Biblioteka

LEKOVITE SILE

Genadij Petrovi Malahov

UTICAJ OKOLINE NA OVEKOVO
ZDRAVLJE

Genadij Petrovi Malahov

UTICAJ OKOLINE NA
OVEKOVO ZDRAVLJE
(BILJKE, MINERALI, TKANINE I
DRUGE MATERIJE)
Prevod sa ruskog

BEOGRAD
2003.

SADRAJ

PREDGOVOR
UVOD

7
9

Klasifikacija p r e m a u k u s i m a

11
11

KLASIFIKACIJA
Klasifikacija p r e m a snazi dejstva

12

Klasifikacija p r e m a s r o d n o s t i (analogiji)

12

Klasifikacija p r e m a svojstvima

14

P R E K R U P E I BOBOVI

20

VOE I JAGODE

23

POVRE

38

ZAINI I MIRODIJE

49

TRAVE

59

K u p a n j e u jutarnjoj rosi

83

San na j a s t u k u od trava

84

BIOENERGETSKOINFORMACIONA REZONANSA
IZMEU CVEA I LJUDI

86

DRVEE I BUNJE (GRMOVI)

87

D o p u n a svojstvima drvea

93

ORASI I SEMENA

98

POSLASTICE

104

U L J E (MASLO) I M A S T (SALO)

107

M L E K O I MLENI PROIZVODI

111

MESO

115

METALI I MINERALI

120

O p t a k a n j e (ugraivanje) k a m e n j a
M a g i n a svojstva d r a g o c e n o g k a m e n j a

128
128

SVOJSTVA (OSOBINE) TKANINA

130

VODA

132

OSTALO

135

PREDGOVOR

PREVODIOCA

Dok sam prevodio knjigu Uticaj okoline na ovekovo

zdravlje nosio sam se milju da neke delove teksta izbacim
iz prevoda. Naime, re je o nekim materijama, na primer
golubjem ekskrementu, kinim glistama itd., ija seprimena
u leenju danas smatra najveom ludou a kod veine ljudi
izaziva i odvratnost.
Meutim, kada sam bolje razmislio odluio sam da i taj
deo teksta ostane, ali ne kao preporuka za leenje, ve kao
deo tradicionalnog metoda rada, koji u mnogim zemljama i
danas nije zaboravljen i potisnut. Pored toga setio sam se i
poslovice: Utopljenik se hvata za slamku.
Draga moja dilema bila je - da li uopte knjigu objav
ljivati. Naime, knjiga je sadrajno i kompozicijski nesre
ena, pojedina poglavlja i pojmovi su delimino objanjeni,
postoji veliki broj nedoumica itd., to mije oduzelo mnogo
vremena da nekako priredim knjigu za tampanje. S obzi
rom na to da se u originalu nigde ne pominju latinski nazivi
biljaka uneo sam ih samoinicijativno na odgovarajua mesta
u tekstu.
Tema koju razmatra ova knjiga prvi put se objavljuje u
svetu, pa bez obzira na nedostatke ima mnogo zanimljivih
podataka. Autor nije imao veliki broj informacija, ali je
nesumnjivo eleo da sve ta je sakupio ostavi ljudima u
naslee, to je i bio odluujui motiv za tampanje ove
knjige.
Nadam se, uvaeni itaoci, da ete i vi imati svoje
komentare kada proitate knjigu.

UVOD

U daljem tekstu nailaziete na izraze kao to su odgo

vara li ili ne odgovara jedna ili draga materija vatrenoj,
suvoj, sluznoj ili hladnoj prirodi oveka.
Svaki oveji organizam ima svoje osobenosti. Kod
nekih ljudi on stvara vie toplote nego stoje potrebno, kod
drugih nedovoljno; kod nekih je u stanju da dobro zadrava
vodu, kod drugih nije. Zato, da bismo kompenzovali tu
neuravnoteenost", na primer, poveanu toplotu organiz
ma koja, leti za vreme velikih sparina, moe da prouzrokuje
oboljenja, ljudi su svesno poeli da u tom periodu primenjnjn materije koje podstiu hlaenje organizma. Rezultat
tih profilaktikih mera (ishrane, odee, terapija) jeste da
ovek s neuravnoteenom prirodom ne boluje i ivi nor
malno. To se odnosi i na suvou, slunost i hladnou.
Prema tome, uenje o ovekovoj konstituciji imalo je u
prolosti veliku ulogu u nainu leenja, doziranju lekova i
terapijama. Lekari su prvo odreivali individualnu ovekovu konstituciju, a zatim odreivali leenje pomou tera
pija, promene naina ivota, ishrane i tek potom medi
kamenata. Upravo takvom pristupu odravanja ovekovog
zdravlja ue nas indijska Ajun>eda, tibetski Cud-i, uveni
lekari - Avicena, Paraceljs, Amirdovlat Amasiaci i mnogi
drugi.
Ako poznaje osobenosti svog organizma, svaki ovek
moe individualno da odabere materije koje uravnoteuju i
poveavaju njegove prirodne odbrambene mehanizme i da

koristi sve blagodeti zdravog ivota. Navedena i vekovima

proverena, znanja o svojstvima organskih i neorganskih
materija i njihovom utieaju na organizam oveka pomoi e
vam u tome.

KLASIFIKACIJA

Drevni mudraci su sve materije razvrstavali prema uku

sima, snazi dejstva, srodnosti (analogiji) i svojstvima.

KLASIFIKACIJA PREMA UKUSIMA

SLADAK UKUS je najjai po lekovitoj snazi jer ovrava, poveava snagu tela, pomae varenju sokova tela i
raspolae manjom toplotnom sposobnou.
KISEO UKUS ima opora, rashladna i isuujua svoj
stva, pobuuje apetit, zasiuje, usitnjava hranu, pomae
probavu hrane, otvara zatvore, ini prohodnim i ispira
creva.
SLAN UKUS ima proiavajua svojstva, izvlai stvr
dnuto, zaglavljeno, zaepljeno, odstranjuje plesan (bu) i
umereno zagreva.
GORAK UKUS leci gubitak apetita, bolesti ui, isteruje gliste, pomae kod trovanja i kod edi, ima izraena
proiavajua, odvajajua i baktericidna svojstva, ume
reno rashlauje.
LJUT UKUS poboljava probavu hrane i podstie ape
tit, sui salo i gnoj, iri krvne sudove, ima svojstva razreivanja, ispiranja i rastvaranja i veoma jako zagreva.
OPOR UKUS ima isuujua svojstva, sui gnoj, krv,
u, zarauje rane, poboljava boju koe i jako hladi.
TRPAK UKUS slian je oporom, zgunjava sokove i
hladi.
BEZUKUSNO - vlazi, razmekava i iscrpljuje.

KLASIFIKACIJA PREMA SNAZI DEJSTVA

Iz prakse znamo da ovek moe pojesti neku materiju i
da ne oseti nikakvo dejstvo, a kada pojede drugu moe
trenutno da umre. Zato su drevni lekari razlikovali etiri
stepena snage dejstva.
Ako je ovek uneo materiju u organizam i nije uoio
nikakve tragove njenog uticaja u telu (tj. da ta materija ne
zagreva, ne hladi, ne sui, ne vlazi itd.) ta materija se naziva
uravnoteenom.
Ako materija ima neko dejstvo tada se, uslovno, kae da
snaga njenog dejstva odgovara prvom stepenu.
Ako materija zadejstvuje ili svojom toplotom ili hlad
noom, a ne ispolji tetan uticaj na organizam, kau, da
snaga njenog dejstva dostie drugi stepen.
Ako materija ispoljava otrovno dejstvo, do tog stepena
da ak i ubija, pripada treem stepenu.
Ako materija prouzrokuje smrtni ishod, snagu te mate
rije odreuju etvrtim stepenom.

KLASIFIKACIJA PREMA SRODNOSTI (ANALOGIJI)

Analogija delova biljaka sa organima oveka.
Koren
- osnova ivota, analogno elucu.
Stablo
- odgovara kimenoj modini.
Grane
- odgovaraju nervima.
Lie
- odgovara pluima.
Cvetovi
- lokalizacija vika snage (mesto na
laenja organa za reprodukciju).
Hlorofil
zelena krv.
Sok
- odgovara energiji koja cirkulie kroz
nerve i pretvara se u impulse mozga,
seme i druga tkiva.

Raspodela pozitivne i negativne energije

Vrh biljke je naelektrisan pozitivno (+), a korenje nega
tivno (-). Deo biljke pri samoj zemlji ima uravnoteena
svojstva - mesto spajanja pozitivnog punjenja (potencijala).
Plod ima pozitivni potencijal, a krtole (gomolji) nega
tivan.
Na samom plodu strana prema peteljci ima negativan, a
strana prema cvetu pozitivan potencijal.
Delovi biljke i bolesti koje se lece.
Korenje leci bolesti kostiju.
Stablo
- bolesti mesa.
Grane
- bolesti sudova i ila (tetiva).
Kora
- bolesti koe.
Lie
- bolesti upljih organa" (eludac,
uni mehur, tanko i debelo crevo, mokrana beika i testis).
Cvetovi
bolesti ulnih organa.
Plodovi
- bolesti vrstih organa" (srce, plu
a, jetra, slezina i bubrezi).

Biljke koje imaju snagu Sunca" i snagu Meseca".

Biljke koje mnogo zagrevaju organizam i isteruju iz
njega hladnou dobile su naziv biljaka koje imaju snagu
Sunca". One imaju ljut, kiseo i slan ukus, ispoljavaju dej
stvo vrueg i ljutog. Korenje, stabla, grane, lie, cvetovi i
plodovi tih biljaka su miriljavi - njihova aroma leci bolesti
hladnoe. Takva svojstva imaju nar (mogranj), biber, aleva
paprika i dugaka paprika (feferoni).
Biljke koje jako hlade organizam i isteruju iz njega
vruinu dobile su naziv biljaka koja imaju snagu Meseca".

One imaju gorak, sladak i opor ukus i ispoljavaju hladno i

bezizraajno dejstvo. Svi delovi tih biljaka lece bolesti upa
la. Takve osobine imaju beli santal i kamfor (Laurus Camphora).
Magine biljke
Nai preci uoili su da uzimanje, noenje na sebi ili
nalaenje nekih biljaka u blizini ispoljava posebno dejstvo
na ljude. Evo nekih od tih uticaja.
Posunac (Heliotropium) - trava iskrenosti.
Kopriva (Urtica dioica) - hrabrosti.
Rusomaa (Capselta bursa pastoris) - plodnosti.
Rusa (Chelidonium majus) - pobede.
Zimzelen (Vinca minor) - vernosti.
Dobriica (Glechoma hederacea) - vitalnosti.
Miinac (Cynoglossum officinale) - simpatije.
Bunika (Hyoscyamus niger) - trava smrti.
Ljiljan (Li li um) - manifestacije (ispoljavanja).
Imela (Viscum album) - spasa.
Razliak (Centaurea cyanus) draesti (ara).
alfija (Salvia officinalis) - ivota.
Divlja verbena (Verbena officinalis) - ljubavi.
Matinjak (Melissa officinalis) regenerie snagu.
Rua (Rosa...) - posveivanja (posvete).
Vuja jabuka (Aristolochia clematitis) - fluida.

KLASIFIKACIJA PREMA SVOJSTVIMA

Klasifikacija prema svojstvima odreuje dejstvo mate
rija na ovekovo telo. Razni izvori ukazuju na razliit broj
svojstava. Ja sam, na osnovu rada Amirdovlata Amasiacija
Nepotrebno za neznalice, odabrao 50 svojstava:

1. Razredeno, neno - materija koja je imuna na dejstvo

prirodne toplote naeg tela, a njena snaga dospeva do svih
delova ovejeg tela. Takvo je vino i materije sline njemu.
2. vrsto, zgusnuto materija koja je po svemu suprot
na razreenoj.
3. Tekue, vodnjikavo - materija ije se estice svim
putevima ustremljuju u organe tela. Takva je voda i materije
njoj sline.
4. Razredujue, omekavajue - materija koja omek
ava drugu materiju, na primer, kamilica. Ova materija vee
materiju koja je pod upalom, da bi se ona to lake izbacila
iz organizma.
5. Rastvorljivo materija koja vee i rastvara sokove ili
ih priprema za rastvaranje.
6. Otkidajue materija koja otkida estice druge
materije, na primer, rusa (Chelidonium majus) i ukuvani
urin.
7. Otvarajue - materija koja pomera drugu materiju s
mesta zapuenja nekog od mikro prolaza u organizmu ili
otvara pore na koi, slino semenu peruna.
8. Iscrpljujuee materija koja razmekava vrste or
gane i slabi ih svojom toplotom i vlanou kao, na primer,
vrua voda.
9. Proeiavajue, procedujue materija koja izbacuje
lepljivu vlagu iz skrivenih pora, slino medu.
10. Umivajue materija koja smekava, vee i ispira
lepljivu vlagu, na primer, pivo.
11. Izvlaee - materija koja pokree drugu materiju i
izbacuje je napolje.
12. Koje vare hranu - materije koje pomau brzu pro
bavu hrane u elucu.
13. Zavarujue, koje pomau sazreva nje - materije koje
daju zrelost sokovima: ako su gusti - razblauje ih, ako su
teni - zgunjava ih. Sva vlaga prelazi u drugo stanje na

etiri naina: ili prelazi u stanje zrelosti, ili se probavlja, ili

plesnivi i unitava se, ili se probavlja u stanju plesnivosti.
14. Vetrogonjsko - materija koja raznosi i razgoni vetrove (gasove).
15. Koja stvara klizavost - materija koja ima snagu
razredivanja, prodire u telo i ispoljava klizavo dejstvo, to
postepeno utie na poboljanje opteg stanja organizma.
16. Koja izaziva crvenilo materija koja zagreva or
gane i pojaava dotok krvi, izvlai krv napolje i izaziva
crvenilo koe, na primer, gorica (senf).
17. Koja izaziva svrab - lek koji silom izvlai lepljivu
vlagu iz organizma na povrinu koe, izaziva stalni svrab i
primorava oveka da se ee.
18. Spaljujue - materija koja svojom toplotom uni
tava vlagu i spaljuje je.
19. Razjedajue - materija koja toliko rastvara meso da
smanjuje njegovu zapreminu.
20. Koja izazivaplesnivost- materija koja razara duu i
prirodnu vlagu u organizmu toliko da unutranji organi ne
mogu da resorbuju tu razarajuu materiju, na primer,
arsenik.
21. Vrua, koja izaziva opekotine na koi - materija
koja pri i isuuje kou, zatvara pore za vlaenje koe i
prouzrokuje stvaranje suvih ireva (gnojnih rana), na pri
mer, vitriol (galica).
22. Lepljiva - materija koja isuuje vlagu nagomilanu u
crevima, slepljuje creva i prouzrokuje zatvor.
23. Zagladujue - materija koja pri podmazivanju ini
glatkom hrapavu kou, odstranjuje hrapavost i daje koi
sjaj: mokraa i masti.
24. Vlaea, koja daje klizavost - materija koja smekava kanale creva, inei ih glatkim i klizavim, otvara ih i iz
njih izbacuje svu nagomilanu vlagu ili neistou (otpatke),
na primer, ljiva.

25. Oporo, uvrujue - lek koji skuplja i zgunjava

estice drugih materija u organima, suava i zatvara prolaze.
26. Suavajue - lek koji suava crevne kanale tako da
hrana oteano prolazi kroz njih.
27. Zatvarajue, zapuavajue - lek koji svojom kompaktnou i suvoom zatvara crevne kanale, na primer,
orba sa pirinom, skuvana sa goveim noicama ili prean
hleb.
28. Ovravajua, koja ini vrstim - materija koja
hladi i ovrava drugu materiju i ne dozvoljava joj da se
apsorbuje, rastvori i rasporedi po organima organizma.
29. Ojaajua (okrepljujua) - materija koja jaa orga
nizam, ini ga uravnoteenim i snanim i ne dozvoljava da u
njega prodre tetna vlaga, na primer, ruino ulje.
30. Smrtonosna - materija koja dovodi organizam do
krajnosti i ubija oveka.
31. Koja popunjava rane mesom materija koja podstie zarastanje, leci svezu ranu i stvara novo meso.
32. Koja proiava ranu materija koja odstranjuje
gnojnu krastu, dobro isti i ispira ranu.
33. Koja pomae rast mesa u rani - materija koja
pretvara krv u meso, pomae stvaranje oiljka i uvruje
ga.
34. Koja isti, daje sjaj koi - materija koja isti trule
delove koe i ini je sjajnom.
35. Proiavajua (purgativna) materija koja ima
prirodna svojstva da izvlai vlagu iz eluca, proiava
eludac, sputa ostatke druge materije u creva, izbacuje
napolje i izaziva proliv.
36. Koja primorava na povraanje - materija koja iz
vlai vlagu navie i izbacuje je povraanjem. Ko je na to
navikao, njemu je lako.
37. Diuretika- materija koja zagreva bubrege, stvara
obilnu mokrau i izbacuje je.

38. Koja ini krv obilnom - materija koja otvara krvne

sudove za razreenu krv i ini je obilnom.
39. Koja izaziva znojenje - materija koja proiava
grudi, plua i grlo, izbacuje vlagu koja se u njima nago
milala zahvaljujui svojoj gustoi i razreenosti.
40. Isuujua - materija koja sui druge materije.
41. Koja izbacuje plod- materija koja zbog svoje snage
i vlanosti izbacuje plod iz utrobe, liavajui ga hrane koja
mu je davala snagu, rasipa je i ne dozvoljava plodu da se
hrani, tako da plod umire i ispada iz utrobe.
42. Koja odstranjuje, drobi kamenje - materija koja
razreduje gustu sluz, isti bubrege, otvara mokrane kanale,
usitnjava kamen i izbacuje ga napolje.
43. Koja izaziva stvrdnjavanje i smanjuje mleko - ma
terija koja smanjuje i prekida izdvajanje mleka zagrevanjem
i isuivanjem ili hlaenjem i stvrdnjavanjem.
44. Koja podstie mleko - materija koja stvara obilje
mleka, na primer, masna semena.
45. Uvrujua, zgunjavajua - materija koja prou
zrokuje stvaranje zgusnute vlage u organima oveka, koja
se ne moe izbaciti ve ostaje u organima i tu postaje vrsta.
46. Koja zaustavlja krv - materija koja suava krvne
sudove, ini krv gustom, sui je i ne dozvoljava joj da se
rastvori i istee.
47. Koja izaziva zadravanje mokrae - materija koja
pojaava sposobnost zadravanja mokrae, prekida njeno
kapanje i prouzrokuje zadrku mokrae i zatvor.
48. Koja izaziva stvaranje semena - materija koja ras
polae vikom vlanosti i rastvorljive toplote, pretvarajui
je u seme.
49. Koja smanjuje i prekida stvaranje semena - ma
terija koja isuuje seme, budui daje po prirodi suvo i vrue,
slino sedefu (Ruta graveolens) ili indijskoj konoplji (Can-

nabis indica), ili ga rashauje i smanjuje zbog svoje hladne

prirode, kao semena bunike (Hyoscyamus niger).
50. Koja zarauje ranu - materija koja podstie vlane
izluevine rane i ne dozvoljava joj da se sui, odravajui je
u vlanom stanju.

PREKRUPE I BOBOVI

PENICA. Vrua u prvom stepenu i uravnoteena. Po

mae probavu sokova. Ako se pojede previe penice zapatie se gliste. Njeno tetno dejstvo otklanja obini kim
(Carum carvi). Kau, da nema nita korisnije za ovekov
organizam od penice.
PENINA PRE KRUPA. Ako se ispri (ispee) postae vrua i suva. Ima razmeka vajua svojstva. Ako se
raskvasi poprima hladna svojstva i ako se pojede u takvom
stanju rashladie i ovlaiti organizam.
HLEB. Dobar je hleb koji se pee od dobro nadolog
testa. Njegova priroda je vrua u prvom stepenu i urav
noteena. Vru hleb odstranjuje miak iz oiju. Hleb od
testa bez kvasca poveava po Inu mo. Bajat hleb ima ovr
avajua svojstva (dobar je protiv proliva). Takvo dejstvo
ima i hleb od sveeg brana. Ako se hleb savae i stavi na
otok (plik) tada ga razmekava i otvara. Ko jede mnogo
belog hleba i kola (pecivo od belog peninog brana u
obliku velike perece) patie od zatvora i kamenja. Hleb,
posebno beli, tetan je za jetru i slezinu.
P R O S O . Njegova priroda je hladna u prvom stepenu i
suva u drugom stepenu. Ima uvrujua i isuujua svoj
stva. Uvruje i spaja naprsnuto i slomljeno. Ako se uari i
stavi spolja na bolestan zub ili plik, ima lekovit efekat, a ako
se stavi na hladan otok splanjava ga. Kada se pojede jaa
organizam, ini obilnom mokrau i izaziva polnu nemo.
tetno je za trudne ene. Njegovo tetno dejstvo je u tome

to podstie stvaranje zle krvi, i to se sporo vari, telo se od

njega ne goji.
J E C A M . Njegova priroda je hladna i vlana u prvom
stepenu. Ima rastvarajua i proiavajua svojstva. Ako se
jemenom vodom opere glava ona odstranjuje zaboravnost
(rasejanost), vlazi glavu i ispravlja kosu. Ako se jeam
ispri, pomea sa solju i njime se mau zubi, on ih izbeljuje i
daje im sjaj. Jemena voda razmekava grudi i pomae kod
kalja. Ona pomae kod svih oblika groznica praenih tem
peraturom. Ako se jeam potopi u vodu i ostavi preko noi
da odstoji i ujutro pojede, pomae kod groznica i svih oblika
upala, a isto tako utoljava e.
PIRINA (RIA). Postoje dve vrste pirina: beli i
crveni. Bolji je beli. Njegova prirodaje vrua i suvau pivom
stepenu (prema nekim izvorima - hladna). Ima neznatno
oporo dejstvo. Ako ga skuvamo sa maslom (uljem), veoma
je koristan za eludac. Ako se jede mnogo pirina telo se
goji, a lice postaje svee. Ako se sa branom od pirina
namaze telo, oistie se koa. ovek koji stalno jede pirina
ivi dugo. Zamena za pirina je oljuteni jeam.
OVAS. Ima sladak ukus, laganje, smanjuje sluz i upale
u organizmu.
RA. Ima sladak i opor ukus, zagreva, lagana je i suva.
Poveava ivalmost i toplotu tela, suzbija sluz.
HELJDA. Ukus sladak i opor. Hladna, laka i suva, daje
telu pokretljivost i toplotu, smanjuje sluz.
M E K I N J E . Najbolje su mekinje koje se dobijaju iz
dobrog brana. Njihova priroda je vrua i suva u prvom
stepenu. Imaju omekavajua i proiavajua svojstva.
Odvar od mekinja pomae kod gnojne upale (ira) na
mokranoj beici. Ako se ekstrakt (odstojali odvar) skuva sa
grakom i pojede pojaae se polna mo oveka. Ako ovek
opere ruke ekstraktom od mekinja koa e mu postati meka.

GRAAK. Ima sladak ukus, hladan je i lagan, zau

stavlja proliv.
PASULJ. Moe biti crven ili beo. Po izgledu je bolji
crveni. Njegova priroda je uravnoteena i vrua u prvom
stepenu. Daje koi lica sjaj, poboljava ten i odstranjuje
pege i oiljke. Ako se sa branom od pasulja pripremi
kajgana i da dojilji, ona e imati dosta mleka, a bie joj
obilna mokraa i mcnstruacije. Cisti organizam od gnoja za
vreme menstruacija i izgoni plod iz utrobe.
SOIVO (LEA). Postoje dve vrste soiva: slatko i
gorko. Bolja vrsta je ona koja se bre vari. Njegova priroda
je uravnoteena, suva u drugom stepenu i ima svojstva
otvaranja. Soivo razmekava grudi, leci prehladu i kaalj i
odstranjuje suvou grla. Splanjava otoke mlene lezde,
koji se stvaraju usled obilja mleka. Ovrava eludac.
Soivo ima uvrujua svojstva, a njegov odvar - purgativna. Soivo slabi polnu potenciju. Otvara dubinske (potkone) gnojne rane. Pomae kod naprslina, nastalih usled
hladnoe. Meutim, soivo izaziva slepilo u oima i po
jaava gasove u crevima. Njegovo tetno dejstvo odstra
njuje mora (Foeniculum vulgare) i majina duica {Thy
mus vulgaris, T. Serpyllum). Zamena su mu bobovi. Ako se
soivo jede stalno tada stvara membranu (opnu) na oima.
Soivo se dugo probavlja i stvara gasove. Ako se previe
unosi u organizam prouzrokuje gubu (lepru) i zatvor jetre.
Opta svojstva itarica su: svee ubrane i sirove teke', a sazrele, isuene i stare - lake". Sirova zrna,
skuvana i isprena, postaju laka", bolje se probavljaju i
asimiluju.

VOE I JAGODE

KAJSIJA. Najbolja je krupna i uta kajsija. Njena pri

roda je hladna i vlana u drugom stepenu. Kajsija rashlauje
eludac, utoljava e i proiava. Najbolje je nakvasiti
suenu kajsiju i pojesti. Ona lako menja svoju prirodu.
Smola iz drveta kajsije leci liaj. Uzgred reeno, tridesetdve
hiljade stanovnika doline Hunza, iji je proseni ivotni vek
120 godina, prvenstvo daje kajsijama, leti - sveim, a zimi
suenim, paralelno sa drugim prirodnim proizvodima.
DUNJA. Od dunje se uglavnom koristi sladak i sve
plod. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu.
Ima opora svojstva. Miris mu je prijatan. Okrepljuje mozak.
Ako se seme ploda dunje raskvasi pomae kod ekcema i
svraba oiju. Ako se seme pojede jaa srce. Seme od ploda
dunje korisno je kod kalja jer razmekava grudi, zatim
prekida proliv i jaa eludac. Osim toga, seme dunje stvara
obilnu mokrau, prekida menstruaciju i jaa jetru. Dunja je
tetna za nerve. Njeno tetno dejstvo otklanja med, a zame
na joj je kruka.
KRUKA. Najbolja sorta je krupna i slatka kruka.
Njena priroda je uravnoteena. Ima opora svojstva. Slatka
kruka jaa srce, a njeno seme pomae kod bolesti plua i
jaa eludac. Kruka jaa ceo organizam, smanjuje luenje
ute ui, utoljava e i zaustavlja povraanje. Njeno seme
ubija sitne i krupne gliste. tetna je za ljude koji pate od
greva. Kruka je, od sveg voa, najkorisnija za jelo. Ako se
osui i jede suva korisna je za eludac. Tvrde kruke imaju

svojstva da hlade i sue. Slatke i sazrele kruke izazivaju

proliv. Sok od kruke bolji je nego sok od jabuka.
JABUKA. Moe biti slatka, kiselo-slatka i kisela. Naj
bolja sorta je slatka i aromatina jabuka. Ona jaa i raz
veseli uje s r c e - Kisela jabuka jaa eludac i pomae kod
dizenterije, a prekida i povraanje. Jabuka je tetna za nerve.
Ako se jabuka jede u prolee stvara se obilje ute ui i
javlja se zaboravnost. Ukoliko ovek jede kisele jabuke bre
mravi i slabi. Jabuku koja nije sazrela ne treba jesti. Ona
prouzrokuje pojavu plesni i groznicu. Svi nedozreli plodovi
bilo koje voke imaju to isto dejstvo. Od ploda koji dozreva
u kui veoma je malo koristi. Od njega se stvara tetna
vlaga. Ako ih ovek stalno jede moe nervno oboleti. Zato u
Rusiji postoji praznikjabuji spas - 19. avgust. Upravo od
tog dana dozvoljeno je jesti jabuke.
Ako udiete miris jabuke pojaae vam se rad mozga.
Jabuka brzo zasiuje oveka.
GROE. Najbolja vrsta je belo i slatko groe sa
tankom koicom. Njegova priroda je vrua i vlana u prvom
stepenu. Groe dosta goji. Slatko groe korisno je pri
oboljenju grudi i plua, ali ono izaziva vrenje u stomaku i
stvara gasove. Groe otklanja zatvor i pojaava polnu
potenciju. Koica od groa je hladna i suva, a meso ploda
vrue i vlano, dok je seme hladno i suvo. Kau, daje za jelo
najbolje groe koje je odstojalo 2 dana.
LJIVA. Najbolja je krupna i slatka. Njena priroda je
hladna u prvom stepenu i vlana u drugom stepenu. Ima
omekavajua svojstva. Ako se popije sok od ljiva ili se
pojede cela ljiva, smanjuje se temperatura srca. Smola iz
drveta ljive pomae kod stezanja u grudima i odstranjuje
suvi kaalj i suvou u grlu. Pre upotrebe smolu treba ras
tvoriti u vodi i popiti. Smola pomae kod kamenca u mok
ranom kanalu. Makrobiotiari Japana konzerviraju ljive u
rastvoru soli. Te ljive (umeboze) imaju izvrsne osobine za

ienje celog eludano-crevnog trakta. Raspolaui svoj

stvima ljive - proiavati (purgativno dejstvo) i smekavati i svojstvima soli - istiti, rastvarati, tititi od plesnivosti i truljenja, umeboze pomau i u najteim sluajevi
ma oboljenja organizma. Navodimo primer iz prakse G.
Osave, savremenog oca makrobiotike. Neki ovek bolovao
je 17 godina. Lekari su pretpostavili da ima perforaciju od
ira na crevima i operisali su ga, ali nisu nita nali. Stanje
bolesnika se naglo pogoravalo. Tada mu je Osava dao 10
ljiva umebozio i upozorio ga da e, kroz nekoliko sati, doi
do jakog i progresivnog ienja probavnog trakta. Posle
izvesnog vremena pacijent je povratio neto crno i iz njega
je izalo mnogo gasova. Zatim je dolo do jakog proi
avanja (stolice) - izala je crna, kao mastilo, gusta tenost.
Posle toga bolesnik je mirno zaspao. Ujutro je ve bio na
nogama. Ovo je primer kako se kombinacijom razliitih
materija mogu postii izvanredni efekti.
BELA LJIVA. Najbolja je sazrela i poutela ljiva.
Ova ljiva je manje sona od crne ljive i ima slabije pur
gativno dejstvo. Osuena ljiva proiava eludac. Korisna
je za ljude vatrene prirode a tetna za starce. Posle uzimanja
bele ljive treba savakati tamjan (Juniperus turifera) da
eludac ovrsne. Kada je bela ljiva kisela, njena priroda je
hladna i suva. Zaustavlja povraanje, leci svrab i ekcem.
SUVO GROE. Najbolje je krupno i mesnato suvo
groe. Njegova priroda je vrua i vlana u prvom stepenu.
Ima svojstva smekavanja i probave. Korisno je kod obo
ljenja creva i bubrega, kao i kod oboljenja mokrane beike.
tetno je za ljude vatrene prirode. Od suvog groa ovek se
lake goji, nego od sveeg groa ili smokve. Suvo groe
dobro proiava i pomae kod oboljenja ui.
SVEZA SMOKVA. Najbolja sorta je smokva bele boje
ija se ljuska lako skida. Posle bele smokve po kvalitetu
dolaze crvena i crna smokva. Priroda svee smokve je vrua

u prvom stepenu i vlana u drugom stepenu. Priroda nesazrele smokve je hladna. Sveza smokva ima proiavajua
svojstva. Ako se njenim sokom mau bradavice, one nesta
ju. Takoe pomae i kod viti liga. Bela i sazrela smokva goji.
Smokva se dobro probavlja u elucu. Smokva utoljava e,
prouzrokovanu vikom sluzi. Korisna je pri oboljenju bub
rega i mokrane beike, a proiava i mokrane kanale od
peska. Ako se, pomeana s medom, stavi u oi deluje pre
ventivno protiv katarakte. Sveza smokva stvara gasove i
tetna je za eludac.
OSUENA SMOKVA. Njena priroda je vrua u pr
vom stepenu, a u odnosu na suvou i vlanost uravnoteena.
Ima razreujua, probavna i resorpciona svojstva. Ako se
mnogo jede prouzrokuje stvaranje zle krvi u telu. Korisna je
kod prehlade i bolova u krstima. Cisti mokrau, trbune
organe, grudi i plua od tetnih smea. Ako se jede u kombi
naciji s nanom i majinom duicom (Thymus vulgaris) tada
isti mokranu beiku i bubrege.
TRENJA, VINJA. Najbolja sorta je slatka i zrela.
Priroda slatkog ploda pribliava se vruoj. Deluje purgativno. Ako se smola drveta trenje (vinje) unese u oi, isti
oi i daje im sjaj. Smola trenje (vinje) ima smekavajua
svojstva. Ona rastvara kamen. Najbolje je potopiti u vodu
osuenu trenju, ostaviti da odstoji izvesno vreme i tu vodu
popiti. tetno dejstvo trenje (vinje) je to se pretvara u
vlagu, koje i tako ima u izobilju u organizmu. Zamenaza nju
je ljiva. Priroda slatke trenje je vrua i vlana. Brzo se
probavlja u elucu i pretvara u sok, kojeg u organizmu ima u
izobilju. Trenja ukruuje polni organ kod mukaraca.
Opora sorta trenje je u svemu suprotna slatkoj sorti. Kisela
sorta trenje utoljava e i jaa organizam. Pomae ljudima
kod kojih u elucu ima nagomilane sluzi, jer ima isuujua
svojstva. Sveza trenja izaziva proliv, a osuena jaa or
ganizam. Ako se smola iz drveta trenje (vinje) pomea s

vinom i vodom i ta smea popije, ona smiruje kaalj, po

boljava ten i jaa oi. Ako se pomea samo s vinom i ispije,
rastvara kamen u mokranoj beici.
NAR (MOGRANJ). Postoje tri sorte nara: slatki, kiseli
i kiselo-slatki. Najbolji je slatki nar. On ima okrepljujue
dejstvo, pomae kod lupanja srca i smekava grlo. Ako se
iscedi sok iz nara i uzima sa salom (slaninom, mau) jaa
eludac. Kiseli nar pomae kod utice, ali je tetan za nerve i
grudi. Njegovo tetno dejstvo otklanja eer.
ZRNA NARA. Najbolja su zrna kiselog nara, krupna i
jedra. Njihova priroda je hladna i suva, a imaju uvrujua
svojstva. Ako se zrna kiselog nara dobro osue i uzimaju,
izvanredno jaaju organizam i zaustavljaju luenje ute
ui, prekidaju podrigivanje (recidiv) i povraanje. Ako na
otvoru eluca postoji upalni proces ili upala, zrna nara ih
otklanjaju i jaaju eludac. Najbolje sredstvo protiv upale je
kiseli sok nara. Ako se sok skuva i pomea s medom,
pomae kod malignih tumora i nagriza divlje meso.
LIMUN. Najbolji je u obliku utog i krupnog ploda.
Slatki limun ima vruu i suvu prirodu. Prekida luenje ute
ui i pomae kod pijanstva. Kiseli limun odstranjuje pege.
Ako se njegov sok unese u oi, daje im sjaj. Sok od limuna
pomae kod vika ute ui i zaustavlja njeno izluivanje.
Njegova kora pomae rast brade. Limun jaa eludac i
pomae probavu hrane. Njegova kora zagreva eludac i
jetru, odstranjuje gasove iz tela i pomae pri oboljenju
sluzne prirode. Miris limuna pomae pri trovanju otrovima.
tetno dejstvo limuna otklanjaju eer i med.
URMA (DATULA). Najbolja je masna i slatka urma.
Njena priroda je vrua u prvom stepenu i suva u drugom
stepenu. Ima proiavajua svojstva. Ako se ispri kotica
urme i namaze glava, ona jaa koren kose i spreava njeno
opadanje. Takoe pomae i kod elavosti. Urma jaa zube i
pomae rast trepavica, podstie zarastanje gnojnih rana.

