LEKOVITO BILJE

Od mnogih biljnih vrsta koje rastu na naoj planeti samo je njih nekoliko stotina
zanimljivo u poljoprivrednom pogledu, posebno radi dobijanja sirovina za farmaceutske
proizvode.
Potrebe oveka oduvek podstiu razvoj pojedinih industrijskih grana, meu ostalima
industrije hrane, farmaceutskih i kozmetikoh proizvoda. Tako se u poslednje vreme prednost
daje gajenju pojedinih vrsta lekovitih i aromatinih biljaka iji su bioloki aktivni sastojci
osnovne sirovine za proizvodnju mnogih lekova, aroma za prehrambene proizvode i
kozmetikih proizvoda. To se delimino moe objasniti i modom, koja ima svoje zakonitosti
menjanja, a delimino eljom oveka da se vrati prirodnim proizvodima.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, u lekovito bilje ubrajaju se one
biljne vrste iji jedan deo ili vie delova sadre bioloki aktivnu materiju koja se moe
iskoristiti u terapijske svrhe ili za hemijsko-farmaceutske sinteze.
Aromatinim biljem smatraju se one biljne vrste koje sadre jednu ili vie aktivnih
supstanci posebnog mirisa ili ukusa koje se iskiavaju za spravljanje mirisa, kozmetikih
proizvoda, napitaka i aroma za jestive namirnice.
U novijoj literaturi esto se aromatino i lekovito bilje naziva zajednikim imenom
lekovito bilje. Ono obuhvata sve one biljne vrste koje sadre supstance koje se mogu
iskoristiti u medicini ili za spravljanje mirisa, likera, konzervanasa i insekticida.
Ako se uproste postojee definicije dolazi se do toga da se pod lekovitim biljem
podrazumevaju biljke koje slue kao izvor lekovite sirovine ili droge. Lekovito bilje je izvor
bioloki aktivnih materija specifinog delovanja, kojih nema u sintetikim supstancama
mnogih lekova koje primenjuje savremena medicina.
Lekovita sirovina ili droga je osuen, ree sve organ ili deo lekovite bijke, koji se
kao takav koristi u terapiji ili slui za dalju preradu u cilju dobijanja lekovitih sredstava ili
fitopreparata.
Farmakoloki efekat lekovitog bilja ili proizvoda od njega odreen je sadrajem
aktivnih supstanci u njima.

AKTIVNE MATERIJE LEKOVITOG BILJA

Aktivne materije su prirodna hemijska jedinjenja (uglavnom sekundarni metaboliti)
koja ispoljavaju specifian fizioloki efekat na ivi organizam.
ALKALOIDI su sloena prirodna organska jedinjenja ije su dve osnovne
karakteristike prisustvo azota u molekuku i bazni karakter. Biljka ih sintetie iz aminokiselina
ili iz njihovih derivata. Alkaloidi su uglavnom rasprostranjeni u viim biljkama, dok se kod
gljiva, algi i mahovina sreu vrlo retko. Koliina u biljkama nije velika i kree se od tragova
pa do 2-3 % (u odnosu na suvu masu). Sadraj zavisi od godinjeg doba i fenoloke faze (faze
razvoja). U mladoj biljci ih ima malo po pravilu, a zatim se koliina poveava i svoj
maksimum dostie uobiajeno u fazi cvetanja, da bi nakon toga ponovo dolo do pada.
Biljna elija sadri alkaloide u rastvornom obliku, jer se oni u biljci nalaze vezani za
organske kiseline, eere ilimtanine. isti alkaloidi su kristalne, amorfne ili tene supstance,
nerastvorne u vodi. Meutim, njihove soli su rastvorne u vodi i kao takve pogodne za terapiju.
Svi alkaloidi su manje-vie gorke supstance, ima i ljutih, jako su otrovne i mogu
prouzrokovati smrt, a u maloj dozi su lekovi sa odreenim delovanjem i kao takvi se koriste u
farmakoterapiji. Alkaloidno bilje nije za samomedikaciju.
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Alkaloidi se prema osnovnoj heterociklinoj grai dele na:

kinole ili izokinole: kinin, morfin, kodein
koline: betain, sinapin, muskarin
piridine: nikotin, ricinin, spartein
purine: kofein, teobromin, teofilin
pirole: atropin, kokain
imidazole: pilokarpin, pilokarpidin.

HETEROZIDI (GLIKOZIDI) su po hemijskom sastavu daleko raznovrsniji i, za

razliku od alkaloida, iroko su rasprostranjeni u biljnom svetu. U biljci imaju ulogu regulatora
mnogih hemijskih procesa i transformacije materije.
Glikozidi su prirodna jedinjenja koja nastaju vezivanjem jednog ili vie eera
(glikona) i jednog, ree vie, jedinjenja neeerne prirode (aglikona, genina ili genola). Oni se
meusobno razlikuju kako po strukturi aglikona, tako i u grai eernog dela. Heterozidi
izolovani iz biljnog materijala, u istom obliku, predstavljaju kristalne ili amorfne supstance,
rastvorne u vodi ili alkoholima.
U zavisnosti od hemijske prirode aglikona heterozidi se dele na S-, N-, C- i Oheteroglikone.
O-heteroglikoni se dele na:
1. salicile
2. hidrohinone
3. kardiotonike
4. saponine
5. cijanogenetike
6. kumarine
7. antrahinone
8. flavonoide
9. hiridoide
10. antocijane.
2

ETARSKO ULJE
Mnoge biljke se odlikuju manje ili vie intenzivnim mirisom, naroito primetnim ako
njihovo lie i mlade ili mlade izdanke protrljamo izmeu prstiju. Ovi mirisi su uslovljeni
prisustvom posebnog kompleksa supstanci nazvanih etarsko ulje. Lokalizacija etarskog ulja je
kako u nadzemnim tako i u podzemnim organima. Njihova uloga u biljkama je prevashodno
zatitna.
U sastav etarskih ulja ulaze aromatina i alifatina jedinjenja, kao i dve klase
terpenoida: monoterpeni i seskviterpeni.
Najee se eterina ulja nalaze u epidermalnim elijama latica, u lezdastim
dlaicama, u elijama parenhima, u perikarpu i u sekretornim kanalima. Obino je elijska
aktivnost, od koje zavisi stvaranje etarskih ulja, vrlo intenzivna tokom celog vegetacionog
perioda, a posebno pre cvetanja i u periodu prelaza u reproduktivnu fazu. Kada biljka miruje,
etarska ulja akumuliraju se u vegetativnim organima: listovima, cvetovima, plodovima, kori,
korenu i izdancima.
MASNO ULJE
Slinosti etarskih ulja sa masnim uljima postoji samo na prvi pogled. Po hemijskom
sastavu to su potpuno razliiti kompleksi prirodnih jedinjenja. Masna ulja predstavljaju estre
glicerina sa masnim kiselinama, dok su etarska ulja kompleksne smee organskih jedinjenja.
VITAMINI
Pod vitaminima podrazumevamo aktivne materije nealkaloidnog i neheterozidnog
karaktera. U biljnom i ivotinjskom organizmu imaju znaajnu ulogu u grai enzimskih
sistema, bez kojih se ne moe odigravati proces transformacije materije, tj. metabolizma u
eliji. Lekovita svojstva poseduju biljke bogate vitaminom K.
GUME I SLUZI se obrazuju u biljkama prilikom razaranja membrana elija ili pri
njihovom obolevanju, a ponekad i kao normalni produkti metabolizma. Po hemijskom sastavu
su smea polisaharida. U biljkama se gume i sluzi (kad nije u pitanju transformacija elijskih
membrana pod uticajem patolokih stanja) formiraju ili kao rezervne materije ili kao materije
sa posebnom namenom. Sluzi i pojedine vrste guma sposobne su da apsorbuju veliku koliinu
vode, a da tom prilikom ne remete svoju strukturu.
S druge strane, sluzi i gume su balastne supstance, koje ometaju izdvajanje
neophodnih lekovitih supstanci, jer ih oblau gustim pihtijastim slojem. Meutim, upravo ta
injenica da date supstance grade guste pihtijaste obloge koristi se u lekovite svrhe.
GORKIM MATERIJAMA pripadaju supstrati razliite hemijske strukture kojima je
zajednika karakteristika gorak ukus. Gorke materije sadre heteroglikozide, estre iz kiselina
fenola, alkaloide i laktone.
TANINI su aromatini spojevi sloene grae, polifenolne prirode, koji ne sadre azot.
Nalaze se u mnogim biljkama.
ORGANSKE KISELINE su jedinjenja koja u molekulu sadre jednu ili vie
karboksilnih grupa. Nalaze se gotovo u svim biljnim vrstama, u slobodnom ili vezanom
obliku, posebno u klicama i kiselim plodovima. Farmakoloki su vane limunska kiselina,
vinska kiselina i oksalna kiselina.

