,

.
1600. , ( ) [1].
, ; .
1879. [2].
, , , .
[3],
[4].

[]

3 3

7 , ,
o

7.1

10

[]
1602. ; 1603.
, . II,

, , 1607.

 1619. 1637. , 24.

.
,
.
26. 1602,
. Q1 " ,"
Q2; Q2 1604.[5] .
Q2 1611. (Q3) 1637. (Q5); Q4
( 1622.). 1623.
;
1661. Lincoln's Inn Fields. ,
1772. , .
1881. Q1.[6]

[]

, ,
, , , .
, ,
, ,

,
1200. Gesta Danorum.

 1570.
(Histoires Tragiques).[7]
,
( ) -.
1589. , [8].
, ,
( ), ( )
( ). ,
: , ,
, ,
.[9][10]

3 []
1600-: 1603. ( Q1),
1604/5. (Q2), 1623. (F).
,
. , Q1
; Q2 F . ,
, ,
. (J. Dover Wilson) . . (G. I. Duthie)
. ( , : ()).

'

, (Nicholas Rowe) (1709.)

(Lewis Theobald) (1733.),
, 1604/5. 1623.
;
, 200
. , Q2
F,

. . [11] ,
.
, ,
, 1604/5. 1623.
Q1 1823.[12] .
Q1 " ." , : Q1
, , (
IV,vi) Q2 F. 28 Q1
1881. . Q1

.
.
(, , ) .
,
", .
2006.
.[13]

1842. ,
.

[]

,
, , , .
, .

, ,

 , ,
, . , , ,
. .

, ,

. ,
.
.[14]

, , , .
, , , ,
.<! 1500-,
)-->

( )
. ,
.

, .
.

 by .

. ,
, , , .

. ,
, . ,
, .

.

, , ,

, ,

, ,

 .
, , ,
.
, ..[15]

. ,
, .
. .

, , ,

, , [16],
.

, .
?

' & '

, , ,
,

[17]

[]

, , .

,
, ,
.

(
), .


,
.
,

, ,
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.

.

,


. ,
,

, . ,

,
; ,
.

,
.

.

. ,
,

 .
, ,
.

. ,
,
.
,

, ,
, .

( ). ,
,
.

.
,
.

,

. ;
,
.
,
.
,
. ,
.

. ,
,
.


.

 []

:
,

.

.

(
? ?),

,
.
?

O Hamletu

Hamlet je ekspirovo najmisaonije delo. Glavni junak je danski kraljevi izuzetno

sloenog lika koji ne preduzima nita konkretno da bi osvetio smrt svoga oca.
Njegovo oklevanje i pasivnost oduvek su bila predmet brojnih kritika. Da on ipak nije
slabi pokazuje scena kada veoma brzo probada maem ministra Polonija, zatim alje
bive drugove Rozenkranca i Gildesterna u vrt, a samog kralja Klaudija ne ubija
odmah zato to oekuje povoljnu priliku, a i eli da ga malo mui neizvesnou. U
navedenoj situaciji Hamlet postaje ubica tek kada je neposredno izazvan (kad Polonije
uzvikne iza zavese, kada saznaje za namere bivih drugova da ga likvidiraju i
kraljiino trovanje). Istovremeno kao intelektualni tip, Hamlet smatra da mu osveta
nema nikakvog smisla, da su svi ljudi pokvareni i da ih nista ne moe povrediti.
Hamletov stav prema Ofeliji pokazuje cinizam kojim je vrea i kinji iako je voli. U
takvom ponaanju prema Ofeliji zapaamo najvie odstupanja od onoga ta je
normalno. Hamlet je ovek renesansni, ali se oseca i veoma jak uticaj srednjovekovne
religije. Hamletov otac koji je ubijen dok je spavao, bez ispovesti priea, po veri
nepripremljen odlazi na drugi svet i za sada njegov duh luta i nema mira. Iz tih