Ako se urme potope u mleko i to jede seme postaje obilno.

Urnie su odlina hrana. Podstiu zgraavanje krvi i ras
tvaraju kamen. tetne su za mokranu beiku i bubrege.
Njihova zamena je suvo groe. Ako se uzimaju urme
natopljene u mleku i pomeane sa cimetom ili se doda samo
malo cimeta seme e postati obilno i pojaae se polna
strast. Taj lek je najbolje uzimati za vreme hladnih dana.
Ako se skuvaju kotice urme i odvar ispije rastvorie se
kamen u mokranoj beici i bubrezima a poveati luenje
mokrae.
BRESKVA. Najbolja je breskva ije se kotice lako
odvajaju od mesa ploda. Njena priroda je hladna i vlana u
drugom stepenu. Breskva sniava temperaturu, otvara ulaz
eluca i utoljava e. Sok od listova breskve ubija sve vrste
glista i crva. Najbolje je breskvu osuiti, natopiti u vodi i
takvu jesti. Ne treba jesti vie od 10 plodova. Breskva
prouzrokuje pojavu plesni u organizmu. Zamena joj je kajsija. Kau, ako se njeno lie isitni i previje na pupak
isteruje gliste iz stomaka. Ako se njenim liem istrlja
ovekovo telo ono otklanja mirise sa tela i isti ga. Ako je
jede ovek holerine prirode kod njega e se pojaati polna
strast.
BELI DUD (MURVA). Po svim karakteristikama beli
dud je slian vlanoj smokvi. Pobuuje gasove i nije dobar
za ishranu. tetan je za eludac. Podstie stvaranje zle krvi,
koja naruava organizam i ima tetno dejstvo. Njegova
priroda je vrua u prvom stepenu i vlana u drugom stepenu.
Prema drugim izvorima, ona je hladna u prvom stepenu i
brzo se probavlja, ali kasno naputa creva. Beli dud stvara
obilnu mokrau. Najbolje ga je jesti pre obroka. Ako se
odvarom od listova belog duda isperu zubi, smirie se zu
bobolja. Ako se skuva kora belog duda sa njegovim liem i
tim odvarom isperu zubi ublaie se bol.

CRNI DUD. Najbolji je krupan i zreo plod (jagoda)

crnog duda. Ako se plod crnog duda osui moe se koristiti
umesto rajskog (koarskog) drveta (Rhus Cotinus, R. Coriaria). Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu.
Kau, da crni dud u vlanom stanju ima opora svojstva. Cmi
dud pomae kod otoka grla i bolova u ustima. Njegovo lie
leci anginu. Sok od crnog duda pomae kod malignih tu
mora i isuuje ih, a isto tako jaa organizam i pomae kod
dizenterije. Ako se jede u veim koliinama stvara sluz u
organizmu. Kau, da je tetan za plua. Njegovo tetno
dejstvo otklanja nar.
GREJPFRUT. Pretpostavlja se daje to hibrid pomorande i edoka (podvrsta limuna) i daje odgojen u Indiji.
Njegov ukus je slatkoopor ili slatkogorak. Grejpfrut po
boljava rad creva, smanjuje krvni pritisak, normalizuje rad
jetre i obnavlja snagu organizma. Sva gorina gejpfruta
nalazi se u pregradama izmeu renjeva, koju treba da
odstrane lica sa suvom i hladnom konstitucijom. I, obrnuto,
da ostave osobe kod kojih preovladava sluzna i vatrena
konstitucija.
POMORANDE, MANDARINE. Ukus sladak, svoj
stvo teno, vodenasto, jaa organizam. Kora od mandarina i
pomorandi ima lekovita svojstva. Ako se kora osui, zatim
potopi u vodu i ostavi da odstoji u vodi 3 dana, menjajui
vodu vie puta dnevno, nestaje gorina kore. Posle toga
koru pomeati sa eerom (na 500 grama eera jedna aa
vode) i kuvati na blagoj vatri 30 minuta. Dobijeno ue
ereno voe moe se jesti tek posle nedelju dana sa odvarima od trava. Svi agrarni (citrasi), naroito mandarine,
imaju protivgljivino dejstvo. Stalno utrljavanje soka od
mandarina u kou leci kou obolelu od gljivinih bolesti.
UMSKA JAGODA. Tibetski lekari je nazivaju ca
ricom biljnog sveta. Sezona umskih jagoda u naem pojasu
(srednji pojas Rusije) traje 3 - 4 nedelje (ovo vai i za

prostor Balkana). Kada bi se umske jagode uzimale 2 3

godine uzastopce, nestale bi bolesti kao to su kostobolja
(giht), ir na elucu i dvanaestopalanom crevu, kamen u
ui i bubrezima, hipertonija, skleroza, zatvor i mnoga crevna oboljenja. Mnoge oblike zaputenih ekcema narod leci
stavljanjem obloga od lanene tkanine na koju se prethodno
stavi izgnjeena zrela umska jagoda. Kau, da se posle 3 4 dana obolela mesta na koi iste od krasti i isuuju se
vlani delovi na koi. Najbolje je jesti umsku jagodu u
sveem stanju. uveni vedski botaniar Karl Liner pot
puno se izleio od najteeg oblika kostobolje tako stoje u
veim koliinama jeo umsku jagodu.
BOROVNICA. Ima izvanredna opora svojstva, to je
naroito dobro kod proliva i drugih oboljenja creva. Po
boljava otrinu vida, proiruje vidno polje, smanjuje umor
oiju i ubrzava regeneraciju mrenjae. Piloti i kosmonauti
trude se da je jedu to vie. U sezoni, kada dospeva bo
rovnica, treba je jesti to vie i osuiti za zimu. Jednu supenu
kaiku suve borovnice preliti uvee hladnom vodom - na 2
centimetra iznad nivoa borovnica, a ujutro pojesti nabubrele
borovnice natate. Posle 30 minuta moe se dorukovati.
Takav nain upotrebe borovnice podstie regeneraciju vida.
5 obzirom na to da ima oporo dejsto, pri poremeaju creva
borovnica istovremeno leci i hronine zatvore, dovodei u
normalu peristaltiku creva. Kod proliva treba uzimati po 50
- 100 grama sveih borovnica dnevno ili ekstrakt od njih: 4
kafene kaiice suvih plodova ostaviti da odstoji u ai vode
8 asova - to je dnevna doza. Topao ekstrakt - 2 kafene
kaiice izgnjeenih borovnica na au prokuvane vode dnevno. Borovnica dobro pomae kod eernog dijabetesa
(Dijabetes melitus), naroito ako se godinu dana pije eks
trakt. Borovnica smanjuje nivo eera u krvi. Recept eks
trakta od borovnice naveden je u prethodnom tekstu. Po
mou borovnice mogu se uspeno leiti ekcemi (slino

leenju umskom jagodom) na sledei nain: gusto ukuvane

(ne kuvati dugo) svee plodove borovnice u debelom sloju
naneti na obolela mesta, prekriti gazom i zamotati. Takve
obloge menjaju se jednom dnevno, a prilepljenu (okorelu)
gazu odlepiti kvaenjem toplom istom surutkom od kiselog
mleka. Takvim istim ekstraktom (odvarom) i na isti nain
natapaju se ospe na koi, bubuljice, nekrotine gnojne rane i
mesta sa opekotinama. Pri uzimanju vee koliine sveih
plodova borovnice postiu se dobri rezultati u leenju kos
tobolje (gihta) i reumatizma. Evo jo prostijeg naina pri
preme borovnice za zimu. Svee, oprane i prosuene plo
dove borovnice staviti u sterilisane tegle ili iroke flae od
mleka i, dok su jo vrue, preliti prokuvanom vodom do
vrha tegle. Posle toga teglu brzo zatvoriti, staviti poklopce
na flae. uvati na prohladnom mestu.
OGROZD. Odvar od ogrozda podstie luenje
mokrae, stvara u, osveava organizam, smanjuje bolove
u crevima i proiava. Nedozreo ogrozd ima jo jedno
svojstvo odrava elastinost kivnih sudova. Takav ogrozd
je najbolje ostavljati da odstoji (potopljen) bez kuvanja, kao
to se ostavljaju lekovite trave i plodovi. Priprema se na
sledei nain: uzeti 1 - 2 supene kaike plodova ogrozda,
preliti aom vrue vode i kuvati na pari bez kljuanja 10
minuta. Dobijeni ekstrakt zasladiti medom i piti tokom dana
umesto obine vode.
MALINA. Ima opora svojstva i svojstva sniavanja
temperature. Normalizuje rad eludano-crevnog trakta.
" Odvari od maline se upotrebljavaju i kod pijanstva. U zim
skom periodu malina se koristi na sledei nain: uzeti 1 - 2
kaiice suvih plodova maline, preliti aom prokuvane
(kljuale) vode i kuvati dok ne prokljua. Kod prehlade
ekstrakt piti u toplom stanju. Posle uzimanja ekstrakta (aja)
lei u postelju i dobro se preznojiti.

KUPINA. Ima potpuno ista svojstva kao i malina. Zrele

i prezrele jagode su lako purgativno sredstvo, a nezrele
jaaju organizam. Naroito su dobre kod proliva. Lie
kupine ulazi u sastav smee trava protiv dizenterije. Plodovi
kupine i ekstrakt od njih imaju okrepljujue i smirujue
dejstvo na organizam oveka.
CRNA RIB1ZLA. Ona je skladite vitamina. Vodeni
ekstrakt od plodova crne ribizle ima diuretiko dejstvo,
preznojava i deluje protiv proliva. Antiseptina svojstva
crne ribizle su veoma jaka. Sok od crne ribizle, razblaen s
vodom, koristi se za ispiranje usta kod angine, a sok pomean s medom pomae kod jakog kalja. Ako se koristi
kao vitaminsko sredstvo, jednu supenu kaiku plodova treba
preliti aom kljuale vode i ostaviti da odstoji 1 2 sata, a
zatim piti po pola ae 2 - 3 puta dnevno. Da bi se postigao
preznojavajui, diuretini i protivupalni efekat uzeti 20 plo
dova crne ribizle, preliti aom vode i kuvati na blagoj vatri i
na pari 30 minuta (ne dovodei proces do kljuanja), ohla
diti i uzimati po jednu supenu kaiku 3 puta dnevno. Naj
bolje je pripremati crnu ribizlu u emajliranoj ili staklenoj
posudi sa medom. Pri tome skoro da se ne gube njena
lekovita svojstva. Ovo pravilo odnosi se i na drugo jagodiasto voe.
CRVENA RIBIZLA. Ima temperaturno-sniavajua i
preznojavajua svojstva. Civena ribizla je izvanredno polivitaminsko sredstvo, iako zaostaje u tom pogledu iza crne
ribizle. Kisele sorte ribizle mogu se ostavljati da odstoje
potopljene u vodi s medom, ali ih ne kuvati i ne prokuvavati.
Zahvaljujui kiselom ukusu i pektinskira materijama crvena
ribizla vezuje i izbacuje iz organizma crevne toksine - isti
creva. Njen sok izbacuje iz organizma kisele soli mokrae.
MAHOVICA (Oxycoccus pahistris, O. microcarpus).
Ukus mahovice je kiseo. Svojstva: diuretiko, sniava tem
peraturu, utoljava e i baktericidno. Mahovica stimulie

rad guterae (pankreasa) i isti krv. U tu svrhu treba uzi

mati dnevno, pre jela, 50 - 100 grama plodova mahovice.
Moe se koristiti i voni sok od mahovice: au plodova
mahovice izgnjeiti u toploj vodi i to piti tokom dana.
Mahovica je kontraindikativna kod gnojnih rana i ireva.
Sok od mahovice dobro se kombinuje sa ekstraktom (ajem)
od ipka. Mahovica se odlino uva u friideru i u datom
momentu moe se brzo i lako pripremiti napitak od ma
hovice na sledei nain: au plodova mahovice izgnjeiti,
preliti litrom vode, prokuvati 3 - 5 minuta, skinuti sa vatre i
dodati 2 supene kaike meda. Zatim ostaviti da odstoji 1 - 2
sata i procediti.
BRUSNICA (Vaccinium vitis idaed). Po svojim svoj
stvima brusnica je bliska mahovici. Njeni plodovi koriste se
pri leenju kostobolje (gihta) i artritisa. U tu svrhu treba
dnevno uzimati, u sezoni, po jednu au sveih plodova
brusnice. Brusnica ima baktericidno i protiskorbutno svoj
stvo i pomae kod smanjene kiseline u elucu. Voda u kojoj
su odstajali plodovi brusnice ima purgativno dejstvo. Brus
nica se moe pripremati i u vlastitom soku na sledei nain:
sipati u posudu sloj plodova debljine 10 centimetara i uda
rati drvenim rukom dok se ne pojavi sok, preko tog sloja
sipati drugi sloj plodova debljine 10 centimetara (iz njega ne
cediti sok) i preko njega trei sloj plodova debljine 10
centimetara, pripremljen u posebnoj posudi na isti nain kao
i prvi sloj. Dobijenu smeu dobro pritisnuti i ostaviti u
friider (zamrziva). Brusnica se u zamrznutom stanju do
bro odrava do prolea.
UDIKA, KARTOP (Viburnum opidus). Ukus gorak i
posle zamrzavanja plod se u znatnom stepenu smekava.
Kartop ima opteokrepljujua svojstva i sadri mnogo ko
risnih materija za oveji organizam. Pomae kod neuroza,
spazma krvnih sudova i hipertonije. Odvar od plodova kartopa zaslaen medom odlino pomae kod upornog kalja

usled prehlade i naroito kod promuklosti glasa. Praktino

nema ni jedne bolesti kod koje odvar od kartopa ne pomae.
Odvar od kartopa priprema se na sledei nain: 2 supene
kaike plodova kartopa izgnjeiti u emajliranoj posudi, pre
liti aom kljuale vode i zagrevati u poklopljenoj posudi 15
minuta na pari ili u vodi koja kljua. Ostaviti 45 minuta da
odstoji i da se ohladi na sobnoj temperaturi. Posle toga
procediti odvar i iz izgnjeenih jagoda iscediti sok i pomeati ga sa odvarom. U smeu odvara i soka doliti kljualu
vodu dok se ne dobije koliina od 200 mililitara (2 decilitra)
smee odvar - sok - voda. Piti po 1/3 ae 3 - 4 puta dnevno
pre jela. Med dodati po ukusu. Moe se odjednom pri
premiti koliina odvara za dva dana i uvati u friideru.
Takoe se moe pripremiti sok sa medom (1 kilogram
plodova kartopa, 200 grama vode i med po ukusu) ili voni
sok (pola ae soka od kartopa, litar vode i 100 grama
meda). Svi navedeni napici mogu dopuniti na dnevni obrok
hrane. Zalihe kartopa mogu se stvoriti na sledei nain:
konzervirati" plodove kartopa s medom i uvati u zamr
zi vau. Dovoljno je dnevno pojesti supenu kaiku plodova
kartopa da bi se normalizovala razmena materija u organi
zmu i zadovoljile potrebe organizma za askorbinskom kise
linom.
CRVENA OSKORUA (Sorbits Aucuparia). Ima opteokrepljujua svojstva i svojstva izbacivanja ui iz or
ganizma. Po sadraju karotina nadmauje argarepu. Od
lino se kombinuje sa ipkom: supenu kaiku plodova osko
rue i ipka preliti aom kljuale vode, ostaviti da odstoj i 4
sata i piti po pola ae 2 - 3 puta dnevno pre jela. Dobro je
osuiti i ostaviti za zimu veu koliinu oskorua na sledei
nain: suiti u otvorenoj remi na temperaturi 7 0 - 7 5 C ili na
sveem vazduhu kada je toplo vreme. Sa oskoruom se
moe kuvati aj u kombinaciji s drugim travama, a isto tako
oskorua se moe samleti u mlinu za kam i dobijeni prah

koristiti kao pikantan" zain. Praak od oskorue moe se

upotrebljavati za dodatak svim jelima od povra i kaama.
OSKORUA SA C R N I M P L O D O M . Ima svojstva
irenja krvnih sudova (50 - 100 mililitara soka uzimati 3
puta dnevno na pola asa pre jela tokom 1 0 - 3 0 dana). Sok i
plodovi oskorue uvaju se na tamnom mestu pri tem
peraturi 3 5 C. Uzimanje oskorue sa crnim plodom
kontraindikativno je kod ira na elucu i dvanaestopalanom crevu, kao i kod gastritisa s povienom kiselinom.
PASJI TRN (Hippophae rhamnoides). Ukus kiseo, a
svojstva su da isti, ispira i jaa organizam. U kasnu jesen,
kada je njegova sezona, veoma je korisno piti sok od nje
govih plodova. Poto je sok veoma koncentrovan, treba ga
razblaiti kljualom vodom i dodati med po ukusu. Na
primer, na 3 ae soka dodati 50 grama meda, au kljuale
vode i pola ae odvara od nane sve prema ukusu. Nave
denu smeu dobro promeati i odstaviti da odstoji 2 sata u
friideru. U omotau ploda (usplodu), u plodovima i semenkama ploda sadri se dosta ulja, koje se moe izdvojiti i
pripremiti na sledei nain.
Uzeti kilogram plodova pasjeg trna i dobro oprati, s tim
da poslednja voda pri pranju kljua. Posuiti plodove istim
pekirom ili kipom, izgnjeiti ih u emajliranoj posudi dr
venom kaikom (otprilike 4 ture po 1 kilogram) i kroz gazn
iscediti sok. Od navedene koliine (4 kg) plodova moe da
se dobije oko 600 grama soka. Ostaviti sok da odstoji 24 sata
na tamnom mestu sa sobnom temperaturom. Posudu ne
zatvarati vrsto. Posle stajanja na sobnoj temperaturi na
povrini soka bie vidljiv svetliji sloj koji je isplivao na
povrinu. To je ulje iscedeno iz ploda pasjeg trna. Briljivo
skinuti taj sloj, sipati ga u tamne flaice i ostaviti u friider.
Kominu sa semenom i usploem prvo prosuiti na vazduhu,
dosuiti u otvorenoj rerni na blagoj vatri i dovesti do stanja
da se smea drobi pod prstima (boja tamnobraon). Smeu

potom samleti u mlinu za kafu. Dobijeni prah preliti sa 12

supenih kaika ulja (najbolje maslinovog). Od navedene
koliine plodova (4 kg) treba da se dobije oko 50 grama
samlevenog praha i 12 supenih kaika maslinovog ulj a treba
da prekrije tu koliinu praha. Prema nekim receptima suvii
masu (prah) od pasjeg trna i maslinovo ulje treba uzimati u
koliini 1:1,5 (1 deo praha i 1,5 deo ulja). Smeu praha i ulja
ostaviti da odstoji 3 nedelje (21 dan) uz povremeno meanje. Posle toga izliti tenost iznad taloga ime se dobij a
uljani ekstrakt, koji je veoma koncentrovan. Naknadno se
moe dodati jo malo maslinovog ulja.
Prema drugim receptima praak od komine treba preliti
uljem, tj. pomeati u odnosu 1:4(1 deo praka i 4 del a ulja
po teini) i ostaviti da prvo odstoji na toplom mestu (oko
50C) 24 asa, a zatim smeu drati na sobnoj temperaturi
oko dva meseca (60 dana).
Primenjuje se i prostiji nain dobijanja ulja od pasjeg
trna: kominu, koja je ostala posle ceenja soka, prosuiti na
upijajuoj hartiji i elu koliinu (od kilogram plodova) podeliti na 3 dela. Jedan deo staviti u au (ne presovati) i
preliti uljem. To ostaviti da odstoji nedelju dana. Posle
nedelju dana staviti drugi deo komine u au i preliti uljem
izlivenim iz prve ae. Ponovo ostaviti da odstoji nedelju
dana i zatim trei deo staviti u au i preliti uljem iz druge
ae, pa ponovo ostaviti da odstoji nedelju dana. Na taj
nain moe se dobiti ulje od pasjeg tma koje po kvalitetu
potpuno zadovoljava.
Pri drobljenju kotica (prvi nain) ulje e imati veu
koncentraciju.
Ulje od pasjeg tma zarauje rane i ublaava bolove.
Njegovo uzimanje oralno (pijenjem) veoma je korisno za
bolesnike i iznurene (po 1 kafena kaiica 2 - 3 puta dnevno
na 1 5 - 2 0 minuta pre jela). Ono spreava razvoj arterioskleroze i smanjuje sadraj holesterina u krvi.

Uputstva za bolje korienje voa i jagoda

1. Jesti samo voe i jagode koje rastu u rejonu pre
bivalita.
2. Voe i jagode jesti samo u sezoni, u suprotnom
stvori e se haos u organizmu. Ovo se ne odnosi na suvo
voe i jagode koji su pripremljeni za zimu, ve na prekookeanske grejpfrute, pomorande i slino. Ono sazreva u
junim zemljama, gde je toplo, radi ega ima rashladno
svojstvo. Kod nas je zimi hladno i ono jo vie hladi na
organizam.
3. Voe i jagode treba jesti pre jela ili ih uzimati kao
poseban obrok hrane (najbolje ujutro). Ako se toga ne pri
dravate moete naruiti probavu hrane.
4. Slatko i kiselo voe i jagode treba uzimati odvojeno.
Samo ako se pridravamo ovih prostih pravila uzimanja
voa i jagoda imaemo maksimalnu korist od njih i osetiemo njihovu lekovitu silu.

POVRE

ARGAREPA (MRKVA). Najbolja je crvena i slatka

argarepa. Njena priroda je vrua u drugom stepenu i vlana
u prvom stepenu. Otklanja zatvor. Sok od lia divlje argarepe pomae kod bolova u uima, kod oboljenja grudi,
plua i eluca. argarepa stvara obilnu mokrau, zagreva
bubrege, isti matericu, podstie polnu strast i proiava
organizam. argarepa, takode, stvara obilno seme. arga
repa se sporo vari. Rastvara lepljivu sluz, pomae kod bo
lova u krstima i pojaava polnu mo. U savremenoj pri
rodnoj (zdravoj) ishrani sok od argarepe zauzima glavno
mesto i ini osnovu kojoj se dodaju svi drugi sokovi od
povra.
KUPUS. Priroda mu je vrua u pivom stepenu i suva u
drugom stepenu. Ima razmekavajua i probavna svojstva.
Profilaktiki deluje protiv pijanstva i veoma je koristan
pijanom oveku. Ako se njegov sok zakapa u nos isti
glavu. Njegov sok prouzrokuje proliv, a sam plod ima ovrujua svojstva. Kupus prekida luenje semena. Ako se
lie od kupusa skuva i nad njima se naparite, moe se
upotrebiti za splanjavanje tumora na bubrezima. Ako ena
za vreme polnog snoaja unese seme i luinu od kupusa u
vaginu (rodnicu) nee zatrudneti. Kupus kondenzuje vlagu
kod ekcema, ospi i otoka (tumora). Koristan je kod bolova u
kostima. Ne dozvoljava da sadraj malignih tumora prodire
u oveje organe. Prouzrokuje slepilo. Njegovo tetno dej-

stvo otklanjaju masti. Ako se pojede njegovo seme isteruje i

ubija gliste. Ako se seme istuca i privije na pege, pege
nestaju. Kupus leci umor oiju. Za eludac je dobro jesti sr
kupusa. Ako se kupus potopi u hladnu vodu i odstoji, tetan
je za eludac i slabi organizam. Ako trudna ena unese
njegove cvetove u rodnicu ubija i izbacuje plod iz utrobe.
Uoeno je jo jedno lekovito svojstvo kupusa i ar
garepe - to povre odlino leci gnojne rane (ireve) u
eludano-crevnom traktu.
CVEKLA. Njena priroda je vrua i suva u prvom
stepenu. Ima smekavajua, rastvarajua i proiavajua
svojstva. Ako se njenim odvorom uradi klistir pomae kod
greva u krstima. Ako se skuva i pojede koren cvekle seme
mukarca postae obilno i pojaae se polna potencija.
Lie cvekle pomae kod opekotina, splanjava otoke (pli
kove) i otvara ih. tetna je za oveka sluzne prirode. Njeno
tetno dejstvo odstranjuju masti. Ako se sok od korena
cvekle stalno zakapava u nos, pomae kod padavice i isti
mozak od lepljive sluzi koja se u njemu nagomilala. Cvekla
sagoreva krv, nadima stomak i stvara lo himus (kaa od
hrane stvorena pri probavi).
KRASTAVAC. Najbolji je sve krastavac. Njegova
priroda je hladna i vlana u drugom stepenu. Izaziva vrto
glavicu. Njegovo seme isti kou lica, daje joj sjaj, smekava i odstranjuje pege. Krastavac leci kaalj koji nastaje
usled upale (temperature) i izaziva pospanost. Smanjuje
temperaturu tela. Izbacuje utu u, stvara obilnu mokrau i
pomae kod gnojnih rana (ireva) u bubrezima i mokranoj
beici. Krastavac prouzrokuje hladni oblik groznice. Nje
govo tetno dejstvo otklanja med.
TIKVA (BUNDEVA). Postoje dve vrste: slatka i gor
ka. Najbolja je sveza i slatka. Njena priroda je hladna i
vlana u treem stepenu. Pomae kod glavobolje, otoka
mozga zapaljenjske prirode, meningitisa zapaljenjskog ob-

lika, zastarele glavobolje zapaljenjske prirode. ini zube

blistavim i belim. Njen sok spreava luenje ute ui,
pomae kod utice i upale jetre, utoljava e i deluje
purgativno. Gorka tikva razmekava otvrdlu slezinu.
Ljudima sa hladnom prirodom ne preporuuje se da jedu
tikvu (bundevu).
SPANA. Najbolji je spana koji dospeva u sezoni
kia. Njegova priroda je hladna u drugom stepenu i vlana u
prvom stepenu. Ima razmekavajua i vlaea svojstva,
razmekava grudi i pomae kod kalja. Njegovo seme po
mae kod bolova u grudima, izaziva proliv i zaustavlja
luenje ute ui. Spana brzo naputa eludac i ne stvara
gasove, kao druge vrste zeleni. Koristan je kod upalnih
oboljenja, ali je tetan kod hladne prirode organizma. Nje
govo tetno dejstvo otklanja cimet
ROTKVICA. Priroda rotkvice je vrua i suva u dru
gom stepenu i ima razreujua svojstva. Njen sok isti oi i
daje im sjaj. Njeno seme podstie sedenje kose, obilnost
mleka kod ena i poboljava glas. Ako se rotkvica jede pre
jela ometa gutanje hrane i izaziva povraanje. Ako se jede
posle jela pomae probavu hrane, prekida luenje sluzi u
elucu, otklanja zatvor u jetri i ini obilnim seme. Njen sok
je koristan kod vodene bolesti, a pomeana s medom leci
maligne tumore. Ulje od rotkvice pomae kod bolova u
kostima i leci liaj. tetno dejstvo rotkvice otklanja med.
Ako se rotkvica, bez lia, isecka i natate popije 29,42
grama njenog soka rastvara krupno i sitno kamenje i iz
bacuje ga iz mokrane beike. Sok od lia rotkvice pomae
kod utice i kamenca uopte, stvara obilno seme i ukruuje
polni organ mukarca.
SALATA (Lactuca sativa, L. serriola torner). Najbolja
je salata utog cveta koja raste u vrtu. Njena priroda je
hladna i suva u drugom stepenu. Ona uspavljuje oveka i
otklanja nesanicu. Njen sok pomae kod kalja i zapa-

ljenjskog oblika glavobolje. Salata podstie obilnost mleka

kod ena. Salata je korisna za eludac i odstranjuje podri
givanje (recidiv). Salata slabi vid. Njeno tetno dejstvo
otklanja perun. Njena zamena je cikorija. Salatu pre jela ne
treba prati jer joj se menja priroda. Ljudi koji pate od nonih
polucija (nehotino prosipanje semena nou) treba da jedu
seme salate i to se vie nee ponoviti.
PARGLA. (Aparagus officinalis). Najbolja vrsta je
povrtarska i mlada. Njena priroda je uravnoteena. Ima
otvarajua svojstva. Izaziva vrtoglavicu. Njeno seme stvara
obilno mleko kod ena, otklanja zatvore, izbacuje mokrau i
izaziva menstiuaciju.pargla leci sluzne groznice, oslobaa
mokrau pri zapuenju mokranih kanala, pojaava polnu
potenciju i olakava poroaj. Odstranjuje neprijatan miris
pri znojenju. U dozi od 5,88 grama njeno seme hladi elu
dac.
CIKORIJA (VODOPIJA) (Cichorium intybus). Nje
na priroda je hladna i vlana u prvom stepenu (prema nekim
autorima njena priroda je suva). Ima otvarajua svojstva.
Ako se naparite iznad aja od cikorije splasnue vam krvni
podli vi u oima. Ako zakapate u oi mleni sok divlje
cikorije odstraniete onu mrenu (beonu). Divlja cikorija je
po ukusu gorka i u svemu je bolja od povrtarske. Ako se
ispije njen sok jaa srce. Cikorija utie na stvaranje dobrog
himusa i zato je bolja od salate. Leti je cikorija gora. Od
suneve vreline njena toplota se neznatno poveava i njena
priroda postaje uravnoteena. ovek se od cikorije ne goji.
KISELJAK (ZELJE) (Rumex acetosa, R. patientia).
Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima
okrepljujua svojstva. Jaa stomane organe, poboljava
opte stanje organizma i odstranjuje gaenje. Kiseljak sma
njuje polnu potenciju. Ako se vae seme i lie kiseljaka
jaaju zubi i desni.

