uobliuje fonema mogu odredtiti

kao bitna tj. relevantna, dok su druga redundantna.
VOKALNOST-po tom obeleju vokalske foneme akustiki se odreuju kao
jedinice sa jasnom formanskom strukturom, a na artikulacionoj ravni
slobodnim protokom vazdune mase kroz govorni trakt. Vokali:a,e,i,o,u
SONORNOST-na akustikoj ravni ostvaruje se kao kombinacija tona i uma,
nasuprot istom umu. Ton igra glavnu ulogu, a um uestvuje u minimalnom
stepenu ( Rozental). Na ravni artikulacije ta se razlika pokazuje kao kontrast
izmeu delimine i potpune pregrade protoku vazdune maase kroz govorni
trakt, odnosno kao kontrast izmeenu sonanta i opstruenata, to nam
omoguuje da se iz celine konsonantskog sistema izdvojimo njegovu
potklasuakustiki obeleenu izrazitom sonornoi,tj. zvonkou. Sonanti:
m,n,nj,r,l,lj.
NAZALNOST- sa akustikog stanita na spektru nazalnih fonema pokazuje se
izrazitije irenje izgovorne energije uz prisustvo nazalnog formanta, to se na
artikulacionoj ravni pokazuje kao uspostavljanje pregrade u usnom
rezonatoru i otvaranje protoka vazdunoj struji kroz nosni rezonator.
Nazali:m,n,nj
KOMPAKTNOST- foneme koje se ostvaruju u zadnjem delu artikulacionog
aparata . To su : palatalni, velari i vokal a
(,,d,,lj,nj,j,h,g,k,,,a,)
DIFUZNOST-u direktnoj opoziciji ssa kompaktnou. Vezana je za utvrivanje
kontrasta meu vokalima- identifikacija visokih vokala i, u. Akustiki-izrazito
irenje energije u necentralnim delovima spektra.Artikulacijski-jae suenje
rezonatora praeno snanijim pritiskom vazdune mase na njegovim
zidovima (m,r,l,n,v,f,z,c,s,b,p,d,t,i,u)
KONTINUIRANOST- akustiki se odreuje kao blag prelaz izmeu prethodnog
glasa i tzv.zone tiine . Na artikulacionoj ravni kontinuiranst se ostvaruje kao
neprekinut um koji se pojavljuje kao posledica suenje govornog trakta kroz
koji se vazduna masa probija tarui se o zidove rezonatora .
V apertura ( frikativi)- v,f,z,s,,,j,h
STRIDENTNOST- spadaju foneme ija je realizacija praena otrim umom. Na
artikulacionim planu kompleksna pregrada koja izaziva jak um
(v,f,z,s,,,c,d,)
GRAVISNOST- koncentracija energije u niskim frekvencijam spektra. Na
artikulacionoj ravni to su periferne foneme (labijalne i velarne, vokali zadnji u
odnosu na prednje) m,v,f,b,p,h,g,k,o,u
ZVUNOST na akustikoj ravni prisustvo periodinih vibracija niske
frekvencije. Na ravni artikulacije treperenje glasnih ica.
ZVUNI: b,d,g,,,z,d
BEZVUNI: p,t,k,,,s,,f,h,c,
SLOG se moe definisati kao jedinica izgovorena jednim artikulacionim
zamahom, a akustika obeleja svode se na talasna rastanja i slabljenja
sonornosti, iz ega sledi zakljuak da slog predstavlja maksimum sonornosti
ostvaren uz minimum artikulacionog napora. Ukoliko neku re uzgovorimo
sasvim sporo, ona e se prirodno sama rastaviti, na minimalne fonike