ENZIMI (FERMENTI) deluju kao katalizatori biohemijskih reakcija. Poznato je oko

700 enzima, koji se mogu klasifikovati prema tipu reakcije koju ubrzava ili prema supstratu
na koji deluje. Neki enzimi u biljnom svetu imaju lekovita svojstva.

BILJNE LEKOVITE SIROVINE (DROGE)

Biljne lekovite sirovine (biljne droge) su osueni biljni organi (cvet, list, plod, koren,
seme...) u uem smislu rei.
U irem smislu rei predstavljaju jo i proizvode koji se kao takvi javljaju u biljkama
(masna ulja, etarska ulja, smole...).
Vreme berbe treba da se poklopi sa najveim sadrajem aktivnih sastojaka u organima
biljke koji se upotrebljavaju kao droga.
Po pravilu se beru:
FLOS (CVET)
FOLIUM (LIST)
HERBA (NADZEMNI DEO BILJKE U CVETU)
GEMMA (LISNI PUPOLJAK)
FRUCTUS (PLOD)
SEMEN (SEME)
CORTEX (KORA),
kao i podzemni organi viegodinjih biljaka:
RHIZOMA (RIZOM)
RADIX (KOREN)
TUBER (KRTOLA)
BULBUS (LUKOVICA).
FLOS (CVET)
Bere se tokom cvetanja. Najbolje u samom poetku cvetanja jer je tada najbogatiji
aktivnim sastojcima. Precvetale i uvele cvetove ne treba brati, jer nemaju vrednost. Branje se
vri runo pri emu pazimo da cvetne drke budu to krae. Suenje moe biti prirodno i
vetako (u suarama). Prirodno suenje se obavlja u tankom sloju, na suvom mestu i promaji.
Suenje se vri u hladovini, a samo manji broj cvetova se moe suiti direktno na suncu i to ne
sve vreme. Temperatura suenja ne sme prei 35-40C. Treba izbegavati nepotrebno pipanje
materijala koji se sui. S vremena na vreme potrebno je prevrtati materijal da bi se proces
ubrzao. Vreme suenja varira od 3-6 dana. Osueni cvetovi se se pakuju u kartonske kutije,
bez nabijanja. Treba izbegavati velike slamarice jer u njima dolazi do mehanikog oteenja,
usitnjavanja, a samim tim se smanjuje kvalitet. Lagerovanje je obavezno na suvom i tamnom
mestu.
FOLIUM (LIST)
Najpogodnije vreme za branje lista je poetak cvetanja. Treba izbegavati branje lista
kod veoma mladih biljaka jer su tada listovi puni vode, a siromani aktivnim materijama.
Takoe, listovi se ne beru kod biljaka u cvetu, mada postoje izuzeci od ovog pravila. Za
suenje vae isti uslovi kao kod cveta. Vreme suenja zavisno od vrste i uslova suenja iznosi
do osam dana. Pakuje se u kutije i slamarice, najlonske vree treba izbegavati.
HERBA (NADZEMNI DEO BILJKE U CVETU)
Pod nazivom herba se obino tolerie 25 - 30 cm vrnih delova biljke u cvetu. Kao i
kod cveta, berba sevri na poetku cvetanja. Za suenje i lagerovanje vae isti uslovi kao i za
prethodne droge.

GEMMA (LISNI PUPOLJAK)

Berba se obavlja rano u prolee, kad je lisni pupoljak jo neotvoren.
FRUCTUS (PLOD)
U nekim sluajevima bere se zreo plod, a kod neki vrsta poluzreo (nedozreo). Plodovi
mogu biti mesnati i suvi. Za veinu mesnatih vai da se beru zreli, a veina suvih se bere pre
sazrevanja. Plodovi se mogu suiti na suncu. Naroitu panju treba obratiti na suenje
mesnatih plodova da ne bi dolo do kvarenja i propadanja droge.
SEMEN (SEME)
Bere se potpuno zrelo. Posle suenja naroito treba obratiti panju na uvanje semena.
Treba ga pakovati u obloene vree ili kutije jer je veina semena (isto vai i za veinu
plodova) zbog visokog sadraja masnog ulja privlana hrana za glodare.
CORTEX (KORA)
Skida se sa mladih grana i stabala u rano prolee pre cvetanja. Stara i ispucala kora
nije upotrebu. Kora se zaseca noem i guli. Ukoliko nije skinuta u prolee moe se skidati i u
kasnu jesen. Nakon skidanja, radi lakeg suenja i lagerovanja, koru seemo u uzdune trake
2-3 cm iroke i 10-30 cm duge. Za razliku od prethodno navedenih biljnih organa, suenje
kore se moe izvoditi i na suncu, to znai da temperatura suenja moe biti do 60C.
PODZEMNI ORGANI VIEGODINJIH BILJAKA
Kod viegodinjih biljaka kopaju se rano u prolee i kasno u jesen, a kod
jednogodinjih u vreme cvetanja (mada postoje izuzeci). Zavisno od vremena branja i
hemijski sastav se menja, tako da kod jedne iste vrste koren ubran u prolee i koren ubran u
jesen mogu biti bitno razliitog sastava, a samim tim i kvaliteta. Posle vaenja oiste se od
ostataka zemlje, uklone natruli delovi i dobro se operu. Kod nekih vrsta je potrebno izvriti
guljenje korena. Korenje se moe suiti na suncu, s tim to je radi breg suenja potrebno
prethodno rasei koren (rizom) na uzdune trake.
Veoma vaan momenat je odnos suenja (odnos sirova/suva). Treba znati da je
farmakopejskim i drugim propisima sadraj vlage u drogi limitiran za svaku biljnu vrstu. Ta
vrednost se uglavnom kree od 10-13%, ree do 15%.
Nain suenja biolokog materijala zavisi od vrste, klime, mogunosti i namene. Vri
se na nekoliko naina:
slobodno na vazduhu i na suncu
u hladu, zaklonjeno od sunca
toplim i suvim vazduhom
pomou infracrvenih zraka
u sunicama i vakuumu
kriodesikacijom ili liofilizacijom.

