Naslov originala:

Mario Vargas Llosa:

LA Tlty JULIA Y EL ESCRIBIDOR
Odgovorni urednik: JASMINA MUSABEGOVI
Prevodilac: MARICA JOSIMEVI
Redakcioni odbor:
VESNA BALVANOVI, INA KRSTANOVI, SVETOZAR KOLJEVI
TETKA HULIJA I PISKARALO
SVJETLOST", SARAJEVO
KRINKA VIDAKOVI, MARICA JOSIMEVI
Likovna oprema: MUSTAFA IBRULJ
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine,
Sarajevo
UDK 860(85)-31 =861/862
VARGAS Llosa, Mario
Tetka Hulija i piskaralo / Mario Vargas Ljosa; [prevodilac Marica Josimevi]. Sarajevo:
Svjetlost, 1988 . 384 str.; 20 cm. (Biblioteka Feniks)
Prevod djela La tia Julia y el escribidor / Mario Vargas Llosa.
ISBN 86-01-01224-8 1. LJOSA, Mario Vargas

Za Huliju Urkidi Ujanes, kojoj toliko dugujemo ja i ovaj roman.

Piem. Piem da piem. Mentalno vidim sebe kako piem da piem a mogu i da vidim sebe
kako gledam sebe da piem. I vidim sebe kako se seam da vidim sebe da piem i seam se
sebe kako vidim sebe da se seam da sam pisao i piem videi sebe kako piem da se seam
da sam video sebe kako piem da sam video sebe da piem da sam se setio da sam video sebe
kako piem da sam pisao i da sam pisao da piem da sam pisao. Takoe mogu sebe da
zamislim kako piem da sam ve napisao da u zamisliti sebe kako piem da sam napisao da
sam zamiljao sebe kako piem da vidim sebe kako piem da piem.
SALVADOR ELISONDO, Belenik (E1 Grafbgrafo)
I
U TO DALEKO VREME, bio sam vrlo mlad i iveo sam kod babe i dede u jednoj vili belih
zidova u ulici Oaran, u Mirafloresu. Studirao sam na Univerzitetu San Markos, pravo,
koliko se seam, pomirivi se s tim da kasnije zaraujem za ivot bavei se jednom
slobodoumnom profesijom, mada sam u sutini vie voleo da postanem pisac. Moj tadanji
posao donosio mi je skromnu platu, iziskivao plagijatorski rad i imao prilagodljivo radno
vreme i bombastian naziv: Urednik Vesti Radio-Panamerikane. Moja dunost je bila da iz
dnevnih listova isecam zanimljive vesti i malo ih preradim kako bi se proitale u biltenima na
naim radio-talasima. Sve moje redakeijsko osoblje svodilo se na Paskvala, mladia koji je
kosu mazao uljem i bio zaljubljen u katastrofe. Svakog sata davali smo jednominutne vesti,
sem onih u podne i u devet uvee koje su trajale petnaest minuta; meutim, pripremali smo
nekoliko emisija vesti odjednom, tako da sam dosta vremena provodio napolju: pio sam kafu
u Kolmeni11 , ponekad odlazio na predavanja, ili u kancelarije Raio-Sentrala u kojima je
atmosfera bila ivlja nego tamo gde sam ja radio.
Obe radio-stanice pripadale su istom vlasniku i nalazile se jedna do druge u ulici Belen,
vrlo blizu trga San Martin. Ni po emu nisu liile. Naprotiv, kao one sestre u tragediji od
kojih se jedna rodila puna milosti, a druga, nedostataka, najvie su padale u oi njihove
razlike. RadioPanamerikana je zauzimala drugi sprat i potkrovlje jedne sasvim nove zgrade, a
u njenim programima, ambicijama i osoblju bilo je neeg snobovskog i stranakog, izvesna
ohola tenja da se bude moderan, mladalaki, aristokratski. Mada njeni spikeri nisu bili
Argentinci (kako bi to rekao Pedro Kamao), zasluivali su da to budu. Putali su puno
muzike, naroito deza i roka i pomalo klasike; njeni talasi su uvek prvi u Limi emitovali
najnovije hitove iz Njujorka i Evrope, ali nisu prezirali ni latinskoameriku muziku pod
uslovom da je barem malo produhovljena; nacionalnu muziku su odabirali s panjom i samo
ako je imala melodiju valsa. Bilo je programa sa obelejima izvesne intelektualne vedrine,
kao: Portreti iz prolosti i Meunarodni osvrti, a ak i u ispraznim emisijama kao to su Kviz
i Trambulinom do slave, trudili su se da ne zapadnu u preveliku glupost ili vulgarnost. Jedan
od dokaza njenih kulturnih nastojanja bila je ta sluba radio-vijesti koju smo vodili Paskval i
ja iz jedne drvene tavanske sobe sagraene na krovnoj terasi odakle smo mogli da
posmatramo ubrita i poslednje preostale kolonijalne prozore na limskim krovovima. Do nje
se stizalo liftom ija su vrata imala nezgodan obiaj da se otvore pre vremena.
Zauzvrat, Radio-Sentral je bio stisnut u jednoj staroj kui punoj unutranjih dvorita i
okastih zavijutaka i bilo je dovoljno uti njegove raspoloene, vedre spikere koji su se
obilato sluili argonom pa prepoznati da se oni obraaju mnotvu, plebsu, pre svega
Kreolcima. Emitovali su vrlo malo vesti a peruanska muzika, ukljuujui melodije s Anda,
bila je kraljica i gospodarica programa; i nije bio redak sluaj da indijanski pevai koji su
nastupali u koncertnim dvoranama, uestvuju u tim emisijama otvorenim za publiku koje su,
nekoliko sati pre poetka programa okupljale mnotva ispred vrata studija. S njegovih talasa
esto se ori!a i tropska muzika, kao i melodije iz Meksika i Argentine, a programi su bili
1 Velika trgovaka ulica u ceniru Lime (Inae, Colmena na panskom: konica) prim. prev.