odseke koji e se u najveem broju sluajeva zavravati produenim

tonskim segmentima. Postoje otvoreni (koji se zavravaju vokalom) i
zatvoreni(koji se zavravaju konsonantom). Sonanti se mogu ponaati i kao
vokali . Slog mora da sadri vokal.
Dva bitna pristupa identifikaciji sloga (slogovna granica) :
1.Jedan je onaj u kome se suglasnike grupe u celini vezuju za vokal iza sebe
i one odgovaraju prirodnim mehanizmima artikulacije. Npr. Ka-tkad, o-dgovor, o-bda-riti, o-pko-liti
2. U drugom sluaju slogovi se predvajuju po uzusima koji su blii
elementima morfemske strukture ili makar pravilima. Npr. Pred-gra-e, nadgrad-nja, brat-stvo, po-ku-stvo, kum-stvo.
Kada govorimo o prirodi sloga moemo rei da je najea njegova struktura
u srpskom jeziku, kao i u veini indoevropskih jezika- kombinacija KV, NPR.
Do-le, le-po-ta, le-po-ti-ca-ma i ona ini 60% svih slogovnih struktura dok za
sve ostale konsonantske kombinacije ispred vokala taj procenat narasta do
87,5% za otvoreni slog.
U srpskom jeziku slog je odreen prirodom fonacionog luka:
a)Sam vokal Vkoji se moe ostvariti kao jednoslona leksika jedinica : a, u,
i , o kao veznici ili predlozi, ali i sam vokal kao deo vieslone leksike
jedinice ( na-u-i-ti, u-o-i-ti)
b) grupa KV kao jednoslona leksema sa, na, po, do, ka, bi, se, je, tu itd. Ili
elemenat vieslonih rei go-vo-ri-ti, do-go-vo-ri-ti)
v) grupa VK kao jednoslone leksema od, iz, uz ili kao deo vieslone leksike
jedinice u inicijalnom slogu u sluaju deljive suglasnike grupe npr. ob-da-riti, ot-klo-ni-ti ;
g)grupa KVK kad, nad, bez, pod, sad,rad,vod i sl. U jednoslonim reima ili u
sluaju deljive grupe na poetku ,unutar ili nakraju rei kad-kad, po-kad-kad,
nad-gle-da-ti, pod-ves-ti
d) grupa KKV (K) ne mora biti , sta-rac, bra-a, mla-do-sti, pred, kroz, snop,
stan, grad ili u vieslonim reima npr. Pred-gra-e, nad-grad-nja
) grupa KKKV (K)- spra(t), sple(t), strah, smre-ka, stra-i-lo, stra ()-no, zgrabiti tu bi se mogla dodati i retka jednoslonica sa takvom grupom KKKV(KK)stra(st), trand, ali i grupa KKKV (KKK) u pozajmljenici brija (nsk)
e) Struktura KKKKV bra-tstvo, poku-stvo, stude-ntski, ke-ltski, go-lfski.
Oko vokala nosioca vrhunca sonornosti mogu biti rasporeeni razliiti
konsonanti ili grupe konsonanata, a od njihove konfiguracije zavisie uvek i
priroda slogovne strukture. Uz vokal kao slogovni nukleus, na uzlaznoj padini
sloga nai e se najpre umni glasovi, iza njih sonanti i j ( a-, ka-/ga-,
kra/gra, skra-/zgra-, skpja/zgrja-), pri emu se isti tipovi glasova u obrnutom
poretku rasporeuju i iza vokala, tj. na nizlaznoj padini sloga strah, strast,
trand....
U strukturi sloga bitno je da se oko glasa sa najviom sonornou (oko
njegovog slogotvornog nukleusa) rasporeuju glasovi sa manjom
sonornou.
Osnovna slogovno struktura u srpskom jeziku ima dva aspekta : 1.
Artikulaciona realnost ( kada se slog zavrava uvek na vokal) , 2. Onaj drugi
kao njen ispis, tj. ortografski uzus (jedna morfema jedan slog). Pravila i

