CRNE RUPE I BEBE-VASELJENE

Hoking Stiven

Prevod: ivkovi Zoran

PREDGOVOR
Ova knjiga sadri zbirku tekstova koje sam napisao u razdoblju izmeu 1976. i 1992. godine. Oni se
kreu u rasponu od autobiografskih skica, preko filosofije nauke, do pokuaja da se objasni uzbuenje
koje oseam kada su u pitanju nauka i Vaseljena. Knjiga se okonava prepisom tonskog dela emisije
Ploe za pusto ostrvo u kojoj sam uestvovao. Posredi je osobena britanska emisija u kojoj se od
gosta trai da zamisli sebe kao osobu koja se obrela na pustom ostrvu, imajui prethodno priliku da
ponese osam ploa koje bi joj pomogle da prekrati vreme dok ne stignu spasioci. Sreom, ja nisam
morao predugo da ekam da bih se vratio u civilizaciju.
Budui da su tekstovi sakupljeni u ovoj knjizi pisani tokom razdoblja od esnaest godina, oni
odraavaju nivo mog znanja iz odgovarajueg doba, za koji se nadam da je porastao sa protokom
godina. Bilo je stoga neophodno da uz svaki tekst pruim obavetenje o vremenu i prigodi nastanka.
Kako je zamiljeno da svi oni budu samostalne celine, neizbeno se javilo izvesno ponavljanje. Ja
sam to pokuao da svedem na najmanju meru, ali ono se donekle ipak zadralo.
Jedan broj tekstova iz ove knjige prvobitno je bio predvien da se proita. Glas mi je s vremenom
postajao sve nerazgovetniji, tako da sam predavanja i seminare morao da drim posredstvom drugih
ljudi, obino mojih studenata-istraivaa koji su me mogli razumeti ili koji bi proitali tekst to sam
ga ja napisao. Godine 1985, meutim, bio sam podvrgnut operaciji kojom je potpuno uklonjena moja
sposobnost govora. Neko vreme potom bio sam sasvim lien mogunosti optenja. Konano sam
pribavio naroiti kompjuterski sistem i izuzetno dobar sintesajzer govora. Na vlastito iznenaenje,
ustanovio sam da sam u stanju da budem prilino uspean govornik pred velikim auditorijumom. Ja
inae uivam u tome da objanjavam nauku i da odgovaram na pitanja. Sigurno je da mi predstoji jo
mnogo da nauim kako da to to bolje radim, ali nadam se da napredujem. Proitavi ove stranice, vi
ete ve prosuditi koliki je taj napredak.
Ne slaem se sa gleditem da Vaseljena predstavlja tajnu, neto to se moe samo naslutiti, ali nikada
u potpunosti povri analizi ili razumeti. Smatram da se ovakvim stanovitem ini nepravda prema
naunoj revoluciji koju je pre skoro etiri stotine godina otpoeo Galilej, a nastavio Njutn. Oni su
pokazali da se bar neka podruja Vaseljene ne ponaaju na proizvoljan nain, ve da njima vladaju
precizni matematiki zakoni. Tokom godina koje su prole od tada, mi smo proirili delo Galileja i
Njutna na gotovo sva podruja Vaseljene. Ustanovili smo matematike zakone koji upravljaju svime u
okviru naeg normalnog iskustva. Mera naeg uspeha jeste i to to smo sada u prilici da uloimo
milijarde dolara u izgradnju dinovskih maina kojima se estice ubrzavaju do tako vosokih energija
da uopte jo ne znamo ta e se dogoditi prilikom njihovih sudaranja. Ove veoma visoke energije
estica ne javljaju se u normalnim prilikama na Zemlji, tako da moe izgledati akademski i suvino
troiti velike svote na njihovo izuavanje. Ali one su postojale u ranoj Vaseljeni, tako da moramo
ustanoviti ta se zbiva sa tim energijama ako elimo da dokuimo kako smo mi i Vaseljena poeli.
Jo ima mnogo stvari koje ne znamo ili ne razumemo o Vaseljeni. Ali izuzetan napredak koji smo
ostvarili, naroito u poslednjih stotinu godina, trebalo bi da nas uvrsti u uverenju da potpuno
razumevanje moda nije izvan naeg domaaja. Moda neemo biti osueni da doveka pipamo u
mraku. Nije iskljueno da emo jednoga dana postaviti celovitu teoriju Vaseljene. U tom sluaju,
uistinu emo postati Gospodari Vaseljene. Igra rei: Hoking koristi naziv 'Masters of the Universe',
asocirajui na popularne junake dejeg filma i stripa istog naziva - prim. prev.
Nauni lanci u ovoj knjizi napisani su u uverenju da Vaseljenom vlada poredak koji trenutno
moemo delimino da razaberemo, a koji u potpunosti moemo dokuiti u ne tako dalekoj budunosti.

Moe se dogoditi da je ova nada puka opsena; moda konana teorija uopte ne postoji, pa ak i ako
postoji, mi je moda neemo otkriti. Ali svakako je bolje stremiti ka potpunom razumevanju nego
oajavati zbog ogranienosti ljudskog uma.
Stiven Hoking
31. mart 1993.

1. DETINJSTVO
Ovaj i naredni esej temelje se na govoru koji sam odrao u Meunarodnom drutvu za borbu
protiv motorike neuronske bolesti, u Cirihu, septembra 1987, a dopunjeni su graom koju sam
napisao avgusta 1991.
Roen sam 8. januara 1942, tano tri stotine godina posle Galilejeve smrti. Procenjujem, meutim, da
se toga dana rodilo jo oko dve stotine hiljada drugih beba. Roen sam u Oksfordu, iako su moji
roditelji iveli u Londonu. Bilo je to stoga to je Oksford predstavljao zgodno mesto da ovek doe
na svet tokom Drugog svetskog rata: Nemci su, naime, pristali da ne bombarduju Oksford i Kembrid,
dok su se Britanci zauzvrat saglasili da ne bombarduju Hajdelberg i Getingen. Prava je teta to se
ovaj civilizovani dogovor nije mogao proiriti na vie gradova.
Moj otac poticao je iz Jorkira. Njegov otac, moj deda, bio je imuni ratar. Nakupovao je previe
imanja i bankrotirao tokom poljoprivredne depresije poetkom ovog stolea. Ovo je prilino
pogodilo roditelje mog oca, ali oni su ipak uspeli da ga poalju na Oksford, gde je studirao medicinu.
Odabravi izuavanje tropske medicine, uputio se u istonu Afriku 1937. Kada je poeo rat, preao je
pola crnog kontinenta da bi se na Sredozemlju ukrcao u brod za Englesku, gde se dobrovoljno javio u
vojnu slubu. Reeno mu je, meutim, da e biti korisniji u medicinskim istraivanjima.
Majka mi je roena u Glazgovu, u kotskoj, kao drugo od sedmoro dece u lekarskoj porodici.
Porodica se preselila na jug, u Devon, kada joj je bilo dvanaest godina. Kao ni oeva porodica, ni
majina nije dobro stajala, ali su ipak takoe uspeli da je poalju na Oksford. Posle Oksforda, bavila
se raznim poslovima; bila je ak i poreski inspektor, ali to joj se nije dopalo. Napustila je tu slubu i
postala sekretarica. Tako je i upoznala mog oca na poetku rata.
iveli su na Hajgejtu, u severnom Londonu. Moja sestra Meri roena je osamnaest meseci posle
mene. Priali su mi da se nisam obradovao njenom dolasku. Tokom celog detinjstva, meu nama je
postojala napetost, podsticana malom razlikom u godinama. Kada smo odrasli, meutim, ove
napetosti je nestalo i mi smo otili na razliite strane. Ona je postala lekar, na oevo zadovoljstvo.
Moja mlaa sestra, Filipa, roena je kada mi je bilo skoro pet godina i kada sam ve mogao da
shvatam ono to se dogaa. Seam se da sam se radovao njenom dolasku kako bi nas bilo troje da se
igramo. Bila je veoma bistro dete. Uvek sam uvaavao njen sud i njeno miljenje. Moj brat Edvard
roen je znatno kasnije, kada mi je bilo etrnaest godina, tako da on uopte nije pripadao svetu mog
detinjstva. Veoma se razlikovao od nas troje, ne naginjujui nimalo nauci i intelektualnim stvarima.
Bilo je to verovatno dobro po nas. Kao dete, bio je prilino teak, ali ovek nije mogao da ga ne
voli.
Ono ega se najranije seam jeste to kako stojim u jaslicama u Bajron Hauzu, na Hajgejtu, i ne
prestajem da plaem. Svuda oko mene deca su se igrala igrakama koje su mi izgledale arobno, ali
meni su bile samo dve i po godine i ovo je bilo prvi put da sam ostavljen sa ljudima koje ne
poznajem. Mislim da je moje roditelje prilino iznenadila ovakva reakcija, zato to sam im ja bio
prvo dete, a drali su se udbenika o podizanju potomstva u kome je stajalo da deca treba da ponu
sa uspostavljanjem drutvenih odnosa ve sa dve godine. Posle tog groznog jutra, povukli su me iz
Bajron Hauza, u koji sam se vratio tek godinu i po kasnije.
U to vreme, tokom rata i neposredno posle njega, Hajgejt je bio podruje gde je ivelo puno naunika
i ljudi sa univerziteta. U nekoj drugoj zemlji, njih bi nazivali intelektualcima, ali Englezi nikada nisu
priznavali da imaju intelektualce. Svi ti roditelji slali su svoju decu u kolu Bajron Hauz, koja je za ta

vremena bila veoma napredna. Seam se da sam se poalio roditeljima da me tamo niemu ne ue. U
koli nisu imali poverenja u ono to je predstavljalo prihvaen nain poduavanja. Umesto toga,
trebalo je da nauite da itate, ne shvatajui uopte da vas neemu ue. Na kraju sam nauio da itam,
ali tek poto sam duboko zaao u osmu godinu. Moja sestra Filipa nauila je da ita na uobiajeniji
nain i to ve sa etiri godine. Dodue, ona je uvek bila bistrija od mene.
iveli smo u visokoj i uskoj viktorijanskoj zgradi koju su moji roditelji kupili veoma jeftino tokom
rata, kada su svi smatrali da e London biti bombardovanjem sravnjen sa zemljom. I odista, jedna
raketa 'fau-2' pala je samo nekoliko kua od nas. Izbivao sam tada iz kue sa majkom i sestrom, ali se
u njoj nalazio moj otac. Sreom, nije bio povreen, a ni kua nije bila mnogo oteena. Godinama
posle toga, u blizini je zjapio krater koji je napravila ta bomba; igrao sam se u njemu sa mojim
prijateljem Hauardom, koji je iveo tri kue dalje na drugu stranu. Hauard je predstavljao otkrovenje
za mene, zato to njegovi roditelji nisu bili intelektualci kao roditelji sve ostale dece koju sam
poznavao. Iao je u optinsku kolu, a ne u Bajron Hauz, i znao je sve o fudbalu i boksu - sportovima
za koje se moji roditelji ni u snu ne bi zanimali.
Meu moje najranije uspomene spada i ona o dobijanju prvog voza. Igrake nisu proizvoene tokom
rata, bar ne za domae trite. Ali mene su silno privlaili modeli vozova. Otac je pokuao da mi
napravi voz od drveta, ali to me nije zadovoljilo, zato to sam eleo neto to radi. Otac je uspeo da
nabavi jedan polovni vozi na navijanje, opravio ga pomou lemilice i poklonio mi ga za Boi kada
sam imao skoro tri godine. Voz nije naroito dobro radio. Ali otac je otiao za Ameriku odmah posle
rata, a kada se vratio brodom Kvin Meri, doneo je majci neke stvari od najlona koje se nisu mogle
nabaviti u Britaniji u to vreme. Meri je dobila lutku koja je zatvarala oi kada biste je poloili. Za
mene je stigao ameriki voz, ija je lokomotiva imala plug pred sobom, dok su ine ile u obliku
broja osam. Jo se seam oduevljenja koje sam doiveo kada sam otvorio kutiju.
Vozovima na navijanje nita nije falilo, ali ono to sam ja stvarno eleo bio je elektrini voz. Sate
sam provodio posmatrajui izloeni model u eleznikom klubu u Krau Endu, blizu Hajgejta.
Matao sam o elektrinim vozovima. Konano, kada su jednom prilikom moji roditelji bili negde
odsutni, iskoristio sam priliku da iz potanske tedionice podignem sav svoj skromni kapital koji su
mi ljudi davali u posebnim prilikama kao to je, na primer, krtenje. Ovim novcem sam kupio
elektrini voz, ali, na moju osujeenost, on nije dobro radio. Danas znamo za prava potroaa.
Trebalo je da vratim voz i da zahtevam da mi ga radnja ili proizvoa zamene, ali u to vreme
smatralo se da je povlastica kupiti neto, a ako to ne bi bilo ispravno, onda naprosto niste imali
sree. I tako sam platio opravku elektromotora lokomotive, ali voz ipak nikada nije proradio kako
treba.
Kasnije, kao omladinac, pravio sam modele aviona i brodova. Nikada nisam bio umean u runom
radu, ali ovo sam radio sa mojim kolskim drugom Donom Mek Klenahenom, koji je bio znatno
umeniji i iji je otac drao radionicu u kui. Namera mi je stalno bila da pravim modele koji bi
radili i koje bih mogao da kontroliem. Bilo mi je svejedno kako izgledaju. Mislim da me je isti
poriv nagnao da izumim niz veoma sloenih igara sa jednim drugim kolskim drugom, Roderom
Fernejhjuom. Napravili smo jednu 'proizvoaku igru', sa fabrikama u kojima su pravljeni proizvodi
razliitih boja, sa putevima i kolosecima kojima su bivali prevoeni, a bila je tu i berza. Smislili smo
i 'ratnu igru' koja se igrala na ploi od etiri hiljade kvadratia, pa ak i 'feudalnu igru' u kojoj je
svaki igra predstavljao itavu dinastiju sa rodoslovom. Mislim da su ove igre, kao i vozovi, brodovi
i avioni, poticali iz potrebe da se dokui kako stvari rade i da se one stave pod kontrolu. U vreme
kada sam poeo rad na doktoratu, ovu potrebu zadovoljavalo je istraivanje u oblasti kosmologije.
Ako dokuite kako Vaseljena dejstvuje, vi je na neki nain kontroliete.

Godine 1950, oevo radno mesto premeteno je iz Hempsteda, blizu Hajgejta, u novopodignuti
Nacionalni institut za medicinska istraivanja u Mil Hilu, na severnom kraju Londona. Umesto da se
kroz grad putuje iz Hajgejta, izgledalo je razumnije iseliti se iz Londona, a onda putovati u grad. Tako
su moji roditelji kupili kuu u varoi Sent Olbans, sreditu biskupije, desetak milja severno od Mil
Hila, odnosno dvadeset milja severno od sredita Londona. Bila je to velika viktorijanska kua koja
se odlikovala elegantnou i karakterom. Roditelji mi nisu dobro stajali kada su je kupili, a i valjalo
je obaviti mnogo radova pre no to smo se mogli useliti. Kao pravi Jorkirac, moj otac je posle toga
odbijao da plaa bilo kakve nove popravke. Umesto toga, svojski se trudio da je sam odrava i boji,
ali bila je to velika kua, a on nije bio ba najviniji tim poslovima. Kua je, meutim, bila stameno
sazdana, tako da je izdrala ovaj nemar. Moji roditelji prodali su je 1985, u vreme oeve bolesti (on
je umro 1986). Video sam je nedavno. Kako izgleda, nije mnogo rada u nju uloeno, ali ona ipak
deluje uglavnom isto.
Kua je bila predviena za obitavanje porodice sa poslugom, a u sobi za serviranje nalazila se ploa
sa zvoncima na kojoj su se oglaavali pozivi. Razume se, mi nismo imali poslugu, ali moja prva
spavaa soba bila je mala prostorija u obliku latininog slova 'L' koja prvobitno mora da je pripadala
nekoj sluavki. Zatraio sam da mi ona bude dodeljena na nagovor moje roake Sare koja je bila
neto starija od mene i kojoj sam se silno divio. Kazala mi je da e tu biti ba zgodno za igru. Jedna
od pogodnosti sobe bila je to to smo kroz prozor mogli da iziemo na krov spremita za bicikle, a
odatle da se spustimo na zemlju.
Sara je bila ker starije sestre moje majke, Denet, koja je zavrila medicinu i udala se za jednog
psihijatra. Oni su iveli u slinoj kui u Harpendenu, selu pet milja dalje na sever, to je i bio jedan
od razloga da se preselimo u Sent Olbans. Za mene je bilo veoma vano da se naem blizu Sare i
esto sam autobusom odlazio u Harpenden. Sent Olbans se, inae, nalazi blizu ostataka starog
rimskog grada Verulamijuma, koji je, uz London, predstavljao najznaajniju rimsku naseobinu u
Britaniji. U srednjem veku, tu se nalazio najbogatiji manastir u Britaniji. Podignut je oko svetilita
svetog Albana, rimskog centuriona, o kome postoji predanje da je bio prva osoba u Britaniji
pogubljena zbog hrianske vere. Sve to je ostalo od manastira jesu jedna veoma velika i prilino
runa crkva, kao i staro zdanje kapije - sada deo kole u Sent Olbansu, u koju sam docnije iao.
Sent Olbans je bio pomalo teko i konzervativno mesto u poreenju sa Hajgejtom ili Harpendenom.
Moji roditelji tu nisu stekli prijatelje. Delimino je to bila i njihova krivica, poto su se po prirodi
drali izdvojeno, naroito moj otac. Ali dobrim delom je to bio odraz drugaije vrste populacije;
sasvim je, naime, izvesno da se roditelji nijednog od mojih kolskih drugova iz Sent Olbansa nisu
mogli raunati u intelektualce.
Na Hajgejtu, naa porodica se oseala prilino normalno, ali u Sent Olbansu su nas nesumnjivo drali
za ekscentrike. Ovo vienje osnaeno je ponaanjem mog oca koji nimalo nije drao do spoljanjosti
ako je to moglo da mu donese utedu. Porodica mu je bila veoma siromana kada je on bio mlad, to
je na njega ostavilo trajan utisak. Teko mu je padalo da troi novac na vlastitu udobnost, ak i onda
kada je, u poznijim godinama, to mogao sebi da dopusti. Odbio je da uvede centralno grejanje, iako
je slabo podnosio hladnou. Umesto toga, oblaio je po nekoliko dempera, kao i kuni ogrta preko
normalne odee. Prema drugim ljudima bio je, meutim, veoma velikoduan.
Tokom pedesetih godina smatrao je da nismo u prilici da nabavimo novi auto, pa je tako kupio jedan
predratni londonski taksi, za koji smo on i ja podigli montanu baraku kao garau. Susede je ovo silno
rasrdilo, ali nas nisu mogli spreiti. Kao i veina deaka, oseao sam potrebu da se prilagoavam
sredini, tako da su me roditelji dovodili u nepriliku. Ali njih to nimalo nije brinulo.
Kada smo se doselili u Sent Olbans, upisali su me u devojaku kolu, koju su - protivno njenom

nazivu - pohaali i deaci do uzrasta od deset godina. Poto sam tu proveo jedno tromeseje,
meutim, otac je krenuo na jedan od svojih pohoda u Afriku, na koje se zapuivao skoro svake
godine; ovoga puta trebalo je da ostane na putu puna etiri meseca. Mojoj majci nije se dopalo to e
toliko dugo ostati sama sa decom, pa je tako povela mene i dve sestre u posetu svojoj kolskoj
drugarici Beril koja je bila udata za pesnika Roberta Grejvsa. Oni su iveli u selu Deja, na panskom
ostrvu Majorci. Bilo je to samo pet godina posle rata i na vlasti se jo nalazio panski diktator
Fransisko Franko, koji je bio saveznik Hitlera i Musolinija. (U stvari, on je ostao na vlasti jo pune
dve decenije.) Uprkos ovoj okolnosti, moja majka, koja je bila lan Lige mladih komunista pre rata,
nije se ustezala da se sa troje dece zaputi brodom i vozom na Majorku. Iznajmili smo kuu u Deji i tu
nam je bilo veoma lepo. Robertov sin Vilijem i ja imali smo istog privatnog uitelja. ovek je bio
Robertov tienik i vie ga je zanimalo da napie dramu za edinburki festival nego da nas poduava.
Naloio bi nam stoga da svakoga dana proitao neki odlomak iz Biblije, a potom da napiemo sastav
o tome. Zamisao je bila da tako nauimo lepotu engleskog jezika. Pre no to smo otili odatle,
proradili smo celo 'Postanje' i zali u 'Izlazak' Prve dve od pet 'Mojsijevih knjiga' - prim. prev.
Jedna od najvanijih stvari koje sam tu nauio bila je da ne ponem reenicu veznikom 'I'. Primetio
sam, meutim, da mnoge reenice u Bibliji poinju upravo sa 'I', ali mi je objanjeno da se engleski
promenio od vremena kralja Dejmsa. Iz ijeg doba potie dananji prevod Biblije na engleski jezik
(izvorno je objavljen 1611.) - prim. prev. Ali zato nas onda, usprotivio sam se ja, teraju da itamo
Bibliju? No, moje protivljenje ispalo je uzaludno. Robert Grejvs bio je u to vreme veoma sklon
simbolinosti i mistinosti Biblije.
Kada smo se vratili sa Majorke, proveo sam godinu dana u drugoj koli, a onda sam polagao ispit
koji se nazivao 'jedanaest i vie'. Bio je to, zapravo, test inteligencije; morala su ga poloiti sva deca
koja su elela da pohaaju dravne kole. U meuvremenu se od toga odustalo, poglavito stoga to
puno dece iz srednje klase nije uspelo da ga savlada, pa su slata u neakademske kole. Ali ja sam
uvek bolje prolazio na testovima i ispitivanjima nego u ocenjivanju u redovnoj nastavi; poloio sam
'jedanaest i vie' i tako obezbedio besplatno mesto u koli u Sent Olbansu.
Kada mi je bilo trinaest godina, otac je poeleo da se oprobam u Vestminsterskoj koli, jednoj od
glavnih 'javnih' - to e rei, privatnih - kola. U to vreme postojala je otra podela u obrazovanju
koja je ila linijom to je razdvajala klase. Moj otac je smatrao da je to to je bio bez statusa i veza
uslovljavalo da ga podreuju drugim ljudima koji su bili manje sposobni, ali su imali vie mesto u
drutvu. Kako moji roditelji nisu bili imuni, trebalo je da se izborim za stipendiju. Bio sam,
meutim, bolestan u vreme polaganja ispita za stipendiju, tako da je nisam dobio. Ostao sam stoga u
koli u Sent Olbansu gde sam stekao obrazovanje koje je bilo podjednako dobro, ako ne i bolje od
onoga koje bih dobio u Vestminsteru. Nikada nisam smatrao da mi to to nemam visoko mesto u
drutvu predstavlja neki nedostatak.
Englesko obrazovanje bilo je u to vreme veoma hijerarhijsko. Ne samo to su se kole delile na
akademske i neakademske, nego su se i one akademske dalje delile u grupe A, B i C. Ova podela
pogodovala je onima iz grupe A, ali ne i iz grupe B, dok je u grupi C ve bilo sasvim loe. Ja sam
dospeo u grupu A zahvaljujui rezultatima sa ispita 'jedanaest i vie'. Ali posle prve godine, svi koji
bi po uspehu bili ispod dvadesetog mesta u razredu prebacivani su u grupu B. Bio je to teak udarac
njihovom samopouzdanju od koga se neki nikada nisu oporavili. Posle prva dva tromeseja u Sent
Olbansu, bio sam dvadeset etvrti, odnosno dvadeset trei, ali zato sam posle treeg zauzeo
osamnaesto mesto, to mi je omoguilo da za dlaku ostanem u grupi A.
Uvek sam po uspehu bio negde u sredini razreda. (Razred je inae bio natprosean.) Moji kolski
zadaci bili su neuredni, dok mi je rukopis bacao nastavnike u oaj. Ali drugovi iz razreda prozvali su

me 'Ajntajn', videi u meni verovatno i nagovetaje neeg boljeg. Kada mi je bilo dvanaest godina,
jedan od mojih prijatelja opkladio se sa drugim u vreicu slatkia da od mene nikada nita nee
ispasti. Ne znam ta je bilo sa ovom opkladom niti ko ju je dobio.
Imao sam est ili sedam bliskih prijatelja, a sa veinom njih i dalje odravam vezu. esto smo vodili
duge rasprave o svemu i svaemu, od modela koji se kontroliu radio-vezom do religije i od
parapsihologije do fizike. Jedna od stvari o kojoj smo razgovarali bio je nastanak Vaseljene, kao i to
zbog ega je Bogu uopte bilo potrebno da je stvori i stavi u dejstvo. uo sam o tome da se svetlost
to stie sa dalekih galaksija odlikuje pomakom ka crvenom kraju spektra, za ta se smatralo da
ukazuje na irenje Vaseljene. (Pomak ka plavom kraju govorio bi o njenom saimanju.) Ali bio sam
uveren da mora postojati neki drugi razlog za crveni pomak. Moda se svetlost umori i sva zajapuri
na putu do nas. U osnovi nepromenljiva i vena Vaseljena izgledala je nekako znatno prirodnija.
Shvatio sam da nisam bio u pravu tek poto sam proveo dve godine pripremajui doktorat.
Kada sam stigao u poslednja dva razreda kole, poeleo sam da se specijalizujem u matematici i
fizici. Imao sam veoma nadahnjujueg nastavnika iz matematike, gospodina Tatu, a u koli je upravo
podignut matematiki kabinet u kome se nalazila stalna uionica matematikog razreda. Ali moj otac
se tome veoma protivio. Smatrao je da matematiari mogu da se zaposle jedino kao nastavnici.
Njemu bi se najvie dopalo da sam se opredelio za medicinu, ali mene nije zanimala biologija koja
mi je izgledala odve opisna i ne dovoljno fundamentalna. Ona je uz to i uivala prilino nizak ugled
u koli. Najpametniji momci posveivali su se matematici i fizici, dok su oni manje bistri odlazili na
biologiju. Otac je znao da ja neu odabrati biologiju, ali naveo me je da se okuam u hemiji i sasvim
malo u matematici. Smatrao je da e na ovaj nain moje naune perspektive biti otvorene. Ja sam
sada profesor matematike, ali nigde je formalno nisam uio od kad sam sa sedamnaest godina
napustio kolu u Sent Olbansu. Morao sam uz put da stiem znanja o njoj. Pratio sam studente u
Kembridu, odmakavi im uvek po nedelju dana na kursevima.
Moj otac se bavio istraivanjem tropskih bolesti, pa me je tako vodio u svoju laboratoriju u Mil Hilu.
Uivao sam u tome, naroito kada bi mi se pruila prilika da gledam kroz mikroskop. Takoe me je
vodio u kuu sa insektima, gde je drao komarce zaraene tropskim bolestima. To me je
onespokojavalo, zato to mi se inilo da je uvek na slobodi po nekoliko ovih insekata. On je bio
veoma predan poslu i zaokupljen istraivanjem. Uvek je uzimao na svoja plea vie od drugih ljudi,
zato to je smatrao da su oni tu ne zbog toga to su bolji od njega nego zbog drutvenog poloaja i
veza. esto me je upozoravao na tu vrstu ljudi. Ali mislim da se u ovom pogledu fizika razlikuje od
medicine. U njoj je svejedno koju si kolu pohaao ili sa kim si u roakoj vezi. Rauna se samo ono
to postie.
Oduvek me je zanimalo kako stvari rade, pa sam ih tako rastavljao da bih to ustanovio, ali nisam bio
ba tako umean kada ih je trebalo ponovo sklopiti. Moje praktine sposobnosti nikada nisu bile na
nivou mog teorijskog umea. Otac je podsticao moje zanimanje za nauku, pa me je ak poduavao u
matematici sve dok ga nisam nadrastao. Sa ovakvim obrazovanjem, kao i uz posao moga oca,
izgledalo mi je prirodno da u se baviti naunim istraivanjem. U ranim godinama nisam pravio
mnogo razlike izmeu pojedinih nauka. Ali kada sam napunio trinaest ili etrnaest godina, znao sam
da elim da se posvetim istraivanju na polju fizike, zato to je to bila najosnovnija od svih
disciplina. Opredelio sam se za ovo uprkos okolnosti da je fizika bila najdosadniji predmet u koli,
zato to mi je izgledala tako laka i oigledna. Hemija mi je delovala znatno zabavnije zato to su se u
njoj zbivale neoekivane stvari, kao to su eksplozije. Ali fizika i astronomija nudile su nadu da
emo jednom dokuiti odakle potiemo i zato smo ovde. eleo sam da dosegnem do najdaljih dubina
Vaseljene. Moda sam to u maloj meri uspeo, ali svakako jo ima puno toga to elim da doznam.

2. OKSFORD I KEMBRID
Moj otac veoma je drao do toga da odem na Oksford ili Kembrid. On je pohaao Univerzitetski
koled u Oksfordu, pa je bio miljenja da i ja treba tu da se prijavim, zato to bih imao vee izglede
za upis. U to vreme, Univerzitetski koled nije davao stipendije za matematiku, a to je bio dodatni
razlog to je otac eleo da se upiem na hemiju: u prirodnim naukama, pre nego u matematici, mogao
sam da raunam na stipendiju.
Ostatak porodice otiao je u Indiju na godinu dana, a ja sam morao da ostanem kako bih poloio
zavrni ispit i upisao se na fakultet. Direktor moje kole smatrao je da sam premlad za Oksford, ali ja
sam se u martu 1959. prijavio za ispit za stipendiju sa dvojicom mladia iz starijeg razreda u koli.
Bio sam uveren da sam ga loe uradio, a moju potitenost samo je pojaala okolnost da su, tokom
praktinog dela ispita, fakultetski predavai prili drugim ljudima i popriali sa njima, ali ne i sa
mnom. A onda, nekoliko dana poto sam se vratio sa Oksforda, stigao mi je telegram u kome sam
izveten da sam dobio stipendiju.
Bilo mi je sedamnaest godina, a veina studenata na mojoj godini ve je odsluila vojsku i bila je
znatno starija. Oseao sam se prilino usamljeno tokom prve godine, a delom i druge. Tek sam na
treoj postao zadovoljan. Preovlaujui stav na Oksfordu u to vreme bio je antirad. Svi su oekivali
da budu blistavi studenti bez uloenog truda ili da prihvate vlastita ogranienja i diplomiraju sa jedva
dovoljnim uspehom. Zagrejati stolicu kako bi se stekao to bolji uspeh smatrano je tada znamenjem
'sivog oveka' - to je bio najgori epitet u oksfordskom reniku.
U to vreme, kurs iz fizike na Oksfordu bio je tako uprilien da se rad sasvim lako mogao izbei.
Poloio sam jedan ispit odmah na poetku, a potom sam proveo tri godine na Oksfordu, da bih tek na
kraju imao zavrne ispite. Jednom sam izraunao da sam tokom trogodinjeg boravka tamo radio oko
hiljadu asova, to u proseku iznosi po sat dnevno. Ne ponosim se ovim neradom. Samo opisujem
svoj stav iz tog doba, koji su delile mnoge moje kolege: stav potpunog dosaivanja i oseanje da ba
nita nije vredno truda. Jedna od posledica moje bolesti bilo je to da se ovo promenilo: kada se
suoite sa mogunou rane smrti, onda shvatite da je ivot i te kako vredan i da postoji mnotvo
stvari koje elite da uradite.
Zbog premalo rada, planirao sam da se u okviru zavrnog ispita pozabavim problemima teorijske
fizike, ime bih izbegao pitanja koja nalau injeniko znanje. Nisam oka sklopio no uoi tog ispita
zato to su mi ivci bili prenapeti, pa sam tako slabije proao. Bio sam negde na granici izmeu
najvie ocene i one ispod nje, pa sam morao da iziem na usmeni ispit pred profesore kako bi
konano odluili ta da mi daju. Tom prilikom su me pitali i o mojim planovima. Odgovorio sam im
da nameravam da se posvetim istraivanjima. Ako mi daju najviu ocenu, otii u na Kembrid. Ako
dobijem onu slabiju, ostau na Oksfordu. Dali su mi najviu ocenu.
Smatrao sam da postoje dva mogua podruja teorijske fizike koja su temeljna i na kojima bih mogao
da preduzmem istraivanja. Prvo je bila kosmologija, izuavanje veoma velikog. Drugo su bile
elementarne estice, prouavanje veoma malog. Uinilo mi se da su elementarne estice manje
privlane zato to u to vreme nije postojala prikladna teorija o njima, iako su naunici otkrivali
mnogo novih. Sve to su uspevali da postignu bilo je da ih razvrstavaju u porodice, kao u botanici. U
kosmologiji, nasuprot tome, postojala je jedna sasvim odreena teorija - Ajntajnova opta teorija
relativnosti.
Na Oksfordu se tada niko nije bavio kosmologijom, ali na Kembridu je bio Fred Hojl, najuvaeniji
britanski astronom tog vremena. Prijavio sam se stoga za doktorat kod Hojla. Moja prijava za

istraivanje na Kembridu bila je prihvaena, pod uslovom da doem sa najviom ocenom, ali, na
alost, za mentora mi je dodeljen ne Hojl nego ovek po imenu Denis Skjama za koga nikada ranije
nisam uo. Na kraju se, meutim, ispostavilo da bolje nije ni moglo ispasti. Hojl je esto izbivao iz
zemlje, tako da ga ja ne bih puno viao. Sa druge strane, Skjama se stalno nalazio tu i rad sa njim bio
je veoma podsticajan, iako se poesto nisam slagao sa njegovim zamislima.
Budui da se nisam mnogo bavio matematikom ni u koli ni na Oksfordu, u poetku mi je opta
relativnost bila veoma teka, tako da nisam puno napredovao. Takoe, tokom poslednje godine na
Oksfordu, zapazio sam da mi pokreti postaju nekako nespretni. Ubrzo poto sam stigao na Kembrid,
ustanovljeno je da bolujem od ALS-a, amiotrofike lateralne skleroze, ili motorike neuronske
bolesti, kako se naziva u Engleskoj. (U Sjedinjenim Amerikim Dravama nazivaju je jo Lu
Gerigova bolest.) Lekari nisu mogli da mi obezbede izleenje niti da mi prue jemstvo da se bolest
nee pogorati.
U poetku je izgledalo da bolest napreduje prilino brzo. Planirana istraivanja odjednom su izgubila
smisao, budui da nisam oekivao da u poiveti dovoljno dugo da zavrim doktorat. Kako je,
meutim, vreme prolazilo, tok bolesti se sve vie usporavao. Takoe sam poeo da shvatam optu
relativnost i da napredujem u radu. Ali ono to je uistinu odnelo prevagu bila je veridba sa devojkom
po imenu Dejn Vajld, koju sam upoznao nekako u vreme kada je postavljena dijagnoza o ALS-u. To
mi je pruilo razlog zbog koga je vredelo iveti.
Kako bismo se venali, morao sam da naem neki posao, a da bih naao posao, morao sam doktorat
da privedem kraju. I tako sam poeo prvi put u ivotu da radim. Na moje iznenaenje, rad mi je
prijao. Moda nije poteno, dodue, nazvati to radom. Neko je jednom rekao: naunici i prostitutke
bivaju plaeni za obavljanje onoga u emu uivaju.
Konkurisao sam za istraivaku stipendiju na koledu Gonvil i Kejs. Nadao sam se da e mi Dejn
otkucati prijavu, ali kada mi je dola u posetu u Kembrid, ruka joj je bila u gipsu zato to ju je
slomila. Moram priznati da nisam bio dovoljno uviavan tim povodom. Bila je to, meutim, leva
ruka, tako da je mogla da, po mom diktatu, napie prijavu, a onda da je da nekome da je prekuca.
U prijavi sam morao da navedem imena dvojice naunika koji su mogli da prue preporuke o mom
delu. Moj mentor je predloio da zamolim Hermana Bondija da bude jedan od njih. Bondi je tada bio
profesor matematike na Kings koledu u Londonu i vaio je za strunjaka za optu relativnost. Sreli
smo se prethodno u dva navrata, a on je predloio da se jedan moj tekst objavi u asopisu
Proceedings of the Royal Society. Obratio sam mu se posle jednog predavanja koje je drao u
Kembridu; pogledao me je nekako neodreeno i odvratio da e mi dati preporuku. Oigledno me se
nije seao, jer kada mu je koled zvanino zatraio preporuku, on je odgovorio da nije uo za mene.
Danas toliko ljudi pokuava da dobije istraivake stipendije na koledima, da ako jedan od
kandidatovih moguih preporuilaca izjavi da ga ne poznaje, onda ovaj vie nema nikakve izglede.
No, ono su bila mirnija vremena. Koled me je pismom izvestio o neprijatnom odgovoru mog
preporuioca, posle ega je moj mentor stupio u vezu sa Bondijem i osveio mu pamenje. Bondi mi
je potom napisao preporuku koja je verovatno bila znatno bolja nego to sam je zasluivao. Dobio
sam stipendiju i od tada sam neprekidno na koledu Kejs.
Stipendija je znaila da se Dejn i ja moemo venati, to smo i uinili jula 1965. Proveli smo
jednonedeljni medeni mesec u Safolku, jer to je bilo najvie to sam mogao sebi da dopustim. Potom
smo otili u letnju kolu o optoj relativnosti, koja je upriliena na univerzitetu Kornel, u dravi
Njujork. Bilo je to pogreno. Odseli smo u spavaonici punoj parova sa bunom malom decom, to je
stvorilo prilinu napetost u naem braku. U drugim pogledima, meutim, letnja kola bila mi je veoma
korisna zato to sam se tu upoznao sa mnogo vodeih ljudi u ovoj oblasti.

Zakljuno sa 1970. godinom bavio sam se istraivanjima na polju kosmologije - izuavanjem

makrosveta. Moj najznaajniji rad iz tog razdoblja odnosio se na singularnosti. Osmatranja dalekih
galaksija ukazuju na to da se one udaljuju od nas: drugim reima, Vaseljena se iri. Ovo znai da su
se galaksije nalazile blie jedna drugoj u prolosti. Tim povodom javilo se pitanje: da li je postojao
takav trenutak u prolosti kada su sve galaksije bile zbijene ujedno, dok je gustina Vaseljene bila
beskonana? Ili je postojala prethodna faza saimanja, u kojoj su galaksije uspele da izbegnu
meusobno sudaranje. Moda su prohujale jedne pored drugih i potom nastavile da se razilaze. Da bi
se odgovorilo na ova pitanja, bilo je neophodno razviti nove matematike postupke. Njih smo
poglavito usavrili Roder Penrouz i ja izmeu 1965. i 1970. Penrouz je tada bio na koledu Birkbek,
u Londonu; sada je na Oksfordu. Primenili smo ove postupke da pokaemo kako je moralo postojati
stanje beskrajne gustine u prolosti ukoliko je tana opta teorija relativnosti.
Ovo stanje beskrajne gustine naziva se singularnost Velikog Praska. Odatle proishodi da nauka ne bi
bila u stanju da predvidi kako je Vaseljena poela ako je opta relativnost ispravna. Moji noviji
radovi, meutim, ukazuju na to da je mogue predvideti kako je Vaseljena poela ukoliko se uzme u
obzir teorija kvantne fizike, teorija veoma malog.
Opta relativnost takoe predvia da e se masivne zvezde uruiti u same sebe poto utroe svoje
nuklearno gorivo. Penrouzovi i moji radovi pokazali su da bi se ovo uruavanje nastavilo sve dok se
ne stigne do singularnosti beskrajne gustine. Ova singularnost bila bi ujedno i kraj vremena, bar za
datu zvezdu i sve na njoj. Gravitaciono polje singularnosti bilo bi tako jako da ak ni svetlost ne bi
uspela da se otisne iz podruja oko njega, ve bi je stalno vuklo natrag gravitaciono polje. Podruje
iz koga nije mogue otisnuti se naziva se 'crna rupa', a njegova granica 'horizont dogaaja'. Ma ta ili
ma ko da prekorai horizont dogaaja i stupi u crnu rupu, iskusio bi kraj vremena u singularnosti.
Razmiljao sam o crnim rupama dok sam se spremao za poinak jedne noi 1970, ubrzo po roenju
moje kerke Lusi. Najednom mi je sinulo da se mnogi postupci koje smo Penrouz i ja razvili da
dokaemo postojanje singularnosti mogu primeniti i na crne rupe. Na primer, podruje horizonta
dogaaja, granica crne rupe, ne moe se smanjivati s protokom vremena. A kada se dve crne rupe
sudare i sjedine u jedinstvenu rupu, podruje horizonta ove nove rupe bilo bi vee od zbira podruja
horizonata dve prvobitne crne rupe. Ovim je postavljeno znaajno ogranienje u pogledu koliine
energije koja se moe odaslati prilikom sudara. Bio sam toliko uzbuen da nisam mnogo spavao te
noi.
Od 1970. do 1974. poglavito sam radio na crnim rupama. Ali 1974. doao sam do svog moda
najneoekivanijeg otkria: crne rupe nisu potpuno crne! Kada se u obzir uzme ponaanje materije u
malim razmerama, estice i zraenje mogu da procure iz crne rupe. Crna rupa emituje zraenje kao da
je vrelo telo.
Od 1974. radim na tome da poveem optu relativnost i kvantnu mehaniku u postojanu teoriju. Jedan
od ishoda u ovom pogledu bila je pretpostavka koju sam 1983. izloio zajedno sa Dimom Hartlom
sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari: vreme i prostor su konani, ali nemaju granicu ili rub.
Oni bi nalikovali povrini Zemlje, ali sa dve dodatne dimenzije. Povrina Zemlje je konana, ali
nema granica. Ni na jednom od mojih mnogih putovanja nisam uspeo da padnem sa ruba sveta. Ako je
ova pretpostavka tana, onda nema singularnosti, a zakoni nauke svuda bi vaili, raunajui tu i
poetak Vaseljene. Nain na koji bi Vaseljena poela bio bi odreen zakonima nauke. Ja bih onda
mogao da uspem u svojim nastojanjima da otkrijem kako je Vaseljena poela. Ali ne i zato je
poela.