jednostavni, nematoviti i delotvorni: Telefonske porudbine, Roendanske serenade, Traevi

iz sveta zabave, Celuloid i Bioskopski repertoar. Meutim, njegovo glavno jelo, koje su
obilato i esto sluili, i to mu je, prema svim istraivanjima, obezbeivalo ogromnu
slualaku publiku, bile su radio-serije.
Emitovali su barem est dnevno a mene je mnogo zabavljalo da uhodim izvoae dok su
govorili ispred mikrofona: glumce i glumice na zalasku, izgladnele i u pohabanoj odei, iji
su se mladalaki, barunasti, kristalni glasovi uasno razlikovali od njihovih ostarelih lica,
gorkih usta i umornih oiju. Kada televizija stigne u Peru, nee im preostati nita drugo nego
da izvre samoubistvo, predskazivao je Henaro-mlai, pokazujui na njih kroz stakla studija,
gde su, kao u nekom velikom akvariju stajali oko mikrofona s rukopisima u rukama, ekajui
da zaponu dvadeset i etvrto poglavlje Familije Alvear. I odista, kako bi se samo
razoarale one domaice koje je razneivao glas Lusijana Panda, da su videle njegovo
pogrbljeno telo i zrikave oi; a kako bi s tek razoarali penzioneri kojima je melodino
uborenje Hosefine Sanes budilo uspomene, da su znali da ima podbradak, brkove,
kLempave ui i proirene vene. Ali dolazak televizije u Peru bio je jo dalek i inilo se da je
diskretni opstanak faune radio-serija za sada bezbedan.
Uvek sam eleo da saznam ko su pisci koji proizvode te serije to su ispunjavale popodneva
moje babe, te prie koje su mi zagluavale bubne opne kod moje tetke Laure, moje ujne Olge,
moje tetke Gabi, ili u kuama mojih mnogobrojnih roaka kada sam odlazio da ih posetim
(naa familija s Mirafloresa je bibilijska i vrlo ujedinjena). Nasluivao sam da se radio-serije
uvoze, ali iznenadio sam se kada sam saznao da ih Henarovi ne kupuju u Meksiku i
Argentini, ve na Kubi. Proizvodila ih je SMKU, neka vrsta radiotelevizijske imperije kojom
je rukovodio Goar Mestre, gospodin srebrnkaste kose koga sam jednom, kada je boravio u
Limi, sreo na hodnicima Radio-Panamerikane dok ga je revno pratila svita njenih vlasnika a
itavo ga osoblje posmatralo s puno potovanja. Poto sam toliko uo o kubanskoj stanici
SMKU kod spikera, konfernasijea i tehniara Radio-Panamerikane za koje je ona
predstavljala neto mitsko, ono to je Holivud u to vreme bio za sineaste Havijer i ja smo,
pijui kafu u Brani, ponekad zadugo fantazirali o toj vojsci poligrafa koji su, bez sumnje,
tamo, u dalekoj Havani, punoj palmi, rajskih plaa, bandita i turista, u kancelarijama s
rashladnim ureajima Goar Mestreove tvrave, osam sati dnevno, na beumnim pisaim
mainama proizvodili tu bujicu preljubnitava, samoubistava, strasti, susreta, naslea,
bogosluja, sluajnosti i zloina, to se sa antilskog ostrva razasipala po Latinskoj Americi da
bi, kristalizujui se u glasovima mnogih Lusijana Pandi i Hosefina Sanes, ispunila snovima
popodneva baba, tetaka, roaka i penzionera svake zemlje.
Henaro-mlai je kupovao (ili, bolje rei, SMKU je prodavala) radio-serije na kilo i
telegrafski. On mi je sam to ispriao jednog popodneva, zaudivi se kada sam ga upitao da li
on, njegova braa, ili njegov otac pregledaju rukopise pre nego to ih puste da se emituju.
Da li bi ti bio u stanju da proita sedamdeset kilograma papira?, odvratio je, gledajui me
sa onom bezazlenom susretljivou kakvu zasluuje intelektualac kojim me je proglasio
otkada je video moju priu u nedeljnom dodatku E1 Komersija. Pomisli samo koliko bi ti
vremena bilo potrebno. Mesec, dva? Ko moe da posveti nekoliko meseci itanju jedne radioserije? To preputamo sluaju i, sreom, do sada nas je titio Na Gospod od udestva. U
najboljem sluaju Henaro-mlai bi se raspitao preko reklamnih agencija, kolega ili prijatelja
koliko je zemalja kupilo radio-seriju koju su mu nudili i kakav je ishod emitovanja; u
najgorem, odluio bi prema naslovu ili prosto, bacanjem novia. Radio-serije su se prodavale na kilo jer je to bio podobniji nain nego prebrojavanje stranica ili rei, budui da se
samo to moglo tano proveriti. Naravno, govorio je Havijer, ako ovek nema vremena da ih
proita, jo ga manje ima da prebroji sve te rei. Uzbuivala ga je pomisao na roman od
ezdeset osam kilograma i trideset grama, iju bi cenu, kao za krave, puter i jaja, odreivala
vaga.