preporuke uobliavanju sloga u srpskom jeziku svode se na seriju

suglasnikih skupova koje ne treba rastavljati na kraju reda i koji
predstavljaju poetnu konsonantsku sekvencu sloga iza koje sledi vokal kao
vrhunac sonornosti ( sk, st, kv, gv,k, d, hv, cv, fr, v...), a posle njega po
liniji nizlazne sonornosti , rasporeuju se drugi konsonanti .
Konsonantske grupe bi se mogle svesti na dva osnovna tipa:
Tautosilabine- one koje svoj sklop sa poetka rei prenose kao nedeljiv i u
njenu unutranjost
Heterosilabine one koje se mogu predvajati i vezivati za dva sukcesivna
sloga.
Imamo slogove gde se javljaju sledee konsonantske grupe:
1. konsonant-konsonant KK
3. Sonant-konsonant SK
2.konsonant-sonant KS
4. Sonant-sonant SS
Postoje neto vie od 100 distribucionih mogunosti, na poetku rei se
nalaze 45, a od njih tek je desetak nedeljivo ( tv, cv, v, v, hv,p, t,ht,g) i
one se mogu nai i na poetku rei ( inicijalni) u njenoj unutranjosti
( medijal) npr. KK- Cvet , pro-cvat, hteti, prohtev.
Od ostalih grupa njih tridesetak pojavie se u obema pozicijama i pri tome e
se u unutranjosti rei obavezno predvojiti , najee na morfemskoj granici (
pt, p, tk, p, ps, v, dv, , sp, st,sk,sc,sf,sh,b,d, zb,zg,sj,zv,zj kao u
primerima ptica,op-ticaj, pela, op-initi, ok-tobar.....Glavna grupa, a ima ih
oko 60 , pojavie se samo u unutranjosti i one e biti predvojene kao i ove
predhodne : op-koliti, ot-putovati, ob-veznik .
Najvie ima KK , oko 90 ima ih u svakoj poziciji po 30 na poetku i u
unutranjosti - nedeljivih npr. Prav, plav, uprava, poplava. Deljivih na poetku
i u unutranjosti : ot-mem, mak-nuti, i deljivih samo u unutranjosti : vonjak, nau-nik...
SK-u sredini rei zbog prirode svojih artikulacionih obeleja , obavezno se
predvajaju na dva uzastopna sloga: kor-pa, an-eo, krom-pir...
SS- obavezno se podvajaju osim ako se na poetku grupe nalazi m mrav,
mrva, var-ljiv, stvar-no, ali umreti, samleti.
DISTRIBUCIJA PROZODEMA I INHERENSKA DISTRIBUCIJA
Distribucija prozodema ima etiri pravila:
1.na prvom slogu vieslonih rei se mogu nai sva etiri akcenta
2. na unutranjem slogu se mogu nai uzlazni akcenti
3. jednosloni akcenti imaju samo silazne akcente i dugi i kratki
4. poslednji slog nije akcentovan
I pravila posleakcenatskih duina
INHERENSKA DISTRIBUCIJA
Distribucija voklaskih fonema
Vokali se mogu pojaviti u svakoj poziciji u rei, i ispred i iza svakog
konsonanta, a ogranienja se poinju pojavljivati u vokalskim grupama.
Poetne vokalske grupe: a) dvolane vokalske grupe VV- zabeleeno je 15 i
domaeg i stranog porekla: iako, uinat, oiviiti, iukoliko, autogram, euforija,
oaza. Domae po formuli 1+1, strane 2+0; b) trolane grupe u poetnom

poloaju VVV u srpskom jeziku nema , zabeleene su samo u nekim

prezimenima stranog porekla Auersperg.
Sredinje vokalske grupe:
a) dvolane grupe VV - ima i domaih i stranh rei , kontraadmiral ,
naelektrisati, jedanaest, poezija, pouzdan, plavook. Uglavnom po formuli
1+1, ree 2+0;
b) trolane grupe VVV uobliavaju se na etiri naina :- po formuli 1+1+1
neoivien, neuoljiv, neuobiajen, -po formuli 1+2 antiaustrijski, koautor, - po
formuli 2+1 radioaktivnost, kakaoom, - po formuli 3+0 asteroid, taoizam,
geoid;
v)etvorolane grupe VVVV u naoj grai su se nala samo dva takva
primera : neoautonomai, oaoom.
Zavrne vokalske grupe:
a)dvolane grupe VV postoji samo grupa koja je nastala kao rezultat
alternacije (VL-VO), najee u oblicima glagolskog prideva radnog pao,
pevao, dodao, doao, seo, doveo, u retkim pridevima ili prilozima zao, nagao,
podao, ao, kao i u imenicama deo, pepeo, aneo. U stranim reima: bifea,
kafea, statua.
Trolane grupe VVV te su grupe vrlo retke i uobliene su po formuli 2+1,
odnosno dodavanje gramatike morfeme na prethodnu dvolanu grupu :
kakaoa, kakaou, 3+0 oao, (oo) crnook, pootriti.
STATUS VOKALNIH SONANATA
Vokalni sonanti mogu se nai razliiti tipovi:
a)ako imaju ulogu vokala mogu se nai u inicijalnoj poziciji: rt, rvati
b)izmeu dva konsonanta: krv, vrt, Vltava dentlmen,
v)ako se izmeu susednog vokala pojavi slogovna granica :, za-rati, po-rvati
g)vokal-sonant na kraju rei , sloga: bicikl, Kremlj, dubl, nobl, Njutn,
Menheten
Vokalno r sauvalo je svoje osnovne distribucione karakteristike : nalazi se
izmeu konsonanata- prst, crn; na poetku rei ispred konsonanata- rav,
rvati se; iza vokala od kojeg ga odvaja morfemska granica zarati. Vokalno
r ukljuuje se u sistem vokalskih fonema po obeleju kvantiteta, tj. moe biti
kratko i dugo, a od ostalih vokala odlikuje se time to se uz vokal regularno
pojavljuje kao konsonant ( kratak, pokrali, otrov), ali i kao vokal ako se
izmeu r i susednog vokala pojavi slogovna granica ( za-rati, po-rvati).
U vokalskoj funkciji opet u pozajmljenicama iz stranih jezika pojavljuju se i
neki drugi sonanti . Najstabilnija je meu njima pozicija l, koje se sree u
sredini rei izmeu konsonanata ( Vlko, Vlatava, Plzenj, dentlmen, bitlsi) i na
kraju rei iza konsonanata ( ansambl, dubl, nobl, triangl, monokl, bicikl).
Sonant n pojavljuje se sporadino na kraju rei iza konsonanata ( Njutn, Idn,
Menheten, erkondin, klovn), a u medijalnoj poziciji samo u retkim religijskim
terminima preuzetih iz ruskog crkvenog jezika ( popraznstvo).
Vokal lj potvruje se jedino na kraju rei u primerima tipa Kremelj.
NAPOMENA: injenica jeste da svi sonanti , zbog svoje artikulaciono-akustike
prirode , mogu preuzeti funkciju nosioca sloga, ali se potvrde o tome mogu
nai u zapadnim srpskim dijalektima: desnca, utakmca, osmca, suknjca....
DISTRIBUCIJA KONSONANATA