razloga Hamlet nee u jednom trenutku da ubije kralja Klaudija dok se ovaj moli
Bogu jer bi ubijanjem u molitvi bio pripremljen za nebo. Uticaj srednjeg veka je
veoma jak. Socijalni motiv u tragediji vidi se u sliaju davljenja Ofelije koja je
poludela i skoila u reku ali poto je iz visokih slojeva, sahranjena je uz blagoslov
crkve to pokazuje da svi drutveni slojevi nisu jednaki ni pred Bogom ni pred
zakonom. Srednjovekovna atmosfera zapaa se u poetku dela: no, magla, pojava
duhova, iako se radnja deava u renesansno doba. Renesansne crte kod Hamleta: on je
intelektualac, student iz Virtenberga (taj univerzitet dri reformator Martin Luter),
pripadnik je novog vremena i teko prihvata izjavu duha da mu je otac ubijen. U
njemu se odvija unutranja drama jer da bi izvrio osvetu on mora da se odrekne
svojih ubeenja. Iz razgovora sa duhom zapaamo da je Hamlet ve ranije sumnjao da
mu je stric ubio oca. U Hamletovom liku dolazi do udara dva sistema moralnih i
duhovnih vrednosti gde on kao sin mora da se odrekne da bi prihvatio ratnike oeve
stavove, on osea odbojnost prema traenju duha da osveti svoga oca i sumnja da e
biti dovoljno sposoban da to izvri. Posle susreta sa duhom oca Hamlet ostaje u stanju
psiholoke napetosti, njegov govor je nepovezan, govori sam sa sobom, ima
polumahnito ponaanje i uvek i u svakom trenutku kod Hamleta se ne zna ta je
ludilo, a ta je pretvaranje. Radnja poinje u dvoru Elsinor kada su vojnici na strai
videli duha i obavestili Hamleta koji se posle susreta sa duhom pravi lud i prva
hipoteza je da on to ini namerno i koristi svoje ludilo da moe slobodno da kritikuje
kralja i kraljicu. Majka ga moli da promeni svoje mrano raspoloenje i da ne tuguje
za ocem jer sve ivo umire. Kada ga Klaudije oslovljava sa sine, Hamlet mu kae da
je sinovac. U drugom monologu Hamlet otkriva da ga titi to to se majka posle dva
meseca preudala: "O slabosti ljudska, ime ti je ena..." Zatim kae da su na svadbeni
sto izneeni kolai sa dae jer je njegova majka veoma tedljiva. Ofelijin brat Leart
savetuje sestru da odbije Hamletivo udvaranje kao i otac. Kada je ugledao duha na
zidinama dvorca Elsinor, Hamlet je rekao: "Ima neto trulo u dravi Danskoj" (im se
javlja duh). Polonije zakljuuje da je Hamlet lud i prgav jer je poludeo od ljubavi za
njegovom kerkom Ofelijom. Klaudije poziva Hamletove drugove sa studija
Gildesterna i Rozenkranca da ga ispitaju zato je tako udan. Kraljica kae da je lud
zbog oeve smrti i njene preuranjene udaje. Kada je ugledao svoje drugove sa studija
Hamlet ih pita ta su zgreili kad su doli u Dansku, u tamnicu. Hamlet zna da je
prijatelje poslao kralj a oni su usput doveli glumaku druinu da razvesele Hamleta.
Hamlet im ubacuje scenu smrti kralja u bati dok spava. Klaudije je sretan to ga je
Hamlet pozvao na predstavu, a Hamlet u susretu sa Ofelijom govori: "Biti ili ne biti
pitanje je sad". (Da li je bolje trpeti u dui ili se pobuniti protiv nepravdu). Kralj