Meutim, ovaj sistem je Henarovima stvarao probleme. Tekstovi su bili krcati kubanskim
izrazima koje su nekoliko minuta pre svake emisije, Lusijano, Hosefina i njihove kolege sami
prevodili, kako su umeli i znali (uvek loe) na peruanski. S druge strane, na putu od Havane
do Lime, u utrobama brodova ili aviona, ili na carini, prekucani tabaci papira bi ponekad
pretrpeli oteenja i izgubila bi se itava poglavlja, zbog vlage bi postajala neitljiva, zaturila
bi se, ili bi ih pojeli pacovi u magacinu Radio-Sentrala. Poto bi se ovo primetilo tek u
poslednjem asu, kada je Henaro-stariji delio rukopise, dolazilo je do munih situacija. To su
reavali hladno preskaui izgubljeno poglavlje, a u teim sluajevima, Lusijano Pando ili
Hosefina Sanes bi se iznenada razboleli na jedan dan, kako bi se u narednih dvadeset i etiri
sata, i bez veih trauma, zakrpili, obnovili ili izostavili iezli grami ili kilogrami. Sem toga,
SMKU je imala vrlo visoke cene, tako da je bilo sasvim prirodno to je Henaro-mlai bio
srean kada je otkrio Pedra Kamaa i njegovu udesnu nadarenost.
Vrlo dobo se seam dana kada mi je govorio o tom radiofonijskom fenomenu, jer sam tog
istog dana, u vreme ruka, prvi put sreo tetka Huliju. Ona je bila svastika mog ujka Lua i
no pre toga stigla je iz Bolivije. Nedavno razvedena, dola je da se odmori i oporavi od svog
branog brodoloma. U stvari, da nae novog mua, odsjeno je izjavila najednom
familijarnom skupu tetka Ortensija, najvea jeziara meu mojim roacima. Ja sam svakog
etvrtka ruavao kod ujka Lua i ujne Olge a tog podneva zatekao sam celu familiju jo uvek
u pidamama kako s dagnjama u ljutom sosu i hladnim pivom presecaju mamurluk. Do zore
su eretali s tetka Hulijom i njih troje zajedno ispili su bocu viskija. Sve ih je bolela glava,
ujka Luo se alio da je u njegovoj kancelariji verovatno sve polo naglavake, ujna Olga je
govorila da je sramota ostati tako kasno subotom uvee a novoprispela goa je u kunoj
haljini, bosonoga i s papilotnama na glavi ispranjavala jedan kofer. Nije joj smetalo to je
vidim u takvom izdanju kada je sigurno niko ne bi smatrao kraljicom lepote.
- Znai ti si Doritin sin ree mi, ljubei me u obraz. Zavrio si gimnaziju, zar ne?
Smrtno sam je zamrzeo. Do malih sukoba koje sam u to vreme imao s familijom dolazilo je
zbog toga to su svi nastojali da se prema meni i dalje ophode kao prema deaku a ne kao
prema odraslom oveku od osamnaest godina. Nita me nije toliko nerviralo kao Marko;
imao sam oseaj da me taj deminutiv vraa u kratke pantalone.
- Ve je na treoj godini prava i radi kao novinar objasnio je ujka Luo, pruajui mi
au piva.
- Istinu govorei, stvarno lii na bepe, Marito, ree tetka Hulija, lako me udarivi
nogom.
Za vreme ruka, sva se topei od predusretljivosti, sa onim dranjem koje odrasli zauzimaju
kada se obraaju idiotima i deci, upitala me je da li imam devojku, da li odlazim na zabave,
kojim se sportom bavim i pakosno me je posavetovala da im mi to bude bilo mogue pustim
da mi izrastu brkovi (nisam mogao da otkrijem da li je to bilo bezazleno ili namerno, ali
podjednako me je taknulo). Crnomanjastim mukarcima dobro stoje tako da u imati vie
uspeha kod devojaka.
On ne misli na suknje i na terevenke objasnio joj je ujka Luo. On je intelektualac.
Objavio je jednu priu u nedeljnom dodatku E1 Komersija.
Onda treba da pripazimo da nam Doritin sin ne postane peko nasmejala se tetka Hulija a
ja sam iznenada osetio solidarnost prema njenom bivem muu. Meutim, nasmeio sam se i
pustio je da tera svoje. Sve vreme ruka priala je neke grozne bolivijanske viceve i mene
peckala. Kada sam krenuo, uinilo mi se da eli da se iskupi zbog svojih sitnih pakosti, jer mi
je ljubaznim glasom rekla da oboava filmove i da bismo mogli otii zajedno u bioskop.
Stigao sam u Radio-Panamerikanu u pravi as; u protivnom, Paskval bi itav bilten u tri
posvetio izvetaju s fronta, jednoj bici na egzotinim ulicama Ravalpindija izmeu grobara i
leproznih bolesnika, to je objavio list Ultima Ora. Pripremivii biltene i za etiri i pet,
iziao sam da popijem kafu. Na vratima Radio-Sentrala sreo sam Henaramlaeg u

euforinom stanju. Uhvatio me je za miicu i odvukao u Branu. Moram da ti ispriam neto