3. MOJE ISKUSTVO SA ALS-om

Govor odran na konferenciji Britanskog drutva za borbu protiv motorike neuronske bolesti, u
Birmingemu, oktobra 1987.
esto me pitaju: 'Kako se oseate kao rtva ALS-a?' Odgovor glasi: 'Ne tako ravo.' Pokuavam da
vodim to je mogue normalniji ivot i da ne razmiljam puno o svom stanju, odnosno da ne alim
zbog stvari koje zbog bolesti nisam u stanju da radim, a kojih i nema tako mnogo.
Doiveo sam veliki ok kada je ustanovljeno da bolujem od motorike neuronske bolesti. Kao dete
nikada nisam imao valjanu fiziku koordinaciju. Nisam se isticao u igrama loptom, to je verovatno i
bio razlog da nisam mnogo mario za sport ili fizike aktivnosti. Ali stvari kao da su se promenile
kada sam otiao na Oksford. Poeo sam da se bavim veslanjem i upravljanjem amcem. Nisam ba
uspeo da uestvujem u trci Oksford-Kembrid, ali sam stigao do meufakultetskog takmienja.
Na treoj godini u Oksfordu, meutim, zapazio sam da postajem nekako trapaviji, pa sam tako jednom
ili dva puta pao bez nekog oiglednog razloga. No, tek kada sam naredne godine preao na Kembrid,
ove promene uoila je i moja majka i odvela me kod porodinog lekara. On me je uputio specijalisti i
ubrzo po mom dvadeset prvom roendanu otiao sam u bolnicu da se izvre pretrage. Ostao sam tamo
dve sedmice tokom kojih sam bio podvrgnut mnotvu raznovrsnih ispitivanja. Uzeli su mi uzorak
miinog tkiva iz ruke, postavljali su elektrode na mene, ubrizgavali su mi neku radioaktivnu tenost u
kimenu modinu i posmatrali je kako se kree gore-dole posredstvom rendgenskih zraka, dok su
naginjali postelju na razne strane. Posle svega toga, nisu mi kazali od ega bolujem, ve su rekli
jedino to da posredi nije multipla skleroza i da predstavljam atipian sluaj. Shvatio sam, meutim,
da oekuju da se stvar pogorava i da ne mogu nita drugo preduzeti osim da mi daju vitamine. Bilo
mi je jasno da od vitamina ne oekuju neki vei uinak. Ja ba nisam goreo od elje da doznam vie
pojedinosti, jer bilo je oigledno da su one loe.
Uvianje da bolujem od neizleive bolesti sa verovatnim smrtnim ishodom kroz godinu-dve
predstavljalo je pravi ok. Kako se neto tako moglo ba meni dogoditi? Zar ba moram tako da
skonam? Tokom boravka u bolnici, meutim, video sam kako je u krevetu do moga od leukemije
umro jedan deak koga sam povrno poznavao. Nije to bio prijatan prizor. Jasno je bilo da ima ljudi
koji su u jo teem stanju od mene. Zbog moje bolesti bar nisam trpeo bol. Kad god bih osetio
sklonost ka samosaaljenju, setio bih se tog deaka.
Ne znajui ta e biti sa mnom niti kojom e brzinom bolest napredovati, naao sam se u nedoumici
ta mi valja initi. Lekari su mi kazali da se vratim na Kembrid i nastavim upravo zapoeta
istraivanja na polju opte relativnosti i kosmologije. Ali nisam u ovom pogledu daleko odmakao
zato to moje matematiko obrazovanje nije bilo dovoljno - a ionako se moglo dogoditi da ne
poivim dovoljno dugo da zavrim doktorat. Oseao sam se pomalo kao tragini junak. Poeo sam da
sluam Vagnera, ali novinski lanci o tome da sam se potpuno odao piu predstavljali su
preterivanje. Nevolja je bila u tome to su mnogi drugi preuzeli ovu tobonju vest poto je objavljena
u jednom tekstu, zato to je zvuala kao zgodna pria. A sve to bi se toliko puta pojavilo u novinama
moralo je biti tano.
Moji snovi iz tog vremena bili su prilino uznemirujui. Pre no to je postavljena dijagnoza, vodio
sam prilino dosadan ivot. Nita mi nije izgledalo vredno truda. Ali ubrzo po izlasku iz bolnice,
sanjao sam kako treba da budem pogubljen. Najednom sam shvatio da postoji mnotvo vrednih stvari
koje bih mogao uraditi ako bih bio pomilovan. U jednom drugom snu koji sam vie puta sanjao,

rtvovao sam svoj ivot da bih spasao druge. Konano, ako u ve ovako ili onako umreti, time bih
bar uinio neko dobro delo.
Ali nisam umro. tavie, iako se nad mojom budunou nadvio crni oblak, sa iznenaenjem sam
ustanovio da sada uivam u ivotu vie nego ikada ranije. Poeo sam da napredujem u istraivanju,
verio sam se i oenio, dobio sam istraivaku stipendiju na koledu Kejs, u Kembridu.
Stipendija na Kejsu reila je problem moje nezaposlenosti. Imao sam sree to sam odabrao da radim
na polju teorijske fizike, jer to je bilo jedno od retkih podruja na kojima moje stanje ne predstavlja
ozbiljan nedostatak. Isto tako, uporedo sa pogoravanjem moje invalidnosti, nauni ugled mi je
rastao. To je znailo da su ljudi spremni da mi ponude mesta na kojima bih se jedino bavio
istraivanjima, bez obaveze da predajem.
Takoe smo imali sree sa smetajem. Kada smo se venali, Dejn je jo pohaala koled Vestfild u
Londonu, tako da je tamo morala da bude radnim danima u nedelji. Trebalo je stoga da naemo takvo
prebivalite gde bih ja mogao da budem samostalan i koje bi bilo smeteno negde u centru, zato to
nisam mogao daleko da peaim. Zamolio sam koled za pomo, ali mi je tadanji blagajnik
odgovorio da je politika koleda da ne pomau studentima oko smetaja. Prijavili smo se stoga za
iznajmljivanje jednog stana iz skupine novih koji su upravo graeni blizu pijace. (Godinama kasnije,
ustanovio sam da je vlasnik tih stanova koled, ali to mi onda niko nije kazao.) Kada smo se vratili u
Kembrid posle leta provedenog u Americi, meutim, ustanovili smo da stanovi jo nisu gotovi. Kao
veliku uslugu, blagajnik nam je ponudio jednu sobu u hostelu predvienom za postdiplomce, rekavi
pri tom: 'Obino naplaujemo dvanaest ilinga i est penija po sobi za no. Kako e vas, meutim, u
njoj biti dvoje, zakupnina e vas stajati dvadeset pet ilinga.'
Ostali smo tu samo tri noi. Onda smo pronali jednu malu kuu na samo stotinak jardi od odeljenja
mog univerziteta. Pripadala je drugom koledu koji ju je iznajmio jednom od svojih studenata. On se,
meutim, nedavno preselio u neku kuu u predgrau, pa nam je izdao kuicu na tri meseca, koliko je
jo trajao njegov zakup. Tokom ta tri meseca, pronali smo jo jednu praznu kuu u istoj ulici. Sused
je pozvao vlasnicu iz Dorseta i kazao joj da je to skandalozno to joj kua zvrji prazna dok mladi
ljudi trae smetaj na sve strane, pa nam ju je ona tako izdala. Poto smo tu proveli nekoliko godina,
poeleli smo da je otkupimo i renoviramo, te smo od koleda zatraili hipoteku. Koled je ispitao
stvar i zakljuio da mu se rizik ne isplati. Na kraju smo hipoteku dobili preko jednog graevinskog
drutva, a moji roditelji dali su nam novac za renoviranje.
Tu smo iveli etiri godine, sve dok meni nije postalo preteko da se penjem uz stepenice. U to
vreme, u koledu su me, izgleda, vie uvaavali, a i promenio se blagajnik. Ponudili su nam stan u
prizemlju u kui koja je bila njihovo vlasnitvo. Smetaj mi je veoma odgovarao, zato to su sobe
bile prostrane, a vrata iroka. I mesto je bilo veoma pogodno, u samom centru, tako da sam lako
stizao u elektrinim invalidskim kolicima do univerzitetskog odeljenja ili koleda. Dopalo se i naoj
deci, njima trima, zato to je kua bila okruena vrtom o kome se brinuo batovan sa koleda.
Do 1974. mogao sam sam da se hranim i da se penjem na krevet, odnosno da silazim sa njega. Dejn
je uspevala da pomae meni, kao i da podigne dvoje nae dece bez spoljnje pomoi. Okolnosti su,
meutim, potom postale tee, pa smo odluili da sa nama ivi neko od mojih studenata-istraivaa. U
zamenu za besplatan smetaj i puno moje panje, oni bi mi pomagali oko ustajanja iz postelje i
leganja u nju. Od 1980. godine angaovali smo dravne i privatne bolniarke koje bi dolazile na sat
ili dva ujutro i uvee. To je potrajalo sve dok nisam oboleo od upale plua 1985. Morao sam da
budem podvrgnut takozvanoj traheotomiji Razrezivanje dunika - prim. prev. i od tada mi je bila
potrebna dvadeset etvoroasovna nega, koju su mi omoguili prilozi iz vie zadubina.
Pre operacije, moj govor postajao je sve nerazgovetniji, tako da su me mogli razumeti jedino oni

ljudi koji su me dobro poznavali. Ali bar sam sa njima mogao da optim. Pisao sam naune tekstove
tako to bih ih diktirao sekretarici, a seminarska predavanja drao bih uz pomo tumaa koji bi
jasnije ponavljao moje rei. Traheotomijom je, meutim, potpuno uklonjena moja sposobnost govora.
Izvesno vreme, jedini nain na koji sam mogao da optim bio je da rei sriem slovo po slovo na taj
nain to bih podigao obrve kada bi neko pokazao pravo slovo na tabli sa abecedom. Prilino je
teko ovako voditi razgovor, a kamoli pisati naune tekstove. Sreom, jedan kompjuterski strunjak iz
Kalifornije po imenu Volt Voltos uo je za moju muku i poslao mi je program pod nazivom
'Ekvilajzer', koji je sam napisao. Program mi je omoguio da biram rei iz niza menija na ekranu tako
to bih pritiskao prekida u ruci. Program se takoe mogao kontrolisati pokretima glave ili oka. Kada
bih sastavio ono to elim da kaem, upuivao sam to sintesajzeru govora.
U poetku je program 'Ekvilajzer' radio na jednom stonom kompjuteru. Onda je Dejvid Mejson, iz
firme 'Cambridge Adaptive Communications', ugradio mali lini raunar i sintesajzer govora u moja
invalidska kolica. Na ovaj nain mogao sam da optim znatno bolje nego ranije. Uspevao sam da
sastavim do petnaest rei u minutu. Mogao sam bilo da izgovorim ono to sam napisao, bilo da to
snimim na hard-disk. Snimak sam potom bio u prilici da ili odtampam ili pozovem iz memorije i
izgovorim reenicu po reenicu. Uz pomo ovog sistema napisao sam dve knjige i vie naunih
tekstova. On mi je takoe omoguio da odrim puno naunih i popularnih predavanja. Sva su ona
dobro primljena. Mislim da je to ponajpre zahvaljujui kvalitetu sintesajzera govora, koji je nainila
firma 'Speech Plus'. ovekov glas veoma je vaan. Ako vam je glas nerazgovetan, ljudi e vas po
svoj prilici drati za maloumnika. Ovaj sintesajzer je daleko najbolji od svih za koje sam uo, zato
to njime uspevate da menjate intonaciju, pa ne zvuite kao neki Dalek. Junak popularne britanske
TV serije 'Dr Hu' - prim. prev. Jedina nevolja je to to sada imam ameriki naglasak. No, ve sam se
poistovetio sa tim glasom. Ne bih ga promenio ak ni onda kada bi mi ponudili pravi britanski glas.
Oseao bih se kao da sam postao druga osoba.
Bolujem od motorike neuronske bolesti praktino ceo svoj odrasli ivot. Ona me, meutim, nije
osujetila u tome da imam veoma privlanu porodicu i da budem uspean u svom poslu. Ovo pre svega
zahvaljujui pomoi koju mi pruaju supruga, deca i veliki broj drugih ljudi i organizacija. Imao sam
sree to mi je tok bolesti napredovao sporije nego to je inae sluaj. To pokazuje da ovek ne sme
da izgubi nadu.

4. ODNOS JAVNOSTI PREMA NAUCI

Govor odran u Ovijedu, u paniji, oktobra 1989, prigodom uruenja nagrade 'Saglasje i sloga',
koju dodeljuje princ od Asturije. Tekst je auriran.
Dopadalo nam se to ili ne, svet u kome ivimo veoma se promenio u poslednjih sto godina, a sva je
prilika da e se jo vie promeniti u narednih stotinu. Neki ljudi bi voleli da zaustave ove promene i
da se vrate u jedno doba koje njima izgleda istije i jednostavnije. Ali, kako nas istorija ui, prolost
nije bila tako divna. ivot, dodue, nije bio ba rav za povlaenu manjinu, premda je i ona morala
da se snalazi bez moderne medicine, dok je poroaj bio veoma rizian za ene. Za veliku veinu
ljudi, meutim, ivot je bio teak, grub i kratak.
U svakom sluaju, ak i kada bismo to eleli, ne bismo mogli da vratimo asovnik u neko ranije doba.
Znanje i tehnike ne mogu se tek tako zaboraviti. Niti se u budunosti moe spreiti dalji napredak.
ak i kada bi se obustavila sva vladina ulaganja u istraivanja (a sadanja vlada na tome zduno
radi), sila konkurencije i dalje bi dovodila do napretka u tehnologiji. tavie, nikako se ne mogu
spreiti radoznali umovi da razmiljaju o temeljnim naukama, bili oni plaeni za to ili ne. Jedini
nain da se sprei potonji razvoj bilo bi osnivanje globalne totalitarne drave koja bi se borila protiv
svega novog, ali ljudska preduzimljivost i domiljatost su takve da ak ni to ne bi uspelo. Time bi se
jedino postiglo usporenjebrzine promena.
Ako prihvatimo da ne moemo osujetiti nauku i tehnologiju u tome da menjaju svet, onda bar moemo
pokuati da obezbedimo da promene koje one donose budu okrenute u dobrom pravcu. U jednom
demokratskom drutvu ovo znai da javnost treba da ima osnovnu upuenost u nauku, tako da moe
obaveteno da donosi odluke, a ne da ih prepusti strunjacima. U ovom trenutku, javnost ima prilino
dvolian odnos prema nauci. Ona oekuje nastavak postojanog poboljavanja standarda ivota, koji
su obezbedila nova otkria u nauci i tehnologiji, ali je takoe nepoverljiva prema nauci zato to je ne
razume. Ovo nepoverenje oigledno je u klieu ludog naunika koji u svojoj laboratoriji radi na
pravljenju Frankentajna. To je takoe vaan inilac koji stoji iza podrke zelenim strankama. Ali
javnost se takoe veoma zanima za nauku, posebno za astronomiju, kao to to pokazuje velika
gledanost televizijskih serija kao to je Kosmos i velika popularnost naune fantastike.
ta se moe preduzeti da se iskoristi ovo zanimanje i da se javnosti prui odgovarajua nauna
upuenost kako bi mogla da donosi obavetene odluke o predmetima kao to su kisele kie, dejstvo
staklene bate, nuklearno naoruanje i genetski inenjering? Jasno, osnova mora poivati na onome
to se ui u kolama. Ali u kolama se nauka esto predstavlja na suvoparan i nezanimljiv nain.
Deca je ue da bi dobila prelaznu ocenu, ne uviajui znaaj koji ona ima u svetu to ih okruuje.
tavie, nauka se poglavito predaje preko jednaina. Iako su jednaine saet i taan vid opisivanja
matematikih zamisli, one plae veinu ljudi. Kada sam nedavno pisao jednu popularnu knjigu,
ukazano mi je na to da e svaka jednaina koju navedem prepoloviti broj kupaca. Ipak sam ukljuio
jednu jednainu - poznato Ajntajnovo E = mc2. Moda bih bez nje prodao dvostruko vie primeraka.
Naunici i inenjeri izraavaju svoje zamisli u obliku jednaina, zato to je potrebno da znaju tanu
vrednost kvantiteta. Ali za nas ostale dovoljno je kvalitativno razumevanje naunih zamisli, a to se
moe predoiti reima i dijagramima, bez uvoenja jednaina.
Nauka o kojoj ljudi ue u koli moe da prui osnovni okvir. Ali brzina naunog napretka sada je tako
velika da uvek ima novih dostignua koja su se zbila poto ste zavrili kolu ili fakultet. U koli
uopte nisam uio o molekularnoj biologiji ili tranzistorima, a genetski inenjering i kompjuteri

predstavljaju oblasti za koje je najverovatnije da e u najveoj meri uticati na na budui ivot.

Knjige i asopisi koji se bave popularizacijom nauke doprinose tome da budemo u toku sa novim
razvojima, ali ak i najuspeniju naunopopularnu knjigu proita samo mali deo populacije. Jedino
televizija moe da obezbedi uistinu masovnu publiku. Na televiziji ima stvarno dobrih emisija o
nauci, ali u drugim programima nauna udesa predstavljaju se naprosto kao arobnjatvo, bez
objanjavanja ili pokazivanja kako se ona uklapaju u okvire naunih zamisli. Urednici naunih
programa na televiziji treba da shvata da je na njima odgovornost da obrazuju javnost, a ne samo da
je zabavljaju.
Koje su naune teme koje javnost treba da ima u vidu kako bi pozvano mogla da donosi odluke u
bliskoj budunosti? Najneodlonija meu njima jeste ona koja se odnosi na nuklearno naoruanje.
Ostali globalni problemi, kao to su zalihe hrane ili dejstvo staklene bate, srazmerno su sporohodni,
ali nuklearni rat moe da donese okonanje svekolikog ljudskog ivota na Zemlji u roku od svega
nekoliko dana. Poputanje napetosti izmeu Istoka i Zapada, do ega je dolo svretkom hladnog rata,
dovelo je do toga da strah od nuklearnog rata bude potisnut u svesti javnosti. Ali opasnost je i dalje
prisutna sve dok bude postojalo dovoljno oruja da se satre populacija koja viestruko premaa onu
to danas postoji na svetu. U dravama biveg Sovjetskog Saveza i u Americi, nuklearna oruja i
dalje su upravljena ka svim veim gradovima na severnoj polulopti. Da bi poeo globalni rat,
dovoljna je i kompjuterska greka ili pobuna meu onima koji upravljaju tim orujem. Jo vie
zabrinjava okolnost da sada i srazmerno male sile dolaze u posed nuklearnog oruja. Velike sile
ponaale su se uglavnom na razuman nain, ali ne moe se imati isto poverenje u zemlje kao to su
Libija ili Irak, Pakistan, pa ak i Azerbejdan. Opasnost ne lei toliko u samom nuklearnom oruju
koga te zemlje mogu uskoro da se domognu i koje bi bilo prilino jednostavno, iako se njime mogu
pobiti milioni ljudi. Nevolja je pre u tome to bi u nuklearni rat izmeu dve manje zemlje mogle biti
uvuene velesile sa svojim ogromnim arsenalima.
Veoma je vano da javnost uvidi ovu opasnost i izvri pritisak na sve vlade da se sloe oko to
obimnijeg razoruanja. Verovatno nije praktino potpuno ukloniti nuklearno naoruanje, ali svakako
da moemo smanjiti opasnost tako to emo smanjiti broj bombi.
ak i ako uspemo da izbegnemo nuklearni rat, postoje i druge opasnosti koje nas sve mogu unititi.
Postoji 'crnjak' o tome da je razlog to dosad nismo uspostavili kontakt ni sa jednom vanzemaljskom
civilizacijom to to civilizacije ispoljavaju tenju ka samounitenju poto dostignu na stepen. Ja,
meutim, imam dovoljno vere u zdrav razum javnosti i uveren sam da emo ovo demantovati.

5. KRATKA POVEST KRATKE POVESTI

Ovaj ogled izvorno je objavljen decembra 1988. kao lanak u listu Independent. Kratka povest
vremena zadrala se na listi najbolje prodavanih knjiga The New York Timesa pune pedeset tri
nedelje; u Britaniji, zakljuno sa februarom 1993, bila je 205 nedelja na listi londonskog The
Sunday Timesa. (Kada se navrilo 184 nedelje, ula je u Ginisovu knjigu rekorda kao naslov koji
je najdue bio na ovoj listi.) Broj prevedenih izdanja trenutno iznosi trideset tri.
Jo sam zapanjen prijemom koji je doivela moja knjiga Kratka povest vremena. Na listi najbolje
prodavanih knjiga The New York Timesa bila je trideset sedam nedelja, dok je na listi londonskog
The Sunday Timesa ve dvadeset osam sedmica. (U Britaniji je kasnije objavljena nego u
Sjedinjenim Amerikim Dravama.) Prevedena je na dvadeset jezika (na dvadeset jedan, zapravo,
ako se rauna i ameriki kao razliit od engleskog). Ovo znatno prevazilazi moja oekivanja iz
vremena kada sam, 1982, doao na zamisao da napiem naunopopularnu knjigu o Vaseljeni. Namera
mi je delimino bila da na taj nain zaradim novac kojim bih platio kerkinu kolarinu. (U vreme
kada se knjiga pojavila, ona je, meutim, ve bila u poslednjem razredu.) Ali glavni razlog bilo je to
to sam eleo da objasnim dokle smo stigli u naem razumevanju Vaseljene: koliko smo, moda, blizu
postavljanju jedne celovite teorije koja bi opisala Vaseljenu i sve u njoj.
Ako je ve trebalo da uloim vreme i trud u pisanje knjige, onda sam eleo da ona stigne do to veeg
broja ljudi. Moje prethodne tehnike knjige objavila je izdavaka kua 'Cambridge University Press'.
Svoj posao obavila je veoma dobro, ali smatrao sam da ona nije ba najpogodnija za plasman na
masovno trite do koga mi je bilo stalo. Stupio sam stoga u vezu sa literarnim agentom Alom
Cukermanom, koga sam upoznao kao zeta jednog mog kolege. Dao sam mu radnu verziju prvog
poglavlja i objasnio sam mu da elim da to bude knjiga koja e se prodavati u aerodromskim
knjiarama. Kazao mi je da nema nikakvih izgleda da se to dogodi. Proa moe da bude dobra meu
akademskom i studentskom populacijom, ali knjiga ove vrste ne moe se probiti na teritoriju Defrija
Arera. Savremeni pisac popularnih romana o engleskom visokom drutvu - prim. prev.
Dao sam Cukermanu radnu verziju knjige 1984. godine. On ju je poslao veem broju izdavaa i
preporuio mi da prihvatim ponudu 'Nortona', amerikog izdavaa okrenutog gornjim slojevima
trita. Ali ja sam se opredelio za ponudu koju sam dobio od firme 'Bantam Books', zato to je ona
bila usmerena na popularno trite. Iako 'Bantam' nije bio specijalizovan za objavljivanje naunih
knjiga, njihova izdanja mogla su se u velikom broju nai u aerodromskim knjiarama. Oni su
prihvatili moju knjigu ponajpre stoga to je posebno zanimanje za nju pokazao jedan od urednika,
Piter Guzardi. On se veoma ozbiljno latio svog posla i ubedio me je da napiem novu verziju koja bi
bila shvatljiva laicima poput njega. Svaki put kada bih mu poslao neko preraeno poglavlje, on bi
sainio dug spisak primedbi i pitanja koja je eleo da razjasnim. Bilo je trenutaka kada mi se inilo
da se ovo nikada nee zavriti. Ali pokazalo se da je bio u pravu: na kraju smo dobili znatno bolju
knjigu.
Ubrzo poto sam prihvatio ponudu iz 'Bantama', razboleo sam se od upale plua. Morao sam da
budem podvrgnut traheotomiji, tako da sam ostao bez sposobnosti govora. Neko vreme mogao sam da
optim jedino podizanjem obrva kada bi mi neko pokazao odgovarajue slovo na jednoj tabli.
Privoenje kraju knjige uopte ne bi bilo mogue da nisam dobio jedan naroiti kompjuterski
program. On je, dodue, bio pomalo spor, ali i ja sporo razmiljam, tako da mi je ba odgovarao.
Posredstvom ovog programa, gotovo sam potpuno preradio prvu verziju, odgovarajui na

Guzardijeve podsticaje. Pri ovoj reviziji znaajno mi je pomogao jedan moj student, Brajan Vit.
Veoma mi se dopala televizijska serija Dejkoba Bronovskog Uspon oveka. (Ovakav seksistiki
naslov danas ne bi bio mogu.) Izvorni naslov ove televizijske serije glasi The Ascent of Man;
Hoking ima na umu dvostruki smisao rei 'Man', koja znai i 'ovek', ali i 'mukarac', tako da se u
originalu naslov moe razumeti i kao 'Uspon mukarca' - prim. prev. Serija je predoavala podvig
ljudske rase koja je za samo petnaest hiljada godina prevalila uspon od primitivnih divljaka do naeg
sadanjeg nivoa. Ja sam eleo da predoim slian podvig kojim je obeleeno nae napredovanje ka
potpunom razumevanju zakona koji vladaju Vaseljenom. Bio sam uveren da gotovo svakoga zanima
kako Vaseljena dejstvuje, ali veina ljudi nije u stanju da prati matematike jednaine - pa ak ni ja
ne marim mnogo za njih. To je delimino stoga to mi je teko da ih piem, ali mislim da je glavni
razlog okolnost da nemam intuitivno oseanje za jednaine. Naprotiv - ja razmiljam u slikama, a moj
naum u knjizi bio je da reima opiem te mentalne slike uz pomo poznatih analogija i nekoliko
dijagrama. Nadao sam se da e na ovaj nain veina ljudi biti u stanju da podeli uzbuenje i oseanje
postignua u vezi sa izuzetnim napretkom koji je ostvaren u fizici u poslednjih dvadeset pet godina.
No, ak i ako se izbegne matematika, neke zamisli veoma su neobine i teko ih je objasniti. Ovo me
je suoilo sa sledeim problemom: treba li da pokuam da ih rastumaim i time da rizikujem da ljude
dovedem u zabunu ili da naprosto preem preko njih? Neke neobine predstave, kao to je injenica
da posmatrai koji se kreu razliitim brzinama mere razliita vremena izmeu dva ista dogaaja,
nisu bile od kljune vanosti za sliku koju sam eleo da predoim. Odluio sam stoga da ih samo
pomenem, ali da se ne udubljujem u stvar. Ali neke druge teke zamisli bile su veoma znaajne za ono
to sam hteo da kaem. Naroito su dve predstave morale biti ukljuene. Prva je takozvani zbir po
istorijama. Posredi je zamisao o tome da ne postoji samo jedna istorija Vaseljene. Naprotiv, postoji
skup svih moguih istorija Vaseljene i sve one su podjednako stvarne (ma ta to znailo). Druga
zamisao, koja je neophodna da bi se dobio matematiki smisao zbira po istorijama, jeste 'imaginarno
vreme'. Danas mi se ini da je trebalo da uloim dodatni napor kako bih potpunije objasnio ove dve
veoma teke predstave, naroito imaginarno vreme, budui da je ono zadalo najvie glavobolje
itaocima knjige. No, nije zapravo nuno da se tano razume ta je imaginarno vreme - dovoljno je
uvideti da se ono razlikuje od onoga to nazivamo stvarno vreme.
Kada se primakao izlazak knjige iz tampe, jedan naunik, kome je unapred poslat primerak radi
prikaza u asopisu Nature, sa nevericom je ustanovio da je ona puna greaka, sa fotografijama i
dijagramima na pogrenom mestu i sa pogrenim potpisima. Nazvao je 'Bantam', u kome su se takoe
neprijatno iznenadili i istog dana doneli odluku da povuku i unite ceo odtampan tira. Potom su
proveli tri pune nedelje ispravljajui i proveravajui celu knjigu i ona je stigla u knjiare u aprilu, u
vreme predvieno za objavljivanje. Tada je i asopis Time objavio veliki tekst o meni. No, urednike
je ipak iznenadila potranja za knjigom. Ona je ve doivela sedamnaest izdanja u Americi i deset u
Britaniji. Zakljuno sa aprilom 1993, bilo je etrdeset izdanja u tvrdom povezu i devetnaest u
mekom u Sjedinjenim Amerikim Dravama, odnosno trideset devet u tvrdom povezu u Velikoj
Britaniji.
Zato je toliko ljudi odluilo da je kupi? Teko mi je da budem siguran da sam u ovom pogledu
objektivan, pa u se stoga osloniti na ono to su drugi rekli. Ustanovio sam da je veina prikaza, iako
povoljna, ne odve pronicljiva. Svi se oni dre iste formule: Stiven Hoking ima Lu Gerigovu bolest
(u amerikim prikazima), odnosno motoriku neuronsku bolest (u britanskim). Vezan je za invalidska
kolica, ne moe da govori, a u stanju je da pokree samo x prstiju (ovo x varira od jedan do tri, ve
prema tome koji je netaan lanak prikaziva proitao o meni). Pa ipak, uspeo je da napie ovu
knjigu o najveem od svih pitanja: 'Odakle potiemo i kuda idemo?' Odgovor koji Hoking nudi glasi

da Vaseljena niti nastaje niti nestaje: ona naprosto jeste. Da bi iskazao ovu zamisao, Hoking uvodi
predstavu o imaginarnom vremenu, koju ja (prikaziva) ne mogu ba lako da pojmim. Pa ipak, ako je
Hoking u pravu i mi doemo do celovite objedinjene teorije, onda emo uistinu prozreti Boji um. (U
poslednjoj reviziji gotovo sam izbacio poslednju reenicu u knjizi, koja je glasila da emo prozreti
Boji um. Da sam to uinio, verovatno bi se prodaja prepolovila.)
Znatno pronicljiviji bio je, ini mi se, lanak u londonskom listu The Independent, u kome je istaknuto
da ak i jedna ozbiljna nauna knjiga, kakva je Kratka povest vremena, moe da postane kultno delo.
Moju suprugu je to uasnulo, ali ja sam bio polaskan poreenjem moje knjige sa delom Zen i vetina
odravanja motocikala. Nadam se da ona, ba kao i Zen, gradi u ljudima uverenje da ne moraju biti
odvojeni od velikih intelektualnih i filosofskih pitanja.
Nema sumnje da je od koristi bila dirljiva pria o tome kako sam uspeo da budem teorijski fiziar
uprkos mojoj invalidnosti. Ali oni koji su knjigu kupili zarad dirljivosti verovatno su bili razoarani,
jer se u njoj moje stanje pominje svega na dva-tri mesta. Knjiga je zamiljena kao povest Vaseljene,
a ne kao povest Stivena Hokinga. Ova okolnost nije, meutim, osujetila pojavu optubi da je 'Bantam'
sramno iskoristio moju bolest, kao i da sam ja u tome uestvovao tako to sam dopustio da mi se slika
pojavi na koricama. U stvari, ugovor mi nije doputao nikakvu kontrolu nad koricama. Uspeo sam,
meutim, da ubedim ljude iz 'Bantama' da uzmu bolju fotografiju za britansko izdanje od one grozne i
ve zastarele koja se pojavila na amerikom. No, 'Bantam' je odbio da promeni amerike korice,
tvrdei da ih tamonja publika sada poistoveuje sa knjigom.
Takoe je izloena pretpostavka da ljudi kupuju knjigu zato to su itali prikaze o njoj ili zato to se
ona nalazi na listi najbolje prodavanih dela, ali da je ne itaju; oni je samo odloe na policu ili na
stilski stoi, stiui tako poene time to je poseduju, a da pri tom ne moraju da uloe truda u to da je
shvate. Svestan sam da mora biti i takvih primera, ali nisam uveren da ih ima vie nego kod veine
drugih ozbiljnih knjiga, raunajui tu Bibliju i ekspirova dela. Sa druge strane, pouzdano znam da ju
je bar izvestan broj ljudi proitao, zato to svakoga dana dobijam gomilu pisama o njoj; u mnogima
od njih postavljaju se pitanja ili izlau podrobne opaske iz kojih jasno proistie da je knjiga itana,
iako je moda nisu potpuno shvatili. Takoe me zaustavljaju neznanci na ulici, koji mi tvrde da su u
knjizi silno uivali. Razume se, mene je lake prepoznati i ja sam upadljiviji, ako ve ne ugledniji, od
veine drugih autora. Ali uestalost kojom dobijam ove javne estitke (to izaziva silnu nelagodnost
kod mog devetogodinjeg sina) kao da ukazuje na to da bar jedan deo onih koji kupe moju knjigu
takoe stigne da je proita.
Ljudi me sad pitaju ta dalje nameravam. Teko da mogu napisati nastavak Kratke povesti vremena.
Kakav bi bio naslov ovog dela? Dua povest vremena? S one strane kraja vremena? Sin vremena?
Moj agent mi je predloio da dopustim snimanje filma o mom ivotu. Ali i lanovi moje porodice i ja
izgubili bismo samopotovanje ako bismo pristali da glumimo sami sebe. Isto bi vailo, premda u
manjem obimu, ako bih se saglasio sa tim da neko napie moju biografiju. Razume se, ne mogu
spreiti nekoga da samostalno saini takvu knjigu, sem ako ona ne bi bila klevetnika, ali pokuavam
da sve zainteresovane odvratim izjavom da sam razmiljam o pisanju autobiografije. Moda u to i
uiniti. Ali ne uri mi se. Ima puno naunih stvari koje prethodno valja obaviti.

6. MOJ STAV
Predavanje odrano na koledu Kejs maja 1992.
Ovaj tekst ne govori o tome da li ja verujem u Boga. Umesto toga, preduzeu raspravu o mom
pristupu razumevanju Vaseljene: kakav je status i smisao velike objedinjene teorije, 'teorije svega'.
Ovde postoji jedan ozbiljan problem. Ljudi koji treba da prouavaju ovakva pitanja i da raspravljaju
o njima, filosofi, uglavnom nemaju dovoljno matematikog obrazovanja da prate moderne tokove
teorijske fizike. Postoji, dodue, jedna podvrsta koja se naziva filosofi nauke i koja bi trebalo da je
upuenija u stvar. Ali mnogi iz te skupine samo su neuspeli fiziari kojima je bilo preteko da
smiljaju nove teorije, pa su tako preduzeli da piu o filosofiji fizike. Oni i dalje raspravljaju o
naunim teorijama sa poetka ovog stolea, kao to su relativnost i kvantna mehanika, a nisu ni u
kakvoj vezi sa sadanjim graninim podrujima fizike.
Moda sam pomalo grub prema filosofima, ali ni oni nisu bili blagi prema meni. Moj pristup opisan
je kao naivan i prostoduan, dok su mene opisivali kao nominalistu, instrumentalistu, pozitivistu,
realistu ili ve nekakvog 'istu'. Primenjena tehnika moe se nazvati 'osporavanje ocrnjivanjem': ako
se mom pristupu moe prikaiti neka nalepnica, onda vas to oslobaa obaveze da objasnite ta u
njemu nije u redu. Svakako da svi znaju za kobne pogreke svih tih 'izama'.
Ljudi koji uistinu grade napredak u teorijskoj fizici ne razmiljaju u kategorijama koje filosofi i
istoriari nauke potom izmiljaju sa njih. Uveren sam da Ajntajn, Hajzenberg i Dirak nisu marili za
to da li su realisti ili instrumentalisti. Oni su naprosto bili zaokupljeni okolnou da se postojee
teorije nisu meusobno valjano uklapale. U teorijskoj fizici, traganje za logikom saglasnou uvek je
bilo vanije po napredovanje od ishoda opita. Elegantne i lepe teorije bivale su odbacivane zato to
se nisu slagale sa posmatranjima, ali ne znam ni za jednu veliku teoriju koja je postavljena samo na
osnovu opita. Uvek prvo dolazi teorija, koja proistie iz elje da se naini elegantan i saglasan
matematiki model. Iz teorije potom slede predvianja koja se onda mogu proveriti posmatranjem.
Ako su posmatranja u saglasnosti sa predvianjima, to jo ne dokazuje teoriju; ali teorija opstaje da
bi iz nje nikla nova predvianja, koja se takoe proveravaju posredstvom posmatranja. Ukoliko ova
nova posmatranje obesnauju predvianja, teorija biva naputena.
Ili se bar oekuje da tako bude. U praksi, meutim, ljudi veoma nerado odustaju od teorije u koju su
uloili mnogo vremena i truda. Obino poinju tako to dovode u pitanje tanost posmatranja. Ako to
ne urodi plodom, onda pokuavaju da ad hoc preoblikuju teoriju. Konano, teorija se pretvara u
napuklo i runo zdanje. Onda neko postavi novu teoriju, u okviru koje su svi udnovati nalazi
posmatranja objanjeni na elegantan i prirodan nain. Primer u ovom smislu bio je MajklsonMorlijev opit, izvren 1887, koji je pokazao da je brzina svetlosti nepromenljiva, bez obzira na to
kojom se brzinom kreu izvor ili posmatra. Ovo je izgledalo smeno. Neko ko se kree ka izvoru
svetlosti svakako bi trebalo da izmeri njenu veu brzinu od drugog posmatraa koji se udaljava od
istog izvora; no, opit je pokazao da bi oba posmatraa izmerila u dlaku istu brzinu. Narednih
osamnaest godina naunici kao to su Hendrik Lorenc i Dord Ficderald pokuavali su da usklade
ovaj nalaz sa prihvaenim zamislima o prostoru i vremenu. Uvodili su ad hoc postulate, kao to je
pretpostavka da tela postaju kraa kada se kreu velikim brzinama. Celokupno zdanje fizike
najednom je postalo nezgrapno i runo. A onda je, 1905. godine, Ajntajn izloio jedno znatno
privlanije vienje u sklopu koga vreme vie nije shvatano kao potpuno nezavisna i izdvojena
veliina. Umesto toga, ono je spojeno sa prostorom u etvorodimenzioni objekat nazvan

prostorvreme. Ajntajn je na ovu zamisao doao ne toliko zahvaljujui ishodima opita koliko zbog
elje da dva dela teorije uklopi u saglasnu celinu. Ta dva dela bila su zakoni koji upravljaju
elektrinim i magnetnim poljem i zakoni koji upravljaju kretanjem tela.
Uveren sam da ni Ajntajn ni bilo ko drugi iz 1905. nije shvatio koliko je jednostavna i elegantna
nova teorija relativnosti. Ona je potpuno revolucionisala nae predstave o prostoru i vremenu. Ovaj
primer valjano predoava potekoe sa kojima je suoen realista u filosofiji nauke, jer ono to
smatramo stvarnou uslovljeno je teorijom za koju se opredelimo. Siguran sam da su Lorenc i
Ficderald smatrali sebe realistima kada su ogled vezan za brzinu svetlosti tumaili iz ugla
njutnovskih zamisli o apsolutnom prostoru i apsolutnom vremenu. Izgledalo je da ove predstave o
prostoru i vremenu odgovaraju zdravom razumu i stvarnosti. Danas, meutim, oni koji razumeju
teoriju relativnosti - a posredi je i dalje uznemirujue mali broj ljudi - imaju potpuno drugaije
vienje stvari. Mi imamo obavezu da objanjavamo ljudima moderna shvatanja takvih osnovnih
pojmova kao to su prostor i vreme.
Ako ono to drimo za stvarno zavisi od primenjene teorije, kako onda stvarnost moemo proglasiti
za osnovu nae filosofije? Ja bih rekao da sam realista u smislu da smatram da nas okruuje
Vaseljena koja eka da bude istraena i shvaena. Smatram da je solipsistiko stanovite, prema
kome sve predstavlja tvorevinu nae uobrazilje, samo gubljenje vremena. Nema nikakvog uinka sa te
osnove. Ali bez neke teorije nije mogue razabrati ta je stvarno u vezi sa Vaseljenom. Ja stoga
smatram - a to gledite opisano je kao prostoduno ili naivno - da je jedna fizika teorija samo
matematiki model koji koristimo da bismo njime objasnili nalaze posmatranja. Jedna teorija je
valjana ako predstavlja elegantan model, ako objanjava irok raspon posmatrakih nalaza i ako
predvia ishode novih posmatranja. Izvan toga, nema smisla pitati da li je ona u saglasnosti sa
stvarnou, budui da ne znamo koja je stvarnost nezavisna od teorije. Ovo vienje naunih teorija
moe od mene nainiti instrumentalistu ili pozitivistu - kao to sam prethodno kazao, uistinu sam tako
i nazvan. Osoba koja je to uinila jo je dodala kako svi znaju da je pozitivizam prevazien - ponovo
sluaj 'osporavanja ocrnjivanjem'. Moda je stvarno prevazien u smislu da je predstavljao
nekadanju intelektualnu pomodnost, ali pozitivistiko stanovite koje sam izloio izgleda mi kao
jedino mogue za nekoga ko traga za novim zakonima i novim nainima da opie Vaseljenu. Nije
dobro pozivati se na stvarnost zato to ne raspolaemo predstavom o stvarnosti koja bi bila nezavisna
od modela.
Prema mom miljenju, neiskazano uverenje u postojanje stvarnosti nezavisne od modela predstavlja
skriveni razlog zbog koga filosofi nauke imaju potekoa sa kvantnom mehanikom i naelom
neodreenosti. Postoji jedan znameniti misaoni opit nazvan 'redingerova maka'. Maka biva
stavljena u kutiju koja se potom zatvori. U kutiji je u nju uperen pitolj koji e opaliti ako se jedno
radioaktivno jezgro raspadne. Verovatnoa da se to dogodi iznosi pedeset odsto. (Danas se niko ne bi
odvaio da predloi ovakvu stvar, ak ni samo kao misaoni opit, ali u redingerovo vreme nije jo
bilo pokreta za osloboenje ivotinja.)
Kada se kutija otvori, u njoj e se nai ili ubijena ili iva maka. Ali pre otvaranja, kvantno stanje
make predstavljae meavinu stanja mrtve make sa stanjem u kome je maka iva. Neki filosofi
nauke veoma teko mogu ovo da prihvate. Maka ne moe biti napola pogoena, a napola
nepogoena, tvrde oni, isto kao to neka ena ne moe biti napola trudna. Njihova potekoa nastaje
stoga to podrazumevaju klasinu predstavu o stvarnosti u kojoj svaki objekat ima jasno odreenu,
jedinstvenu istoriju. Sutina kvantne mehanike jeste u tome da ona ima drugaije vienje stvarnosti.
Prema tom vienju, objekat nema samo jednu istoriju, ve sve mogue istorije. U veini sluajeva,
verovatnoa jedne posebne istorije bie potrta verovatnoom neke sasvim malo razliite istorije; ali

ima i takvih sluajeva u kojima se verovatnoe oblinjih istorija meusobno ne potiru nego
pojaavaju. Upravo je posredi jedna od tih pojaanih istorija koju mi uoavamo kao istoriju datog
objekta.
Kod redingerove make, postoje dve istorije koje se meusobno pojaavaju. U jednoj od njih
maka je pogoena, dok u drugoj ostaje iva. U kvantnoj teoriji, obe ove mogunosti mogu uporedo
da postoje. Ali neki filosofi ne uspevaju da se raspetljaju iz ovoga zato to podrazumevaju da maka
moe da ima samo jednu istoriju.
Priroda vremena takoe predstavlja primer podruja na kome fizike teorije odreuju nau predstavu
o stvarnosti. Smatra se za oigledno da vreme neprekidno tee, bez obzira na to ta se dogaa; ali
teorija relativnosti dovodi u vezu prostor i vreme i tvrdi da i jedna i druga veliina mogu biti
savijene ili izobliene materijom ili energijom u Vaseljeni. To je uslovilo promenu naeg vienja
prirode vremena: vreme je najpre bilo nezavisno od Vaseljene, da bi ga potom ona oblikovala. Iz
ovog ugla postaje zamislivo da se vreme naprosto ne moe definisati pre odreene take; kako se
vraamo u prolost, na kraju moemo naii na nepremostivu prepreku, singularnost, iza koje je
nemogue zai. Ako je to posredi, onda se moe uiniti da ima smisla pitati ko je, ili ta je, izazvalo
ili stvorilo Veliki Prasak. No, govoriti ovde o uzronosti ili stvaranju podrazumeva da je postojalo
vreme i pre singularnosti Velikog Praska. Poznato nam je ve dvadeset pet godina da Ajntajnova
opta teorija relativnosti predvia da je vreme moralo imati poetak u nekoj singularnosti pre
petnaest milijardi godina. Ali filosofi jo nisu stigli do ove zamisli. Oni se jo mue sa temeljima
kvantne mehanike koji su postavljeni pre ezdeset pet godina, uopte ne shvatajui da se granica
fizike uveliko pomerila.
Stvari jo tee stoje sa matematikom predstavom o imaginarnom vremenu, u vezi sa kojom smo
Dim Hartl i ja izloili zamisao o tome da Vaseljena nema ni poetak ni kraj. Jedan filosof nauke
estoko me je napao zbog ovog uvoenja imaginarnog vremena. On je kazao: 'Kako jedan
matematiki trik kakvo je imaginarno vreme moe da ima bilo kakve veze sa stvarnom Vaseljenom?'
Mislim da je filosof pobrkao tehnike matematike pojmove kao to su stvarni i imaginarni brojevi sa
nainom na koji se 'stvarno' i 'imaginarno' koriste u svakodnevnom govoru. Ovo samo osnauje moje
stanovite: kako moemo znati ta je stvarno, nezavisno od teorije ili modela kojima ga tumaimo?
Upotrebio sam primere iz relativnosti i kvantne mehanike da ukaem na probleme sa kojima se
suoavamo kada pokuavamo da se razaberemo u stvarima vezanim za Vaseljenu. Nije, zapravo,
uopte vano ako ne razumete relativnost i kvantnu mehaniku. Pa ak ni to ako ove teorije nisu tane.
Ono to sam eleo da pokaem jeste da je izvestan pozitivistiki pristup, u okviru koga se teorija
prihvata kao model, jedini nain da se shvati Vaseljena, bar za jednog teorijskog fiziara. Nadam se
da emo doi do saglasnog modela koji opisuje sve u Vaseljeni. Ako u tome uspemo, posredi e biti
istinski trijumf ljudske rase.