U naelu je slobodna, sve se one mogu pojaviti u poetnom, sredinjem i

zavrnom poloaju u rei u svakom vokalskom okruenju, a ogranienja se
poinju pojavljivati u konsonantskim grupama. Njihov repertoar zavisi od
njihove strukture ( da li su dvolane ili vielane), poloaju u rei ( da li se
nalaza na poetku, u sredini ili na kraju) ili njihovo poreklo ( da li potiu iz
slovenskog korpusa srpskog jezika ili su ule iz drugih jezika ).
Utvrenje repertoara konsonantskih grupa oteava i injenica da srpski jezik
nema stabilnu leksiku formu , to ostavlja mogunost za razliit tretman
mnogih pojedinosti prilikom odreivanja njihove standardizacije. Pa tako
imamo: 1.grupepreuzetie iz stranih jezika, ime se signalizira njihovo poreklo,
ali i stepen prilagoenosti obrascima standardnog srpskog jezika; 2. Grupe
zabeleene u dijalekatskim likovima kao i u retkim pojedinanim osnovama i
time ukazujemo na mogunost da u celini sistema postoji prostor za
ostvarenje neke sekvence; 3. Grupe u kojima se sree udvajanje istih
konsonanata kao to su pp subpolaran, tt-predturski, dd-poddijalekat, ssnussastojak, zz-nuzzarada, , ostavljene su i
4. grupe sa j (jata) u
ijekavskom izrazu srpskog jezika, ali i to najee na poetku rei , u njihovoj
unutranjosti samo u onim sluajevima kada ona nije potvrena na
morfomskom avu u srpskim knjievnojezikim izrazima ( vjera, odjuriti,
nadjaati).
Dvolana konsonantska grupa:
Optimalna konsonantska grupa u srpskom jeziku je dvolana . Ne postoje
grupe sastavljene od konsonanata razliite zvunosti. Mnoge grupe se mogu
pojaviti i na poetku rei i njenoj unutranjosti , ali je vrlo znatan broj onih
koje se mogu sresti samo u sredini rei.
Poetne grupe KK
Poetne grupe sastavljene od dvaju umnih konsonanata : ptica, pela, ki,
penica, kvasac, vor , zvono, hvala, zbor...Ima 45 kombinacija bez onih u
ijekavskom izrazu pjevati, bjeati, tjerati. Veoma su frekventne i stabilne
grupe strujnih +prekidni konsonant s, +p, t,k i z, + b,d,g, a neto su ree
sastavljene od dvaju strujnih konsonanata . Spadaju i grupe iz stranih jezika:
scena, sfera.
Poetne grupe KS
Repertoar tih grupa je lako odrediti s obzirom na injenicu da se kao prvi lan
u njima pojaviti sve umne foneme osim ,, d, j. Primeri: prav, plav,
pljaka, bljutav, knez, knjiga, grad, glad, raf, lag, ljiva, muriti, hleb, zmija,
slama. Uz k i g se mogu ostvariti sve distribucione mogunosti ( ukupno 12).
Ukupno ima 55 .
Poetne grupe SS
Takve su grupe mogue jedino ako im je prvi lan m: mrak, mlak, mljackati,
mnogo, mnjenje.
Poetne grupe SK-one u srpskom jeziku ne postoje , jedino u ijekavskom
izrazu mj, pj: mjera, mjesto, rjeca ,rjenik.
Sredinje grupe KK to su brojne konsonantske grupe jer se meu njima
nalaze i skoro sve one koje se pojavljuju i na poetku rei. Razlikuju se od
prvih po tome to se najee predvajaju slogovnom ili morfemskom
granicom: opticaj, opkoliti, opsada, obveznik, otputovati, odgovor, sudbina,