fantastino. Nekoliko dana je bio u La Pasu, poslovno, i tu je video na delu tog viestrukog
oveka: Pedra Kamaa.
To nije ovek, ve industrija ispravio se pun oduevljenja. Pie sve drame koje se
prikazuju u Boliviji i u svima glumi. I pie sve radio-serije, reira ih i u svima igra glavnu
muku ulogu.
Ali vie nego njegova plodnost i mnogostranost, impresionirala ga je njegova popularnost.
Da bi mogao da ga vidi u jednom od njegovih komada u pozoritu Saavedra u La Pasu,
morao je da kupi ulaznice kod tapkaroa po duploj ceni.
-Kao za borbe s bikovima, moe misliti udio se.
-Koje ikada uspeo da napuni pozorite u Limi?
Ispriao mi je da je ispred Radio-Iljimanija video kako devojke, zrele i postarije ene stoje
dva dana u redu i ekaju da izie njihov idol i da im autogram. S druge strane, agencija Mek
Ken Erikson iz La Pasa, potvrdila mu je da su radio-serije Pedra Kamaa najsluaniji
program na bolivijanskim talasima. Henaro-mlai je bio ono to se u to vreme nazivalo
naprednjakim impresarijom; vie su ga zanimali poslovi nego poasti, nije bio lan
Nacionalnog kluba, niti je to eleo da postane, druio se sa svim i svakim i bio je toliko
dinamian da je zamarao ljude oko sebe, ovek koji brzo donosi odluke, posle svoje psete
Radio-Iljimaniju ubedio je Pedra Kamaa da doe u Peru i da radi iskljuivo za RadioSentral.
-Nije bilo teko, od tamonjih zarada je gladovao objasnio mi je. On e preuzeti
radio-serije, a ja u moi da poaljem doavola one ajkule i z SMKU.
Pokuao sam da zatrujem njegove iluzije. Rekao sam mu da sam upravo ustanovio da su
Bolivijanci krajnje antipatini i da e se Pedro Kamao vrlo loe slagati sa svim osobljem
Radio-Sentrala. Njegov akcenat e parati ui slualaca a zbog nepoznavanja Perua, pravie
greku za grekom. Ali on se smeio; moja predskazanja o propasti nisu ga doticala. Mada
nikada nije bio ovde, Pedro Kamao mu je govorio o dui oveka iz Lime kao da je roen u
Baho el Puente a njegov akcenat je izvanredan, ne kripi nijedno Ms ili r, mek je kao
barun.
Lusijano Pando i ostali glumci e sirotog doljaka pojesti s perjem i kostima glasno je
razmiljao Havijer.
Ili e ga silovati lepa Hosefina Sanes.
-Bili smo na naem tavanetu i razgovarali dok sam ja prekucavao vesti iz El Komersija i
La Prense, menjajui prideve i priloge za podnevne vesti E1 Panamerikano. Havijer je
bio moj najbolji prijatelj i viali smo se svakodnevno, makar samo na trenutak da bismo
ustanovili da postojimo. on je bio entuzijasta, promenljivih i protivurenih raspoloenja, ali je
u njima uvek bio iskren. Bio je zvezda Odseka za knjievnost na Katolikom univerzitetu
koji nikada ranije nije imao tako marljivog uenika, tako lucidnog itaoca poezije ni tako
pronicljivog tumaa tekih tekstova. Svi su uzimali zdravo za gotovo da e svoj diplomski
rad odbraniti briljantnom temom, da e postati briljantan profesor i podjednako briljantan
pesnik ili kritiar. Ali on je jednog lepog dana i bez ikakvih objanjenja sve odreda razoarao
kada je napustio tezu na kojoj je radio, odbacio knjievnost i Katoliki univerzitet i upisao se
na San Markos kao student ekonomije. Kada bi ga upitali za razlog tog dezerterstva, priznao
bi (ili bi se ismejavao) da mu je teza na kojoj je radio otvorila oi. Trebalo je da glasi: Izreke
kod Rikarda Palme. Morao je da proita Peruanske tradicije s lupom, lovei poslovice, a
poto je bio savestan i strog, itavu fijoku je napunio eruditskim karticama. A onda, jednog
jutra spalio je tu fijoku s karticama na nekoj poljani on i ja smo izveli apaki ples oko
filoloke vatre i odluio je da mrzi knjievnost i da je ak i ekonomija bolja od nje.
Havijer je bio na praksi u Glavnoj kreditnoj banci i uvek je nalazio izgovor da svakog jutra

skokne do RadioPanamerikane. Od njegove paremioloke more ostala mu je navika da me

zasipa poslovicama bez ikakvog povoda ili smisla.
Mnogo me je zaudilo da tetka Hulija, iako Bolivijanka koja je ivela u La Pasu, nije
nikada ula za Pedra Kamaa. Ali ona mi je objasnila da nikada nije sluala nijednu sapunsku
operu niti je kroila u neko pozorite otkad je tumaila Zalazak sunca u komadu Ples sati
poslednje godine u koli koju su vodile irske kaluerice (Da se nisi usudio da me upita
koliko je od tada prolo godina, Marito). O tome smo razgovarali na putu od kue ujka
Lua, na kraju avenije Armendaris, ka bioskopu Baranko. Ona me je tog podneva pozvala na
najlukaviji mogui nain. Bio je etvrtak, nedelju dana od njenog dolaska, i mada me izgledi
da ponovo budem rtva bolivijanskih viceva nisu privlaili, nisam eleo da propustim svoj
sedmini ruak. Nadao sam se da je neu sresti, jer sam prethodne noi familija se sredom
uvee okupljala kod tetke Gabi uo tetku Ortensiju kako saoptava glasom osobe upuene
u tajne bogova:
U toku svoje prve nedelje u Limi izila je etiri puta i to s etiri razliita udvaraa, od kojih
je jedan oenjen. Ta rasputenica ni od ega ne preza!
Kada sam stigao kod ujka Lua, posle emitovanja vesti E1 Panamerikano, zatekao sam je
upravo s jednim od njenih udvaraa. Osetio sam slatko zadovoljstvo osvete kada sam uao u
dnevnu sobu i ugledao da pokraj nje sedi moj ujak Pankrasio, babin brat od tetke, i pilji u nju
oima osvajaa, krajnje smean u svom staromodnom odelu, s leptir-manom i karanfilom u
rupici revera. Ve jetogodina bio udovac, imao je iks noge tako da je pri hodu pokazivao
rimsko deset, a o njegovim posetama u familiji se pakosno ukalo jer je veno tipkao
slukinje na oigled svih. Farbao je kosu, nosio depni sat s posrebrenim lancem a svakog
dana, oko est popodne, visio je na okovima ulice Union i obletao slubenice. Nagnuo sam
se da poljubim Bolivijanku i apnuo joj na uvo s najveom moguom ironijom: Kakav dobar
ulov, Hulita. Ona mi je namignula i klimnula glavom. Ujka Pankrasio je u toku ruka izloio
svoju disertaciju o kreolskoj muzici za koju je bio strunjak- na familijarnim sveanostima
uvek je izvodio solo taku bubnjajui rukama u kahon 1 a onda se okrenuo ka njoj,
obliznuo se kao maor i rekao: Uzgred budi reeno, etvrtkom uvee u Viktoriji, srcu
kreolstva, skuplja se Druina Felipea Pingla. Da li bi elela da uje malo prave peruanske
muzike? Ne oklevajui ni trenutka i rastuenog lica, to je kleveti dodavalo uvredu, tetka
Hulija je odgovorila, pokazujui na mene: Ba teta. Marito me je pozvao u bioskop. Poen
za mladost, naklonio se ujka Pankrasio kao pravi sportista. Kasnije, kada je otiao, pomislio
sam da u se spasiti, jer je ujna Olga upitala: Ono za bioskop bio je samo izgovor da se
otarasi starog razvratnika? Ali tetka Hulija je hitro ispravila: Ni sluajno, draga moja,
umirem da vidim onaj film u aranku koji nije pogodan za gospoice. Okrenula se meni,
koji sam sluao kako se odluuje moja sudbina za to vee, i da bi me umirila, dodala je ovaj
biser: Ne brini za novac Marito, ja plaam.
-Ali eto, ili smo mranom i uskom ulicom Armendaris, potom irokom avenijom Grau, u
susret filmu koji je, kao vrhunac, bio meksiki i zvao se Majka i ljubavnica.
-Kada je ena razvedena, nije strano to to se svi mukarci oseaju obavezni da joj neto
predlau obavetavala me je tetka Hulija. Najgore je to onda smatraju da nije potrebno
da budu romantini. Ne zaljubljuju se, ne apuu joj slatke rei na uvo, predlau joj Ono s
neba pa u rebra i na najvulgarniji nain. Mene to potpuno ohladi. Zbog toga mnogo vie
volim da idem u bioskop s tobom, nego s nekim na igranku.
Odvatio sam da se puno zahvaljujem na komplimentu.
-Toliko su glupi da veruju da je svaka razvedena ena i uliarka nastavila je, kao da
nisam nita rekao. A sem toga, samo misle na one stvari. Ne shvataju da lepo nije u tome,
nego u zaljubljivanju, zar ne?
1 Tetka Hulija i piskaralo