zapaa Hamletov govor ne lii na ludost i da se iza toga krije velika opasnost, pa hoe
da ga poalje u Englesku. Hamlet moli svog prijatelja Horacija da posmatra strica
prilikom scene ubistva kralja sipanjem otrova kroz uvo i kae mu: "Ja moram da se
pravim lud". Hamlet ironino kae Ofeliji da ga mui to jer nema ni dva sata kako je
umro njegov otac, kad mu ona kae da ima dva meseca, Hamlet joj odgovara: "Ve
dva meseca,a jo nije zaboravljen". Kad doe do kritine scene trovanja, kraljica
odlazi u svoje odaje. Pre izvoenja komada Klaudiju je Hamlet sumljiv pa ga pita da
nema u komadu kakvog zloina, a Hamlet mu odgovara: "Nema, oni se truju sami od
sebe. Komad prikazuje jedno ubistvo u Beu koje se ne tie ni vaeg velianstva ni
mene jer je naa savest mirna". Majka ga poziva na razgovor i kae da je razoarana, a
Hamlet joj odgovara: "Zlo je poelo, a gore jo eka. U samoj stvari ja nisam lud, ve
sam lud iz lukavstva". Kraljica kae Hamletu da ide i Englesku, sa drugovima da se
malo razonodi. Kraljica pria kako je u nastupu ludila Hamlet ubio Polonija, a kralj
nareuje da Hamletovi drugovi krenu za njim u Englesku sa pismom da bude ubijen.
Hamlet zna kakvi su drugovi: "Mogu im verovati kao zmijama u procepu". Kralj
strepi od Hamleta: "Opasnost je to taj ovek ide slobodan mi ne smemo na njega
primeniti strogost zakona jer ga voli narod". Kad kralj pita Hamleta gde je Polonijev
le, on mu odgovara da je na veeri i nastavlja, veeraju ga crvi. Hamlet kae da su on
i prosjak iste sudbine i da mi sebe za ivota hranimo za crve: "ovek moe pecati
crvom to je jeo nekog kralja i jesti ribu to je pojela tog crva, to znai da kralj moe
da proe kroz creva prosjaka ". Drugovi nose poruku da engleski kralj pogubi
Hamleta jer je opasan. Ofelija je poludela od bola za ocem, a iz Francuske dolazi brat
Laert da osveti oca. Klaudije huka Learta protiv Hamleta da bi osvetio oca i sestru.
Stie pismo da je Hamlet iv, da se Ofelija udavila, dva grobara kopaju raku za
Ofeliju i nalaze lobanju dvorske lude Jorika to je Hamleta dirnulo jer ga je poznavao
i kae grobaru da su mnogi jo za ivota truli i hodaju kao leevi. Hamletu je
saopteno da se kralj kladio na njega da je vei junak od Learta, poinje borba,
kraljica pada mrtva jer je pila iz otrovanog pehara, a Hamlet i Leart su zamenili oruje
i Leart pada mrtav (ma je premazan otrovom). Mrtva majka i mogunost da bude
ubijen aktiviraju Hamleta da ubije Klaudija i Klaudije pada mrtav. Plemstvo i narod
smatraju, odajui potu Hamletu, da se pokazao kao pravi kralj da je u ivotu, to
pokazuje da su u simpatije naroda na strani pravog prestolonaslednika Hamleta.
''Ko bi vukao
tovar, pod umorom ivota stenjui