PERUN, CELER. Najbolja vrsta je povrtarska. Nje

gova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima otvarajua svojstva. Smiruje glavobolju. Stvara prijatan ukus u
ustima. Odstranjuje miris luka, enjaka (belog luka) i vina.
Olakava disanje. Pomae kod otoka mlene lezde. Izba
cuje gasove, mokrau i izaziva menstruacije. Rastvara ka
men i pomae kod oboljenja bubrega. Ubija sitne i krupne
gliste u stomaku i izbacuje ih. Izbacuje placentu (posteljicu
kod porodilja) i pojaava polnu potenciju. Ako trudna ena
pojede mnogo peruna tada e pobaciti plod. Ako se seme
istuca, pomea s kravljim maslom i to jede 3 dana pojaae
se polna potencija.
KORA OD KORENA PERUNA. Njena priroda je
vrua i suva u drugom stepenu. Ima razreujua, rastvarajua i otvarajua svojstva. Otklanja zatvore i ini obilnom
mokrau.
SEME PERUNA. Njegova priroda je vrua i suva u
drugom stepenu. Ono otvara zapuene bubrege, olakava
mokrenje i menstruacije. Seme peruna ima jae dejstvo od
lia peruna jer otvara skrivene pore za disanje. Zamena
peruna je mora (Foeniculum vulgare).
LUCERKA (Medica go sativa). Najbolja vrsta je mlada
i zelena lucerka. Njena priroda je vrua i vlana. Ima otva
raj ue dejstvo. Lucerka stvara obilno mleko kod ena i
pojaava polnu potenciju. Spada u sredstva koja mnogo
goje telo. tetna je za eludac. Njeno tetno dejstvo otklanja
uspavljujui mak, koji se jede posle uzimanja lucerke, a
zatim salata i marinirani krastavci. Seme lucerke stvara
obilnu spermu i mleko. Deluje purgativno.
PLAVI PATLIDAN (Solanum melongena). Njegova
priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima isuujua
svojstva. Ako se skuva u vodi i dobijena kaica popije tada
rastvara i izbacuje crnu u iz mokranih kanala. Patlidan
sam stvara crnu u. Njegovo tetno dejstvo otklanja maslo.

REPA. Najbolja je povrtarska i sveza repa. Njena pri

roda je vrua i vlana u drugom stepenu. Izaziva glavobolju.
Ako se jede u veim koliinama repa pogorava vid. Njeno
seme odstranjuje pege sa tela. Repa ini obilnim mleko kod
ena i poveava koliinu mokrae. Njen sok smanjuje vorie kod kostobolje i stvara gasove u stomaku.
PASTRNJAK (Pastinaca sativa). Njegova priroda je
vrua i suva u drugom stepenu. Ima opora i zagrevajua
svojstva. Ako se njegov koren skuva i pojede pomae kod
oboljenja mara. Ako se pojede sve koren ispoljie zagrevajue dejstvo i stvarae obilnu mokrau.
PARADAJZ (Solanum lycopersicum). Ukus mu je kiseo. Sadri mnogo organskih kiselina koje pomau probavu
hrane. Najbolji je zreo paradajz, a ne da sazreva u kui.
Pomae pri otklanjanju zatvora i drugih oboljenja eludano-crevnog trakta. Paradajz je poeljno upotrebljavati u
salatama s pavlakom ili biljnim uljem. Posle uzimanja para
dajza ne preporuuje se hrana koja u sebi sadri belanevine
ili krob poto se kiseline, koje se sadre u paradajzu, slabo
kombinuju s tim produktima. Iz istog razloga ne prepo
ruuje se piti sok od paradajza posle jela. Bolje gaje popiti
pre jela.
TIKVICE (Cucurbita melopepo). Korisne su kod malokrvnosti i imaju opteokrepljujua svojstva zbog velikog
sadraja karotina i vitamina C u njima. Pojaavaju peri
staltiku creva i ne dozvoljavaju da se telo goji.
LUBENICA (Citrullus vulgris). Najbolja je sona, me
snata i slatka lubenica. Njena priroda je hladna i vlana.
Izaziva bolesnu e kod ljudi sluzne prirode i nagomilava
sluz u jetri. Ima dobra diuretina svojstva i ispira bubrege.
tetna je za grudi. tetno dejstvo lubenice otklanja med,
kojim se preliva i jede lubenica.
DINJA (Cucumis Melo), Najbolja je samarkandska i
slatka dinja. Njena priroda je hladna i vlana u drugom

stepenu. Dinja stvara obilnu mokrau i istije. Ako se njena

kora prisloni na elo moe se izleiti prehlada. Dinja zau
stavlja gnojna luenja, zagreva bubrege i proiava ih, a
takode isti mokrane kanale i izbacuje kamenje iz bubrega
i mokranih kanala. Ako se iscedi ulje iz semena dinje
njegova primena pomae kod gnojnih upala mokranih ka
nala. Kada se jede dinja liceje blistavo a liaj nestaje. Ako
se sredinom njenog ploda mau mrlje od vitiliga one e
ubrzo nestati. Dinja pomae pri leenju groznice, ali ako se
suvie uzima ima suprotno dejstvo jer prouzrokuje obolje
nja a njeni sokovi pretvaraju se u utu u. U dane kada se
dinjajede ne treba jesti jaja i mleko jer oni mogu naneti tetu
organizmu.
SEME DINJE. Njihova priroda je vrua i vlana. Seme
dinje isti creva i pojaava polnu potenciju. Otvara zapuenja i ini obilnom mokrau. Cisti bubrege i mokrane
kanale, odstranjuje oseaj peenja pri mokrenju. Cisti jetru,
ali je tetna za slezinu. tetno dejstvo otklanja med. Treba
uzeti 5,88 14,7 grama njenog semena. Seme stvara obilno
mleko kod ena i izvanredno ukruuje polni organ muka
rca.
KROMPIR (Solatium tuberosum). Spada u skrobno
povre. Podstie nagomilavanje sluzi u organizmu. Najdragocenije materije u njemu nalaze se u ljusci ploda, koja
se po obiaju uvek odstranjuje. Da bismo iz krompira izvu
kli maksimum koristi treba ga pripremati na pari ili pei s
ljuskom i u takvom stanju jesti. Da biste se uverili kakve se
vane mineralne materije unitavaju pri ienju krompira,
moete uraditi jednostavan eksperiment: pri potapanju raz
rezanog krompira u jod njegov unutranji deo postae plav
(ukazuje na prisustvo kroba), a povrinski deo nee promeniti boju (prisustvo minerala i vitamina). U narodu je
odavno poznat nain leenja oboljenja eludano-crevnog
trakta, nastalih usled poveane kiseline, sokom od krom-

pira. To se radi na sledei nain: uzeti krompir dobrog

kvaliteta, dobro ga oprati, narendati zajedno s ljuskom i
iscediti sok. Sok piti 3 puta dnevno po 1/4 ae na pola sata
pre jela. Postepeno dozu poveavati do 3/4 ae. Sok mora
biti svee isceden i ne srne stajati vie od 10 minuta jer vrlo
brzo oksidie. Upotrebom soka od krompira gastritis i kolitis lece se za 4 - 6 nedelja, a u teim sluajevima kod
gnojnih oboljenja (ireva) leenje traje 6 - 8 nedelja. Ta
kode se preporuuje sprovoditi profilaktike kure leenja u
prolee, kada se pojavi mladi krompir, i ujesen. Radi po
boljanja ukusa krompirov sok se moe pomeati sa sokom
od mahovice ili s medom, ali e efekat dejstva soka biti
slabiji. Posle februara najbolje je potpuno prestati s upo
trebom starog krompira. U njemu se smanjuje sadraj kro
ba, vitamina i poinje se stvarati, naroito ako je krompir
proklijao, solanin koji u veim dozama moe izazvati teka
trovanja.
Uputstva za bolju upotrebu povra
1. Prvo jelo na vaoj tipezi treba da je sveza salata od
povra - prema sezoni. Leti vie koristiti povre koje hladi,
na primer krastavce, a zimi povre koje zagreva, na primer
argarepu. Povre koje se uzima pre glavnog jela znatno
olakava probavni proces.
2. Ako imate nam eru da jedete hranu bogatu belanevinama salata treba da se sastoji, uglavnom, od lisnatog
povra neutralnog ili gorkog ukusa: kupusa, peruna, salate,
krastavaca, rotkvice itd. Ako imate namem da uzimate hra
nu sa krobom, tada jedite povre slatkog ukusa koje sadri
malo kroba: argarepu, cveklu ili povre s malo neutralnog
ukusa - kupus.
3. U ishrani treba vie uzimati svee iscedene sokove od
povra i voa. Prisetite se da su drevni mudraci o sokovima

biljaka govorili kao o energiji, koja cirkulie u organizmu i

pretvara se u druga tkiva, seme i impulse. Terapija sa sokom
jedna je od najmonijih i najprijatnijih materija. Pri tome
voni sokovi, uglavnom, pomau ienje organizma, a
sokovi od povra - ishrani organizma.
U naem veku, veku sveopte hemizacije, korisno je
znati koji delovi biljaka sadre najveu koliinu nitrata.
Nitrati - mineralni azot, kojim se ubre biljke. Dospevajui u oveji organizam nitrati se pretvaraju u nitrite
koji, oteavajui disanje elija, vidno tete naem zdravlju.
Glavna koliina nitrata, vie od 70%, dospeva u na orga
nizam s krompirom, povrtarskim i batenskim kulturama.
Svaka domaica moe u znatnoj meri uiniti nekodljivim
jela od povra, koja servira na sto. Evo nekih preporuka,
koje e joj u tome pomoi.
Kada kupujete ranu zelen ne kupujte slomljeno i pocepano lie salate, peruna i spanaa. Svezu zelen je naj
bolje jesti kao celinu jer pri njenom seckanju stvara se
veoma mnogo nitrata, dolazi do brze oksidacije i pret
varanja nitrata u nitrite.
U ljusci krompira ima za 1,1 - 1,3 puta vie nitrata,
nego u samom plodu. Akumulatori nitrata su sr, vrak
(zavrni deo) i vrh stone cvekle. Pri pripremanju jela od
cvekle treba odrezati gornji i donji deo korenovog ploda.
U beloglaviastom kupusu najvea koliina nitrata'^ u
koanju. Spoljanji listovi ih sadre dva puta manje nego
unutranji.
Zone visoke koncentracije nitrata u argarepi su: vrh,
zavrni deo i sr.
Rotkvica je najbolja za upotrebu ako je normalnih razmera i okrugla jer u njoj ima znatno manje nitrata, nego u
krupnoj i izduenoj rotkvici. U plodu rotkvice ima manje
nitrata, nego u ljusci ploda.

Sadraj nitrata u krastavcima i tikvicama smanjuje se

od peteljke (drke ploda) prema vrhu ploda. U ljusci ploda
ima ih vie nego u plodu. Pri uzimanju moraju se odrezati
krajnji delovi ploda. Ovo se odnosi i na druge plodove sa
panjaka - livada.
Prvobitna obrada produkata (ienje, pranje, suenje)
smanjuje sadraj nitrata skoro za etvrtinu. Pri termikoj
obradi deo nitrata se razlae, a drugi prelazi u odvar. Pri
kuvanju krompira u vodi isparava se 20 - 40% nitrata, pri
kuvanju na pari - 30 - 70%, pri prenju na tiganju - 15%, a u
fritezi-40%.
Natapanjem se postie manji efekat, s izuzetkom krom
pira. Ako se oieni krompir potopi na 24 sata u jednoprocentnom rastvoru soli i askorbinske kiseline, a potom
ispri u fritezi, u krompiru e se zadrati samo 10 - 30%
nitrata. Ali pri tome e u rastvor prei mnogi vitamini i
mineralne soli.
U krupnoj cvekli, koja je cela skuvana, koliina mi
neralnog azota smanjuje se za 30%, a u argarepi na
polovinu.
Utvreno je, da pri kuvanju povra u prvih 15 minuta
vei deo nitrata prelazi u odvar. Zato se preporuuje da se
povre prethodno obari pre stavljanja u i (supu od ku
pusa), bor (orba od raznog povra) ili supu. To je
posebno vano pri pripremanju jela za decu, bolesne i stare
osobe. Pri pripremanju svee isceenih sokova u sok od
argarepe prelazi vie od 40% nitrata, a u sok od cvekle
skoro 80%). Doktor Yoker tvrdi da ubrivo ostaje u celulozi
(vlaknastom tkivu) biljaka. U paradajz soku, koji je po
dvrgnut termikoj obradi, koliina nitrata smanjuje se dva
puta. Sto sok due stoji time je tetniji, jer se sve vie nitrata
pretvara u nitrite.
Vino ubrano iz starih vinograda skoro da ne sadri ni
trate. Ali u trci za natprosenim prinosima danas se u

vinograd unosi toliko ubriva, da se u flai vina moe nai

vie od 30 miligrama nitrata.
Pri soljenju i konzerviranju povra dolazi do sledeeg.
Ako su krastavci zasoljeni bez zaina, nitrati postepeno
prelaze u rasol i posle mesec dana u povru ostaje oko 3 puta
manje tetnih soli, nego u primarnom produktu, a posle pola
godine - oko 5 - 6 puta manje. Ako se konzerviranje obavija
prema propisima, tada e enjak, mirodija, perun i celer,
koji sadre veliku koliinu mineralnog azota, poveati nje
gov sadraj i u konzerviranom produktu. Na primer, ako ga
u sveem paradajzu ima 55,8 miligrama na kilogram pro
dukta, u zasoljenom paradajzu bie ga 99,2 dok e u rasolu
biti 157 miligrama.
Pri kiseljenju kupusa dolazi do sledeeg: U poetku
povre aktivno lui sok i osmog dana sadri samo oko 3 5 %
nitrata u odnosu na primarnu (poetnu) koliinu. Posle dva
meseca stajanja naribani kupus ponovo poinje da ih
apsorbuje.
Ako je povre zamrznuto najbolje ga je u zamrznutom
stanju stavljati u supe i bor, ili ga dinstati (obariti) pre
stavljanja. Pri sporom odmrzavanju u povru dolazi do
aktivnog pretvaranja nitrata u nitrite.
Sadraj nitrata smanjuje se i pri zimskom (u trapu)
uvanju povra. Utvreno je, da posle tri meseca uvanja u
krompira ostaje oko 85% nitrata, posle pola godine oko
30%, a u argarepi - 70%, odnosno 44% nitrata. I sa ostalim
povrem je isto. Ako se skladiti (zatrpava) povre koje je
prijavo, oteeno ili obolelo od gljivinih i drugih bolesti,
rezultat e biti drukiji. Zato se trudite da kupujete isto,
neoteeno, povre.

ZAINI I MIRODIJE

BATOVANSKI LUK. Postoje etiri vrste ovog luka.

Najbolji je beli luk. Njegova priroda je vrua i suva u
etvrtom stepenu. Ima otkidajua i razreujua svojstva.
Ako se, pri pojavi katarakte, zakapava u oi sok od luka
spreava se razvoj katarakte, iste se oi i poboljava vid.
Luk izaziva apetit, oputa organizam i pojaava polnu po
tenciju. Takoe, odstranjuje utilo koe, otvara krvne su
dove, podstie cirkulaciju krvi i tera je prema spoljanjem
delu tela. Luk leci liaj, vitiligo i gubu (lepru) noktiju.
Otklanja tetno dejstvo raznih vrsta vode i otrova. Najbolje
je jesti ispren ili kuvani luk. Ako se sok od luka pomea sa
solju i privije na bradavice, tada one nestaju. Ako se luk
uzima za vreme putovanja preventivno deluje protiv tetnog
uticaja usled promene vazduha i vode. Ako je ovek popio
purgativni lek treba da pomirie luk jer to jaa eludac. Ako
se luk zatrpa u vrelo (usijano) ognjite, dobro ispee i vru
pojede izaziva menstruaciju, prekida luenje sluzi i raz
mekava grudi.
ENJAK (BELI LUK). Moe biti batovanski i
divlji. Najbolji je onaj koji ima krupnu glavicu. Njegova
priroda je vrua i suva u etvrtom stepenu. Odstranjuje
tamne krugove oko oiju. ini prijatnim polni snoaj oveku koji ne doivljava orgazam. Vraa glas. Pomae kod
kalja sa izbacivanjem sluzi. Isteruje sitne i krupne gliste iz
organizma. ini obilnim menstruaciju i mokrau. Izbacuje

placentu iz materice. Leci bemoroide i pomae kod bolova u

krstima. Pojaava polira potenciju. Poboljava boju lica i
daje mu rumenilo. Koristan je i za slezinu. Meutim, luk
prouzrokuje stvaranje gnojnih rana (ireva), slepilo i gla
vobolju. Njegovo tetno dejstvo otklanjaju sirce (ocat) i
maslo (ulje). Zamena za divlji enjak je batovanski e
njak u duploj dozi.
KARDAMON (Amomum
Cardamomum). Njegova
priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Najbolja je vrsta
iji je miris jai (otriji). Njegova korisna svojstva i snaga
analogni su svojstvima karanfilia. Kardamon pomae kod
prehlade eluca i jetre. Prekida povraanje i otklanja
neprijatan miris iz usta. Okrepljuje srce i veseli duu.
Zagreva eludac i jetru. Odstranjuje podrigivanje (recidiv),
muninu i povraanje. Prekida kapanje mokrae. Zagreva i
jaa ohlaene organe. Najvea dozvoljena doza kardamona
je 1,47 grama. tetan je za jetru.
KARANFILI (Caryophyllus aromaticus). Njegova
priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Najbolji je
karanfili koji ima jak miris, sa slatkim i pomalo gorkim
ukusom. Karanfili okrepljuje mozak, odstranjuje nepri
jatne mirise iz usta i nosa i otklanja um u uima. Pomae
jaanje kose na glavi, izotrava vid, odstranjuje onu mrenu
i utu u. Jaa i zagreva eludac, odstranjuje podrigivanje
(recidiv) i povraanje. Jaa srce i jetru. Poveava polnu
potenciju. Ako ena svakog meseca pere glavu odvarom od
karanfilia nee zatrudneti. Najvea dozvoljena doza karan
filia je 1,47 grama. Zamena mu je muskatni orah. Kao
zamena moe posluiti i cimet.
CIMET (Cinnamomum eeylanicum).Najbolji je crveni
cimet sa tankim strukom. Priroda cimeta je vrua i suva u
prvom stepenu. Koristan je za eludac i otklanja slabost
eluca. Cimet izbacuje sluz i vlana luenja iz organizma i
prekida kapanje mokrae. Goji telo. Najvea dozvoljena

doza je 2,2 grama. Cimet otklanja zatvor bubrega i materice,

stvara obilne menstruacije i mokrau. Cisti bubrege i
mokranu beiku. Ubija gliste. Kau, ako se istuca 1,47
grama cimeta i pomea s medom i tom smeom mae zub,
koji se klima i boli, smiruje bol i uvruje zub. tetan je za
slezinu i moe prouzrokovati stvaranje gnojnih rana
(ireva). Njegovo tetno dejstvo otklanja seme peruna.
UMBIR (Amomum Zingiber ili Zingiber officinale).
Postoje dve vrste umbira: kineski i indijski. U Saratovu
(grad u Rusiji) umbirom zovu uti afran (Crocus sativus).
Priroda umbira je vrua u treem stepenu i suva u drugom
stepenu. Ima diuretika svojstva. Pomae kod paralize i
krivljenja lica, kao i pri leenju bolesti prouzrokovanih od
sluzi i hladnoe. Izotrava um i odstranjuje zaplitanje jezika.
Ako se umbir unese u oi odstranjuje slepilo i isteruje
gustu vlagu iz grla. umbir izbacuje gasove i pomae
probavu hrane. Zagreva eludac i jetru, rastvara tetnu vlagu
koja se nagomilala u elucu i isti eludac. Ako ena unese u
rodnicu (vaginu) umbir pomean s medom, pojaava polnu
strast i ini prijatnim polni snoaj. Najvea dozvoljena doza
je 1,47 grama. tetan je za ljude vatrene prirode. Njegovo
tetno dejstvo otklanjaju lepinjice od kamfora (Laurus
Camphor a). Zamena za umbir je paprika (biber).
BIBER (Piper nigrum). Njegova priroda je vrua u
drugom i suva u etvrtom stepenu. Ima diuretika svojstva.
Smiruje nerve. Rastvara sluz i potpuno prekida njeno
luenje. Otklanja slepilo u oima, kao i suzenje oiju, ako se
unese u oi. Koristan je kod kalja, koji nastaje usled pre
hlade. Prekida vlana luenja. Izaziva apetit i pomae pro
bavu hrane. Splanjava otok slezine. Zagreva eludac i
jetru. Izbacuje pljosnate gliste iz organizma. Ako se unese u
vaginu (rodnicu) titi enu od trudnoe. Biber spada u protivotrove. Smea bibera i sode bikarbona pomae kod

vitiliga. Meutim, biber crpi toplotu iz organizma. Zamena

mu je beli biber u duplo manjoj dozi.
BELI BIBER. Po svojim osobinama neto je slabiji od
crnog bibera. Cisti organizam od sluzi i crne ui. Najvea
dozvoljena doza je 2,2 grama. Beli biber sui seme i prekida
trudnou, tetan je za bubrege. Njegovo tetno dejstvo ot
klanja med. Zamena za beli biber je umbir.
NANA (METVICA) (Mentha piperita, M. Arvensis).
Najbolja je nana s retkim listovima. Njena priroda je vrua i
suva u pivom stepenu i ima smekavajua svojstva. Pomae
kod gnojnih rana (ireva) i zujanja u uima. Otklanja pege s
lica. Odstranjuje miris luka i enjaka iz usta. Pomae kod
oteanog disanja i oboljenja grudi. Rastvara crnu u. Od
stranjuje sluz i leci uticu, kao i vodenu bolest. Izaziva
menstruaciju i isteruje gliste iz stomaka, prekida podri
givanje. Nana smiraje polnu strast i preznojava. Ako se
njenim odvarom mae telo moe se izleiti ekcem i svrab.
Takoe pomae kod gube (lepre) nastale usled vika sluzi.
Sok od nane je koristan kod koprivnjae, proirenja vena i
slonove bolesti (elefantijazis). Najvea dozvoljena doza je
4,4 grama. Nana je tetna za bubrege. Njeno tetno dejstvo
otklanja sok od slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra).
S1RE (OCAT). Najbolje je vinsko sirce. Njegova
priroda je hladna i suva u dragom stepenu. Ima otkidajua i
smekavajua svojstva. Pomae kod svih vrsta glavobolje
propraene temperaturom. Cisti glavu od peruti. Pomae
probavu hrane i jaa eludac. Pojaava polnu strast. Prekida
luenje sluzi, pomae kod vodene bolesti, utoljava e i
smanjuje luenje semena. Kod ispadanja (oboljenja) mara
korisno je primeniti kupku sa siretom. Ako se sirce upo
trebljava u veoj koliini ono iscrpljuje organizam. Njegovo
tetno dejstvo otklanja med. Kao zamena siretu moe pos
luiti sok od nesazrelog groa.

LOVOR (Lauras nobilis). Njegova priroda je vrua i

suva u drugom stepenu. Ima rastvarajiia i diuretika svoj
stva. Pomae kod oboljenja nerava, paralize i iskrivljenja
lica. Podstie rast kose i pomae kod guenja. Rastvara
kamenje i pomae kod svih oboljenja mokrane beike.
Otklanja zatvor jetre i splanjava otvrdlu slezinu. Leci vo
denu bolest. Ubija sitne i krupne gliste. Izaziva menstruaciju
i splanjava otoke (tumore). Leci vitiligo. Predstavlja protivotrov za sve vrste otrova. Pomae kod bolova u kostima,
krstima i oboljenja nerva zadnjice (ishijasa). Najvea do
zvoljena doza (plodovi crne kotice) je 1,47 grama. tetan
je za jetra. Kupke u odvara od lia lovora pomau kod
oboljenja mokrane beike i materice. Ako se istuca i pojede
kora od korena lovora u dozi od 1,62 grama - drobi ka
menje, ubija plod i izbacuje ga iz utrobe. Ako se kotice
lovora potope u vodu, ostave da odstoje i tom vodom isprska
po kui isteruje sve insekte, posebno muve, iz kue.
ESTRAGON (Artemisia dracunculus). Najbolji je
sve estragon. Njegova priroda je vrua i suva u drugom
stepenu. Ima izvlaea svojstva. Koristan je za zube. Po
mae kod svih vrsta malignih tumora. Jaa eludac. Ako se
vae odstranjuje neprijatan miris iz usta. Ako se za vreme
epidemije kuge pije sok estragona, preventivno deluje pro
tiv te bolesti.
IZAZIVA PLJUVAKE (koren divljeg estra
gona) (Anacyclus pyrethrum). Najbolja vrsta je vrst koren
bele boje, mastan, po ukusu ljut i pri jezik. Njegova priroda
je vraa i suva u dragom stepenu. Pomae kod oboljenja
nerava, opte iznemoglosti, paralize, prehlade, tetanusa i
svih oblika zaputenih bolesti koje nisu propraene tem
peraturom. Izvlai sluz iz glave, prekida stvaranje sluzi u
elucu i izaziva proliv. Ako mukarac njegovim uljem mae
polni organ, poveava se polna potencija i seme postaje
obilno. Ako se koren divljeg estragona isitni, proseje i

pomea s medom i tom smeom mae polni organ, polni

snoaj e biti izuzetno prijatan. Ako se mae telo pro
uzrokuje jako znojenje. Njegova doza za oralno unoenje u
organizam je 0,36 grama. tetan je za plua. Njegovo tetno
dejstvo otklanja koren od slatkog drvceta (Glycyrrhiza gla
bra) ili sok od slatkog drvceta. Divlji estragon pojaava
polnu strast kod ljudi hladne prirode. Ako se njegov koren
isitni, proseje i stavi u platnenu vreicu u koju se stave testisi
mukarca i tako dre 24 asa, pojaae polnu potenciju kod
ljudi hladne prirode. Isto tako pojaava polnu potenciju ako
se isitni i pomea s medom i ta kaa jede.
MIRODIJA (Anethum graveolens). Najbolja je batovanska mirodija sa utim cvetovima. Njena priroda je vrua
i suva u drugom stepenu. Ima probavna svojstva. Oputa
organizam i uspavljuje. Pomae kod glavobolje bez temper
ature i kod bolova u uima. Stvara obilno mleko kod ena
dojilja. Pomae kod oboljenja sluzne prirode. Izaziva po
vraanje i rastvara kamen. Korisna je kod bolova u krstima.
Razmekava tvrde otoke (tumore). tetna je za oi. Zamena
joj je kamilica (Chamomilla recutita). Ako se napari nad
ajem od mirodije i stave obloge na spoljanje hemoroide,
ublauje bolove i lei. Ako se uzima smea semena mirodije
i kajgane od brana kod ena se stvara obilno mleko. Ako se
jede sa svakodnevnim obrokom hrane smanjuje gasove u
stomaku. Najvea dozvoljena doza je 14,7 grama. Zamena
za mirodiju su cimet i karanfili.
STIPSA (ALAUN). Njena priroda je hladna u prvom i
suva u drugom stepenu. Ima opora i isuujua svojstva. Jaa
zube i smiraje bol. Razjeda divlje meso, spreava vlana
luenja iz materije i pojaava znojenje.
KIM (Carum carvi). Njegova priroda je vrua i suva u
dragom stepenu. Ima diuretika svojstva. Spada u grupu
lekova korisnih kod lupanja srca i prehlade. Najbolje dejstvuje na eludac. Isteruje okrugle i pljosnate gliste iz

organizma. Prekomerna upotreba kima sui telo. Najvea

dozvoljena doza je 5,88 grama. Zamene za kim su anis i
seme moraa (Foeniculum vulgare). Kau, da je tetan za
plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja majina duica (Thy
mus vulgaris).
ANTS (Afiisum vulgare). Njegova priroda je vraa i
suva u drugom stepenu. Ima otvarajua svojstva i izaziva
obilna luenja. Kaenje (odimljavanje) korenom anisa po
mae kod svih oblika prehlade. Njegove pare pomau kod
glavobolje bez temperature i otklanjaju neprijatan miris iz
usta. Proiava grudi i plua od tetne vlage i leci kaalj.
Rastvara i izbacuje crnu u, kao i gasove iz organizma.
Otklanja zatvor jetre, slezine i bubrega, kao i anuriju (za
drku u mokrenju). Pomae normalne menstrualne periode i
pojaava polnu strast. Pomae kod svih groznica sluzne
prirode. Otklanja tetno dejstvo otrovnih lekova i ispoljava
preznojavajue dejstvo. Razmekava tumore. Najvea do
zvoljena doza je 2,94 grama. Anis je tetan za mokranu
beiku. Njegovo tetno dejstvo otklanja sirup od slatkog
divceta. Zamena mu je seme moraa. Ako se zubi namazu
sokom od anisa iz usta se osea prijatan miris. Anis isti usta
i koren zuba.
MORAC (Foeniculum vulgare). Postoje dve vrste: div
lji i batenski. Najbolji je zelen i mlad. Njegova priroda je
vrua i suva u drugom stepenu. Ima probavna svojstva. Ako
se njegov sok zakapa u oi poboljava i izotrava vid. Mora
stvara obilno mleko kod ena. Odvar od njegovog korena
izbacuje plod iz utrobe, ini obilnom mokrau i menstraacije, drobi kamenje, otklanja zatvore jetre i izbacuje gasove
iz organizma. Ako se okadi (odimi) sa moraem pomae
kod hemoroida i podrigivanja (recidiva). Mora leci bo
ginje. Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama. tetan je za
bubrege. Njegovo tetno dejstvo otklanja perun. Praotac
ljudi Adam izrekao je sledee: Ako ovek, poev od prvog

prolenog dana kada se Sunce nalazi u sazvedu Ovna pa

dok Sunce ne ue u sazvee Raka, tj. do prvog letnjeg
dana, svakog dana uzima po 4,4 grama semena moraa u
smei sa istom koliinom eera, u toj godini nee znati za
bolesti i bie zdrav. Kada nastupa zima zmije odlaze pod
zemlju i nadimaju se, a njihove oi oslepe. U prolee te
slepe zmije gmiu na povrinu Zemlje i trae mora. Kada
ga nau one ga jedu i prislanjaju na oi i njihove oi se
otvaraju.
SLACICA (Sinapis, Polygonum Persicaria, Brassica
nigra). Najbolja je sveza slaica. Njena priroda je vrua i
suva u etvrtom stepenu. Ima opora i razjedajua svojstva.
Pomae kod paralize, zapleta jezika, zaboravnosti i drh
tavice udova. Spreava nagomilavanje sluzi u glavi, ot
klanja zatvore, izaziva povraanje i poboljava boju lica.
Ubija sitne i krupne gliste, ini obilnim menstruacije i poja
ava polnu potenciju. Pomae probavu hrane. Pomae i kod
zatvora materice. Ako se vrue obloge od slaice stave na
slezinu one je smekavaju. Ulje od slaice pomae kod
ishijasa, vitiliga, gube, liaja i ekcema. Najvea dozvoljena
doza je 1,47 grama. tetna je za mozak. Njeno tetno dejstvo
otklanja sirce (ocat). Zamena za slaicu je seme kresa (Lepidium sativum). Najbolje je crveno i masno seme. Ako se
seme slaice stavi u sok od groa spreava vrenje, sok se ne
pretvara u vino nego zadrava sladak ukus. Ako se njome
okadi kua iz nje bee zveri. Lek od slaice koristan je za
osobe koje pate od liaja. U narodu liaj lece na sledei
nain: Isitniti slaicu i staviti na pare tkanine od vune ili
lana i time, posle kupanja, vie puta trljati deo tela na kome
se nalazi liaj sve dok ne prokrvari. Zatim taj deo tela posuti
prakom od slaice da izae to vie ute vode.
REN (Cochlearia armoratia). Ima izraena protivsluzna svojstva, isti organizam od sluzi i otklanja zatvore.
Pojaava rad eludano-crevnog trakta, izaziva apetit, po-

mae kod smanjene kiseline u elucu, oboljenja unog

mehura i atonije (mlitavosti) creva. Ren je odlino diuretiko sredstvo i primenjuje se kod vodene bolesti, kamena
u mokranoj beici, reumatizma, kostobolje (gihta) i obo
ljenja organa za disanje s vlanim kaljem. Odavno su
poznati naini leenja renom srano-kapilarnih oboljenja
kao to su: stenokardija, ishemija i drugo. Za leenje tih
bolesti treba izrendati sve koren rena (jedna kafena kaiica) i dodati med, s tim da ukupna koliina rena i meda ne
bude vea od jedne supene kaike. Tu smeu uzimati ujutro
natate (na gladan stomak) jedan sat pre doruka. Smeu
uzimati najdue 30 dana. Pri neprijatnom oseaju smanjiti
dozu rena, a zatim postepeno poveavati do jedne kafene
kaiice. Leenje se moe ponoviti tek posle 2 meseca od
zavretka prve kure leenja. Za vreme leenja ne puiti, ne
upotrebljavati alkohol i ne prenaprezati se. Preporuuje se 5
6 mesenih kura u toku 3 godine. Ren ima veoma jaka
antiseptina svojstva. ak i njegovo malo pare, stavljeno u
razliite rasole i marinade (turije), spreava stvaranje ple
sni u njima, njihovo kvarenje i poboljava ukus produkata.
Radi ublaavanja ljutine ren treba pomeati s orasima, li
munovim sokom, svee narendanom cveklom ili njenim
sokom. Navodimo odlino sredstvo za ienje organizma
od sluzi - sos od rena, koji, ne oteujui i ne nadraujui
sluzokou, izbacuje sluz iz organizma. Uzeti 150 grama
kaice od rena i sok od 2 - 3 limuna. Tu smeu jesti 2 puta
dnevno (po polovinu kafene kaiice natate, pre jela). Sos
se smatra sveim i pogodnim za upotrebu ako je odstajao u
friideru do nedelju dana. U poetku uzimanja ren izaziva
suzenje oiju i neprijatan oseaj u glavi, ali leenje traje
nekoliko dana. Ako ti oseaj i ieznu, znai da se orga
nizam oslobodio od sluzi. Posle toga popiti svee isceen
sok od argarepe i to pre jela. On pomae da se iz organizma
izbaci rastvorena sluz i jaa sluzokou u elom organizmu.