Objasnio sam joj da ljubav ne postoji, da je to izum jednog Italijana koji se zvao Petrarka i
provansalskih trubadura. Da ono to ljudi veruju da je kristalni izvor emocija, ist izliv
oseanja, nije nita drugo do nagon maaka za vreme parenja, skriven iza lepih rei i mitova
literature. Nisam uopte verovao u to to sam govorio, ali hteo sam da napravim na nju
utisak. Meutim, inilo se da moja erotskobioloka teorija nije naroito ubedila tetku Huliju:
da li ja zaista verujem u tu budalatinu?
-Ja sam protiv braka rekao sam joj odsenim, cepidlakim glasom. Pripadnik sam
onoga to nazivaju slobodnom ljubavlju, a da smo poteni, to bi prosto trebalo nazvati
slobodnim parenjem.
-Da li parenje znai raditi Ono? nasmejala se. Ali odmah potom na licu joj se navukla
senka razoarenja: U moje vreme, mladii su pisali akrostihove, slali devojkama cvee,
bile su im potrebne itave nedelje da bi se odvaili da ih poljube. Kakva je samo triarija
postala ljubav meu dananjim klincima, Marito.
Na blagajni smo imali malu svau oko toga ko e da plati ulaznice a zatim, poto smo sat i
po podnosili Dolores del Rio, dok je jecala, grlila, uivala, plakala, trala kroz umu
rasputene kose koja je leprala na vetru, krenuli smo, opet peke, ka kui ujka Lua, dok
nam je kiica kvasila kosu i odeu. Tada smo ponovo razgovarali o Pedru Kamau. Da li je
zaista sigurna da nikada nije za njega ula? Jer, prema Henaru-mlaem, on je u Boliviji
slavna linost. Ne, ne zna ga ak ni po imenu. Pomislio sam da su Henara nasamarili, ili da
je, moda, ta pretpostavljena bolivijanska industrija radio-serija samo njegova izmiljotina
kako bi napravio reklamu jednom lokalnom piskaralu. Tri dana docnije upoznao sam Pedra
Kamaa, glavom i bradom.
Upravo sam se sporekao s Henarom-starijim zato to je Paskval, podleui svojoj
neukrotivoj naklonosti prema jezivim udesima, itav bilten u jedanaest posvetio zemljotresu u
Isfahanu. Henara-starijeg nije toliko iznerviralo to je Paskval potpuno zapostavio druge
vesti, da bi sa svim bogatstvom detalja saoptio kako su Persijance koji su preiveli ruenje,
napale zmije ija su sklonita razruena pa su izmilele na povrinu besno itei, ve to se taj
zemljotres dogodio pre nedelju dana. Morao sam priznati da je Henaro-stariji potpuno u
pravu i iskalio sam bes na Paskvalu nazivajui ga neodgovornim. Odakle je samo izvadio tu
bajatu vest? Iz jednog argentinskog asopisa. I zato je napravio takvu besmislicu? Zato to
meu najnovijim vestima nije bilonijedne znaajne, a ova je barem zabavna. Kada sam mu
objasnio da nas ne plaaju zato da zabavljamo sluaoce ve da im ukratko saoptimo
najvanije vesti dana, Paskval mi se, premda pomirljivo klimajui glavom, suprotstavi svojim
nepobitnim obrazloenjem: Stvar je u tome to vi i ja imamo razliita shvatanja o
novinarstvu, don Mario. Hteo sam da mu odgovorim da emo se obojica vrlo brzo nai na
ulici ukoliko, kad god ja okrenem lea, bude primenjivao svoje senzacionalistiko shvatanje
novinarstva, kada se na vratima naeg tavaneta pojavila jedna neoekivana prilika. Bilo je to
jedno maleno, sitno stvorenje, na samoj granici izmeu oveka niskog rasta i patuljka, sa
velikim nosem i neobino ivim oima u kojima je bilo neeg luakog. Imao je na sebi crno,
iznoeno odelo, na njegovoj koulji i maloj leptir mani bilo je fleka, ali, istovremeno, nain
na koji je to nosio pokazivao je uglaenog, staloenog i strogog oveka, poput one gospode
sa starih fotografija to izgledaju zarobljeni u svojim krutim frakovima i priljubljenim
cilindrima. Teko je bilo odrediti njegove godine: mogao je imati izmeu trideset i pedeset, a
crna, nauljana kosa dopirala mu je do ramena. Njegovo dranje, pokreti i izraz lica bili su suprotni svemu spontanom i prirodnom i odmah bi vas naterali da pomislite na lutka, na uzice
kojima se pokreu marionete. Utivo nam se naklonio i sveanim tonom glasa, neobinim ba
kao to je bila i njegova pojava, ovako se predstavio:
-Dolazim, gospodo, da vam oduzmem jednu pisau mainu. Bio bih vam zahvalan na
pomoi. Koja je od ove dve bolja?