PROIZVODNJA DROGA
Biljke koje se koriste u farmaciji su bilo divlje, samonikle koje se dobijaju
sakupljanjem u prirodi, berbom, bilo one koje se gaje.
Meu njima postoje domae vrste, koje se nalaze u flori Srbije, zatim inostrane,
introdukovane i aklimatizovane u naoj zemlji, kao i droge uvezene iz drugih zemalja.
Samonikle biljke
Zahvaljujui bogatim prirodnim nalazitima pojedinih lekovitih biljaka, sakupe se i
otkupe velike koliine, koje ne samo da pokrivaju domae potrebe, nego slue i za izvoz.
Meutim, berba sa raznih podruja daje nejednak kvalitet, suenje moe da predstavlja
problem, a transport prema centrima upotrebe je esto veoma skup u poreenju sa vrednou
droge. Najzad, ako je gajenje pojedinih vrsta iz bilo kog razloga oteano ili onemogueno,
sakupljanje ostaje jedino reenje.
Vreme branja pojedinih lekovitih biljaka daje se u tzv. "biljnim kalendarima" koji se
mogu izraditi za svaki kraj, s obzirom na njegov geografski poloaj, nadmorsku visinu i dr.

Prilikom branja divljeg lekovitog bilja treba se pridravati nekoliko pravila:

koristiti suvo i lepo vreme
raditi paljivo, struno i po uputstvima
odstraniti odmah sve neistoe, primese i drugo to umanjuje kvalitet droge
izbegavati istovremeno branje vie vrsta biljaka
ostaviti najbolje primerke biljaka za razmnoavanje
postupati obazrivo sa otrovnim biljem; deca ne smeju da ga beru
stavljati obrano bilje bez nabijanja u korpe, kutije, sanduie i sl.
nositi ili transportovati obrano svee bilje to pre da se sui.

Gajene biljke
Izvesne lekovite biljke gaje se od davnina. Mnoge se gaje zato to su potrebe za njima
velike, a proizvodnja sakupljanjem sa prirodnih stanita nedovoljna. Ima ih koje su veoma
vane za terapiju ili su nezamenljivi prirodni lekovi ili su aromatine. Takoe, iste biljke se ne
gaje ravnomerno u svim regionima. Deava se i da se biljka ne gaji tamo gde spontano
uspeva, ali se gaji tamo gde je nema.

PREDNOSTI GAJENJA LEKOVITOG BILJA

Plantano gajenje odreenih vrsta lekovitih biljka, u odnosu na sakupljanje divljih,
ima mnogo prednosti i postie osnovni cilj: proizvodnju iste, tipizirane i kvalitetne lekovite
sirovine.

To se uglavnom ostvaruje:
nabavkom semenskog i sadnog materijala najbolje biljne vrste (sorte) za gajenje
izborom odgovarajueg zemljita
pravilnom i blagovremenom pripremom i obradom zemljita
setvom (sadnjom) u pravo vreme
zatitom, suzbijanjem biljnih tetoina, korova i bolesti
primenom prirodnih i mineralnih ubriva
berbom u optimalnoj fazi razvoja biljke, odnosno njenog vegetacionog perioda
pravilnim suenjem (prirodnim ili vetakim)
pravilnim pakovanjem i uvanjem droge.

Gajenje ima i druge prednosti koje su vrlo znaajne:

proizvodnja velike koliine lekovite sirovine na malom prostoru (kg/ha)
utede u transportnim trokovima (blizina suara i preraivakih pogona)
stalni struni nadzor biljaka u kulturi i blagovremena primena svih agrotehnikih i
agrobiolokih mera radi postizanja maksimalnog prinosa, to boljeg kvaliteta
dobijanje iste, tipizirane sirovine, bez primesa i neistoa.

RAZMNOAVANJE
Biljke se razmnoavaju generativnim i vegetativnim putem.
Generativni put
Razmnoavanje semenom je generativni nain razmnoavanja semena. Seme koje se
koristi mora da bude zrelo i da ima sauvanu sposobnost klijanja. Seme dugog ivota ne
menja klijavost u znaajnijoj meri tokom vie godina, dok seme kratkog ivota relativno brzo
gubi klijavost.
Vegetativni put
Kod viih biljaka za reprodukciju se mogu koristiti podzemni organi: LUKOVICE,
RIZOMI ili STOLONI. Podzemni organi se mogu razdeliti i kao takvi koristiti za vegetativno
razmnoavanje. Za vegetativno razmnoavanje mogu se koristiti i nadzemni organi ili njihovi
delovi (pupoljci...). Vegetativnim razmnoavanjem uvaju se genetske odlike biljke jer ne
dolazi do oplodnje i kombinovanja genetskog materijala.

Familija APIACEAE (Umbelliferae)

- TITONOE 5 K5 P5 T1
Ovoj familiji pripadaju:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

ANIS (Pimpinella anisum L.)

KIM (Carum carvi L.)
KORIJANDER (Coriandrum sativum L.)
KOMORA (Foeniculum vulgare Mill.)
MIROIJA (Anethum graveolens L.)
PERUN (Petroselinum sativum L.)
SELEN (Levisticum officinale)

ANIS (Pimpinella anisum L.)

Jednogodinja biljka sa blago zadebljalim vretenastim korenom. Prilikom nicanja
iznosi dva ovalna kotiledona iji je vrh ovalno zaobljen. Kotiledoni sa osom rasta zatvaraju
otar ugao. Stablo je uspravno, u gornjem delu razgranato, okruglo (ovalno), na preseku uplje
i dostie visinu od 5060cm. Donji listovi su renjevito deljeni, po obodu nareckani,
postavljeni na dugoj lisnoj drci. Listovi cvetonosnog stabla su na kraim lisnim drkama,
liska je deljena na vie segmenata (renjeva), renjevi po obodu nareckani. Cvetovi su
skupljeni u titaste cvasti. Krunini listii su prljavo bele boje. Plod je izokarpijum sastavljen
iz dva oraca (polovine uzduno preseene kruke). Sa ispupene strane plodia nalaze se
svetliji kanalii u kojima je smeteno eterino ulje.

Hemijski sastav
Anis se gaji radi semena.
Seme sadri:
etarsko ulje (1,5 5 %), sa oko 80 % anetola
masno ulje (do 24 %)
belanevine
kumarine

Upotreba
farmaceutska industrija (korigens mirisa i ukusa raznih lekova)
parfimerijska industrija, industrija sapuna
prehrambena industrija (poslastiarstvo)
uljane pogae koje ostaju nakon destilacije su dobra stona hrana
medicina (plod anisa ulazi u sastav mnogih ajeva protiv nadimanja, za poboljanje
probave, za regulisanje varenja)

10

KIM (Carum carvi L.)