Uputstva za bolju upotrebu zaina i mirodija

Nai preci su eksperimentalnim putem otkrili biljke,
koje svojim posebnim svojstvima pomau oveku neurav
noteene prirode (konstitucije) da povrati uravnoteenost.
Zaini i mirodije mogu se svrstati u dve grupe: jedni podstiu toplotnu funkciju organizma (veina), a drugi, kao
sirce i stipsa, podstiu hlaenje organizma, pri emu oslo
baaju organizam od sluzi i izvravaju niz funkcija sa ciljem
normalizacije rada organizma. Uoeno je, da se sa starenjem
gubi toplotna funkcija organizma i da su mirodije te koje
zagrevaju organizam, stimuliu tu funkciju i predstavljaju
vrlo efikasno sredstvo za njeno odravanje. Zbog tog svoj
stva mirodije su se oduvek cenile, pogotovo u hladno go
dinje doba.
Rashladna svojstva zaina i mirodija veoma su dobra za
lica vatrene prirode, naroito u toplo godinje doba. Zaini i
mirodije svojim ukusnim svojstvima odlino stimuliu or
ganizam i preporuljivo ih je dodavati u salate i kae. Oni
predstavljaju veoma efikasne poluge" za izjednaavanje
neuravnoteenosti" konstitucije organizma.

TRAVE

DIVLJA VRBENA (Verbena officinalis). To je biljka

koja spada u trave a njeno lie podsea na lie hrasta.
Prema narodnom verovanju, ako se odvar vrbene isprska po
kui meu njenim stanarima e zavladati ljubav.
NEVEN (Calendula officinalis). Njegova priroda je
vrua i suva u drugom stepenu. Ima splanjavajua svojstva
i lei zaputenu bolest srca. Sok od nevena izaziva pobaaj,
pa biljku ne treba uvati blizu trudne ene. Ako se njegovim
sokom namazu krsta pomae kod zaostale menstraacije.
Ako se sok ispije natate pomae kod trovanja svim vrstama
otrovnih lekova. Koliina od 14,7 grama sirupa od nevena
moe otetiti eludac. Njegovo tetno dejstvo otklanja revenj (Rheum palmatum rhaponticum undulatum). Ako se
njegovi cvetovi pospu po kui, iz nje bee muve. Ako se
koren nevena isitni, zagreje na pari i privije na lea, poja
ava se polna strast. Ako se koren nevena isitni, iz njega
iscedi sok i zakapa u nos, smiruje zubobolju i izbacuje
obilnu sluz. Ako ena-nerotkinja ubaci u vaginu svecu od
nevena, rodice dete. Neven je tetan za slezinu. Njegovo
tetno dejstvo otklanja med.
IIROT (Acorus calamus). Iirot je bele boje proaran
crnim takama. Po ukusu je gorak. Veoma je koristan kod
kopri vnjae.
ALFIJA (Salvia officinalis). Ako se skuvaju stabljike
alfije zajedno s liem i dobijeni odvar ena popije, imae

obilne menstruacije. alfija, takode, izbacuje mrtvi plod iz

utrobe. Ako se popije sok od alfije ili njime namaze glava
kosa se boji u crno, zarastaju gnojne rane (irevi) i ujedno
lece ospe.
KAMILICA, BELA RADA (Hamomilla recutita).
Njena priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima splanjavajua svojstva. Ako se umiva sokom od kamilice ima
uspavljujue dejstvo. Koren kamilice pomae eni kod koje
se zgrualo mleko u grudima i leci hladne otoke (tumore).
Odvar od korenja podstie na mokrenje, izaziva menstru
aciju, izbacuje krv koja je dospela i zadrala se u elucu, leci
tumore materice i smanjuje ih. Ulje od kamilice preznojava i
pomae kod bolova u kostima, podstie zarastanje malignih
tumora i pomae kod hemoroida. Ono zagreva sve hladne
organe i udove i pomae kod prehlade. Najvea dozvoljena
doza je 5,88 grama. Kamilica je tetna za bubrege i mok
ranu beiku. Zamena za kamilicu je seme od pelena (Arte
misia absinthium). Kau ako se iscedi sok svee ubrane
biljke i njime namazu testisi pojaava se polna potencija.
Miris kamilice podstie znojenje. Ako se uzima 8,8 grama
cveta kamilice s medom izbacuje krv koja je dospela i
zadrala se u elucu. Kamilica pomae kod vodene bolesti,
utice, hemoroida i ujedno otvara vorove hemoroida. te
tna je za eludac. Njeno tetno dejstvo otklanja anis.
OPLEMENJENA KAMILICA. Najbolja je biljka
kod koje je sr ute boje, periferni listovi beli a miris otar.
Nie u prolee. Njena priroda je vrua i suva u prvom
stepenu i ima rastvarajua svojstva. Pomae kod svih vrsta
glavobolje bez temperature. Ako se njom namaze glava jaa
mozak i prekida suzenje iz oiju. Njene pare pomau kod
bolova u uima, koji su nastali usled hladnoe. Ako se pije
odvar od kamilice ili se u njemu kupa stvara obilnu mokrau
i menstruacije i izgoni plod iz utrobe. Pomae kod greva i
otoka (tumora) creva, jetre, razmekava tvrde otoke i

smiruje bol. Zamena za oplemenjenu kamilicu je mirodija.

tetna je za grlo. Njeno tetno dejstvo otklanja med. Za
mena za oplemenjenu kamilicu, kao sredstva za jaanje
mozga i otklanjanje glavobolje, jeste pelen.
GLOG (Crataegus oxyacantha). Ako se njegovim korenom tri puta ovla dodirne trudna ena pobacie plod.
DIVLJI GLOG (Crataegus sanguinea). Najbolji je
sazreli plod gloga. Njegova priroda je hladna i suva u
drugom stepenu. Ima opora svojstva. Ako se skuva i nje
govim odvarom isperu desni, oni e ojaati i prestae da
krvare. Glog jaa organizam i zaustavlja kretanje svih ma
terija kroz creva, prekida luenje ute ui. Koristan je kod
upale jetre i eluca. Najvea dozvoljena doza je 14,7 grama.
Njegovo tetno dejstvo (kod greva) otklanja med.
SMILJE (Ambrosia maritima). Ako se stavi u odeu
nee je napadati moljci.
KOPRIVA (Vrtia dioica). Najbolja je zelena kopriva
kod koje se pojavilo seme. Njena priroda je vrua u drugom
stepenu. Ima rastvarajua svojstva, jaa telo i otklanja za
tvore. Njeno seme izbacuje iz nosne duplje tetnu i lepljivu
vlagu i prekida ispljuvavanje krvi. Kopriva rastvara sluz,
isti tanko crevo, pomae kod bolova u krstima, jaa polni
organ mukarca i poveava polnu potenciju. Najvea doz
voljena doza je 1,47 grama. tetna je za creva. Kopriva
izdvaja lepljivu sluz koja se skuplja u elucu. Ako se uzima
2,94 grama semena koprive rastvara kamen u bubrezima, pri
emu se iste bubrezi i krv.
SLATKO DRVCE (Glycyrrhiza glabra). To je slatki
uti koren. Priroda slatkog drvceta je uravnoteena. Ima
proiavajua svojstva. Ako se njegov sok unese u oi leci
gnojne rane u oima. Pomae kod elavosti. Koristan je kod
kalja, isti gnidi i plua. Pomae kod oboljenja jetre. Ras
tvara utu u i utoljuje ed. Odstranjuje peckanje za vreme

mokrenja i isti bubrege. Nije poeljno da ga upotrebljavaju

trudnice. Zamena za slatko drvce je smokva.
LAVANDA (Lavandula, L. pica). Najbolja sorta je
zelena lavanda s malo gorkim ukusom. Njena priroda je
vrua u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima smek
avajua i otkidajua svojstva, jaa nerve i isti mozak.
Sirup od lavande pomae kod melanholije, jaa ulne or
gane, spreava starenje, otklanja zaboravnost i uznemire
nost i podstie um. Lavanda rastvara crnu u i sluz, ot
klanja zatvore, ubija i izbacuje sitne i krupne gliste. Pomae
kod oboljenja svih organa u stomaku. Korisna je kod svih
vrsta bolova u kostima i trovanja svim otrovnim mate
rijama. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. Odlino
deluje ako se jede kod oboljenja jetre i slezine. Kaenje nad
lavandom otklanja neprijatne mirise, zagreva matericu, od
stranjuje iz nje vlagu i istije. Ako je ena unese u matericu
lake e zatrudneti. Ako se lavanda sitno isecka (istuca) i
uzima svakog dana po 5,88 grama tokom 10 dana, pomae
kod vrtoglavice. Ako njeni cvetovi odstoje u medu ili eeru
i uzimaju se u prolee, slino slatkom od ljubiice, tada
razveseljava duu i leci sve bolesti koje nastaju od crne ui.
Zamena za lavandu je ladole (Convolvulus arvensis, C.
Sepium).
GLADIOLA. Ova biljka lii na rascepljenu glavicu
luka. Ima okrugle plodove, kao i dva korena koji se nalaze
jedan iznad drugog i lie na male glavice luka: donji smeuran i gornji -jedar. Ako se gornja lukovica pojede s vinom
pojaava se polna potencija. Ako se pojede donja lukovicasmanjuje se polna potencija. Ako gornju lukovicu pojede
dete pomae kod preponske kile. Ako se svakodnevno uzi
ma po 2,94 grama koren ja gladiole pomae kod hemoroida.
Od gladiole se goji, a ten lica postaje predivan. Ako se
namaze gladiolom vori hemoroida osetie se veliko olak
anje.

PELEN (Artemisia absinthium). Ukus mu je veoma

gorak. Najbolja vrsta je sve pelen sa utim cvetovima.
Njegova priroda je vrua u drugom i suva u prvom stepenu.
Ima otvarajua svojstva. Ako se sok od pelena pomea s
medom i popije pomae kod insulta (spoljne povrede) i
utice. Poveava otrinu sluha i unitava gliste. Izaziva
glavobolju. Ako se pelen stavi u krinju moljac ne napada
stvari. Ako se pelen isitni (istuca), zavee u pamunu krpu i
stavi u kljualu vodu, a zatim prisloni na oi s krvnim
podli vom podli vena krv e se resorbovati. Pri ceenju kipe
posle stavljanja na oi iz nje se cedi krv koju je krpa upila.
Ako se 5,88 grama pelena pomea s medom i to uzima
pomae kod upale hemoroida i naprslina na maru. Ako se
20,5 grama pelena skuva u vodi i tim odvarom isprskaju
stvari po kui unitava buve. Ako se kua okadi korenom
pelena svi gmizavci naputaju kuu. Ako se kod iscrp
ljenosti namaze telo pelenovim uljem organizam jaa. Sirup
od pelena priprema se na sledei nain: uzeti 69,5 grama
pelenove trave i potopiti u vodu da odstoji 24 sata. Zatim tu
vodu skuvati, procediti i dodati u nju 353 grama eera ili
meda i kuvati dok se ne zgusne. Ohladiti i upotrebljavati.
Svojstva tog sirupa su da pomae pri oboljenju jetre i eluca,
oteenosti slezine i oboljenja od utice prouzrokovane tem
peraturom ili upalom. Pelen izbacuje gasove iz organizma i
pomae kod greva. Osim toga, pomae kod svih oboljenja
mokranih kanala i izbacuje kamen s mokraom. Zamena za
pelen je semenski pelen.
SEMENSKI PELEN. Ako se uzima 4,4 grama odvara
semenskog pelena isteruju se okrugle i pljosnate gliste iz
stomaka.
POVRATIO (Tanacetum vidgare). Rastvara kamen u
bubrezima. Ako se uzima 8,8 grama njegovog soka stvara
obilnu mokrau, rastvara i izbacuje kamen iz mokrane
beike, zagreva stomak, razreuje vlagu i izbacuje mrtvi

plod iz utrobe. Takoe, pomae kod oboljenja materice i

izaziva menstruaciju. Isto dejstvo ima i ako ena primeni
kupku sa odvarom povratia. Ako se njegov odvar zagreje i
s njim opere glava pomae kod kijavice, prehlade, gla
vobolje i vrtoglavice. Ako se biljka spali i ena unese njen
pepeo u matericu leci gnojne rane i otoke (tumore).
SOK OD PELENA. Sok se priprema na sledei nain:
uzeti svezu biljku pelena, isitniti je, iscediti sok iz nje,
ostaviti da odstoji izloen suncu i zatim upotrebljavati.
Njegova priroda je vrua i suva. Ima isuujua i opora
svojstva. Pomae kod zastarelih groznica i otklanja zatvore
jetre. Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama. Sok od pelena
isti eludac od ui. Njegovo tetno dejstvo otklanja revenj. Zamena za sok je lie pelena u trostrukoj dozi. Pelen
je najgora biljka na svetu i njegova gorina se osea ak i
kad se razblai 10 000 puta. Na Olimpijskim igrama pobednicima su nekada, kao nagradu davali napitak sa pelenom.
Rimljani su upotrebljavali njegov ekstrakt za jaanje eluca.
U Kini su smatrali da pelen podstie apetit ako se u san
dalama nose njegovi svezi listovi. Moreplovcima i put
nicima na brodovima pelen pomae da spree morsku bo
lest. Kada je ovek nervozan i uznemiren treba da uzme
sveanj pelena i dobro ga pomirie ili stavi ispod jastuka i
brzo e se smiriti ili zaspati. U dananje vreme A. I. Afanasjeva, bioterapeut, preporuuje da se pomou pelena to
talno isti organizam od najprostijih mikroorganizama: jed
noelijskih biara, hemolitinih stafilokoka, proteusa, ma
jih lamblija, trihomonada itd. Navedeni mikroorganizmi
naruavaju razmenu materija u organizmu i izazivaju upalu
tankog creva, razna oboljenja jetre i unih kanala, kona
oboljenja (dijatezu, alergiju, koprivnjau, ekcem, psorijazu
itd.), kao i razna prehladna oboljenja vezana za luenje
sluzi. Kao stoje praksa pokazala, organizam veine ljudi,
zbog nepravilne ishrane i nepravilnog naina ivota, zara-

en je tom izvorno-trulenom infekcijom. Zato je redovno

uzimanje odvara (aja) od pelena i ispiranje s njim veoma
efikasna terapija. Gorak ukus stimulie nau ivotnu aktiv
nost. Ukus kafe, dim cigareta, ljutina alkohola - to su
podvrste gorkog ukusa kojima je oveanstvo naviklo da se
stimulie, a ujedno i da se unitava. Odvar i ekstrakt od
pelena vekovima su provereno sredstvo, koje oveku donosi
mnogo koristi. Nisu pelen bez razloga na latinskom jeziku
nazivali artemizijom" - u slavu uvene boginje Artemide,
koja je otkrila mnoga lekovita svojstva trava.
KOKOTAC (Melilotus officinalis). Njegovi cvetovi
mogu biti beli i uti. Bolja je vrsta sa utim cvetovima jer je
vra i del uje sveije. Njegova priroda je uravnoteena u
odnosu na toplotu i hladnou. Ima rastvarajua i vlaea
svojstva. Njegovim sokom mogu se odstraniti pege. Kupke
u njegovom odvaru veoma su korisne. Pomae kod oticanja
materice za vreme trudnoe, kao i kod svih vrsta vrstih
otoka i oboljenja kostiju. Najvea dozvoljena doza je 5,88
grama. Zamena za kokotac je svinda (Trigonella foenum-graecum).
LADOLE (Convolvulus arvensis, C. Sepium). Naj
bolja vrsta je ladole sa crvenim cvetovima, koji ima seme i
raste na majinoj duici (Thymus vulgaris). Njegov miris je
otar, a biljka je tanka. Priroda ladolea je vrua i suva u
treem stepenu. Ima purgativno dejstvo i pomae kod komarnih snova, vitiliga, pega i krasta na licu. isti orga
nizam, smiruje nervozu i lupanje srca. Izbacuje crnu u,
gliste i gasove iz organizma i smanjuje polnu potenciju.
Najvea dozvoljena doza je 14,7 grama. tetan je za plua.
Njegovo tetno dejstvo otklanja jabuka. Zamena za ladole
je majina duica u istoj koliini.
BRSLJAN (Heclera helix). Brljan se obavija oko
biljaka pored kojih raste i usisava njihov sok. Najbolja vrsta
brljana je koji raste na trnu. Njegova priroda je vrua u

prvom i suva u drugom stepenu. Ima ispirajua i zavarujua

svojstva. Otklanja zatvore jetre i slezine, leci uticu, ini
obilnim menstruacije i mokrau i izgoni plod iz utrobe.
Izbacuje plesan iz stomaka, pomae kod oboljenja sa mnogo
sluzi, jaa eludac, pomae kod podrigivanja i izbacuje
tetne smee iz organizma. Najvea dozvoljena doza je 5,88
grama. tetan je za mokranu beiku. Njegovo tetno dej
stvo otklanja ir (plod hrasta). Zamena za brljan je seme
cikorije i pelen.
1IROT (Acorus calamus). To je beli i lagani koren
koji raste u vodi. Najbolji je debeo i aromatian koren.
Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu i ima
razredujua svojstva. Idirot bistri um i izotrava ulne orga
ne. Pomae kod sluznih oboljenja. Izbacuje mokrau, pod
stie menstruaciju, otklanja zatvore i zagreva jetru i bu
brege. Idirot splanjava zadebljanje slezine i isti kou lica,
kako pri oralnoj upotrebi tako i prislanjanjem korena, pret
hodno zagrejanog na pari, na telo ili lice. Pomae kod
vitiliga, nagrizajuih gnojnih rana i gube (lepre). Otklanja
bol u krstima i prekida stvaranje gasova u organizmu. Naj
vea dozvoljena doza je I,47grama. Idirot poveava polnu
potenciju kod ljudi hladne i vlane prirode (konstitucije) i
pomae kod kile (hematoma). tetan je kod upale bubrega.
Njegovo tetno dejstvo otklanja troskot (Polygonum aviculare). Zamena za idirot je karanfili kao i revenj (Rheum)
u duploj dozi.
BOKVICA (ILOVLAK) (Plantago major, P. media,
P. lanceolata). Bokvica se u sutini sastoji iz zemlje i vode.
Zato je njena priroda hladna. Ima opora i apstrahujua
svojstva. Najbolja je krupna i zelena bokvica. Njena priroda
je hladna i suva u drugom stepenu. Sok od bokvice pomae
kod otoka uha i oiju, zaustavlja krvarenje i isti plua.
Pomae kod gnojnih rana (ireva) na bubrezima i u mo
kranoj beici, prekida luenje krvave mokrae, otklanja

zatvore jetre i slezine, prekida stvaranje semena kod mu

karca. Takoe, pomae u leenju opekotina i gnojnih rana
od tumora (raka). Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama.
tetna je za mozak. Njeno tetno dejstvo otklanja ljubiica.
Zamena za bokvicu je kiseljak - zelje (Rumex acetosa).
SEME BOKVICE. Njegova priroda je hladna i suva.
Najbolje je sono seme sa crnom ili crvenom nijansom. Ima
opora svojstva. Pomae kod zatvora jetre i bubrega, kao i
kod ishijasa. Treba uzimati po 8,8 grama semena. Seme
bokvice zaustavlja proliv i sva krvarenja. tetno je za plua.
Njegovo tetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme bok
vice je seme batovanskog kiseljaka (zelja).
JASMIN (Jasminum officinale). Najbolji je beli i
aromatini jasmin. Njegova priroda je vrua i suva u dru
gom stepenu. Ima razredujua svojstva. Njegov miris je
koristan kod glavobolje koja nije propraena temperaturom,
kod paralize i krivljenja lica. Otklanja zatvor mozga, a
njegovo lie odstranjuje pege i ospe s lica. Jasmin je ko
ristan kod oboljenja uha i boginja. Njegov sok daje licu
belilo i sjaj. Njegovo ulje pomae kod prehlade bubrega,
materice, testisa i stvara obilno seme. Meutim, sok od
jasmina izaziva glavobolju. tetno dejstvo jasmina otklanja
kamfor (Laurus camphora). Zamena za jasmin je ljiljan
(Lilium candidum). Ako se cvet ljiljana isitni, pomea s
medom i ta smea jede izbacuju se sve vrste glisti (okrugle,
pljosnate, trakaste) iz organizma.
KONOPLJICE (Euphorbia lathyrus, E. semivillosa,
E. peplus, E. Pal lasa, E. cyperissias). To su biljke koje
sadre mleni sok. Upotrebljava se cela biljka. Njihova
priroda je vrua i suva u drugom stepenu i imaju opora
svojstva. Njihov mleni sok razjeda bolesni zub i odstra
njuje kraste s lica. Sve vrste konopljice rastvaraju sluz i
izbacuju sluznu vlagu iz organizma. Ako se njihov sok
nakapa na smokvu, saeka dok smokva ne upije sok i ta

sraea pojede, rastvara se sluz u veim koliinama, lece

bubuljice i razjeda suvino meso oko noktiju. Konopljice
prouzrokuju stvaranje gnojnih rana i ranica na koi, ali lece
gubu. Najvea dozvoljena doza mlenog soka je 0,18 gra
ma. Sve konopljice su otrovne. Najjae dejstvo ima mleni
sok, zatim seme i na kraju lie. Ako se telo namaze mlenim sokom konopljica nestaju dlake s tela.
AFRAN (Crocus sativus, C. Reticulatus stev. ExAdam). Najbolji je afran s crvenim cvetom. Njegova
priroda je vrua u drugom i suva u prvom stepenu. Ima
prijatan miris, rasta varaj ua i probavna svojstva. Izaziva
tegobe u glavi i uspavljuje. isti oi od one mrene. Jaa i
razveseljava duu i srce do tog stepena da ovek od pre
velike radosti moe da umre, pogotovu ako uzme 4,4 grama
afrana. Veoma je koristan za poboljanje disanja. Stvara
obilnu mokrau, pojaava polnu strast i s lakoom izbacuje
plod iz utrobe. Jaa jetru i pomae kod vodene bolesti.
Poboljava ten i pomae da dejstvo lekova dospe do naj
udaljenijih delova organizma. Rastvara ovrsle otoke (tu
more). Najvea dozvoljena doza je 0,18 grama. Ako se
afranom namaze mar pojaava se polna strast.
POLJSKI RASTAVI (Eqidsetum arvense). Koristi
se zrela biljka. Priroda mu je hladna i suva u prvom stepenu.
Pomae kod slabih desni i jaa ih, a zaustavlja i krvarenje iz
desni. Takode, pomae kod otoka (tumora) eluca i jetre,
jaa organizam i prekida menstruacije kod ena. Ako se
ovek napari nad odvarom od poljskog rastavia nestae
odnosno sasuie se gnojne rane (irevi) na crevima.
Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. tetan je za grlo.
Njegovo tetno dejstvo otklanja nana (Mentha piperita).
LEKOVITI REVENJ (Rheum palmatum rhapon ti cum undulatum). Njegova priroda je vrua i suva u prvom
stepenu. Ima ovravajua svojstva. Jaa jetru i eludac,
leci uticu. Pomae kod oboljenja bubrega i mokrane be-

ike. Splanjava zadebljanja slezine i pomae kod oboljenja

materice. Ako se ovek napari nad njegovim odvarom po
mae kod kile (hematoma) i daje telu sjaj. Najvea doz
voljena doza je 0,091 gram. Ako ga ovek dri u ustima s
lakoom moe ispljunuti sluzni ispljuvak (lajm) kod pre
hlade. Pomae kod podrigivanja prouzrokovanog kiselinom
i kod preponske kile. tetan je kod upale jetre. Njegovo
tetno dejstvo otklanja cikorija ili njen sok. Zamena za
revenj je imirika (Berheris vulgaris) i afran.
OMAN (Inula helenium). Najbolji je zelen i jedar koren
omana. Njegova priroda je vraa i suva u dragom stepenu.
Ima podrigujua i razreujua svojstva. Pomae kod
paralize i oboljenja nerava, koji nisu propraeni tem
peraturom. Otklanja zatvore jetre i plua. Smanjuje luenje
mokrae i semena. Isteruje gliste iz organizma. Pomae kod
bolova u kostima i krstima, kao i kod ishijasa. Smanjuje
otoke (tumore). Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama.
Usporava stvaranje krvi. Njegovo tetno dejstvo otklanja
salata (Lactuca sativa). Zamena za omanje idirot.
RICINUS. Njegova priroda je vraa i suva u dragom
stepenu. Ima smekavajua svojstva. Jaa nerve i od
stranjuje vlagu. Pomae kod paralize i iskrivljenja lica (facialisa). Koristan je kod ispadanja materice, ishijasa i bolova
u krstima. Razmekava vrste otoke (tumore) i leci ekcem.
Goji telo. Ispoljava tetan uticaj na plua. Njegovo tetno
dejstvo otklanja smola iz divea voaka. Zamena za ricinus
je seme rotkvice.
MAK (Papaver somniferum). Moe biti crni i beli.
Bolja je bela sorta. Njegova priroda je hladna i vlana u
drugom stepenu. Ima uspavljujue dejstvo, opora svojstva i
njegov sok deluje purgativno (proiava). Pomae kod
gnojnih rana (ira) na bubrezima i u mokranoj beici, kao i
kod jakog peckanja u mokranim kanalima. Mak pomean s
medom stvara obilno seme. Crni mak pomae kod upale

jetre i otoka (tumora) bubrega. Goji telo i otvara pore na

koi. Njegov sok jaa slabe organe. Najvea dozvoljena
doza semena je 8,8 grama. tetan je za slezinu. Njegovo
tetno dejstvo otklanja seme moraa (Foeniculum vulgare).
Zamena za mak je slatki badem.
BELI SLEZ (Althaea officinalis). Od svih slezova
najbolji je beli slez. Njegova priroda je uravnoteena i
vlana u prvom stepenu. Ima smekavajua i vlana svoj
stva. Ako se njegovim odvarom mae kosa ona postaje
meka i bre raste. Ako se nad odvarom od njegovih cvetova
napari glava pomae kod meningitisa. Ako se njegovo lie
skuva u vodi i tu vodu ispije trudna ena, lako e se poroditi.
Beli slez grupie (spaja) otoke (tumore) i razmekava ih.
Oblozi od belog sleza sa siretom pomau kod vitiliga.
Umesto obloga telo se jednostavno moe namazati sokom
belog sleza i sunati. tetan je za slezinu.
CRNA ZOVA (Samhucus nigra). Ako se lie crne
zove skuva i ta smea jede ili se ispije odvar od lia,
rastvorie se crna u u organizmu. Za ene je veoma
korisna kupka u odvaru zove jer razmekava otoke (tumore)
na materici i otklanja zatvore. Ako se zovom mae kosa ona
e pocrneti.
KONOPLJA (Cannabis sativa). Njena priroda je vrua
u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Seme konoplje
izbacuje gasove iz organizma, ali se dugo vari. Ako se
zakapa sok konoplje u nos isti se mozak, a ako se popije
izbacuje tetne materije iz eluca, jaa stomak i isteruje
gliste. Ako se lie konoplje isitni, iz njega iscedi sok i
njime opere glava isti se i jaa kosa. Ako se skuva koren
konoplje, uvije u krpu i kao obloga prisloni na bilo kakve
otoke (tumore) ona ih smanjuje. Konoplja dejstvuje na
razne naine: raduje i razveseljava duu i srce, izaziva lani
oseaj gladi i probave hrane, a moe da izazove tugu i rune
misli u glavi. Konoplja moe i da pojaa polnu potenciju.

Najvea dozvoljena doza konoplje je od 1,47 do 5,88 grama.

Njeno tetno dejstvo otklanja simp od limuna. Konoplja je
bolniar vrtova i bati. Gde raste konoplja ne boluju biljke,
drvee i grmovi. Nema lisne vai, jabukove plamenjae i
krompir se ne moe zaraziti fitoftorozom. Jedna-dve biljke
konoplje zasaene u staklenoj bati tite od svih bolesti i
tetoina krastavce, paradajz i druge kulture i privlae mno
tvo pela. Pele koje sleu na konoplju nc mogu se zaraziti
krpeljom. Miris konoplje u cvatu ne podnose krompirova
zlatica, krtica, bubavabe i druge tetoine. Evo jednog od
recepata protiv lisnatih vai i krompirove zlatice: 150 - 200
grama cvetajue konoplje preliti sa 2 - 2,5 litra vode i kuvati
510 minuta, ohladiti, dodati 1 0 - 1 5 grama rastvorenog
domaeg sapuna i tom smeom isprskati biljke ili krompir.
SEME KONOPLJE. Najbolja vrsta je seme prizem
nog cveta. Njegova priroda je vrua i vlana u drugom
stepenu. Uzimanje semena konoplje izaziva polnu strast i
kod mukarca stvara obilno seme. Pomae kod bolova u
leima i bubrezima, leci mamuze na petama, ini kou
glatkom i dobro isti telo od neistoe. Veoma je hranljivo,
goji i normalizuje razmenu materija u organizmu. Najvea
dozvoljena doza je 4,4 grama. Seme konoplje je tetno za
plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja eer. Zamena za
seme konoplje je mak.
SALEP (Orchis militaris, O. morio, O. mascula). Ima
dva korena: jedan je upalj, a drugi pun. Bolji je upalj koji
mirie na seme. Njegova priroda je vrua i vlana u drugom
stepenu. Sal ep poveava polnu potenciju, pogotovo ako
ovek svakoga dana pojede po 8,8 grama njegovog korena.
Ako se stavi u maslinovo ulje i pojede ukruuje polni organ
mukarca i izaziva polnu strast. Koristan je za poboljanje
sluha, smekava sluzne otoke i otvara rane od fistula. Po
mae kod zastarelih malignih gnojnih rana. Najvea doz
voljena doza je 17 grama. tetan je za eludac. Zamena za

salep je seme koprive (Urtica dioica) ili lucerke (Medicago

sativd).
IMIRIKA (Berberis vidgaris). Najbolja je crvena i
sveza imirika. Njena priroda je hladna i suva u drugom
stepenu. Ima ovrujua svojstva. Kora od njenog korena
jaa zube i leci maligne gnojne rane. imirika jaa koren
kose, izotrava vid, jaa srce i pomae kod upalnog oblika
lupanja srca. Takoe, jaa ceo organizam, jetru i eludac,
zaustavlja podrigivanje (recidiv) i izaziva apetit. Odvar od
kore njenog korena jaa jetru. Pomae kod gnojnih rana u
crevima i proliva. Najvea dozvoljena doza je 35,2 grama.
TIMIJAN (Thymus vidgaris). Najbolji je sve timijan.
Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima
rastvarajua i otkidajua svojstva. Ako se uzima s hranom
izbacuje sluz iz glave, pomae kod zubobolje, izbacuje
gasove iz organizma, pomae probavu i rastvara sluz u
organizmu. Stvara obilnu mokrau i menstruacije i isteruje
gliste. Zagreva telo zimi, spreava drhtavicu i isti kou od
sitnili ospi. Najvea dozvoljena doza je 2,94 grama. Ako se
istuca 8,8 grama timijana, pomea s vodom i medom- i
popije oistie se jetra i eludac, pomoi e kod kolitisa,
rastvorie vlagu u organizmu, izazvati polnu strast i pomoi
kod iznemoglosti. tetan je za bubrege. Zamena za timijan
je nana (Menthapiperita).
MAJINA DUICA (Thymus serpyllum). Najbolja je
zelena biljka s otrim mirisom. Njena priroda je vrua i suva
u drugom stepenu. Pomae kod vrstih otoka (tumora) i
otvara upaljeno mesto od flegmone. Isteruje pljosnate gliste
i izbacuje mrtvi plod iz utrobe ene. Rastvara i izbacuje
kamen iz mokrane beike. Ako se od 8,8 grama majine
duice napravi odvar (aj), pomea sa siretom i medom i
popije pomae kod glavobolje, koja nije propraena tem
peraturom, izbacuje suviak sluzi iz glave i isti mozak.