nadiveti , maka, cvrci, poten, teko, zahvaliti, majka, majin, gajba,

ovca...
Pokazuje da tih grupa ima oko 120, pri emu su najbrojnije sa t i d kao
poetnim lanom
Sredinje grupe KS
Repertoar tih grupa lake je odrediv s obzirom na redukovan broj sonantskih
fonema u njihovom sklopu. Primeri:uprava, poplava, koplje, zabrana, metla,
vatra, maslo, osmi, travnjak, tajna, krajnji.Ostvareni su uz prekidne
(b,p,t,d,k,g) i strujne konsonante ( ,,s,z,j)
Sredinje grupe SK: korpa, sorta, pare, sire, urevak, molba, saldo,
koljka, feljton, zamka, momci, . Skoro sve mogunosti ostvarene su jedino
uz r.
Sredinje grupe SS tih je grupa najmanje: superrevizija, gornji, belmoa,
grmlje, umreti, tamno.
Sve mogunosti se ostvaruju uz r,m .
Trolane konsonantske grupe je mnogo tee preglednije prikazati zbog toga
to se ostvaruju u mnogo raznovrsnijim kombinacijama i odnosima od onih u
dvoslonim.
Poetne grupe KKK Vrlo su redukovane grupe : stvar, stjuardesa, vrsnuti se
Poetne grupe KKS : strana, zdrav, dral, splav, drebe...
Poetne grupe KSS su veoma retke : smreka, smlaiti
Sredinje grupe KKK njih ima dosta: optina, rotkva, bratski, ekspert,
postpozicija, vojska, bejzbol, najzgodniji, majstor, breskva...
Sredinje grupe KKS rasprava, isplivati, pozdrav, izbledeti, naftni, nadvladati,
elektron, najhrabriji...
Sredinje grupe KSK sasvim su retke: Svilajnca, najmjerodavniji .
Sredinje grupe KSS potvrene su u desetak primera: pojmljiv, izmlatiti,
najmraniji, najmlai ...
Trolane grupe SSS zabeleene su u uniformnost, podjarmljen...
Unutranjih grupa SKK ima preko 40, ali su u slovnom korpusu vrlo retke :
perspektiva, gortak, hardver, umski, simptom, transport i grupa SSK se
potvruje samo primerom andarmina.
Sredinje grupe SKS je teko odrediti jer su skoro sve preuzete iz stranog
jezika: ultra, amblem, folklor, bankrot, ringlov, amandman, konflikt.
etvorolane konsonantske grupe:
Sreu se jedino u unutranjosti rei: sportski, filmski, ropstvo, zdravstvo,
prvenstvo, otkrinuti , ekstrakt, ima ih oko 40 +20 stranih
Petolane konsonantske grupe: u kojima se sufiks -stvo vezuje uz onu osnovu
koja se zavrava nt-politikantstvo, rm-andarmstvo, rd-lordstvo...
Zavrne konsonantske grupe
Dvolane grupe:Mast, post, grozd, vet, vod, lift, recept, boks, tenk, princ,
senf...Tih je grupa preko 80
Trolane grupe:tekst, ajnc, vajld,
MORFOLOGIJA
Morfologija je nauna disciplina koja se bavi prouavanjem promena u
fonemskom sastavu morfema. Ove promene se ispoljavaju kao alternacije ili

zamenjivanja pojedinih fonema i fonemskih grupa u morfemama. Menja se

izraz prefiksa osnove ili sufiksa neke rei i dele se na dve grupe:
Automatske glasovne promene: fonoloki usvojene alternacije. Uslovljene su
poloajem fonema u rei i realizuju se ukoliko taj poloaj nije u skladu sa
pravilima distribucije fonema u srpskom jeziku. Vrste: a)asimilacija po
zvunosti
b) asimilacija po mestu i nainu tvorbe
v) uproavanje suglasnike grupe
g)gubljenje suglasnika
d) nepostojno a u pojedinim kategorijama
2.Neautomatske glasovne promene( istorijski uslovljene alternacije): one
glasovne promene koje su nastale kao rezultat onih automatskih alternacija
koje vie nisu ive u jeziku i uslovljene su gramatiki i tvorbeno. : a) I
palatalizacija
b) II palatalizacija
c) jotovanje
d) prelazak l u o
e) nepostojano a u nekim kategorijama
KVANTITETSKE ALTERNACIJE:
ASIMILACIJA(jednaenje) SUGLASNIKA PO ZVUNOSTI:uestvuju svi
opstruenti.Svi sonanti su neutralni.
Zvuni: b
g
d