Dvogodinja biljka sa dobro razvijenim vretenastim korenom, koji je u osnovi
zadebljao. Prilikom nicanja iznosi dva vrlo izduena kotiledona. Kotiledoni sa osom rasta
zatvaraju otar ugao. U prvoj godini kim formira samo lisnu rozetu i koren, u drugoj godini
cvetonosno stablo. Stablo je uspravno, razmaknuto olistalo, okruglo (ovalno), na preseku
uplje. Cvetonosno stablo izbija u drugoj godini, razgranato je i dostie visinu od 80 - 150 cm.
Listovi su u poetku plie nepotpuno deljeni, sa kratkim neto irim renjevima. Kasnije liska
je duboko deljena sa uskim i dugim renjevima. Listovi lisne rozete su na dugim drkama.
Listovi cvetonosnog stabla su u poetku na kraim lisnim drkama, a na vrhu sedei. Cvetovi
se javljaju na vrhu glavnog stabla i bonih grana skupljeni u titaste cvasti. Krunini listii su
beli, crvenkasti ili crveni. Plod je izokarpijum, sastavljen iz dva plodia polupovijenog
oblika. Na plodiima se nalaze uzduna rebra svetlije boje u kojima je smeteno eterino ulje.

Hemijski sastav
Kim se gaji radi semena.
Seme sadri:
etarsko ulje (3 - 7 %), sa preko 65 % karvona
masno ulje (do 15 %)
flavonoide
proteine (do 20 %)
ugljene hidrate (do 20 %)

Upotreba
farmaceutska industrija, parfimerijska industrija, proizvodnja sapuna
prehrambena industrija (poslastiarstvo, u proizvodnji likera i rakija, zainska biljka)
u medicini (pospeuje probavu i izluivanje mokrae)

11

12

KORIJANDER (Coriandrum sativum L.)

Jednogodinja biljka sa vretenastim i blago zadebljalim korenom. Prilikom nicanja
iznosi dva ovalna, na vrhu blago zailjena kotiledona. Kotiledoni sa osom rasta zatvaraju ugao
od priblino 90. Stablo je uspravno i razgranato, okruglo, na preseku uplje, golo i prugasto.
Raste u visinu od 50 60 cm. Prvi listovi su na dugim lisnim drkama, liske nepotpuno
renjevito deljene, po obodu nareckane. Kasnije liska je deljena na 3 ili 5 segmenata, renjevi
su po obodu plie ili dublje useeni. Pri vrhu liska je deljena na uske i kratke renjeve.
Cvetovi se javljaju na vrhu glavnog stabla i bonih grana skupljeni u titaste cvasti. Krunini
listii su beli, bledoruiasti ili crvenkasti. Plod je izokarpijum, okruglog, ovalnog oblika,
sastavljen iz dva plodia. Plod je sivkasto mrke boje. Na ispupenoj strani plodia nalaze se
uzduni kanalii svetlije boje u kojima je smeteno eterino ulje.

Hemijski sastav
Korijander se gaji radi semena.
Seme sadri:
etarsko ulje (0,5 1,2 %), sa 60 - 70 % linalola
masno ulje (18 - 20 %)

Upotreba
industrija sapuna i parfema (za dobijanje razliitih mirisa)
prehrambena industrija (proizvodnja likera, peciva, u kobasiarstvu)
uljane pogae koje ostaju nakon destilacije etarskog ulja sadre do 17 % proteina i 4,5
% masnih ulja pa se koriste za ishranu stoke
u medicini (za leenje organa za varenje)

13

14

KOMORA (Foeniculum vulgare MILL.)

Komora moe biti jednogodinja, dvogodinja ili viegodinja biljka. Vegetacija
jednogodinjeg komoraa traje 125-130 dana. Koren je vretenast, u gornjem delu zadebljao,
mesnat naroito viegodinjeg komoraa. Prodire duboko u zemljite. Stablo je cilindrino,
uspravno, razgranato, visine 100-200cm. Listovi su jako izrezani tako da su renjevi liske uski
- igliasti. Donji listovi su na drkama, a gornji sedei. Cvast je sloen tit. Cvetovi su
petodelni. Kruini listii su ute boje. Plod je izokarpijum sastavljen od dva plodia, sivouto-zelene boje, duine oko 10 mm.

Hemijski sastav
Komora se gaji radi semena (Foeniculi fructus).
Seme sadri:
etarsko ulje (2-7%), sa 50-60% anetola i 20% i fenhana
oko 12-18% obinog ulja
oko 20% belanevina i
oko 5% eera.

Upotreba
u parfimeriji i kozmetici slui za spremanje mirisa, toaletnih vodica i za izradu paste za
zube
u prehrambenoj industriji slui za izradu likera (mastika, uzo), bombona, guma za
vakanje
upotrebljava za osveavanje vazduha u prostorijama gde se nalazi veliki broj ljudi
(bioskopi, pozorita, vozovi, autobusi i dr.) jer anetol ima profilaktiku i antiseptiku
mo a i prijatan miris i sladak ukus
uljane pogae slue za ishranu stoke
u medicini za jaanje apetita i za leenje organa za disanje

15

16

MIROIJA (Anethum graveolens L.)

Miroija je jednogodinja biljka. Koren vretenast. Stablo uspravno i razgranato, a na
svakoj grani se nalazi cvast tit. Listovi su jako urezani, renjeviti. Cvetovi (krunice) su
bledo-ute boje. Seje se u jesen ili u prolee. Plod je izokarpijum.

Hemijski sastav
Miroija se gaji radi semena (Anethi fructus), a kao zain se koristi i sve list (Anethi
folium). Plod je lekovitiji od lia.
Plod u zrelom stanju sadri:
3-4% etarskog ulja koje sadri limonen (70%), karvon (30%) i ferandren i druge sastojke.
15-20% obinog ulja
oko 18% belanevina i
oko 6% pektina.

Upotreba
prehrambena industrija (kao zain se koristi zbog specifinog prijatnog mirisa, kako za
spremanje jela, tako i za konzervisanje povra za zimu).
u medicini (protiv nadimanja (gasova u stomaku) i za poboljanje varenja, kao diuretik
i galaktogog.)

17

18

PERUN (Petroselinum sativum L.)

Perun je dvogodinja zeljasta biljka. U prvoj godini formira koren i rozetu listova a u
drugoj cveta i plodonosi. Postoji vei broj sorti i formi peruna koje se razlikuju po izgledu,
hemijskom sastavu i lekovitom delovanju. Sorte peruna mogu se svrstati u dve grupe:
korenae i liare. Koren peruna korenaa je najee vretenast i u gornjem delu zadebljao.
Perun liar ima kratak glavni koren iz koga izbija veliki broj bonih korenova. Listovi
peruna su viestruko izdeljeni i perasto sloeni, naboranog oboda. Cvetonosno stablo je golo,
uspravno i razgranato, visine do 1m, uplje. Na svakoj grani se nalazi titasta cvast sa sitnim
uto-zelenim cvetovima. Plod je izokarpijum.