7. DA LI JE NA VIDIKU KRAJ TEORIJSKE FIZIKE?

Dvadeset devetog aprila 1980. godine proglaen sam za profesora matematike na Lukasovoj
katedri u Kembridu. Ovaj tekst, moja pristupna beseda, proitao je u moje ime jedan od mojih
studenata.
eleo bih da na ovim stranicama govorim o mogunosti ostvarenja krajnje svrhe teorijske fizike u ne
odve dalekoj budunosti: do kraja ovog stolea, recimo. Pod ovim podrazumevam postavljanje
potpune, saglasne i objedinjene teorije fizikih meudejstava, koja bi objasnila nalaze svih moguih
posmatranja. Razume se, valja biti veoma obazriv kada su posredi ovakva predvianja. Ve nam se u
dva navrata u prolosti uinilo da smo na pragu ove konane sinteze. Na poetku veka vladalo je
uverenje da se sve moe shvatiti iz ugla kontinuumske mehanike. Jedino je bilo potrebno izmeriti
izvestan broj koeficijenata za veliine kao to su elastinost, viskoznost, provodljivost i tako dalje.
Ova nada poljuljana je otkriem sastava atoma i kvantne mehanike. Potom, u poznim dvadesetim
godinama, Maks Born je izjavio skupini naunika, koja je bila u poseti Getingenu, da e 'fizika kakvu
mi poznajemo biti okonana za est meseci'. Zbilo se to nedugo poto je Pol Dirak, prethodni
profesor na Lukasovoj katedri, doao do svoje jednaine koja opisuje ponaanje elektrona.
Oekivalo se da e neka slina jednaina opisivati proton, jedinu preostalu elementarnu esticu za
koju se tada znalo. Otkrie neutrona i nuklearnih sila razvejalo je, meutim, te nade. Mi danas znamo
da ni proton ni neutron nisu elementarni ve da se sastoje od jo manjih estica. No, tokom poslednjih
godina ostvarili smo ogroman napredak i, kao to u pokazati, ima izvesne osnove za obazrivi
optimizam u pogledu toga da emo doi do potpune teorije tokom ivotnog veka nekih italaca ovih
stranica.
ak i ako postavimo potpunu objedinjenu teoriju, neemo biti u stanju da ostvarujemo podrobna
predvianja osim u najjednostavnijim okolnostima. Na primer, ve su nam poznati fiziki zakoni koji
upravljaju svime iz naeg svakodnevnog ivota. Kao to je to Dirak istakao, njegova jednaina
predstavljala je osnovu 'pretenog dela fizike i cele hemije'. Mi smo, meutim, bili u stanju da reimo
jednainu samo za najjednostavniji sistem, vodonikov atom, koji se sastoji od jednog protona i
jednog elektrona. Kod sloenijih atoma sa vie elektrona, a da i ne pominjemo molekule sa vie
jezgara, morali smo da se zadovoljimo priblinostima i intuitivnim nagaanjima sumnjive
pouzdanosti. Kada su posredi makroskopski sistemi koji se sastoje od oko 10 na 23 estica, bili smo
prinueni da pribegnemo statistikim metodima i da odustanemo od namere da tano reimo
jednaine. Iako u naelu poznajemo jednaine koje upravljaju svekolikom biologijom, nipoto nismo
bili u stanju da svedemo izuavanje ljudskog ponaanja na jednu granu primenjene matematike.
ta podrazumevamo pod potpunom i objedinjenom teorijom fizike? Naa nastojanja da modelima
iskaemo fiziku stvarnost normalno se sastoje iz dva dela:
1. Iz skupa lokalnih zakona kojima se pokoravaju razliita fizika svojstva. Oni se obino izraavaju
diferencijalnim jednainama.
2. Iz skupa graninih uslova koji nam govore o stanju nekih podruja Vaseljene u odreenom trenutku
i o tome kakva se dejstva tu potom javljaju iz njenog ostatka.
Mnogi ljudi bi tvrdili da je uloga nauke ograniena samo na prvi od ova dva vida i da e teorijska
fizika ostvariti svoju svrhu kada doemo do skupa lokalnih fizikih zakona. Za njih, pitanje poetnih

uslova Vaseljene pripada podruju metafizike ili religije. Na izvestan nain, ovaj stav slian je
stanovitu onih koji su u ranijim stoleima obeshrabrivali nauna istraivanja, tvrdei da sve
prirodne pojave predstavljaju Boje delo i da se u njih stoga ne treba paati. Ja smatram da su
poetni uslovi Vaseljene u podjednakoj meri pogodan predmet naunog izuavanja i teorija kao to su
to lokalni fiziki zakoni. Neemo doi do potpune teorije sve dok ne budemo u stanju da uinimo i
neto vie od toga da samo izjavimo da su 'stvari takve kakve jesu zato to su bile kakve su bile'.
Pitanje jedinstvenosti poetnih uslova u bliskoj je vezi sa pitanjem proizvoljnosti lokalnih fizikih
zakona: jedna teorija ne bi se, naime, smatrala potpunom ako bi sadrala izvestan broj prilagodljivih
parametara, kao to su mase ili spojne konstante, kojima se moe pripisati bilo koja eljena vrednost.
U stvari, izgleda da ni poetni uslovi ni vrednosti parametara u teoriji nisu proizvoljni, ve su
odabrani, odnosno odreeni veoma paljivo. Primera radi, ako razlika u masi izmeu protona i
neutrona ne bi priblino iznosila koliko i dvostruka masa elektrona, ne bi se dobilo oko dve stotine
stabilnih nukleida koji tvore elemente i predstavljaju osnovu hemije i biologije. Slino tome, da je
gravitaciona masa protona znaajno drugaija, ne bi bilo zvezda u kojima bi ovi nukleidi nastajali, a
da je poetno irenje Vaseljene bilo malo sporije ili malo bre, ona bi se ili saela pre no to bi se
zvezde uopte obrazovale, ili bi se irenje nastavilo tako brzo da zvezde ne bi mogle da nastanu
gravitacionim kondenzovanjem.
Bilo je naunika koji su otili tako daleko da su krajnje uoptili ova ogranienja vezana za poetne
uslove i parametre, pretvorivi ih u takozvano antropiko naelo, ija bi parafraza mogla da glasi:
'Stvari su takve kakve jesu zato to mi postojimo.' Prema jednoj verziji ovog naela, postoji veoma
veliki broj razliitih, zasebnih vaseljena sa razliitim vrednostima fizikih parametara i razliitim
poetnim uslovima. Veina ovih vaseljena ne bi pruila odgovarajue uslove za razvoj sloenih
struktura neophodnih za inteligentan ivot. Tek u malom broju njih, sa uslovima i parametrima slinim
ovima u naoj Vaseljeni, mogao bi da nastane inteligentni ivot koji bi sebi postavio pitanje: 'Zato je
Vaseljena takva kakvom je mi vidimo?' Odgovor, razume se, glasi da, kada bi ona bila drugaija,
onda ne bi postojao niko ko bi postavio to pitanje.
Antropiko naelo prua izvesno objanjenje za mnoge izuzetne brojne odnose uoene izmeu
vrednosti razliitih fizikih parametara. Ono, meutim, nije u potpunosti zadovoljavajue; ovek se
ne moe oteti utisku da mora postojati i neko dublje objanjenje. Isto tako, ono ne vai za sva
podruja Vaseljene. Na primer, Sunev sistem je svakako preduslov za nae postojanje, ba kao to
je to bilo ranije pokolenje oblinjih zvezda u kojima je spajanjem jezgara moglo doi do nastanka
tekih elemenata. Moe se ak pokazati da je u ovom pogledu bila potrebna itava Galaksija. Ali iz
tog ugla uopte nije neophodno da postoje susedne galaksije, a da se i ne pominju milioni i milioni
onih drugih koje vidimo rasporeene prilino ravnomerno u Vaseljeni dostupnoj naim
posmatranjima. Ova homogenost Vaseljene u velikim razmerama znatno oteava verovanje u to da je
sklop kosmosa odreen neim tako sporednim kao to su to sloena molekularna ustrojstva na jednoj
majunoj planeti to orbitira oko sasvim prosene zvezde na spoljnjim ograncima jedne prilino
tipine spiralne galaksije.
Ako ne elimo da se pozovemo na antropiko naelo, potrebna nam je neka objedinjujua teorija
kojom bismo objasnili poetne uslove Vaseljene, kao i vrednosti raznih fizikih parametara. Odve
je, meutim, teko smisliti potpunu teoriju svega u jednom potezu (iako to nije prepreka za neke ljude;
ja potom dobijam dve do tri objedinjene teorije nedeljno). Ono emu umesto toga pribegavamo jeste
postavljanje deliminih teorija; one bi opisale situacije u sklopu kojih se neka meudejstva mogu
prenebrei ili se na jednostavan nain priblino odrediti. Najpre podelimo materijalni sadraj
Vaseljene na dva dela: 'materiju', odnosno estice kao to su kvarkovi, elektroni, muoni i tako dalje, i

'meudejstva', odnosno gravitaciju, eletromagnetizam i tako dalje. estice materije opisane su

poljima sa polucelobrojnim spinom i pokoravaju se Paulijevom naelu iskljuenja, koje zabranjuje
da vie od jedne estice date vrste bude u istom stanju. To je razlog to postoje vrsta tela koja ne
kolabiraju do take, odnosno ne vre zraenje u beskraj. Materijalne estice podeljene su u dve
skupine: prvu ine hadroni, koji se sastoje od kvarkova, a drugu leptoni, koji obuhvataju sve ostalo.
Meudejstva su fenomenoloki podeljena u etiri kategorije. Mereno prema snazi, posredi su: jaka
nuklearna sila, koja dejstvuje jedino kod hadrona, elektromagnetna sila, koja se javlja kod
naelektrisanih hadrona i leptona; slaba nuklearna sila, koja dejstvuje na sve hadrone i leptone; i,
konano, daleko najslabija, gravitaciona sila, koja deluje na sve. Meudejstva su predstavljena
poljima sa celobrojnim spinom, koja se ne pokoravaju Paulijevom naelu iskljuenja. Ovo znai da
kod njih moe postojati mnogo estica u istom stanju. Kod elektromagnetizma i gravitacije,
meudejstva su uz to i dalekodometna, to znai da se polja proizvedena velikim brojem estica
materije mogu sva ujediniti i tako dati polje koje se moe otkriti u makroskopskim razmerama.
Zahvaljujui ovoj okolnosti, najpre su o tim poljima izloene teorije: Njutn je postavio teoriju
gravitacije u sedamnaestom stoleu, a Maksvel teoriju elektromagnetizma u devetnaestom. Ove dve
teorije bile su, meutim, u osnovi meusobno nesaglasne, zato to je Njutnova teorija nepromenljiva
ako se celom sistemu da neka ravnomerna brzina, dok je Maksvelova teorija odreivala gornju
brzinsku granicu - brzinu svetlosti. Na kraju se ispostavilo da je neophodno preinaiti Njutnovu
teoriju gravitacije kako bi se usaglasila sa nepromenljivostina Maksvelove teorije. To je uinila
Ajntajnova opta teorija relativnosti koja je formulisana 1915.
Teorija opte relativnosti o gravitaciji i Maksvelova teorija elektrodinamike oznaene su kao
klasine teorije; drugim reima, one se odnose na veliine koje se kontinuirano menjaju i koje se
mogu, bar u naelu, meriti do eljene tanosti. Problem se, meutim, javio onda kada je preduzet
pokuaj da se ove teorije primene u sazdavanju modela atoma. Ustanovljeno je da se atom sastoji od
malog, pozitivno naelektrisanog jezgra oko koga krui oblak negativno naelektrisanih elektrona.
Prirodna pretpostavka je bila da se elektroni nalaze na orbiti oko jezgra kao to se Zemlja nalazi na
orbiti oko Sunca. Ali klasina teorija je predviala da e elektroni zraiti elektromagnetne talase.
Ovi talasi bi odnosili energiju, to bi uslovilo da elektron pone zavojito da se sputa prema jezgru,
uzrokujui tako kolabiranje atoma.
Reenje ovog problema predstavlja ujedno ono to bi se nesumnjivo moglo oznaiti kao najvee
postignue teorijske fizike u ovom veku: otkrie kvantne teorije. Osnovni postulat ove teorije jeste
Hajzenbergovo naelo neodreenosti, koje kae da se dati parovi veliina, kao to su to poloaj i
impuls neke estice, ne mogu istovremeno izmeriti uz eljenu tanost. Kada je posredi atom, ovo
znai da pri najniem energetskom stanju elektron ne moe da bude u stanju mirovanja u jezgru, jer bi
u tom sluaju tano bili odreeni i njegov poloaj (u jezgru) i njegova brzina (koja bi bila ravna
nuli). Umesto toga, moe se govoriti jedino o verovatnoi razmetaja oko jezgra i poloaja i brzine,
pri emu elektron ne moe da zrai energiju u obliku elektromagnetnih talasa zato to ne bi postojalo
nie energetsko stanje na koje bi preao.
Tokom dvadesetih i tridesetih godina, kvantna mehanika primenjivana je sa velikim uspehom na
sisteme kao to su atomi i molekuli, iji je stepen slobode odreen konanim brojem. Potekoe su
se, meutim, javile onda kada je pokuana primena na elektromagnetno polje, iji je stepen slobode
odreen beskonanim brojem - grubo uzev, dva za svaku taku prostorvremena. Ovi stepeni slobode
mogu se uporediti sa oscilatorima, od kojih svaki ima svoj poloaj i impuls. Oscilatori se ne mogu
nalaziti u stanju mirovanja jer bi u tom sluaju imali tano odreen i poloaj i impuls. Umesto toga,
svaki oscilator mora imati male oscilacije oko ravnotenog poloaja i energiju ija je vrednost

razliita od nule. Energije svih beskonanih brojeva stepena slobode uslovile bi da prividna masa i
naelektrisanje elektrona postanu takoe beskonani.
Krajem etrdesetih godina razvijen je jedan postupak, nazvan 'renormalizacija', kojim je trebalo
otkloniti ovu potekou. On se sastojao od prilino proizvoljnog uklanjanja odreenih beskonanih
veliina, to je omoguavalo da ostatak bude konaan. Kod elektrodinamike, bilo je neophodno
preduzeti dva ovakva uklanjanja beskonanosti: jedno za masu, a drugo za naelektrisanje elektrona.
Postupak renormalizacije nikada nije postavljen na vrste konceptualne i matematike temelje, ali se
u praksi pokazao kao veoma uspean. Njegov najvei uspeh bilo je predvianje jednog malog
premetanja - takozvani Lembov pomak - nekih linija u spektru atomskog vodonika. Tehnika,
meutim, nije sasvim zadovoljavajua sa stanovita nastojanja da se postavi celovita teorija, zato to
se njome ne mogu predvideti veliine konanih ostataka po uklanjanju beskonanih vrednosti. Morali
bismo stoga da ponovo pribegnemo antropikom naelu da bismo objasnili zato elektron ima upravo
tu masu i to naelektrisanje koje ima.
Tokom pedesetih i ezdesetih godina, naelno se smatralo da se slaba i jaka nuklearna sila ne mogu
podvri renormalizaciji; odnosno, bio bi potreban beskonaan broj beskonanih uklanjanja da bi one
postale konane. U tom sluaju, postojao bi beskonaan broj konanih ostataka koji ne bi bili
odreeni teorijom. Takva teorija, naime, ne bi imala mo predvianja zato to se nikada ne bi mogao
izmeriti sav beskonaan broj parametara. Godine 1971, meutim, Gerard 't Huft je pokazao da se
objedinjen model elektromagnetnog i slabog nuklearnog meudejstva, koji su prethodno izloili
Abdus Salam i Stiven Vajnberg, ipak moe podvri renormalizaciji sa konanim brojem uklanjanja
beskonanih veliina. Prema Salam-Vajnbergovoj teoriji, fotonu, estici sa spinom 1, koja nosi
elektromagnetno meudejstvo, pridruuju se tri druga partnera takoe sa spinom 1, takozvani W+, W
- i Z0. Pri veoma velikim energijama, za sve ove etiri estice predvialo se da e se ponaati na
slian nain. Pri niim energijama, meutim, u pomo je prizvana jedna pojava koja se naziva
spontano naruavanje simetrije kako bi se objasnila okolnost da foton ima nultu masu mirovanja, dok
su W+, W - i Z0 veoma masivni. Predvianja ove teorije za stanja niske energije izuzetno su se
poklapala sa posmatrakim nalazima, to je bio dovoljan razlog za vedsku akademiju da 1979.
dodeli Nobelovu nagradu za fiziku Salamu, Vajnbergu i eldonu Gleou, koji je takoe sazdavao
sline objedinjene teorije. Gleou je, meutim, primetio da Nobelov odbor, zapravo, ide pred rudu,
zato to jo ne raspolaemo akceleratorima estica dovoljno visoke energije kojima bismo mogli da
proverimo teoriju u reimu gde se uistinu odigrava objedinjenje elektromagnetne sile, koju nose
fotoni, i slabe nuklearne sile, koju nose W+, W - i Z0. Dovoljno moan akcelerator bie spreman
kroz nekoliko godina, a veina fiziara uverena je da e on potvrditi Salam-Vajnbergovu teoriju.
estice W i Z otkrivene su u laboratorijama CERN-a u enevi 1983, a naredne godine Nobelova
nagrada za fiziku pripala je Karlu Rubiji i Simonu van der Meru, koji su predvodili tim to je
doao do ovog otkria. Jedina osoba kojoj je izmakla bilo koja nagrada bio je 't Huft.
Uspeh Salam-Vajnbergove teorije nadahnuo je traganje za slinom teorijom renormalizacije jakog
meudejstva. Prilino rano se uvidelo da proton i drugi hadroni, kakav je pi mezon, ne mogu,
zapravo, biti prave elementarne estice, ve predstavljaju vezana stanja drugih estica koje se
nazivaju kvarkovi. Kvarkovi se, kako izgleda, odlikuju jednim neobinim svojstvom: iako se mogu
kretati prilino slobodno unutar hadrona, nije mogue zasebno izdvojiti samo jedan kvark; oni uvek
idu ili u skupinama od po tri (kao kod protona ili neutrona) ili u parovima koji se sastoje od kvarka i
antikvarka (kao kod pi mezona). Da bi se ovo objasnilo, kvarkovi su oznaeni jednim atributom koji
je nazvan boja. Mora se odmah istai da to nema nikakve veze sa naim uobiajenim poimanjem boja;
kvarkovi su, naime, daleko manji od talasne duine vidljive svetlosti. Posredi je, naprosto, zgodan

epitet. Zamisao je da se kvarkovi javljaju u tri boje - crvenoj, zelenoj i plavoj - ali da svako
izdvojeno vezano stanje, kakav je hadron, mora biti bezbojno, bilo da je posredi kombinacija
crvenog, zelenog i plavog, kao kod protona, ili meavina crvenog i anticrvenog, zelenog i antizelenog
i plavog i antiplavog, kao kod pi mezona.
Jako meudejstvo izmeu kvarkova nose, kako se pretpostavlja, estice sa spinom 1, takozvani
gluoni, prilino slini esticama koje nose slabo meudejstvo. Gluoni takoe imaju boju, a oni i
kvarkovi podleu teoriji renormalizacije koja se naziva kvantna hromodinamika ili, skraeno, QCD.
Quantum Chromodynamics - prim. prev. Posledica postupka renormalizacije jeste to da konstanta
efektivnog vezivanja u okviru ove teorije zavisi od energije na kojoj se meri, a pada na nulu pri
veoma visokim energijama. Ova pojava dobila je naziv asimptotika sloboda. To znai da se
kvarkovi unutar hadrona ponaaju gotovo kao slobodne estice prilikom sudaranja pri visokim
energijama, tako da se perturbacije do kojih tom prilikom dolazi mogu uspeno objasniti
perturbacionom teorijom. Predvianja perturbacione teorije prilino se kvalitativno poklapaju sa
nalazima posmatranja, ali se ipak jo ne moe ustvrditi da je teorija eksperimentalno potvrena. Pri
niskim energijama, konstanta efektivnog vezivanja postaje veoma velika, to uzrokuje zakazivanje
perturbacione teorije. Postoji nada da e ovo 'infracrveno ropstvo' pruiti objanjenje zato su
kvarkovi uvek ogranieni na bezbojna vezana stanja, ali jo niko nije uspeo da to stvarno uverljivo
pokae.
Poto su postavljene renormalizacione teorije za jaka meudejstva, odnosno za slaba i
elektromagnetna meudejstva, bilo je prirodno krenuti u potragu za teorijom koja bi povezala ove
dve. Ove teorije dobile su prilino preteran naziv 'velike objedinjene teorije', ili GUT. Grand
Unified Theories - prim. prev. Naziv je uistinu neprecizam, jer posredi nisu ni tako velike, ni
potpuno objedinjene, a ni celovite teorije, budui da obuhvataju nekoliko neodreenih parametara
renormalizacije kao to su konstante vezivanja ili mase. No, one su moda ipak znaajan korak ka
celovitoj objedinjenoj teoriji. Osnovna zamisao ogleda se u tome da konstanta efektivnog vezivanja
jakog meudejstva, koja je velika pri niskim energijama, postepeno opada pri visokim energijama
usled asimptotike slobode. Sa druge strane, konstanta efektivnog vezivanja iz Salam-Vajnbergove
teorije, koja je mala pri niskim energijama, postepeno se poveava pri visokim energijama zbog toga
to ova teorija nije asimptotiki slobodna. Ako se izvri ekstrapolacija stope poveanja i smanjenja
konstanti vezivanja pri niskim energijama, ustanovljava se da se konstante vezivanja izjednauju pri
energiji od oko 10 na 15 GeV. (Jedna GeV iznosi milijardu elektron volti. To priblino odgovara
onoj energiji koja bi se oslobodila kada bi se jedan vodonikov atom mogao potpuno pretvoriti u
energiju. Poreenja radi, energija koja se oslobaa pri hemijskim reakcijama kakvo je gorenje reda
je veliine od jednog elektron volta po atomu.) Prema teoriji, iznad ove energije jaka meudejstva
ujedinjuju se sa slabim i elektromagnetnim meudejstvima, dok pri niim energijama dolazi do
spontanog naruavanja simetrije.
Energija od 10 na 15 GeV daleko je izvan domaaja bilo koje laboratorijske opreme; sadanja
generacija akceleratora estica moe da proizvede energije u sreditu mase snopa od oko 10 GeV,
dok e naredno pokolenje dostii priblino 100 GeV. Ovo e biti dovoljno da se ispita energetski
raspon u kome elektromagnetne sile treba da se ujedine sa slabim silama prema Salam-Vajnbergovoj
teoriji, ali je daleko od izuzetno visokih energija na kojima se, prema predvianjima, ujedinjuju slaba
i elektromagnetna meudejstva sa jakim meudejstvima. No, postoje i predvianja vezana za niske
energije u okviru velikih objedinjenih teorija, koja se mogu laboratorijski proveriti. Primera radi,
teorije predskazuju da proton ne bi trebalo da bude potpuno stabilan, ve bi dolazilo do njegovog
raspadanja, pri emu bi mu razdoblje poluraspada iznosilo 10 na 31 godina. Trenutna

eksperimentalna donja granica veka protona iznosi 10 na 30 godina, ali trebalo bi da je ovu vrednost
mogue podii.
Drugo predvianje koje se moe eksperimentalno proveriti vezano je za odnos izmeu bariona i
fotona u Vaseljeni. Zakoni fizike podjednako vae za estice i za antiestice. Tanije govorei, oni su
isti ako se estice zamene antiesticama, ako se desnostrane zamene levostranima, odnosno ako se
brzine svih estica preokrenu. Ovo je poznato kao CPT teorema i predstavlja posledicu temeljnih
pretpostavki koje bi trebalo da ostanu na snazi u bilo kojoj suvisloj teoriji. Pa ipak, Zemlja, ba kao i
ceo Sunev sistem sazdani su od protona i neutrona, bez imalo antiprotona ili antineutrona. tavie,
ova neravnotea izmeu estica i antiestica jo jedan je apriorni uslov za nae postojanje, jer da je
Sunev sistem sainjen od ravnomerne meavine estica i antiestica, one bi se meusobno sve
potrle, ostavivi za sobom jedino zraenje. Budui da ovakvo zraenje koje potie od potiranja nije
zabeleeno, moemo da zakljuimo da je naa Galaksija sazdana iskljuivo od estica, a ne od
antiestica. Ne raspolaemo neposrednim dokazima kada su posredi druge galaksije, ali izgleda
verovatno da se i one sastoje od estica, odnosno da u Vaseljeni kao celini estice nadmauju
antiestice u odnosu jedna estica na 10 na 8 fotona. Ovo se moe objasniti pozivanjem na antropiko
naelo, ali velike objedinjene teorije pruaju mogui mehanizam za tumaenje pomenute neravnotee.
Iako su, kako izgleda, sva meudejstva nepromenljiva u kombinaciji C (zamena estica
antiesticama), P (promena desnostranog u levostrano) i T (promena smera vremena), zna se za
meudejstva koja nisu nepromenljiva kada je posredi samo T. U ranoj Vaseljeni, u kojoj postoji
jasno istaknuta strela vremena odreena irenjem, ova meudejstva mogla bi da proizvedu vie
estica nego antiestica. Meutim, broj koji oni tvore u velikoj meri zavisi od modela, tako da
saglasnost sa nalazima posmatranja teko da predstavlja potvrdu velikih objedinjenih teorija.
Za sada je glavnina napora bila uloena u ujedinjenje prve tri kategorije fizikih meudejstava, jake i
slabe nuklearne sile i elektromagnetizma. etvrta i poslednja, gravitacija, ostala je zanemarena.
Jedno opravdanje ove okolnosti nalazi se u injenici da je gravitacija tako slaba da bi kvantna
gravitaciona dejstva postala osetna jedino pri energijama estica koje daleko nadmaaju one to se
postiu u akceleratorima. Drugo opravdanje jeste to da se, kako izgleda, gravitacija ne moe
renormalizovati; da bi se dobili konani odgovori, morao bi se obaviti beskonaan broj beskonanih
uklanjanja uz odgovarajue beskonaan broj neodreenih konanih ostataka. No, gravitacija se mora
uzeti u obzir da bi se postavila potpuno objedinjena teorija. tavie, klasina teorija opte
relativnosti predvia postojanje prostorvremenskih singularnosti u kojima bi gravitaciono polje
postalo beskonano snano. Ove singularnosti dogodile bi se u prolosti, na poetku sadanjeg
irenja Vaseljene (Veliki Prasak), kao i u budunosti, u gravitacionom kolapsu zvezda i, mogue,
same Vaseljene. Predvianje singularnosti kao da ukazuje na krah klasine teorije. Nema, meutim,
razloga da usledi ovaj krah sve dok gravitaciono polje ne postane toliko snano da do izraaja ponu
da dolaze kvantna gravitaciona dejstva. Prema tome, kvantna teorija gravitacije od sutinskog je
znaaja ako elimo da opiemo ranu Vaseljenu, a onda da pruimo neka objanjenja za poetne
uslove, umesto da se naprosto pozovemo na antropiko naelo.
Ovakva teorija takoe je neophodna ako elimo da odgovorimo na sledee pitanje: da li vreme
uistinu ima poetak i, moda, kraj, kako to predvia klasina opta relativnost, ili singularnosti u
Velikom Prasku i Velikom Saimanju bivaju na neki nain potrte kvantnim dejstvima? Ovo je odve
teko pitanje da bi se na njega dao sasvim nedvosmislen odgovor u okolnostima kada je i samo
ustrojstvo prostora i vremena podlono naelu neodreenosti. Moj lini utisak jeste da singularnosti
verovatno jo postoje, iako se vreme moe nastaviti mimo njih u izvesnom matematikom smislu.
Bilo koje subjektivno poimanje vremena, meutim, koje bi stajalo u vezi sa sveu ili sposobnou

da se vre merenja, tu bi se okonalo.

Kakvi su izgledi za dobijanje kvantne teorije gravitacije i njenog objedinjenja sa druge tri kategorije
meudejstava? Najvea nada lei u jednom proirenju opte relativnosti koje se naziva
supergravitacija. Tu dolazi do povezivanja gravitona, estice sa spinom 2 koja nosi gravitaciono
meudejstvo, sa izvesnim brojem drugih polja manjeg spina posredstvom takozvanih transformacija
supersimetrije. Ova teorija ima veliku zaslugu u uklanjanju stare dihotomije izmeu 'materije', koju
predstavljaju estice sa polucelobrojnim spinom, i 'meudejstava', koje predstavljaju estice sa
celobrojnim spinom. Njeno dodatno veliko preimustvo jeste to to se u njoj meusobno potiru
mnoge beskonanosti koje se javljaju u kvantnoj teoriji. Jo nije jasno da li ovo potiranje omoguuje
nastanak teorije koja je konana bez ikakvih uklanjanja beskonanosti. Veruje se da je tako, zato to
se moe pokazati da su teorije koje obuhvataju gravitaciju ili konane ili ih nije mogue
renormalizovati; drugim reima, ako se moraju izvriti uklanjanja beskonanosti, onda je neophodno
obaviti beskonaan broj njih, uz odgovarajui beskonaan broj neodreenih ostataka. Shodno tome,
ako se ispostavi da se sve beskonanosti u supergravitaciji meusobno potiru, onda bismo dobili
teoriju koja ne samo to potpuno objedinjuje sve estice materije i meudejstva nego je i celovita u
smislu da nema nikakve neodreene parametre renormalizacije.
Iako jo ne raspolaemo odgovarajuom kvantnom teorijom gravitacije, a jo manje takvom koja bi
gravitaciju povezala sa drugim fizikim meudejstvima, imamo izvesnu predstavu o nekim svojstvima
koje bi takva teorija trebalo da poseduje. Jedno od njih stoji u vezi sa injenicom da gravitacija utie
na uzrono ustrojstvo prostorvremena; drugim reima, gravitacija odreuje koji se dogaaj moe
uzrono povezati sa kojim. Primer u ovom smislu u klasinoj teoriji opte gravitacije predstavlja
crna rupa, odnosno podruje prostorvremena u kome je gravitaciono polje toliko snano da sa njega
ne moe da se otisne u spoljnji svet ni svetlost niti bilo koji drugi signal. Snano gravitaciono polje u
blizini crne rupe uzrokuje stvaranje parova estica i antiestica, od kojih jedna pada u crnu rupu, dok
druga uspeva da umakne u beskraj. estica koja odlazi ostavlja utisak kao da ju je emitovala crna
rupa. Posmatra na izvesnoj udaljenosti od crne rupe u prilici je da izmeri jedino odlazee estice
koje ne moe ni na koji nain da dovede u vezu sa onima to padaju u crnu rupu zato to ovih uopte
nije svestan. To znai da se odlazee estice odlikuju dodatnim stepenom neodreenosti ili
nepredvidljivosti iznad onoga koji se obino dovodi u vezu sa naelom neodreenosti. Pod
normalnim okolnostima, naelo neodreenosti podrazumeva da se tano moe predvideti ili poloaj
ili brzina neke estice, odnosno neka kombinacija poloaja i brzine. Stoga, grubo uzev, mogunosti
tanog predvianja bivaju prepolovljene. Kod estica emitovanih iz crne rupe, meutim, injenica da
nije mogue pratiti ono to se zbiva u njoj podrazumeva da im se tano ne mogu predvideti ni poloaj
ni brzina. Najvie do ega se moe doi jesu verovatnoe emitovanja estica na odreene naine.
Odavde, dakle, proishodi da emo, ak i ako doemo do neke objedinjene teorije, biti u stanju da
vrimo jedino statistika predvianja. Takoe emo morati da odustanemo od vienja da je
Vaseljena koju posmatramo jedinstvena. Umesto toga, moraemo da prihvatimo sliku u kojoj postoji
skup svih moguih vaseljena sa nekiom raspodelom verovatnoa. Ovo bi moglo da bude objanjenje
zato je Vaseljena poela u Velikom Prasku u gotovo savrenoj termalnoj ravnotei: termalna
ravnotea bi, naime, odgovarala najveem broju mikroskopskih konfiguracija, te otuda i njena
najvea verovatnoa. Da parafraziramo Volterovog filosofa Panglosa: 'Mi ivimo u najverovatnijem
od svih moguih svetova.'
Kakvi su izgledi za to da postavimo celovitu objedinjenu teoriju u ne odve dalekoj budunosti?
Svaki put kada smo naa posmatranja proirili na kraa rastojanja i vie energije otkrivali smo nove
slojeve ustrojstva. Na poetku stolea, otkrie Braunovog kretanja, kod koga tipina energija estice

iznosi 3 x 10 na -2 eV, pokazalo je da materija nije neprekidna nego da se sastoji od atoma. Nedugo
potom, ustanovljeno je da su ti navodno nedeljivi atomi sazdani od elektrona koji krue oko jezgra, sa
energijama reda veliine od nekoliko elektron volti. Za jezgro se potom ispostavilo da je nainjeno
od takozvanih elementarnih estica, protona i neutrona, koje na okupu dre nuklearne veze ije
energije dostiu 10 na 6 eV. Okolnost da su sada neophodne ogromne maine i veoma mnogo novca
da bi se izveli opiti ije ishode ne moemo predvideti ima se pripisati u zaslugu napretku na polju
teorijske fizike.
Nae preanje iskustvo kao da nagovetava da postoji beskonaan niz slojeva ustrojstva na sve
viim i viim energijama. Doista, ovakvo vienje beskrajnog regrediranja kutija u kutijama
predstavljalo je zvaninu dogmu u Kini pod vladavinom etvrolane bande. Izgleda, meutim, da
gravitacija postavlja granicu u ovom pogledu, ali tek na sasvim kratkim rastojanjima od 10 na -33
cm, odnosno pri veoma visokoj energiji od 10 na 28 eV. Na jo manjim rastojanjima, moe se
oekivati da e prostorvreme prestati da se ponaa kao jednoobrazni kontinuum, stekavi svojevrsno
mehurasto ustrojstvo usled kvantnih fluktuacija gravitacionog polja.
Izmeu nae sadanje opitne granice na oko 10 na 10 eV i gravitacione konane mee na 10 na 28 eV
nalazi se veoma veliko neistraeno podruje. Moe izgledati naivno pretpostaviti, kako to sledi iz
velikih objedinjenih teorija, da postoji samo jedan sloj ili dva sloja ustrojstva u tom ogromnom
rasponu. Ima, meutim, mesta optimizmu. U ovom trenutku, bar, ini se da se gravitacija moe
objediniti sa drugim fizikim meudejstvima jedino u okviru neke teorije o supergravitaciji. Broj
ovakvih teorija nije beskonaan. Najveu vrednost meu supergravitacijama iz ovih teorija ima ona
koja je dobila naziv proirena supergravitacija N = 8. Ona se sastoji iz jednog gravitona, osam
estica sa spinom -3/2, nazvanih gravitonoi, dvadeset osam estica sa spinom 1, pedeset est estica
sa spinom -1/2 i sedamdeset estica sa spinom 0. Iako su ovi brojevi veliki, oni ipak nisu dovoljni da
prue objanjenje za sve estice koje, kako izgleda, uoavamo kod jakog i slabog meudejstva. Na
primer, teorija N = 8 ima dvadeset osam estica sa spinom 1. To je dovoljno da se objasne gluoni
koji nose jaka meudejstva, kao i dve od etiri estice koje nose slaba meudejstva, ali ne i preostale
dve. Moralo bi se stoga zakljuiti da mnoge ili gotovo sve uoene estice, kao to su gluoni ili
kvarkovi, nisu, zapravo, elementarne, kako to izgleda u ovom trenutku, ve da predstavljaju vezana
stanja fundamentalnih N = 8 estica. Ako se predvianja prave na osnovu sadanjih ekonomskih
trendova, nije verovatno da emo u doglednoj budunosti, a moda ni bilo kada, raspolagati dovoljno
monim akceleratorima kojima bismo mogli pronii u ova sloena ustrojstva. Meutim, okolnost da
ova vezana stanja proishode iz sasvim odreene teorije N = 8 trebalo bi da nam omogui izvestan
broj predvianja koja bi se mogla proveriti pri energijama to su sada dostupne ili bi to mogle biti u
bliskoj budunosti. Situacija stoga moe biti slina onoj oko Salam-Vajnbergove teorije koja
objedinjuje elektromagnetizam i slaba meudejstva. Predvianja na niskim energijama ove teorije
tako se dobro slau sa nalazima posmatranja da je ona sada opte prihvaena, iako nam jo nisu
postale dostupne energije na kojima bi trebalo da doe do objedinjenja.
Teorija koja opisuje Vaseljenu trebalo bi da bude krajnje izuzetna. Zato ova teorija oivljava, dok
druge teorije postoje jedino u umovima onih koji ih postavljaju? Teorija supergravitacije N = 8
uistinu ima neka posebna svojstva. Kako izgleda, to je jedina teorija:
1. koja je u etiri dimenzije;
2. koja obuhvata gravitaciju;
3. koja je konana bez ikakvih uklanjanja beskonanosti.