z
d
/
/
Bezvu p
k
t

f
h, c
ni:
Ako su dva konsonanta(suglasnika) nau jedan pored drugoga razliiti po
zvunosti moraju se izjednaiti. Kakav je drugi takav mora biti i prvi. Npr.: od
+ pisati = otpisati
Beg + stvo = bekstvo
Rob + stvo = ropstvo
(zamenjuje se svojimparnjakom) /bs/~/ps/
Anticipiratorna asimilacija: prvi lan konsonantske grupe predvideo je prirodu
drugog lana i prilagodio joj se. Npr.: vrabac- vrapca: a) nepostojano /a/
b) bc
c) /b/ ~ /p/
2. Perseverantna(ustrajavajua) asimilacija:mnogo~mlogo
-mnml
Dva nazala imamo i razjednaili su se i izmenio se drugi lan grupe.
mozak mozga mozg inicijalna prvobitna?
Test interne rekonstrukcije nain utvrivanja osnovnog izraza neke morfeme
,proces postavljanja datog alomorfa u morfoloki neutralnu poziciju.pod
metati ,
pod-mornica
Odstupanja.Kada se D nae ispred S i ne prelazi u T,ne jednae se po
zvunosti.U govoru se registruje kao jednaenje po zvunosti.
Npr. Predsednik,potpredsednik, podiati,odsei,odetati
ispred S se ne menja
Npr.vostvo,
Sloenice stranog porekla se ne menjaju:Rentgen,Vaington...

JEDNAENJE PO MESTU I NAINU TVORBE

Prednjonepani:,,,,NJ,,J,D.
Strujni zubni S , Zi H ispred prednjonepanih (palatalnih)prelazi u
i
Npr.
Miraz+dika miradika
Orah+i orai
Obraz+iobrai
/z/ ~/s/ s
/s/~//
S,z+ lj,nj , paz+nja panja
Te alternacije se ne ostvaruju pred osnovama koje poinju sonornim lj i nj :
izljubiti, razljutiti
1)Kod graenja zbirnih imenica na konsonantsku osnovu :grozd-groe
d ,z
2)za imperfektinaciju nekih glagola: upropastiupropaivati
3)u komparativu :besanbenji
4)imenice na konsonant:vlastvlau
.pisacpie
5)razliiti sufiksi:nositinonja;vozitivonj
* Ukoliko je re o sloenicama ,ne dolazi do glasovne promene.
*U reima u kojima je lj i nj nastao kao rezultat jotovanja.
b) N ispred usnenih B,P,V,F,M prelazi u M
Primer: stan+beni stambeni
Zelen+ba zelemba
Ne realizuju se na granici dve osnove sloenih rei ,npr.
ALTERNCIJA M~N :
M se zamenuje u n dosledno ispred labijala b i p
U izgovoru Npr.:prehrambeni,odbrambeni,crvemperka,jedamput.
U pisanom obliku u sloenicama ostaje n. Npr.: jedanput, crvenperka.
Pred perifernim umnim v i f dosledno se zadrava N.Npr.:
konvoj,konvencija,konferencija,konfete; i ako se u takvim pozicijama
automatski izgovara M.Npr.:komvoj.
ALTERNACIJA L~O
Tek se uslovno moe oznaiti kao automatska budui da se ne ostvaruje
dosledno i da je /l/ na kraju sloga (i rei) esto vaspostavljeno analogijom ili
uneseno iz stranih jezika. Sree se:
Najdoslednije u radnom pridevu mukog roda svih glagola: rekao ~rekli,
tresao~tresli,doao~doli; voleo~volela,ubo~ubola,umro~umrla;
U pridevima mukog roda:
nagao~nagla,okrugao~okrugla,zao~zla,zreo~zrela,veseo~vesela,mio~mila.
U nevelikom broju imenica mukog roda: veo~vela, pepeo~pepela, so~soli,
vo~vola, sto~stola, soko~sokola, avo~avola, Stolac~Stolca.
Kod imenica tipa: kotao~kotla, orao~orla, pakao~pakla, posao~posla,
petao~petla, smisao~smisla.
Kod imenica tipa: vebaonica,
uionica,sluaonica,ekaonica,itaonica,kladionica, radionica