Njegov kaiprst je naizmenino pokazivao na moju i Paskvalovu mainu. Iako sam,

zahvaljujui svojim iskradanjima u Radio-Sentral, bio naviknut na kontraste izmeu glasa i
fizikog izgleda, zaudilo me je da iz ovako siunog, bespomonog stvorenja moe da izbije
tako vrst i melodian glas, takva savrena dikcija. inilo se da u tom glasu ne samo da
defiluje svako slovo, a da pri tom nijedno nije oteeno, ve i estice i atomi svakog slova,
zvuci zvuka. Ne primeujui iznenaenje koje su njegov izgled, njegova drskost i njegov glas
izazvali u nama, poeo je nestrpljivo da zagleda i gotovo njuka dve pisae maine. Odluio
se za moju ogromnu, veteransku remington, tu pogrebnu koiju koja nije znala za godine.
Paskval je prvi reagovao:
-Jeste li vi lopov ili ta ste? prekoreo ga je, a ja sam shvatio da mi nadoknauje ono sa
zemljotresom u Isfahanu. Zar vi mislite da tek tako moete da odnesete maine iz
Informativne slube?
-Umetnost je vanija od tvoje Informativne slube, vedogonjo! zagrmeo je ovaj stvor,
prostrelivi ga pogledom kakav zasluuje zgaena buba i nastavio je tamo gde je stao. Dok ga
je Paskval zapanjeno posmatrao (bez sumnje pokuavajui da pogodi, ba kao i ja, ta je hteo
da kae onim vedogonjo) posetilac je pokuavao da podigne remington. Uspeo je da
podigne tu gromadu uz natoveanski napor od ega su mu iskoile venice na vratu a oi
samo to mu nisu izletele iz duplji. Njegovo lice je dobijalo granatnu boju, elo mu se
oroavalo znojem, ali nije odustajao. Stiui zube, posrui, uspeo je da napravi nekoliko
koraka ka vratima, a onda je morao da se preda: jo samo jedan sekund i on i njegov teret
sruili bi se na pod. Spustio je remington na Paskvalov stoi i stao pored njega dahui.
Ali im je doao do daha, uopte ne primeujui osmehe na naim licima koje je izmamio taj
prizor, kao ni da se Paskval nekoliko puta kucnuo prstom po slepoonici da bi mi pokazao da
pred nama imamo luaka, strogo nas je ukorio:
-Ne budite lenji, gospodo, malo ljudske solidarnosti ne bi bilo na odmet. Pomozite mi.
Rekao sam da mi je veoma ao, ali ako hoe da odnese taj remington, morae prvo da
pree preko Paskvalovog lea, a u krajnjem sluaju i mog. oveuljak je nametao svoju
kravatiicu koja mu se iskrivila u toku njegovog poduhvata. Na moje iznenaenje, sa izrazom
neugodnosti na licu, i pokazujui potpuno odsustvo smisla za humor, (ozbiljno je klimnuo
glavom i odvratio: ovek plemenitog roda nikada ne odbija izazov na borbu. Mesto i
vreme, gospodo.
Providnosna pojava Henara-mlaeg na tavanetu osujetila je onotoje trebalo da bude
formalan dogovor o dvoboju. Uao je u trenutku kada je tvrdoglavi oveuljak, poplavivi u
licu, ponovo pokuSao da podigne remington.
-Saekajte, Pedro, ja u vam pomoi rekao je i preuzeo mainu od njega kao da je kutija
od ibica. Shvatajuci tada po izrazu mog i Paskalovog lica da nam duguje neko objanjenje,
uteio nas je vedrim glasom: ta ste se pokunjili, niko nije umro. Moj otac e vam ubrzo
nabaviti drugu pisau mainu.
-Mi smo zadnja rupa na svirali usprotivio sam se reda radi. Drite nas na ovom
prljavom tavanu, ve ste mi oduzeli pisaitoda biste ga dali raunovoi, a sada i moju
remington. I niste me ak o tome prethodno obavestili.
-Mislili smo da je ovaj gospodin lopov pritekao mi je u pomo Paskval. Uao je ovde
sav nadmen i izvreao nas.
-Kolege ne treba da se svaaju solomonski ree Henaro-mlai. Stavio je remington na
rame i ja primetih da mu oveuljak dosee tano do revera. Zar moj otac nije doao da
vas upozna? Onda u to ja uiniti tako da i vuk bude sit i ovce na broju.
Istog trenutka, brzim i automatskim pokretom, oveuljak je ispruio jednu svoju ruicu,
napravio je nekoliko koraka prema meni, ponudio mi svoju deiju aicu i ponovo, utivo se
poklonivi, predstavio svojim prekrasnim tenorom:
-Va prijatelj: Pedro Kamao, Bolivijanac i umetnik.