Zamena za majinu duicu je matinjak (Melissa offi

cinalis).
KANTARION (Hypericum perforatum). Najbolja je
sazrela biljka koja ima crvenu stabljiku. Njena priroda je
vrua i suva u drugom stepenu. Ima razredujua svojstva i
rastvara crnu i utu u. Stvara obilnu mokrau i men
struacije i izaziva pobaaj. Ako se kantarion zagreje na pari i
upotrebi kao obloga, splanjava otoke (tumore) i pomae
kod opekotina. Ako se njegov sok pije 40 dana pomae kod
ishijasa, bolova u slabinama i zastarelih groznica. Najvea
dozvoljena doza je 4,4 grama. tetan je za bubrege. Njegovo
tetno dejstvo otklanja nana. Zamena za kantarion je ti
mijan.
DREN JINA (Cornus mascula - Cotoneaster vulgaris).
Zaustavlja proliv i pomae kod gnojnih rana u crevima.
Uglavnom ima mo gloga (Crataegus oxyacantha).
TROSKOT (Polygonum aviculare). Njegovo seme
podsea na proso (Panicum milliaceum). Upotrebljava se za
leenje hemoroida. Kau, ako ena i mukarac 40 dana
uzimaju ujutro natate po 8,8 grama semena troskota, zalivajui ga aom vode, a posle toga imaju snoaj rodice im
se zdrav i snaan deak.
K1ICA (Erythraea Centaurium, Dianthus deltoides).
Njeni cvetii su crveni, lie sitno, a stabljika tanka. Njena
priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima otkidajua i
razredujua svojstva. Pomae kod oboljenja nerava. Ras
tvara vlanu sluz i utu u. ini obilnom menstruaciju i
izaziva pobaaj. Otvara gnojne fistule i podstie njihovo
zarastanje. Pomae kod kostobolje (gihta) i bolova u kos
tima. Smekava ospe. Najvea dozvoljena doza je 1,47
grama. Ukus joj je veoma gorak. Njen sok pomae kod
glavobolje, nastale usled dejstva Sunca (sunanice). tetna
je za jetru. Njeno tetno dejstvo otklanja cikorija.

HAJDUKA TRAVA - KUNIA (Achillea mille

folium, A. nobilis). Njena priroda je vrua i suva u drugom
stepenu. Ima otkidajua i razredujua svojstva. Pomae kod
prehlade i zastarele glavobolje. Rastvara utu u, izaziva
menstruacije, drobi i izbacuje kamenje iz organizma i resorbuje zgruanu krv. Izbacuje sitne i krupne gliste. Izaziva
pobaaj. Ako se sa njom okadi kua sve zveri i gmizavci
pobei e iz kue. Najvea dozvoljena doza je 4,4 grama.
Njen cveti je korisniji od cvetia pelena.
IROKOLISNI PORUEJNIK (Falcaiia Rivini).
Na jennenskom jeziku zove se vodeni perun". Stepska
trava s otrim mirisom. Ima otkidajua svojstva. Stvara
obilnu mokrau i izaziva menstruaciju, rastvara kamen i
resorbuje zgruanu krv. Zagreva bubrege i mokranu beiku. Najvea dozvoljena doza je 14,7 grama. Raste u sta
jaim vodama. Na stablu biljke skuplja se lepljiva vlaga,
koja se lepi za nike pri dodiru. Prijatno mirie. Ako se uzima
u maloj koliini greje organizam i izaziva rumenilo na licu.
Leci gubu. Zamena za irokolisni poraejnik je perun.
KOST US (nepoznat latinski naziv, a isto tako i na). To
je vrst i aromatian koren. Moe biti sladak i gorak. Naj
bolja vrsta je beli, jedar i sve koren koji pee jezik. Vetaki kostus je podzemno stablo omana (Inula helenium, I.
Britannica), ali oman ne pee jezik. Priroda mu je vrua i
suva u dragom stepenu. Ima otkidajua i izvlaea svojstva.
Pomae kod oboljenja nerava, koje nije propraeno tem
peraturom, kod paralize i iskrivljenja lica (facialisa). Takoe, pomae kod ekcema na glavi i odstranjuje pege. Jaa
koren kose, podstie rad creva, izaziva menstruaciju i ubija
gliste. Normalizuje upalu jetre, podstie na povraanje pri
emu se izbacuje uta voda i isteruje plod iz utrobe. Jaa
polnu potenciju i zagreva rashlaene udove. Odstranjuje
tragove od boginja, gnojnih rana (ireva) i leci vitiligo.
Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetan je za

bubrege. Zamena za kostus je slinogon (Anacyclus Pyrethrum) u polovinoj dozi.

LINCURA (Gentiana pneumonanthe, G. luted). To je
dugako korenje. Svojim utim cvetom podsea na revenj
(Rheum ... ). Priroda joj je vraa i suva u dragom stepenu.
Ima otvarajua svojstva. Otklanja zatvore jetre i slezine,
pomae kod njihovog oticanja i hlaenja, razmekavajui
ih. Stvara obilnu mokrau i menstruacije, isteruje plod iz
utrobe, smanjuje polnu strast i u smei sa knom (biljka
kojom Persijanci farbaju bradu) prekida menstruaciju. isti
kou od vitiliga. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama.
tetna je za jetru. Njeno tetno dejstvo otklanja revenj
(Rheumpalmatum
...).
KONOPLJICA (Euphorbia semivillosa, E.paivijlora,
E. lathyris). To je tanko korenje utog cveta. Priroda mu je
vrua i suva u dragom stepenu. Ima proiavajua i ispirajua svojstva. Ako se unese u oi izotrava vid i od
stranjuje beonu (onu mrenu). Otklanja zatvor jetre i stvara
obilnu mokrau. isti nokte od belih pega (mrlja), leci gubu
i pucanje noktiju. Ako se uzima njen odvar pomae kod
bolova u kostima. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama.
Sok od njenog lia ima otkidajue svojstvo. Ako se njenim
sokom namazu bradavice one otpadaju. Ako se primenjuje
za klistiranje (na 2 litre vode jedna supena kaika soka
konopljice) otkida i izbacuje polipe iz debelog creva.
VRANILOVA TRAVA (Origanum vulgare). Njena
priroda je vraa i vlana. Razveseljava srce. Ima isuujua i
rastvarajua svojstva. Otklanja sluzna zapuenja. Pomae
kod glavobolje bez temperature i bolova u elucu.
UTA ZEVALICA - DIVLJI LAN (Linaria vulga
ris). Njeno seme je veoma gorko. Raste u brdima (na pla
ninama) i na kamenitim mestima. Druga vrsta raste na
obalama reka i u podnoju brda. Trea vrsta raste na mes
tima gde raste korov. Najbolja je druga vrsta. Ako ovek

pije sirup od ute zevalice, poev od vremena ulaska Sunca

u sazvee Ovna, preko cele godine ne treba da se boji
nikakvih otrova. Sirup od ute zevalice (divljeg lana) pije se
u koliini od 2,94 ili 4,4 grama. Treba ga pomeati sa
manjom koliinom maslinovog ulja i tako uzimati.
LOKVANJ (Nymphaea alba). Treba uzimati aroma
tini i sve lokvanj. Njegova priroda je hladna i vlana u
dragom stepenu. Lokvanj uspavljuje i smiruje, pomae lju
dima koji pate od nesanice. Prekida proliv i smanjuje polnu
potenciju. Naparavanje i obloge od lokvanj a pomau kod
vitiliga. Zamena za lokvanj je ljubiica (Viola odorata).
LJUBIICA (Viola odorata). Najbolja je ljubiica s
bogatim cvetom i otrim mirisom. Njena priroda je hladna i
vlana u drugom stepenu. Ima razmekavajua svojstva.
Ako se mirie - smiruje glavobolju prouzrokovanu tem
peraturom. Ako se ljubiicom namaze ili nakvasi glava de
luje uspavljujue. Ljubiica pomae kod kalja prouzro
kovanog temperaturom (upalom). Razmekava grudi i jetru.
Njeno ulje pomae kod zadebljanja kostiju. Deluje pur
gativno. Preporuuje se upotrebljavati 14,7 grama svee i
5,88 grama suve ljubiice. Ljubiica izaziva potrebu za
nudom. Njeno tetno dejstvo otklanja dunja (Cydonia oblonga). Ako se dobro istucaju latice (cvetni listii) ljubiice,
iscedi sok, pomea sa eerom i da detetu da popije pomae
pri ispadanju mara. Njena zamena je lokvanj i slatko drvce
u istoj dozi.
POLJSKI RASTAV1 (Eqiusetum arvense). Ako se
skuva i njegov odvar popije pomae kod preponske kile.
Veoma je koristan za bubrege i mokranu beiku, a takoe
za eludac, jetru i plua. Veoma dobro pomae kod slabosti
miia. Ako se zagreje nad parom i postavi kao obloga na
testise splanjava otok. Ako se skuva u vodi, dok ne ostane
jedna polovina od prvobitne zapremine vode i odvar popije
pomae kod slabosti srca. Ako ena svakoga jutra pije po

veliku au njegovog odvara, ugojie se, lice e joj postati

isto i prolepae se. Rastavi isti muke polne organe.
MATINJAK (Melissa officinalis). Najbolji je ma
tinjak koji prijatno mirie. Njgova priroda je vrua i suva u
drugom stepenu. Ima razredujua i rastvarajua svojstva.
Pomae kod zaguenja mozga. ini prijatnim zadah iz usta,
uveseljava duu i jaa srce. Pomae kod svih oboljenja
prouzrokovanih crnom ui. Odstranjuje strah i lupanje
srca. Zagreva eludac i rasteruje gasove. Pomae probavu
hrane i jaa jetra. Prekida luenje sluzi i leci ekcem. Naj
vea dozvoljena doza je 2,94 grama. Zamena za matinjak
je 1/3 kore limuna.
BOSILJAK (Ocymam basilicum, Calamintha offici
nalis). Najbolja je biljka s plavim listovima. Njena priroda
je vraa u drugom i suva u prvom stepenu. Ima rastvaraj ua
svojstva. Ako se njegov sok zakapa u oi izotrie se vid.
Ako se redovno pije stvara obilnu mokrau. Pomae kod
oboljenja eluca i podstie probavu hrane. Ako ena pije
njegov sok pre polnog snoaja nee zatradneti. ini snoaj
prijatnim. Ako se sok zakapava u uho moe izleiti gluvou.
Ako se savae malo pare biljke kada Sunce ulazi u sa
zvee Ovna te godine neete znati za zubobolju. Zamena
za bosiljak je matinjak.
SRDACICA (Leonorus cardiaca, L. quinquelobatus
gilib). Raste na kamenju. Miris podsea na vino, a koren mu
je crn i okrugao kao jabuka. Odstranjuje bradavice. Ako se
uzme 2,94 grama njegovih plodova izazvae halucinacije.
LUKOVICA NARCISA (Narcissus pseudonarcissus). Ima vruu prirodu. Ako se uzme 8,8 grama lukovice
narcisa s medenom vodom to izaziva povraanje i ubija sve
gliste u organizmu. Ako se uzme 11,7 grama s medenom
vodom izaziva pobaaj. Ako se lukovicom narcisa namaze
polni organ mukarca, osim glavica, ojaae ga kod lica

koja pate od polne nemoi i prui e im veliko zadovoljstvo.

Navedeno svojstvo narcisa oduvek je cenjeno.
ALOJA (Aloe arborescens). Primenjuje se sok biljke
koja je slina ljiljanu (krinu). Njena priroda je vrua i suva u
drugom stepenu. Ima isuujua svojstva. Cisti glavu od
vika vlage. Spreava opadanje kose. Leci gnojne rane, ali
je tetna za hemoroide.
PINIJA (Pinus pinea). Najbolja vrsta oraia pinije
(slini plodu badema) su beli i svezi oraii. Njihova pri
roda je vrua u prvom i suva u drugom stepenu. Veoma su
hranljivi. Plodovi pinije korisni su kod kalja bez tempera
ture i astme. Oni pojaavaju luenje semena i jaaju polnu
potenciju. Ako se oraii pinije isitne, pomeaju sa semenom krastavaca i to jede stvara se obilna mokraa i pomae
kod pojave gnojnih rana u bubrezima i mokranoj beici.
Ako se njeni plodovi pomeaju s medom i uzimaju pojaae
se polna potencija i oistiti mokrana beika i bubrezi od
kamenja i peska. Ako se oraii pinije uzimaju s prekuvanim sirupom (melasom) od lubenice, kruke ili jabuke
isti se ceo organizam.
SENA - ALEKSANDRU SKI LIST {Cassia senna).
Upotrebljavaju se zeleni listovi. Njena priroda je vrua i
suva u prvom stepenu. Ima purgativno dejstvo. Jaa srce i
rastvara utu u i sluz i izbacuje ih iz organizma. Najvea
dozvoljena doza je 14,7 grama. ini oveka tunim. tetna
je za mokranu beiku. Njeno tetno dejstvo otklanjaju
ljubiica i ljiva.
PIREJ (Ehtrigia repens, Tri ti cimi ?-epens). Najbolji je
sve pirej. Njegova priroda je hladna i suva u prvom ste
penu. Stvara obilnu mokrau i rastvara kamen. Pomae kod
gnojnih rana u mokranoj beici. Najvea dozvoljena doza
je 4,4 grama, ali se pre upotrebe mora skuvati. Ako se od
njegovog semena pripremi gusta emulzija i to jede kamen u

bubrezima e se izdrobiti. tetan je za slezinu. Njegovo

tetno dejstvo otklanja ljubiica.
PODBEL (Titssilago farfara). Ova biljka ima uti list i
raste na obalama vodenih povrina. Priroda mu je urav
noteena. Izotrava vid. Pomae kod kalja i guenja (te
kog disanja). Obloge od njegovih listova, koji su prethodno
zagrejani na pari, veoma brzo otvaraju gnojne ireve.
PERUNIKA VODENA (Iris pseudacorus). Najbolja
je plava sorta koja razveseljava srce. Ima zavarujua, kondenzujua i razmekavajua svojstva. Njen sirup pomae
kod slabosti srca, oboljenja jetre i slezine. Splanjava za
debljanje materice. Pomae kod zatvora. Poveava polnu
potenciju.
LEMNA (Lemna minor). Najbolja je lemna koja raste u
slatkoj vodi. Njena priroda je hladna i vlana u drugom
stepenu. Ima odvraajua (preventivna) svojstva. Obloge sa
zagrejanom lemnom na pari, prislonjene na creva, lece oto
ke (tumore) creva. Korisna je kod upalnog oblika kostobolje
(gihta) i bolova u kostima. tetna je kod bolova u kostima
bez upalnog procesa.
KAMFOR (Camphorosma monspeliaca, Laurus camphora). Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu.
To je jedna od retkih biljaka koja ima jaka rashladna i
smirujua svojstva. Jaa snagu organizma kod svih obo
ljenja propraenih temperaturom i upalom. Pomae kod
lupanja srca i jaa duevnu snagu (podie moral). Utoljava
e i ne dozvoljava da boginje otete oi. Najvea dozvo
ljena doza je 0,18 grama. Njegova tetnost se sastoji u tome
to nije efikasan kod svih oboljenja koja nisu propraena
temperaturom. Izaziva rano sedenje kose. Prekida luenje
semena pri polnom snoaju. Ako se uzima u smei sa semenom nara (mogranja), semenom portugalke i snenom vo
dom, prestae luenje semena kod oveka i on e brzo
ostariti, a isto tako prouzrokovae stvaranje kamena u bu-

brezima i mokranoj beici. Ako se mirie on uspavljuje.

Njegovo tetno dejstvo otklanjaju ljubiica i lokvanj. Za
mena za kamfor je ilibar u duploj dozi.
GRAHORICA {Vidasativa, V.gracca, V. Faba). Nje
na priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Ima pro
iavajua i otvarajua svojstva. Poboljava boju lica. ini
obilnim mleko kod ena i otklanja oticanje mlenib lezda.
isti grudi i plua od tetne vlage. Ako se njome namaze
telo pomae kod vitiliga i pega.
VALERIJANA (Valeriana officinalis). To su sitni
oraii. Najbolji su svezi s jakim mirisom. Priroda joj je
vrua i suva u drugom stepenu. Ima otvarajua svojstva.
Izbacuje mokrau i izaziva menstruacije. Otklanja zatvor
jetre. Jaa matericu. Najvea dozvoljena doza je 1,47 gra
ma. tetna je za bubrege. Njeno tetno dejstvo otklanja sok
od slatkog drvceta.
Prema okultnim uenjima, valerijana spada u kategoriju
davaoca ivota i njen znaaj uporeduje se sa znaajem krvi u
organizmu. Predstavlja krv biljnog carstva. Preporuuje se
da se uzima svakoga dana, bez prekida, kao to se uzima
hrana. Moe se uzimati ekstrakt valerijane s istim alko
holom. Najvea dozvoljena doza je 10 do 25 - 30 kapi
dnevno. Bolje je 1 - 2 puta dnevno piti aj od valerijane, koji
je napravljen od njenog korenja i neko vreme odstajao.
Uputstva za bolje korienje trava
Pravilna priprema biljne sirovine ima veliki znaaj u
prenoenju lekovitih svojstava biljaka na oveka. Tibetski
Sedmolani odabrani prirunik pomoi e nam u tome.
1. Biljka treba da se ubere na odreenim mestima
gde uspeva.
2. Biljka mora biti pripremljena u predvienom
roku.
80

3. Treba odabrati dobre uzorke biljaka i osuiti.

4. Ubrana sirovina mora biti sveza.
5. Obavezno izbaciti otrov iz ubrane sirovine.
6. Ubrana sirovina mora biti meka.
7. Ubranu sirovinu uvati grupiui je po podu
darnosti.
Objanjenja
1. Biljke rastu na raznim mestima. Neka mesta su ista i
prepuna svih blagodeti: srednje planine i planinske doline.
Zato stoje vazduh u dananje doba zagaen, prilikom skup
ljanja trava treba otii stoje mogue dalje od industrijskih
zona i naseljenih mesta. Stariji ljudi savetovali su da se
izbegavaju groblja, mesta sa smeem, izgorele ume i teri
torije koje su opustoili insekti.
Na toplim mestima (srednje planine) ima mnogo biljaka
koje imaju otopljavajua svojstva, a na prohladnim mestima
s tekuom vodom - biljaka s hladnim svojstvima.
2. Biljka mora biti ubrana u odreenom roku. Korenje,
grane i stabljike spadaju u grupu stabljika i lee bolesti
kostiju, mesa i kivnih sudova. Njih treba sakupljati ujesen,
kada presuuju sokovi.
Lie, mleni sok i peteljke pripadaju grupi lia i lece
bolesti upljih organa, kotanu sr i zglobove u kolenima.
Njih treba sakupljati posle listanja.
Cvetovi, plodovi i semena pripadaju grupi plodova i
lece bolesti oiju, lica i glave. Treba ih sakupljati ujesen u
doba potpunog sazrevanja. Cvetove, naravno, treba sakup
ljati u prolee.
Kora, ljuska i smola spadaju u grupu smola kore i lece
bolesti koe, tetiva i udova. Treba ih sakupljati u doba
izbijanja pupoljaka.
U traktatu (raspravi) Dudzi lungthem o rokovima saku
pljanja biljaka mogu se proitati i ovi korisni saveti: sta-

bljiku treba sakupljati kada je sona; korenje kopati u prolee; lie skupljati leti; cvetove u sred leta; plodove ujesen,
a smolu u prolee i u jesen.
Purgativno (proiavajue) lekovito bilje treba sakup
ljati u jesen, kada presue sokovi i snaga trave se usmeri
prema Zemlji. Biljke koje izazivaju povraanje treba sakup
ljati u vreme otvaranja pupoljaka, kada je snaga trave usmerena nagore. Posebno su dobre berbe kada se pojavljuje
Mesec.
U traktatu Baro-dalaj zud reeno je da se u periodu od
sedmog do petnaestog dana lunarnog meseca (druga et
vrtina meseca) lekovite biljke pretvaraju u nektar. Lekovito
bilje sakupljeno za vreme Sunevih i Meseevih pomra
enja pretvara se u otrov.
Lekovito bilje treba sakupljati briljivo i ne dozvoliti da
na njega padne pljuvaka ili prljavtina.
3. Treba odabrati dobre uzorke i osuiti. Biljke, radi
suenja, treba rasprostrti i ne lomiti ih za vreme suenja.
Biljke s hladnim svojstvima treba suiti na prohladnom
mestu, u senci (na tamnom mestu), a sa zagrevajuim svoj
stvima - na toplom mestu pored vatre ili na Suncu. Biljke
treba uvati od dima i stranih mirisa, izmeu ostalog, i od
mirisa drugih lekovitih biljaka. Na takav nain pripremljene
biljke imaju neizmernu snagu.
4. Biljka mora biti sveza. Ulje i vatru ni za trenutak ne
smete spajati". Isto tako sve lek ili lekovita sirovina, pri
premljena za upotrebu, ne srne se meati sa starom jer e
sveza izgubiti snagu. Gubitkom mirisa biljka gubi snagu.
Ako osueni cvetovi gube boju - nestala je njihova snaga.
Dobri plodovi drvea ak i pri duem uvanju, za razliku od
plodova trava, ne gube snagu.
5. Izbaciti otrov. Neotrovno korenje sadri otrov u
kori, a stabljike otrov u granama.

Kod grana su otrovna mesta ravanja, kod lia - pe

teljke, kod cvetova - aice, a kod plodova - koice. Kod
biljaka koje sadre mleko u koicama otrovi su neophodni.
Mleni sok, sr i smola ne sadre otrove.
Kod svih biljaka (sadnica) otrov je u kori, a kod ploda
otrov moe biti u ljusci ploda. Lekovi bez otrova su blagi i
lako se apsorbuju.
Neotrovno korenje i lie, koji ulaze u sastav lekova u
istom obliku, treba sakupljati posebno. Neke biljke ne
smeju se sakupljati zajedno s korenjem, liem i cvetovima
takve berbe ne smatraju se lekovitim."
Poslednja dva pravila Sedmolanog specijalnog pri
runika: sakupljena sirovina mora biti meka" i uvati je
rasporeujui je po podudarnosti" objanjena su u priru
nicima u kojima su dati recepti. Ali i bez toga jasno je da se
ne smeju zajedno uvati biljke koje imaju toplu i hladnu
prirodu. To pravilo mora se potovati i pri sastavljanju
lekovitih smea jer, u suprotnom, toplotna svojstva neutralisae hladna. Pored toga, potrebno je uzimati u obzir
osobine ukusa.
Smatra se da biljke imaju sveinu godinu dana, a zatim
gube snagu, pa ih treba upotrebiti u toku godine.
Za smeu koja sniava temperaturu konj" je snena
voda.
Za smeu protiv prehlade konj "je eer, sirup ili med s
kljualom ili toplom vodom.

Kupanje u jutarnjoj rosi

Coveji organizam moe kroz kou apsorbovati samo
neznatnu koliinu vode. Voda je, posle Suneve svetlosti,
drugi izvor energije po snazi. Slobodni elektroni, koji se
nalaze u suviku vode, kroz akupunkturne take na koi

prodiru i cirkuliu u organizmu velikom brzinom koristei

efekat natezanja protona".Rezultat toga je da se stvara
kanal superprovodljivosti i superprotoka tenosti. Dolazi ne
samo do stvaranja energije nego i do prenosa materija sa
povrine koe u dubinu organizma. Sve ove pojave uoene
su u kineskim kanalima, koji povezuju akupunkturne take s
unutranjim organima.
Biljke ujutro lue lekovite materije koje se ukapavaju u
jutarnju rosu. Prva je o tome govorila proroica Vanga. Ona
je ak savetovala da se za ishranu koriste jutarnja rosa i
odvari od trava kroz kou, jer je mnogo efikasnija ishrana
kroz kou, nego kroz usta. Da bi se okupali u rosi treba izai
na poljanu, po kojoj je pala rosa, prostrti na travu isto
platno ili arav, sakupiti rosu s biljaka i umotati se tim
platnom (aravom). Rezultat te terapije jeste da se or
ganizam puni ogromnom energijom i lekovima. Na isti
nain mogu se koristiti i odvari od trava.

San na jastuku od trava

Da li ste probali da spavate na jastuku od trava? San je
lagan i prijatan, a telo ivahno i bodro.
Navlake za jastuk iju se od pamune tkanine. Za leto se
mogu birati tkanine koje rashlauju, a za zimu tkanine koje
zagrevaju. Trave se ne smeju presuiti i upotrebljavati due
od godinu dana. Jastuk se mora povremeno provetravati.
Navodimo neke od varijanti punjenja jastuka:
1. Trave muke paprati (Dryopteris filix-mas (L.) schott.) - 3 dela, pesanog smilja (Ambrosia maritima) - 1
deo, nane (Mentha piperita) - 2 dela, Cetine od bora - 3 dela.
2. Vranilova trava (Origanum vulgare) 1 deo, lia
hmelja (Humulus lupulus) - 3 dela, povrati (Tanacetum
vulgare) - 2 dela.

3. Pelena (Artemisia absinthium) 1 deo, ubra (Satureia hortensis) - 1 deo, mladih listova topole (Populus
nigra) 2 dela.
4. ubra - 1 deo, iarki hmelja - 2 dela i pelena u cvatu
1 deo.
5. Listova hmelja - 2 dela, muke paprati - 3 dela i
hajduke trave (Achillea millefolium, A. nobilis) - 1 deo.
6. Listova crne ribizle (Ribes nigrum) 2 dela, latica od
cveta ipka (Rosa canina) - proizvoljno (otprilike) i nane 1 deo.
7. Rumarina (Rosmarinus) 2 dela, nane 1 deo i
povratia 2 dela.
Sastav treba menjati u zavisnosti od individualne osetljivosti na trave.
Probajte da se koristite pojavom bioenergetske rezonanse i napunite jastuk travama i cvetovima koji vam od
govaraju prema horoskopu. Zapamtite, sve tee i sve se
menja. Jedne trave i cvetovi vie odgovaraju leti, a druge
kada je hladno; jedne - u mladosti, a druge - u starijem dobu
itd. Probajte i pronaite svoje.

BIOENERGETSKOINFORMACIONA
REZONANSA IZMEU CVECA I
LJUDI

Cvee je svojim oblikom, mirisom, cvetom i drugim

svojstvima sposobno da stupa s ovekom u bioenergetskoinformacionu razmenu. U nekim sluajevima ta razmena blagotvorno deluje na oveka, a u drugim nepovoljno.
Iz vlastitog iskustva poznato vam je da postoje ljudi koji
neko cvee ne podnose, dok drugo oboavaju. Navodim
neke odnose izmeu cvea i ljudi koji se preporuuju za
ljude roene u odreenom znaku zodijaka.
Ovan - jasmin (Jasminum officinale), grasta (aro
matini graak).
Bik - urevak (Convallaria majalis).
Blizanci - rua (Rosa).
Rak - orlovi nokti (Lonicera caprifolium).
Lav - gladiola.
Devica - astra (Aster amellus).
Vaga
- neven (Calendula officinalis).
korpija - hrizantema.
Strelac - narcis (Narcissus).
Jarac
- karanfil (Dianthus caryophyllus).
Vodolija - ljubiica (Viola odorata).
Riba- beli ljiljan (Lilium), zvezdan (Lotus corniculatus).
Zapamtite: u prisustvu urevka ginu svi drugi cvetovi
jer on usisava energiju. Bokvica i aloja deluju isto tako. Eto
zato ih stavljaju na rane, posekotine i gnojne ireve. Topola
gui drugo drvee.

DRVEE I BUNJE (GRMOVI)

BREZA (Betula alba). Koristi se skoro celo drvo: lis

nati pupoljci breze ubrani u rano prolee, brezov sok, lie,
katran i ugalj dobijeni pri suvoj destilaciji drvne mase breze,
a takode i brezova gljiva aga (Inonotus oblujuus), koja
stvara naslage (izrataje) na stablu breze. Smatra se da svi
delovi breze imaju svojstva da blagovremeno utiu na raz
menu materija, da odstranjuju iz organizma ljaku (ne
istou) i tetne materije koje se stvaraju kod zaraznih
oboljenja. Pupoljci i lie breze imaju fitocidna svojstva.
Odvari i ekstrakti od njih koriste se kao sredstva za iz
bacivanje mokrae (kao diuretik) i ui. Tople kupke sa
odvarom od pupoljaka breze primenjuju se za leenje ek
cema. Unikatno svojstvo imaju lepljivi listii breze ubrani u
maju. Prema nekim podacima, oni nadmauju enj-enj
(Panax ginseng), koji, obnavljajui ovekovu snagu, isto
vremeno podstiu rast malignih tumora u organizmu. Listii
breze ne samo da obnavljaju ovekovu snagu i iste krv, ve
istovremeno ubijaju maligne neoplazme. Ekstrakt od mla
dih listova koristi se kod bubrenih greva, utice, kao
stimulativno, protivupalno sredstvo i sredstvo za drobljenje
kamena. Odvar i parenje (10 grama na 200 grama vode) od
pupoljaka ili lia primenjuju ene za vreme menstruacije
radi lakeg izbacivanja krvi, a posle poroaja, poev od
dvanaestog dana posle poroaja - za olakanje i ubrzavanje
posleporoajnog ienja. Kupke s ekstraktom od brezovog

lia preporuuju se kod reumatizma zglobova i kostobolje.