Kod imenice tipa: gonilac~gonioca, molilac~molioca, nosilac~nosioca,

ruilac~ruioca,stvaralac~stvaraoca,rukovodilac~rukovodioca,pratilac~prati
oca.
(N sg. I G pl.)
Neke imenice knjikog porekla i novije pozajmenice iz stranih jezika uvaju
L na kraju rei. Npr.:dral,glagol, bol, konzul, val, bokal, metal, kanal,
mineral, urnal, maral, general. I formacije sa sufiksom ac. : belac~belca,
strelac~strelca,palac~palca.
Na kraju sloga i u sredini rei ustaljeno je L, npr.: kolski, kolski, avalski,
glagolski, generalski.
UPROAVANJE SUGLASNIKE GRUPE(GUBLJENJE SUGLASNIKA)
Udvojeni konsonanti se uproavaju posle asimilativnih promena, regularno
se svode na jedan. Npr.: bez+stidan= besstidanbestidan,rasaniti
se,beuman, oterati, poturiti, odvojiti, francuski, engleski,
reestiti,rus+skiruski
Izuzeci: gde je otra morfoloka granica kao u superlativnim oblicima, ne
dolazi do uproavanja. Npr.: najjai, najjeftiniji, ili u formacijama tipa
predturski,poddijalekat,nuzzarada,nuzspecijalnost,nuzupljina,subpolaran.
Regularno se gube /t i d/ ispred slivenih i grupe t. Npr.: otac~oca,
svetac~sveca, zadatak~zadaci, predak~preci, podatak~podaci,
gost~goenje, pregadak~pregradci; oevi,burmut~burmudija,;
U pisanom jeziu /d/ ostaje neredukovano na spoju prefiksalnih morfema, od-,
pod-, pred-, nad- sa osnovama koje poinju afrikatama: otcepiti, potceniti,
otepiti, potutati, podakon, poddarnuti ali u oblicima futura i vodiu,
znae, otree, pleemo. /t/ i /d/ se gube ispred afrikate.
/t/ se gubi ispred konsonantske grupe/st v/ ali u pisanom jeziku ispred /s,/
redovno : podsetiti, podsetnik, predsednik, predstavnik, odsustvo, podiati,
poditi, odetati, odtampati.
Uz konsonantsku grupu /t/ i retko /d/ gubi se u sl. primerima:
Krstac~krsca ali i Krstaca, prstac~prsca: prstaca; protac~proca:protaca,
liska~list, koska~kost.
Poslistak~podlistka regularniji od podlistak~podliska
Izvedenice sa sufiksom kinja. Npr.: komunistkinja, nudistkinja, pijanistkinja,
telefonistkinja. st: Rastko, istka
/stn/ i /tn/ uproavaju se gubljenjem /t d/ u pridevskim oblicima ,tipa:
masna~mast, asni~ast, mesni~mesto, radosna~radost, posni~post,
skladinji~skladite, boravini~boravite, uporini~uporite,
pozorini~pozorite,
hrvatina~Hrvat,nematina~nemati,gospotina~Gospod ALI prstni~prst
zbog mogunosti uspostavljanja meanja znaenja rei sa prst~prsni
/zdn/ i /zdnj/ sauvane su u reima odmazni~odmazda,
dvobrazdni,dvobraznjak~dvobrazd(plug za dve brazde), a /,d,n/ se redovno
uproava : nuna,nuno~nuda,;grozni(~grozd)
U grupi /sk/ redovno se gubi /S/ :
mladiki~mladi,plemiki~plemi,peki~Pe,triki~Tri,popoviki~Popovi
,a zadrava se u grupi /stv/ ,npr.pokustvo,preimustvo,mogustvo.Slino se