Hemijski sastav
Perun se gaji zbog lista (Petroselini folium), koren (Petroselini radix), plod (Petroselini
fructus). Etarskog ulja ima u svim delovima biljke.
Plod u zrelom stanju sadri:
3-7% etarskog ulja iji su glavni sastojci miristicin i apiol
masno ulje
20% belanevina.
List sadri:
etarsko ulje
vitamin C (150-180mg/100g suvog lista)
provitamin A (do 5mg/100g suvog lista)
Koren sadri:
etarsko ulje (do 0,1-0,5%)
masno ulje
belanevine
eer
sluzi
vitamin C (do 40mg na 100g suvog korena)

Upotreba
parfimerijska industrija
prehrambena industrija
u medicini (u vidu ajeva protiv nadimanja i greva organa za varenje, kao diuretik)

19

20

SELEN (Levisticum officinale L.)

Selen je viegodinja biljka, koja u prvoj godini obrazuje samo listnu rozetu, a u
drugoj godini rano u prolee istera zeljastu cvetonosnu stabljiku. Koren je vrlo jak i ravast,
prodire duboko u zemlju, do 40 cm. Stablo je okruglo, uplje, visine i do 2,5 m. Sve grane se
zavravaju cvastima. Listovi mesnati, sjajni, 1-3 puta perasto deljeni, dugaki do 60 cm, na
dugim peteljkama, u gornjem delu stabla su neto sitniji. Listovi odumiru sa prvim jesenjem
mrazevima. Cvetovi su vetloute boje u titovima.

Hemijski sastav
Od selena se koristi koren (Levistici radix), plod (Levistici fructus) i list (Levistici folium).
Etarskog ulja ima u svim delovima biljke.
Svi delovi biljke sadre:
etarsko ulje (ali se ono dobija uglavnom iz korena gde ga ima 0,5-1%), ono se sastoji od
ftalida, terpineola, karvakola.
kumarine
eer
organske kiseline (jabuna, angelina, kafena kiselina)

Upotreba
prehrambena industrija(proizvodnja likera, u mesnoj industriji kao konzervans,
karakteristian ukus Maggi kocke za supu potie od selena)
u medicini (u vidu ajeva kao diuretik, protiv probavnih smetnji)

21

22

Familija ASTERACEAE (Compositae)

- GLAVOIKE 2 K5 P5 T1
Ovoj familiji pripadaju:
KAMILICA (Matricaria chamomilla L.)
BUVA (Pyrethrum cinerariaefolium Trev.)
ESTRAGON (Artemisia dracunculus L.)
NEVEN (Calendula officinalis L.)

KAMILICA (Matricaria chamomilla L.)

Jednogodinja biljka sa plitkim razgranatim korenom. Koren se razvija u povrinskom
sloju zemljita. Prilikom nicanja kamilica iznosi kotiledone na povrinu zemljita. Kotiledoni
su uski i izdueni. Stablo je uspravno, moe biti i poleglo, razgranato, na poprenom preseku
ovalno. Raste u visinu 10 30 - 50 cm, a retko i do 70 cm. Listovi su viestruko perasto
deljeni. Prizemni listovi su trostruko useeni, srednji dvostruko, a gornji jednostruko. Cvetovi
su skupljeni u cvast glavicu, prenika 1,5 3cm. Po obodu se nalaze beli jeziasti enski
cvetovi, a u sredini su dvopolni cevasti cvetovi ute boje. Involukrum glavice je jako
ispupen. Osovina cvasti kupasto izduena, meka, uplja. Glavica je u poetku poluloptastog
oblika, kasnije se izduuje i postaje kupasta. Plod je ahenija, klinastog oblika i sitna.

Hemijski sastav
Od kamilice se koriste cvetne glavice (Chamomille flos).
Glavice sadre:
0,2 - 2 % etarskog ulja (bisabolol, hamazulen...)
seskviterpenske laktone
amino kiseline
kumarine
gorke materije
tanine
holin

Upotreba
farmaceutska industrija (veliki broj gotovih preparata na bazi kamilice za unutranju i
spoljanju upotrebu)
kozmetika (kao sredstvo protiv upala koe i sluzokoe)
medicina (u vidu ajeva kod raznih stomanih tegoba)
jedino sredstvo koje se u odreenoj koliini moe davati i novoroenadi.

23

24

BUVA (Pyrethrum cinerariaefolium Trev.)

Viegodinja zeljasta biljka sa jakim i razgranatim vretenastim korenovim sistemom.
Iz kratkog, kao prst debelog korenovog vrata, izbija veliki broj (15 20 cm) dugih,
cilindrinih, tamnosmeih korenova. Iz vieglavog korenovog vrata izbijaju 30 35 cm
visoka, izbrazdana, siva, dlakava cvetna stabla na ijim terminalnim delovima stoje
pojedinane glaviaste cvasti. Listovi su naizmenino postavljeni, sivozelene do pepeljaste
boje, prekriveni vunastim dlakama. Prizemni listovi vei, sa dugom lisnom drkom, perasto
izdeljeni. Pri osnovi cvetne stabljike listovi su sa kraom drkom, a na vrhu sedei. Iz pazuha
ovih listova razvijaju se cvetne drke sa jednom glaviastom cvasti. Cvetovi su skupljeni u
glaviaste cvasti koje se izdiu iznad listova. Involukrum je skoro ravan. Po obodu se nalaze
beli jeziasti cvetovi, rasporeeni u dva reda. U sredini su dvopolni cevasti cvetovi ute boje.
Plod je ahenija, klinastog oblika i sitna.

Hemijski sastav
Od buvaa se koriste cvetne glavice (Pyrethri flos).
Glavice sadre:
0,5 2,5 % piretrina (najvie nagomilano u plodniku)
cinerini
jasmoloini

Upotreba
Buva se gaji zbog aktivnih materija koje imaju insekticidni dejstvo i uglavnom se
kombinuju sa sintetskim insekticidima. Velika prednost ovih insekticida je to nisu otrovni za
oveka, toplokrvne ivotinje i biljke. Dejstvo im je brzo i irokog su spektra delovanja, a
rezistencija insekata na piretrin je iskljuena.
Koristi se i u domainstvima, u skladitima hrane i itarica, u stajama, a u novije
vreme protiv tetoina sobnog bilja. Slui i za izradu preparata za suzbijanje valjivosti, protiv
uge, kao i za izradu ampona za kupanje kunih ljubimaca.

25

26

ESTRAGON (Artemisia dracunculus L.)

Estragon je viegodinja zeljasta biljka. Ima dobro razvijen, razgranat, ali plitak
korenov sistem. Stablo uspravno, granato, visine l-2 m. Listovi su kopljasti, duina liske 6-8
cm, irina l-1,2 cm. Po obodu su eli. Cvast je glavica, bele boje, sitna i malo povijena. Cveta
u julu. Plod je ahenija, bez papusa, klinastog oblika i sitna, i esto ima slabu klijavost, pa se
zbog toga najee razmnoava vegetativno.

Hemijski sastav
Od estragona se koristi list (Dracunculi folium) i nadzemni deo u cvetu (Dracunculi herba).
Sadri:
etarsko ulje (0,3-0,6%), iji su glavni sastojci felandren i hidrokumarin.
tanine i gorke materije

Upotreba

farmaceutska industrija
prehrambena industrija (zain za supe i soseve, dodatak siretu i senfu)
spravljanje parfema
u medicini (primenjuje se kao aj koji podstie apetit)

27

28

NEVEN (Calendula officinalis L.)