Ve sam istakao da je tree svojstvo neophodno ako elimo da imamo celovitu teoriju bez
parametara. Teko je, meutim, pruiti objanjenje za prva dva svojstva bez pozivanja na antropiko
naelo. Postoji, kako izgleda, celovita teorija koja zadovoljava svojstva 1 i 3, ali koja ne obuhvata
gravitaciju. No, u takvoj vaseljeni privlane sile verovatno ne bi bile dovoljne da sakupe materiju u
velike agregate koji su, po svoj prilici, neophodni za razvoj sloenih ustrojstava. Zbog ega
prostorvreme treba da bude etvorodimenziono - za to pitanje se obino smatra da izlazi iz okvira
fizike. I za to, meutim, postoji valjan argument iz ugla antropikog naela. Tri prostorvremenske
dimenzije - dve prostora i jedna vremena, naime - oigledno su nedovoljne za postojanje bilo kakvog
sloenog organizma. Sa druge strane, kada bi bilo vie od tri prostorne dimenzije, orbite planeta oko
Sunca ili elektrona oko jezgra postale bi nestabilne i teile bi da se zavojito sputaju ka sreditu
privlaenja. Preostaje mogunost postojanja vie od jedne vremenske dimenzije, ali meni je veoma
teko da zamislim takvu vaseljenu.
Do sada sam implicitno podrazumevao da postoji jedna konana teorija. Ali da li je tako? Ovde
postoje najmanje tri mogunosti:
1. Postoji celovita objedinjena teorija.
2. Ne postoji konana teorija, ali postoji beskonaan niz teorija ija je priroda takva da se bilo koja
posebna klasa posmatrakih nalaza moe predvideti pozivanjem na neku od njih.
3. Ne postoji takva teorija. Nalazi posmatranja ne mogu se opisati ili predvideti preko odreene
take, ve su samo proizvoljni.
Tree stanovite potezano je kao argument protiv naunika iz sedamnaestog i osamnaestog stolea:
kako bi oni mogli formulisati zakone koji bi sputali slobodu Boga da menja svoje miljenje? No, oni
su to ipak inili, i to uspeno. U modernim vremenima, delotvorno smo odstranili treu mogunost na
taj nain to smo je ukljuili u nau shemu: kvantna mehanika u osnovi je teorija o onome to ne
znamo i to ne moemo da predvidimo.
Druga mogunost potkrepljuje sliku beskrajnog niza ustrojstava na sve viim i viim energijama. Kao
to sam prethodno rekao, ovo izgleda neverovatno zato to se razlono moe oekivati postojanje
krajnje granice na Plankovoj energiji od 10 na 28 eV. Tako nam preostaje samo prva mogunost. U
ovom trenutku, teorija supergravitacije N = 8 predstavlja jedinog kandidata na vidiku. Kako izgleda,
teorije o supergravitaciji jedine su teorije sa sva tri navedena svojstva, ali posle pisanja ovog
teksta javilo se veliko interesovanje za takozvane teorije o superstrunama. U njima, osnovni
objekti nisu takaste estice ve izdueni objekti slini malim petljama struna. Zamisao se sastoji
u tome da ono to nama izgleda kao estica jeste, zapravo, vibracija na petlji. Ove teorije o
superstrunama sputaju supergravitaciju na granicu niske energije, ali za sada je bilo malo
uspeha u predvianjima proisteklim iz njih, koja su se mogla proveriti u opitima. Oekuje se da se
u nekoliko narednih godina obavi izvestan broj kljunih prorauna koji bi pokazali da li je teorija
valjana ili nije. Ako preivi ove provere, protei e verovatno jo nekoliko godina pre no to
usavrimo matematike postupke koji bi nam omoguili da vrimo predvianja i da pruimo
objanjenje za poetne uslove Vaseljene, odnosno za lokalne fizike zakone. Bie to izuzetni
problemi sa kojima e se suoavati teorijski fiziari tokom narednih dvadesetak godina. S tim u vezi,
jedna pomalo uznemirujua opaska na kraju: moda moje kolege i nee imati na raspolaganju mnogo
vie vremena. U ovom asu, naime, raunari su korisna pomo u istraivanju, ali njima i dalje
upravljaju ljudski umovi. No, ako se izvri ekstrapolacija sadanje brze stope razvoja na ovom polju,
uopte nije iskljueno da e raunari potpuno preuzeti na sebe teorijsku fiziku. Prema tome, na vidiku

je moda kraj teorijskih fiziara, ako ve ne teorijske fizike.

8. AJNTAJNOV SAN
Predavanje odrano jula 1991. na sesiji 'Paradigma' korporacije 'NTT Data Communications
Systems'.
Poetkom dvadesetog stolea, dve nove teorije potpuno su promenile nae vienje prostora i
vremena, kao i same stvarnosti. Vie od sedamdeset pet godina kasnije mi i dalje razraujemo ono
to iz njih proishodi i pokuavamo da ih poveemo u objedinjenu teoriju koja bi opisala sve u
Vaseljeni. Dve teorije o kojima je re jesu opta teorija relativnosti i kvantna mehanika. Opta teorija
relativnosti odnosi se na prostor i vreme, kao i na to kako ih materija i energija u Vaseljeni
zakrivljuju ili savijaju. Kvantna mehanika, sa druge strane, odnosi se na veoma male razmere. Ona
obuhvata takozvano naelo neodreenosti koje kae da se nikada istovremeno ne mogu izmeriti i
poloaj i brzina neke estice; to tanije merite jednu od ove dve veliine, to manje tano moete da
merite drugu. Uvek postoji elemenat neodreenosti ili sluaja, to na temeljan nain utie na
ponaanje materije u malim razmerama. Opta relativnost gotovo se u potpunosti moe pripisati
Ajntajnu, a on je igrao i znaajnu ulogu u razvoju kvantne mehanike. Njegov stav prema ovoj
potonjoj saet je u poznatoj izjavi: 'Bog se ne igra kockicama.' Ali svi nalazi ukazuju na to da je Bog
nepopravljivi kockar i da on u svakoj moguoj prilici baca kockice.
U ovom ogledu pokuau da doaram osnovne zamisli na kojima poivaju ove dve teorije, kao i da
objasnim zbog ega je Ajntajn bio tako nesrean u vezi sa kvantnom mehanikom. Takoe u opisati
neke izuzetne stvari do kojih, kako izgleda, dolazi prilikom nastojanja da se poveu ove dve teorije.
Odatle proishodi da je samo vreme imalo poetak pre otprilike petnaest milijardi godina, kao i da e
se moda okonati u nekoj taki u budunosti. No, u jednoj drugoj vrsti vremena, Vaseljena nema
granica. Ona nije ni stvorena niti e biti unitena, ve naprosto jeste.
Poeu sa teorijom relativnosti. Nacionalni zakoni vae samo u jednoj zemlji, ali zakoni fizike isti su
u Britaniji, Sjedinjenim Amerikim Dravama i u Japanu. Oni su takoe nepromenljivi na Marsu i u
galaksiji Andromeda. Ne samo to, nego ti zakoni ostaju isti bez obzira na to kojom se brzinom mi
kretali. Oni isto vae u superbrzom vozu, mlaznom avionu, kao i za nekoga ko stoji u mestu. U stvari,
ak i neko ko je nepomian na Zemlji kree se brzinom od oko 30 kilometara u sekundi oko Sunca. Sa
svoje strane, Sunce se kree brzinom od vie stotina kilometara u sekundi oko sredita Galaksije, i
tako dalje. No, sva ova kretanja nemaju uticaja na zakone fizike; oni su isti za sve posmatrae.
Ovu nezavisnost od brzine kretanja sistema prvi je uoio Galilej, koji je otkrio zakone kretanja
objekata kao to su topovska ulad ili planete. Problem se, meutim, javio onda kada su naunici
pokuali da proire ovu nezavisnost brzine posmatraa na zakone koji upravljaju brzinom svetlosti. U
osamnaestom stoleu je otkriveno da svetlost ne prevaljuje trenutno rastojanje izmeu izvora i
posmatraa; naprotiv, ona se kree konanom brzinom koja iznosi oko 300.000 kilometara u sekundi.
Ali u odnosu na ta je ta brzina? Izgledalo je da u prostoru mora postojati neki medijum kroz koji
svetlost putuje. Taj medijum dobio je naziv eter. Zamisao je bila da se svetlosni talasi kreu brzinom
od 300.000 kilometara u sekundi kroz eter; ovo znai da bi neki posmatra koji se nalazi u stanju
mirovanja u odnosu na eter merenjem ustanovio da brzina svetlosti iznosi oko 300.000 kilometara u
sekundi, ali bi zato posmatra koji se kree kroz eter izmerio veu ili manju brzinu. Na osnovu ovoga
takoe se verovalo da brzina svetlosti treba da se menja kako se Zemlja kree kroz eter na svojoj
orbiti oko Sunca. Godine 1887, meutim, jedan precizan opit koji su izveli Majklson i Morli pokazao
je da je brzina svetlosti uvek ista. Bez obzira na to kojom se brzinom posmatra kretao, on e stalno

meriti brzinu svetlosti od oko 300.000 kilometara u sekundi.

Kako je to mogue? Kako posmatrai koji se kreu razliitim brzinama svi mere istu brzinu svetlosti?
Odgovor glasi da to uistinu nije mogue ako na snazi ostanu nae uobiajene predstave o prostoru i
vremenu. U svom znamenitom radu iz 1905, meutim, Ajntajn je pokazao da e svi posmatrai odista
meriti istu brzinu svetlosti ako odustanu od zamisli o univerzalnom vremenu. Umesto toga, svaki
posmatra imao bi vlastito vreme, mereno asovnikom koji bi imao uza se. Vremena izmerena ovim
razliitim asovnicima gotovo sasvim bi se podudarala ako bi se oni kretali sporo jedni u odnosu na
druge - ali bi zato vremena izmerena razliitim asovnicima poela znaajno da odstupaju jedna od
drugih ukoliko bi se ti asovnici kretali velikom brzinom. Ovaj efekat uoen je poreenjem jednog
asovnika na tlu sa jednim u putnikom avionu; asovnik u avionu iao je malo sporije u odnosu na
asovnik u mirovanju. No, pri normalnim brzinama putovanja, razlike u brzinama rada asovnika
veoma su male. Morali biste da obletite svet etiri stotine miliona puta da biste svom ivotu dodali
jednu sekundu; pri tom bi vam, meutim, ivot bio znatno vie skraen silnim obrocima koji se slue u
avionima.
Kako postojanje vlastitog vremena dovodi do toga da ljudi koji se kreu razliitim brzinama mere
istu brzinu svetlosti? Brzina jednog svetlosnog impulsa predstavlja udaljenost koju on prevali izmeu
dva dogaaja podeljenu sa vremenskim razmakom izmeu tih dogaaja. ('Dogaaj' u smislu neega
to se zbiva u jednoj taki prostora u nekoj odreenoj taki vremena.) Ljudi koji se kreu razliitim
brzinama nee se sloiti oko razdaljine izmeu dva dogaaja. Primera radi, ako je moje merenje
vezano za kola koja se kreu auto-putem, ja mogu zakljuiti da su ona prevalila samo jedan kilometar,
ali za nekoga na Suncu ona bi prela ak oko 1.800 kilometara, zato to bi se i Zemlja kretala dok se
kola kreu putem. Kako ljudi koji se kreu razliitim brzinama mere razliite razdaljine izmeu
dogaaja, oni takoe moraju meriti razliite vremenske razmake ako treba da se saglase oko brzine
svetlosti.
Ajntajnova prvobitna teorija relativnosti, koju je izloio u svom radu iz 1905, danas se naziva
posebna teorija relativnosti. Ona opisuje kako se objekti kreu kroz prostor i vreme. Odatle
proishodi da vreme nije univerzalno svojstvo koje postoji nezavisno od prostora. Naprotiv,
budunost i prolost samo su smerovi, kao gore i dole, levo i desno, napred i nazad, u neemu to se
naziva prostorvreme. Moete ii jedino u smeru budunosti u vremenu, ali moete ii i pod izvesnim
uglom u odnosu na taj pravac. Upravo zbog toga vreme moe da protie razliitim brzinama.
Posebna teorija relativnosti povezala je vreme i prostor, ali prostor i vreme i dalje su predstavljali
nepomino zalee spram koga su se zbivali dogaaji. Mogli ste izabrati da se kreete razliitim
putanjama kroz prostorvreme, ali nita niste mogli preduzeti da preinaite zalee prostora i vremena.
Sve se to, meutim, promenilo kada je Ajntajn 1915. godine izloio optu teoriju relativnosti. On je
doao na revolucionarnu zamisao da gravitacija nije samo sila koja dejstvuje spram nepominog
zalea prostorvremena. Naprotiv, gravitacija predstavlja izoblienje prostorvremena izazvano
masom i energijom u njemu. Objekti poput topovske uladi i planeta pokuavaju da se kreu
pravolinijski kroz prostorvreme, ali kako je prostorvreme zakrivljeno, savijeno, a ne ravno, dolazi do
iskrivljenja njihove putanje. Zemlja pokuava da se kree pravolinijski kroz prostorvreme, ali
zakrivljenost prostorvremena izazvana masom Sunca nagoni je da krui oko njega. Slino tome,
svetlost nastoji da putuje pravolinijski, ali zakrivljenost prostorvremena u blizini Sunca dovodi do
toga da svetlost sa dalekih zvezda biva savijena ako proe nedaleko od njega. Pod normalnim
uslovima, nije mogue videti zvezde na nebu koje se nalaze u gotovo istom pravcu kao i Sunce. Za
vreme potpunog pomraenja, meutim, kada najvei deo Suneve svetlosti biva zaklonjen Mesecom,
svetlost zvezda moe se videti. Ajntajn je postavio svoju optu teoriju relativnosti u jeku Prvog

svetskog rata, kada uslovi za nauna posmatranja nisu bili povoljni, ali neposredno posle rata jedna
britanska ekspedicija pozabavila se posmatranjem pomraenja iz 1919. i potvrdila predvianja opte
relativnosti: prostorvreme nije ravno, ve ga zakrivljuju materija i energija u njemu.
Bio je to Ajntajnov najvei trijumf. Njegovo otkrie potpuno je preobrazilo nain na koji
razmiljamo o prostoru i vremenu. Oni su prestali da budu pasivno zalee spram koga se odigravaju
dogaaji. Vie nismo mogli da zamiljamo prostor i vreme kao veliine koje se pruaju u beskraj i na
koje nema nikakvog uticaja ono to se zbiva u Vaseljeni. Umesto toga, one su postale dinamina
svojstva koje vre uticaj na dogaaje to se zbivaju u njima, ali i trpe njihov uzvratni uticaj.
Jedno vano svojstvo mase i energije jeste to da su one stalno pozitivne. To je razlog to gravitacija
uvek izaziva meusobno privlaenje tela. Primera radi, Zemljina sila tee uvek nas privlai ka
povrini ak i onda kada se nalazimo na antipodnim takama sveta. To je razlog to ljudi u Australiji
ne odlete u kosmos. Slino tome, Suneva gravitacija dri planete na orbiti oko nae zvezde i
spreava Zemlju da se otisne u tamu meuzvezdanog prostora. Prema optoj relativnosti, okolnost da
je masa uvek pozitivna znai da je prostorvreme zakrivljeno ka unutra, slino povrini Zemlje. Da je
masa negativna, prostorvreme bi bilo zakrivljeno na drugaiji nain, slino povrini sedla. Ova
pozitivna zakrivljenost prostorvremena, koja odraava injenicu da gravitacija deluje privlano,
predstavljala je za Ajntajna veliki problem. Tada je bilo rasprostranjeno uverenje da je Vaseljena
statina; no, ako su prostor, a naroito vreme zakrivljeni ka unutra, kako onda Vaseljena moe
nastaviti da traje zauvek u manje ili vie istom stanju u kome je u ovom vremenu?
Ajntajnove prvobitne jednaine opte relativnosti predviale su da se Vaseljena ili iri ili saima.
On je stoga uveo dodatni uslov u jednaine koji je dovodio u vezu masu i energiju u Vaseljeni sa
zakrivljenou prostorvremena. Ova takozvana kosmoloka konstanta pretpostavljala je odbojno
gravitaciono dejstvo. Tako je postalo mogue drati u ravnotei privlaenje materije sa odbojnim
dejstvom kosmoloke konstante. Drugim reima, negativna zakrivljenost prostorvremena izazvana
kosmolokom konstantom mogla je potrti pozitivnu zakrivljenost prostorvremena izazvanu masom i
energijom u Vaseljeni. Na ovaj nain, mogao se dobiti model Vaseljene koja bi zauvek ostala u istom
stanju. Da se Ajntajn drao svojih prvobitnih jednaina, bez uvoenja kosmoloke konstante, on bi
predvideo da se Vaseljena ili iri ili saima. No, sve do 1929. godine ni bilo ko drugi nije pomislio
na mogunost da se Vaseljena menja sa protokom vremena; ali tada je Edvin Habl otkrio da se daleke
Galaksije jo vie udaljuju od nas. Vaseljena se, dakle, iri. Povodom kosmoloke konstante,
Ajntajn je kasnije izjavio: 'Bila je to najvea greka u mom ivotu.'
Sa kosmolokom konstantom ili bez nje, meutim, okolnost da materija izaziva zakrivljavanje
prostorvremena ka unutra ostala je nereen problem, iako to nisu svi uviali. Odatle je proishodilo da
materija moe u toj meri da zakrivi neko podruje ka unutra da ono potpuno postane odseeno od
ostatka Vaseljene. Takvo podruje postalo bi ono to je dobilo naziv crna rupa. Objekti mogu da
upadaju u crnu rupu, ali nita ne moe iz nje da umakne. Da bi to bilo mogue, objekti bi morali da se
kreu bre od svetlosti, ali to ne doputa teorija relativnosti. Materija unutar crne rupe postala bi
zarobljena i kolabirala bi do nekog nepoznatog stanja veoma velike gustine.
Ajntajna su veoma uznemirile implikacije ovog kolabiranja i on je odbio da poveruje da do toga
uistinu dolazi. Ali Robert Openhajmer pokazao je 1939. godine da bi jedna stara zvezda sa masom
dvostruko veom od Suneve neumitno podlegla kolabiranju poto utroi svoje nuklearno gorivo. No,
onda je izbio rat, Openhajmer je uzeo udela u projektu izrade atomske bombe i izgubio je zanimanje
za gravitacioni kolaps. I drugi naunici postali su zaokupljeniji fizikom koja se mogla izuavati na
Zemlji. Izgubili su poverenje u predvianja o dalekim krajevima Vaseljene zato to je izgledalo da se
ona ne mogu proveriti posmatranjima. Tokom ezdesetih godina, meutim, veliko poveanje dosega i

kvaliteta astronomskih posmatranja ponovo je podstaklo zanimanje za gravitacioni kolaps i ranu

Vaseljenu. ta je tano Ajntajnova teorija relativnosti predviala u ovim situacijama ostalo je
nejasno sve dok Roder Penrouz i ja nismo dokazali nekoliko teorema. One su pokazale da iz
injenice da je prostorvreme zakrivljeno ka unutra sledi da postoje singularnosti, mesta gde
prostorvreme ima poetak ili kraj. Poetak bi mu bio u Velikom Prasku, pre priblino petnaest
milijardi godina, a okonalo bi se za neku zvezdu koja je kolabirala i za sve to bi upalo u crnu rupu
zaostalu iza kolabirale zvezde.
Okolnost da je Ajntajnova opta teorija relativnosti predvidela singularnosti dovela je do krize u
fizici. Jednaine opte relativnosti, koje dovode u vezu zakrivljenost prostorvremena sa rasporedom
mase i energije, ne mogu se odrediti kao singularnost. Ovo znai da opta relativnost ne moe da
predvidi ta ishodi iz singularnosti. A posebno, opta relativnost ne moe da predvidi kako bi
Vaseljena trebalo da je poela u Velikom Prasku. Prema tome, opta relativnost nije celovita teorija.
Njoj je potreban dodatak kako bi odredila poetak Vaseljene, kao i ono to se dogaa kada materija
kolabira pod dejstvom vlastite gravitacije.
Ovaj neophodan dodatak jeste, kako izgleda, kvantna mehanika. Godine 1905, upravo onda kada je
objavio posebnu teoriju relativnosti, Ajntajn je takoe napisao rad o jednoj pojavi koja je nazvana
fotoelektrini efekat. Uoeno je da, kada svetlost padne na odreene metale, dolazi do emitovanja
naelektrisanih estica. Ono to je bilo neobino s ovim u vezi jeste okolnost da ako se smanji jaina
svetlosti, takoe opada broj emitovanih estica, ali zato brzina njihovog emitovanja ostaje ista.
Ajntajn je pokazao da se ovo moe objasniti ako se svetlost javlja ne u neprekidno promenljivom
obimu, kao to su prethodno svi pretpostavljali, nego pre u paketima odreene veliine. Na zamisao o
svetlosti koja se javlja jedino u paketima, nazvanim kvanti, prvi je doao, nekoliko godina ranije,
nemaki fiziar Maks Plank. To je pomalo kao kada bi se kazalo da se u samousluzi eer moe
kupovati ne u eljenoj koliini ve jedino u kesama od jednog kilograma. Plank je iskoristio zamisao
o kvantima da bi objasnio zato komad metala u stanju crvenog usijanja ne zrai beskonano toplotu;
ali za njega su kvanti bili samo teorijski trik koji nije odgovarao niemu u fizikoj stvarnosti.
Ajntajnov rad pokazao je da se pojedinani kvanti mogu neposredno posmatrati. Svaka emitovana
estica odgovarala je jednom kvantu svetlosti koja je padala na metal. Ovo otkrie ocenjeno je kao
veoma znaajan doprinos kvantnoj teoriji i donelo je Ajntajnu Nobelovu nagradu 1922. (Ovu
nagradu trebalo je da dobije za optu relativnost, ali zamisao da su prostor i vreme zakrivljeni jo je
smatrana za odve spekulativnu i protivurenu, tako da mu je nagrada pripala za fotoelektrini efekat,
to nipoto ne znai da je tim otkriem nije zasluio.)
Puni znaaj fotoelektrinog efekta shvaen je tek 1925, kada je Verner Hajzenberg objavio da mu je
taj efekat onemoguio da tano izmeri poloaj jedne estice. Da biste videli gde je neka estica,
morate je osvetliti. Ali Ajntajn je pokazao da se ne mogu koristiti sasvim male koliine svetlosti;
mora se upotrebiti najmanje jedan paket, ili kvant. Ovaj paket svetlosti poremetio bi esticu i nagnao
je da se kree izvesnom brzinom u nekom pravcu. to tanije elite da izmerite poloaj estice, to
biste morali da upotrebite veu energiju paketa, ime biste vie poremetili esticu. Ma koliko se
trudili da izmerite esticu, proizvod neodreenosti njenog poloaja i neodreenosti njene brzine uvek
bi bili vei od neke minimalne vrednosti.
Ovo Hajzenbergovo naelo neodreenosti pokazalo je da se nikako ne moe tano izmeriti stanje
nekog sistema, pa je samim tim i nemogue predvideti ta e sa njim biti u budunosti. Sve to je
mogue uiniti jeste predvianje verovatnoa razliitih ishoda. Ono to je uznemirilo Ajntajna bio je
upravo ovaj elemenat sluaja, nasuminosti. On je odbio da poveruje da iz fizikih zakona ne slede
sasvim odreena, nedvosmislena predvianja. Ali ma kako oni bili izraeni, svi nalazi idu u prilog

tome da su kvantni fenomen i naelo neodreenosti neizbeni, kao i da se oni javljaju u svim granama
fizike.
Ajntajnova opta relativnost naziva se klasina teorija; to znai da ona ne ukljuuje u sebe naelo
neodreenosti. Potrebno je stoga bilo pronai novu teoriju koja bi povezala optu relativnost sa
naelom neodreenosti. U veini situacija, razlika izmeu ove nove teorije i klasine opte
relativnosti bie veoma mala. To je stoga, kako je ranije istaknuto, to se neodreenost koju
predviaju kvantni efekti javlja u sasvim malim razmerama, dok se opta relativnost odnosi na
ustrojstvo prostorvremena u veoma velikim razmerama. Meutim, teoreme singularnosti koje smo
Roder Penrouz i ja dokazali pokazuju da e prostorvreme biti izrazito zakrivljeno u veoma malim
razmerama. Dejstvo naela neodreenosti postae tada veoma znaajno i ono e dati neke izuzetne
ishode.
Deo Ajntajnovih problema sa kvantnom mehanikom i naelom neodreenosti poticao je iz okolnosti
da je on koristio obinu, zdravorazumsku predstavu o tome da jedan sistem ima jednu odreenu
istoriju. Neka estica je na jednom mestu ili na nekom drugom. Ne moe se nalaziti pola na jednom, a
pola na drugom. Slino tome, neki dogaaj, kao to je, na primer, sputanje astronauta na Mesec,
odigrao se ili se nije odigrao. Nije se mogao napola odigrati. To je kao kada se kae da ovek ne
moe biti malo mrtav ili ena malo trudna. Oni to ili jesu ili nisu. Ali ako neki sistem ima samo jednu
odreenu istoriju, onda naelo neodreenosti vodi do sve sile paradoksa: tada se estica javlja na
dva mesta u isto vreme, a astronauti su samo napola na Mesecu.
Do elegantnog naina da se izbegnu ovi paradoksi koji su zadavali toliko glavobolje Ajntajnu doao
je ameriki fiziar Riard Fajnmen. Fajnmen je postao poznat 1948. po svom radu na kvantnoj teoriji
svetlosti. Godine 1965. dobio je Nobelovu nagradu sa svojim zemljakom Dulijanom vingerom i
japanskim fiziarem iniirom Tomonagom. Pripadao je istoj tradiciji velikih fiziara u koju je
spadao i Ajntajn. Nimalo nije voleo pompu i spletkarenje i dao je ostavku na lanstvo u Nacionalnoj
akademiji nauka kada je ustanovio da se tamo najvei deo vremena troi na odluivanje o tome koji
e drugi naunici biti primljeni. Fajnmen, koji je umro 1988, ostao je upamen po mnogim
doprinosima teorijskoj fizici. Jedan od njih jeste dijagram koji nosi njegovo ime i koji predstavlja
osnovu za gotovo sve proraune u fizici estica. Ali jo znaajniji doprinos bila je njegova zamisao o
zbiru po istorijama. Re je o tome da neki sistem nema samo jednu istoriju u prostorvremenu, kao to
bi se to normalno oekivalo u nekoj klasinoj nekvantnoj teoriji. Naprotiv, on ima sve mogue
istorije. Razmotrimo, na primer, sluaj estice koja se nalazi u taki A u odreenom vremenu.
Normalno bi se oekivalo da se estica kree u pravoj liniji od A. Meutim, prema zamisli o zbiru
po istorijama, ona moe da se kree bilo kojom putanjom koja poinje u A. To je slino onome to se
dogaa kada kapnete malo mastila na komad upijae hartije. estice mastila rairie se kroz upija u
svim moguim pravcima. ak i ako zapreite pravu liniju izmeu dve take na taj nain to zaseete
hartiju, mastilo e svejedno proi tako to e zaobii ivice ureza.
Za svaku putanju ili istoriju estice bie vezan neki broj koji zavisi od oblika putanje. Verovatnoa
da e estica prevaliti put od A do B dobija se sabiranjem brojeva to stoje u vezi sa svim putanjama
kojima estica moe stii od A do B. Kod veine putanja, broj koji stoji u vezi sa jednom putanjom
gotovo e se potrti sa brojevima oblinjih putanja. Oni e stoga malo doprineti verovatnoi stizanja
estice iz A u B. Ali brojevi pravolinijskih putanja sabrae se sa brojevima putanja koje su gotovo
pravolinijske. Prema tome, glavni doprinos verovatnoi poticae od putanja koje su pravolinijske ili
gotovo pravolinijske. To je razlog to trag koji estica ostavlja prilikom prolaska kroz mehurastu
komoru izgleda gotovo pravolinijski. Ali ako se na putu estice postavi nekakva prepreka sa
otvorom, putanje estica mogu se rairiti i iznan ivica otvora. Postoji visoka verovatnoa da se

estica nae izvan prave linije koja vodi kroz otvor.

Godine 1973. poeo sam da ispitujem kakav bi uticaj naelo neodreenosti imalo na neku esticu u
zakrivljenom prostorvremenu blizu crne rupe. Ustanovio sam tom prilikom jednu izuzetnu stvar: crna
rupa ne bi bila potpuno crna. Naelo neodreenosti dopustilo bi da zraenje otie iz crne rupe
postojanom brzinom. Ovaj nalaz potpuno je iznenadio kako mene tako i sve ostale, te je doekan
optom nevericom. Ali, posmatrano unazad, stvar je trebalo da bude oigledna. Crna rupa predstavlja
podruje prostora iz koga je nemogue pobei ako se kreete brzinom manjom od svetlosne. Ali iz
Fajnmenovog zbira po istorijama proishodi da se estice mogu kretati bilo kojom putanjom kroz
prostorvreme. To znai da se estica moe kretati bre od svetlosti. Verovatnoa prevaljivanja neke
vee razdaljine brzinom viom od svetlosne nije velika, ali estica se ipak moe kretati bre od
svetlosti dovoljno dugo da izie iz crne rupe, da bi potom nastavila putovanje sporije od svetlosti.
Na ovaj nain, naelo neodreenosti doputa esticama da umaknu iz onoga za ta se verovalo da
predstavlja konani zatvor - iz crne rupe. Verovatnoa da neka estica izie iz crne rupe ija je masa
slina Sunevoj bila bi veoma niska zato to bi ta estica morala da prevali nadsvetlosnom brzinom
vie kilometara. Ali sva je prilika da postoje i znatno manje crne rupe koje su nastale u ranoj
Vaseljeni. Ove praiskonske crne rupe bile bi manje od jezgra jednog atoma, ali bi im masa dostizala
milijarde tona, to odgovara masi planine Fudi. One bi mogle da zrae onoliko energije koliko je
daje neka velika elektrana. Kada bismo samo mogli da pronaemo neku od tih malih crnih rupa i da
je zauzdamo! Na alost, nema ih, kako izgleda, mnogo oko nas u Vaseljeni.
Predvianje zraenja iz crnih rupa predstavljalo je prvi znaajan ishod povezivanja Ajntajnove
opte relativnosti sa kvantnim naelom. Pokazalo se da gravitacioni kolaps nije takav orsokak kao
to je izgledalo. estice u crnoj rupi ne moraju da okonaju svoje istorije u singularnosti. Naprotiv,
one mogu da pobegnu iz crne rupe i da nastave svoje istorije izvan nje. Moda iz kvantnog naela
takoe proistie da se mogu izbei istorije koje imaju poetak u vremenu, taku nastanka, Veliki
Prasak.
Na ovo pitanje znatno je tee odgovoriti, zato to ono pretpostavlja primenu kvantnog naela na samo
ustrojstvo prostora i vremena, a ne samo na putanje estica spram datog zalea prostorvremena. Ono
to je ovde neophodno jeste zbir po istorijama ne samo za estice nego i za ceo sklop prostora i
vremena. Mi jo ne znamo kako da ispravno izvedemo ovo sabiranje, ali poznata su nam izvesna
svojstva koje ono treba da ima. Lake je, na primer, doi do zbira po istorijama ako se uzimaju u
obzir istorije ne u obinom, stvarnom vremenu nego u onome to se naziva imaginarno vreme.
Zamisao o imaginarnom vremenu nije lako shvatiti i ona je verovatno zadala najvie problema
itaocima moje knjige. Zbog korienja imaginarnog vremena takoe sam bio izloen estokoj kritici
filosofa. Kako imaginarno vreme moe imati bilo ta sa stvarnom Vaseljenom? Mislim da ti filozofi
nisu nauili lekciju iz istorije. Svojevremeno se smatralo za oigledno da je Zemlja ravna, kao i da
Sunce krui oko Zemlje, ali od Kopernikovog i Galilejevog vremena morali smo da se prilagodimo
zamisli da je Zemlja okrugla i da je ona ta koja krui oko Sunca. Slino tome, dugo je izgledalo
oigledno da vreme tee istom brzinom za sve posmatrae, ali Ajntajn nam je pokazao da ono,
zapravo, tee razliitim brzinom za razliite posmatrae. Takoe je izgledalo oigledno da Vaseljena
ima jedinstvenu istoriju, ali posle otkria kvantne mehanike moramo da prihvatimo da Vaseljena ima
svaku moguu istoriju. Ovim elim da pokaem da je zamisao o imaginarnom vremenu takoe neto
to emo morati da prihvatimo. Posredi je intelektualni skok istog reda veliine kao i prelazak na
verovanje da je svet okrugao. Mislim da e imaginarno vreme jednom izgledati podjednako prirodno
kao to je to danas predstava o okrugloj Zemlji. Meu obrazovanim svetom nema vie mnogo
poklonika ravne Zemlje.

Obino, stvarno vreme moete zamisliti kao vodoravnu liniju koja ide sleva nadesno. Ranija vremena
su sa leve strane, dok su ona potonja sa desne. Ali takoe moete zamisliti jedan drugi pravac koji
ide odozgo nadole. To je takozvani pravac imaginarnog vremena koji stoji pod pravim uglom u
odnosu na stvarno vreme.
Koja je svrha uvoenja pojma imaginarnog vremena? Zato se naprosto ne drimo obinog, stvarnog
vremena koje razumemo? Razlog je to to, kako je primeeno ranije, materija i energija ispoljavaju
tenju da zakrivljuju prostorvreme ka unutra. Na pravcu stvarnog vremena, ovo neumitno vodi do
singularnosti, mesta gde se prostorvreme okonava. U singularnostima, jednaine fizike ne mogu se
odrediti; tu se, stoga, ne moe predvideti ta e se dogoditi. Ali pravac imaginarnog vremena stoji
pod pravim uglom u odnosu na stvarno vreme. To znai da se on ponaa na slian nain i prema tri
pravca koja odgovaraju kretanju kroz prostor. Zakrivljenost prostorvremena izazvana materijom u
Vaseljeni moe tada da vodi do sticanja tri prostorna pravca i pravca imaginarnog vremena oko crne
rupe. Oni bi tu obrazovali zatvorenu povrinu, slinu povrini Zemlje. Tri prostorna pravca i
imaginarno vreme sazdali bi prostorvreme koje je zatvoreno u sebe, bez granica ili ivica. Ono ne bi
imalo take koje bi se mogle nazvati poetak ili kraj, ba kao to ni povrina Zemlje nema take
poetka i kraja.
Godine 1983, Dim Hartl i ja izloili smo pretpostavku o tome da zbir po istorijama za Vaseljenu ne
bi trebalo da se radi preko istorija u stvarnom vremenu. Umesto toga, on bi trebalo da se radi preko
istorija u imaginarnom vremenu, koje su zatvorene u sebe, slino povrini Zemlje. Kako te istorije
nemaju singularnosti niti poetak i kraj, ono to se u njima dogaa bilo bi u potpunosti odreeno
zakonima fizike. To znai da se moe izraunati ono to se dogaa u imaginarnom vremenu. A ako
znate istoriju Vaseljene u imaginarnom vremenu, onda moete izraunati kako se ona ponaa u
stvarnom vremenu. Na ovaj nain, otvara se mesto nadi da emo doi do celovite, objedinjene teorije
- takve koja bi predvidela sve u Vaseljeni. Ajntajn je poslednje godine svoga ivota proveo u
traganju za takvom teorijom. Nije je naao zato to nije verovao u kvantnu mehaniku. Nije bio
spreman da prizna da Vaseljena moe imati mnogo alternativnih istorija, kao to je to u zbiru po
istorijama. Mi jo ne znamo kako da doemo do zbira po istorijama za Vaseljenu, ali prilino smo
uvereni da e u to biti upleteni imaginarno vreme i zamisao o prostorvremenu koje se zatvara u sebe.
Mislim da e ove predstave izgledati podjednako prirodne narednom pokolenju kao i zamisao da je
svet okrugao. Imaginarno vreme ve predstavlja opte mesto u naunoj fantastici. Ali ono je neto
vie od naune fantastike ili matematikog trika. Posredi je svojstvo to oblikuje Vaseljenu u kojoj
ivimo.

