UNIVERZITET U NOVOM SADU

P O LJ O P R I V R E D N I F A K U L T E T
DEPARTMAN ZA VETERINARSKU MEDICINU

Opta hirurgija

Dijagnoza
Postavljanje dijagnoze oboljenja je preduslov
svrsishodnog i racionalnog leenja.
Postavljanje dijagnoze oboljenja vrimo tzv.
Dijagnostikim postupkom koji predstavlja sintezu
Anamneze
Opisa ivotinje (nacional)
klinikog pregleda
optih i
specijalnih metoda dijagnostike.

NACIONAL

ANAMNEZA
OPTE METODE:
ADSPEKCIJA
PALPACIJA
PERKUSIJA
AUSKULTACIJA

SPECIJALNE METODE
OFTALMOLOKA DIJAGNOSTIKA
DIJAGNOSTIKA HROMOSTI
NEUROLOKA DIJAGNOSTIKA
ENDOSKOPIJA
ULTRAZVUK, RTG
BIOPSIJA
PUNKCIJA, KATETERIZACIJA, SONDIRANJE

DIJAGNOZA

Opis ivotinje - nacional

Vrsta i rasa
Neke su hirurke bolesti karakteristine za samo jednu
vrstu npr ir papka kod goveda
Neke rase su sklone hirurkim bolestima: npr
pekinezer je sklon nastanku nernije, prolapsa bulbusa
oka, nemaki ovar perianalna fistula
Pol
Graviditet (izbor anestezije, kortikosteroidi dovode do
pobaaja
Perianalni tumori pasa 90% kod muijaka
Hemofilija ea kod muijaka

Opis ivotinje - nacional

Boja i znakovi
Crno pigmentisane ivotinje sklone melanomima
Nepigmentisane ivotinje-karcinom unih koljki i
nozdrva
Konji sivci 80% starijih od 15 godina dobije melanom
Starost
Mlade ivotinje akutna oboljenja

Veoma mlade ivotinje toku opte anestezije sklonije su

hipoglikemiji i hipotrmiji

Starije ivotinje hronina oboljenja (prilagoditi

anestetiki protokol)

Opis ivotinje - nacional

Veliina i telesna masa
Doziranje lekova
Masno tkivo je neaktivno pa ga treba izbaciti iz
kalkulacije
Hrtovi ne davati barbiturate
Vrednost ivotinje
Ekonomske kategorije ivotinja (goveda, svinje)
Proceniti i sposobnost vlasnika da se postoperativno
brine o ivotinji

Anamneza
Trajanje bolesti
Uzroci i okolnosti nastanka bolesti
Nain i rezultati dosadanjeg leenja
Objektivna
Subjektivna
Namerno ili nenamerno lana

Anamneza
Predstavlja uvid u elementarne podatke o pacijentu i toku

hirurkog oboljenja, to manje ili vie tano iznosi vlasnik

ivotinje.
Potrebno je imati jasan koncept i jasan cilj, bez ablonskog
pristupa.
Panju treba fokusirati naroito na najvanije i
najizraenije simptome (krvarenje, ok i sl)
Uobiajena pitanja vlasniku se odnose na vreme poetka
bolesnog stanja, brzinu pojavljivanja simptoma, da li su
prisutni simptomi peremaaja senzorijuma i sl.

Panju trebamo usmeriti i na ambijent u kome

ivotinja ivi.

Trenutno stanje status praesens

Habitus stepen razvoja i ugojenosti, kodicije
Kaheksija (paraziti, neoplazije...)
Gojaznost (edemi, ascites)
Ponaanje (agresivnost
Trijas
Puls
Frekvencija disanja
Temperatura
Kontrakcija buraga

 VREDNOSTI TRIJASA DOMAIH IVOTINJA

TEMPERARURA

GOVEDA
tele
junad do 1 god
preeko 1 god
SVINJE
prase
nazime
odrasli
OVCE
Janje
odrasli
KOZE
jare
odrasli
KONJI
drebne do 1 mjesec
konji do 5 god.
konji preko 5 god.
PSI
tene do 1 god.
starija od 1 god.
MAKE
odrasli
SITNE IVOTINJE
kuni
zamorac

PULS

DISANJE

38.5 - 39.5
38.0 - 39.5
38.0 - 39.0

100 - 134
80 - 110
40 - 80

35 - 50
15 - 35
10- -30

39.0 - 39.8
39.0 - 39.3
38.0 - 39.3

120 - 140
70 - 90
60 - 80

10 - -16

38.5 - 40.0
38.5 - 39.5

100 - 120
70 - 80

KONTRAKCIJE BURAGA
u toku 5 minuta
7 --14

6 -- 16
12 --20
7 -- 14
38.5 - 40.0
38.5 - 39.5

100 - 120
70 - 80

15 --20
12 --20

do 39.3
37.5 - 38.5
37.5 - 38.0

28 - 44

8 --16

38.2 - 39.2
37.5 - 38.5

60 - 120

10 --30

38.0 - 39.5

100 - 140

20 --30

38.5 - 39.5
37.5 - 39.5

110 - 140

50 --60

Trenutno stanje status praesens

Vidljive sluzokoe
Anemine sluzokoe
Cijanotine sluzokoe
Ikterine sluzokoe
Turgor koe
hidriranost
Vreme punjenja kapilara
1-2 sec
Limfni vorovi
Bilateralna palpacija,
Pokretljivost bolnost