Neven je jednogodinja zeljasta biljka sa dubokim, vretenastim, dobro razvijen
korenom. Stablo mu je uspravno i razgranato, visine 50-80 cm, sa kratkim internodijama.
Listovi su duguljasti, svetlozeleni. Celo stablo i listovi obrasli su kratkim maljama. Cvetovi se
nalaze na vrhovima grana, a predstavljaju u stvari sloene cvasti glavice, prenika 4-7 cm,
koje se sastoje od cvetne loe i tubastih cvetova (plodnih koji su smeteni u sredini cvetne
glavice) i jeziastih neplodnih cvetova, koji su rasporeeni po obodu u 3-4 koncentrina
kruga (nove sorte imaju ih znatno vie ak i punu cvast). Cvasti su narandaste ili
utonarandaste boje, a javljaju se poev od juna, pa sve do prvih jesenjih mrazeva. Mlade
biljke nevena su otporne na mrazeve. Biljke ponikle u jesen esto mogu da prezime bez
oteenja. Plodovi su su takozvane ahenije, razliitog oblika i veliine, braon boje, savijeni
prema sredini cvasti. Neven ima dug period vegetacije koji traje do prvih jesenjih mrazeva. U
prosenim uslovima seme nie za 5-10 dana. Biljke se brzo razvijaju, a za 40-50 dana cvetaju.

Hemijski sastav
Drogu predstavlja cvast nevena (Calendulae flos).
Cvast nevena sadri:
flavonoide,
karotenoide (3%),
eterina ulja (0,02%),
masna ulja (5%),
tanine,
saponozide,
smole i sluzi,
vitamin C,
organske kiseline i
gorke materije.

Upotreba
u medicini (u obliku ajeva upotrebljava se za leenje eludanih i crevnih oboljenja,
zatvora i utice, za ispiranje usta i grla),
u kozmetici (u obliku raznih krema koristi se za leenje i zarastanje rana, otoka,
opekotina i ireva, poznata nevenova mast),
u prehrambenoj industriji (za bojenje masti i jela).

29

30

Familija LAMIACEAE
-USNATICE
5 K5 P4 T1
Ovoj familiji pripadaju:
1. BOSILJAK (Ocimum basilicum L.)
2. RUZMARIN (Rosmarinus officinalis L.)
3. LAVANDA (Lavandula vera DC.)
4. NANA (Mentha piperita L.)
5. MAJORAN (Majorana hortensis L.)
6. MATINJAK (Melissa officinalis L.)
7. TIMIJAN (Thymus vulgaris L.)
8. OBINA ALFIJA (Salvia officinalis L.)
9. MUSKATNA ALFIJA (Salvia sclarea L.)
10. UBAR (Satureja montana L.)

BOSILJAK (Ocimum basilicum L.)

Jednogodinja biljka sa vretenastim korenom koji je neto jae razvijen, zadebljao u
gornjem delu. Stablo je uspravno, razgranato, raste u visinu od 20-45 cm (50 cm). Iz pazuha
listova izbijaju bone grane. Listovi su prosti, javljaju se naspramno. Liske se nalaze na
relativno dugoj lisnoj drci. Liska je ovalna, jajasta, na vrhu jae ili slabije zailjena. Cvetovi
su prljavo bele boje, graa karakteristina za familiju. Skupljeni su u klasoliku cvast, koja se
nalazi na vrhu glavnog stabla i bonih grana. Plod je merikarpijum. Sastoji se iz etiri plodia
koji su jajasti, tamno mrke ili crvenkaste boje (cigla crveno).

Hemijski sastav
Od bosiljka se koristi nadzemni deo biljke (Basilici herba).
Herba sadri:
0,5 - 1 % etarskog ulja (metilkavikol, estragol, eugenol)
od eugenola potie prijatan miris na karanfili
vitamin B1
vitamin C
karotin
gorke materije.

Upotreba
Parfimerija (zbog prijatnog mirisa koji podsea na karanfili)
prehrambena industrija (kao zain)
medicina (za smirivanje kalja, poboljanje apetita, protiv nadimanja, za izluivanje
mokrae,

31

32

LAVANDA (Lavandula vera DC.)

Viegodinja biljka koja se gaji i preko 15 godina. Kod nje razlikujemo podzemni
viegodinji koren i podzemno stablo. Koren je vretenast, dobro razgranat i jako razvijen,
drvenast. Jednogodinji izdanci se formiraju iz gornjeg dela viegodinjeg korena. U poetki
su svetlo sivo zelene boje, kasnije dobijaju tamno zelenu boju. Izdanci rastu u visinu oko 60
cm. Obrasli su liem, naroito u donjem delu, dok je vrh stabla bez lia. Stablo je bunasto i
razgranato. Listovi su prosti, liske su u osnovi izdueno ovalne, a na vrhu uske i izduene. U
poetku su srebrnaste sive boje, a kasnije intenzivno zelene. Krunini listii su plavo
ljubiaste boje. Cvetovi su skupljeni u klasoliku cvast na vrhu glavnog stabla i bonih grana.
Plod je merikarpijum, sastavljen iz etiri izdueno-ovalna i valjkasta oraia. Boja ploda je
od tamno plave do ljubiasto plave.

Hemijski sastav
Od lavande se koriste cvasti (Lavandulae flos).
Cvast sadri:
0,5 1,5 % etarskog ulja (linalil-acetat, linalol, kamfor...)
tanine
kumarine
flavonoide
fitosterole.

Upotreba

parfimerijska industrija (primarni sastojak parfema)

kozmetika industrija (kao dodatak kupkama jer drai kou, za izradu sapuna)
farmaceutska industrija (korigens mirisa nekih lekova)
za punjenje aromatinih jastuka (za lake uspavljivanje)
za rasterivanja moljaca i drugih insekata

33

34

NANA (Mentha piperita L.)

Viegodinja zeljasta biljka kod koje razlikujemo dobro razvijen koren koji izbija iz
kolenaca podzemnog stabla, tj. iz kolenaca rizoma. Stablo je razgranato, ima podzemne i
nadzemne izdanke koji izbijaju iz istih kolenaca. Izdanci rastu 40-60 cm u visinu, na
poprenom preseku su uplji, po povrini prekriveni lezdastim maljama. Stablo se grana i iz
pazuha listova izbijaju bone grane. List je prost. Sastoji se iz kratke lisne drke i jajaste liske,
koja je po obodu sitno nazubljena. Listovi se javljaju naspramno, u parovima. Po povrini su
prekriveni lezdastim dlakama. Cvetovi se nalaze na vrhu stabla i bonih grana, skupljeni u
klasolike cvasti. Krunini listii su plavo ljubiaste, roze ili bele boje. Plod je merikarpijum
sastavljen iz etiri oraice. Plodii ili oraii su tamno mrke boje, ovalni, na vrhu blago
sueni.

Hemijski sastav
Od nane se koriste listovi (Menthae piperitae folium).
Listovi sadre:
1,5 3,5 % etarskog ulja (mentol i menton)
tanine
felandren
limonen
gorke materije

Upotreba
farmaceutsa industrija (jedan od najee korienih i najboljih korigenata neprijatnih
lekova, ulazi u sastav paste za zube i vode za usta)
kozmetika (kao dezinficijens, protiv masne koe lica)
u medicini (kao prijatan, blag i nekodljiv lek za umirenje, protiv nadimanja, greva,
ulazi u sastav lekova za leenje ui)
prehrambena industija (u proizvodnji slatkia, alkoholnih i bezalkoholnih pia, kao
zain)

35

36

MATINJAK (Melissa officinalis L.)

