Secanje je jedini raj iz koga ne mozemo biti prognani

ivot, jedini roman iz koga nema povratka. Ja sam glavni junak, i ispisujem dane s
opstvenom krvlju. Roen sam kao prazan list, a sklapam oi ispisujui poslednju re, shv
atajui da su moji listovi razbacani po celom svetu, ali i da sam imam ak tue tomove
.
elim celinu, ali ne i zaborav, u mislima onih kojima smo nekada znaili vi e nego sam
i sebi.
Misli li da je mogue uni titi ovaj roman? pocepati, zgu vati ili istrgnuti list; pa za
r ne shvata da ga smaim tim ini oskudnijim - pusti slova neka teku! Bedni smrtnie ko
ti daje pravo da uni tava i blati ovu svetu knjigu! Zar su ti je zlatno pero podare
no
da bi ga koristio kao ukras?
List nikada nee biti prazan, ma ta radio u ivotu, ali da li bi i sam proitao knjigu
koja ti nije interesantna? Odluio sam, smerko kroim stazama i ispr en kreem ka svakoj
prepreci. Oseam udarce i gledam svoje rane, ponosno gledam svaku kaplju krvi.
Nisam jedini i nisam sam, niti je moja jedina knjiga. U moru listova razbacanih
po podu oseam da kreko mojih le e i tui, neki su te ki vi e nego to sam oekivao, neke ne
idim, daleko su. Oseam miris i zadah istovremeno, oseam se stisnuto, oseam ljude o
ko sebe.

Izbegavanjem ljudi postaje asocijalan, gubi linost, zato elim da to vi e i to e e bud

n ljudima, osobama koje mi prijaju i koje u meni vide prijatelja. Siguran sam da
e biti tu kada mi je najpotrebnije, a oni koji nisu tu, nisu ni vredni pomena.
Svako od znaajnih mi je dao dovoljno sebe da mogu da mu se predam u potpunosti, d
a mo e da mi dozvoli da uzmem njegovo zlatno pero i ispisujem redove koje e staviti
u svoju knjigu, bez krivice da je uradio ne to pogre no.

Ljudi odlaze , dela ostaju