Bertold Breht - Potomstvu

1.
Zaista ivim u mranom dobu!
Neduna re je apsurd
Znojavo elo vrea umorno srce
Onaj ko se smejati moe, jo nije uo odvratne vesti
Ah, what an age it is
Kad pria o drveu je zloin
Jer to je tiina o nepravdi
I ko bezbrino ulicom eta
Zar nije sa prijateljima
U nevolji?
Jel istina? Za ivot zaraujem?
Ali verujte, to je nesrean sluaj
Nita to radim, apetit mi ne daje
Ali dobio sam ansu. (Ako me srea napusti
Gotov sam)
Kau mi: Jedi I Pij!
Budi srean to ima!
Al kako da jedem, kako da pijem
Kad moja hrana od gladnih usta je uzeta
I moja aa vode pripada ednome?
A opet I jedem I pijem
Rado bih bio mudar
Stare me knjige mudrosti ue:
Izbegni svau u svetu
Proivi malo ivota to ima
Ne plaei se nikoga
Ne budi nasilan
Vraati dobro za zlo -Nema zadovoljstva
Ali mudrost je opratanje.
Ali ne mogu nita od ovoga:
Zaista ivim u mranom dobu!
2.
U gradove dooh, za vreme bune,
U njima je vladala glad..

Dooh da ljude na pobunu diem,

I sa njima sam se bunio.
I tako su prolazili dani,
Na zemlji, to su mi bili dani.
Jeo sam izmeu 2 pokolja.
Senka smrti mi se vila nad snom.
Kad sam voleo, voleo sam nehajom.
Na prirodu sam nestrpljivo gledao.
I tako su prolazili dani,
Na zemlji, to su mi bili dani..
U moje vreme, ulice su ivi pesak bile.
Glas me je odavao krvniku.
Malo sam mogao da uinim.
Ali bez mene
Vladari bi bili sigurniji.
To je bila moja nada.
I tako su prolazili dani,
Na zemlji, to su mi bili dani.
3.
Vi, koji ete se roditi iz talasa
u koji mi tonemo,
Razmislite
Kad priate o slabosti,
I o mranom dobu
Koje ju je iznelo.
Jer mi smo zemlju menjali ee od cipela.
U ratu stalea,
oajni
Kad bio je samo otpor, a ne pravda....
Jer mi smo dobro znali:
ak I mrnja prema bedi
Tera nas da postanemo ivotinje,
ak I bes protiv nepravde,
Tera glas da zvui divlje....Dakle, mi
Koji hteli smo prijatne temelje za budue,
Sami nismo mogli biti prijatni...
Ali vi, kad izvojujete nau pobedu,
Da ovek oveku bude prijatelj,

Ne sudite o nama
Previe grubo