Viegodinja zeljasta biljka kod koje razlikujemo zadebljale podzemne izdanke iz ijih
nerazvijenih listova izbijaju nadzemni izdanci. Stablo raste u visinu 30-80 cm, kod pojedinih
formi i do 120 cm, na poprenom preseku je etvrtasto. List je prost. Liske su na dugim lisnim
drkama, ovalne su, po obodu blago ovalno useene. I list i stablo sadri eterino ulje. Cvetovi
se nalaze u pazuhu listova u grupicama u vrnom delu stabla. Krunini listii su intenzivno
bele ili prljavo bele boje. Plod je merikarpijum sastavljen iz etiri plodia. Plodii su izdueno
ovalni i mrke su boje.

Hemijski sastav
Od matinjaka se koriste listovi (Melissae folium), ree vrni delovi biljke u cvetu.
Listovi sadre:
0,1 -0,3 % etarskog ulja (citral, geraniol, linalol, citronelal)
tanine (oko 5 %)
gorke materije

Upotreba
u medicini (u obliku aja kod oteanog varenja i za pojaanje apetita, protiv nesanice)
u parfimerijskoj industriji i kozmetici (kupke)
prehrambena industrija (za aromatizaciju napitaka i nekih prehrambenih proizvoda)

37

38

MAJORAN (Majorana hortensis L.)

Viegodinja biljka kod koje razlikujemo podzemne izdanke ili stolone iz kojih
izbijaju mnogobrojni tanki korenovi. Takoe iz podzemnih izdanaka izbijaju nadzemni
izdanci. Oni mogu biti delimino polegli po povrini ili potpuno uspravni. Nadzemni izdanci
rastu u visinu od 20-50 cm, a kod pojedinih formi i do 80 cm. Razlikujemo plodne i sterilne
izdanke. Izdanak se grana i iz pazuha lista izbijaju bone grane. List je prost, na kratkoj lisnoj
drci, a liska je ovalna. Listovi koji se javljaju na stablu su naspramni. Cvetovi su skupljeni u
pazuhu listova, nalik na glaviaste cvasti. Krunica je prljavo bele boje, ali se mogu sresti i
crveni krunini listii (karmin crveni) koji su grupisani u dve usne. Donju usnu ine tri listia,
a gornju dva. Pranici izlaze iznad cveta i imaju okrugle antere. Plod je merikarpijum
sastavljen iz etiri oraice. Oraii su ovalni, mrkobraon boje.

Hemijski sastav
Drogu majorana ine suvi nadzemni delovi biljke (Majoranae herba).
Droga sadri:
0,5 1,3 % etarskog ulja
tanine
gorke materije

Upotreba
u prehrambenoj industriji upotrebljava se nadzemni deo biljke kao zain
u medicini (za leenje organa za varenje, protiv nervne napetosti i nesanice)
u parfimerijskoj industriji

39

40

TIMIJAN (Thymus vulgaris L.)

Viegodinja polubunasta biljka. U prolee svake godine izbijaju jednogodinji
izdanci koji rastu u visinu 40 cm, a kod pojedinih formi 50 cm, ree i do 60 cm. Stablo je
razgranato, bunastog izgleda. List je prost, na kratkoj lisnoj drci, a liska je lancetasta (kao
karika u lancu). Cvetovi se nalaze skupljeni u pazuhu listova na vrhu glavnog stabla i bonih
grana, skupljeni u klasoliku cvast. Krunini listii su ljubiasto ruiaste boje. Plod je
merikarpijum sastavljen iz etiri oraice. Oraii su sitni i smee boje.

Hemijski sastav
Drogu timijana ine list (Thymi folium) i nadzemni deo (Thymi herba).
Droga sadri:
do 2,5 % etarskog ulja (timol, karvakrol, linalol, cimol...)
tanine
saponine
glikozide
gorke materije

Upotreba
u medicini (protiv obinog i velikog kalja, za ispiranje kod upala sluzokoe usta i
grla)
prehrambena industrija (kao konzervant i zain)

41

42

OBINA ALFIJA (Salvia officinalis L.)

Polubunasta viegodinja biljka. Izdanci uspravni, razgranati, rastu u visinu 20 70
80 cm. Stablo je uspravno, na poprenom preseku ovalno ili okruglo. Listovi su prosti,
javljaju se naspramno. Liske su postavljene na lisnim drkama, koje su preteno ovalnog
oblika, na vrhu blago suene, zailjene, po povrini pokrivene srebrnasto sivim maljama
(potie boja). Cvetovi su skupljeni u rastresitu klasoliku cvast, koja se nalazi na vrhu glavnog
stabla i bonih grana. Krunini listii su svetloljubiaste boje, a ree i bele. Plod je
merikarpijum. Plodii su relativno krupni, svetlo braonkaste boje.

Hemijski sastav
Od alfije se koristi list (Salvie folium).
List sadri:
1- 2,5 % etarskog ulja (tujon, cineol, kamfor, pinen)
tanine
glikozide
smole
gorke materije

Upotreba

farmaceutska industrija (vodice za ispiranje usta i grla, za jaanje organizma)

parfimerija i kozmetika (za izradu preparata za negu masne i osetljive koe, za kupke)
prehrambena industrija (kao zain, olakava varenje masne hrane)
medicina (protiv glavobolje i nervne napetosti)

MUSKATNA ALFIJA (Salvia sclarea L.)

Viegodinja biljka sa dobro razvijenim korenom. Stablo je visine 1-1,5 m, izbija iz
prizemnog dela drvenastog stabla kao i kod obine alfije. Donji listovi su jako krupni sa
kratkim lisnim drakama. Po povrini naborani i talasasti. Cvetonosno stablo na vrhu ima
sitnije liske i vie je kopljastog izgleda. Cvetovi su skupljeni u klasoliku rastresitu cvast.
Krunini listii su svetlo ljubiaste boje. Plod je merikarpijum, plodii su sline krupnoe kao
i kod alfije, za razliku od nje tamnije boje, cela biljka je prekrivena obinim zelenim
maljama, nisu srebrnasto sive.
Muskatna alfija je daleko bogatija eterinim uljima, ima prosto zaguljiv miris.

43

44

RUZMARIN (Rosmarinus officinalis L.)

Viegodinji zimzelen bun, visine 1-2 m, gusto razgranat, pokriven maljama, a
kasnije sivom korom. Listovi su igliasti, sedei, koasti, po obodu celi i povijeni nadole,
nasapramno rasporeeni na stablu. S lica su sjajno zeleni i ispupeni, po sredini imaju brazdu
od glavnog nerva, a s nalija su sivi i dlakavi. Cvetovi su sitni, plaviaste boje, skupljeni u
grozdaste cvasti, koje se nalaze u pazuhu listova i na vrhu bonih grana. Plod je merikarpijum
sastavljen iz etiri plodia.