9. NASTANAK VASELJENE
Predavanje odrano juna 1987. na Kembridu u okviru konferencije pod nazivom 'Tri stotine
godina gravitacije'. Povod skupa bilo je tri stolea od objavljivanja Njutnovog dela Principia.
Problem nastanka Vaseljene pomalo nalikuje starom pitanju: ta je prvo nastalo - kokoka ili jaje?
Drugim reima, kakvo je delovanje stvorilo Vaseljenu i ta je stvorilo to delovanje? Ili su moda
Vaseljena, odnosno delovanje koje ju je stvorilo, veno postojali, tako da uopte nisu morali da budu
stvoreni. Sve donedavno, naunici su nastojali da se klone ovih pitanja, smatrajui da ona pripadaju
pre metafizici ili religiji nego nauci. Tokom poslednjih godina, meutim, pokazalo se da zakoni nauke
mogu da vae ak i kada je posredi poetak Vaseljene. U tom sluaju, Vaseljena bi bila
samoobuhvatna i potpuno odreena zakonima nauke.
Rasprava o tome da li je i kako je Vaseljena poela vodila se tokom cele istorije. U osnovi, postojale
su dve kole miljenja. Mnoge rane mitologije, kao i judejska, hrianska i islamska religija, drale
su da je Vaseljena stvorena u prilino skoroj prolosti. (U sedamnaestom stoleu, biskup Aer je
izraunao da je Vaseljena stvorena 4.004. godine pre nove ere; do ove brojke doao je sabiranjem
ivotnog veka ljudi koji se pominju u Starom zavetu.) injenica kojom se potkrepljivala zamisao o
skoranjem nastanku bila je uvianje da se ljudska rasa, oigledno, razvija na podruju kulture i
tehnologije. Mi pamtimo ko je prvi ostvario dato delo ili razvio datu tehniku. Shodno tome, tvrdilo
se, nismo mogli postojati predugo; u protivnom, ve bismo uznapredovali znatno vie nego to
zapravo jesmo. U stvari, biblijski datum postanja nije mnogo daleko od vremena poslednjeg ledenog
doba, kada su se, kako izgleda, pojavila prva moderna ljudska bia.
Sa druge strane, bilo je ljudi, kakav je, na primer, grki filosof Aristotel, kojima se nije dopadala
zamisao o tome da je Vaseljena imala poetak. Oni su smatrali da bi to podrazumevalo boanski
upliv. Vie im se dopadalo da veruju da je Vaseljena oduvek postojala i da e zauvek postojati.
Neto to je veno savrenije je od onoga to je moralo biti stvoreno. Imali su odgovor na gore
izloeni argument o napredovanju ljudi: periodine poplave ili druge prirodne nesree stalno su
vraale ljudsku rasu na poetak.
Obe kole miljenja bile su uverenja da se Vaseljena, u biti, ne menja s protokom vremena. Ona je ili
stvorena u svom sadanjem obliku ili oduvek postoji ovakva kakva je danas. Bilo je to prirodno
verovanje, zato to je ljudski ivot - tavie, cela istorija - tako kratak da se tokom njega Vaseljena
znaajnije ne menja. U statinoj, nepromenljivoj Vaseljeni, pitanje da li je ona oduvek postojala ili je
stvorena u nekom konanom vremenu u prolosti uistinu predstavlja stvar metafizike ili religije: obe
ove oblasti mogle su da prue objanjenje za jednu takvu Vaseljenu. I odista, godine 1871, filosof
Imanuel Kant napisao je monumentalno i veoma opskurno delo pod naslovom Kritika istog uma u
kome je zakljuio da postoje podjednako valjani argumenti kako za verovanje da je Vaseljena imala
poetak tako i za verovanje da nije. Kako to naslov dela nagovetava, zakljuci su mu se temeljili
naprosto na umu, na razmiljanju; drugim reima, on nije uzeo u obzir nalaze posmatranja Vaseljene.
Uostalom, ta se to i ima posmatrati u nepromenljivoj Vaseljeni?
U devetnaestom stoleu, meutim, poeli su da se sakupljaju dokazi o tome da se Zemlja i ostatak
Vaseljene, u stvari, menjaju s vremenom. Geolozi su uvideli da je obrazovanje stena i fosila u njima
moralo trajati stotinama i hiljadama miliona godina. Bilo je to daleko due od starosti Zemlje koju su
izraunali kreacionisti. Dodatne dokaze pruilo je takozvano drugo naelo termodinamike, koje je
formulisao nemaki fiziar Ludvih Bolcman. Prema njemu, ukupna koliina nereda u Vaseljeni (ija

je mera svojstvo nazvano entropija) stalno se poveava s protokom vremena. Kao i iz argumenta
vezanog za napredovanje ljudi, odavde takoe proishodi da je Vaseljena mogla postojati samo neko
konano vreme. U protivnom, ona bi se ve uveliko rastoila u stanje potpunog nereda, gde bi sve
bilo na istoj temperaturi.
Dodatna potekoa sa kojom se suoavala zamisao o statinoj Vaseljeni odnosila se na Njutnov
zakon gravitacije; prema ovom zakonu, svaka zvezda u Vaseljeni trebalo je da bude privlaena
svakoj drugoj. Ako tako stoje stvari, kako onda one mogu da poivaju nepomine, na nepromenjenoj
meusobnoj udaljenosti? Zar ne bi trebalo da se sve sjate ujedno?
Njutn je bio svestan ovog problema. U jednom pismu upuenom Riardu Bentliju, vodeem filosofu
njegovog vremena, sloio se sa tim da konaan skup zvezda ne bi mogao da ostane nepokretan; one bi
se sve sjatile u neku sredinju taku. No, istakao je on, beskonaan skup zvezda ne bi doiveo tu
sudbinu, jer ne bi postojala nikakva sredinja taka u koju bi se one sjatile. Ovo je primer zamki u
koje se moe upasti kada se barata beskonanim sistemima. Korienjem razliitih naina zbrajanja
sila kojima beskrajan broj drugih zvezda u Vaseljeni deluje na svaku zvezdu dobijaju se razliiti
odgovori na pitanje da li zvezde mogu ostati na stalnoj meusobnoj udaljenosti. Danas znamo da je
ispravan postupak pretpostaviti postojanje nekog konanog podruja sa zvezdama, a potom dodati
tome nove zvezde koje bi priblino ravnomerno bile razmetene izvan datog podruja. Konaan skup
zvezda sjatio bi se ujedno, a prema Njutnovom zakonu, poveanjem broja zvezda izvan osnovnog
podruja ne bi se zaustavilo kolabiranje. Prema tome, beskonaan skup zvezda ne moe da ostane u
nepominom stanju. Ako se zvezde ne kreu jedne u odnosu na druge u nekom trenutku, njihovo
meusobno privlaenje uslovilo bi da ponu da se sunovraaju jedne ka drugima. Alternativno, one
bi mogle da se meusobno udaljuju, pri emu bi gravitacija usporavala brzinu razmicanja.
Uprkos ovim potekoama vezanim za zamisao o statinoj i nepromenljivoj Vaseljeni, tokom
sedamnaestog, osamnaestog i devetnaestog stolea, pa i poetkom dvadesetog niko nije istupio sa
pretpostavkom da se Vaseljena razvija sa protokom vremena. I Njutn i Ajntajn propustili su priliku
da predvide da bi Vaseljena trebalo ili da se saima ili da se iri. Njutnu se svakako ne moe nita
zameriti, zato to je iveo dve stotine pedeset godina pre no to je posmatranjima otkriveno da se
Vaseljena iri. Ali Ajntajn je trebalo to da zakljui. Teorija opte relativnosti, koju je formulisao
1915, predviala je irenje Vaseljene. Ali on je bio toliko uveren u statinu Vaseljenu da je ak
dodao jedan elemenat svojoj teoriji kako bi je doveo u sklad sa Njutnovom teorijom i naao
protivteu gravitaciji.
Kada je Edvin Habl dokazao 1929. da se Vaseljena iri, ovo otkrie potpuno je promenilo tok
rasprave o njenom nastanku. Ako uzmete u obzir sadanji poloaj galaksija i projektujete ga unazad
kroz vreme, pokazuje se da su se sve one nalazile na istom mestu u nekom trenutku pre izmeu deset i
dvadeset hiljada miliona godina. U to vreme, singularnost nazvana Veliki Prasak, gustina Vaseljene i
zakrivljenost prostorvremena trebalo bi da su imale beskonanu vrednost. U takvim uslovima, svi
poznati zakoni nauke neumitno bi otkazali. To predstavlja pravu katastrofu za nauku, zato to
podrazumeva da nauka nije u stanju da predvidi kako je Vaseljena poela. Sve to ona moe da kae
tim povodom jeste: Vaseljena je ovakva kakva je sada zato to je prvobitno bila kakva je bila. Ali
nije u stanju da objasni zato je bila ba takva kakva je bila neposredno po Velikom Prasku.
Nimalo iznenaujue, mnogi naunici nisu bili oduevljeni ovakvim zakljukom. Preduzeto je stoga
nekoliko pokuaja da se izbegne neumitnost singularnosti Velikog Praska, pa time i poetka vremena.
Jedan od njih bila je takozvana teorija stacionarnog stanja. Zamisao se ogledala u sledeem: kako se
galaksije meusobno razmiu, nove bi nastajale u meuprostoru iz materije koja se neprekidno
stvara. Vaseljena postoji i nastavie da postoji zauvek u manje-vie istom stanju u kome je danas.

Da bi Vaseljena nastavila da se iri, a nova materija da se stvara, model stacionarnog stanja nalagao
je preinaenje opte relativnosti, ali obim neophodnog stvaranja materije bio je sasvim mali:
priblino jedna estica po kubnom kilometru godinje, to ne bi bilo u protivurenosti sa nalazima
posmatranja. Ova teorija takoe je predviala da bi prosena gustina galaksija i slinih objekata
trebalo da bude stalna kako u prostoru tako i u vremenu. Ispitivanje vangalaktikih izvora radiotalasa, koje su preduzeli Martin Rajl i njegova grupa sa Kembrida, pokazalo je da ima znatno vie
slabih nego jakih izvora. U proseku, oekivalo bi se da slabiji izvori budu ujedno udaljeniji.
Postojale su, naime, dve mogunosti: ili se mi nalazimo u podruju Vaseljene u kome je broj jakih
izvora manji od prosene vrednosti, ili je gustina izvora bila vea u prolosti, kada se svetlost
otisnula sa udaljenijih izvora na putovanje ka nama. Nijedna od ove dve mogunosti nije bila
saglasna sa predvianjem teorije stacionarnog stanja da bi gustina radio-izvora trebalo da bude
stalna i u prostoru i u vremenu. Konani udarac ovoj teoriji zadat je 1964. godine, kada su Arno
Penzijas i Robert Vilson otkrili fon mikrotalasnog zraenja koje ne potie iz nae Galaksije. Spektar
ovog pozadinskog zraenja poklapao se sa spektrom zraenja vrelog tela - premda, dodue, pridev
'vrelo' teko da je prikladan ovde, budui da je posredi temperatura od samo 2,7 stepeni iznad
apsolutne nule. Vaseljena je hladno i tamno mesto! Nije postojao nikakav mehanizam u teoriji
stacionarnog stanja koji bi stvarao mikrotalase sa ovakvim spektrom. Teorija se stoga morala
napustiti.
Dvojica ruskih naunika, Jevgenij Lific i Isak Kalatnjikov, izloili su 1963. godine novu zamisao
koja je trebalo da izbegne stupicu singularnosti Velikog Praska. Oni su ustvrdili da je do stanja
beskrajne gustine moglo doi samo ako se galaksije kreu pravo jedna ka drugoj, odnosno jedna od
druge; jedino bi se tada sve one stekle u istu taku u prolosti. No, galaksije bi takoe mogle da imaju
neku neveliku bonu brzinu, to bi onda omoguilo postojanje takve preanje saimajue faze
Vaseljene u kojoj bi se one nale na sasvim maloj meusobnoj udaljenosti, ali bi nekako uspele da
izbegnu sudaranje. Vaseljena bi tako mogla da otpone novo irenje bez prolaska kroz stanje
beskonane gustine.
Kada su Lific i Kalatnjikov istupili sa svojom pretpostavkom, ja sam bio student-istraiva u potrazi
za problemom koji bih ispitao u mojoj doktorskoj tezi. Privuklo me je ovo pitanje postojanja
singularnosti Velikog Praska, zato to je ono bilo od kljune vanosti za razumevanje nastanka
Vaseljene. U saradnji sa Roderom Penrouzom, razradio sam novi niz matematikih postupaka kojima
sam mogao da se uhvatim ukotac sa ovim i slinim problemima. Pokazali smo da, ako je opta
relativnost tana, svaki razloni model Vaseljene mora poeti singularnou. Ovo je znailo da je
nauka u stanju da predvidi da je Vaseljena morala imati poetak, ali i da nije u stanju da predskae
kako je trebalo da pone: za ovaj odgovor morali ste se obratiti Bogu.
Bilo je zanimljivo pratiti promene klime miljenja o singularnostima. U vreme kada sam ja bio pred
diplomiranjem, niko ih nije shvatao ozbiljno. Kao posledica teorema o singularnosti koje su u
meuvremenu postavljene, danas su gotovo svi uvereni da je Vaseljena poela singularnou, u kojoj
je dolo do otkazivanja zakona fizike. Ja, meutim, sada smatram da zakoni fizike mogu da odrede
kako je Vaseljena poela, iako singularnost postoji.
Opta teorija relativnosti spada u takozvane klasine teorije. Ona, naime, ne uzima u obzir injenicu
da estice nemaju tano odreene poloaje i brzine, ve da ih na malom prostoru 'razmazuje' naelo
neodreenosti kvantne mehanike koje nam ne doputa da istovremeno izmerimo i poloaj i brzinu.
Ovo je nebitno u normalnim situacijama, zato to je prenik zakrivljenosti prostorvremena veoma
veliki u poreenju sa neodreenou poloaja neke estice. No, teoreme singularnosti ukazuju na to
da dolazi do veoma velike izoblienosti prostorvremena, sa malim prenikom zakrivljenosti na

poetku sadanje faze irenja Vaseljene. Pod takvim okolnostima, naelo neodreenosti postaje
veoma znaajno. Prema tome, opta relativnost donosi vlastiti krah predvianjem singularnosti. Da bi
se raspravljalo o poetku Vaseljene, potrebna nam je nova teorija koja bi povezala optu relativnost
sa kvantnom mehanikom.
Ta teorija jeste kvantna gravitacija. U ovom trenutku jo nam nije poznato kako e tano izgledati
konana verzija teorije kvantne gravitacije. Najbolji kandidat kojim sada raspolaemo jeste teorija
superstruna, ali tu jo postoji izvestan broj nereenih potekoa. Meutim, moe se oekivati da e
izvesna svojstva biti prisutna u svakoj odrivoj teoriji. Jedno od njih jeste Ajntajnova zamisao da se
dejstvo gravitacije moe prikazati prostorvremenom koje materija i energija u njemu zakrivljuju ili
izobliuju - odnosno, savijaju. Objekti nastoje da se kreu to vie mogu pravolinijski u tom
zakrivljenom prostoru. No, upravo zato to je on zakrivljen, putanje im izgledaju savijene, kao pod
uticajem gravitacionog polja.
Drugi elemenat koji oekujemo da e biti prisutan u krajnjoj teoriji jeste zamisao Riarda Fajnmena
da se kvantna teorija moe formulisati kao 'zbir po istorijama'. U svom najjednostavnijem vidu, ova
zamisao nalae da svaka estica ima svaku moguu putanju, ili istoriju, u prostorvremenu. Svaka
putanja ili istorija odlikuje se odreenom verovatnoom koja zavisi od njenog oblika. Da bi stvar
mogla da dejstvuje, neophodno je uzeti u obzir istorije koje se odigravaju u imaginarnom vremenu, a
ne u stvarnom vremenu u kome mi opaamo sebe kao bia koja postoje. Imaginarno vreme moe
zvuati kao stavka iz inventara naune fantastike, ali posredi je sasvim odreen matematiki pojam. U
izvesnom smislu, ono se moe predoiti kao pravac vremena koji stoji pod pravim uglom u odnosu na
stvarno vreme. Potrebno je sabrati verovatnoe svih istorija estica sa odreenim svojstvima, kao to
je prolaenje kroz date take u data vremena. Potom je neophodno preduzeti ekstrapolaciju dobijenog
ishoda unazad do stvarnog prostorvremena u kome mi ivimo. Posredi nije najpoznatiji pristup
kvantnoj teoriji, ali on daje iste ishode kao i drugi postupci.
Kada je u pitanju kvantna gravitacija, Fajnmenova zamisao o zbiru po istorijama pretpostavlja
zbrajanje razliitih moguih istorija Vaseljene - odnosno, razliitih zakrivljenih prostorvremena.
Ovim bi bila predstavljena istorija Vaseljene i svega u njoj. Potrebno je blie odrediti koja klasa
moguih zakrivljenih prostora treba da bude ukljuena u zbir po istorijama. Izbor ove klase prostora
odreuje u kome je stanju Vaseljena. Ako klasa zakrivljenih prostora koja definie stanje Vaseljene
obuhvata prostore sa singularnostima, verovatnoa takvih prostora ne bi bila odreena teorijom.
Umesto toga, verovatnoe o kojima je re morale bi biti ustanovljene na neki proizvoljan nain. To
znai da nauka ne bi bila u stanju da predvia verovatnoe ovakvih singularnih istorija
prostorvremena, pa samim tim ne bi mogla da predvidi ni kako bi Vaseljena trebalo da se ponaa.
Mogue je, meutim, da se Vaseljena nalazi u stanju odreenom zbirom koji obuhvata jedino
nesingularne zakrivljene prostore. U tom sluaju, zakoni nauke mogli bi da potpuno opiu Vaseljenu;
ne bi bilo neophodno pozivati se na neki pokreta izvan Vaseljene da bi se odredilo kako je ona
poela. Na izvestan nain, zamisao o tome da je stanje Vaseljene odreeno zbirom po samo
nesingularnim istorijama nalikuje na situaciju sa pijancem koji pokuava da nae klju od ulaznih
vrata ispod uline svetiljke: on ga tu moda nije izgubio, ali posredi je jedino mesto gde ga moe
nai. Slino tome, Vaseljena moda nije u stanju odreenom zbirom po nesingularnim istorijama, ali
to je jedino stanje u kome nauka moe da predviditi kako je Vaseljena poela.
Godine 1983, Dim Hartl i ja izloili smo pretpostavku da se stanje Vaseljene moe predstaviti kao
zbir po jednoj odreenoj klasi istorija. Ova klasa sastoji se od zakrivljenih prostora bez
singularnosti, koji bi bili konane veliine, ali i koji ne bi imali granice ili rubove. Ti prostori
nalikovali bi povrini Zemlje, ali sa dve dodatne dimenzije. Povrina Zemlje je konana, ali nema

nikakvih singularnosti, granica ili rubova. Proverio sam to eksperimentalno. Obiao sam oko sveta i
nisam pao sa njega.
Zamisao sa kojom smo istupili Hartl i ja moe se parafrazirati na sledei nain: granini uslov
Vaseljene jeste da ona nema granicu. Jedino u sluaju da se Vaseljena nalazi u ovom stanju bez
granice zakoni nauke mogli bi samostalno da odrede verovatnou svake mogue istorije. Shodno
tome, jedino bi u ovom sluaju poznati zakoni odredili kako bi Vaseljena trebalo da se ponaa. Ako
se Vaseljena nalazi u bilo kom drugom stanju, klasa zakrivljenih prostora u zbiru po istorijama
obuhvatila bi i prostore sa singularnostima. Kako bi se ustanovile verovatnoe ovih singularnih
istorija, bilo bi neophodno osloniti na neko drugo naelo, a ne na poznate zakone nauke. To naelo
stajalo bi izvan nae Vaseljene. Sa druge strane, ako je Vaseljena u stanju bez granica, mi bismo,
naelno govorei, mogli da potpuno ustanovimo kako je Vaseljena poela, sve do samih granica
naela neodreenosti.
Za nauku bi svakako bilo lepo da se Vaseljena nalazi u stanju bez granica, ali kako moemo znati da
je stvarno tako? Odgovor glasi da iz zamisli o stanju bez granica slede sasvim odreena predvianja
o tome kako bi Vaseljena trebalo da se ponaa. Ako se pokae da ta predvianja nisu u saglasnosti sa
posmatrakim nalazima, nee nam preostati drugo do da zakljuimo da Vaseljena nije u stanju bez
granica. Prema tome, pretpostavka o stanju bez granica predstavlja valjanu naunu teoriju u smislu
koji je odredio filosof Karl Poper: nju mogu opovri ili krivotvoriti nalazi posmatranja.
Ako nalazi posmatranja ne budu saglasni sa predvianjima, znaemo da mora biti singularnosti u
klasi moguih istorija. No, to e ujedno biti i sve to emo znati. Neemo biti u stanju da izraunamo
verovatnoe singularnih istorija, pa stoga neemo moi da predvidimo kako bi Vaseljena trebalo da
se ponaa. Moglo bi se pomisliti da ova nepredvidljivost nije odve vana ukoliko se odnosi samo na
Veliki Prasak; uostalom, on se zbio pre negde izmeu deset i dvadeset milijardi godina. Ali ako
predvidljivost zakazuje u uslovima veoma snanih gravitacionih polja pri Velikom Prasku, ona
takoe moe da zakae i kad bilo koja zvezda kolabira. A to se dogaa po nekoliko puta sedmino
samo u naoj Galaksiji. Naa sposobnost predvianja bila bi slaba ak i po merilima meteoroloke
prognoze.
Moe se, naravno, rei da zakazivanje predvidljivosti do koga dolazi u sluaju neke daleke zvezde ne
predstavlja neto oko ega treba brinuti. U kvantnoj teoriji, meutim, sve to nije izriito zabranjeno
moe se dogoditi i dogodie se. Prema tome, ako klasa moguih istorija obuhvata prostore sa
singularnostima, onda se te singularnosti mogu javiti bilo gde, a ne samo u Velikom Prasku i zvezdi
koja kolabira. To bi onda znailo da nita nismo u stanju da predvidimo. I obrnuto, injenica da smo
ipak sposobni da predviamo dogaaje predstavlja eksperimentalni dokaz protiv postojanja
singularnosti, a u korist zamisli o Vaseljeni bez granica.
ta, onda, predvia zamisao o odsustvu granica kada je u pitanju Vaseljena? Prvo to treba istai
jeste da e, stoga to su sve mogue istorije Vaseljene konane, bilo koja veliina koja se koristi kao
mera vremena imati najveu i najmanju vrednost. Vaseljena e, tako, imati poetak i kraj. Poetak u
stvarnom vremenu bie singularnost Velikog Praska. Poetak u imaginarnom vremenu nee, meutim,
biti singularnost, ve neto to pomalo nalikuje na Zemljin severni pol. Ako se uzmu stepeni
geografske irine na povrini Zemlje kao analogni vremenu, onda se moe rei da povrina nae
planete poinje na severnom polu. No, severni pol je savreno obina taka na Zemlji. Ona ni u
jednom pogledu nije posebna, odnosno isti zakoni vae na severnom polu kao i na bilo kojoj drugoj
taki na Zemlji. Slino tome, dogaaj koji bismo mogli oznaiti kao 'poetak Vaseljene u
imaginarnom vremenu' predstavljao bi obinu taku u prostorvremenu, nimalo razliitu od ostalih.
Zakoni nauke vaili bi na poetku, kao i bilo gde drugde.

Iz analogije sa povrinom Zemlje moglo bi se oekivati da e kraj Vaseljene biti slian poetku, ba
kao to je severni pol umnogome slian junom. No, severni i juni pol odgovaraju poetku i kraju
istorije Vaseljene u imaginarnom vremenu, a ne u stvarnom vremenu koje je deo naeg iskustva. Ako
se izvri ekstrapolacija rezultata zbrajanja po istorijama iz imaginarnog vremena u stvarno vreme,
ustanovie se da poetak Vaseljene u stvarnom vremenu moe biti veoma razliit od njenog kraja.
Donatan Halivel i ja izvrili smo priblian proraun onoga to proishodi iz uslova odsustva granica.
Poli smo od toga da je Vaseljena savreno ravnomerno i jedoobrazno zalee na kome se javljaju
mali poremeaji u gustini. U stvarnom vremenu, izgledalo bi da Vaseljena poinje svoje irenje sa
veoma malim prenikom. U poetku, irenje bi bilo takozvane inflatorne vrste: veliina Vaseljene
udvostruila bi se, naime, svakog delia sekunde ba kao to se cene udvostrue svake godine u
nekim zemljama. Svetski rekorder u ekonomskoj inflaciji verovatno je Nemaka posle Prvog
svetskog rata, u kojoj se cena vekne hleba poveala sa ispod jedne marke na mnogo miliona maraka
za svega nekoliko meseci. Ali to nije nita u poreenju sa inflacijom koja se, kako izgleda, odigrala u
ranoj Vaseljeni: tu je, naime, dolo do poveanja veliine od najmanje milion milion milion milion
miliona puta za samo deli sekunde. Razume se, zbilo se to pre mandata sadanje vlade.
Ova inflacija bila je dobra utoliko to je stvorila Vaseljenu koja je bila ravnomerna i jednoobrazna u
velikim razmerama i koja se irila upravo kritinom stopom da izbegne povratno kolabiranje. Takoe
je bila korisna stoga to je nainila svekoliku sadrinu Vaseljene sasvim doslovno ni iz ega. Kada je
Vaseljena bila samo jedna taka, slina severnom polu, ona nije sadrala nita. Sada, meutim,
postoji najmanje deset na osamnaesti estica u onom delu Vaseljene koji je dostupan naim
posmatranjima. Odakle sve te estice? Odgovor glasi da relativnost i kvantna mehanika doputaju
stvaranje materije iz energije u obliku parova estica-antiestica. A odakle potie energija iz koje je
nainjena ova materija? Odgovor glasi da je pozajmljena od gravitacione energije Vaseljene.
Vaseljena ima ogroman dug negativne gravitacione energije, koji stoji u savrenoj ravnotei sa
pozitivnom energijom materije. Tokom inflatornog razdoblja, Vaseljena se do gue zaduila kod
svoje gravitacione energije da bi finansirala stvaranje nove materije. Ishod je predstavljao trijumf
Kejnesove ekonomije: bodra i irea Vaseljena, puna materijalnih objekata. Dug gravitacione
energije morae da bude vraen tek na kraju Vaseljene.
Rana Vaseljena nije mogla da bude potpuno homogena i jednoobrazna zato to bi time bilo narueno
naelo neodreenosti kvantne mehanike. Umesto toga, javila su se odstupanja od jednoobrazne
gustine. Zamisao o odsustvu granica podrazumeva da e se ove razlike u gustini javiti najpre u
rudimentarnom obliku; drugim reima, one e biti to je manje mogue, saglasno naelu
neodreenosti. Tokom inflatornog irenja, meutim, razlike e se poveavati. Po okonanju
inflatornog irenja, Vaseljena e nastaviti da se iri neravnomerno: na nekim mestima inie to bre
nego na drugim. U podrujima sporijeg irenja, gravitaciono privlaenje materije jo e vie usporiti
irenje. Konano, ta podruja prestae da se ire i poee da se saimaju, obrazujui galaksije i
zvezde. Prema tome, zamisao o odsustvu granica prua objanjenje za sva sloena ustrojstva koja
vidimo oko nas. No, ona ne daje samo jedno predvianje kada je posredi Vaseljena. Umesto toga,
predvia celo niz moguih istorija, koje sve imaju vlastitu verovatnou. Moda postoji i takva
mogua istorija u kojoj je Laburistika partija dobila poslednje izbore u Britaniji, premda je njena
verovatnoa niska.
Zamisao o odsustvu granica ima duboke implikacije u pogledu uloge Boga u poslovima Vaseljene.
Sada je opte prihvaeno da se Vaseljena razvija prema sasvim odreenim zakonima. Te zakone
moda je zadao Bog, ali izgleda da se On ne mea u Vaseljenu da bi ih krio. Sve donedavno se,
meutim, smatralo da su ovi zakoni neprimenjivi na poetak Vaseljene. Na Bogu je bilo da navije

mehanizam i pusti Vaseljenu u rad na bilo koji nain koji bi mu se svideo. Shodno tome, sadanje
stanje Vaseljene predstavljalo bi ishod Bojeg izbora poetnih uslova.
Okolnosti bi, meutim, bile znatno drugaije ako bi se pokazalo da je zamisao o odsustvu granica
ispravna. U tom sluaju, zakoni fizike ostali bi na snazi ak i na poetku Vaseljene, tako da Bog ne bi
imao slobodu da odabere poetne uslove. Razume se, On bi i dalje imao odreene ruke u pogledu
izbora zakona kojima bi se Vaseljena pokoravala. No, to moda i ne bi bio neki naroiti izbor.
Postojao bi, naime, tek mali broj zakona koji bi bili celoviti i saglasni i koji bi vodili do sloenih
bia kakva smo mi, koja bi postavila pitanje: Kakva je priroda Boga?
A ak i ako postoji samo jedan jedinstven niz moguih zakona, to nije nita drugo do niz jednaina.
ta je to to pogoni jednaine i to primorava Vaseljenu da im se pokorava? Da li je krajnja
objedinjena teorija tako mona da dovodi i do vlastitog nastanka? Iako e nauka moda reiti
problem poetka Vaseljene, ona ne moe da odgovori na sledee pitanje: zato Vaseljena uopte mari
da postoji? Ni ja ne znam taj odgovor.

10. KVANTNA MEHANIKA CRNIH RUPA

Tekst objavljen u asopisu Scientific American, januara 1977.
Tokom prvih trideset godina ovog stolea postavljene su tri teorije koje su iz korena promenile
ovekovo vienje fizike, kao i same stvarnosti. Ove tri teorije jesu posebna teorija relativnosti
(1905), opta teorija relativnosti (1915) i teorija kvantne mehanika (oko 1926). Prvu u dobroj meri
dugujemo Albertu Ajntajnu, druga je potpuno njegovo delo, dok je u razvoju tree on igrao znaajnu
ulogu. Ajntajn, meutim, nikada nije prihvatio kvantnu mehaniku zato to u njoj postoji elemenat
sluaja i neodreenosti. Njegov stav ovim povodom saet je u esto navoenoj izjavi: 'Bog se ne igra
kockicama.' No, veina fiziara spremno je prihvatila i posebnu relativnost i kvantnu mehaniku zato
to su one opisivale dejstva koja su se neposredno mogla meriti. Sa druge strane, opta relativnost
uglavnom je prenebregavana zato to je izgledala odve sloena u matematikom pogledu, zato to se
nije mogla proveriti u laboratoriji i zato to je bila isto klasina teorija koja nije stajala u
saglasnosti sa kvantnom mehanikom. Tako se dogodilo da je opta relativnost ostala u zapeku skoro
pedeset godina.
Veliki razvoj astronomskih posmatranja koji se zbio poetkom ezdesetih godina oiveo je zanimanje
za klasinu teoriju opte relativnosti zato to je izgledalo da mnoge nove pojave koje su otkrivene,
kao to su kvazari, pulsari i kompaktni rendgenski izvori, ukazuju na postojanje veoma jakih
gravitacionih polja - polja koja je mogla opisati jedino opta relativnost. Kvazari su zvezdoliki
objekti koji moraju biti mnogo puta sjajniji od itavih galaksija ako se uistinu nalaze na
udaljenostima o kojima govore crveni pomaci u njihovim spektrima; pulsari su brzo rotirajui ostaci
eksplozija supernova za koje se smatra da predstavljaju ultraguste neutronske zvezde; kompaktni
rendgenski izvori, koji su otkriveni ureajima na kosmikim letelicama, moda su takoe neutronske
zvezde, a moda su i hipotetiki objekti jo vee gustine - takozvane crne rupe.
Jedan od problema sa kojim se suoavaju fiziari koji pokuavaju da primene optu relativnost na
ove novootkrivene ili hipotetike objekte ogledao se u tome da se ona morala usaglasiti sa kvantnom
mehanikom. Tokom poslednjih godina dolo se do novih otkria koja pruaju nadu da emo u
doglednoj budunosti postaviti potpuno celovitu kvantnu teoriju gravitacije - takvu, naime, koja e
biti u saglasnosti sa optom relativnou kada su posredi makroskopski objekti i koja nee, veruje se,
sadrati matematike beskonanosti koje su dugo predstavljale prokletstvo ostalih kvantnih teorija
polja. Ova otkria stoje u vezi sa izvesnim, nedavno ustanovljenim kvantnim dejstvima kod crnih
rupa, koja ukazuju na naroitu povezanost crnih rupa sa zakonima termodinamike.
Dopustite mi da ukratko opiem kako moe da nastane jedna crna rupa. Zamislite zvezdu ija je masa
deset puta vea od Suneve. Tokom najveeg dela svog veka, koji iznosi oko milijardu godina,
zvezda e stvarati toplotu u svom sreditu pretvaranjem vodonika u helijum. Osloboena energija
obezbedie dovoljan pritisak da se zvezda suprotstavi vlastitoj gravitaciji, a ravnotea izmeu ova
dva dejstva uspostavie se kada prenik zvezde bude iznosio oko pet Sunevih prenika. Druga
kosmika brzina sa povrine jedne takve zvezde iznosila bi oko hiljadu kilometara u sekundi. Drugim
reima, neko telo izbaeno okomito uvis sa povrine zvezde brzinom manjom od hiljadu kilometara u
sekundi podleglo bi dejstvu gravitacionog privlaenja i vratilo bi se na povrinu, dok bi ono ija je
brzina vea nastavilo da se zauvek udaljava od zvezde.
Poto zvezda iscrpi svoje nuklearno gorivo, ne bi vie postojalo nita to bi se suprotstavljalo
gravitaciji; zvezda bi tada neumitno poela da kolabira pod dejstvom vlastite sile tee. Kako se ona

smanjuje, gravitaciono polje na povrini postajae jae, a uporedo sa tim poveavae se i druga
kosmika brzina. U asu kada se prenik smanji na samo trideset kilometara, druga kosmika brzina
dostii e vrednost od 300.000 kilometara u sekundi, to odgovara brzini svetlosti. Posle toga,
svetlost koju zvezda zrai nee vie moi da se otisne u beskraj ve e ostati prikovana za povrinu
gravitacionim poljem. Prema posebnoj teoriji relativnosti, nita ne moe da se kree bre od
svetlosti, te tako, ako svetlost ne moe da utekne kolabiranoj zvezdi, nita drugo takoe ne moe.
Ishod ovog procesa bila bi crna rupa: podruje prostorvremena iz koga nije mogue pobei. Granica
crne rupe naziva se horizont dogaaja. Ono odgovara talasnom frontu svetlosti sa zvezde koji zamalo
nije uspeo da se otisne u beskraj ve je ostao da poiva na varcildovom polupreniku:
2GM/kvadratni koren iz c - gde je G Njutnova gravitaciona konstanta, M masa zvezde, a c brzina
svetlosti. Kod zvezde ija je masa deset puta vea od Suneve varcildov prenik iznosi oko
trideset kilometara.
Raspolaemo prilino pouzdanim posmatrakim nalazima koji ukazuju na to da crne rupe priblino te
veliine postoje u dvojnim zvezdanim sistemima, kakav je rendgenski izvor poznat kao Labud X-1.
Mogue je da postoji i prilino veliki broj znatno manjih crnih rupa rasutih po Vaseljeni, koje su
nastale kolabiranjem ne zvezda nego veoma zbijenih podruja u toploj, gustoj sredini za koju se
smatra da je postojala neposredno po Velikom Prasku kojim je Vaseljena poela. Ovakve
'praiskonske' crne rupe od ogromnog su znaaja za kvantna dejstva koja u ovde pokuati da opiem.
Jedna crna rupa ija masa dostie milijardu tona (to priblino odgovara masi neke planine) imala bi
prenik od oko 10 na -13 centimetara (veliina neutrona ili protona). Ona bi se mogla nalaziti na
orbiti bilo oko Sunca bilo oko sredita Galaksije.
Prvi nagovetaj o tome da moda postoji veza izmeu crnih rupa i termodinamike usledio je 1970, po
matematikom otkriu da se povrina horizonta dogaaja - granice crne rupe - uvek poveava kada
nova materija ili zraenje dospeju u crnu rupu. tavie, ako se dve crne rupe sudare i stope u jednu,
podruje horizonta dogaaja oko nove crne rupe vee je od zbira podruja horizonata dogaaja oko
prvobitnih crnih rupa. Ovo svojstvo ukazuje na to da postoji slinost izmeu podruja horizonta
dogaaja crne rupe i predstave o entropiji u termodinamici. Entropija se moe shvatiti kao mera
nereda nekog sistema, odnosno, ekvivalentno, kao nedostatak znanja o njegovom tanom stanju.
Znameniti drugi zakon termodinamike kae da se entropija uvek poveava sa protokom vremena.
Analogiju izmeu svojstava crnih rupa i zakona termodinamike proirili smo Dejms M. Bardin, sa
Vaingtonskog univerziteta, Brendon Karter, koji je sada u opservatoriji Medon, i ja. Prvi zakon
termodinamike kae da malu promenu entropije nekog sistema prati srazmerna promena energije tog
sistema. inilac srazmernosti naziva se temperatura sistema. Bardin, Karter i ja doli smo do slinog
zakona koji dovodi u vezu promenu mase crne rupe sa promenom podruja horizonta dogaaja.
inilac srazmernosti uvodi ovde jedno svojstvo nazvano povrinska gravitacija, koja predstavlja
meru jaine gravitacionog polja na horizontu dogaaja. Ako se prihvati da je podruje horizonta
dogaaja analogno entropiji, onda bi proishodilo da je povrinska gravitacija analogna temperaturi.
Slinost osnauje i injenica da se za povrinsku gravitaciju ispostavlja da je ista u svim takama
horizonta dogaaja, ba kao to je svuda ista temperatura kod tela u termalnoj ravnotei.
Iako nesumnjivo postoji slinost izmeu entropije i podruja horizonta dogaaja, nije nam bilo
oigledno kako to podruje moe biti poistoveeno sa entropijom crne rupe. ta bi se uopte
podrazumevalo pod entropijom crne rupe? Odluujui doprinos ovde je ostvario Dejkob D.
Bekenstin 1972. godine, tada postdiplomac na Prinstonskom univerzitetu, a sada na univerzitetu
Negev, u Izraelu. Evo o emu je re. Kada doe do nastanka crne rupe pri gravitacionom kolapsu,
ona se brzo upostoji u stacionarnom stanju koje je odreeno samo trima parametrima: masom,

ugaonim momentom i naelektrisanjem. Izuzev ova tri svojstva, crna rupa ne zadrava nikakve druge
pojedinosti kolabiranog objekta. Do ovog zakljuka, poznatog kao teorema 'crna rupa nema kose',
doli smo udruenim pregalatvom Karter, Vorner Izrael sa univerziteta Alberta, Dejvid S. Robinson
iz londonskog Kings koleda i ja.
Teorema 'bez kose' podrazumeva da velika koliina informacija biva izgubljena pri gravitacionom
kolapsu. Primera radi, na zavrno stanje crne rupe nema nikakvog uticaja to da li je telo koje je
kolabiralo bilo sainjeno od materije ili od antimaterije, odnosno da li je imalo loptasti ili krajnje
nepravilan oblik. Drugim reima, crna rupa date mase, ugaonog momenta i naelektrisanja mogla je
nastati kolabiranjem bilo koje od velikog broja razliitih konfiguracija materije. tavie, ako se
zanemare kvantna dejstva, broj konfiguracija bio bi beskonaan, budui da je crna rupa mogla nastati
i kolabiranjem oblaka sainjenog od neogranieno velikog broja estica neogranieno male mase.
Naelo neodreenosti kvantne mehanike podrazumeva, meutim, da se estica mase m ponaa kao
talas ija je talasna duina h/mc, gde je h Plankova konstanta (mala vrednost koja iznosi 6,62 x 10 na
-27 erga u sekundi), a c brzina svetlosti. Da bi jedan oblak estica mogao da kolabira i tako obrazuje
crnu rupu, bilo bi neophodno da ova talasna duina bude manja od veliine obrazovane crne rupe.
Proishodi, dakle, da broj konfiguracija koje mogu da obrazuju crnu rupu date mase, ugaonog momenta
i naelektrisanja, iako veliki, nije neogranien. Bekenstin je izloio zamisao da se logaritam ovog
broja moe protumaiti kao entropija crne rupe. Logaritam tog broja predstavljao bi meru za koliinu
informacija koje su nepovrativo izgubljene tokom kolabiranja kroz horizont dogaaja prilikom
nastajanja crne rupe.
Naizgled kobna pogreka u Bekenstinovoj zamisli bila je okolnost da ako crna rupa ima konanu
entropiju srazmernu podruju svog horizonta dogaaja, onda ona takoe treba da ima konanu
temperaturu koja bi bila srazmerna povrinskoj gravitaciji. Odavde bi proishodilo da bi crna rupa
mogla da bude u ravnotei za toplotnim zraenjem na nekoj temperaturi razliitoj od nule. No, prema
klasinoj koncepciji, takva ravnotea nije mogua, budui da bi crna rupa apsorbovala svo toplotno
zraenje koje bi dospelo do nje, ali po defeniciji ne bi mogla nita da emituje zauzvrat.
Paradoks je ostao nereen sve do poetka 1974, kada sam ja poeo da ispitujem kakvo bi bilo
ponaanje materije u blizini crne rupe prema kvantnoj mehanici. Na svoje iznenaenje, ustanovio sam
da, kako izgleda, crna rupa emituje estice postojanom stopom. Kao i svi ostali u to vreme, prihvatao
sam diktum da crna rupa ne moe nita da emituje. Uloio sam stoga puno truda u pokuaj da se
nekako oslobodim tog neprijatnog dejstva. No, ono je odbijalo da se ukloni, tako da mi na kraju nije
preostalo nita drugo do da ga prihvatim. Ono to me je na kraju ubedilo da je posredi stvaran fiziki
proces bila je okolnost da odlazee estice imaju spektar koji je sasvim odreeno toplotni; crna rupa
stvara i emituje estice ba kao da je posredi neko obino toplo telo sa temperaturom srazmernom
povrinskoj gravitaciji, a obrnuto srazmernom masi. Ovo je uinilo potpuno razlonom Bekenstinovu
zamisao o tome da crna rupa ima konanu entropiju, budui da je iz nje proishodilo da bi crna rupa
mogla biti u toplotnoj ravnotei na nekoj konanoj temperaturi razliitoj od nule.
Od tog vremena, vie istraivaa potvrdilo je razliitim matematikim pristupima da crne rupe mogu
da vre toplotno emitovanje. Evo jednog od naina da se razume ovo emitovanje. Kvantna mehanika
podrazumeva da je svekoliki prostor ispunjen parovima 'virtualnih' estica i antiestica koje se
neprekidno otelotvaraju u parovima, razdvajaju, a potom ponovo spajaju i meusobno potiru. Ove
estice nazivaju se virtualne zato to ih je, za razliku od 'stvarnih' estica, nemogue neposredno
posmatrati detektorom estica. Njihovo posredno dejstvo moe se, meutim, meriti, a postojanje im
je potvreno malim pomakom ('Lembovim pomakom') koji stvaraju u spektru svetlosti pobuenih
vodonikovih atoma. U blizini crne rupe, jedan lan para virtualnih estica moe da padne u rupu, to