Brezov sok od pamtiveka primenjuje se kod kostobolje,
artritisa, reumatizma, kao diuretiko sredstvo i sredstvo za
jaanje organizma. Preparat od oienog brezovog uglja,
koji se naziva karbolen, koristi se kao apsorbent kod tro
vanja otrovima i bakterijskim toksinima, kod dizenterije,
meteorizma i kao antispazmatino sredstvo. U Rusiji je
ranije mnogo upotrebljavan brezov i lipov ugalj za leenje
raznih oboljenja. Njega su vadili iz niske pei i stavljali u
iniju na sto. Upravo tim ugljem u staro doba istili su creva,
leei oboljenja eluca. Jeli su po nekoliko paria dnevno.
Posebno vole da ih jedu deca. Ugalj je lekovito sredstvo
koje je ranije spaavalo od sunanog udara i glavobolje za
vreme sue i velikih vruina.
VRBA (Salix). Ukus vrbe je gorak i opor. Ima izvan
redna svojstva. Ta svojstva se posebno ispoljavaju u prolee, kada vrba upija snagu prolenog Sunca i otopljene
vode. Na cvetnu nedelju (nedelja pre Uskrsa) nai preci
ibali su se vrbovim granama. Uzimali su vie vrbovih
granica (u vidu metle) i poinjali da se ibaju od stopala pa
navie do srca, a zatim leda (takoe od stopala navie).
Snaga, nagomilana u granicama vrbe, prelazila je pri tome
u oveji organizam i ovek se oseao kao preporoen. S
metlom od vrbe dobro je mesti ubre iz kue. Ona sakuplja
smee kao to su kosa i crna pauina, koji se smatraju veoma
tetnim ubretom po zdravlje cele porodice. To ubre treba
spaliti. Granice vrbe mogu otkloniti glavobolju. Radi toga
treba poloiti dve granice unakrst na glavu oveka i pove
zati glavu maramom. Vrba otklanja glavobolju propraenu
temperaturom.
IVA (Salix alba). Najbolja je iva sa utim cvetovima.
Njena priroda je hladna i suva u prvom stepenu. Njen sok
pomae kod glavobolje propraene temperaturom. Ako se
iva skuva i njenim odvarom opere glava odstranjuje se

perut. Miris ive jaa srce. Njeno ulje jaa eludac. Ako se
listovi ive zagreju na pari i zajedno sa siretom pri viju na
slezinu splanjava njen otok. Ako se primeni kupka s njenim
odvarom pomae kod zapaljenjskog oblika kostobolje.
tetna je kod oboljenja mozga bez temperature. Zamena za
njene cvetove su cvetovi loze (vinograda). Miris njenih
cvetova koristan je za ljude vme prirode (konstitucije).
Jaa mozak. Iva je tetna za grudi. Ako se njeno lie skuva i
odvar uzima izbacuju se gasovi iz organizma. Ako se iz lia
iscedi sok i zakapa u uho on odstranjuje gnojna luenja iz
uha. Ako se kora od korena ive skuva u vodi i odvarom
opere kosa ta smea boji kosu u crno.
BREST (Ulmus campestris). Ako se njegovo lie istu
ca i pospe na gnojnu ranu (ir) rana e zarasti. Ako se
njegovo lie, grane i koren skuvaju u vodi i stave obloge s
tim odvarom na mesta preloma kostiju to pomae srastanje
kostiju. Ako se njegov koren ili lie skuva u vodi i odvar
pije rastvara se sluz u organizmu. Uzima se 8,4 grama
odvara i dodaje malo vina. Kada se pojave plodovi bresta na
njima se pojavljuju i lepljive Ijuspice (listii). Ako se tim
ljuspicama namaze lice koa lica se isti. Posle izvesnog
vremena ta lepljiva vlaga na brestu se sui i pojavljuju se
insekti, slini muici, koji jedu lie bresta. Ako se kora
bresta isitni i pomea sa siretom i tom smeom namaze
koa blagotvorno je kod vitiliga. Ako se pare njegove kore
stavi u vatra iz njegovog kraja koji je ostao van vatre
isticae sok. Ako se taj sok zakapa u uho oveka koji je
ogluveo usled bolesti, povratie mu se sluh. Ako se lie
istuca, iscedi sok, podgreje i zakapa u uho, pomae kod
gluvoe i smekava otoke (tumore). Ako se sok pomea s
medom i unese u oi, odstranjuje onu mrenu.
RUA (Rosa). Najbolja je aromatina civena rua.
Njena priroda je hladna i suva u prvom stepenu. Ima isu
ujua i ojaajua svojstva. Njen miris pomae kod gla-

vobolje propraene temperaturom. Koristan je za srce, jaa

ga, odstranjuje nesvesticu. Miris rue koristan je za eludac,
jetru i trbune organe. Rua otklanja neprijatan miris znoja
ispod pazuha. Izaziva kijanje kod oboljenja mozga bez tem
perature. Ako se legne na postelju prekrivenu laticama rue
spreava se luenje semena pri polnom snoaju. Zamena za
ruu je lokvanj.
SOK OD RUE. Jaa eludac i mozak. Smiruje glavo
bolju propraenu temperaturom. Jaa srce i pomae kod
lupanja srca. Ako se njime namaze telo, pije se ili se mirie,
uveseljava srce i jaa ulne organe. Ako se njime isperu usta
jaa desni. Ako se pije otklanja slabost srca. Rua prou
zrokuje stezanje u grudima. Njeno tetno dejstvo otklanja
slatko od rue. Ako se popije 29,4 grama svee raine vode
tada e vas 12 puta proterati.
IBLJE - VOLSKA VRBA (Vitex agnus castas). To
je vrsta vrbe koja raste na obalama reka (ima je dosta na
obalama Volge), kao i na peanim mestima. Njena priroda
je vrua u prvom stepenu i suva u dragom stepenu. Ima
opora i otvarajua svojstva. Ako se njeno seme ili lie stavi
na leda smanjuje polnu strast i prekida polucije. Ako se ena
okadi volskom vrbom kod nje se smanjuje polna strast.
Ako se od njene drvene mase napravi tap i ponese sa sobom
na put, ma koliko iao peke nee se umoriti.
PLATAN (Platanus occidentalis, P. orientalis).
Priroda platana je hladna i suva u dragom stepenu. Ima
isuujua svojstva. Ako se lie i kora platana potope u
siretu, skuvaju i tim odvarom operu usta, jaaju zubi,
smiraje se bol i zaustavlja krvarenje iz desni. Ako se zagreju
na pari i kao obloga stave na kolena pomae kod bolova u
kolenima. Platan je tetan za grudi. Njegovo tetno dejstvo
otklanja mleko. Zamena za platan je kora nara.
SREBRNA TOPOLA (Popidus nivea). Ima isuujua
svojstva. Ako se isitni, pomea s medom i unese u oi

izotrava vid. Njeni plodovi tetni su za plua. Njihovo

tetno dejstvo otklanja slatko divce. Zamena za srebrnu
topolu je platan.
PLODOVI JASENA (Fraxinus excelsior). Njihova
priroda je vrua u drugom i suva u treem stepenu. Pojaava
polnu potenciju. Sok iz grana jasena daje sjaj oima i isti
ih. Pomae kod lupanja srca, smiruje i jaa srce. Plodovi
jasena ine obilnim seme i pojaavaju polnu strast. Kora od
jasenovog drveta rastvara sluz. Lie ima opora svojstva i
isuuje maligne gnojne rane. Najvea dozvoljena doza je 2,2
grama. Jasen je tetan za bubrege. Njegovo tetno dejstvo
otklanja tikva (bundeva). Zamena za jasen je orah.
LIST HRASTA (Ouercus robur). Njegova priroda je
hladna i ima opora svojstva. Ako se list hrasta istuca i pospe
na gnojne rane koje teko zarastaju one e se bizo izleiti i
zarasti.
IR (ELUD). Najbolji je krupni i slatki ir. Njegova
priroda je hladna u etvrtom i suva u dragom stepenu. Ima
opora svojstva. Pomae kod oboljenja desni i zubobolje.
Zaustavlja krvarenje. Njegova spoljanja ljuska ulazi u sme
u za farbanje kose i daje joj crnu boju i sjaj. ir jaa i ispira
eludac. Jaa organizam i prekida menstruacije. Otklanja
slabost mokrane beike i prekida kapanje mokrae. Jaa
polnu potenciju. Koristan je kod trovanja svim vrstama
otrova. Njegova smola pomae kod vitiliga. Najvea doz
voljena doza je 5,88 grama. ir se sporo probavlja. Njegova
kora ima vrlo jako oporo dejstvo. Bolje je ne jesti ga sirovog
da ne bi otetio mokranu beiku. Treba ga ispeci i pomeati
sa eerom, a zatim jesti to je vrlo korisno.
IPAK - DIVLJA RUA (Rosa majalis herrm.). Sr
ipka, koja se nalazi unutar ploda, treba izbaciti da ne bi
otetila plua (ukoliko se plod ipka jede). Ako se skuvaju
plodovi ipka i primeni kupka s odvarom, odlino pomae
kod hemoroida, smiruje bol i peenje. Cvet ipka je beo s

otrim mirisom. Njegova priroda je uravnoteena. Ako se

sokom od ipka namaze lice titi od tetnog dejstva Sunca.
Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. Meutim, ipak
prouzrokuje zatvor. Njegovo tetno dejstvo otklanja med.
Prema drugim podacima, njegova priroda je vrua i suva u
prvom stepenu. Ima ispirajua i razreujua svojstva. Ko
ristan je kod oboljenja nerava bez temperature. Sipak po
mae kod pega. Otklanja zapuenost nosa, zagreva glavu i
mozak. Ako se isitni i njime namaze telo daje telu prijatan
miris. Ako se njegovi plodovi osue i od njih svakog dana
pije aj od 2,2 grama plodova tokom nekoliko dana, sauvae se polna potencija i nee doi do preranog starenja.
KESTEN (Aescidus hippocastanum). Najbolji je krup
ni i slatki plod. Njegova priroda je uravnoteena i suva u
prvom stepenu. Ima opora svojstva. Zaustavlja ispljuvavanje krvi. Pomae kod oboljenja plua. Mnogo goji telo.
Jaa eludac i uopte organizam. Otklanja slabost mokrane
beike i leci nekontrolisano isticanje mokrae kapanjem.
Njegovo tetno dejstvo otklanja med. Najbolje gaje skuvati
uvodi i jesti. Njegovo tetno dejstvo nestaje pri kuvanju i po
ukusu postaje sladak. ene ga mnogo jedu da bi se ugojile.
Zamena je ir.
EMPRES - KIPARIS (Cupressus sempervirens).
Najbolja vrsta je tamnozeleni empres. Njegova priroda je
vrua u prvom i suva u drugom stepenu. Ima opora svojstva.
Jaa kosu i daje joj crnu boju. Spreava brzo starenje. Ako
se njegovi plodovi pomeaju sa smokvom pomae kod gnoj
nih rana u nosu, razjeda divlje meso u nosu i izbacuje ga.
Pomae kod zaplitanja jezika, slabosti creva i mokrane
beike. Ako se u njegovom odvam uradi kupka pomae kod
prehlade. Kada se zagreje na pari i stavi kao obloga na
testise pomae kod otoka testisa. Jaa obolele organe, leci
vitiligo i pomae kod svih zapaljenjskih otoka (tumora),
ospi i bradavica. Odstranjuje bolesni nokat i pomae rast

zdravog nokta. tetan je za plua. Ako se kua (stan) okadi

njegovom drvnom masom svi insekti e pobei iz kue
(stana).
IARKE EMPRESA. Njihova priroda je hladna i
suva. Imaju opora svojstva. Krema od iarki empresa
pomae kod preponske kile. Zaustavljaju krvarenje i jaaju
nerve. Ako se istucaju i pomeaju sa smokvom, od te smee
napravi fitilj i unese u nos, smea razjeda suvino meso u
nosu. Ako se skuvaju u vodi i ena se okupa u odvaru
materica koja je ispala vraa se na svoje mesto. tetne su za
srce. Njihovo tetno dejstvo otklanja med. Zamena za iarke empresa je kora nara.
LIST BRESKVE (Persica vulgaris). Ako se zagreje na
pari i stavi kao obloga na pupak deluje kao jako sredstvo
protiv glista.
CVETI DUNJE (Cydonia oblonga). Jaa srce i mo
zak.
CVET JABUKE (Pyrus mains). Koristan je za mozak i
srce.
CVET KRUKE (Pyrus communis). Njegova svojstva
slina su svojstvima cvetova jabuke i dunje.
Dopuna svojstvima drvea
Kelti (drevni potomci Francuza, Engleza, Iraca), koji
su iveli u gustim praumama, empiriki su odredili vezu
izmeu oveka i drvea. Oni su tvrdili da drvo, kao i ovek,
ima odreene osobine, prednosti i nedostatke i zahteva
svoje uslove ivota. Prema njihovoj tvrdnji, svaki ovek ima
svoje drvo, koje ga leci od bolesti i pomae mu da otkloni
umor. Zato, kada je ovek bolestan, uznemiren i neza
dovoljan, treba da prie svom drvetu da se nasloni na nje
govo stablo i odstoji neko vreme i drvo e mu sigurno
pomoi.

Navodimo spisak drvea, koje odgovara ljudima ro

enim pod njihovim znakom.
Jabuka : 23. decembra - 1. januara; 25. juna 4. jula
Jela :
2. - 11. januara; 5 . - 1 4 . jula
Brest:
12. - 24. januara; 15. - 25. jula
empres: 25. januara 3. februara; 26. j u l a - 4 . avgusta
Topola : 4 . - 8 . februara; 5. - 13. avgusta
9 . - 1 8 . februara; 14. - 23. avgusta
Karta :
19. - 28/29. februara; 24. avgusta - 2.
Bor :
septembra
I. - 10. marta; 3. - 12. septembra
Iva :
11. - 20 marta; 1 3 . - 2 3 . septembra
Lipa :
2
2 . - 3 1 . marta; 24. septembra - 3. oktobra
Lenik:
Oskorua : 1. - 10. aprila; 4 . - 1 3 . oktobra
I I . - 20. aprila; 1 4 . - 2 3 . oktobra
Klen :
Orah :
2 1 . - 3 0 . aprila; 24. oktobra - 2. novembra
Jasmin :
1. - 14. maja; 3. - 11. novembra
Kesten :
15.-24. maja; 12. 21. novembra
Jasen :
25. maja - 3. juna; 22. novembra - 1.
decembra
Grab :
4. - 13. juna; 1. - 11. decembra
Smoh'a : 1 4 . - 2 3 . juna; 12. - 20. decembra
Hrast:
21. marta - prolena ravnodnevica
Breza :
14. juna - letnja opozicija
Maslina : 23. septembra jesenja ravnodnevica
Bukva:
2 1 . - 22. decembra - zimska opozicija.
U ova saznanja keltskih reca-druida (mnogoboaki
starokeltski svetenici)moe se verovati, ali treba i proveravati. Na svu sreu nali su se ljudi koj i to proveravaju. O
jednom takvom oveku, E. J. Mejlicevu, pie M. Dimitruk u
lanku Recept za dubravu (asopis Svetlost" broj 4/90).
Evo nekih iseaka iz tog lanka.
Pre mnogo godina E. J. Mejlicev patio je od upale
trojnog nerva. Leao je u bolnici ali je sve bilo uzalud.

Predloeno mu je da odstrani sve gornje zube - moda se u

njima krije infekcija koja provocira upalu? Za vreme re
dovnog vaenja njemu su odmah izvadili tri zuba, iji su
korenovi meusobno srasli. Bolje bila tako neizdrljiva da
je nisu mogli ublaiti nikakvi narkotici. Mejlicev je izaao
na ulicu da niko ne uje kako jaue. U polusvesnom stanju
doao je do drveta i prislonio na njega obraz ... Kada se
osvestio bolje nestao! Pogledao je u drvo i video daje to
topola.
Sledeeg dana izaao je na ulicu sa stolicom i odsedeo
kod topole oko 40 minuta, prislonivi se na nju obrazom. Od
tada se kod njega bol vie nije pojavljivao."
Evo jo jednog primera. Lekovitu silu drvea, na uzor
ku od nekoliko stotina Moskovljana, ispitivala je porodica
Galine Lvovne Rumjancove, po profesiji lekar. Posle tekog
gripa ona nije mogla da hoda. Ni lekovi, ni vitamini nisu
davali rezultate. Pomogle su borove daice. Stala je na
noge i odmah je pristupila svom boru, bolest se povukla."
U emu je stvar? U prirodi postoji energetska razmena
izmeu bilo kojeg ivog bia i mrtvih predmeta. Metodom
biolokacije uspelo se utvrditi da neka drvea imaju svojstva
da uzimaju energiju, a druga daje predaju. Prilikom odu
zimanja energije prvo se oduzima loa", patogena energija,
a zatim i ostala energija. Pojedino divee predaje univer
zalnu energiju Kosmosa - pranu. A. F. Ohatin, magistar
fiziko-matematikih nauka, pomou instrumenata otkrio je
materijalne nosioceprane- mikroleptone. To su superlake
mikio estice s masom nekoliko puta manjom od mase
elektrona.
Drvee koje isisava" energiju kod 94 96% ljudi su
jasika i topola. Za neke ljude takvo drvo je jela. Jasika je
ampion po oduzimanju energije kako od ljudi, tako i od
bakterija. U jasikovom drvetu nikada nema trulei. Ta svoj
stva jasike su ak zabeleena u reniku Dalja.

Nad drvetom od jasike vraare vraaju za groznicu i

zube. Izreu trougao iz kore jasike (svaka stranica oznaava
ime Svete trojice: Oca, Sina i Svetog duha), s njime trljaju
desni dok ne prokrvare i ponovo ga vraaju na svoje mesto.
Ako se javljaju grevi u nogama tada stavljaju cepanicu od
jasike na noge, a kod glavobolje na glavu. arobnjaci i
vetice, kada lutaju posle smrti, okreu se u grobu i pribijaju
jasikovim kolcem. Isto tako da kupus ne bi prokisnuo stav
ljaju u njega pare drveta jasike. "
Za veinu ljudi hrast se pokazao kao izvor energije, koji
pothranjuje" energijom organizam. Za neke ljude to su
breza, bor ili kesten. Oduzimati i davati energiju moe,
pored ivog drveta, i nametaj napravljen od drveta! To
svojstvo drvea, da oduzima i daje energiju, nalo je svoj
odraz i u poslovici: ,,U boriku se veseliti, u breziku se eniti,
a u j e l i k u - udaviti". Upamtite jo jedno pravilo - metle koje
se upotrebljavaju u saunama uglavnom se prave od breze ili
hrasta, kao to vidite ne bez razloga.
Praktine preporuke za uspostavljanje lekovite bioenergetske razmene ljudi i drvea su sledee:
1. Pronai drvee koje isisava" i predaje" energiju. To
se radi na sledei nain: izrezati traicu aluminijumske
folije (folija od okolade ili bombona) duine 10 - 15
centimetara i irine 2 - 5 milimetara. Uzeti je za jedan kraj
kaiprstom i palcem i polako prii drvetu. Ako se donji kraj
traice pone otklanjati prema drvetu znai da to drvo ima
isisavajua" svojstva, a ako se odbija prema vama, drvo
tada predaje" energiju.
2. Ne prilazite malom i bolesnom drveu jer oni imaju
malo energije. Prilazite velikom i lepom drveu.
3. Kada pronaete veliko i lepo drvo potrudite se da se
druite s njim. Udvarajte mu se, negujte ga, pozdravite ga
prilazei mu i oprostite se odlazei od njega. Zahvalite mu
se, budite otvoreni s njim kao s najboljim drugom. To e

vam omoguiti da stupite u jaku bioenergetsku razmenu s

njim (nije bez razloga ozarenost udostojila Budu ispod
drveta).
Drvo e vam s voljom prenositi svoju energiju i dobijati
jo veu iz Kosmosa, to e se blagotvorno pokazati na
njemu.
4. Ne stavljajte u spavau sobu nametaj i biljke s
isisavajuim" svojstvima. Moete da obolite, kao to se to
desilo jednoj eni koja je bolovala od astme. Kod nje se
iznad kreveta nalazila saksija s biljkom koja isisava" ener
giju. Kada je sklonila tu saksiju, prvi put je nakon vie
godina, spokojno spavala.
5. Kada koristiti biljke koje isisavaju", a kada biljke
koje predaju" energiju? Isisavanje energije treba vriti u
sluaju kada postoji suviak energije u organizmu, koji se
ispoljava u vidu glavobolje, neuroze srca, osteohondroze,
guavosti, bolova u jetri, kao i kod upala, opekotina i
trauma.
Pothranjivanje" energijom treba vriti kada je nema
dovoljno u organizmu. Nedostatak energije u organizmu
esto se ispoljava kroz este angine, prehlade, eludano-crevne poremeaje (nervoze), artritis, kao i hronina
oboljenja.

ORASI I SEMENA

ORAH (Iuglans regia). Najbolji je orah s tankom ljus

kom, sve i pun (jedar). Njegova priroda je vrua u drugom
stepenu i suva u prvom stepenu. Ima rastvaraj ua svojstva.
Sok od njegovog lia pomae kod bolova u uima. Od
zelene ljuske oraha priprema se ulje i njime farba kosa u
crno. Ako se sok od zelenog oraha pomea s medom i unese
u oi odstranjuje onu mrenu. Orahovo ulje pomae kod
oboljenja bubrega, naprsnua i bolova u maru, a takoe
jaa bubrege. Zelena ljuska oraha spreava trudnou. Pepeo
od njegove ljuske isuuje rane. Zamena za sok od njegovih
listova je sok od crnog duda. Orah se brzo probavlja u
elucu, ali moe natetiti elucu, poveati koliinu ute
mokrae i izazvati glavobolju. tetan je kod kalja. Ako se
uzima natate izaziva povraanje. Ako se pomea s medom i
uzima u veoj koliini, izbacuje pljosnate i dugake gliste.
Ako se pomea s rutvicom (Ruta graveolens) i medom i
obloga s tom smeom prisloni na otok mlene lezde, otok
e splasnuti. Pomae i kod gra nerava. Ako se orah istuca i
stavi na pupak oveka koga boli stomak, bol e prestati. Ako
se ljuska oraha spali i pepeo pomea s vinom i maslinovim
uljem, a zatim namaze glava deteta, jaa koren kose i pod
stie njen rast. Ako se savae jezgro starog oraha i stavi na
maligni tumor ili se namaze time furunkul (ir), oni nestaju.
Ako se zeleno lie oraha istuca, pomea sa eljeznim opi
ljcima, ostavi da odstoji nedelju dana (uz svakodnevno

meanje) i tom smeom namaze kosa, obojice se sede dlake.

Ako se zelena ljuska skuva u vodi i odvarom isperu usta,
jaa desni i zube. Ako gojazni ljudi spavaju u senci oraha
oni brzo smraju. Ako se orah istuca i njime namaze lice
odstranjuje pege. Ako se jezgra oraha pomeaju s medom,
ostave da odstoje i zatim jedu, zagrevaju bubrege i pro
iavaju organizam (delujupurgativno). Orasi pomaukod
prehlade eluca. Ako se pepeo od ljuske oraha pomea s
vinom i uzima ili se naprave svece i unesu u vaginu, spre
ava se krvarenje. Ako ovek posti i jede samo orahe po
mae kod greva u nogama i spazma nerava. Takoe po
mae ako se jezgra starog oraha savae i time namaze liaj
kod deteta. Ako se 29,4 grama kore skuva i odvar popije,
izaziva povraanje s izbacivanjem lepljive sluzi. Odvar po
mae i kod bolova u krstima. Ako se svezom korom od
korena oraha 3 dana po jedanput dnevno mau usta oistie
se mozak i ojaati ulni organi. Orahovo ulje je korisnije od
bademovog. Zamena za orah je ulje od ljubiice.
BADEM (Amygdalus communis, Primus amygdalus).
Najbolji je krupan i jedar plod. Njegova priroda je urav
noteena. Badem umereno hrani telo. Oljuteni badem je
koristan kod suvog kalja, ispljuvavanja krvi, oboljenja
mokrane beike i creva. Deluje purgativno, isti grudi i
smiruje peckanje pri mokrenju. Ako se pojede sa eerom
stvara obilno seme. Koristan je i za plua. U isprenom
stanju koristan je za eludac. Sporo se probavlja. tetno
dejstvo badema otklanja eer, kao i sirupi od kiselog voa
(nesazrelo groe, jabuke itd.). Njegovi rashlaujui i opori
sastojci nalaze se u spoljanjoj ljusci, a ne u jezgru. Ljusku
badema treba odstranjivati jer je otrovna. Zato badem treba
potopiti u kljualu vodu i ostaviti u njoj oko minut.
KIKIRIKI. Njegov ukus je sladak i malo opor. Zagre
va organizam. Poveava sluz i u u organizmu i smanjuje
gasove. Preporuljivo ga je jesti u manjim koliinama.

SEME SUNCOKRETA (Helianthus annum). Ame

riki indijanci vekovima su ga koristili kao hranu. Stanov
nici Balkana i Rusije u dananje vreme mnogo ga koriste.
Belanevine suncokreta imaju veliku bioloku vrednost bogatije su od mesa, jaja ili pilia, a suncokret je izvor
drugih hranljivih materija. Seme suncokreta lako se pro
bavlja. Suncokretovo ulje je veoma dobro i jedno je od
najboljih za ishranu. Kao izvor vitamina D seme suncokreta
je mnogo dragocenije od ribljeg ulja iz jetre bakalara, koje
ima dosta sporednih efekata. Ulje suncokreta odlino je za
zainjavanje salata.
SEME KISELJAKA (Rumex acetosa). Najbolje je
svee i sono sa crvenkastom nijansom. Njegova priroda je
hladna i suva. Ima jako oporo dejstvo. Cisti creva, jaa
organizam i zaustavlja proliv. tetno je za bubrege. Njegovo
tetno dejstvo otklanja eer i mora (Foeniculum vulgare).
Kau, da ako ena zavee u maramicu seme kiseljaka i
pri vee na ruku nee zatrudneti. Najvea dozvoljena doza je
5,88 grama.
SEME MAJINE DUICE (Thymus serpyllum. T.
Vulgaris). Najbolje je batovansko seme s crnkastom ni
jansom. Njegova priroda je vrua i suva. Izaziva men
struaciju i omoguava lak poroaj. Najvea dozvoljena
doza je 5,88 grama. Korisno je kod gasova u stomaku.
tetno je za plua. Zamena za seme majine duice je nana
(Mentha piperita).
SEME SALATE (Lactuca sativa, L. serriola tomer).
Njegova priroda je hladna i suva. Podstie san i uspavljuje.
Smanjuje polnu potenciju. Korisno je za ljude koji pate od
nonih polucija. Prekida luenje semena i sui ga. Najvea
dozvoljena doza je 2,94 ili 5,88 grama.
SEME PARGLE (Asparagus officinalis). Njegova
priroda je hladna i vlana. ini obilnim seme i jaa polnu
potenciju. Ima otvaraj ua svojstva. Stvara obilno mleko kod

ena. Najvea dozvoljena doza je 5,88 grama. tetno je za

slezinu. Njegovo tetno dejstvo otklanja med.
SEME CRNOG LUKA (Allium epa). U njemu se
nalazi suviak vlanosti i toplote. Zbog toga ovo seme
pojaava polnu potenciju kod ljudi hladne prirode.
SEME REPE (Lappa tomentosa). Priroda mu je vrua i
vlana. Ono pojaava polnu potenciju. Izaziva gasove. Ako
se seme repe zamota u maramicu i obesi oko vrata pomae
kod preponskog otoka (micene). Ako se seme jede jaa
polni ud kod mukarca. Najvea dozvoljena doza je 5,88
grama. tetno je za slezinu. Njegovo tetno dejstvo otklanja
seme dinje.
SEME MIRODIJE (Anethum graveolens). Njegova
priroda je vrua i vlana. Ono poveava luenje mleka kod
ena. Ako se seme ispee i peenim semenom mau hemoroidi i deo oko njih oni e nestati. tetno je za mokranu
beiku. tetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme miro
dije je list mirodije.
SEME LANA (Linum us i ta tiss i mum). Njegova priroda
je vrua u prvom stepenu i uravnoteena. Seme lana ima
smekavajua i zavarujua svojstva. Ako se semenom lana,
pomeanim s vodom, namaze lice odstranjuju se pege s lica.
Ako se sa sluzi od semena lana namaze kosa, podstie rast
kose. Ako se uljem od semena lana namaze kosa i zatim
pospe olovnim liskunom, izleie se elavost. Seme lana
stvara obilje mleka kod ena, a isto tako i mokrae. Po
veava polnu potenciju. Ako se ena okupa u odvaru od
semena lana nestae otok (tumor) materice. Njegovo tetno
dejstvo otklanja med. Ako se seme pomea s medom i jede
poveava se polna potencija. Ako trudna ena primeni, u
sedeem poloaju, kupku u odvaru od semena lana lako e
se poroditi. Seme je korisno kod svih bolova u crevima.
Pomae kod naprsnua mara.

SEME BOKVICE (Plantago major, P. media, P. laneeolata). Njegova priroda je hladna i suva. Najbolje je
sono seme s cmkastim i crvenkastim nijansama. Ima opora
svojstva. Pomae kod zatvora jetre, bubrega i ishijasa. Naj
vea dozvoljena doza je 8,8 grama. tetno je za plua.
Njegovo tetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme bokvice je seme kiseljaka (zelja).
SEME ARGAREPE (Daucus sativas, D. Carota).
Kau da pomae kod malignih gnojnih rana. Izaziva polnu
elju. Pojaava mokrenje i izaziva menstruaciju. Pomae
kod oboljenja nerava.
SEME ROTKVICE (Raphanus raphanistrum). Naj
bolje je sono seme s crnkastom ili crvenkastom nijansom.
Priroda mu je vrua i suva u drugom stepenu. Odstranjuje
pege kao i bele mrlje kod vitiliga. Izbacuje gasove iz sto
maka i slabi njihovu snagu. Najvea dozvoljena doza je 2,88
grama. tetno je za jetru. Ako se uzima sa siretom izaziva
povraanje, stvara obilnu mokrau i splanjava otok slezine.
Njegovo tetno dejstvo otklanja koriandar (Coriandrum
sativum) i eer.

Uputstva za bolju upotrebu oraha i semena

Semena obezbeuju ivotnu snagu i program razvoja
biljaka. Kada sazre i otpadne seme treba da preivi ne
pogodne klimatske uslove, kao to su vlanost zemlje i
hladnoa zimi. Radi toga semena i orasi imaju suprotna
svojstva tim nepogodnim uslovima - vatrenost i suvou, da
bi mogli da izdre sve neprijatne klimatske uslove. Kada ih
uzima, ovek dobij a njihovu snagu i sposobnost da se sup
rotstavi tetnim i nepovoljnim uslovima godinjih doba,
posebno zime. Orasi i semena su hrana, koja je namenjena
samoj Prirodi u zimskom godinjem dobu. Ako se uzima leti

kada je toplo, dovodi do prestimulacije naeg organizma

toplotom i suvoom. Zato se u narodu vekovima orasi upo
trebljavaju tek posle zavretka letnje ege, pa se prema
narodnom verovanju i iskustvu orasi jedu tek posle treeg
orahovog spasa (28. avgusta). Uopte postoje tri spasa medeni (14. avgust), jabukov (19. avgust) i orahov (28.
avgust), koje je narod od pamtiveka primenjivao s ciljem da
se sauva od neblagovremene upotrebe tih produkata, koji
imaju tetno dejstvo ako se jedu pre tog roka.

POSLASTICE

MED. Najbolji je med sa dobrom aromom. Njegova

priroda je vrua i suva u drugom stepenu. Med isti ui i
poboljava sluh. Ako se pomea s kristalisanom solju isti
gnojne rane u uima. Med poveava prirodnu toplotu
organizma i zato je koristan za stare ljude. Med je, takode,
koristan za ljude hladne prirode i kod prehlade jetre i eluca.
Podstie polnu strast. Cisti maligne gnojne rane. Najvea
dozvoljena doza je 52,9 grama. tetan je za ljude vatrene
prirode. Njegovo tetno dejstvo otklanja sirce.
Kau daje dobar proletnji ili letnji med s crvenkastom
nijansom. Jesenji i zimski je loiji. Takoe, kau, da med
ima izvlaeu snagu i da odstranjuje vlagu iz dubine
organizma i spreava plesnivost sokova u organizmu. Med
se pretvara u utu u i spreava stvaranje sluzi. Ako se
zagreje nad parom (u posudi s vrelom vodom) i u tom stanju
jede ili se uzima bez zagrejavanja s toplom vodom, isti
grudi od vlage, poveava polnu potenciju i pomae
obolelima od paralize. Med podstie stvaranje zdrave krvi.
tetan je zimi za mlade ljude. Ako se pije s toplom vodom
izaziva povraanje. Njegovo tetno dejstvo otklanjaju nar,
kiseljak i voe. Upamtite, upotreba meda preporuuje se tek
posle mednog spasa (28. avgusta) i zavrava se poetkom
toplih dana (leta).
EER. Njegova priroda je vrua i suva u prvom
stepenu. Ima proiavajua svojstva. Slabi organizam.