i znojei se da strah
ne buni od neeg po smrti ...? ''
Ovozemaljski ivot, ili samo ivot (ako uzmemo da drugog ivota nema), je nerijetko
tegoban. U trenucima kada se poput olova obrui na ve povijena plea, smrt se kao
njegova suprotnost ini spasonosnom. Suprotno optem pojmu o ivotu i smrti, skloni
smo da ivot smatramo nevrijednim ivljenja a smrt nam se pak ini privlanom i
izbaviteljskom. A kako i ne bi ako u njoj vidimo izlaz iz, ini se bezizlazne, situacije.
Ali, nije li prava rije za taj ''izlaz'' bijeg, bijeg od toga da se uhvatimo u kotac sa
nedaama to nam ih ivot nosi. Nema onoga ko se u ivotu nije razoarao, koga nije
uvrijedila nepravda, koga nisu izdali ni prezreli... Ali, svi ti nemili dogaaji moda su
poslani da osnae, da uine otpornijim na udarce one koji pate. Ukoliko pak
pribjegnemo smrti kao rjeenju svojih ''nerijeivih'' ivotnih problema ili nas bar
obuzmu misli o smrti kao izbavljenju, dolazimo do pitanja smisla samoubistva.
Da li me poslije munog ivota eka neto manje muno? I ma koliko se upirala da
uvrstim svoju vjeru kako je ovaj ivot samo ''dolina suza'' i kako mi poslije smrti (ali
ne i sopstvene smrti koju bi sama namjerno skrivila jer to je grijeh) moe biti samo
bolje, ipak mi ideja ''kroz smrt u novi ivot'' ostaje velika nepoznanica. A poznato je
da se obino bojimo nepoznatog i upravo taj strah od onog ''po smrti'', strah ''od tajne
zemlje, s ijih mea jo nijedan putnik vratio se nije'' koi nas u naumu da si ubistvom
prekratimo ovozemaljske muke te ''rae podnosimo zla koja su tu ve nego da letimo
onima drugim, nepoznatim jo''.
I Hamlet pred sebe stavlja pitanje ivota i smrti. ''Biti ili ne biti?'' Njegovo je
dvoumljenje ustvari trilema. On promilja da li da pokua da umiri svoju uzavrelu krv,
ivei sa spoznajom da mu stric na pravdi Boga ubi oca tako mu preotevi i presto, i
enu, i sve to se preoteti moe. Ili da olaka sebi tako to e se osvetiti zlotvoru i
pribaviti sebi zadovoljtinu. Ili pak da si prekrati muke i nemili mu ivot i usni
''vjenim'' snom. I zaista se, na prvi pogled, prva solucija ini najneprihvatljivijom,
druga pravednom, a trea najlakom i najbezbolnijom. Ali sasvim je dovoljno da malo
zagrebemo ispod povrine pa da vidimo kako ona zaudara na malodunost, kukaviluk
i nesposobnost za suoavanje sa ivotnim nedaama od egzistencijalne vanosti.
''Moe li kogod oprotaj da trai,

a korist od svoga zloina da dri?

Oprotaj (bar od Boga) za poinjeni grijeh moe da uslijedi nakon iskrenog pokajanja
i ispravljanja tete koja je nanesena ako je ma kakvo iskupljenje mogue. Onaj pak ko
zgrijei da bi sebi pribavio neku korist a zatim uiva u blagodatima svog nedjela ne bi
trebao ni moliti za oprost jer ga dobiti ne moe. Kad bi tako bilo, to bi znailo da je
svako pozvan da uini nepravdu, prevaru ili ma ta to se kosi sa Bojim i ljudskim
zakonima, da se potom ''iskreno'' pokaje ali ne i izvri pokoru kojom bi se liio onoga
to mu je posluilo kao motiv za nedjelo.
Svakom se dogodilo da radei u svoju korist ogrijei duu, pa makar taj prekraj bio
mnogo neznatnijih razmjera od podmuklog zloinstva kralja Klaudija. Svakom se
dogodilo (bar nesvjesno) da d zamaha svom samoljublju i da dopusti da ga ono
zavede na krivi put. Ali ne shvati svako da je zaveden i ne poeli svako da umiri svoju
savjest i povrati ljudsko dostojanstvo.
Jedno je sigurno. ak i nepravednik iole zdrave pameti zna da je oprost (od Boga i
ljudi) nemogue dobiti sve dok on uiva u plodovima svog sramnog ina. Jedina
pokora vrijedna oprotenja je odrei se onoga to te je nagnalo da pogrijei. esto to
neto nije samo nekakva isto materijalna dobit ve i osoba od krvi i mesa i u tom
sluaju se pitanje sagrijeenja i otkupljenja znatno uslonjava.
I samo kajanje je veliki i vaan korak jer svako sebi prvo mora podsvijestiti