drugog lana ostavlja bez partnera sa kojim bi se potro. Naputena estica ili antiestica moe takoe
da padne u crnu rupu za svojim partnerom, ali takoe moe da joj utekne, u kom sluaju izgleda kao
zraenje koje odailje crna rupa.
Drugi nain da se sagleda ovaj proces jeste da se zamisli da lan para estica koji pada u crnu rupu neka bi to, recimo, bila antiestica - jeste, zapravo, estica koja putuje unazad kroz vreme.
Antiestica, dakle, koja pada u crnu rupu moe se zamisliti kao estica koja izlazi iz crne rupe, ali
putujui unazad kroz vreme. Kada ova estica stigne do take gde se prvobitno materijalizovao par
estica-antiestica, gravitaciono polje je rasprava, tako da se ona sada kree napred kroz vreme.
Kvantna mehanika tako doputa da estica pobegne iz crne rupe, to nije dozvoljeno u okviru klasine
mehanike. Postoje, meutim, i mnoge druge situacije u atomskoj i nuklearnoj fizici u kojima se
javljaju razne prepreke koje estice ne bi mogle da preu shodno naelima klasine mehanike, ali
koje one ipak prelaze shodno naelima kvantne mehanike.
Visina prepreke oko crne rupe srazmerna je veliini crne rupe. Ovo znai da je samo sasvim malo
estica u stanju da pobegne iz crne rupe velike poput one za koju se pretpostavlja da postoji u Labudu
X-1, ali zato estice mogu veoma brzo da otiu iz manjih crnih rupa. Podrobni prorauni pokazuju da
emitovane estice imaju toplotni spektar koji odgovara temperaturi to brzo raste sa smanjenjem
mase crne rupe. Kod crne rupe ija je masa jednaka Sunevoj temperatura iznosi samo jedan
desetomilioniti deo stepena iznad apsolutne nule. Toplotno zraenje koje se odliva sa crne rupe takve
temperature bilo bi potpuno prikriveno optim fonom zraenja Vaseljene. Sa druge strane, crna rupa
sa masom od samo milijardu tona - drugim reima, praiskonska crna rupa, velika priblino kao proton
- imala bi temperaturu od oko 120 milijardi stepeni Kelvinove lestvice, to odgovara energiji od
desetak miliona elektron volti. Pri takvoj temperaturi, crna rupa mogla bi da stvara parove elektronpozitron, kao i estice nulte mase, kakvi su fotoni, neutrini i gravitoni (pretpostavljeni nosioci
gravitacione energije). Jedna praiskonska crna rupa oslobaala bi energiju stopom od 6.000
magavata, to odgovara izlaznoj snazi est velikih nuklearnih elektrana.
Kako crna rupa emituje estice, njena masa i veliina postojano se smanjuju. To olakava jo vee
oticanje, tako da se emitovanje nastavlja sve veom brzinom, sve dok na kraju crna rupa potpuno ne
izrai samu sebe i prestane da postoji. U krajnjoj liniji, svaka crna rupa u Vaseljeni isparie na ovaj
nain. Kada su u pitanju velike crne rupe, meutim, vreme neophodno da se to dogodi uistinu je
veoma dugo; crna rupa Suneve mase potrajae oko 10 na 66 godina. Sa druge strane, neka
praiskonska crna rupa trebalo bi da je ve gotovo potpuno isparila tokom deset milijardi godina koje
su protekle od Velikog Praska, poetka Vaseljene kakvu mi znamo. Takve crne rupe sada bi
emitovale teko gama-zraenje ija bi energetska vrednost iznosila oko 100 miliona elektron volti.
Prorauni koje smo izvrili Don N. Pejd, tada na Kalifornijskom tehnolokom institutu, i ja,
zasnovani na merenjima fona gama-zraenja izvrenim sa satelita SAS-2, pokazuju da prosena
gustina praiskonskih crnih rupa u Vaseljeni mora biti neto manja od oko dve stotine po kubnoj
svetlosnoj godini. Lokalna gustina u naoj Galaksiji mogla bi biti milion puta vea od ove prosene
vrednosti, ako su praiskonske crne rupe bile usredsreene u 'oreolu' galaksija - retkom oblaku brzih
zvezda u koji je smetena svaka galaksija - umesto da budu ravnomerno razmetene po Vaseljeni.
Odavde bi proishodilo da je praiskonska crna rupa koja je najblia Zemlji verovatno udaljena
najmanje koliko i planeta Pluton.
Zavrni in isparavanja crne rupe odigrao bi se tako brzo da bi na kraju dolo do strahovite
eksplozije. Koliko bi snana bila ta eksplozija, zavisilo bi od toga koliko ima razliitih vrsta
elementarnih estica. Ako se, kao to se sada uglavnom smatra, sve estice sastoje od moda est
raznih varijeteta kvarkova, zavrna eksplozija imala bi energiju ravnu onoj koja bi se oslobodila pri

istovremenoj detonaciji deset miliona jednomegatonskih vodoninih bombi. Sa druge strane, prema
alternativnoj teoriji koju je postavio R. Hagedorn iz CERN-a, Evropske organizacije za nuklearna
istraivanja u enevi, postoji beskonaan broj elementarnih estica sve vee i vee mase. Kako se
crna rupa smanjuje i postaje toplija, ona bi emitovala sve vei i vei broj razliitih vrsta estica, da
bi se, najzad, okonala eksplozijom moda 100.000 puta silovitijom od one koja je proraunata u
okviru hipoteze sa kvarkovima. Prema tome, posmatranja eksplozija crnih rupa pruila bi veoma
znaajne podatke o fizici elementarnih estica - podatke koji moda ne bi bili dostupni na drugi nain.
Eksplozija crne rupe dovela bi do masivnog odliva visokoenergetskog gama-zraenja. Iako bi se ono
moglo posmatrati posredstvom gama-detektora na satelitima ili balonima, bilo bi teko podii
dovoljno veliki detektor koji bi imao razlone izglede za registrovanje znaajnog broja fotona gamazraenja koje potie iz takve eksplozije. Jedna mogunost bila bi da se uposli kosmiki atl koji bi
izgradio veliki detektor gama-zraenja na orbiti. Laka i znatno jeftinija alternativa bila bi da se
prepusti gornjem delu Zemljine atmosfere da poslui kao detektor. Visokoenergetsko gama-zraenje
koje se sliva u atmosferu stvorilo bi pljusak parova elektron-pozitron, koji bi se u poetku kretali
kroz atmosferu bre nego to moe svetlost. (Svetlost usporavaju meudejstva sa molekulima
vazduha.) Elektroni i pozitroni izazvali bi svojevrstan sonini prasak, ili udarni talas, u
elektromagnetnom polju. Ovakav udarni talas, koji se naziva erenkovljevo zraenje, mogao bi se
otkriti sa povrine kao blesak vidljive svetlosti.
Preliminarni opit, koji su izvrili Nil E. Porter i Trevor S. Viks sa univerzitetskog koleda u Dablinu,
ukazuje na to da ako crna rupa eksplodira onako kako to predvia Hagedornova teorija, onda ima
manje od dve eksplozije crnih rupa po kubnoj svetlosnoj godini u jednom stoleu u naem podruju
Galaksije. Odavde bi proishodilo da gustina praiskonskih crnih rupa iznosi manje od sto miliona po
kubnoj svetlosnoj godini. Mogue je znaajno poveati osetljivost ovih posmatranja. ak i ako ona
ne prue nikakav pozitivan dokaz o postojanju praiskonskih crnih rupa, i dalje e biti veoma
dragocena. Postavljanjem niske gornje granice gustine ove vrste crnih rupa, posmatranja e ukazati na
to da je rana Vaseljena morala biti znatno ravnomernije i mirnije mesto.
Veliki Prasak podsea na eksploziju crne rupe, ali u veoma velikim razmerama. Osnovano je stoga
nadati se da e razumevanje procesa kojim crne rupe stvaraju estice dovesti do slinog razumevanja
kako je Veliki Prasak stvorio sve u Vaseljeni. U jednoj crnoj rupi, materija kolabira i biva zauvek
izgubljena, ali umesto nje stvara se nova materija. Nije stoga iskljueno da je u nekoj ranijoj fazi
Vaseljene materija kolabirala, da bi potom bila ponovo stvorena pri Velikom Prasku.
Ako materija koja kolabira, obrazujui crnu rupu, ima neko naelektrisanje, i crna rupa e zadrati isti
naboj. To znai da e crna rupa teiti da privlai one lanove virtualnih parova estica-antiestica
koji imaju suprotno naelektrisanje, dok e odbijati one sa istim nabojem. Crna rupa e, dakle,
poglavito emitovati estice sa naelektrisanjem istog znaka, te e stoga sama brzo gubiti svoj naboj.
Slino tome, ako materija koja kolabira ima neki ugaoni momenat, novonastala crna rupa vrtee se i
emitovae poglavito one estice koje odnose njen ugaoni momenat. Razlog to crna rupa 'pamti'
naelektrisanje, ugaoni momenat i masu materije koja kolabira, a 'zaboravlja' sve ostalo, jeste to to
ova tri svojstva stoje u vezi sa poljima koja imaju daleki domet: kada je re o naelektrisanju, posredi
je elektromagnetno polje, dok je kod ugaonog momenta i mase u pitanju gravitaciono polje.
Opiti koje su izvrili Robert H. Dajk sa Prinstonskog univerziteta i Vladimir Braginski sa
Moskovskog dravnog univerziteta ukazuju na to da nijedno polje dalekog dometa ne stoji u vezi sa
kvantnim svojstvom oznaenim kao barionski broj. (Barioni su klasa estica koja obuhvata protone i
neutrone.) Stoga, crna rupa koja se obrazuje kolabiranjem skupa bariona zaboravie svoj barionski
broj i zraie podjednak broj bariona i antibariona. Prema tome, kada bi crna rupa nestala, to bi

naruilo jedan od najstamenijih zakona fizike estica - zakon ouvanja bariona.

Iako Bekenstinova hipoteza, prema kojoj crne rupe imaju konanu entropiju, nalae, da bi bila
odriva, da ova vrsta objekata vri toplotno zraenje, u prvi mah je kao pravo udo delovala okolnost
da podrobni kvantnomehaniki prorauni nastajanja estica potvruju postojanje emisija sa
termalnim spektrom. Objanjenje glasi da emitovane estice iz crne rupe potiu iz podruja o kome
spoljnji posmatra ne zna nita drugo osim njihove mase, ugaonog momenta i naelektrisanja. Ovo
znai da su sve kombinacije ili konfiguracije emitovanih estica koje imaju istu energiju, isti ugaoni
momenat i isto naelektrisanje podjednako verovatne. tavie, naelno je mogue da iz crne rupe izie
televizijski prijemnik ili Prustova dela u deset tomova i u konom povezu, ali broj konfiguracija
estica koji odgovara ovim egzotinim mogunostima zanemarljivo je mali. Daleko najvei broj
konfiguracija odgovara emisijama sa spektrom koji je gotovo toplotni.
Emisije iz crne rupe imaju dodatni stepen neodreenosti ili nepredvidljivosti, pored onoga koji
normalno proishodi iz kvantne mehanike. U klasinoj mehanici mogu se predvideti ishodi merenja
kako poloaja tako i brzine neke estice. U kvantnoj mehanici, naelo neodreenosti kae da se samo
jedno od ova dva merenja moe predvideti; posmatra moe predvideti ishod merenja ili poloaja ili
brzine, ali ne i jedno i drugo. Alternativno, on moe da predvidi ishod merenja neke kombinacije
poloaja i brzine. Prema tome, sposobnost posmatraa da doe do odreenih predvianja ovde je
prepolovljena. Kod crne rupe, stvari stoje jo gore. Kako estice koje emituje crna rupa potiu iz
podruja o kome posmatra poseduje sasvim ogranieno znanje, on nije u stanju da predvidi ni
poloaj ni brzinu neke estice, kao ni bilo koju kombinaciju ove dve veliine; sve to moe da
predvidi jesu verovatnoe emitovanja odreenih estica. Izgleda stoga da je Ajntajn dvostruko
pogreio kada je kazao da se 'Bog ne igra kockicama'. Razmatranje emitovanja estica iz crne rupe
kao da govori o tome da Bog ne samo to se igra kockicama ve ih i ponekad baca tamo gde se uopte
ne mogu videti.

11. CRNE RUPE I BEBE-VASELJENE

Predavanje odrano na Hikokovoj katedri pri Kalifornijskom univerzitetu, u Berkliju, aprila
1988.
Padanje u crnu rupu postalo jedan od uasa naune fantastike. No, danas se moe rei da crne rupe
pripadaju znatno vie podruju nauke nego naune fantastike. Kao to u pokazati, ima valjanih
razloga za predvianje da crne rupe uistinu postoje, a posmatraki nalazi uverljivo govore o
prisustvu izvesnog broja crnih rupa u naoj Galaksiji, kao i jo vie u drugim galaksijama.
Stvar u kojoj pisci naune fantastike uglavnom zakazuju jeste opis onoga to se zbiva po upadanju u
crnu rupu. Najea zamisao jeste da, ako crna rupa rotira, onda moete upasti u mali otvor u
prostorvremenu, a izbiti u nekom drugom podruju Vaseljene. Ovo oigledno otvara velike
mogunosti za putovanje kosmosom. Upravo e nam neto slino biti neophodno ako elimo da
putovanje do drugih zvezda, a da i ne pominjemo druge galaksije, bude praktina mogunost u
budunosti. Inae, okolnost da nita ne moe da se kree bre od svetlosti znai da bi dvosmerno
putovanje do najbre zvezde potrajalo najmanje osam godina. Toliko to se tie vikenda na Alfi
Kentaura! Sa druge strane, ako bi se prolo kroz crnu rupu, onda bi se moglo izbiti bilo gde u
Vaseljeni. Nije, dodue, jasno kako bi se obezbedilo prispee na eljeno odredite: moglo bi vam se
desiti da se uputite na godinji odmor u Devicu, a da zavrite u maglini Rak.
ao mi je to u razoarati punonadene galaktike turiste, ali ovaj scenario nee biti ostvarljiv: ako
skoite u crnu rupu, biete rastureni na delie i prestaete da postojite. No, estice iz kojih ste
sazdani u izvesnom smislu e stii do jedne druge vaseljene. Ne znam da li, za nekoga ko je pretvoren
u pagete u crnoj rupi, moe biti uteno saznanje da e njegove estice moda preiveti.
Uprkos pomalo neprikladnom tonu kojim sam poeo, ovaj ogled temelji se na ozbiljnoj nauci. Sa
najveim delom onoga o emu u ovde govoriti slau se ostali naunici koji rade na istom polju,
premda je do te saglasnosti dolo srazmerno nedavno. Drugi deo ogleda temelji se, meutim, na
sasvim skoranjim nalazima koji jo nisu opte prihvaeni. Ali ti nalazi pobuuju veliko zanimanje i
uzbuenje.
Iako je osnovna zamisao o pojavi koju danas podrazumevamo pod ovim pojmom stara vie od dve
stotine godina, naziv crna rupa prvi je upotrebio ameriki fiziar Don Viler 1967. godine. Bio je to
blesak genija: naziv je smesta uao u mitologiju naune fantastike. Takoe je podstakao nauna
istraivanja, pruivi oznaku za neto to prethodno nije bilo na zadovoljavajui nain imenovano.
Vanost valjanog naziva u nauci nipoto ne bi trebalo da bude potcenjena.
Koliko je meni poznato, prva osoba koja je preduzela raspravljanje o crnim rupama bio je naunik sa
Kembrida po imenu Don Miel, koji je jo 1873. objavio rad o njima. Njegova ideja ogledala se u
sledeem: zamislite da ispalite topovsko ule okomito uvis sa povrine Zemlje. Kako ide nagore,
usporavae ga dejstvo gravitacije. Ono e konano prestati da se uspinje i poee da pada natrag na
Zemlju. Ako mu je poetna brzina bila vea od odreene kritine vrednosti, meutim, ono nikada
nee prestati da se uspinje, nastavivi zauvek da se udaljava. Ova kritina brzina naziva se druga
kosmika brzina. Na Zemlji, ona iznosi oko sedam milja u sekundi, dok na Suncu dostie oko sto
milja u sekundi. Obe ove brzine vee su od stvarne brzine topovskog uleta, ali su i daleko manje od
brzine svetlosti koja iznosi 186.000 milja u sekundi. Ovo znai da gravitacija nema veliki uticaj na
svetlost; svetlost se bez potekoa moe otisnuti kako sa Zemlje tako i sa Sunca. Miel je, meutim,
zakljuio da je mogue zamisliti zvezdu koja je dovoljno masivna i dovoljno malih razmera, tako da

bi kod nje druga kosmika brzina bila vea od brzine svetlosti. Takvu zvezdu ne bismo mogli da
vidimo zato to do nas ne bi stigla svetlost sa njene povrine; nju bi vuklo natrag gravitaciono polje
zvezde. No, mogli bismo da otkrijemo prisustvo ovakve zvezde po uticaju koji bi njeno gravitaciono
polje vrilo na okolnu materiju.
Nije, dodue, na mestu izjednaiti svetlost i topovsko ule. Prema jednom opitu izvrenom 1897,
svetlost se uvek kree istom brzinom. Kako, onda, gravitacija moe da uspori svetlost? Celovita
teorija o nainu na koji gravitacija utie na svetlost postavljena je tek 1915, kada je Ajntajn
formulisao optu teoriju relativnosti. No, ak i tako, ono to je ova teorija podrazumevala kada su u
pitanju stare zvezde i druga masivna tela postalo je poznato tek ezdesetih godina.
Prema optoj relativnosti, prostor i vreme zajedno obrazuju etvorodimenzioni prostor koji se naziva
prostorvreme. Ovaj prostor nije ravan; on biva izoblien, ili zakrivljen, pod uticajem materije i
energije koje se nalaze u njemu. Tu zakrivljenost uoavamo po savijanju svetlosnih ili radio-talasa
koji prou u blizini Sunca na svom putu ka nama. Kada je posredi svetlost koja prolazi blizu Sunca,
savijanje je veoma malo. Ako bi se, meutim, Sunce smanjilo do lopte prenika svega nekoliko milja,
savijanje bi postalo tako veliko da svetlost koja kree sa Sunca ne bi uopte mogla da se odvoji sa
njega, budui da bi je zadravalo ogromno gravitaciono polje zvezde. Saglasno teoriji relativnosti,
nita ne moe da se kree bre od svetlosti, tako da bi postojalo podruje sa koga nita ne bi moglo
da pobegne. To podruje naziva se crna rupa. Njena granica dobila je naziv horizont dogaaja. Tu
granicu odreuje svetlost koja zamalo nije uspela da se otrgne od crne rupe, ostavi zauvek da poiva
na njenom rubu.
Moe izgledati smeno zamisao o tome da se Sunce smanji do prenika od svega nekoliko milja.
Reklo bi se da materija nikako ne moe toliko da bude zbijena. Ali ispostavlja se da ipak moe.
Sunce je upravo ove veliine zato to je toplo. U njemu se vodonik sagoreva u helijum, kao u kakvoj
kontrolisanoj vodoninoj bombi. Toplota oslobaana u ovom procesu stvara pritisak koji omoguava
Suncu da se suprotstavi privlanom dejstvu vlastite sile tee koja stalno nastoji da ga smanji.
Sunce e, meutim, jednom ostati bez svog nuklearnog goriva. No, to e se dogoditi tek kroz pet
milijardi godina, tako da ne morate uriti sa rezervisanjem mesta na letu do neke druge zvezde.
Zvezde masivnije od Sunca, meutim, bre e utroiti svoje gorivo. Kada se to dogodi, one e poeti
da gube toplotu i da se saimaju. Ako im je masa manja od dve Suneve, jednog asa e prestati da se
saimaju i upostoji e se u stabilnom stanju. Jedno takvo stanje naziva se beli patuljak. Beli patuljci
imaju prenike od nekoliko hiljada milja i gustinu od vie stotina tona po kubnom inu. Drugo takvo
stanje jeste neutronska zvezda. Njen prenik iznosi jedva desetak milja, dok joj gustina dostie vie
miliona tona po kubnom inu.
Uoili smo veliki broj belih patuljaka u naem neposrednom susedstvu u Galaksiji. Neutronske
zvezde nisu, meutim, primeene sve do 1967, kada su Doselin Bel i Entoni Hjui sa Kembrida
otkrili objekte, nazvane pulsari, koji su emitovali pravilne impulse radio-talasa. U prvi mah,
pomislili su da su uhvatili signale neke vanzemaljske civilizacije; seam se kako je seminarska sala u
kojoj su objavili svoje otkrie bila prigodno ukraena figurama 'malih zelenih ljudi'. Na kraju su,
meutim, oni, kao i svi ostali, doli do manje romantinog zakljuka da su ovi objekti, u stvari,
rotirajue neutronske zvezde. Bila je to rava vest za pisce kosmikih vesterna, ali dobra za
nekolicinu nas koji smo u to vreme verovali u crne rupe. Ako zvezda moe da se smanji do prenika
od svega deset ili dvadeset milja i postane neutronska zvezda, onda se moe oekivati da se druge
zvezde jo vie smanje i postanu crne rupe.
Zvezda sa masom koja je vea od priblino dvostruke Suneve ne moe se stabilizovati kao beli
patuljak ili neutronska zvezda. U nekim sluajevima, ona moe da eksplodira i tako da odbaci

dovoljno mase kako bi se spustila ispod kritine granice. Ali to se nee uvek dogoditi. Pojedine
zvezde postae tako male da e im gravitaciona polja saviti svetlost u toj meri da e ova stati da se
vraa ka zvezdi. Ni svetlost niti bilo ta drugo nee vie moi da se otisne sa nje. Zvezda e tada
postati crna rupa.
Zakoni fizike vremenski su simetrini. Ako, naime, postoje objekti nazvani crne rupe u koje stvari
mogu upasti, ali iz kojih ne mogu izii, onda treba da postoje i takvi objekti iz kojih stvari mogu izii,
ali u koje ne mogu upasti. Ovakvi objekti mogu se nazvati bele rupe. Mogue je zamisliti da se uskoi
u crnu rupu na jednom mestu, a izie iz bele rupe na nekom drugom. Bio bi to idealan vid dugih
kosmikih putovanja koja su ranije pomenuta. Sve to bi vam za njih bilo potrebno jeste jedna
oblinja crna rupa.
U prvi mah, ovaj oblik putovanja kosmosom izgledao je mogu. Postoje takva reenja Ajntajnove
opte teorije relativnosti u kojima je mogue upasti u crnu rupu, a izii u beloj rupi. Potonji radovi,
meutim, pokazali su da su sva ta reenja veoma nepostojana: i najmanji poremeaj, kao to je to
prisustvo kosmikog broda, unitilo bi 'crvotoinu', ili prolaz koji vodi od crne do bele rupe. Letelicu
bi razorile beskrajno jake sile. Stvar bi liila na sputanje niz Nijagarine vodopade u buretu.
Izgledalo je da nema nade. Crne rupe mogu biti od koristi da se otarasimo smea, pa ak i nekog
prijatelja. Ali one su 'zemlja iz koje nema povratka'. Sve to sam do sada rekao, meutim, temeljilo
se na proraunima zasnovanim na Ajntajnovoj optoj teoriji relativnosti. Ova teorija stoji u
savrenoj saglasnosti sa sa svim posmatrakim nalazima koje smo dosad sakupili. Ali poznato nam je
da ona ne moe biti sasvim ispravna, zato to ne ukljuuje u sebe naelo neodreenosti kvantne
mehanike. Prema naelu neodreenosti, estice ne mogu istovremeno imati i sasvim odreen poloaj i
sasvim odreenu brzinu. to tanije merite poloaj estice, to netanije merite njenu brzinu, i obrnuto.
Godine 1973, poeo sam da ispitujem do kakvih bi promena naelo neodreenosti dovelo kod crnih
rupa. Na veliko iznenaenje, ne samo mene nego i ostalih naunika, ustanovio sam da crne rupe nisu
potpuno crne. One, naime, postojanom stopom odailju zraenje i estice. Moji rezultati primljeni su
sa velikom nevericom kada sam ih izloio na jednoj konferenciji odranoj u blizini Oksforda.
Predsedavajui skupa proglasio ih je za besmislicu, pa je ak u tom smislu objavio i jedan tekst.
Kada su, meutim, drugi naunici ponovili moje proraune, doli su do istog zakljuka. Na kraju se i
predsedavajui saglasio da sam u pravu.
Kako zraenje moe da umakne gravitacionom polju crne rupe? Postoji vie naina na koji se to moe
dogoditi. Iako oni izgledaju veoma razliiti, svi su sasvim ravnopravni. Jedan od njih zasniva se na
okolnosti da naelo neodreenosti doputa esticama da se kreu bre od svetlosti, ali samo na
kratkim rastojanjima. Ovo omoguava esticama i zraenju da se probiju kroz horizont dogaaja i
tako da pobegnu iz crne rupe. Mogu je, dakle, uzmak iz crne rupe. No, ono to izie iz crne rupe
razlikovae se od onoga to je u nju ulo. Jedino e energija biti ista.
Kako crna rupa isputa estice i zraenje, ona gubi masu. Ovo uzrokuje da postaje sve manja i da sve
bre odailje estice. Na kraju e joj se masa svesti na nulu i ona e potpuno nestati. ta bi se tada
dogodilo sa objektima, raunajui tu i mogue kosmike brodove, koji su upali u crnu rupu? Prema
nekim mojim skorijim istraivanjima, odgovor glasi da bi oni otili u malu, vlastitu bebu-vaseljenu.
Mala, samosvojna vaseljena odvaja se poput grane iz naeg podruja Vaseljene. Ta beba-vaseljena
moe se ponovo pripojiti naem podruju prostorvremena. Ako do toga doe, ona bi nam izgledala
kao jo jedna crna rupa koja je nastala, a potom isparila. estice koje su upale u jednu crnu rupu
delovale bi kao estice koje emituje druga crna rupa, i obrnuto.
Ovo moe zvuati kao upravo ono to je neohodno za kosmiko putovanje posredstvom crnih rupa.
Naprosto, upravite svoj kosmiki brod u pogodnu crnu rupu. Bolje da ona bude to vea, jer e vas

inae gravitaciono polje pretvoriti u pagete pre no to se estito i obrete unutra. Onda vam preostaje
da se nadate da ete izii iz neke druge rupe, premda neete biti u prilici da izaberete odredite.
Postoji, meutim, jedna potekoa u ovoj meugalaktikoj prevoznoj shemi. Beba-vaseljena u koju
dospevaju estice to upadaju u rupu javlja se jedino u onome to nazivamo imaginarno vreme. U
stvarnom vremenu, astronauta koji bi dospeo u crnu rupu ekala bi teka sudbina. Njega bi razorila
razlika izmeu jaine gravitacione sile na njegovoj glavi i na stopalima. ak ni estice iz kojih je
sazdano njegovo telo ne bi preivele. Njihove istorije, u stvarnom vremenu, okonale bi se u
singularnosti. Ali zato bi se istorije estica nastavile u imaginarnom vremenu. One bi prele u bebuvaseljenu, a zatim bi se ponovo pojavile u naoj Vaseljeni kao estice to ih je emitovala neka druga
crna rupa. I tako, u izvesnom smislu, astronaut bi uspeo da se prebaci u drugo podruje Vaseljene.
estice koje bi izronile kod nas ne bi, meutim, mnogo nalikovale sirotom astronautu. Niti bi to bilo
odve uteno za njega, dok zavrava u singularnosti u stvarnom vremenu, da zna da e njegove estice
opstati u imaginarnom vremenu. Moto za svakoga ko dospe u crnu rupu morao bi da glasi: 'Mislite
imaginarno!'
ta odreuje to gde e estice izroniti? Broj estica u bebi-vaseljeni bie jednak broju estica koje
su dospele u crnu rupu, plus broj estica koje crna rupa emituje tokom isparavanja. Ovo znai da e
estice koje padnu u jednu crnu rupu izii iz druge rupe priblino iste mase. Prema tome, moglo bi se
odabrati mesto gde e estice izii tako to bi se nainila crna rupa iste mase kao ona u koju su
estice ule. No, podjednako je verovatno da e crna rupa emitovati drugi skup estica sa istom
ukupnom energijom. ak i ako crna rupa odailje pravu vrstu estica, ne bi se moglo rei da li su one
odista iste estice koje su prvobitno dospele u drugu rupu. estice, naime, nemaju line karte; sve
estice iste vrste meusobno se ne mogu razlikovati.
Sve ovo znai da se prolaenje kroz crnu rupu nee pokazati kao popularan i pouzdan vid kosmikog
putovanja. Pre svega, put biste morali da prevalite u imaginarnom vremenu, zanemarivi pri tom da
vam se istorija u stvarnom vremenu okonala. Drugo, ne biste, u stvari, mogli da odaberete odredite.
Bilo bi to slino putovanju nekim vazduhoplovnim kompanijama sa kojima sam imao prilino mrana
iskustva.
Iako bebe-vaseljene moda nee biti od velike koristi za kosmika putovanja, one imaju znaajan
odraz na nae pokuaje da doemo do celovite objedinjene teorije koja bi opisala sve u Vaseljeni.
Nae sadanje teorije sadre jedan broj veliina, kao to je to obim naelektrisanja po nekoj estici.
Vrednosti tih veliina ne mogu se predskazati teorijama. Umesto toga, one se moraju tako odrediti da
budu u saglasnosti sa nalazima posmatranja. Veina naunika smatra, meutim, da postoji neka
temeljna objedinjujua teorija kadra da predvidi vrednosti svih ovih veliina.
Takva temeljna teorija uistinu moe da postoji. Najozbiljniji kandidat u ovom trenutku jeste teorija o
takozvanim heterotikim superstrunama. Prema ovoj zamisli, prostorvreme je ispunjeno malim
petljama, slinim komadiima struna. Ono to mi podrazumevamo pod elementarnim esticama
zapravo su te majune petlje koje vibriraju na razliite naine. Ova teorija ne sadri nikakve
vrednosti koje treba prilagoavati. Oekivalo bi se stoga da je ta objedinjena teorija u stanju da
predvidi sve vrednosti veliina, kakvo je naelektrisanje po estici, koje ostaju neodreene iz ugla
naih sadanjih teorija. Iako jo nismo bili kadri da predvidimo nijednu od tih veliina na osnovu
teorije o superstrunama, mnogi naunici su uvereni da e nam to jednom poi za rukom.
Ako je, meutim, predstava o bebama-vaseljenama tana, naa sposobnost da predviamo ove
veliine bie smanjena. Ovo stoga to ne moemo posmatraki da ustanovimo koliko postoji bebavaseljena koje ekaju da se prikljue naem podruju Vaseljene. Mogu da postoje bebe-vaseljene
koje sadre svega nekoliko estica. Te bebe-vaseljene tako su male da uopte ne bismo zapazili kako

nam se pridruuju ili se izdvajaju od nas. Pridruivanjem, meutim, one bi promenile prividnu
vrednost nekih veliina, kao to je to naelektrisanje po estici. Mi, dakle, ne bismo bili u stanju da
predvidimo kakva e biti prividna vrednost tih veliina, zato to ne znamo koliko ima bebavaseljena. Nije iskljueno da postoji populaciona eksplozija beba-vaseljena. Za razliku od
oveanstva, meutim, ovde ne postoje ograniavajui inioci kao to su hrana ili ivotni prostor.
Bebe-vaseljene su potpuno samostalne i nezavisne. Situacija pomalo nalikuje pitanju koliko anela
moe da igra na vrhu igle.
Kod veine veliina, bebe-vaseljene uvode izvestan mali iznos neodreenosti pri predvianju
njihovih vrednosti. No, sa druge strane, one mogu da prue objanjenje za posmatraki utvrenu
vrednost jedne veoma znaajne veliine: takozvane kosmoloke konstante. Ovo je pojam koji se
javlja u jednainama opte relativnosti i koji prostorvremenu obezbeuje sposobnost da se iri ili
saima. Ajntajn je prvobitno predloio veoma malu vrednost kosmoloke konstante u nadi da e tako
pruiti protivteu tenji materije da dovede do saimanja Vaseljene. Ova pobuda je nestala kada je
ustanovljeno da se Vaseljena iri. Ali nije bilo lako otarasiti se kosmoloke konstante. Moglo bi se
oekivati da e fluktuacije koje podrazumeva kvantna mehanika uzrokovati veoma veliku vrednost
kosmoloke konstante. Na osnovu promene brzine irenja Vaseljene sa protokom vremena, meutim,
ispostavlja se da je kosmoloka konstanta veoma mala. Sve do sada nije bilo valjanog objanjenja
zbog ega bi uoena vrednost trebalo da bude ovako mala. No, pridruivanje i odvajanje bebavaseljena nee ostati bez uticaja na prividnu vrednost kosmoloke konstante. Kako ne znamo koliko
ima beba-vaseljena, postojae razliite mogue vrednosti prividne kosmoloke konstante. Od svih
njih, meutim, daleko je najizglednija vrednost bliska nuli. Ovo je srena okolnost, jer jedino ako je
kosmoloka konstanta veoma mala, Vaseljena e biti pogodno mesto za bia kakva smo mi.
Da rezimiramo: kako izgleda, estice padaju u crnu rupu koja potom ispari i nestaje iz naeg podruja
Vaseljene. estice dospevaju u bebu-vaseljenu koja se izdvaja iz nae Vaseljene. Te bebe-vaseljene
zatim nam se ponovo pridruuju na nekom drugom mestu. One moda ba nisu pogodne za kosmiko
putovanje, a njihovo postojanje znai da emo biti u stanju da predvidimo manje nego to smo
oekivali, ak i ako doemo do celovite objedinjene teorije. Sa druge strane, sada smo u prilici da
pruimo objanjenje za izmerene vrednosti nekih veliina, kakva je, na primer, kosmoloka konstanta.
Tokom poslednjih nekoliko godina, mnogo naunika poelo je da razrauje zamisao o bebamavaseljenama. Sumnjam da e se iko od njih obogatiti patentiranjem beba-vaseljena kao vida
kosmikog putovanja, ali ovo je u svakom sluaju postalo veoma uzbudljivo podruje istraivanja.

12. DA LI JE SVE PREDODREENO?

Predavanje odrano na seminaru 'Sigma kluba' pri Kembridskom univerzitetu, aprila 1990.
U drami Julije Cezar Kasije kae Brutu: 'Ljudi su ponekad gospodari svoje sudbine.' Ali jesmo li mi
uistinu gospodari vlastite sudbine? Ili je sve to inimo predodreeno, determinisano. Argument u
prilog predodreenosti glasio je da je Bog svemogu i izvan vremena, tako da uvek zna ta e se
dogoditi. Ali kako u tom sluaju moemo da imamo slobodnu volju? A ako nemamo slobodnu volju,
kako onda moemo biti odgovorni za svoje postupke? Teko da ovek moe biti optuen ako je bio
predodreen da opljaka banku. Zato bi ga, onda, trebalo kazniti zbog toga?
U novije vreme, argument u prilog determinizmu zasnivao se na nauci. Kako izgleda, postoje precizni
zakoni koji odreuju kako e se Vaseljena i sve u njoj razvijati sa vremenom. Iako jo nismo
ustanovili taan vid svih tih zakona, ve znamo dovoljno da ustanovimo ta se zbiva u svim, osim u
sasvim krajnjim situacijama. Da li emo otkriti preostale zakone u bliskoj budunosti ostaje da se
vidi. Ja sam u tom pogledu optimista: smatram da su izgledi pola-pola da emo doi do ovih zakona u
narednih dvadeset godina. Ali ak i ako se to ne dogodi, ta okolnost bie bez uticaja na predmet o
kome je ovde re. Ono to je znaajno jeste da treba da postoji skup zakona koji potpuno odreuju
razvoj Vaseljene od njenog poetnog stanja. Moda je te zakone propisao Bog. Ali, kako izgleda, On
(ili Ona) ne paa se potom u Vaseljenu da bi krio vlastite zakone.
Poetnu konfiguraciju Vaseljene moda je odabrao Bog, a moda su je odredili zakoni nauke. U oba
sluaja, sve je potom u Vaseljeni bilo odreeno razvojem koji se odigravao u saglasnosti sa
zakonima nauke, tako da je teko razabrati kako moemo biti gospodari svoje sudbine.
Zamisao o tome da postoji nekakva velika objedinjena teorija koja odreuje sve u Vaseljeni suoava
nas sa mnotvom potekoa. Pre svega, velika objedinjena teorija trebalo bi da bude saeta i
elegantna u matematikom pogledu. Teorija koja opisuje sve morala bi da bude posebna i
jednostavna. Kako, meutim, izvestan broj jednaina moe da prui objanjenja za svu sloenost i
mnotvo beznaajnih pojedinosti koji nas okruuju? Moe li se stvarno poverovati u to da je velika
objedinjena teorija odredila da se Sinead O'Konor nae na elu parade hitova ove nedelje, ili da se
Madona nae na naslovnoj strani asopisa Cosmopolitan?
Druga potekoa vezana za zamisao o tome da je sve predodreeno velikom objedinjenom teorijom
jeste to da je onda i sve to mi kaemo takoe predodreeno istom teorijom. Ali zato bi bilo
predodreeno da bude tano? Nije li verovatnije da e biti pogreno, jer na svaki taan iskaz dolazi
mnogo moguih netanih? Svake sedmice potar mi donese vie teorija koje su mi razni ljudi poslali.
Sve su one razliite, a veina se meusobno iskljuuje. No, pretpostavka je da je velika objedinjena
teorija predodredila da autori smatraju kako su im teorije tane. Zato bi onda bilo ta to ja kaem
imalo neku veu vrednost? Zar nisam i ja u podjednakoj meri predodreen velikom objedinjenom
teorijom?
Trei problem vezan za zamisao o tome da je sve predodreeno jeste nae uverenje da imamo
slobodnu volju - da uivamo slobodu izbora da li emo neto uiniti ili neemo. Ali ako je sve
predodreeno zakonima nauke, onda slobodna volja mora biti samo privid, a ako ne raspolaemo
slobodnom voljom, na emu se onda temelji naa odgovornost za ono to radimo? Ne kanjavamo
ljude za poinjene zloine ako su sili s uma, jer smo zakljuili da u takvom stanju nisu odgovorni za
svoje postupke. Ali ako smo svi predodreeni velikom objedinjenom teorijom, onda se sa svakoga
skida odgovornost za ono to ini.