NACIONAL

ANAMNEZA
OPTE METODE:
ADSPEKCIJA
PALPACIJA
PERKUSIJA
AUSKULTACIJA

SPECIJALNE METODE
OFTALMOLOKA DIJAGNOSTIKA
DIJAGNOSTIKA HROMOSTI
NEUROLOKA DIJAGNOSTIKA
ENDOSKOPIJA
ULTRAZVUK, RTG
BIOPSIJA
PUNKCIJA, KATETERIZACIJA, SONDIRANJE

DIJAGNOZA

Opte metode klinikog preleda

Adspekcija
Palpacija
Auslultacija
Perkusija

Specijalne metode pregleda

Neuroloki pregled
Oftalmoloki pregled
Kardioloki pregled
Imaging tehnike (RTG,UZ, MR, CT, Scintigrafija,
Artroskopija)
Laboratorijske analize (krvi, urina, fecesa, briseva,
punktata, bioptata)

Adspekcija
Predstavlja audio-vizuelnu inspekciju sa daljine.
Omoguava paljivom posmatrau da uoi vidljive ili
ak prikrivene promene na pacijentu.
Posebno je zahvalna metoda kod dijagnostike
lokomotornih oboljenja.
Adspekcijom procjenjujemo jo i stavove, dranje,
izgled koe i sluzokoa, stepen uhranjenosti
Dont touch the patient state first
what you see; cultivate your power of
observation. Teach the eye to see, the
fingers to feel, and the ear to hear.
William Osler 1849-1919

Palpacija
Metoda pregleda pacijenta kojom se dijelovi tijela
pipaju rukom i vrhovima prstiju.
Direktna (pomou ruke)
Indirektna (kopitna kleta)

Palpacijom procenjujemo
Veliinu
Konzistenciju
Temperiranost (apsces, hematom)
Bolnost (duboka palpacija abdomena)
Pokretljivost (artritisi)
Vlanost
Reponibilnost (hernije)
pulzaciju arterija (dijagnostika hromosti - laminitis)
prisustvo krepitacija

Povrinska palpacija
Izvodi se jagodicama prstiju.
Temperiranost se procenjuje nadlanicom

Duboka palpacija
Prua nam vie informacija o konzistencij tkiva,
prisutnosti bola ili abnormalnih struktura u
abdomenu.

Instrumentalna palpacija
Kopitna kleta

Perkusija
Perkusija predstavlja metodu klinikog pregleda pri

kojoj udaramo(kuckamo) po povrini tela sa ciljem da

dobijemo informacije o stanju struktura i organa koji
se nalaze u unutranjosti.
Povrinski udarci izazivaju strukture u dubini na

vibraciju pri emu se proizvode tonovi .

Kvalitet tih zvukova zavisi od gustine perkutovanih

organa.

Perkusija
Zvuci dobijeni perkusijom se mogu

klasifikovati kao:
Rezonantni emituju ih organi koji sadre vazduh

(plua).
Timpanini emituju ih uplji organi koji se nalaze
pod pritiskom gasa (timpanini burag, sirite).
Mukao zvuk emituju ga solidni organi (srce,
jetra).

Auskultacija
Sluanje zvukova i umova koji nastaju u unutranjosti

tela sa ciljem da se proceni fizioloko stanje organa.

Uglavnom se upotrebljava za pretragu plua, srca i

abdomena, detekcijom patolokih umova.

Takoe moemo auskultirati i krepitacije koje nastaju kod

fraktura i luksacija.
Danas se koristi uglavnom tzv. indirektna metoda za koju

slui instrument, slualica (stetoskop, fonendoskop).

Raliite vrste stetoskopa

Auskultacija
Obratiti panju na....

Kontakte za ui,
bolje da su mekani silikonski

Izolator za prste

Auskultacija - perkusija
Ova tehnika podrazumeva istovremno

kombinovanje obe navedene metode, na taj

nain to postavimo stetoskop na telo
ivotinje, pa oko njega kuckamo prstima .
Korisna je u dijagnostici:
-Dislokacije sirita
-Dilatacija i torzija slepog creva konja
-Intestinalne timpanije
-Gastrinog volvulusa kod psa

OPTE METODE
Auskultacija perkusija

Dislokacija sirita
Perkusiona tehnika i perkusiona podruja

Dislokacija sirita

Poloaj levo
dislociranog sirita

Poloaj desno
dislociranog sirita

Sondiranje

Sondiranje se izvodi uvoenjem metalnih,

plastinih i gumenih sondi u prirodne ili
patoloki stvorene kanale, depove rana i sl.