Odstranjuje tanku opnu iz oiju. Pomae kod prehlade i

kalja. Otklanja suvou u grlu i koristan je za glas. Otklanja
zatvore i deluje purgativno. Pomae kod oboljenja bubrega i
mokrane beike. Izaziva luenje ute ui. Prema stepenu
starenja eera poveava se njegova suvoa. Ako se pomea
s kravljim maslom i ta smea uzima izaziva menstruaciju.
Ako se 29,4 grama eera pomea sa 58,8 grama topljenog
kravljeg masla i uzima u toplom stanju pomae kod bolova
u pupku. Ako ga ena uzima za vreme poroaja lako i brzo
e se poroditi.
SIRUP OD EERA. Njegova priroda je vrua i
vlana. Slino medu deluje purgativno.
KROB. Najbolji je beli krob. Njegova priroda je
hladna i suva. krob dobro goji telo. krob, dobijen iz
penice, sporo se probavlja i izaziva zatvor. Kau da krob
stvara crnu u.
HALVA. Priroda halve pripremljene sa eerom je
umerena. Korisna je za sve tipove ljudi. Pomae kod kalja,
prouzrokovanog toplotom. Cisti plua od vlage i zagreva
stomak. Prilikom uzimanja halve treba piti sok od kiselog
nara da bi se otklonilo njeno tetno dejstvo i da se bolje
rastvara kamen u mokranoj beici i bubrezima. Halva s
makom pomae kod prehlade, a pripremljena s medom
korisna jeza stare ljude. Halva s orasima je po svojoj prirodi
veoma vrua i korisna kod suvine vlage u organizmu.

Uputstva za bolju upotrebu poslastica

Nikada ne upotrebljavajte poslastice posle jela. Pro
bava i asimilacija eera obavlja se u tankom crevu. Kad
dospe u eludac, gde ve ima hrane, eer e izazvati vrenje
i pokvarie vam svu hranu koju ste ranije uneli u organizam.

Jedite slatkie pre jela ili napravite od njih poseban obrok

hrane. U nae vreme sve je veoma zasieno eerom, pa ga
treba upotrebljavati stoje mogue manje, a med samo posle
mednog spasa.

ULJE (MASLO) I MAST (SALO)

MASLAC (BUTER). Njegova priroda je vrua i

vlana u prvom stepenu. Ima probavna, rastvarajua i
smirujua svojstva. Ako se maslacem deci namazu desni
lake im niu zubi. Pomae kod suvog kalja, ako se uzima
sa eerom. Kod oticanja mara i javljanja vrstih otoka
(tumora) pomae klistir od smee maslaca i meda, koji
ujedno proiava. Maslac otklanja tetno dejstvo otrovnih
lekova, ali slabi eludac. Njegovo tetno dejstvo otklanjaju
kiseli sokovi. Zamena za maslac je preieno topljeno
kravlje maslo. Uzimanje maslaca s hlebom goji. Ako se
maslacem namazu ospice na koi, on ih otklanja.
PRETOPLJENI
MASLAC
(MASLO).
Snaga
njegovog dejstva slina je maslacu. Njegova priroda je
vrua i vlana. Po svojoj toploti maslo prevazilazi maslac.
Maslo smekava ovekovu kou. Kau da ako se uzima
staro maslo ono pomae kod ujeda zmije. Sto je maslo
starije, vea je njegova toplota a ima i proiavajua svoj
stva. Maslo smekava grudi kod ena i dece i kondenzuje
vlagu. Ako se pomea sa eerom i gorkim bademom pos
taje proti votrov u odnosu na sve vrste otrova. Ako se 29,4
grama masla pomea s 176,4 grama soka od nara dobija se
dobar lek za leenje dizenterije. Ako se maslo uzima natate
pomae kod zaostalog kalja. Ako se sedam dana uvee lice
mae maslom, ono dobija sjaj i isti se. Maslo ispoljava jak

uticaj na oveka blage prirode. Pojaava luenje ute ui.

Njegovo tetno dejstvo otklanjaju kisele materije.
ULJE. Postoje mnoge vrste ulja. Najbolje je svee ulje.
Njegova priroda je vrua i vlana. Ulje ispravlja kosu i ne
dozvoljava joj da se rascveta. Vlazi glavu i uspavljuje.
Razmekava telo i daje sjaj licu. Odstranjuje stezanje u
grudima i pluima. Prekida suvi kaalj, vlazi telo iznutra i
spolja. Razmekava otoke (tumore) i pomae kod greva, ali
slabi eludac. Njegovo tetno dejstvo otklanja voe s opo
rim ukusom.
MASLINOVO ULJE. Njegova priroda je vrua i
vlana. Najbolje je svee i presno ulje. Ono pomae kod
oboljenja eluca i jaa desni. Ako se maslinovo ulje dri u
ustima spreava znojenje. Sve vrste maslinovog ulja lece
prehladu jer brzo prodire u organizam i ispoljava toplotno
dejstvo. Maslinovo ulje oputa ceo organizam i pomae kod
greva, prouzrokovanih naduvenou creva. Veoma je ko
ristan klistir s maslinovim uljem. Ako je maslinovo ulje
odstojalo godinu dana smatra se starim. Sto je starije nje
gova snaga i korisna svojstva su sve vei. Zamena za staro
maslinovo ulje je ricinusovo ulje.
ODSTOJALO MASLINOVO ULJE. Njegova pri
roda je vrua i suva u drugom stepenu. Pomae kod vrstih
otoka (tumora) prouzrokovanih gasovima oko slezine. Ako
se unese u oi deluje preventivno protiv katarakte. Pomae
kod gnojnih rana i fistula.
LOJ OD PATKE, GUSKE. Njegova priroda je vrua,
vlana i veoma nena. Ako se od njega pripremi votana
krema i njom namaze lice isti kou lica.
LOJ OD KOKOKE. Po prirodi je jaeg toplotnog
dejstva od guijeg loja.
SVINJSKA MAST. Najbolja je mast od mladog mu
jaka. Njena priroda je vlanija od svih ostalih vrsta masti.
Po snazi dejstva svinjska mast priblina je maslinovom ulju.

U odnosu na toplotno dejstvo slabija je od kozjeg loja.

Pomae kod otoka (tumora) i gnojnih rana (ireva) u
crevima.
KOZJI LOJ. Jaa organizam bolje od svih ostalih vrsta
masti (loja). Klistir s kozjim lojem pomae kod gnojnih rana
(ira) u crevima. Ima jae dejstvo od svinjske masti, poto
se bre zgruava.
GOVEI LOJ. Po prirodi je topliji i suvlji od kozjeg
loja Zamena mu je loj od patke.
LOJ OD TELETA. Ima veu toplotnu vrednost od
goveeg loja.

Uputstva za bolju upotrebu masti

Biljno i pretopljeno maslo (ulje), kotana sr i salo (loj)
koriste se za utrljavanje u telo i glavu, za klistiranje,
zakapavanje u ui, oi, nos i usta.
Vrua voda pomae asimilaciju masti.
Maslo (ulje) je najbolje uzimati na gladan eludac
(natate), ne meajui ga s drugim materijama. Ko eli da
dugo ivi, da pojaa telesnu temperaturu, izotri pamet i
razvije um neka upotrebljava pretopljeni maslac (maslo).
Kod koga je telo neuravnoteeno, preovladava suvoa i
ko eli da se ugoji - treba da uzima biljno ulje (zejtin).
Kod zamora od rada i briga, iscrpljenosti, zatvora
krvnih sudova dobra je kotana sr ivotinja.
Kod gnojnih rana (ireva), opekotina, bolova u kostima
i zglobovima, bolova u stomaku i materici, oboljenja uha i
glave - treba koristiti mast (loj).
Radi proiavanja uzimati pretopljeni maslac (maslo)
u osvit zore (natate).
Ako se maslo uzima posle jela, pre jela ili za vreme jela,
ono ispoljava dejstvo na gornji, donji i srednji deo orga-

nizraa. U gornjem delti organizma - stvara sluz u grudima i

glavi; u donjem - deluje purgativno, a u srednjem delu
organizma - izaziva efekat izbacivanja ui.
O tome ta se u organizmu dobro zamastilo, ukazuje
lakoa kretanja hrane i gasova, tj. prestaje da se sui ekskrement (izlazi u vidu kobasice), pojaava se telesna tem
peratura i gubi se elja za uzimanjem masla.
Pretopljeni maslac (maslo) preporuljivo je upotreb
ljavati zimi, biljnu mast (zejtin) - leti, kotanu sr i mast
(loj) - u prolee i danju.
Korist od masla: daje koi boju i sjaj, jaa organizam,
izotrava ula i krepi zdravlje starih ljudi.
tetnost: kod prekomerne upotrebe izbacuje se kroz
gornji i donji deo tela i gubi se apetit. U prolee zejtin
pobuuje sluz i u.
Zimi se usled upotrebe masti (loja, sala) javlja zimogroljivost i slaba probava. To se l e c i gladovanjem, eu,
stavljanjem obloga na telo, povraanjem, uzimanjem kuvanog graka i rie.

MLEKO IMLENI PRODUKTI

MLEKO. Postoji veliki broj vrsta mleka. Najboljim se

smatra mleko dobro uhranjene ivotinje. Priroda mleka je
hladna i vlana. Mleko dobro hrani i zagreva organizam i
pojaava rad mozga. Ako se mleko ene dojilje zakapa u
ui, ono resorbuje plikove od opekotina i smiruje bolove.
Ako se zakapa u oi, otklanja bolove i zadebljanje onih
kapaka. Ako se zakapa u nos, pomae kod migrene.
Kozje mleko pomae pri ispljuvavanju krvi i gnojnih
rana na pluima. Mleko ene dojilje korisno je kod guenja
(tekog disanja) i tuberkuloze. Mleko u kombinaciji s me
dom pomae kod gnojnih rana (ira) u crevima i stvara
obilno seme pri snoaju. Najbolje od svega je uroniti u svee
mleko uareno eljezo i piti takvo mleko. Ono jaa or
ganizam i leci gnojne rane u crevima. Kiselo mleko utoljava
e. Mleko goji ovekovo telo vlane prirode, leci ekcem i
svrab. Ako se telo namaze kiselim mlekom pomeanim sa
sumporom, pomae kod ekcema i liaja. Treba svakodnev
no piti po 176,4 grama mleka. Mleko stvara gasove. Nje
govo tetno dejstvo otklanja med. Sve vrste mleka zamenjuju jedno drugo.
Priroda sveeg mleka je vrua i vlana, ali ima neto
manje toplote (po toploti dostie sredinu prvog stepena, a po
vlanosti poetni stadij um drugog stepena). Po svojoj
toploti mleko se nalazi izmeu sluzi i krvi. Neki kau daje
blie krvi. Njegova priroda je uravnoteena. Mleko jaa
organizam dece i odraslih. Najbolje je belo mleko, ne odvie
gusto i ne odvie retko, koje se posle kuvanja i stavljanja
kapi na nokat ne sliva s nokta. Od svih vrsta mleka najbolje

je mleko mlade ene. Posle njega po kvalitetu dolazi mleko

ivotinja koje su po svojoj prirodi bliske oveku. Mleko
ivotinja, ije se meso oveku gadi (pas, maka i tome
slino) ima neprijatan miris. Dobro je mleko od ovce, koze,
krave, svinje, kobile i slinih ivotinja. Najbolje je mleko
ivotinje koja ima belu boju i manju snagu. Mleko ivotinje
s crnom dlakom suvie je obojeno i sporo se probavlja u
poredenju s mlekom ivotinje bele dlake.
U prolee je mleko svih ivotinja vlanije i gue, jer u
to vreme one pasu trave iji su sokovi masniji i gui. Leti se
poveava toplota i suvoa mleka. Mleko ivotinja koje pasu
u planinama podnoljivije je i toplije od mleka ivotinja
koje pasu u umi. Njihovo mleko je vodnjikavije i deluje
purgativno. Mleko starijih ivotinja je suvlje od mleka mla
dih ivotinja.
Priroda mleka ima tri karakteristike: sirastu, vodenastu i
masnu. Ako se posebno razmatraju svaka je karakteristina
za sebe. Ako se mleko pomea s medom pomae kod gnoj
nih rana u stomaku, prouzrokovanih dejstvom gustih vlaga.
Mleko isti organizam od vlage i kondenzuje vlagu. Mleko
goji i isti mozak. Mleko od ene dojilje daje dobru kivnu
sliku. Mleko je najbolje uzimati odvojeno od druge hrane i
ni sa im ga ne meati dok se ne zavri njegova probava u
organizmu. Korisno je za ljude vrue i suve prirode. ovek
sa zdravim elucem moe da pije mleko s medom i eerom
jer oni ubrzavaju probavu mleka.
Najbolje je piti mleko u prolee, kada je njegova priroda
uravnoteena a sirasta baza preovladava nad vodenastom.
Zimi ne treba piti mleko, dok ne proe 40 dana zime.
Mleko koje je pokvareno opasnije je od svih dru
gih otrovnih materija. Mleko je tetno kod svih oboljenja
sluzne prirode. Mnogo mleka prouzrokuje pojavu vitiliga i
vaiju. Mleko je lek za zaboravnost, nemir i strah od kojeg
se pomuuje razum.

Mleko je, takoe, tetno za zube, izaziva slepilo u oi

ma, kokoije slepilo, lupanje srca i podstie stvaranje ka
menca u bubrezima. Njegovo tetno dejstvo nastaje usled
vika vlage, sluzi i krvi, koji se sadre u mleku.
KRAVLJE MLEKO. Kau da nije dobro mleko i
votinje koja krae ili due nosi plod nego ovek. Dobrim
mlekom smatra se mleko ivotinje koja nosi svoj plod isto
toliko meseci koliko i ovek. Mleko krave ima najvie
slinosti s ovejim. Ono je masnije, gue i bolje hrani
ovekovo telo nego mleko drugih ivotinja. Kravlje mleko
se sporo probavlja.
KOZJE MLEKO. Njegova priroda je uravnoteena.
Pomae kod prehlade, gnojne upale grla i ishijasa. Kau da
je kozje mleko tetno za stomak jer koza brsti lie drvea,
koje ima opora svojstva. Korisno je za eludac. Pomae kod
zastarelih groznica i proliva, poto koza jede gorke trave i
vie skae, nego to pase.
MLEKO KAMILE. Ono je veoma itko i vodenasto.
Ne izaziva zatvore, kao ostale vrste mleka, ve otvara, isti i
osveava jetru. Izotrava vid, splanjava zadebljanje slezine
i pomae kod vodene bolesti. Korisno je kod hemoroida,
oboljenja eluca i pojaava polnu potenciju. Ako se pije sa
eerom ulepava ten ena, isti kou, uonnalizuje tem
peraturu jetre i odstranjuje njenu suvou. Najvea doz
voljena doza je 350 - 700 grama.
OVJE MLEKO. Masno je i gusto, daje mnogo masla
i sira. Pomae kod gnojnih rana (ira) u crevima. Poveava
polnu potenciju. Pomae kod trovanja svim vrstama otrova.
Poboljava boju lica i jaa mozak. Dejstvo mu je neto
slabije od kozjeg mleka. Nije dobro za oveka jer izaziva
kranje i greve u stomaku.
MLEKO MAGARICE. Ako se njime ispiraju usta
jaa zube. Pomae kod kalja, tuberkuloze, ispljuvavanja
krvi, tekog disanja (guenja), oboljenja grudi, mokrane

beike i mokranih kanala - ako se svakodnevno pije ujutro

po 88,2 grama tek pomuzenog mleka. Mleko magarice, po
svojoj prirodi, razlikuje se od svih ostalih vrsta mleka.
MLEKO KOBILE. Brzo se probavlja. Izaziva men
struaciju kod zastoja, ako ena sa njim uradi klistir. Zagreva
matericu i isti je od gnojnih rana.
KISELO MLEKO. Pomae kod dizenterije, tuberku
loze, upale jetre i eluca. Otklanja tetno dejstvo otrova.
Kiselo mleko pomae ljudima arke prirode i pojaava
polnu strast. Korisno je za eludac, zaustavlja proliv, iz
aziva apetit, normalizuje temperaturu tela i goji telo.
MLEZIVO. tetno je za ljude vlane prirode. Izaziva
greve, bolove u elucu, kranje u stomaku, gubitak apetita i
stvara kamen u mokranoj beici.
SIR. Postoji mlad i star sir. Bolji je prean i mastan sa
prijatnim mirisom. Priroda sveeg sira je hladna i vlana, a
zasoljenog vrua i suva. Od sveeg sira se goji. Koristan je
kod gnojnih rana u pluima i del uje purgativno. tetno
dejstvo sveeg sira otklanja med ili eer. tetno dejstvo
starog sira otklanja orah, koji se jede zajedno sa sirom.
Uputstva za bolju upotrebu mlenih produkata
Istraivanja akademika A. M. Ugoljeva dokazala su
oevidnu tetnost mleka ivotinja pri othranjivanju dece dojenadi. ak ni u drevnim dokumentima nije navedena
ishrana dece mlekom ivotinja. Hranite dete svojim mlekom, a kakvo je ono izuite u ovoj knjizi.
Mleko ivotinja upotrebljava se povremeno i u lekovite
svrhe, ali ne redovno. Pri redovnoj upotrebi mleka po
stepeno se razvija disbakterioza, a iz kazeina (mlena
belanevina koja se izdvaja za stvaranje vune, rogova i
kopita) stvara se lepak koji lepi kamen u bubrezima.

MESO

OVETINA. Bolja je od kozjeg mesa i stvara dobni

krv. Korisna je za ljude hladne prirode. Izbacuje gasove iz
organizma. Meso od jagnjeta sonije je od mesa odrasle
ivotinje. Pepeo od mesa ovna pomae kod one mrene.
Ako se njime mae koa l e c i vitiligo.
SVINJETINA. Hriani kau da je bolja od dragih
vrsta mesa. Prasee meso je bolje. Najbolje je meso divlje i
zdrave svinje. Ono je bolje od jelenskog mesa. Goji telo.
Kau, daje priroda svinjskog mesa bliska ovejem. Za one
koji ne znaju evo jedne zanimljivosti - oveje meso ne
razlikuje se od svinjskog ni po ukusu, ni po mirisu, ni po boji
i izgledu. Svinjetina je po prirodi gusta i lepljiva. Njeno
tetno dejstvo otklanja vino, koje se pije pri uzimanju svi
njetine, a to dejstvo jo otklanjaju halva i poslastice.
KOZETINA. Ona se sporo probavlja, slabo hrani telo i
stvara zlu krv. Meso od jareta je bolje.
GOVEDINA. Najbolje je meso mlade ivotinje. Gove
dinu je najbolje jesti u prolee. Ona je po prirodi suvlja od
kozijeg mesa i ima manju toplotu. Goji telo. Govedina se
kuva sa siretnom orbom da bi se spreilo prodiranje tet
nih sokova u eludac. Ona se sporo probavlja i predstavlja
gustu hranu - dobru za siromahe i radnike. Meso ivotinje
crne dlake prouzrokuje stvaranje oboljenja izazvanih crnom
ui: vitiligo, ekcem, rak, kugu, gubu, proirenje vena, hipohondriju, uticu, tumor slezine i bolove. tetno dejstvo
govedine otklanjaju cimet, biber i umbir. Kada se govedina

kuva u kotao treba staviti koricu od dinje da bi se meso bre

raskuvalo.
TELETINA. Najbolje je meso novoroenog teleta. Pri
roda teletine je vrua i vlana. Teletina predstavlja umerenu
hranu i podstie stvaranje dobre krvi. tetna je za ljude koji
imaju uveanu slezinu. Njeno tetno dejstvo otklanjaju fi
ziki rad i kupanje u kadi.
MESO BIVOLA. Spada u tvrde vrste mesa. Prou
zrokuje stvaranje loeg himusa, sporo se probavlja i op
tereuje eludac. Njegova priroda je hladna i suva.
MESO ZECA. Ako se meso zeca ispee i pojede po
mae kod gnojnih rana u crevima. Ako se skuva i u nje
govom odvaru okupa pomae kod kostobolje i bolova u
kostima.
MESO JELENA. Ono se brzo probavlja i podstie
mokrenje. Po svojoj prirodi je gusto i izaziva uticu i stva
ranje cme ui.
KONJETINA. Ovo meso je tvrdo, sporo se probavlja,
prouzrokuje stvaranje cme ui i tekih oboljenja.
PATKA, GUSKA. Priroda njihovog mesa je vrua i
vlana. Njihovo meso ima hranljiva svojstva. Salo od patke
i guske pomae kod bolova u uima i splanjava otoke
(tumore). Kau da ako se uzme deo gujeg mesa, ispri ili
zagreje na nizinom ulju i njime namaze muki polni organ
pre snoaja ena nee zatradnjeti. Posle uzimanja gujeg
mesa koa dobija sjaj. Najbolje je peeno ili preno meso od
guske i patke. Njegovo tetno dejstvo je to stvara suviak
sokova i cme ui u organizmu. Najbolje ga je jesti s ljutim
zainima. Guje meso poboljava glas. Jetra od masnog
gusana ili guske je veoma korisna, ukusna i stvara dobni
krv. Kau daje orba od nje bolja od orbe napravljene od
mesa.
PETAO I KOKOKA. Najbolje je meso mladog pi
leta. Njegova priroda je uravnoteena. Dobro goji telo i jaa

mozak. Proiava glas. Buljon od dobro skuvanog mesa

kokoke koristan je kod astme. Ako se meso petla skuva s
mirodijom pomae kod bolova u kostima. Kokoje meso je
tetno kod upale jetre. Treba ga jesti sa sveim i mekim
hlebom.
JAJE. Najbolje je kokoje jaje. Njegova priroda je
umerena u odnosu na toplotu i hladnou. Ako se jajetom
opere kosa, ona dobija sjaj i bre raste. Belance pomae kod
opekotina, a umance splanjava otoke (tumore). Ako se
jaje skuva sa siretom i takvo jede, jaa srce, slabi eludac,
leci gnojne rane u crevima, proliv i zaustavlja krvarenje.
Ako se umance jajeta stavi u lonac i u to doda malo brana i
bibera, skuva i pojede, lako se probavlja, goji telo i pojaava
polnu potenciju.
RIBA. Priroda rene ribe sa tankim krlj ustima je hladna
i vlana u drugom stepenu. Od zasoljene ribe se goji. Sitna
riba je korisna kod glavobolje propraene temperaturom.
Morska riba je korisna za plua i isti telo. Sveza riba
pojaava polnu potenciju. Zasoljena riba prekida luenje
sluzi. Najbolje je posle njenog uzimanja izazvati
povraanje. Slana riba rastvara sluz i izaziva e i crni
vitiligo. Najbolje je jesti tu ribu sa siretom i ubrom
(Satureia hortensls). Ako je ovek stalno jede prouzrokuje
oboljenje nerava i glavobolju. Sveza riba stvara lepljivu i
staklastu sluz, zbog ega nastaju grevi, paraliza i insult
(spoljne povrede). Njeno tetno dejstvo otklanja med, koji
se jede s ribom. Isto tako, dobro je uz ribu piti sirce.
Najbolje je odmah posle svee jesti slanu ribu. Svezu ribu je
najbolje ispeci. Ne treba je davati ljudima obolelim od
ishijasa koji su po prirodi melanholici. Ribu je najbolje
kuvati u siretu: kad sirce pone da kljua treba staviti u
njega perun i afran, zatim izrezati ribu, staviti je u lonac sa
kljualim siretom i dobro skuvati uz dodavanje zaina.
Kada se riba skuva treba je ostaviti da malo odstoji i posle

toga jesti. Njena priroda je hladna i uravnoteena. Pomae

kod upale jetre i utice. tetna je za oi.
RAK. Reni rak je bolji od morskog. Njegova priroda je
hladna i vlana. Ima proiavajua svojstva. Izotrava vid i
odstranjuje beonu, goji telo i stvara obilno seme kod mu
karca. Ako se njegovim pepelom namazu otoci (tumori)
tada ih splanjava. Rastvara kamen i izbacuje ga iz mo
krane beike. Buljon od raka pojaava polnu potenciju. U
skuvanom stanju je korisniji. tetan je za mokranu beiku.
Ako se rak spali i pepelom namaze mlena lezda ene
obolele od raka (malignog tumora) dojke izleie je.
Kako spaljivati raka: zagrejati bakarni lonac do usi
janja, staviti u njega celog raka i pojaati vatru. Rak u loncu
ostaje dok ne izgori i ne pretvori se u pepeo. To treba raditi
leti kada se pojavljuje zvezda Sirijus, a Sunce se nalazi u
znaku Lava. Mesec je ve preao 15 svog kruga.

Uputstva za bolju upotrebu mesa

Upotreba mesa radi zadovoljavanja potreba organizma
energijom i belanevinama pokazala se kao velika zabluda.
Savremena ispitivanja naunika dola su do sledeeg:
1. Naa crevna mikroflora sposobna je da iz hranljivih
sirovina nebelanevinaste prirode (kaa, povre) sintetizuje
sve neophodne aminokiseline, vitamine itd. Organizam
upotrebljava te bakterijske mikroorganizme koji su, u
sutini, najdragocenije belanevine. Ako se direktno uzima
sirovina belanevinaste prirode (meso, riba, jaja, mlad krav
lji sir i ostali sirevi) u crevnoj mikroflori razmnoava se
druga vrsta bakterija, koja je patogena za organizam i razara
2. Otkrie inducirane autolize (samoprobavljanja) be
lanevinaste i nebelanevinaste hrane pokazalo je da se

sirovo meso brzo probavlja na raun fermenata, koji postoje

u svakoj eliji belanevina. Kuvano meso probavlja se is
kljuivo na raun fermenata i snage samog organizma. Me
soderi (grabljivice), jedui sirovo meso, koriste upravo taj
mehanizam probave hrane, pa je kod njih krai eludano-crevni trakt i potpuno druga obrada hrane probavnim
sokovima. Na primer, pri vakanju hrane kod njih je u usnoj
duplji kisela sredina, a kod ljudi luinska. oveji orga
nizam ima druge mehanizme asimilacije hrane, a njegov
probavili trakt po svojoj duini nalazi se izmeu probavnog
trakta mesodera i travojeda. Ako se jede samo meso to je
veliko optereenje za organizam. Izaziva velike reakcije
specifino-dinamikog dejstva hrane, pri kojima se do 40%
energije, koja se sadri u mesu, gubi na izbacivanje suvine
belanevine iz organizma. Na Istoku je ak postojala i kazna
s mesom. Prestupnika su liavali slobode, vezivali i hranili
samo kuvanim mesom. Posle mesec dana on je umirao u
stranim mukama zbog jakog samotrovanja raspadajuim
produktima belanevina.
3. U naem organizmu svakodnevno se raspada i iz
njega izbaci proseno 30 grama belanevinastih materija.
Takvu koliinu belanevina u najsveijem stanju stvara
naa mikroflora. Termiki obraeno meso stvara nagomi
lanu belanevinu u znatno veoj koliini (uporedite to s
cementom koji se slegao i ovlaio, pa ga treba ponovo
isitniti da bi kvalitetno mogao da obavi svoju funkciju).
Tome dodajte otrovne produkte raspadanja suvine belan
evine iz patogene mikroflore i otkrie vam se u svoj
lepoti" slika ishrane mesom.
4. Ako imate nameru da povremeno jedete meso, pre
njegove upotrebe pojedite veliku iniju lisnate salate, to e
pomoi da se belanevine bolje asimiluju u organizmu.

METALI I MINERALI

ZLATO. Najbolje je isto zlato, bez primesa. Njegova

priroda je uravnoteena. Ako se dri u ustima pomae kod
oboljenja grla. Ako se unese u oi poboljava vid. Ako se
telo namaze zlatom ili se isitni i uzima pomae kod lupanja
srca i jaa srce. Ako se zlatom spri deo koe na telu oko
srca brzo lei srce. Najvea dozvoljena doza je 0,18 grama.
Zlato produava ivot i leci pri trovanju. tetno je za mo
kranu beiku. Njegovo tetno dejstvo otklanja med. Za
mena za zlato je srebro. Ako se na vrat deteta obesi zlatna
ogrlica prestae da se dere i plae, a zlato e ga zatititi i od
padavice. Ko bude nosio na ruci zlatni prsten nikada nee
oboleti od razjedanja noktiju. Ko ga bude imao kod sebe
nee znati za tugu i to ga vie ima bie radosniji.
SREBRO. Najbolje je isto srebro. Njegova priroda je
hladna i suva u drugom stepenu. Ima jaaj ua svojstva, sui
gnoj i krv. Ako se srebro isitni i unese u oi jaa opne oiju.
Srebro spada u materije koje jaaju srce. Pomae kod he
moroida. Ako se isto srebro nakratko dri u ustima utoljava
ed. Srebro otklanja neprijatan miris ispod pazuha. Najvea
dozvoljena doza je 0,18 grama. tetno je za mokranu
beiku. Zamena za srebro je tirkiz.
BAKAR. Njegova korisna svojstva ista su kao kod
uarenog bakra. Iz bakarne posude ne srne se ni piti, ni jesti
jer prouzrokuje slonovsku bolest.
UARENI BAKAR. Njegova priroda je vrua i suva u
drugom stepenu. Ima proiavajua i isuujua svojstva.

Odstranjuje beonu. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama.

tetan je za unutranje organe.
OLOVO. Njegova priroda je hladna i suva. Ako se u
avanu, napravljenom od olova, sa malim tukom (takoe
olovnim) izbuka maslinovo, nizino ili ulje od dunje i tim
uljem namazu hemoroidi ili ospe (izrasline) oko anusa, one
e nestati. Ako se na ruci nosi prsten od olova iscrpljuje
organizam. Ako se olovni prsten privrsti na drvo koje ne
raa ili mu plodovi pre vremena sazrevanja opadaju, drvo e
ojaati i dati obilan prinos.
KALAJ, KOSITAR. Najbolji je kalaj koji je mek kada
se stisne izmeu zubi. Njegova priroda je hladna i vlana.
Ako se na polni organ stavi obloga s paretom vate natop
ljenim u kalaju otklanja polucije. tetan je za creva. Nje
govo tetno dejstvo otklanja klistir.
ELJEZO. Njegova priroda je hladna i suva i ima
isuujua svojstva.
MAGNETNI KAMEN. To je kamen koji privlai
eljezo. Njegova priroda je vrua i suva. Ima ispirajue
dejstvo. Ako ga ena za vreme poroaja dri u ruci lako e
se poroditi. Ako ga ovek dri u rukama otklanja bolove u
rukama i nogama. Pomae kod tuberkuloze, ali je tetan za
jetru. Njegovo tetno dejstvo otklanja slatko drvce.
ALMAZ. Pri lomljenju epa se na tri grane. Njegova
priroda je hladna i suva. Kau, daje njegova snaga veoma
velika.
ILIBAR. Dobar je ilibar koji je ist i prozraan.
Njegova priroda je hladna i suva u dmgom stepenu. Ima
opora i isuujua svojstva. Ako se ilibar isitni i njime
namazu zubi daje im sjaj, isti ih, ini belim i jaa ih.
Pomae kod gnojnih rana u pluima. Jaa trbune organe.
Smanjuje polnu potenciju. Zaustavlja krv. Ako se ilibar
privee iznad otoka (tumora), otok nestaje. Najvea doz
voljena doza je 2,2 grama. tetan je za glas. Najbolji je

ilibar boje voska, prozraan i crven sa utom nijansom.

