HERBICIDI

TRIAZINI:
Tirazini su selektivni herbicidi koje se koriste za suzbijanje sirokolisnih i uskolisnih korova u kulturama
kukuruza,suncokreta,pamuka soje i raznog povrca te u starijim vinogradima i vocnjacima.
U vecim dozama ponasa se kao totalni neselektivni herbicid pa se koristi za unistavanje biljnog pokrova na
zeleznickim prugama putevima .
Izvori otrovanja:Triazini se relativno brzo metaboliziraju u zelenom delovima biljaka.
Otrovnost:Triazini pripadaju malo otrovnim pesticidima oralno LD50.atrazin u hrani goveda u koncetraciji od
100ppm tokom 21 dan,i u ovaca tokom 28dana i u hrani pasa u koncetraciji od 150ppm tokom 2 godine
ne uzrokuje toksicni ucinak.
Klinicku sliku trovanja izaziva kod goveda 8 dnevnih oralnih doza od 25mg/kg simazina.....
Pernate zivotinje su otpornije od ostalih....
Metabolizam:tirazini su slabo topljivi u vodi.metabolicka razgradnja triazina takodje je brza i gotovo potpuna
najvise nepromenjenog atrazina nalazimo u balezi.
Biohemiski mehanizam toksicnog delovanja triazina u zivotinja nije dovoljno istrazena,herbicidno delovanje
triazina temelje na inhibiciji fotolize vode u biljci inhibiciju fotohemiske redukcije nadp-a i fotosinetricnog
vezivanja CO2 pri cemu dolazi do smanjenja sinteze skroba i drugih ugljenih hidrata i pojacanog disanja
biljke.
Klinicka slika:tok klinicke slike trovanja je redovno perakutni ili akutni.u perakutnom toku trovanja
pokazivace znake pojave vec 1 sat nakon igestije otrova i to najpre nervni sistem:motorna
prenadrazenost s grcenjem misica razlicitog inteziteta posebno u zadnjem delu tela sto pre uginuca
prelazi u parezu pa potom u paralizu.U laksim slucajevima razvija se samo tremor misica
vrata,nadlaktice i bedarnih kostiju.
Od pocetka klinicke slike zivotinje odbijaju hranu ne piju ne prezivaju a neke pojacano sline.Zbog
poremecene svesti drze hranu u ustima ne zvacu a kad piju duboko urone glavu u posudu.
Patoloskoanatomske i patoloskohistoloske promene:u lesevima uginulih zivotinja zbog perakutnog trovanja
brzo nastaje mrtvacka ukocenost.u potkozju su rasporedjena redja sitnija ili gusca krvarenja na
sluznicama disajnih puteva nalaze se takodje tackasta krvarenja a u plucima zastrojnu punokrvnost i
edem s brojnih subplalularnih krvarenja.krvarenja ima na perikardu i epikardu.jetra je umereno povecana
zuckasto-smedje boje krhe konzistencije..slezina i bubrezi su punokrvni.sluznica predzeluca je
punokrvna srednje edematozna a u podrucju kardije i dorzalne vrece nalazimo hemoragicni edem.u
mozgu su brojna perivaskularna krvarenja a u miokardu nekroticna zarista.

dijagnostika : sumnja na trovanje triazinskim herbicidima postavlja se na osnovu

klinicke slike i nalaza,te anamneze a treba je potvrditi hemiskim dokazom
prisutnosti herbicida u sadrzaju probavnog trakta odnosno njihovog metabolita u
krvi i mokraci te u tkivu jetre i bubrega i srca.U skeletnom misicu se takodje mogu
dokazati nepromenjeni triazini.
EKOTOKISKOLOGIJA:biolosko poluvreme raspada atrazina u zemlji je oko 4 dana ali u
suvoj zemlji moze iznositi 381 dan u sltkoj vodi 3 dana a u morskoj vodi 30 dana.
UREJA DERIVATI:derivati ureje ili derivati fenilureje ili ureje herbicidi kad se
primenjuje u vecim koncetracijama.primenjuju se na
kokuruzu,suncokretu,krompiru.sargarepi.grasku,soji.do danas je sintetizovano oko
35 sojeva ureje herbicida.
OTROVNOST:prema oralnoj LD50 gotovo svi urejni herbicidi pripadaju malo
toksicnim stvarima.
Domace zivotinje su osetljive na urejne herbicide.prema eksperimaentalnim
istrazivanjima ovce se klicnicki otroju ali prezive 8 dnevnih doza od 100mg/kg.
Urejni herbicidi nisu toksicni za pcele.
METABOLIZAM:prema oskudnim podacim a verovatno i svi drugi urejni herbicidi se
dobro resorbuju iz probavnog kanala i disajnih puteva nije poznata resorpcija preko
koze.
Biohemiski mehanizam toksicnog delovanja nije poznat.mogao bi biti nalik na
mehanizam toksicnog delovanja trijazinskih herbicida jer im je fitotoksicni ucinak
jednak
Klinicka slika:poznata je samo iz eksperimentalnih istrazivanja kod goveda,ovaca i
peradi.kod goveda i ovaca klinicki se znakovi trovanja naglo i veoma su
teski.malaksalost,hiperestenzija,drhatnje,teturanje inkordinacija
pokreta,ekscitacija,slinjenje teska dispneja ,proliv i hematurija.