Sondiranje moemo vriti jo i uvlaenjem

prsta gdje to dozvoljava irina kanala.

Princip asepse i antisepse.

Sondirati paljivo rukom oslonjenom na telo

ivotinje, kako bi ruka pratila eventualni
pokret ivotinje.

Sondiranje prekidamo ako nastane kravarenje.

Izgled metalnih sondi

DUGMETASTA SONDA 16 cm, 2mm

OLUASTA SONDA 16 cm, 2mm

Sondiranje - indikacije

Sondiranje upotrebljavamo kod pregleda dubokih

rana, da utvrdimo njihovu dubinu, da utvrdimo da
li je u dnu rane slomljena kost (hrapavost povrine).

Naroito je korisno sondiranje kod pregleda fistula

rana razne etiologije i lokalizacije.

Na ovaj nain utvrujemo smer pruanja kanala

fistule, stanje zidova kanala, prisutnost stranih tela
u fistuli, saznajemo da li je fistula potpuna ili
nepotpuna.

Sondiranjem ispitujemo i dubinu depova rane.

Ispitivanje dubine depa rane na vratu konja

pomou sonde

Sondiranje - kontraindikacije

blizina vitalnih organa

blizina krvnih sudova
svea rana
blizina telesnih upljina
blizina zgloba
rane u podruju abdomena sondiramo prstom
kako ne bi perforirali peritoneum.

Punkcija
Predstavlja tehniku dobijanja sadraja

tenosti ili gasova iz prirodnih ili

novonastalih upljina.
Dijagnostika punkcija (lumbalna,
peritonealna, pleuralna).
Terapeutska punkcija (apsces, hematom)

Punkcija
Izvodi se pomou injekcionih igala razliitog promera i
duine.
Asepsa i antisepsa

Biopsija
Pod biopsijom se podrazumeva uzimanje

uzoraka tkiva za obavljanje histolokih,

funkcionalnih i mikrobiolokih ispitivanja.
Koriste se uglavnom invazivne tehnike

incizione, ekscizione i punkcijske biopsije.

Najee se primjenjuje pri determinacij

tumora.

Ultrazvuk
Pri ultrazvunom pregledu koriste se zvuni talase

visoke frekvencije.
Ultrazvuni talasi se usmeravaju na unutranje
organe iz malog, vibrirajueg kristala na runom
skeneru (sondi).
Sonda prima odjeke prenosi ih kao elektrini
signal do ekrana gde se stvara slika.
Ultrazvuk ne stvara slike visoke kvalitete, ali je
postupak potpuno bezbedan.

Ultrazvuk
Obino se koristi za pregled organa smetenih u
trbunoj upljini i karlici, te za pregled grudnog koa.
Ultrazvuk je naroito koristan za dijagnostikovanje
graviditeta i abnormalnosti enskih polnih organa.
Vremenom sa napretkom ultrazvune tehnike poinje
i prmena ultrazvuka kod dijagnostike oboljenja tetiva,
zglobova i dr.

Ultrazvuk
Pre poetka pregleda pacijenta treba pripremiti:
Sedacija ukoliko je ivotinja uznemirena
Ukloniti dlaku sa mesta pregleda
Naneti kontaktni (ultrazvuni) gel

Ultrazvuk

UZ pregled abdomena psa

UZ pregled repr. org. krave

Endoskopija
Sam izraz endoskopija znai pogled u

unutranjost.

Podrazumeva uvoenje savitljivog optikog

instrument, endoskopa, u sistem organa za

varenje, kroz usta ili kroz anus.

Savremeni aparati su malih dimenzija,

mekani i savitljivi a savremna sredstva lokalne

anestezije i umirenja su usavrena tako da je
pregled bezbedan.

Endoskopija
Endoskop, instrument s fiberoptikim vlaknima.
Optika vlakna poput ogledala omoguuju prenos slike do oka

dijagnostiara.

Unutar instrumenta nalazi se nekoliko kanala koji slue za

uvlaenje pomonih ureaja kojima se vri neka intervencija ili

se prazni sadraj eluca odnosno ubacuje vazduh ili isti soivo
radi bolje preglednosti.

Na glavi (rukohvatu) endoskopa nalaze se dva kontrolna

ureaja (tokii) kojima se upravlja vrhom instrumenta.

Glava endoskopa je povezana sa posebnim izvorom hladnog

svetla.

Endoskopi razliitih veliina i namena

SPECIJALNE METODE
RTG pregled

Kamen u mokranoj beici

Rtg nalaz - obris oblika lopte u eludcu

mokrani kamen kod kornjae

RTG u dijagnostici hromosti

RTG u dijagnostici hromosti

Oftalmoloka dijagnostika

irmerov test
Schirmer values:
Dog: 21.9 +/ 4.0 mm wetting/minute
Rabbit: 5.3 +/ 2.9 mm wetting/minute
Cat: 20.2 +/ 4.5 mm wetting/minute

Za ipitivanje funkcije suznog aparata

Indirektna oftalmoskopija

Merenje onog pritiska tonopenom

Ono dno