Hemijski sastav
Od ruzmarina se koristi list (Rosmarini folium).
List sadri:
1,5 - 2 % etarskog ulja
oko 8 % tanina
holin
saponozide
heterozide
ruzmarinsku kiselinu

Upotreba

prehrambena industrija (koristi se kao zain, i konzervant i antioksidant za meso)

medicina (kod reumatizma, kod oteanog varenja, poboljava apetit, protiv nadimanja)
kozmetika industrija (kupke)
industrija parfema (kolonjske vode)

45

46

Familija MALVACEAE
- SLEZOVI 5 K5 P T1
BELI SLEZ (Althea officinalis L.)
Viegodinja zeljasta biljka sa jakim korenovim sistemom. Koren je vretenast,
zadebljao, po povrini braonkasto mrke boje, a unutar korena bledoukaste ili bele boje.
Sluzav. Ukus mu je sladak. Iz korena svake godine izbija vie jednogodinjih stabala, koja
rastu u visinu 1 2 m. Prvo izbijaju zeleni, okruglasti listovi, a tek nakon njih izbija vie
uspravnih stabljika sa krupnim naboranim listovima. Stablo se grana, na poprenom preseku
je nepravilno ovalnog oblika i ispunjeno je parenhimom. Listovi su prosti, trouglasti, plitko
urezani, zaotrenog vrha. Po obodu jako nazubljeni i gusto pokriveni sjajnim dlakama. Lisna
drka u osnovi neto dua, a na vrhu neznatno kraa. Cvetovi se javljaju pojedinano ili u
grupicama u pazuhu listova. Listii spoljne aice dlakavi, iljati. aini listii jajasti.
Krunini listii trouglasti, bele ili bledo ruiaste boje. Plod je izokarpijum, u obliku diska,
obrastao beliastim dlaicama. Seme je u obliku okrugle ploice, boje neprene kafe (zeleno
siva).

Hemijski sastav
U slubenoj upotrebi je koren (Althea radix ), list (Althea folium) i cvet (Althea flos).
Sadri:
30 35 % sluzi
oko 35 % skroba
oko 1,5 % masnog ulja
pektin
tanine
asparagin

Upotreba
u medicini (kod suvog kalja i nadraajnog kalja, kod upale sluznice gornjih
respiratornih organa, kod ira na elucu)
u prehrambenoj industriji (za izradu raznih poslastica, lie se koristi za salate i druga
jela)

47

48

Familija VALERIANACEAE
5 K5 P3 T3
ODOLJEN (Valeriana officinalis L.)
Viegodinja zeljasta biljka. U prvoj godini obrazuje lisnu rozetu, a u drugoj
cvetonosno stablo. Podzemni organi se sastoje od rizoma dugakog 5 cm, iz koga polaze
brojni korenovi bledoute boje i specifinog mirisa, dugaki preko 30 cm. Stablo je
okruglastog preseka, slabo maljavo, uspravno, uzduno rebrasto, pri vrhu razgranato. Raste u
visinu od 40 150 cm. Listovi su neparno perasto deljeni, dugaki do 20 cm i sa razliitim
brojem nazubljenih listia. Donji listovi su na lisnoj drci, gornji listovi su sedei. Cvetovi su
sitni i obrazuju cvasti nalik na tit. Cvasti se nalaze na vrhu stabljike i grana. Cvetovi su bele
do ruiaste boje. Plod je oraica, malo spljotena, klinastog oblika i sitna. Seme je sitno,
tamnosmee boje.

Hemijski sastav
U slubenoj upotrebi je koren (Valerianae radix et rhizoma).
Sadri:
oko 1 % etarskog ulja (azulen, boronel...)
organske kiseline
alkaloidi
heterozidi
glukoza
skrob
sluzne materije

Upotreba
parfimerijska, kozmetika i industrija sapuna
medicina (za umirenje, protiv nervne napetosti)

49

50

Familija SCHROPHULARIACEAE
- ZEVALICE 5 K5 P4 T1
Ovoj familiji pripadaju:
1. PURPURNI DIGITALIS (Digitalis purpurea L.)
2. VUNASTI DIGITALIS - NAPRSTAK (Digitalis lanata Ehrh.)

PURPURNI DIGITALIS (Digitalis purpurea L.)

Dvogodinja biljka, a esto i viegodinja. U prvoj godini obrazuje samo lisnu rozetu.
Koren je vretenast i neznatno zadebljao u povrinskom delu. Dobro je razgranat sa spletom
bonih korenova. Iz korenovog vrata svake godine na povrinu izbijaju jednogodinja stabla.
Stablo raste u visinu oko 1 m. Na poprenom preseku je okruglo i uplje. Listovi su prosti. U
osnovi liska je na kratkoj lisnoj drci, a na vrhu stabla liske su sedee. liska je jajastog oblika,
na vrhu zailjena. Cvetovi su skupljeni u grozdastu cvast. Krunica je spolja purpurno crvena,
unutra sa bledo utim arama. Krunica gradi dve usne od kojih je donja vie izduena. Plod je
aura, ispunjena sitnim semenom. Seme je sitno i izdueno, uto smee boje.

Hemijski sastav
Od purpurnog digitalisa se koriste listovi (Digitalis purpurea folia).
Listovi sadre:
kardenolidi oko 2 % (purpurea-glikozidi A i B)
steroidni saponozidi
derivati pregnana
flavonoidi

Upotreba
ne koristi se u samomedikaciji, ve iskljuivo u obliku sintetisanih lekova, po
preporuci lekara
purpurni digitalis se smatra najboljim sredstvom za leenje sranih bolesti
smatra se da aktivne materije purpurnog digitalisa deluju sporije, ali dugotrajnije nego
vunastog digitalisa

51

52

VUNASTI DIGITALIS (Digitalis lanata Ehrh.)

Dvogodinja zeljasta biljka, a esto i viegodinja. Koren je jae razvijen, razgranat i
zadebljao. Dostie duinu oko 20 cm. U prvoj godini formira lisnu rozetu, u drugoj
cvetonosno stablo. Stablo raste u visinu oko 1 m. Na poprenom preseku je okruglo i uplje,
na vrhu maljavo. Listovi u osnovi formiraju lisnu rozetu. Lie je krupno, izdueno ovalno, na
kratkim lisnim drkama. Liska postepeno prelazi u u lisnu drku. Listovi cvetonosnog stabla
su sedei, liska izdueno kopljasta i osnovom obuhvata stablo. Na vrhu je zailjena. Cvetovi
su skupljeni u grozdastu cvast. Krunini listii bledo ute ili prljavo bele boje, proarani
smee crvenim ilama, maljavi. Plod je dvodelna aura. Seme je ovalno i izdueno,
crvenkasto smee do mrke boje.

Hemijski sastav
Od digitalisa se koriste cele biljke, ali najee listovi (Digitalis lanatae folium).
lie sadri najvie glikozida, naroito prizemni (0,4 1 %)
u stabljici, korenu, cvetovima i semenu takoe su prisutni glikozidi (lanatozidi
A,B,C,D)
lie sadri i steroidne saponozide, derivate pregnana, flavonoide, mineralne soli i
enzime.

Upotreba
u terapiji se primenjuje iskljuivo u obliku gotovih farmaceutskih preparata.
kardenolidi koji se izdvajaju iz lia osnovni su sastojci lekova za srce tj. deluju kao
kardiotonici, laaju srani mii (naroito kod starijih osoba), usporavaju i reguliu
srani ritam
vunasti digitalis je aktivniji od purpurnog, deluje bre, ali krae

53

54