Ponovio je gest, naklon i reenicu sa Paskvalom, koji je oigledno bio krajnje zbunjen, ne
mogui da ustanovi da li se ovaj ovek nama ruga, ili je uvek takav. Poto se ceremonijalno
rukovao s nama, Pedro Kamao se okrenuo svem osoblju Informativne slube i stojei nasred
tavaneta, u senci Henara-mlaeg koji je iza njega izgledao kao neki din i koji ga je vrlo
ozbiljno posmatrao, podigao je gornju usnu i namrekao lice, u karikaturu ili neto to je
trebalo da lii na osmeh, otkrivajui pri tom ukaste zube. Saekao je nekoliko sekundi a
onda nam se zahvalio ovim muzikalnim reima, propraenim pokretom opsenara koji se
oprata od svoje publike:
-Neu vam ovo uzeti za zlo, navikao sam da me ljudi ne razumeju. Do skorog vienja,
gospodo!
Nestao je na vratima tavana, skakuui kao patuljak da bi stigao naprednjakog impresarija
koji je, s remingtonom na pleima, krupnim koracima grabio ka liftu.

II
BILO JE TO JEDNO OD ONIH SUNANIH prolenih jutara u Limi u kojima su geraniji
zaareniji, rue jae miriu, a bugenvileje su kovrastije. Jedan je uveni lekar ovog grada,
doktor Alberto de Kinteros visoko elo, orlovski nos, prodoran pogled, olienje ispravnosti i dobrote otvorio oi i protegao se u svojoj prostranoj kui u San Isidru. Kroz zavesice
je video kako sunce pozlauje travu briljivo negovanog vrta okruenog ogradom od
zimzelenog grmlja, jasnim nebom, veselim cveem, i osetio je ono blagotvorno dejstvo
okrepljujueg osmoasovnog sna i mirne savesti.
Bila je subota i, ukoliko ne doe do neke komplikacije u poslednjem trenutku kod gospoe
to je rodila trojke, nee otii u kliniku i moi e da posveti jutro gimnastikim vebama i ode
u saunu pre Elianitinog venanja. Njegova ena i erka nalaze se u Evropi gde oplemenjuju
svoj duh i obnavljaju garderobu i vratie se tek kroz mesec dana. Neko drugi ko bi bio tako
imuan i tako otmen njegova kosa, srebrnkasta na slepoonicama, gospodsko dranje i
prefinjeni maniri budili su iskru elje ak i u oima nepokvarljivih gospoa iskoristio bi to
trenutno stanje belog udovca i malo se zabavio. Ali Alberto de Kinteros je bio ovek koga ni
kocka, ni ene, ni alkohol nisu preterano privlaili, i meu njegovim poznanicima kojih je
bila itava legija za njega se obino govorilo: Albertovi poroci su nauka, njegova porodica
i gimnastika.
Naruio je doruak, i dok su ga pripremali, pozvao je kliniku.Deurni lekar ga je obavestio
da je ena s trojkama provela mirnu no a da je krvavljenje kod ene koju je operisao od
fibroma prestalo. Ostavio je uputstva da ga, u sluaju da se desi neto ozbiljno, pozovu u
gimnastikoj sali Remihijus, a za vreme ruka kod brata Roberta, a on e predvee svakako
navratiti. Kada mu je posluitelj doneo njegov sok od papaje, crnu kafu i tost s medom,
Alberto de Kinteros se ve bio obrijao i obukao sive pantalone od rebrastog somota,
mokasine bez potpetice i zeleni demper s rol-kragnom. Dok je dorukovao, ovla je
pogledao katastrofe i tra-vesti u jutarnjim novinama, uzeo je svoju sportsku torbu i iziao.
Zastao je nekoliko trenutaka u vrtu da pomiluje Paka, razmaenog foksteriera koji ga je pozdravio odanim laveom.
Gimnastika sala Remihijus bila je udaljena samo nekoliko blokova, u ulici Migel Daso i
doktor Kinteros je voleo da do nje ode peke. Iao je polagano, otpozdravljao susedima,
posmatrao bate ispred njihovih kua koje su u to doba dana bile zalivene a zelenilo
potkresano, i obino bi za trenutak svratio u knjiaru Soto da izabere neki best-seler. Iako je
bilo rano, ispred Davorija se ve nalazila neizbena grupa mladia razdrljenih koulja i
upavih glava. Lizali su sladoled sedei na svojim motociklima ili na blatobranima svojih
sportskih automobila, alili se i planirali zabavu za tu no. Pozdravili su ga s potovanjem, ali
im je malo odmakao, jedan od njih se odvaio da mu da jedan od onih saveta koji su bili
svakodnevna pesma u gimnastikoj sali, vene ale na raun njegovih godina i profesije, to
je on strpljivo i dobroudno podnosio: Ne zamarajte se puno, doktore, mislite na svoje
unuke. Jedva da ga je i uo jer je zamiljao kako e lepo izgledati Elijanita u svojoj
venanici koju je za nju kreirala kua Kristijan Dior iz Pariza.
U gimnastikoj sali tog jutra nije bilo mnogo ljudi. Samo instruktor Koko i dva fanatika u
dizanju tereta, Crnja Umilja i Lapralo Sarmijento, tri planine miia to je odgovaralo
desetorici normalnih mukaraca. Mora da su tek nedavno stigli, jer su se jo zagrejavali:
-A, evo nam rode prui mu ruku Koko.
-Uprkos tolikim vekovima i dalje krepak i io! pozdravio ga je Crnja Umilja.
Lapralo se ograniio da pucne jezikom i podigne dva prsta, njegov uobiajeni pozdrav koji
jfe uvezao iz Teksasa. Doktoru Kinterosu je prijalo to se njegovi drugari iz gimnastike sale