ponaaju i grupe /sk,stv/ npr.varmeki~varmea;bogovaki,bogovaski~

Bogovaa;zagraki,zagraski~ Zagrae
Grupa /sk/ uproava se gubljenjem /s/ primeri:vojniki,junaki,hajduki,a
/stv//tv/:junatvo,razbojnitvo,stanovnitvo.Takio je i
niki,varoki,vlaki,hronoloki,mitoloki,muki,lupeki,odnosno
siromatvo,zelenatvo/stv/,drutvo,lupetvo/stv/
Regularno je gubljenje /j/ posle palatala /lj,nj,,/:
Solju,zelenju,pameu,glau,ali stvarju,reju,laju,sluzju,kokoju.
Ue,uee,eznue,groe,razdoblje,podmorje,meugorje
Seljak,debeljak,strunjak,neak,treak,roak,ali
barjak,kurjak,vujak,pasjak,prosjak,bezjak,mujak
Govei,medvei,jagnjei,telei,prasei,riblji,jesenji,ali
miji,maji,boji,vraji,urji,kurjui,pasji,kozji.
Umetanje /j/ izmeu vokala
Uslovna alternacija koja se svodi na umetanje /j/ izmeu vokala ali samo u
sluajevima kada je prvi vokal u grupi /i/ ,a kao drugi mogu bitio svi osim /o/:
Taksija,vedrija,taksiju,vedriju,taksijem,vedrijem~taksi,vedri
Radija,radiju~radio;studija,studiju~studio
Izuzeci:iako,arhiepiskop,vijadukt, ali triatlon,poliedar,ali bijenale,ideja.
MORFOLOKE ALTERNACIJE-NEAUTOMATSKE ALTERNACIJE
Alternacija /a/~ nulta fonema,nepostojno a se ostvaruje u odreenim
morfolokim kategorijama.Moe biti i automatska(fonoloki uslovljena) i
istorijske(morfoloka) kada razvija grupu koja se teko izgovara ,razdvaja dva
ista ili dva razliita koja se nau jedan do drugoga. Npr. Nominativ sg.
maak Genitiv sg.maka
Starac starca
Podatak podatka
Gladan gladni,gladno-/a /se gubi u sred.rodu kod prideva
Takav-takva,osam-osmi,sedam-sedmi,jedan-jedno
Istorijski su uslovljene 3 kategorije:
1)Genitiv pl. Npr.Pisaca /a/ nema potrebe,lake se izgovara.
2)pridevi na -ao :svetao-svetla
3)radni glagolski pridev:doao-dola
ISTORIJSKI USLOVLJENE ALTERNACIJE
/l/ na kraju rei:autonomno uslovno i neautonomno uslovno moe biti:
1)alternativna kao rezultat palatalizacije
2)alternativna kao rezultat jotovanja
REZULTATI PALATALIZACIJE:
Palatalizacija I
Ispred I i E prelaze G~,
K~,
H~
/z/+/e,i/~ //
/c/+/ei/~//
1)Vokativ sg.muki rod : drug drue,vojnik vojnie,otacoe
2)Drugo i tree lice aorista: ree
3)Prezent: poi-sg 1.Peem,2.Pee,3.Pee pl.1.Peemo,2.Peete,3.Peku
4)Nominativ pl oko-oi,uho-ui
5)-ica,-ina,-in

Ruka-ruica
Palatalizacija II
K,G,H+eiC,Z,S
1)N pl. D i L pl. junak-Junaci(ma)
2)D,L sg. enski rod: noga-nozi,ruka-ruci
3)Imperfekat nekih glagola: pecijah
4)imperativ:peci,reci,seci
Jotovanje
/t/~ // list +je lie
/d/~// glad+ju glau
/k/~//
/g/~ //
/h/ ~//
/l/~/l/ (lj)
/n/ ~ /n/
/s/ ~
//
/z/ ~ //
-usneni zubni-epenteza
B,p,m,v,f +j uneni suglasnik ostaje,dodaje se l koji koje se jotuje u lj.
/b,p,m,v,f/ ~ /blj,plj,mlj,vlj,flj/
Kup+jen kupljen
Ljub+jenljubljen
Zdrav+je zdravlje
TIPOVI JOTOVANJA u zavisnosti vremena nastajanja:
Staro: a) trpni glagolski pridev : voen,uzbuen,upotrebljen
Prezent nekih glagola :jauem,jaue,jaue,jauemo,jauete,jauu
Komparativ nekih prideva: jai,stroi,tii
Inperfektizacija glagola:izgraivati
Imperfekat :gradah
Novo:
a) glagolske imenice:plivanje
b)zbirne imenice :prue
c)Instrumental sg. enski rod mast-mau
d) pridev:kravlji
Jekavsko jotovanje :
t- erati ; d- evojka ; l lj ; n-nj standardni
s-sj , z- zj ,p-plj
Specijalno jotovanje: glagoli izvedeni od glagola ii
Na+idemnajdemnaem
PODELA REI NA MORFEME
Sve se mogu podeliti na : 1. korenske
2. Afiksalne: -derivacione:prefiksalne, sufiksalne,
infiksalne
-gramatike
Najmanja jezika jedinica koja ima samostalno znaenje ali nema
samostalan upotrebu, to je morfema.
Alomorf, izraz morfeme, mogu biti:: potpuno razliiti ja~mi, dobar~bolji
I delimine: raz/bo/le/ti
Nositi
nos-korenska morfema,i-tematski vokal,ti-gramatika morfema
(nastavak za infinitiv)
Voleti
vol-korenska morf ,e-tematski vokal,ti gramatika morfema

Nosimnos-korenska m,i-tematski vokal,m-gramatika m,orfema (1.lice

prezenta)
Nanoena na-prefiks,no-koren,en-sufiks,a-gramatika morfema