PATOLOSKOANATOMSKE I PATOLOSKOHISTOLOSKE PROMENE:

Makropskopski promene na organima nisu specificne.u goveda i ovaca nalazimo
punokrvnost pluca,jetre,bubrega,slezine,limfnih cvorova,crevne mukoze i
mozdanih ovojnica.
U peradi nalazimo povecanju jetru i punokrvnost mukoze creva i bubrega.
DIJAGNOSTIKA:dijagnozu postavljamo na osnovu klinicke slike i razudbenog
nalaza,hemiske analize sadrzaja probavnog trakta na prisustvo ureje herbicida.
OSTACI U TKIVIMA: ureja herbicid ne kumulira u tkivima sisara i ptica.kumulira u
tkivima riba ako dospeju u vodu a razlog je usporena detokcikacija zbog niske
aktivnosti enzima koji katalizuju njihovu biotranformaciju.
KLORIRANE fenoksi kiseline:to su fenoksi derivati masnih kiselina,propionske i
maslacne u obliku amina.natrijumove soli ili estri selektivni su herbicidi sa
sistemnim delovanjem namenjeni suzbijanju sirokolisnih i uskolisnih korova na
livadam i pasnjacima.
Nazivaju se hormonski herbicidima jer stimulisu osetljive delove biljaka na
ubrzani rast sto dovodi do iscrpljenja biljke i do uginuca.
IZVORI TROVANJA:iako su po kolicini primenjene klorirane fenoksi kiseline na
pravom mestu medju herbicidima malo je podataka o slucajnom trovanju
zivotinja posebno kad je rec o trovanju tretiranim biljem.smatra se danije
moguce izazvati klinicko trovanje zivotinja biljem tretiranim ovakvim herbicidom.
OTROVNOST:prema akutnoj oralnoj trovanju za lab.zivotinje oni pripadaju
umerenim toksicnim.iz eksperimentalnih istrazivanja trovanje tim herbicidom
poznata je kod goveda bez klinickih znakova trovanja .

METABOLIZAM:resorpcija iz probavnog trakta zavisi delom od prirodi

formulacije dozi i vrsti zivotinje a najvise o hemiskoj prirodi.ipak bez obzira
na oblik resorpcija je brza i potpuna.
O dermalnoj resorpciji tih herbicida u domacih zivotinja nema podataka a
prema akutnoj dermalnoj prakticki je beznacajna.
KLINICKA SLIKA:poznata je iskljucivo iz eksperimentalnih zivotinja kod
goveda ovaca peradi i pasa.
Kod sisara opsti simptomi su oblici depresije,lokomotorne smetnje,nadrazaj
disajnog i probavnog trakta.
Kod goveda i ovaca u akutnom toku klinicka slika preovladavam napredna
depresija s prostacijom i komom pre smrti.u laksim slucajevima dolazi do
slabosti misca.ataksija i mitonija.
PATOLOSKOANATOMSKE I PATOLOSKOHISTOLOSKE
PROMENE:patoloskomorfoloske promene klinickih otrovanih i uginulih
zivotinja nisu specificne a nalaze se u probavnom traktu i u organima za
disanje u bu brezima i u jetri.
DIJAGNOSTIKA:zbog nespecificne klinicke slike dijagnostiku treba potvrditi
hemisko toksioloskom pretragom sadrzaja zeluca mokrace ili jetrenog i
bubrsznog tkiva na prisutnost.
OSTACI U TKIVIMA:herbicid i njihovi derivati slabo se kumuliraju u tkivima
zivotinjama.
EKOTOKSIKOLOGIJA:mikroflora zemlje i bilje pomocu fotohemiskog ucinka
brzo razgradjuju fenoksi herbicide sto znatno smanjuju mogucnost stetnog
delovanja tih herbicida.