O ovim problemima determinizma raspravlja se ve stoleima. Rasprave su, meutim, poglavito bile
akademske, budui da smo bili daleko od potpunog uvida u zakone nauke, a nismo ni znali kako je
bilo odreeno poetno stanje Vaseljene. Ovi problemi dobijaju na aktuelnosti danas, zato to se
ukazala mogunost da doemo do celovite objedinjene teorije u roku od svega dvadeset godina.
Takoe uviamo da je poetno stanje moglo biti odreeno zakonima nauke. Ono to sledi jeste moj
lini pokuaj hvatanja ukotac sa ovim problemima. Ne tvrdim da e se pokuaj odlikovati nekom
velikom originalnou ili dubinom, ali to je najbolje to mogu da pruim u ovom trenutku.
Evo, najpre, prvog problema: kako iz jedne srazmerno jednostavne i saete teorije moe da nikne
Vaseljena sloena poput one koju imamo prilike da posmatramo, sa svom silom beznaajnih
pojedinosti? Klju za ovo predstavlja naelo neodreenosti kvantne mehanike, koje kae da se
velikom preciznou ne mogu istovremeno izmeriti i poloaj i brzina estice; to tanije merite
poloaj, to manje tano merite brzinu, i obrnuto. Ova neodreenost nije tako vana u sadanje vreme,
kada su stvari prilino razmaknute, tako da mala neodreenost u pogledu poloaja ne znai mnogo.
Ali u ranoj Vaseljeni, sve je bilo veoma zbijeno, tako da je tu bilo puno neodreenosti, a uz to je
postojao izvestan broj moguih stanja Vaseljene. Ova razliita mogua rana stanja razvila bi se u celu
porodicu razliitih istorija Vaseljene. Veina ovih istorija bila bi slina u pogledu svojih
makroosobina. One bi odgovarale Vaseljeni koja je jednoobrazna i koja se iri. Razlike meu njima,
meutim, ispoljile bi se u pogledu razmetaja zvezda, a jo vie u pogledu toga ko e se nai na
naslovnim stranama asopisa. (Ukoliko bi, naime, date istorije uopte imale asopise.) Prema tome,
sloenost Vaseljene oko nas i njene pojedinosti nastaju u ranim fazama pod uticajem naela
neodreenosti. Otuda proishodi cela porodica moguih istorija Vaseljene. Meu njima bi postojala i
takva istorija, na primer, u kojoj su nacisti dobili Drugi svetski rat, premda bi njena verovatnoa bila
niska. Ali dogodilo se da mi ivimo ba u istoriji u kojoj su saveznici izili kao pobednici u ratu, a
Madona se pojavila na naslovnoj strani asopisa Cosmopolitan.
Razmotriu sada drugi problem. Ako je ono to inimo odreeno nekom velikom objedinjenom
teorijom, zato bi onda ta teorija odredila da doemo do ispravnih zakljuaka o Vaseljeni, a ne do
pogrenih? Zato bi bilo ta to kaemo imalo neku vrednost? Moj odgovor na ovo pitanje zasniva se
na Darvinovoj zamisli o prirodnom odabiranju. Smatram da su neki sasvim primitivni oblici ivota
spontano nastali na Zemlji kao ishod sluajnog kombinovanja atoma. Ovaj rani oblik ivota
verovatno je bio neki veliki molekul. Ali to po svoj prilici nije bio DNK, zato to su izgledi za
nastanak celog molekula DNK sluajnim kombinovanjem veoma mali.
Taj rani oblik ivota poeo bi da se razmnoava. Kvantno naelo neodreenosti i neureena toplotna
kretanja atoma uslovili bi da doe do izvesnog broja greaka pri razmnoavanju. Veina ovih greaka
bila bi kobna po opstanak organizma ili po njegovu sposobnost da se dalje razmnoava. Takve greke
ne bi se prenele na potonja pokolenja, ve bi nestale zajedno sa nestankom organizma. Sasvim mali
broj greaka bio bi blagodetan, istom igrom sluaja. Organizmi sa takvim grekama imali bi vie
izgleda da preive i da se razmnoe. Oni bi tako ispoljili tenju da zamene prvobitne, nepoboljane
organizme.
Nastanak dvostrukog spiralnog ustrojstva DNK moglo je da bude jedno od tih poboljanja u ranim
fazama. Bio je to verovatno takav napredak da je dolo do potpune zamene svih prethodnih oblika
ivota, ma kakvi da su oni bili. Kako je evolucija napredovala, dovela je i do razvoja centralnog
nervnog sistema. Stvorenja koja su tano shvatila implikacije podataka sakupljenih pomou organa
ula, a potom delala u skladu sa njima, imala su vee izglede da opstanu i da ostave potomstvo.
Ljudska rasa nastavila je ovo napredovanje do nove faze. Mi smo veoma slini viim majmunima,
kako u pogledu telesnog sklopa tako i DNK; ali mala varijacija u naoj DNK omoguila nam je da

razvijemo jezik. Ovo je znailo da moemo da prenosimo informacije i sakupljeno iskustvo sa

pokolenja na pokolenje, najpre usmeno, a najzad i u pisanom obliku. Ranije, tekovine iskustva mogle
su se preneti jedino sporim procesom kodiranja u DNK posredstvom nasuminih greaka pri
razmnoavanju. Ovo je za posledicu imalo dramatino ubrzanje evolucije. Bilo je potrebno vie od
tri milijarde godina da razvoj stigne do ljudske rase. Ali tokom poslednjih deset hiljada godina
usavrili smo pisani jezik. To nam je omoguilo da prevalimo put od peinskih ljudi do stvorenja
sposobnih da postavljaju pitanja o krajnjoj teoriji Vaseljene.
Nije dolo do znaajne bioloke evolucije, ili do promene ljudske DNK, u poslednjih deset hiljada
godina. Prema tome, naa inteligencija, nae umee da izvlaimo ispravne zakljuke iz informacija
koje nam pruaju organi ula, mora da potiu jo iz peinskog razdoblja, pa i ranije. Inteligencija je
odabrana na osnovu sposobnosti da ubijamo odreene ivotinje radi hrane, kao i vetine da
izbegnemo da sami postanemo rtve drugih ivotinja. Izuzetno je to to su nam mentalne osobine
odabrane za te svrhe i dalje od velike koristi pod veoma razliitim okolnostima u naem vremenu.
Izgledi za opstanak verovatno nam se nee mnogo poboljati ako doemo do velike objedinjene
teorije ili reimo problem predodreenosti. No, inteligencija koju smo razvili iz drugih razloga lako
nam moe omoguiti da proniknemo u ispravne odgovore na ta pitanja.
Evo nekoliko rei i o treem problemu - pitanju slobodne volje i odgovornosti za ono to inimo.
Subjektivno oseamo da smo kadri da odredimo ko smo i ta radimo. Ali to lako moe biti samo
privid. Neki ljudi misle da su Julije Cezar ili Napoleon, ali ne mogu svi biti u pravu u tom pogledu.
Ono to nam je potrebno jeste objektivan test koji moemo primeniti spolja da bismo ustanovili da li
neki organizam ima slobodnu volju. Primera radi, zamislimo da nam u posetu doe 'mala zelena
osoba' sa nekog drugog sveta. Kako moemo ustanoviti da li ima slobodnu volju ili je samo u pitanju
robot, programiran da reaguje kao da je slian nama?
Kako izgleda, krajnji objektivan test slobodne volje jeste sledee: moe li se predvideti ponaanje
organizma? Ako moe, onda organizam, jasno, nema slobodnu volju ve je predodreen. Sa druge
strane, ako se ne moe predvideti ponaanje, moe se uzeti kao operativna definicija da organizam
raspolae slobodnom voljom.
Ovoj definiciji slobodne volje moe se uputiti zamerka u smislu da emo, poto jednom ustanovimo
celovitu objedinjenu teoriju, biti u stanju da predviamo ono to e ljudi raditi. Ljudski mozak je,
meutim, takoe podloan naelu neodreenosti. Postoji, dakle, elemenat haotinosti u ljudskom
ponaanju, koji stoji u vezi sa kvantnom mehanikom. Ali energije koje postoje u mozgu su niske, tako
da je dejstvo neodreenosti kvantne mehanike tu malo. Pravi razlog to ne moemo da predvidimo
ljudsko ponaanje jeste to to je ono, naprosto, odve sloeno. Ve su nam poznati osnovni fiziki
zakoni koji upravljaju aktivnou mozga; oni su srazmerno jednostavni. Ali preteko je reiti
jednaine kada je posredi vie od nekoliko estica. Kada su u pitanju tri ili vie estica mora se
pribei priblinostima, a potekoe brzo rastu sa poveanjem broja estica. Ljudski mozak sadri oko
10 na 26 ili sto miliona milijardi milijardi estica. To je daleko, daleko previe da bismo ikada bili u
stanju da reimo jednaine i predvidimo kako e se mozak ponaati ako su nam dati njegovo poetno
stanje i podaci koji se preko ivaca slivaju u njega. U stvari, mi ak ne moemo da izmerimo ni to
poetno stanje, jer bismo u tu svrhu morali da rastavimo mozak. ak i kada bismo bili pripravni da to
uinimo, i dalje bi bilo premnogo estica koje bi valjalo uzeti u obzir. Isto tako, mozak je verovatno
veoma osetljiv na poetno stanje - mala promena u poetnom stanju moe dovesti do veoma velike
prome potonjeg ponaanja. Prema tome, iako su nam poznate temeljne jednaine koje upravljaju
mozgom, mi uopte nismo u stanju da pomou njih predvidimo ljudsko ponaanje.
Ova situacija javlja se u nauci kad god imamo posla sa makroskopskim sistemima, zato to je broj

estica uvek preveliki da bi postojali izgledi za reenje temeljnih jednaina. Ono emu tada
pribegavamo jesu efektivne teorije. Posredi su priblinosti kod kojih veoma veliki broj estica biva
zamenjen malim brojem veliina. Primer u tom smislu jeste mehanika fluida. Neka tenost poput vode
sastoji se iz milijardi i milijardi molekula koji su, sa svoje strane, sainjeni od elektrona, protona i
neutrona. No, dobijamo zgodnu priblinost ako tenost shvatimo kao neprekidni medijum koji se
odlikuje samo brzinom, gustinom i temperaturom. Predvianja efektivne teorije mehanike fluida nisu
tana - treba samo sluati prognoze vremena da bi se to shvatilo - ali su dovoljno dobra za
projektovanje brodova ili naftovoda.
Hou da kaem da su pojmovi dobre volje i moralne odgovornosti za naa delanja zapravo efektivna
teorija u smislu mehanike fluida. Mogue je da je sve to radimo predodreeno nekom velikom
objedinjenom teorijom. Ako ta teorija predvia da emo umreti tako to emo biti obeeni, onda se
neemo utopiti. Ali morali biste biti vraki sigurni da vam je sueno da zavrite na vealima da biste
se otisnuli na more u malom amcu po buri. Zapazio sam da ak i oni ljudi koji tvrde da je sve
predodreeno i da to ni na koji nain ne moemo da promenimo dobro pogledaju levo i desno pre no
to preu put. Moda je stvar u tome to oni koji ne pogledaju ne preive da bi potom ispriali kako
stoje stvari.
Ne moe se zasnovati ponaanje na zamisli da je sve predodreeno, zato to se ne zna ta je
predodreeno. Umesto toga, valja prihvatiti efektivnu teoriju da posedujemo slobodnu volju i da smo
odgovorni za svoje postupke. Ova teorija nije odve dobra za predvianje ljudskog ponaanja, ali je
prihvatamo zato to nema izgleda da reimo jednaine koje proishode iz temeljnih zakona. Postoji i
jedan darvinovski razlog zbog koga verujemo u slobodnu volju: drutvo u kome se jedinka osea
odgovorna za svoje postupke ima vie izgleda da timski dejstvuje i da preivi kako bi rairiilo svoje
vrednosti. Razume se, mravi odlino timski deluju. Ali njihovo drutvo je statino. Ono ne moe da
reaguje na nepoznate izazove niti da razvija nove mogunosti. Skup slobodnih jedinki koje imaju
izvesne istovetne svrhe, meutim, moe da razvije saradnju na zajednikim ciljevima, kao i da pokae
fleksibilnost u preduzimanju novih koraka. Za takvo drutvo je verovatnije da e napredovati i rairiti
svoj sistem vrednosti.
Pojam slobodne volje pripada jednoj drugoj areni, a ne temeljnim zakonima nauke. Ako se pokua
izvoenje ljudskog ponaanja iz zakona nauke, zapada se u logiki paradoks samoreferentnih sistema.
Ako bi se ono to ovek ini moglo predvideti na osnovu temeljnih zakona, onda bi sam in
predvianja mogao da promeni ono to se dogaa. Stvar nalikuje problemima sa kojima bismo se
suoili kada bi bilo mogue putovanje kroz vreme, u ta ja veoma sumnjam. Kada biste mogli da
vidite ta e se dogoditi u budunosti, onda biste to mogli da promenite. Ako biste znali koje e grlo
da pobedi na trci Grand National, mogli biste zgrnuti bogatstvo kladei se na njega. Ali taj in bi
promenio odnose na kladionici. Dovoljno je videti film Povratak u budunost da bi se shvatilo kakve
sve zapetljavine tu mogu da nastanu.
Paradoks vezan za predvianje vlastitih postupaka u bliskoj je vezi sa problemom koji sam pomenuo
ranije: da li e konana teorija odrediti da emo doi do ispravnih zakljuaka o konanoj teoriji? U
ovom sluaju, ustvrdio sam da e nas Darvinova zamisao o prirodnom odabiranju dovesti do pravog
odgovora. Moda pravi odgovor nije valjan nain da se to opie, ali prirodno odabiranje trebalo bi
da nas bar uputi na skup fizikih zakona koji prilino uspeno dejstvuju. Te fizike zanone ne
moemo, meutim, primeniti da bismo predviali ljudsko ponaanje - i to iz dva razloga. Prvo, nismo
u stanju da reimo jednaine. Drugo, ak i kada bismo bili, sam in izricanja predvianja poremetio
bi sistem. Umesto toga, prirodno odabiranje upuuje nas na prihvatanje efektivne teorije slobodne
volje. Ako se prihvati da su postupci neke osobe plod slobodnog izbora, ne moe se tada tvrditi da su

oni u nekim sluajevima odreeni spoljnjim silama. Predstava o 'gotovo slobodnoj volji' liena je
smisla. Ali ljudi uglavnom brkaju injenicu da se ponekad moe pogoditi kakav e neka jedinka
najverovatnije nainiti izbor sa okolnou da taj izbor nije slobodan. Ja pogaam da e veina vas
neto pojesti za veeru, ali vi ste sasvim slobodni da odaberete da gladni odete u postelju. Primer
ovakvog brkanja jeste doktrina o smanjenoj odgovornosti: posredi je zamisao o tome da osobe ne
treba da budu kanjene za svoje postupke ako su se nalazile pod stresom. Nije iskljueno da su vei
izgledi da e neko poiniti antidrutveni in dok je pod stresom. Ali to ne znai da treba jo vie da
poveamo izglede za takav in time to emo smanjiti kaznu.
Istraivanje temeljnih zakona nauke i izuavanje ljudskog ponaanja valja drati u zasebnim
odeljcima. Iz razloga koje sam prethodno objasnio, temeljni zakoni ne mogu se koristiti za izvoenje
ljudskog ponaanja. Ali moemo se nadati da emo biti u stanju da koristimo kako inteligenciju tako i
moi logikog miljenja koje smo razvili kroz prirodno odabiranje. Na alost, prirodno odabiranje
razvilo je i neke druge osobine, kao to je, na primer, agresivnost. Agresivnost je predstavljala
prednost u pogledu opstanka u vreme peinskih ljudi i ranije, tako da je prirodno odabiranje ilo njoj
u prilog. Ogromno poveanje naih razornih moi koje se temelje na modernoj nauci i tehnologiji,
meutim, pretvorilo je agresivnost u veoma opasno svojstvo koje je postalo pretnja opstanku cele
ljudske rase. Nevolja je u tome to su nai agresivni nagoni ukodirani u DNK. DNK se menja jedino
biolokom evolucijom u vremenskim rasponima koji traju milionima godina, dok se nae moi
unitenja poveavaju u vremenskim rasponima evolucije informacija, koji sada iznose jedva dvadeset
ili trideset godina. Ako ne budemo mogli da inteligencijom zauzdamo agresivnost, ljudska rasa nee
imati puno izgleda za opstanak. No, dok ima ivota, ima i nade. Ako uspemo da preivimo narednih
stotinak godina, rairiemo se na druge planete, a moda emo i krenuti ka zvezdama. Ovo e znatno
smanjiti verovatnou da cela ljudska rasa bude zbisana u nekoj globalnoj kataklizmi kao to je to
nuklearni rat.
Da rezimiramo: raspravljao sam o nekim problemima koji se javljaju ako se veruje da je sve u
Vaseljeni predodreeno. Prilino je svejedno da li iza tog determinizma stoje svemogui Bog ili
zakoni nauke. Moe se, naime, uvek rei da su zakoni nauke izraz Boje volje.
Razmatrao sam tri pitanja. Prvo, kako mogu sloenost Vaseljene i sve njene beznaajne pojedinosti
biti predodreene jednostavnim skupom jednaina? Drugim reima, moe li se stvarno verovati u to
da Bog stoji iza svih trivijalnosti, kao to je ta ko e se pojaviti na naslovnoj strani asopisa
Cosmopolitan? Odgovor, kako izgleda, glasi da iz naela neodreenosti kvantne mehanike proishodi
da postoji ne samo jedna istorija Vaseljene ve ceo skup moguih istorija. Ove istorije mogu biti
sline u veoma velikim razmerama, ali e se zato veoma razlikovati u normalnim, svakodnevnim
razmerama. Dogodilo se da mi ivimo u jednoj posebnoj istoriji koja se odlikuje odreenim
posebnostima i pojedinostima. Ali postoje veoma slina inteligentna bia koja ive u istorijama to
se razlikuju od nae po tome ko je pobedio u ratu i ko se nalazi na vrhu liste hitova. Beznaajne
pojedinosti nae Vaseljene nastaju stoga to temeljni zakoni ukljuuju kvantnu mehaniku sa njenim
elementom neodreenosti ili nasuminosti.
Drugo pitanje je bilo: ako je sve predodreeno nekom temeljnom teorijom, onda je i ono to kaemo
o toj teoriji takoe njome predodreeno - ali zato bi bilo predodreeno da bude tano, a ne
pogreno ili nebitno? Moj odgovor na ovo pretpostavlja pozivanje na Darvinovu teoriju prirodnog
odabiranja: samo one jedinke koje izvlae ispravne zakljuke o svetu koji ih okruuje imae izgleda
da preive i da ostave potomstvo.
Tree pitanje je glasilo: ako je sve predodreeno, ta je onda sa slobodnom voljom i naom
odgovornou za postupke koje preduzimamo? Ali jedini objektivan test o tome da li neki organizam

ima slobodnu volju jeste to da li se njegovo ponaanje moe predvideti. Kada su posredi ljudska
bia, uopte nismo u stanju da koristimo temeljne zakone da bismo predvideli ta e ona uiniti - iz
dva razloga. Prvo, ne moemo da reimo jednaine za veoma velike brojeve estica koje su tu
posredi. Drugo, ak i kada bismo mogli da reimo jednaine, sam in dolaska do nekog predvianja
doveo bi do poremeaja sistema i mogao bi da vodi ka drugaijem ishodu. No, ako ve ne moemo
da predviamo ljudska ponaanja, u prilici smo da pribegnemo efektivnoj teoriji prema kojoj su ljudi
slobodni agenti koji mogu da biraju ta e uiniti. Kako izgleda, postoje jasna preimustva u pogledu
opstanka ako verujemo u slobodnu volju i odgovornost za vlastite postupke. To znai da bi ovo
verovanje trebalo da bude osnaeno prirodnim odabiranjem. Da li je oseanje odgovornosti, koje se
prenosi jezikom, dovoljno da stavi pod kontrolu nagon za agresivnou, koji se prenosi preko DNK ostaje da se vidi. Ako to nije sluaj, ljudska rasa e postati jedan od orsokaka prirodnog odabiranja.
Moda e neka druga rasa inteligentnih bia negde drugde u Galaksiji uspeti da uspostavi bolju
ravnoteu izmeu odgovornosti i agresivnosti. Ukoliko je to posredi, mogli bismo oekivati da oni
stupe u kontakt sa nama, ili bar da otkrijemo njihove radio-signale. Moda su oni svesni naeg
postojanja, ali ne ele da obznane svoje prisustvo. To se moe pokazati kao mudar potez, imali se u
vidu na dosje.
Ukratko, naslov ovog ogleda iskazan je u obliku pitanja: da li je sve predodreeno? Odgovor glasi:
jeste, predodreeno je. Ali sasvim bi moglo i da nije tako, jer nikada neemo doznati ta je tano
predodreeno.

13. BUDUNOST VASELJENE

Predavanje odrano na Darvinovoj katedri pri Kembridskom univerzitetu, januara 1991.
Predmet ovog ogleda jeste budunost Vaseljene, odnosno ono to naunici smatraju da e ta
budunost biti. Razume se, predvianje budunosti veoma je teko. Svojevremeno sam se nosio
milju da napiem knjigu pod naslovom Jueranja sutranjica: povest budunosti. Trebalo je da to
bude istorija predvianja budunosti, koja su sva prilino zakazala. Ali uprkos preanjim
neuspesima, naunici su ipak misle da mogu predvideti budunost.
U ranijim vremenima, predvianje budunosti spadalo je u nadlenost proroka ili predskazivaa. Bile
su to esto ene koje bi zapale u zanos posredstvom neke droge ili tako to bi udisale dim iz kakvog
vulkanskog grotla. Njihove burne iskaze potom bi tumaili okupljeni svetenici. Pravo umee tu se
oitovalo u tumaenju. Slavno proroite u Delfima, u staroj Grkoj, bilo je znamenito po tome to je
pokrivalo sve mogunosti, odnosno to je bilo dvosmisleno. Kada su Spartanci upitali ta e se
dogoditi kada Persijanci napadnu Grku, u proroitu je odgovoreno: ili e Sparta biti unitena, ili e
njen kralj biti ubijen. Pretpostavljam da su svetenici raunali da ako nijedno od ovoga dvoga ne
bude, Spartanci e toliko biti zahvalni Apolonu da e prevideti injenicu da je njegovo proroanstvo
bilo pogreno. U stvari, ispalo je da je kralj pao branei Termopile u borbi koja je spasila Spartu i
dovela do konanog poraza Persijanaca.
Jednom drugom prilikom, Krez, kralj Lidije, najbogatiji ovek na svetu svog vremena, zapitao je ta
e se dogoditi ako krene na Persiju. Odgovor je glasio: pae jedno veliko kraljevstvo. Krez je
pomislio da se to odnosi na persijsko carstvo, ali palo je, zapravo, njegovo kraljevstvo, dok je on
sam zavrio na lomai.
Skoranjiji proroci sudnjeg dana bili su pripravniji da se izloe riziku predviajui taan dan
propasti sveta. To je za posledicu imalo poremeaje na berzi, premda mi nije jasno zato bi kraj
sveta navodio ljude da prodaju deonice i domognu se gotovine. Koliko mogu da se razaberem, u
takvim prilikama nijedno od toga dvoga ne vredi mnogo.
Za sada, nijedno od predvianja kraja sveta nije se obistinilo. Ali proroci su esto imali objanjenje
za prividne neuspehe. Primera radi, Vilijem Miler, osniva sekte adventista sedmog dana, predvideo
je da e Hristov drugi dolazak pasti izmeu 21. marta 1843. i 21. marta 1844. Poto se nita nije
dogodilo, krajnji rok je pomeren za 22. oktobar 1844. Kada je i taj dan minuo bez oekivanog
dogaaja, izloeno je novo tumaenje prema kome je 1844. godina bila poetak drugog Hristovog
dolaska - ali najpre je trebalo prebrojati imena u Knjizi ivota. Tek tada e uslediti sudnji dan za one
koji nisu u Knjizi. Sreom, brojanje, kako izgleda, mora due da potraje.
Razume se, predvianja naunika mogu biti podjednako nepouzdana kao i ona koja iskazuju proroci i
predskazivai. Treba se samo setiti prognoze vremena. Ali postoje odreena podruja na kojima
smatramo da moemo doi do pouzdanih predvianja, a budunost Vaseljene, u najveim razmerama,
jedno je od njih.
Tokom poslednjih tri stotine godina otkrili smo naune zakone koji upravljaju materijom u svim
normalnim situacijama. Mi jo tano ne znamo zakone koji upravljaju materijom u krajnjim uslovima.
Ti zakoni su vani za razumevanje poetka Vaseljene, ali oni nemaju uticaja na njen potonji razvoj,
osim ako ona ne bude kolabirala ponovo u stanje veoma velike gustine. U stvari, upravo to koliko
malo ovi zakoni to vae pri visokim energijama utiu na dananju Vaseljenu predstavlja meru nae
obaveze da ulaemo ogromne svote novca u izgradnju dinovskih akceleratora estica kojima bismo

ih proverili.
No, ak i kada znamo zakone koji upravljaju Vaseljenom, to jo ne znai da ih moemo primeniti za
predvianje daleke budunosti. To je stoga to reenja fizikih jednaina mogu da ispolje jedno
svojstvo poznato kao haos. Drugim reima, jednaine mogu biti nestabilne: izazovite malu promenu u
nekom sistemu u jednom trenutku, i potonje ponaanje tog sistema moe uskoro postati potpuno
drugaije. Primera radi, ako sasvim malo promenite nain na koji okreete toak ruleta, doveete do
promene broja koji e ispasti. Praktino je nemogue predvideti broj na kome e se kuglica
zaustaviti; da nije tako, fiziari bi zgrtali bogatstvo po kazinima.
Kod nestabilnih i haotinih sistema, postoji, naelno govorei, vremenski raspon u kome e mala
promena u poetnom stanju prerasti u dvostruko veu promenu. Kada je u pitanju Zemljina atmosfera,
ovaj raspon iznosi nekoliko dana, to priblino odgovara vremenu potrebnom da vazduh napravi krug
oko sveta. Mogu se postaviti prilino tane vremenske prognoze za razdoblje do pet dana, ali
predviati meteoroloke prilike znatno dalje u budunost pretpostavljalo bi kako sasvim tano
poznavanje trenutnog stanja atmosfere tako i nemogue sloen proraun. Nema naina da sainimo
tanu prognozu vremena za razdoblje od est meseci; sve to moemo da uinimo jeste da damo
prosene vrednosti za dato godinje doba.
Takoe su nam poznati osnovni zakoni koji upravljaju hemijom i biologijom, tako da bi, u naelu,
trebalo da budemo u stanju da odredimo kako mozak radi. Ali jednaine koje vladaju mozgom gotovo
sigurno imaju haotino ponaanje, u smislu da sasvim mala promena u poetnom stanju moe dovesti
do veoma razliitih ishoda. Prema tome, u praksi ne moemo da predvidimo ljudsko ponaanje, iako
znamo jednaine koje upravljaju njime. Nauka ne moe da predvidi budunost ljudskog drutva, pa
ak ni to da li ga uopte eka neka budunost. Opasnost lei u tome to se naa mo da unitimo
ivotnu sredinu ili da se meusobno potremo poveava znatno bre od nae mudrosti u korienju te
moi.
Ma ta da se dogodi na Zemlji, ostatak Vaseljene nastavie kao da nita nije bilo. Kako izgleda,
kretanje planeta oko Sunca u krajnjoj liniji je haotino, premda na duge staze. Ovo znai da se greke
u predvianju poveavaju sa protokom vremena. Posle odreenog razdoblja, postaje nemogue
podrobno predvideti kretanje. Moemo biti prilino sigurni u to da Zemlja nee imati bliski susret sa
Venerom jo prilino dugo, ali neizvesno je da li e mali poremeaji orbite postupno dovesti do ovog
sudara kroz milijardu godina. Kruenje Sunca i drugih zvezda u Galaksiji, kao i Mlenog Puta u
lokalnoj grupi galaksija, takoe je haotino. Uoili smo da se druge galaksije udaljuju od nas, a to su
udaljenije, to se bre kreu. Ovo znai da se Vaseljena iri u naem susedstvu: razdaljine izmeu
galaksija poveavaju se sa protokom vremena.
Dokaze o tome da je ovo irenje ravnomerno, a ne haotino prua fon mikrotalasnog zraenja koje
registrujemo iz kosmosa. I sami moete da vidite ovo zraenje ako podesite televizijski prijemnik na
neki prazan kanal. Mali postotak mrlja koje vidite na ekranu predstavlja odraz mikrotalasa koji potiu
izvan Sunevog sistema. Posredi je ista vrsta zraenja koja se koristi u mikrotalasnoj penici, premda
znatno slabija. Ona bi zagrejala hranu do temperature od samo 2,7 stepeni iznad apsolutne nule, tako
da od nje ne bi bilo velike koristi za zagrevanje pice, na primer. Za ovo zraenje se smatra da
predstavlja ostatak iz vrele rane faze Vaseljene. Ali najneobinija stvar sa tim u vezi jeste to da je
jaina zraenja gotovo ista iz svih pravaca. Ovo zraenje veoma je precizno izmerio satelit
'Istraiva kosmikog fona'. COBE, 'Cosmic Background Explorer' - prim. prev. Karta neba
nainjena prilikom ovih posmatranja pokazuje razliite temperature zraenja. Temperature variraju u
raznim pravcima, ali razlike meu njima sasvim su male, svega jedan stohiljaditi deo. Ove razlike u
jaini mikrotalasnog zraenja sa razliitih podruja neba neizbene su stoga to Vaseljena nije

savreno homogena; postoje, naime, lokalne nepravilnosti kao to su zvezde, galaksije i galaktika
jata. Ali varijacije mikrotalasnog fona svedene su na najmanju moguu meru, u saglasnosti sa
lokalnim nepravilnostima koje uoavamo. Izuzme li se tek jedan deo na sto hiljada, mikrotalasni fon
istovetan je u svim pravcima.
U drevnim vremenima ljudi su verovali da je Zemlja sredite Vaseljene. Njih stoga ne bi udilo to to
je reeni fon isti u svim pravcima. Od Kopernikovog vremena, meutim, mi smo detronizovani na
jednu malenu planetu to krui oko sasvim prosene zvezde na spoljnjem rupu tipine galaksije koja
je tek jedna meu sto milijardi galaksija to smo kadri da ih vidimo. Postali smo tako skromni da vie
nikako ne moemo da istiemo pravo na neki poseban poloaj u Vaseljeni. Moramo stoga zakljuiti
da je pozadinsko zraenje takoe isto u bilo kom pravcu oko ma koje galaksije. Ovo je mogue
jedino onda ako su prosena gustina Vaseljene i brzina njenog irenja svuda istovetne. Bilo koje
odstupanje od prosene gustine ili stope irenja na nekom veem podruju imalo bi za posledicu to
da mikrotalasni fon bude razliit u raznim pravcima. Ovo znai da je, u veoma velikim razmerama,
ponaanje Vaseljene jednostavno, a ne haotino. Stoga je, kada je ona u pitanju, mogue predviati
daleko u budunost.
Budui da je irenje Vaseljene tako ravnomerno, mogue ga je opisati samo jednim brojem udaljenou izmeu dve galaksije. Ono se u ovom trenutku poveava, ali moe se oekivati da e
gravitaciono privlaenje izmeu razliitih galaksija usporavati brzinu irenja. Ako je gustina
Vaseljene vea od odreene kritine vrednosti, gravitaciono privlaenje konano e zaustaviti irenje
i nagnati Vaseljenu da pone da se saima. Vaseljena e u tom sluaju kolabirati do Velikog
Saimanja. Ono e prilino nalikovati na Veliki Prasak kojim je kosmos poeo. Veliko Saimanje
predstavljae ono to se naziva singularnost - stanje beskrajne gustine u okviru koga dolazi do
otkazivanja zakona fizike. To znai da ak i ako bi bilo dogaaja posle Velikog Saimanja, oni se
nikako ne bi mogli predvideti. Ali bez uzrone povezanosti dogaaja, nema suvislog naina da se
kae da se jedan dogaaj zbio posle nekog drugog. Sasvim je mogue ustvrditi da se naa Vaseljena
okonala pri Velikom Saimanju, a da su dogaaji koji su 'potom' usledili bili deo neke druge,
zasebne vaseljene. To pomalo nalikuje na reinkarnaciju. Kakav se smisao moe pripisati tvrdnji da je
nova beba ista kao i neko ko je preminuo, ako ona ne nasledi nijednu osobinu niti ikakvo seanje iz
prethodnog ivota? Sasvim se moe ustvrditi i to da je posredi razliita jedinka.
Ako je srednja gustina Vaseljene manja od kritine vrednosti, ona nee krenuti put kolabiranja ve e
nastaviti zauvek da se iri. Posle odreenog vremena gustina e postati tako niska da gravitaciono
privlaenje nee vie imati nikakav bitniji uticaj na usporenje irenja. Galaksije e nastaviti da se
razilaze postojanom brzinom.
Prema tome, kljuno pitanje u pogledu budunosti Vaseljene glasi: kolika je njena srednja gustina?
Ako je manja od kritine vrednosti, Vaseljena e zauvek nastaviti da se iri. Ali ukoliko je vea,
Vaseljena e kolabirati, a i samo vreme e se okonati u Velikom Saimanju. Ja, meutim, imam
odreena preimustva u odnosu na ostale proroke sudnjeg dana. ak i ako se Vaseljena zaputi stazom
kolabiranja, sasvim bezbedno mogu da predvidim da ona nee prestati da se iri jo najmanje deset
milijardi godina. Ne oekujem, naime, da u i dalje hoditi zemnim arom kada se eventualno pokae
da nisam bio u pravu.
Srednju gustinu Vaseljene moemo pokuati da utvrdimo na osnovu posmatranja. Ako prebrojimo
zvezde koje vidimo i saberemo njihove mase, dobijamo manje od jednog postotka kritine gustine.
ak i ako tome dodamo mase gasnih oblaka koje vidimo u Vaseljeni, dobiemo tek jedan odsto
kritine vrednosti. Poznato nam je, meutim, da Vaseljena mora sadrati i ono to se naziva tamna
materija, koju ne moemo neposredno da vidimo. Jedan od dokaza o postojanju tamne materije potie

iz spiralnih galaksija. Posredi su ogromni skupovi zvezda i gasa u obliku ispupene palainke. Oni
krue oko svog sredita, ali brzina tog rotiranja toliko je velika da bi se oni raspali da sadre jedino
zvezde i gas koje vidimo. Mora postojati i neki nevidljiv oblik materije ije je gravitaciono
privlaenje dovoljno veliko da galaksija opstaje kao postojana celina.
Naredni dokaz o postojanju tamne materije nalazimo u jatima galaksija. Uoeno je da galaksije nisu
ravnomerno razmetene po kosmosu; one se javljaju grupisane u jata koja broje od nekoliko do vie
miliona galaksija. Do nastanka ovih jata dolo je po svoj prilici stoga to se galaksije meusobno
privlae u skupine. Mi smo, meutim, u prilici da izmerimo brzine kojima se pojedinane galaksije
kreu u tim jatima. Utvreno je da su izmerene brzine tako visoke da bi se jata raspala kada ih na
okupu ne bi dralo gravitaciono privlaenje. Masa neophodna da bi se ostvarilo ovo privlaenje
znatno je vea od mase svih galaksija. Ovo i dalje vai ak i ako pretpostavimo da galaksije
raspolau dovoljnom masom da ostanu na okupu. Sledi, dakle, da u jatima mora biti prisutna dodatna
tamna materija izvan galaksija koje vidimo.
Mogue je nainiti prilino pouzdanu procenu koliine tamne materije u galaksijama i jatima koji su
podrobno proueni. Ali dobijena vrednost i dalje iznosi samo oko deset odsto kritine gustine
neophodne da izazove kolabiranje Vaseljene. Ako bismo se, dakle, oslonili samo na posmatrake
nalaze, morali bismo da predvidimo da e Vaseljena nastaviti zauvek da se iri. Kroz narednih pet
milijardi godina, Sunce e utroiti svoje nuklearno gorivo. Tada e stati da se iri i postae takozvani
crveni din koji e progutati Zemlju i druge susedne planete. Potom e se pretvoriti u belog patuljka zvezdu iji e prenik iznositi svega nekoliko hiljada milja. Ja, dakle, predviam kraj sveta, premda
ne ba uskoro. Sumnjam da e ovo predvianje ozbiljnije uzdrmati stanje akcija na berzi. Postoje i
neki prei problemi na obzorju. U svakom sluaju, u vreme kada Sunce bude stalo da se nadima, mi
bi trebalo da smo ve uveliko ovladali umeem meuzvezdanog putovanja, pod uslovom, naravno, da
u meuvremenu nismo sami sebi doli glave.
Kroz desetak milijardi godina, veina zvezda u Vaseljeni ve e se ugasiti. Zvezde sa masom slinom
Sunevoj postae ili beli patuljci ili neutronske zvezde, koje su jo manje i gue od belih patuljaka.
Masivnije zvezde pretvorie se u crne rupe koje su jo manje i imaju snano gravitaciono polje kome
ni svetlost ne moe da pobegne. No, ti ostaci nastavie da krue oko sredita nae Galaksije, pravei
puni krug svakih stotinak miliona godina. Bliski susreti do kojih moe doi izmeu ovih ostataka
uslovie da manji broj njih bude izbaen iz Galaksije. Oni koji ostanu zbijae se na sve blie orbite
oko sredita i na kraju e se sakupiti u dinovsku crnu rupu u galaktikom jezgru. Sva tamna materija
koja postoji u galaksijama i jatima takoe e dospeti u te veoma velike crne rupe.
Moe se, dakle, pretpostaviti da e najvei deo materije u galaksijama i jatima na kraju zavriti u
crnim rupama. Ne tako davno, meutim, ustanovio sam da crne rupe nisu tako crne kao to se to ranije
smatralo. Naelo neodreenosti kvantne mehanike kae da estice ne mogu istovremeno imati i
sasvim odreen poloaj i sasvim odreenu brzinu. to se tanije odreuje poloaj estice, to je njena
brzina neodreenija, i obrnuto. Ako se neka estica nalazi u crnoj rupi, njen poloaj je odreen
upravo time to je u crnoj rupi. To znai da joj se brzina ne moe tano odrediti. Stoga je mogue da
brzina estice bude vea od brzine svetlosti. To bi joj onda omoguilo da pobegne iz crne rupe.
estice i zraenje tako bi lagano oticali iz crnih rupa. Jedna dinovska crna rupa u sreditu neke
galaksije imala bi u preniku mnogo miliona milja. Postojala bi stoga velika neodreenost u pogledu
poloaja neke estice u njoj, odnosno neodreenost brzine estice srazmerno bi se smanjila, to bi
znailo da bi joj bilo potrebno veoma dugo da pobegne iz crne rupe. Ali do toga bi konano dolo.
Crnoj rupi u sreditu galaksije bilo bi potrebno 10 na 90 godina da ispari i potpuno nestane; posredi
je broj koji se sastoji od jedinice i devedeset nula koje se niu za njom. To je znatno due od trenutne

starosti Vaseljene, koja iznosi pukih 10 na 10 godina; re je o jedinici iza koje se nie samo deset
nula. No, vremena bi bilo u izobilju ako bi se Vaseljena zauvek irila.
Budunost Vaseljene koja se zauvek iri bila bi prilino dosadna. Ali nipoto nije izvesno da e se
Vaseljena zauvek iriti. Imamo vrsto pokrie samo za oko jednu desetinu gustine koja je neophodna
da se izazove kolabiranje Vaseljene. No, moda postoje druge vrste tamne materije koje jo nismo
otkrili, a koje bi mogle da podignu srednju gustinu Vaseljene do kritine vrednosti, pa i preko nje.
Ova dodatna tamna materija morala bi se nalaziti izvan galaksija i galaktikih jata. U protivnom,
morali bismo da uoimo njen uticaj na rotiranja galaksija ili na kretanja galaksija unutar jata.
Zato bismo pretpostavili da moe biti dovoljno tamne materije za preusmerenje irenja u saimanje?
Zato se, naprosto, ne oslonimo na materiju za ije postojanje imamo vrste dokaze? Razlog se
ogleda u tome to - ak i sa jednom desetinom kritine gustine sada - valja neverovatno pomno
odabrati poetnu gustinu i brzinu irenja. Da je gustina Vaseljene jednu sekundu posle Velikog Praska
bila vea samo za jedan bilioniti deo, ona bi kolabirala posle svega deset godina. Sa druge strane, da
je gustina Vaseljene u tom trenutku bila manja u istom obimu, ona bi, ciglih deset godina kasnije, bila
praktino prazna.
Kako to da je poetna gustina Vaseljene tako pomno odabrana? Moda postoji neki razlog to
Vaseljena treba da ima upravo kritinu gustinu. Kako izgleda, dva su mogua objanjenja za to. Prvo
je takozvano antropiko naelo, koje se moe parafrazirati na sledei nain: Vaseljena je takva kakva
je, jer da je drugaija, mi onda ne bismo bili tu da je posmatramo. Zamisao se ogleda u tome da moe
biti mnogo razliitih Vaseljena sa razliitim gustinama. Samo one meu njima ija je gustina sasvim
bliska kritinoj vrednosti potrajale bi dovoljno dugo i sadrale bi dovoljno materije da se obrazuju
zvezde i planete. Jedino u tim vaseljenama postojala bi inteligentna bia koja bi sebi postavila
pitanje: zato je gustina tako bliska kritinoj vrednosti? Ako je to objanjenje sadanje gustine
Vaseljene, nema osnove za verovanje da se u njoj nalazi vie materije nego to smo je ve otkrili.
Jedna desetina kritine vrednosti bilo bi dovoljno za nastanak galaksija i zvezda.
Mnogim ljudima se ne dopada antropiko naelo, meutim, zato to se njime, kako izgleda, pripisuje
prevelika vanost naem postojanju. Stoga je preduzeto traganje da se na neki drugi nain objasni
zato bi gustina bila tako blizu kritinoj vrednosti. Ovo traganje dovelo je do teorije o inflaciji u
ranoj Vaseljeni. Zamisao se ogleda u tome da se veliina Vaseljene moda udvostruavala, na isti
nain na koji se cene udvostruuju svakih nekoliko meseci u zemljama pogoenim velikom
inflacijom. Inflacija Vaseljene morala je, meutim, da bude znatno bra i ekstremnija: poveanje za
inilac od najmanje milijardu milijardi milijardi, u majunoj inflaciji, doveo bi do toga da Vaseljena
ima bezmalo onu kritinu gustinu koja je neophodna da i danas jo bude sasvim blizu iste kritine
vrednosti. Prema tome, ako je teorija inflacije ispravna, Vaseljena mora sadrati dovoljno tamne
materije da dostigne kritinu vrednost gustine. To znai da bi Vaseljena, verovatno, jednom poela da
kolabira, a do tada ne bi prolo mnogo due od petnaest milijardi godina koliko ve traje njeno
irenje.
ta bi mogla biti ta tamna materija koja mora postojati ako je teorija inflacije tana? Kako izgleda,
ona se verovatno razlikuje od normalne materije od koje su sazdane zvezde i planete. Moemo da
izraunamo koliine raznih lakih elemenata koji su nastali u vrelim, ranim fazama Vaseljene, tokom
prva tri minuta posle Velikog Praska. Koliina tih lakih elemenata zavisi od koliine normalne
materije u Vaseljeni. Moe se nacrtati grafikon koji bi na uspravnoj osi prikazivao koliinu lakih
elemenata, dok bi na vodoravnoj bila prikazana koliina normalne materije u Vaseljeni. Dobilo bi se
dobro poklapanje sa uoenom zastupljenou ako bi ukupna koliina normalne materije iznosila samo
jednu desetinu sadanje kritine vrednosti. Moe se pokazati da su ovi prorauni pogreni, ali

injenica da dobijamo uoenu zastupljenost za vie razliitih elemenata veoma je upeatljiva.