Kau da po prirodi sadri malo toplote i ako ga nosi trudna
ena nee pobaciti i uspeno e odrati trudnou. Ako se
ilibar zapali pojavie se veoma prijatan dim, po emu se
razlikuje od falsifikata. Na litvanskom jeziku ilibar (jantar)
- gintaras znai zatitnik od bolesti. U njemu su otkrivene
soli jantarne kiseline, koja predstavlja biostimulator irokog
spektra. Jantarna kiselina kao gorivo sagoreva u bolesnim
elijama i u obolelim i slabim organima obnavlja ivotne
procese. ilibar pomae pri oboljenju titaste lezde. Kod
veine ljudi on isisava energiju. Zato je koristan kod hiperfunkcije titaste (tiroidne) lezde, ali je kontraindikativan
kod hipofunkcije te lezde.
TERKIZ. Pomae kod gnojnih rana (ireva) u stomaku.
Najbolji je niapurski tirkiz. Njegova priroda je hladna i
suva. Ulje (masti) ga brzo kvari.
JASPIS. Po boji je slian mesu. Ako se stavi oko vrata
ili na ruku titi od zlih duhova. Ako ena nerotkinja privee
jaspis iznad polnog organa ubrzo e zatrudneti i roditi dete.
Ako se obesi oko vrata pomae pri oboljenju eluca.
NEFRIT. Najbolji je zeleni kamen. Veoma je koristan
za eludac. Ako se privee oko krsta porodilje lako e se
poroditi.
SMARAGD. To je zeleni kamen. Najbolja vrsta je
prozrani smaragd. Njegova priroda je hladna i suva. Ima
isuujua svojstva. Ako se unese u oi poboljava vid i isti
oi od beone. Koristan je kod svih oboljenja eluca i zau
stavlja krvarenje. Ako mukarac i ena pre snoaja ispiju
prah od smaragda ena e zatrudnjeti. Ako se nosi na sebi
pomae kod trovanja otrovima, gube i vitiliga. Leci ope
kotine od vrele vode. Najvea dozvoljena doza je 0,18
grama. tetan je za mokranu beiku.
Jo je Aristotel govorio da ako neko pojede pare sma
ragda teine 8 zrna jema sauvae se od dejstva otrova i

ujeda zveri. Treba ga uzimati preventivno, pre nego otrov

prodre u telo, da bi se ovek zatitio od dejstva otrova,
opadanja kose i perutanja koe. Ako ovek gleda u smaragd
izotrava vid.
BISER. Najbolji je ist i bljetav biser. Njegova
priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima razredujua
svojstva. Isuuje vlane gnojne rane, jaa oi, titi ih od
oboljenja i odstranjuje beonu. Jaa zube i daje im sjaj.
Razreuje krv i smiruje bol. Ako se biser dri u ustima jaa
srce. Koristan je za trudnu enu i uva plod u utrobi.
Najvea dozvoljena doza je 0,36 grama. tetan je za mo
kranu beiku. Zamena za biser u duploj dozi su koral i
sedef.
LAZURIT. Njegovo glavno svojstvo je to uvese
ljava oveka jae od svih drugih lekova. tetan je za
eludac.
GORSKI KORAL. Veoma je koristan za ljude
koji se trzaju u snu. Ako ena, kod koje se teko lui mleko,
namaze bradavice koralom mleko e se lako luiti.
ALABASTER. Njegova priroda je hladna i suva
u drugom stepenu. Ako se ugradi u prsten i nosi na ruci
oveku nee smetati arolije i zle oi, postae prijatan ak i
neprijatelju. Ugledna gospoda u Indiji od njega su izraivala
pehare (ae) i iz njih pili vino. Ako se istuca i njime
namazu zubi isti ih.
KORAL. Postoji beli i civeni koral. Bolji je crve
ni koral. Njegova priroda je hladna i suva u dingom stepenu.
Ima isuujua svojstva. Jaa srce. Ako se unese u oi jaa
opne oiju, zaustavlja suzenje oiju i daje im sjaj. Koral jaa
zube i daje im sjaj. Ako se obesi iznad eluca ili jetre
smiruje bol. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetan
je za plua. Zamena za koralje ilibar.
PIRIT (MARKAZIT). Najbolja vrsta pirita je bo
je zlata. Njegova priroda je vrua i suva u drugom stepenu.

Ima opora svojstva. Izotrava vid a oima daje sjaj. Ako se

malom detetu obesi pirit oko vrata prestae da vriti i plae.
tetan je za plua. Njegovo tetno dejstvo otklanja mleko.
HEMATIT. Najbolja vrsta hematita je jarkocrveni. To
je u stvari elezna ruda krenog sastava i boje krvi od
davnina poznata u Egiptu. Njegova priroda je hladna u
prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima opora i isu
ujua svojstva. titi oi od oboljenja, leci gnojne rane i
prekida suzenje oiju. Koristan je za leenje ekcema oiju.
Pomae kod ispucalih usana. Leci gnojne rane na pluima i
zaustavlja ispljuvavanje krvi. Ako se uzima ili unese u
vaginu prekida menstruacije i razjeda divlje meso. Najvea
dozvoljena doza je 2,2 grama. tetan je za plua.
MALAHIT. Po ukusu je sladak. Njegova priroda je
hladna i suva. Odstranjuje beonu s oiju, ako se istuca,
pomea sa zrnom bibera i upotrebi kao obloga. Spada u
grupu otrovnih lekova. Koristan je kod svih vrsta vlanih
gnojnih rana.
RUBIN (SAFIR). Najbolji su crveni rubin i rubin boje
nara. Njegova priroda je hladna i suva. Pomae kod lupanja
i slabosti srca. Rubin prosvetljava duu i dovodi u ravnoteu
ovekovu prirodu. Spreava polucije. Kau ako ga ena nosi
da e joj mleko presahnuti. Najvea dozvoljena doza je 0,18
grama. Zamena za rubin je zlato u istoj koliini. Rubin
stvara dobro raspoloenje, hrani duu i pojaava prirodnu
toplotu. Cisti krv i titi od kuge.
LAZURIT. Najbolji je prozrani lazurit. Njegova pri
roda je hladna u dragom i suva u treem stepenu. Ima jaka
opora svojstva. Pomae u leenju melanholije i nonih komara, kao i bolesti cme ui. Cisti srce i krv. Razgoni strah
i brigu. Koristan je kod oboljenja bubrega, uklanja bra
davice i poboljava stanje gnojnih rana. Pre upotrebe treba
ga oprati. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama.

AMETIST. To je ljubiasti kamen sa crvenom nijan

som. Ako ga ovek nosi sa sobom izbavie se od kostobolje.
Ako ovek pred spavanje stavi ovaj kamen ispod leaja
izbavie se od avolskih iskuenja.
SARDER. Najbolji je crven i prozraan kamen. Nje
gova priroda je hladna u prvom stepenu i suva u drugom
stepenu. Ima proiavajua i opora svojstva. Poboljava
vid, odstranjuje beonu i prekida suzenje iz oiju. Jaa zube i
daje im sjaj. Jaa srce. Najvea dozvoljena doza je 1,47
grama. tetan je za grlo. Njegovo tetno dejstvo otklanja
seme tikve. Zamena za sarder je ilibar. Ako se ugradi u
prsten i stavi na raku pobeuje se neprijatelj u sudu.
MRAMOR (MERMER). Najbolji je beo i mek mra
mor. Njegova priroda je hladna u drugom stepenu i suva u
prvom stepenu. Ima proiavajua svojstva.
PEPEO. Njegova snaga je slina snazi materija iz kojih
je nastao. Najbolji je pepeo od hrasta. Njegova priroda je
vrua i suva i ima isuujua svojstva. Pepeo od vinogradske
loze pomae kod otoka mlene lezde i testisa. tetan je za
eludac.
GLINA. Najbolje je koristiti specijalnu tamparsku gli
nu. Njena priroda je uravnoteena, kao i priroda oveka.
Ona raduje i veseli srce oveka i pomae kod svih oblika
trovanja otrovima. Ta vrsta gline prosvetljava duu, jaa je i
izotrava ulne organe. Najbolja je glina koja mirie na
mirodiju i lepi se za jezik. Najvea dozvoljena doza je 2,945,88 grama.
VITRIOL (GALICA). Najbolja je zelena galica. Nje
na priroda je vraa i suva u drugom stepenu. Ima opora i
ljuta svojstva. Isuuje hemoroide i sporo zaustavlja men
struaciju, a pomae i kod fistula. Ako se galica isitni i
pomou peruke unese u nos oistie se mozak. Ako se
pomea sa sokom od kaj sije i tom smeom ispere mar on

jaa i spreava se njegovo ispadanje. Galica otkida odumrlo

tkivo.
SUMPOR. Najbolji je uti sumpor. Njegova priroda je
vrua i suva u drugom stepenu. Ima razredujua i izvlaea
svojstva. Sui gnoj i krv. Ako se njime okadi pomae kod
oboljenja plua i starog kalja, nastalog usled prehlade. Ako
se okade hemoroidi oni se lece. Ako se pomea sa siretom i
namaze telo pomae kod gube, vitiliga, liaja i ekcema.
Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetan je za jetru.
Njegovo tetno dejstvo otklanja lubenica.
GIPS. Najbolja vrsta je beli i sjajan gips. Njegova
priroda je hladna u Pivom stepenu i suva u Drugom stepenu.
Ima opora i isuujua svojstva. Ako se gips pomea s nizi
nom vodom i tom smeom namazu enske grudi spreava se
njihov rast.
SO. Najbolja je bela so. Njena priroda je vrua i suva u
drugom stepenu. Ima proiavajua i rastvaraj ua svojstva.
So izbacuje gasove iz organizma, titi od plesni, raspadanja
i trulenja. Resorbuje gustu vlagu. Ako se posoli hrana hlad
ne prirode (sir, riba) njena priroda postaje vrua i suva. So
izaziva proliv i povraanje. Cisti eludac i grudi od lepljive
sluzi. So je korisna za ljude vlane prirode (Kapha), ali je
tetna za iscrpljene. Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama.
Ako se so mnogo uzima izaziva pregorevanje supstance
krvi, slepilo u oima, smanjuje seme i prouzrokuje ekcem i
svrab.
BRUSNI KAMEN. Njegova priroda je hladna i suva.
Ima proiavajua svojstva. Ako se zagreje na pari i kao
obloga stavi na grudi ene spreava oticanje mlenelezde.
SODA. Najbolja je bela soda. Njena priroda je vrua i
suva u drugom stepenu. Ima proiavajua svojstva, otkida
odumrlo tkivo i pomae sitnjenje hrane. Soda odstranjuje
pege i ospe s lica. Ako se njenim vodenim rastvorom opere
telo unitava vai. Pomae kod beone u oima. Razreduje

guste vlage u organizmu i splanjava otok slezine ako se od

nje stavljaju obloge na telo. Klistir od smee sode i soka od
smokava odstranjuje greve u stomaku. Ako se pomea s
maslom ili medom i tom smeom namaze polni organ jaa
polna strast. Zamena za sodu je boraks.
Ranije je bilo rei o bioenergetskoinformacionoj razmeni izmeu biljaka, drvea i oveka. Neke biljke mogu da
upijaju patogenu energiju oveka, a druge da predaju o
veku pozitivnu energiju i time jaaju organizam. Ta pojava
uoava se i u carstvu minerala i metala. Pokazalo se, da bez
obzira na male dimenzije, metali i minerali imaju jako
energetsko polje. Ako je energetsko polje minerala (metala)
u rezonansi s energetskim poljem oveka, ono jaa oveji
organizam, a ako nije razara ga i prouzrokuje razna ozbiljna
oboljenja. Evo jednog sluaja, prema prii J. Andrejeva.
Neki mukarac nosio je na ruci narukvicu od ivopisno
odabranih minerala. Narukvica je bila veoma lepa i on je
skoro nikada nije skidao s ruke. Posle izvesnog vremena
kod njega se pojavila opta slabost organizma, a zatim je
potpuno onemoao i pao u krevet. Lekari nisu mogli da
ustanove uzroke te slabosti. Uzrok je bio u narukvici.
Kamenje ugraeno u narukvicu svojim energetskim poljem
nije bilo u rezonansi s energetskim poljem tog oveka, stoje
postepeno iscrpljivalo ovekovu energiju. im je skinuo
narukvicu ovek se brzo oporavio. Navedena informacija
pomoi e vam da bolje shvatite i analizirate metale i mine
rale radi njihovog individualnog izbora.
Za ljude roene u odreenom znaku Zodijaka najbolji
su ovi metali:
Ovan (21. mart - 20. april): hijacint (lisnati cirkon),
brilijant, eljezo.
Bik (21. april - 2 1 . maj): ahat, rubin, bakar (mesing).
Blizanci (22. maj - 21. juni): ametist, biser, iva.
Rak (22. juni - 23. juli): hrizolit, smaragd, srebro.

Lav (24. juli - 23. avgust): berilijum, sarder, zlato.

Devica (24. avgust - 23. septembar): oniks, safir,
platina.
Vaga (24. septembar-23. oktobar): sarder, opal, bakar
(mesing).
korpija (24. oktobar - 22. novembar): topaz, elik.
Strelac (23. novembar - 21. decembar): smaragd, tirkiz,
lim (pleh).
Jarac (22. decembar - 20. januar): kalcedon, granat,
olovo.
Vodolija (21 . j a n u a r - 19. februar): safir, ametist, radio
aktivni uran.
Riba (20. februar - 20. mart): jaspis, akvamarin, nema
metala.
Crni dijamant odgovara Suncu.
Almaz (na arapskom jeziku znai najtvri) odgovara
Mesecu (Luni).
Srebro odgovara Mesecu, ono hladi.

Optakanje (ugraivanje) kamenja

Berilijum i sarder optau se (ugrauju) u zlato. Hijacint
- u srebro. Biser se preporuuje nositi samo u ogrlici. Ostalo
dragoceno kamenje ugrauje se u zlato ili srebro, prema
elji.

Magina svojstva dragog kamenja

Ahat - donosi pobedu nad protivnikom.
Almaz - titi od neprijatelja i odstranjuje od ena
opasnost za vreme poroaja.

Ametist - podstie zdravo razmiljanje i rasuivanje.

titi od pijanstva.
Berilijum - podstie na marljivost (vrednou), titi od
neprijatelja i izaziva simpatije.
Biser - titi ednost.
Crni oniks - izaziva tugu i loe snove.
Granat - daje zdravlje i titi za vreme putovanja.
Hijacint - ini enu neplodnom i titi od vodene
bolesti.
Hrizolit - titi od kostobolje (gihta).
Jaspis - titi od mrnje i otrova.
Kalcedon - titi od opasnosti na putovanjima.
Koral - titi za vreme epidemije.
Safir - podstie uspenost na poslu i ednost.
Sarder - donosi sreu i uspeh.
Selenit - izaziva simpatije.
Smaragd - poboljava vid i titi ednost.
Topaz izaziva simpatije.

SVOJSTVA TKANINA

SVILA. Njena priroda je bliska vruoj. Ima vatrena i

isuujua svojstva. Ako se spali i njen pepeo pojede raz
veseljava oveka i prekida lupanje srca. Ako se ne spaljuje
njena snaga je jo vea. Odea od svile greje umereno,
slino pamunoj. Najvea dozvoljena doza je 0,36 grama.
Kau, ko nosi svilenu koulju nee znati ta su vai. Svila
isti organizam od vika sluzi i crne ui, goji i izotrava
vid. Svila pojaava polnu potenciju. tetna je za ljude vat
rene prirode. Njeno tetno dejstvo otklanja odea od lana.
LAN. Laneno platno hladi telo i u njemu se ne legu vai.
Ako se tokom zime nosi lanena odea ovek e smrati, a
ako se nosi leti on e se ugojiti. Nekada su ene u Rusiji
mnogo nosile lanenu odeu da bi zatitile polne organe i
plod u utrobi. Laneno platno zasieno je ivotnom ener
gijom Zemlje, Sunca i vode, pa su se zbog toga u narodu na
lanene koulje priivali zatitni znaci tih energija. Smatralo
se da od ene zavisi produenje ljudskog roda, tj. kakvu e
decu roditi: jaku i zdravu ili boleljivu i slabu. Zato su ene
titile svoje organe za reprodukciju. Danas je to zaborav
ljeno, pa devojice i odrasle ene nose kratke suknje, po
kazujui se poudnim i zlonamemim pogledima mukaraca.
Upamtite - pogled ima posebnu energiju i to je nauno
dokazano. U kratkoj haljini devojka, odnosno ena je ne
zatiena od uticaja crnih sila (magija) i raznih bolesti.
Zatiujte se radi buduih generacija dece.
VUNA I VUNENA TKANINA. Njena priroda je vru
a i suva. Ima zagrevajua i isuujua svojstva. Ako se nosi

iscrpljuje organizam. Najbolje je nositi vuneni ve. Noenje

vunene odee korisno je za jetru i bubrege. Najbolja je
vunena tkanina ispletena od jagnjee vune. Kau da ako se
oko ovekovog vrata - peaka privee pare vune, nee se
umoriti bez obzira na to koliko peai. Ako se jastuk napuni
vunom ili zejim krznom dobro e se spavati.
PAMUCIKA. Najbolja je bela pamuika. Priroda nje
nog semena je vrua u prvom stepenu i vlana u drugom
stepenu. Njeno seme ima razmekavajua svojstva, purgativno dejstvo i pojaava polnu potenciju. Ulje od pamuike pomae kod hemoroida i prehlade bubrega i ma
terice. Jaa polni organ. Odea od pamuka zagreva i oputa
telo. Odea od grube pamune tkanine (sukna) ima isto
dejstvo, ali iscrpljuje telo. Seme pamuike isti telo od
tragova ospi - boginja. Najvea dozvoljena doza semena je
5,88 grama. Njegovo tetno dejstvo otklanja koren slatkog
drvceta. Zamena za pamuiku je badem ili mak u istoj
koliini.
SENTETIKA. Sintetika odea i obua izoluju oveka
od spoljne okoline, to paralizuje efekat bioenergetske razmene s okolinom i prekida dostup slobodnih elektrona do
akupunkturnih taaka organizma. Rezultat toga je da ovek
postepeno, ali sigurno, slabi. Pogledajte - savremeni ljudi,
naroito srednjeg i starijeg uzrasta, veoma brzo se umaraju.

Uputstva za bolju upotrebu tkanina

Navedena svojstva tkanina imaju ogroman uticaj na na
organizam jer smo sa njima u stalnom kontaktu. Nosite
samo tkanine od prirodnih materijala, a u zavisnosti od
godinjeg doba birajte je s toplim ili hladnim svojstvima.
Obavezno imajte u vidu svoju konstituciju da bi ih odgo
varajua odea uravnoteivala, a ne da ih pojaava ili slabi.

VODA

Postoji vie vrsta vode. Najbolja je voda koja je pro

zrana, ukusna i koja kada se pije ne optereuje eludac.
Njena priroda je hladna i vlana.
K1SNICA. Kinica je najbolja vrsta vode. Ona pomae
probavu hrane i njeno irenje (dostavljanje) do svih organa.
Obezbeuje vlanost u organizmu i odrava ga u ravnotei.
IZVORSKA VODA. Izvorska voda je, takoe, veoma
dobra, ali ne iz svakog izvora. Dobra je ona izvorska voda
koja izvire iz tople zemlje ili iz kamena. Kau da voda koja
se nalazi pod udarom severnog, istonog ili junog vetra
nije dobra. Treba koristiti vodu sa izvora koji su u zavetrini i
izloeni Suncu.
STAJAA VODA. Stajaa voda nije dobra. Ona se ne
srne piti jer izaziva otok slezine, vodenu bolest, ludilo,
hemoroide, otoke (mrnore) i gnojne rane u crevima.
MINERALNA VODA. Mineralna voda koja izvire iz
rudnika, koji se nalaze na trusnom zemljitu, nije dobra za
upotrebu. Meutim, voda koja izvire iz rudnika eljeza jaa
trbune organe, otklanja slabost eluca i pojaava polnu
potenciju.
MORSKA VODA. Morska voda ima vruu i ljutu
prirodu. tetna je za eludac i deluje purgativno. Ako sa
njom ovek namaze telo ono e se zagrejati. Ona rastvara i
izbacuje sluz iz organizma. Korisna je kod neivnih obo
ljenja. Ako se u morskoj vodi dre udovi naprsli od hlad
noe oni zaceljuju. Ako se uradi klistir s morskom vodom,

ona zagreva unutranjost organizma i pomae kod bolova u

stomaku. Ako se umivate ili perete morskom vodom korisna
je za leenje ekcema, svraba, liaja i otoka mlene lezde.
Ako se ovek nekoliko dana uzastopno kupa morskom vo
dom lece se zastarela oboljenja. Morska voda hladi or
ganizam spolja. Para morske vode korisna je za leenje
vodene bolesti i bolova u uima.
HLADNA VODA. Hladna voda smanjuje polnu po
tenciju, ali ubrzava probavu hrane i veoma je korisna za
oveka koji se mnogo znoji, ako je pije ili se umiva njome.
Korisna je i za ljude koji mokre u postelji, pate od jakog
krvarenja iz nosa, jakog krvarenja iz gnojnih rana (ireva),
kao i za ljude koji boluju od goruice i oboljenja propraenih temperaturom. Hladna voda jaa desni i pomae ras
tvaranje semena. Korisna je kod ekcema, svraba, gube i
zadaha iz usta. Ako se pomea sa vinom i pije neutralise
neprijatan miris znoja. Ako se posle jela pije hladna voda
jaa eludac. Hladna voda ne sme se piti natate, a isto tako
ne smeju je piti ljudi koji imaju slab eludac, koji su ne
moni i iscrpljeni.
LEDENA VODA. Ledena voda podstie oboljenja ne
rava i stvaranje otoka (tumora), izaziva apetit i jaa eludac.
Veoma je korisna za oveka vatrene prirode. Pogodna je za
etiri telesne sile, ali smanjuje polnu potenciju. Jaa or
ganizam.
TOPLA VODA. Topla voda smanjuje probavnu snagu
i ne moe utoliti e. tetna je za ljude koji boluju od
tuberkuloze i vodene bolesti. Slabi srce i eludac. Topla
(vrua) voda u banji (kupatilu) ini kosu sedom, ali je
korisna za grudi. Stvara obilne rnenstruacije i mokrau,
smiruje bolove. Korisna je kod svih oblika oboljenja prou
zrokovanih prehladom.
MEDENA VODA. Medena voda pomae kod prehlade
eluca, izaziva apetit i stvara obilnu mokrau. Pomae kod

svih oboljenja prouzrokovanih prehladom. Rastvara loe

sokove li organizmu i podstie stvaranje dobrih sokova.
Jaa organizam. Medena voda priprema se na sledei nain:
uzeti deo meda i dva dela svee vode i kuvati dok ne ostane
treina prvobitne zapremine. Skinuti sa vatre i procediti. To
je medena voda.

OSTALO

VOSAK. Najbolji je uti vosak. Njegova priroda je

uravnoteena. Ima zavarujue i smekavajue dejstvo. Vo
sak pomean sa crnim katranom namazan na mesto uboda
od trna koji se ne moe izvui (na nozi ili ruci) izbacuje trn.
Koristan je za vreme epidemije kuge ako se s njim vri
odimljavanje.
KOSA. Priroda oveje kose je uravnoteena, vrua,
suva i ima isuujua svojstva. Ako se oveja kosa istrlja
maslinovim uljem pomae kod otoka glave. Odimljavanje
kosom korisno je kod spazme materice. Zamena za kosu je
vuna. Pepeo od kose pomae pri ispadanju mara ako se
njime mar pospe.
GOLUBJI EKSKREMENT. Golubji ekskrement ima
najveu toplotu u poreenju sa svim ostalim vrstama ekskrementa. Pomae kod svih oboljenja prouzrokovanih pre
hladom. Ako se pomea sa lanenim semenom poveava se
njegova snaga. Obloge sa smeom golubijeg ekskrementa,
meda i lanenog semena pomau kod veoma tvrdih otoka
(tumora). Ako se golubji ekskrement pomea sa jemenim
branom, skuva, u tu smeu doda malo katrana i dobro
izmea da se dobije krema i dobijena krema pomea sa
branom od lanenog semena i kao obloga stavi na vorie
gube (lepre) oni e se za 3 dana resorbovati. Posle 3 dana
oblogu treba promeniti. Ako se uzima ekskrement od crve
nog goluba sa 8,8 grama cimeta on drobi kamen u bub
rezima, rastvara ga i izbacuje. To je odlino sredstvo protiv

kamena u bubrezima. Golubji ekskrement je veoma koristan

kod greva.
KINA GLISTA. Najbolja je crvena kina glista. Nje
na priroda je vrua i suva. Ako se pojede sa vinom, mleko i
mokraa bie obilni, drobi kamen i pomae kod utice. U
smei sa siretom izbacuje sitne i krupne gliste. Ako se
kina glista opere, osui, isitni i pomea sa uljem od sezama
i tom smeom mae polni organ mukarca, on e se po
veati. Ako se kina glista pojede u sveem stanju moe
naneti tetu elucu. Njeno tetno dejstvo otklanja cikorija.
KOPITO. Najbolje je kopito odrasle ivotinje. Ono
ima isuujua svojstva. Pepeo od svih vrsta kopita zau
stavlja krvavi proliv i leci ive rane u crevima. Ako se ena
odimi nad kopitom od konja lako e roditi dete. Njegovo
tetno dejstvo otklanja maslo.
ABA. Najbolja je slatkovodna zelena aba. Njeno salo
pomae pri odstranjivanju zuba. Ako se krv abe pomea sa
mravljim jajima i niadorom i tom smeom namazu delovi
tela sa kojih su odstranjene dlake, one vie nee izrasti.
Koa abe ima izvlaeu snagu. Neki ovek je ozledio nogu
u movari. Rana je poela da se gnoj i i trebalo mu je
amputirati nogu. On je uhvatio abu na tom istom mestu,
odrao je i njenu kou privio na ozleeno mesto. Dubokim
snom je prespavao dva dana (pre toga nije mogao da zaspi ni
sa velikim dozama narkotika) i kada se probudio povez je
spao, upivi sav gnoj. Posle nedelju dana rana je zarasla.
Ispostavilo se da se u abljoj koi sadre materije koje
neutraliu otrove, izmeu ostalog i zmijske.
TAMJAN. Najbolji je beli tamjan. Njegova priroda je
vrua u drugorn stepenu i suva u prvom stepenu. Pomae
zarastanje rana. Jaa um i leci zaboravnost. Pomae kod
raka (malignih tumora). Leci gnojne rane u oima. Ako se
njime okadi organizam podstie rast trepavica. Odstranjuje
svrab, jaa organizam, eludac i izbacuje suvinu vlagu iz

organizma. Rastvara kamenje i isuuje gnojne rane. Najvea

dozvoljena doza je 1,47 grama. Tamjan spaljuje krv.
MUMIJE. Drevni Tibetanci o poreklu mumije govorili
su: leti, kada Sunce topi kamenje i stene, znoje se" metali
koji se sadre u kamenju i stenama. Taj znoj izbija napolje,
slino soku lakovog drveta i, hladei se, stvara mumije.
Mumije se razlikuju prema boji metala od kojeg su nastali:
zlato, srebro, eljezo, bakar, kalaj itd. U Srednjoj Aziji
najboljim mumijem se smatra crno mumije. Njegova pri
roda je vrua u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima
razredujua i rastvarajua svojstva. Pomae kod paralize i
iskrivljenja lica, zatvora i povreda. Kau, da u smei sa
svinjskim salom leci gluvou. Pomae kod oboljenja jetre.
Najvea dozvoljena doza je 1,47 grama. tetno je za slezinu.
Mumije svojom snagom jaa srce i pomae kod svih otoka
(tumora) i oboljenja prouzrokovanih prehladom. Ako se
uzima u koliini od 0,36 grama pomae kod lupanja srca.
Ako se ista koliina uzima s odvarom peruna i sveim
mlekom pomae kod gnojnih rana u mokranoj beici.
MUHA. Najbolja je zelena muha. Njena priroda je
vrua i vlana. Ima smekavajua svojstva. Pomae kod
oboljenja oiju, opadanja trepavica i mika na oima. Ako
se njen pepeo pomea sa medom i time namaze telo pomae
kod lisije bolesti, a isto tako pomae kod ujeda pele ako se
mesto uboda namaze istom smeom.
MIJI EKSKREMENT. Njegova priroda je vrua.
Ako se pomea sa tamjanom i vinom i uzima rastvara kamen
u mokranoj beici. Ako se unese u oi nestaje beona.
N1ADOR (AMONIJAK). Njegova priroda je vrua i
suva u drugom stepenu. Ima opora i isuujua svojstva.
PIJAVICA. Njena priroda je hladna i vlana. Ona
isisava kiv - patogenu krv iz bolnog mesta (na licu ili u
nosu). Ako se pijavica osui, rastrlja u ljiljanovom ulju i tom

smeom namaze pol ni ud mukarca, on e se poveati.

Zamena pijavici je zemaljski crv.
PIVO. Pripremaju ga iz proklijalog jema i meda. Pri
roda tog napitka slina je prirodi istog vinogradskog vina.
Ima razreujua svojstva. Pomae kod crvenog vetra. Izba
cuje mokrau. Smanjuje temperaturu tela i ublaava ljutinu
sokova. Otklanja muninu, ali izaziva povraanje. Ako se
pomea sa dunjom jaa eludac i pomae kod slabe probave.
Pivo je tetno za bubrege i mokranu beiku. Njegovo tetno
dejstvo otklanja med.
VINO. Vino moe biti slatkog, kiselog i gorkog ukusa.
U malim koliinama vino dejstvuje purgativno, stvara to
plotu, pobuuje odvanost, pogoduje snu, celishodno je za
sistem krvotoka i oblikovanje organizma. U prekomemim
koliinama vino izobliava duhovne sposobnosti, dovodi od
nepromiljenih postupaka i gubitka stidljivosti. U prvoj fazi
pijanstva od vina ovek prelazi u oblast lakomislenih postu
paka i, ignoriui ustaljene ljudske obiaje i pristojnost,
osea se srenim. U drugoj fazi pijanstva ovek postaje kao
besan slon, nepotrebno grei i prekorauje granice ljud
skosti. U poslednjoj fazi pijanstva on lei bez svesti, kao
mrtav, niega se ne sea i odlazi u oblast tame.
SLAMA. Bolje je na njoj ne leati jer prouzrokuje
paralizu i oboljenje nerava. Coveku vatrene prirode korisno
je da lei na slami od jema. Ako se slama od boba spali i
pepelom namazu potamneli oiljci od ekcema, oistie se
koa i odstraniti crne mrlje.
PLJUVAKA. Najbolja je pljuvaka oveka koji po
sti. Njena priroda je vrua i vlana u prvom stepenu. Ima
probavna i rastvarajua svojstva. Pomae kod krvnih podliva u oima i beone. Pljuvaka odstranjuje pege i resorbuje
krvne podlive. Deja pljuvaka leci hemoroide, ako se njom
i revenjom (Rheum ...) mau vorii hemoroida. Pljuvaka

od dece vatrene prirode leci liaj. Lekovita svojstva plju

vake dokazao je i uveni fiziolog I. Pavlov.
LJUSKA OD JAJETA. Njena priroda je hladna i suva
u drugom stepenu. Ako se ljuska opere, izdrobi i unese u oi
leci beonu. Ako se pomea s jezgrom od semena dinje i
namaze koa, isti je od oiljaka i pega.

Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine:

Biblioteka Lekovite sile. Genadij Petrovi Malahov
1. I E N J E O R G A N I Z M A
2. ISHRANA I HRANA
3. J A A N J E O R G A N I Z M A U S T A R I J E M DOBU
4. URINOTERAPI JA
5. OSNOVNA ZNANJA O IVOTU I ZDRAVLJU
- biosintcza, bioencrgctika i bioritmologija oveka
6. M E T O D I POVEANJA LJUDSKE B I O E N E R G I J E I
BIOSINTEZE
7. UTICAJ O K O L I N E NA O V E K O V O ZDRAVLJE
- biljke, minerali, tkanine i druge materije
8. GLADOVANJE
9. LUNARNI KALENDAR
Biblioteka Osnovi zdravlja. Genadij Pelrovi Malahov
1. I V O T BEZ PARAZITA
2. ZDRAVLJE MUKARCA - leenje i profilaksa
3. ZDRAVLJE E N E - ta svaka ena treba da zna
4. SVE O ZATVORIMA - opstipacije kod ljudi
5. T U M O R I - leenje i profilaksa narodnim sredstvima
6. E L I E N J E O R G A N I Z M A I L E E N J E V O D O M
7. PROSTATA
Biblioteka Recepti zdravlja
1. L E E N J E DISANJEM - metocl a k a d e m k a Butejka.
Fjodor Grigorjevi Kolobov
2. G R I P P R E H L A D A KAALJ I KIJAVICA. Mahmut ehi
3. NERVNA I PSIHIKA O B O L J E N J A , Henrih Nikolajevi Ucgov
4. L E E N J E K O R E N J E M . Vladimir Kalistratovi Lavrenov i
Alina Viktorovna Moroz
Ostala izdanja
1. E N C I K L O P E D I J A I E N J A O R G A N I Z M A
2. T A J N E T I B E T S K E M E D I C I N E
3. P O B E D I L A SAM RAK, Marijana Zjola Marku