Ako postoji kritina gustina tamne materije, glavni kandidati za ono to bi ona mogla biti bili bi
ostaci iz ranih faza Vaseljene. Jedna mogunost jesu elementarne estice. Ima vie hipotetikih
kandidata - estice za koje mislimo da mogu postojati, ali koje jo nismo otkrili. Ali najizgledniji
sluaj jeste jedna estica o ijem postojanju imamo vrste dokaze: neutrino. Za nju se smatralo da
nema vlastitu masu, ali neka skoranja izuavanja ukazuju na to da neutrino moda ipak ima malu
masu. Ako se to potvrdi i ustanovi da je posredi prava vrednost, neutrini bi obezbedili dovoljno mase
da se gustina Vaseljene podigne do kritine vrednosti.
Druga mogunost jesu crne rupe. Mogue je da je rana Vaseljena prola kroz ono to se naziva fazni
prelaz. Kljuanje i mrnjenje vode predstavljaju primere faznog prelaza. Kod faznog prelaza, u
prvobitno homogenoj sredini, kao to je voda, javljaju se nepravilnosti, koje kod vode mogu biti
zgruenja leda ili mehurovi pare. Te nepravilnosti mogu kolabirati i obrazovati crne rupe. Sasvim
male crne rupe do sada bi ve isparile usled dejstva naela neodreenosti kvantne mahanike, kao to
je prethodno opisano. Ali crne rupe sa masom od milijardu tona (to odgovara masi neke planine) i
dalje bi postojale i njih bi veoma teko bilo otkriti.
Jedini nain na koji bismo mogli otkriti tamnu materiju koja je ravnomerno razmetena po Vaseljeni
bilo bi utvrenje njenog uticaja na irenje Vaseljene. Brzina usporenja irenja moe se ustanoviti
merenjem brzine kojima se daleke galaksije jo vie udaljuju od nas. Stvar je u tome to mi te
galaksije vidimo u dalekoj prolosti, u vremenu kada se sa njih otisnula svetlost na putovanje ka
nama. Moe se nacrtati grafikon brzine galaksija u odnosu na njihov prividni sjaj ili magnitudu, to
predstavlja meru njihove udaljenosti od nas. Razliite linije na tom grafikonu odgovaraju razliitim
stopama usporenja irenja. Linija koja se savija nagore odgovara Vaseljeni koja e kolabirati. Na
prvi pogled, ini se da nalazi posmatranja ukazuju na kolabiranje. Ali nevolja je u tome to prividni
sjaj galaksije nije veoma dobar pokazatelj njene udaljenosti od nas. Ne samo to postoje znaajne
varijacije u stvarnom sjaju galaksija, ve je ustanovljeno i da im sjaj varira sa protokom vremena.
Budui da ne znamo u kojoj meri treba uzeti u obzir ove promene sjaja, jo ne moemo da kaemo
kolika je stopa usporenja: da li je dovoljna da otpone kolabiranje Vaseljene, ili e moda kosmos
zauvek nastaviti da se iri. Odgovor na ovo pitanje dobiemo tek kada razvijemo bolje naine
merenja udaljenosti galaksija. Ali moemo biti sigurni da stopa usporenja nije toliko velika da
izazove poetak kolabiranja Vaseljene u narednih nekoliko milijardi godina.
Ni irenje zauvek ni kolabiranje kroz sto milijardi godina nisu odve uzbudljive perspektive. Zar ne
postoji nita to moemo preduzeti da uinimo budunost zanimljivijom? Jedan nain na koji se to
svakako moe postii jeste da se zagnjurimo u neku crnu rupu. Trebalo bi to da bude prilino velika
crna rupa, sa masom preko milion puta veom od Suneve. No, ima dobrih izgleda da upravo takva
crna rupa postoji u sreditu nae Galaksije.
Nismo sasvim sigurni ta se zbiva u crnoj rupi. Postoje reenja jednaina opte relativnosti koja
doputaju da se upadne u crnu rupu, a da se izroni u beloj rupi negde drugde. Bela rupa predstavlja
sliku u negativu crne. To je objekat iz koga stvari mogu izii, ali nikada i pasti u njega. Bela rupa
mogla bi se nalaziti u nekom sasvim drugom kraju Vaseljene. Moe izgledati da to otvara mogunost
brzog meugalaktikog prevoza. Nevolja je, meutim, u tome to bi on mogao biti odve brz. Kada bi
putovanje kroz crne rupe bilo mogue, ne bi postojalo nita to bi se protivilo tome da se vratite s
puta pre no to ste se uopte otisnuli na njega. Mogli biste tada uiniti neto - ubiti vlastitu majku,
recimo - to bi vas osujetilo u tome da se uopte prvobitno otisnete na put.
Sreom po na opstanak (kao i opstanak naih majki), zakoni fizike ne doputaju, kako izgleda,
ovakva putovanja kroz vreme. ini se da postoji Agencija za zatitu hronologije koja ini svet

bezbednim za istoriare tako to osujeuje putovanja u prolost. Dejstva naela neodreenosti

izazvala bi, naime, pojavu velike koliine zraenja ako bi se putovalo u prolost. To zraenje bi ili u
toj meri savilo prostorvreme da ne bi bio mogu povratak u prolost, ili bi dovelo do okonanja
prostorvremena u singularnosti slinoj Velikom Prasku i Velikom Saimanju. U oba sluaja, prolost
bi nam bila bezbedna od zlonamernih osoba. Hipotezu o zatiti hronologije podupiru neki skoranji
prorauni koje smo obavili ja i drugi naunici. Ali najjai dokaz o tome da putovanje kroz vreme nije
mogue, niti e ikada biti, jeste to da nismo doiveli invaziju hordi turista iz budunosti.
Da rezimiramo: naunici su uvereni da Vaseljenom upravljaju precizni zakoni koji u naelu doputaju
predvianje budunosti. Ali kretanje koje proishodi iz tih zakona esto je haotino. To znai da
majuna promena u poetnoj situaciji moe da dovede do takve promene u potonjem ponaanju koja
brzo postaje velika. Prema tome, u praksi, esto se moe predviati samo sasvim bliska budunost.
Meutim, ponaanje Vaseljene u veoma velikim razmerama izgleda da je jednostavno, a ne haotino.
Moe se stoga predvideti da li e se Vaseljena zauvek iriti ili e jednom poeti da kolabira. Ovo
zavisi od sadanje gustine Vaseljene. Kako izgleda, trenutna gustina nalazi se sasvim blizu kritine
vrednosti koja razdvaja kolabiranje od beskrajnog irenja. Ako je tana teorija inflacije, Vaseljena
se, zapravo, nalazi na samoj ivici seiva. I tako, ja sam se, konano, naao u tradicionalnom poloaju
drevnih proroka i predskazivaa ije predvianje pokriva obe suprotstavljene mogunosti.

14. PLOE ZA PUSTO OSTRVO: INTERVJU

Program Bi-Bi-Sija 'Ploe za pusto ostrvo' emituje se jo od 1942. i predstavlja najstariju emisiju
ove vrste na radiju, koja je ve uveliko postala svojevrsna nacionalna institucija u Britaniji. Tokom
godina u njoj je prodefilovao ogroman broj gostiju. Tu su intervjuisani pisci, pozorini glumci,
muziari, filmski glumci i reditelji, ljudi iz sporta, komiari, efovi kuhinja, batovani, uitelji,
baletani, politiari, kraljevske linosti, autori crtanih filmova - kao i naunici. Od gostiju, koji su
uvek drani za brodolomnike, traeno je da odaberu osam ploa koje bi rado imali uza se kada bi se
sami obreli na nekom pustom ostrvu. Takoe je trebalo da se opredele za jedan luksuzni predmet (ne
sme posredi biti nita ivo), kao i za jednu knjigu, koji bi im pravili drutvo. (Pretpostavljalo se da je
neki prikladan religijski tekst - Biblija, Koran ili neto tree - ve tamo, zajedno sa sabranim
ekspirovim delima.) Isto se tako podrazumevalo da na raspolaganju stoji nekakav ureaj za
reprodukciju ploa; prvobitni spikeri koji su najavljivali program obino su govorili: '...pod
pretpostavkom da su tu gramofon i neiscrpna zaliha igala za njih.' Danas se oekuje da pri ruci bude
CD plejer sa solarnim baterijama.
Program se emituje nedeljno, a ploe koje je gost odabrao putaju se tokom intervjua koji obino
traje etrdeset minuta. Intervju sa Stivenom Hokingom, meutim, koji je emitovan o Boiu 1992,
izuzetno je trajao due.
Voditelj intervjua bila je Sju Louli.
SJU: Na vie naina, naravno, Stivene, ti ve zna kako izgleda nai se sam na pustom ostrvu,
odseen od normalnog fizikog ivota i lien prirodnih naina optenja. U kojoj se meri, zapravo, ti
osea usamljen?
STIVEN: Ne smatram da sam odseen od normalnog ivota, a sumnjam da bi to rekli i ljudi iz moje
okoline. Ne oseam se kao invalid - ve pre kao osoba sa izvesnim nedostatkom vezanim za
motorike neurone, slino kao da sam, recimo, daltonista. Znam da se moj ivot teko moe opisati
kao obian, ali u duhu se ja oseam normalno.
SJU: U svakom sluaju, ve si dokazao sebi, za razliku od veine brodolomnika u programu Ploe za
pusto ostrvo, da si mentalno i intelektualno samodovoljan, da ima dovoljno teorija i nadahnua koji
te dre stalno zaokupljenog.
STIVEN: Pretpostavljam da sam po prirodi pomalo introvertan, tako da su me potekoe u optenju
nagnale da se uglavnom oslonim na sebe. Ali kao deak bio sam velika prialica. Potreban mi je
razgovor sa drugim ljudima kao podsticaj. Od velike pomoi se u mom poslu pokazuje to da drugima
opisujem zamisli do kojih dolazim. ak i ako od sagovornika ne dobijem nikakve sugestije, ve sama
injenica da moram da organizujem svoje misli tako da mogu da ih objasnim drugima esto mi
pokazuje novi put napred.
SJU: Ali kako stoji sa emocionalnim ispunjenjem, Stivene? ak su i jednom blistavom fiziaru za to
potrebni drugi ljudi?
STIVEN: Sa fizikom je sve u redu, ali ona je potpuno hladna. Ne bih mogao dalje da ivim kada bi
mi preostala samo fizika. Kao i svakom drugom, meni su takoe potrebni toplina, ljubav i naklonost.
Mislim da imam puno sree, znatno vie od mnogih drugih ljudi hendikepiranih poput mene, to sam
obasut ljubavlju i naklonou. Muzika mi takoe puno znai.
SJU: Reci mi, ta ti prua vee zadovoljstvo: fizika ili muzika?
STIVEN: Moram da kaem da je zadovoljstvo koje bih iskusio kada bi se sve uklopilo u fizici silnije

od onog koje bi pratilo sluanje muzike. Ali do takvih vrhunaca dolazi svega nekoliko puta u karijeri,
dok neku plou moe sluati kad god ti se ushte.
SJU: Dobro, koja bi onda bila prva ploa koju bi pustio na pustom ostrvu?
STIVEN: Pulenkova Glorija. uo sam je prvi put prolog leta u Aspenu, u Koloradu. Aspen je
prvenstveno skijaki centar, ali leti se tamo odravaju sastanci fiziara. Odmah uz centar za fiziku
podignut je ogroman ator u kome se odrava muziki festival. Dok sedi i razrauje proces
isparavanja crne rupe, moe da slua probe. Posredi je idealna kombinacija; ona spaja moja dva
glavna zadovoljstva: fiziku i muziku. Kada bih imao i jedno i drugo na mom pustom ostrvu, uopte ne
bih eleo da budem spasen. Sve do onog trenutka, naime, dok ne bih doao do nekog otkria u
teorijskoj fizici o kome bih eleo da sve obavestim. Pretpostavljam da pravila ne doputaju
posedovanje satelitske antene posredstvom koje bih, elektronskom potom, dobijao tekstove iz fizike.
SJU: Radio moe da sakrije fizike nedostatke, ali u ovom sluaju on prikriva neto drugo. Pre sedam
godina, Stivene, ti si doslovce izgubio glas. Moe li mi rei ta se dogodilo?
STIVEN: Bio sam u enevi, u CERN-u, velikom akceleratoru estica, u leto 1985. Nameravao sam
da odem u Bajrojt, u Nemakoj, da ujem Vagnerov ciklus opera Prsten. Ali dobio sam upalu plua i
odveli su me u bolnicu. U enevskoj bolnici kazali su mojoj supruzi da nema smisla i dalje drati
ukljuenu mainu za odranje ivota. Ali ona nije htela ni da uje. Prevezli su me avionom u bolnicu
Adenbruks, u Kembridu, gde mi je hirurg po imenu Roder Grej izvrio traheotomiju. Ta operacija
spasila mi je ivot, ali mi je oduzela glas.
SJU: Ali govor ti je ve tada bio veoma izoblien i teak za praenje, zar ne? Sva je, dakle, prilika
da bi ti ionako jednom ostao bez njega?
STIVEN: Iako mi je glas bio izoblien i teak za praenje, ljudi iz moje okoline i dalje su me mogli
razumeti. Bio sam u stanju da drim seminare preko prevodioca, a mogao sam i da diktiram naune
radove. Ali neko vreme posle operacije zapao sam u oaj. inilo mi se da, ako ne mogu da povratim
glas, onda nema smisla dalje nastaviti.
SJU: Onda je jedan strunjak za kompjutere iz Kalifornije uo za tvoj vapaj i poslao ti glas. Kako on
radi?
STIVEN: Ime tog oveka je Volt Voltos. Njegova tata nala se u istom poloaju kao ja, tako da je on
razvio jedan kompjuterski program koji joj je pomagao u optenju. Preko ekrana se pokree kursor.
Kada doe do opcije koju eli, tada pokretom glave ili oka, odnosno, u mom sluaju, rukom, stavlja
u dejstvo jedan prekida. Na ovaj nain bira rei koje bivaju ispisane na donjoj polovini ekrana.
Kada sastavi ono to eli da kae, to ili poalje u sintesajzer govora ili ga snimi na hard-disk.
SJU: Ali stvar izgleda spora.
STIVEN: Da, spora je: dostie jednu desetinu brzine normalnog govora. Ali zato je sintesajzer znatno
razgovetniji nego to sam ja prethodno bio. Britanci tvrde da ima ameriki naglasak, ali Amerikanci
smatraju da je skandinavskog ili irskog porekla. U svakom sluaju, ma ta bio, svi mogu da ga
razumeju. Moja starija deca prilagoavala su se na moj prirodan glas kako se on pogoravao, ali moj
mlai sin, koji je imao samo est godina u vreme kada sam bio podvrgnut traheotomiji, uopte nije
mogao da me razume. Sada nema nikakvih potekoa. A to mi puno znai.
SJU: To takoe znai da moe zatraiti od onih koji te intrvjuiu da ti pitanja dostave unapred, a da
na njih odgovori tek onda kada bude sasvim spreman, zar ne?
STIVEN: Kada su posredi duge, snimljene emisije poput ove, dobro je dobiti unapred pitanja, tako
da ne moram da troim sate i sate trake za snimanje. Na izvestan nain, tako imam veu kontrolu. Ali
meni se, zapravo, vie dopada da odgovaram bez odlaganja. inim to uvek posle seminara ili
popularnih predavanja.

SJU: Ali, kao to kae, ovako ima kontrolu, a ja znam da ti je to prilino vano. lanovi tvoje
porodice i prijatelji ponekad te opisuju kao tvrdoglavog i tiranski nastrojenog. ta ima da kae u
svoju odbranu?
STIVEN: Svako ko je iole bistar biva ponekad optuen da je tvrdoglav. Ja bih radije rekao da sam
odluan. Da nisam bio i te kako odluan, sada uopte ne bih bio ovde.
SJU: Jesi li oduvek bio takav?
STIVEN: Sve to elim jeste da imam isti stepen kontrole nad vlastitim ivotom kao i drugi ljudi.
Odve se esto dogaa da ivotima invalida upravljaju drugi. Nijedna zdrava osoba ne bi to
dozvolila.
SJU: Da ujemo koja je tvoja druga ploa.
STIVEN: Bramsov violinski koncert. Bila je to prva LP ploa koju sam kupio. Dogodilo se to 1957,
a gramofoni na 33 obrtaja u minutu tek to su se pojavili u Britaniji. Kupovinu gramofona moj otac bi
drao za nerazborito samougaanje, ali uverio sam ga da mogu sam da sastavim ureaj iz delova do
kojih u jeftino doi. To mu se, kao Jorkircu, dopalo. Smestio sam obrtni deo i pojaalo u kuite
jednog starog gramofona na 78 obrtaja. Da sam ga sauvao, sada bi bio prava dragocenost.
Napravivi gramofon, morao sam da nabavim neto to u na njemu putati. Jedan drug iz kole
predloio mi je Bramsov violinski koncert, budui da niko iz naeg drutva nije imao tu plou. Seam
se da je kotala trideset pet ilinga, to je bilo poprilino tih dana, naroito za mene. Cene ploa u
meuvremenu su porasle, ali njihova stvarna vrednost sada je znatno manja.
Kada sam prvi put presluao plou u prodavnici, uinilo mi se da zvui nekako udno i nisam bio
siguran da li mi se dopada, ali smatrao sam da to ipak ne treba da kaem. No, tokom godina, ona mi
je sve vie znaila. Voleo bih da ujemo poetak sporog stava.
SJU: Jedan stari porodini prijatelj izjavio je da je tvoja porodica, u vreme kada si bio deak navodim - 'vaila za veoma inteligentnu, veoma mudru i veoma ekscentrinu'. Kad se osvrne unazad,
smatra li da je posredi verodostojan opis?
STIVEN: Ne mogu nita da kaem na tvrdnju da mi je porodica bila inteligentna, ali sasvim je
izvesno da se mi nismo oseali kao ekscentrici. Pretpostavljam, meutim, da smo takvi mogli
izgledati prema merilima Sent Olbansa koji je bio prilino trezveno mesto u vreme kada smo mi
iveli u njemu.
SJU: Otac ti je bio strunjak za tropske bolesti.
STIVEN: Moj otac se bavio istraivanjima na polju tropske medicine. esto je odlazio u Afriku da bi
na terenu isprobavao nove lekove.
SJU: Majka je, dakle, imala vei uticaj na tebe; kako bi ti ocenio taj uticaj?
STIVEN: Ne, rekao bih ipak da je otac imao vei uticaj. Oblikovao sam sebe prema njemu. Kako je
on bio nauni istraiva, smatrao sam da je najprirodnije da se i sam bavim istim poslom kada
odrastem. Jedina razlika bila je to to me nisu privlaile medicina ili biologija zato to su mi
izgledale nedovoljno egzaktne i odve opisne. eleo sam neto temeljnije, i to sam pronaao u fizici.
SJU: Tvoja majka je kazala da si se oduvek odlikovao jednim svojstvom koje je ona opisala kao
sklonost ka zadivljenosti. 'Moglo se videti da ga zvezde privlae.' Sea li se toga?
STIVEN: Seam se da sam se jedne veeri kasno vratio kui iz Londona. U to vreme su iskljuivali
javnu rasvetu u pono, radi utede. Ugledao sam tada nono nebo kao nikada ranije, sa Mlenim
Putem koji ga je presecao. Na mom pustom ostrvu nee biti uline rasvete, tako da u stalno imati
dobar pogled na zvezde.
SJU: Oigledno je da si kao dete bio veoma bistar, a i voleo si da pobeuje kod kue u igrama sa
sestrom, ali umalo se nije dogodilo da potpuno zakae u koli i da te uopte ne bude briga oko toga,

zar ne?
STIVEN: Bilo je to tokom moje prve godine u koli u Sent Olbansu. Ali trebalo bi da naglasim da je
posredi bio veoma pametan razred, kao i da sam se pokazao znatno bolji na ispitima, nego prilikom
ocenjivanja tokom nastave. Bio sam uveren da u dobro proi - a to sam na kraju zavrio sasvim
nisko, to je pre svega zbog mog rukopisa i opte neurednosti.
SJU: Ploa broj tri?
STIVEN: Kada sam bio student na Oksfordu, proitao sam roman Oldosa Hakslija Kontrapunkt. Stvar
je bila zamiljena kao portret tridesetih godina, sa velikom galerijom likova. Veina njih delovala je
papirnato, ali jedan se izdvajao kao prilino uspeo lik, raen oigledno prema samom Haksliju. Taj
ovek ubio je vou britanskih faista, koji je predoen po uzoru na ser Osvalda Moslija. Obavestio je
potom partiju ta je uinio; onda je pustio plou sa Betovenovim gudakim kvartetom, opus 132.
Sredinom treeg stava otvorio je vrata posle kucanja i pao kao rtva faista.
Posredi je uistinu sasvim slab roman, ali Haksli je bio u pravu u pogledu izbora muzike. Kada bih
znao da ka mom pustom ostrvu hita plimski talas, pustio bih trei stav ovog kvarteta.
SJU: Otiao si na Oksford, na Univerzitetski koled, da se bavi matematikom i fizikom; prema
vlastitom proraunu, tu si radio u proseku tek oko jedan sat dnevno. Prema onome to sam proitala,
poglavito si se bavio veslanjem, ispijanjem piva i prireivanjem neslanih ala. U emu je bio
problem? Zato nisi bio priljeniji?
STIVEN: Bio je to kraj pedesetih godina i veina mladih ljudi bila je razoarana u ono to se
nazivalo 'establiment'. Sve emu se ovek mogao nadati bilo je sticanje i samo sticanje.
Konzervativci su upravo ostvarili treu izbornu pobedu, uz slogan 'Nikada vam nije bilo tako dobro'.
Za mene i veinu mojih savremenika ivot je izgledao krajnje dosadan.
SJU: Pa ipak, tebi je uspevalo da za nekoliko asova rei probleme koje tvoje kolege nisu mogle da
ree ni za nekoliko sedmica. Oni su oigledno bili svesni, sudei po potonjim izjavama, da si se
odlikovao izuzetnom nadarenou. Da li si ti i sam toga bio svestan?
STIVEN: Kurs fizike na Oksfordu u to vreme bio je smeno lak. Mogao se savladati bez pohaanja
predavanja; bilo je dovoljno samo jednom ili dva puta nedeljno otii na konsultacije. Nije bilo
potrebno da pamtite mnogo injenica - bilo je dovoljno i nekoliko jednaina.
SJU: Ali upravo si na Oksfordu, zar ne, prvi put primetio da ti ake i stopala ne rade ba ono to
eli. Kako si to sebi objasnio u to vreme?
STIVEN: U stvari, najpre sam zapazio da ne mogu valjano da veslam u amcu-jednosedu. Potom je
usledio gadan pad niz stepenice koje su vodile iz studentskog salona. Posetio sam doktora u koledu
posle tog pada, zato to sam se pobojao da imam oteenje mozga, ali on je smatrao da je sve u redu i
posavetovao me da se okanem piva. Posle zavrnih ispita na Oksfordu, otiao sam preko leta u
Persiju. Nesumnjivo sam se oseao slabije po povratku, ali zakljuio sam da je to posledica
stomanog oboljenja koje sam tamo dobio.
SJU: Ali u kom trenutku si konano shvatio da neto stvarno nije u redu i odluio da se podvrgne
medicinskom ispitivanju?
STIVEN: Tada sam ve bio na Kembridu, a za Boi sam otiao kui. Zima izmeu '62. i '63. bila je
veoma hladna. Majka me je ubedila da odem na klizanje na jezero kraj Sent Olbansa, iako sam znao
da nisam za to. Tamo sam pao, a potom sam imao velikih potekoa oko podizanja. Majka je shvatila
da neto ozbiljno nije u redu i odvela me je do porodinog doktora.
SJU: Potom si tri sedmice proveo u bolnici, a onda su ti kazali najgore?
STIVEN: Dogodilo se to u Bartsovoj bolnici, u Londonu; moj otac bio je njihov ovek. Proveo sam
tamo dve nedelje, na testiranju, ali mi uopte nisu kazali ta mi je, osim da posredi nije multipla

skleroza i da sluaj nije tipian. Nisu me izvestili o tome kakvi su mi izgledi, ali i sam sam pogodio
da je situacija prilino loa, tako da nisam pitao.
SJU: Konano su ti, meutim, rekli da ti je preostalo jo samo godinu-dve ivota. Zaustavimo se na
ovom mestu u tvojoj prii, Stivene, da ujemo koja ti je naredna ploa.
STIVEN: Valkire, in prvi. Posredi je jo jedan rani LP, sa Melhiorom i Lemanom. Stvar je
prvobitno snimljena na 78 obrtaja pre rata, a potom prebaena na LP u ranim ezdesetim. Poto je
1963. ustanovljeno da imam motoriku neuronsku bolest, okrenuo sam se Vagneru ija je muzika
pogodovala mranom, apokaliptinom raspoloenju u kome sam bio. Na alost, moj sintesajzer
govora nema valjano obrazovanje, pa izgovara kompozitorovo ime sa mekim 'V'. Moram da mu
napiem V-a-r-g-n-e-r da bi ga izgovorio priblino kako treba.
etiri opere iz ciklusa Prsten najvee su Vagnerovo delo. Otiao sam da ih vidim sa mojom sestrom
Filipom u Bajrojt, u Nemakoj, 1964. Nisam tada dobro poznavao Prsten, a Valkire, druga opera u
ciklusu, ostavila je snaan utisak na mene. Bila je to produkcija Volfganga Vagnera i pozornica je
bila gotovo potpuno u mraku. Posredi je ljubavna pria blizanaca, Sigmunda i Siglinde, koji su bili
razdvojeni u detinjstvu. Oni se ponovo sreu kada Sigmund nalazi pribeite u kui Hundinga,
Siglindinog mua i svog neprijatelja. Odlomak koji sam odabrao Siglindina je pria o njenom
prisilnom venanju za Hundinga. Usred sveanosti, jedan starac ulazi u dvoranu. Orkestar svira motiv
Valhale, jednu od najotmenijih tema u celom Prstenu, zato to je to Votan, predvodnik bogova i otac
Sigmunda i Siglinde. On zariva ma u deblo jednog drveta. Ma je namenjen Sigmundu. Na kraju ina
Sigmund ga izvlai i njih dvoje odlaze u umu.
SJU: Na osnovu onoga to sam proitala o tebi, Stivene, gotovo mi izgleda da te je smrtna presuda,
odnosno dijagnoza prema kojoj ti je preostalo jo godinu-dve ivota, razbudila, da tako kaem,
usredsredila te na ivot.
STIVEN: Stvar me je u poetku bacila u potitenost. Izgledalo je da se situacija brzo pogorava. Vie
nije bilo smisla latiti se nekog posla ili nastaviti rad na doktoratu, zato to nisam znao da li u
poiveti dovoljno dugo da ga zavrim. Ali onda su okolnosti stale da se popravljaju. Razvoj bolesti
poeo je da se usporava, a ja sam opet napredovao u radu, naroito u nastojanjima da pokaem kako
je Vaseljena morala imati poetak u Velikom Prasku.
SJU: U jednom intervjuu ak si kazao da misli da si sada sreniji nego to si to bio pre bolesti.
STIVEN: Svakako sam sada sreniji. Pre no to sam dobio motoriku neuronsku bolest, ivot mi je
izgledao dosadan. Ali izgledi da umrem mlad nagnali su me da uvidim da je ivot i te kako vredan
ivljenja. Ima toliko stvari koje ovek moe da uradi, toliko stvari koje svako moe da uradi.
Ispunjava me pravo oseanje postignua to sam ostvario skroman, ali znaajan doprinos obogaenju
ljudskog znanja uprkos mojoj bolesti. Razume se, ja sam imao puno sree, ali svako moe neto da
postigne ako se dovoljno potrudi.
SJU: Da li to hoe da kae kako moda ne bi postigao ovo to si postigao da nisi dobio motoriku
neuronsku bolest, ili je moda ovakvo tumaenje odve pojednostavljeno.
STIVEN: Ne, sumnjam da motorika neuronska bolest moe biti prednost za bilo koga. Ali za mene je
bila manja prepreka nego to bi bila drugim ljudima, zato to me nije spreila u tome da se posvetim
onome to sam eleo - a to je da pokuam da dokuim kako Vaseljena dejstvuje.
SJU: Tvoje drugo nadahnue, u nastojanjima da se izbori sa boleu, bila je mlada ena po imenu
Dejn Vajld. Sreo si je na nekom prijemu, zaljubio si se u nju, a potom si se i oenio njome. ta
misli, u kojoj meri duguje Dejn za svoj uspeh?
STIVEN: Svakako da ne bih nita postigao bez nje. Veridba sa njom izvukla me je iz bezvoljnosti u
koju sam zapao. Uz to, da bismo mogli da se venamo, morao sam da naem posao i da zavrim

doktorat. Ozbiljno sam se posvetio poslu i ustanovio sam da uivam u tome. Dejn se sama brinula o
meni kako se moje stanje pogoravalo. Tada se niko nije naao ko bi nam ponudio pomo, a mi nismo
imali dovoljno novca da iznajmimo nekoga.
SJU: I zajedno ste opovrgli lekare, ne samo u tom pogledu to si ti nastavio da ivi, nego i zato to
ste dobili decu. Robert se rodio 1967, Lusi 1970, a Timoti 1979. Koliko je sve to zbunilo doktore?
STIVEN: U stvari, lekar koji je postavio dijagnozu digao je ruke od mene. Smatrao je da se tu vie
nita ne moe uiniti. Nikada ga vie nisam video posle izricanja dijagnoze. Zapravo, tada je mi je
otac postao lekar i ja sam se njemu obratio za savet. Kazao mi je da nema dokaza o tome da je bolest
nasledna. Dejn je uspevala da se stara o meni i o dvoje dece. Tek kada smo otili u Kaliforniju
1974, morali smo da zatraimo spoljnu pomo; najpre je to bio jedan student koji je iveo sa nama, a
kasnije bolniarke.
SJU: Ali ti i Dejn vie niste zajedno.
STIVEN: Posle traheotomije, bila mi je potrebna dvadeset etvoroasovna nega. To je na brak
izlagalo sve veem i veem pritisku. Konano sam se ja preselio u novi stan u Kembridu. Sada
ivimo odvojeno.
SJU: Da ujemo opet malo muzike.
STIVEN: Bie to Bitlsi i njihova pesma 'Molim te, razveseli me' 'Please Please Me' - prim. prev.
Posle prva etiri prilino ozbiljna izbora, potrebna mi je neka laka stvar. Za mene i mnoge druge,
Bitlsi su predstavljali dobrodolu sveinu na prilino ustajaloj i boleivoj pop-sceni. esto sam
sluao, nedeljom uvee, na Radio Luksemburgu, emisiju sa dvadeset najpopularnijih pesama.
SJU: Uprkos svim zvanjima koja nosi, Stivene - a moram posebno istai da si profesor matematike
na Lukasovoj katedri na Kembridu, tamo gde je nekada bio Isak Njutn - ipak si odluio da napie
popularnu knjigu o svom radu, i to, kako mi se ini, iz veoma jednostavnog razloga. Bio ti je potreban
novac.
STIVEN: Raunao sam, dodue, da bih mogao neto da zaradim objavljivanjem popularne knjige, ali
glavni razlog to sam napisao Kratku povest vremena bio je taj to sam uivao u tom poslu. Bio sam
oduevljen otkriima koja su ostvarena tokom poslednjih dvadeset pet godina i eleo sam da izvestim
ljude o njima. Uopte nisam oekivao da e knjiga doiveti takav uspeh.
SJU: Odista, oborila je sve rekorde i ula u Ginisovu knjigu rekorda po duini zadravanja na listama
bestselera, gde se jo nalazi. Niko, izgleda, ne zna koliko je primeraka prodato irom sveta, ali
posredi je sigurno vie od deset miliona. Ljudi je, oito, kupuju, ali se esto uje i pitanje: da li je
itaju?
STIVEN: Znam da je Bernard Levin stigao samo do dvadeset devete strane, ali takoe znam da su
mnogi ljudi odmakli znatno dalje. Obraaju mi se ljudi iz celog sveta, tvrdei da su silno uivali u
knjizi. Moda je nisu proitali do kraja niti su razumeli ba sve to su proitali. Ali su bar stekli
predstavu o tome da se nalazimo u Vaseljeni kojom upravljaju racionalni zakoni koje moemo da
otkrijemo i da ih razumemo.
SJU: Zamisao o crnim rupama bilo je ono to je najpre raspalilo matu javnosti i oivelo zanimanje
za kosmologiju. Da li si ikada gledao sve one Zvezdane staze u kojima se 'odvano ide tamo gde niko
ranije nije iao' i tako dalje? Ako jesi, da li si uivao u njima?
STIVEN: U mladim godinama, puno sam itao naunu fantastiku. Ali sada, kada sam postao strunjak,
nalazim da je najvei deo naune fantastike prostoduan. Tako je lako pisati o hipersvemirskom
pogonu ili o 'dozraavanju' ljudi na brod ako to ne mora da bude deo neke suvisle celine. Stvarna
nauka znatno je uzbudljivija jer ona se uistinu dogaa. Piscima naune fantastike uopte nije pala na
um zamisao o crnim rupama sve dok je fiziari nisu obnarodovali. Ali danas raspolaemo valjanim

dokazima o postojanju veeg broja crnih rupa.

SJU: ta bi se dogodilo kada bi pao u crnu rupu?
STIVEN: Svi koji itaju naunu fantastiku znaju ta se dogaa ako padne u crnu rupu. Zaas se
pretvori u pagete. Ali znatno je zanimljivija okolnost da crne rupe nisu potpuno crne. One odailju
estice i zraenje postojanom brzinom. To dovodi do sporog isparavanja crnih rupa, ali ta na kraju
bude sa njima i sa onim to sadre jo nije poznato. To je uzbudljivo podruje istraivanja, ali pisci
naune fantastike jo se nisu s njim uhvatili ukotac.
SJU: To zraenje koje si pomenuo dobilo je, razume se, naziv Hokingovo zraenje. Ti nisi bio taj
koji je otkrio crne rupe, premda si dokazao da one nisu crne. Ali njihovo otkrie nagnalo te je da
pomnijem pone da razmilja o nastanku Vaseljene, zar ne?
STIVEN: Kolabiranje jedne zvezde kojim nastaje crna rupa u vie pogleda je slino irenju
Vaseljene gledanom unazad. Zvezda kolabira iz stanja prilino niske gustine u stanje veoma velike
gustine. Postoji, meutim, jedna vana razlika: mi se nalazimo izvan crne rupe, ali smo zato unutar
Vaseljene. No, obe se odlikuju toplotnim zraenjem.
SJU: Kae da se jo ne zna ta se na kraju dogodi sa crnom rupom i njenim sadrajem. Ali mislila
sam da teorija predvia da e sve to nestane u crnoj rupi, ukljuujui tu i nekog astronauta, konano
izii reciklirano u obliku Hokingovog zraenja.
STIVEN: Energija mase astronauta bie reciklirana kao zraenje koje odailje crna rupa. Ali sam
astronaut, pa ak ni estice iz kojih je on sazdan, nee izii iz crne rupe. Ostaje, dakle, pitanje ta
biva sa njima? Da li bivaju uniteni ili moda prelaze u neku drugu vaseljenu? To je neto to bih
veoma rado doznao, premda ne i po cenu da zarad toga moram da skoim u neku crnu rupu.
SJU: Da li se, Stivene, oslanja u radu na intuiciju - da li, naime, najpre postavi neku teoriju koja ti
se dopada i privlai te, a potom se da na posao da je dokae? Ili moda, kao naunik, uvek mora
logino da napreduje ka zakljuku, ne odvaujui se da ga predoseti ili nasluti?
STIVEN: U velikoj meri se oslanjam na intuiciju. Pokuavam da pogodim rezultat, ali onda moram i
da ga dokaem. esto se tada dogaa da ono to sam mislio nije tano ili da je posredi neto drugo
to mi uopte nije palo na um. Tako sam i ustanovio da crne rupe nisu potpuno crne. Pokuavao sam,
naime, da dokaem neto sasvim drugo.
SJU: Jo malo muzike.
STIVEN: Mocart je oduvek spadao u moje omiljene kompozitore. Nainio je neverovatan opus. Kada
sam nedavno proslavljao pedeseti roendan, dobio sam na poklon njegova celokupna dela na CD-u.
Preko dve stotine sati muzike. I dalje pokuavam da to presluam. Jedno od njegovih najveih dela
jeste Rekvijem. Mocart je umro pre no to je Rekvijem bio zavren, a okonao ga je jedan od
njegovih uenika na osnovu fragmenata koje je Mocart ostavio. Poetak slube Boije, koji emo
sada uti, Mocart je samo delimino napisao i orkestrovao.
SJU: Ako sasvim pojednostavim tvoje teorije, a nadam se da e mi to oprostiti, Stivene,
svojevremeno si verovao da postoji taka nastanka, Veliki Prasak, ali to vie ne smatra. Sada misli
da nije bilo poetka niti da e biti kraja, da je Vaseljena samosadrana. Znai li to da nije postojao
in stvaranja, te, shodno tome, da nema mesta za Boga?
STIVEN: Da, sasvim si pojednostavila stvar. I dalje, naime, smatram da Vaseljena ima poetak u
stvarnom vremenu - Veliki Prasak. Ali postoji jo jedna vrsta vremena, takozvano imaginarno vreme,
u kome Vaseljena nema ni poetak ni kraj. To znai da bi nain na koji je Vaseljena poela bio
odreen zakonima fizike. Ne bi se, dakle, moglo rei da je Bog odabrao da pokrene Vaseljenu na neki
proizvoljan nain koji ne moemo da razumemo. Odavde, meutim, ne sledi da Bog postoji ili ne
postoji - sledi jedino to da on ne postupa proizvoljno.

SJU: Ali ako postoji mogunost da Boga nema, kako onda objanjava sve one stvari koje stoje izvan
nauke: ljubav, veru koju su ljudi imali i imaju u tebe, pa i samo tvoje nadahnue.
STIVEN: Ljubav, vera i moral pripadaju jednoj drugaijoj kategoriji fizike. Ponaanje pojedinca ne
moe se izvesti iz zakona fizike. Ali moemo se nadati da e logika misao, kojom se odlikuju fizika i
matematika, biti vodilja i prilikom zauzimanja moralnog stava.
SJU: Ali mislim da mnogi ljudi smatraju da si ti, u stvari, raskrstio sa Bogom. Porie li to, dakle?
STIVEN: Sve to je moj rad pokazao jeste da ne mora rei da nain na koji je Vaseljena poela
predstavlja lini hir Boga. Ali i dalje ostaje pitanje: zato bi Vaseljena uopte postojala? Ako eli,
moe kazati da je Bog odgovor na to pitanje.
SJU: Da ujemo plou broj sedam.
STIVEN: Ljubitelj sam opere. Razmiljao sam o tome da svih mojih osam ploa budu opere, od
Glika i Mocarta, preko Vagnera, do Verdija i Puinija. Ali na kraju sam ih ipak sveo na dve. Prva je
morala da bude Vagnerova, a konano sam odluio da druga bude Puinijeva. Turandot je njegova
daleko najvea opera, ali i on je umro pre no to je delo bilo zavreno. Odlomak koji sam odabrao
jeste Turandotova pripovest o tome kako su jednu princezu u drevnoj Kini silovali i oteli Mongoli.
Da bi se osvetio, Turandot e postaviti njenim proscima tri pitanja. Ko ne bude umeo da odgovori na
njih, bie pogubljen.
SJU: ta Boi znai za tebe?
STIVEN: Pomalo lii na ameriki Dan zahvalnosti - to je doba kada treba biti sa porodicom i izraziti
zahvalnost za minulu godinu. To je takoe prilika da se baci pogled u budunost, to simbolie
roenje deteta u tali.
SJU: Budimo malo materijalisti - kakve si poklone poeleo? Ili moda ve spada meu one ljude
koji imaju sve?
STIVEN: Ja volim iznenaenja. Ako se trai neto odreeno, onda onome koji daje poklon ne
doputa nikakvu slobodu ili priliku da pusti mati na volju. Ali nemam nita protiv da se zna kako
spadam u poklonike okoladnih tartufa.
SJU: Do sada si, Stivene, poiveo trideset godina due nego to ti je predvieno. Postao si otac dece
za koju ti je reeno da ih nikada nee imati, napisao si bestseler, okrenuo si naglavce drevna
verovanja o prostoru i vremenu. ta jo planira da uradi pre no to napusti ovu planetu?
STIVEN: Sve je to bilo mogue samo zato to sam imao sree da mi bude pruena velika pomo.
Zadovoljan sam onim to sam uspeo da postignem, ali ima jo mnogo toga to bih voleo da uradim
pre no to umrem. Neu da govorim o svom privatnom ivotu, ali u naunom pogledu voleo bih da
doivim da neko objedini gravitaciju sa kvantnom mehanikom i drugim silama prirode. Naroito mi
je stalo da doznam ta se dogaa poto jedna crna rupa ispari.
SJU: A sad, poslednja ploa.
STIVEN: Morau da zamolim tebe da izgovori naslov. Moj sintesajzer govora je Amerikanac i
deluje potpuno beznadeno kada je posredi francuski. Re je o pesmi Edit Pjaf Je ne regrette rien.
Nita ne alim ja - prim. prev. To je dobar rezime moga ivota.
SJU: Da moe da ponese samo jednu od ovih osam ploa sa sobom, Stivene, koju bi odabrao?
STIVEN: To bi morao da bude Mocartov Rekvijem. Mogu da ga sluam sve dok mi se ne istroe
baterije na vokmenu.
SJU: A knjiga? Naravno, tamo te ve ekaju sabrana ekspirova dela i Biblija.
STIVEN: Mislim da bih poneo Midlmar Dorda Eliota. Neko je kazao - moda je to bila Virdinija
Vulf - da je to knjiga za odrasle. Nisam siguran da ve spadam u tu skupinu, ali ipak bih pokuao.
SJU: A luksuzan predmet?

STIVEN: Opredelio bih se za veliku koliinu creme brulee. Zapeena krema, karamele - prim. prev.
Za mene je to prava sr luksuza.
SJU: Ne, dakle, okoladne tartufe, ve velika koliina crFme brulQe. Doktore Stivene Hoking, velika
ti hvala to si nam dopustio da ujemo tvoje ploe za pusto ostrvo i srean ti Boi.
STIVEN: Hvala tebi to si me pozvala kao gosta. Svima vam elim srean Boi sa mog pustog
ostrva. Kladim se da je kod mene vreme lepe nego kod vas.