ophode prema njemu prirodno i bez ustruavanja, kao da ih to to jedan drugog vide nage i
to se zajedno znoje izjednaava u nekakvom bratstvu gde nestaju razlike u godinama i
poloaju. Odvratio je da im stoji na raspoloenju ako im zatrebaju njegove usluge: da im
osete nesvesticu ili primete da imaju neuobiajene prohteve, dotre u njegovu ordinaciju gde
je uvek spremna gumena rukavica kojom e im opipati intimu.
-Presvui se i doi malo da se zagreje ree mu Koko, koji je opet poeo da skakue u
mestu.
-Ako te epa infarkt, nee se izvui, veteranu ohrabrio gaje Laparalo, hvatajui
Kokoov ritam.
-Unutra ti je daskar uo je da kae Crnja Umilja, dok je ulazio u svlaionicu.
I zaista, tu je bio njegov neak Riard; u plavoj trenerci, navlaio je svoje gimnastike
patikp. inio je to mrzovoljno, kao da su mu ruke postale krpene a pogled mu je bio gorak i
odsutan. Zurio je u njega s potpuno tupim izrazom u svojim plavim oima i s tolikom
ravnodunou da se doktor Kinteros upitao da nije moda postao nevidljiv.
-Samo se zaljubljen ovek toliko zadubljuje u misli rekao je, prilazei svom neaku i
razbaruivi mu kosu. Spusti se s Meseca, ovee.
-Izvini, strie, tre se Riard, snano pocrvenevi, kao da su ga iznenadili u nekom
nedozvoljenom poslu. Zamislio sam se.
-Da nisi smiljao neku pakost, a? nasmejao se doktor Kinteros otvarajui svoju torbu;
potom je odabrao pretinac i poeo da se svlai. U tvojoj kui mora daje pravi rum. Jel
mnogo nervozna Elijanita?
Riard ga je pogledao s bleskom iznenadne mrnje u oima i doktor pomisli, koji li je vrag
ovom mladiu. Ali njegov neak se, vidljivo se napreui da bude prirodan, usiljeno
nasmeio:
-Da, pravi rum. Zato sam doao da zbacim malo sala dok ne doe as.
Doktor je pomislio da e dodati: da se popnem na veala. Njegov glas i lice bili su puni
tuge a nespretnost prilikom vezivanja pertli i nagli pokreti njegovog tela pokazivali su koliko
je uznemiren, nezadovoljan i rastrzan. Nije mogao da umiri svoje oi. Otvarao ih je, zatvarao,
zagledao bi se u jednu taku, potom negde u daljinu, vraao se na istu taku, potom ponovo u
daljinu, kao da trai neto to ne moe da nae. Bio je naoit mladi kako se to samo zamisliti
moe, mladi bog kome je nevreme izbrusilo stas daskario je i u najvlaijim zimskim
mesecima a isticao se i u koarci, tenisu, plivanju i ragbiju, a sportovi su mu dali jedno od
onih tela koje je Crnja Umilja nazivao bezumnom enjom pedera: ni mrvica sala, iroka
lea, miiav, gladak torzo koji je zavravao uskim strukom i duge, vrste i gipke noge zbog
kojih bi i najbolji bokser pobeleo od zavisti. Alberto de Kinteros je esto uo od svoje erke
aro i njenih prijateljica kako Riarda uporeuju s arltonom Hestonom, da bi na kraju
zakljuile da je Riard zgodniji i da ga uveliko ije. Bio je na prvoj godini arhitekture i prema
Robertu i Margariti, njegovim roditeljima, uvek je sluio za uzor: vredan, posluan, dobar
prema njima i svojoj sestri, razborit, dopadljiv. Elianita i on bili su njegovi najdrai neak i
neakinja i zato se doktor Alberto de Kinteros, dok je stavljao tregere, oblaio trenerku i
patike, rastuio to ga vidi tako uznemirenog. Riard ga je ekao pokraj tueva, lupkajui o
ploice.
-Mui li te neki problem, neae? upitao ga je tobo nehajno, dobroudno se nasmeivi.
- Neto u emu ti tvoj stric moe pomoi?
-Ma ne, ta ti pada na pamet! pourio se da odgovori Riard, planuvi ponovo kao ibica.
-Odlino sam i jedva ekam da se zagrejem.
-Jesu li isporuili moj poklon tvojoj sestri? iznenada se setio doktor. Prema onome
to su mi obeali u kui Murgija, trebalo je da stigne jue.
- Narukvica je strana! ree Riard i poe da skakue po belim ploicama svlaionice.
Mala je bila oduevljena.

- O tim stvarima se brine tvoja strina, ali poto jo eta po Evropama, morao sam sam da je
izaberem. Razneivi se, doktor Kinteros ree: Elianita u venanici, ala e to biti prizor!
Jer erka njegovog brata Roberta predstavljala je u enskom rodu ono to je Riard bio u
mukom: jedna od onih lepota koja slui na ast svojoj vrsti i ini da metafore o devojkama,
gde se za zube kae da su biseri, oi zvezde, kosa kao lan, ten barunast kao breskva,
izgledaju oskudne. Tanuna, tamne kose i vrlo belog tena, ljupka ak i u tome kako die,
imala je lie klasinih crta koje kao da je nacrtao neki minijaturista sa Orijenta. Godinu dana
mlaa od Riarda, upravo je zavrila gimnaziju; njena jedina mana bila je stidljiv ost do te
mere, da je organizatori takmienja za mis Perua, na njihovo oajanje, nisu mogli ubediti da
uestvuje i niko, a meu njima je bio i doktor Kinteros, nije mogao da objasni zato se
udaje tako rano i, iznad svega, zato za riokosog Antunesa. Daleko od toga da Antunes nije
imao nekih povoljnih osobina bio je dobar kao hleb, diplomirao je Poslovnu
administraciju na Univerzitetu u ikagu, nasledie preduzee za vetako ubrivo i dobio je
nekoliko pehara na biciklistikim trkama ali meu mnogobrojnim mladiima iz
Mirafloresa i San Isidra koji su se udvarali Elijaniti i koji bi poinili i zloin da se s njom
oene, bio je, bez sumnje najmanje privlaan, najdosadniji i pomalo priglup. (I doktor
Kinteros se postideo to je sebi dozvolio da tako sudi o onome ko e za nekoliko sati postati
njegov zet).
- Tebi, strie, treba vie vremena da se presvue nego mojoj mami poali se Riard, i
dalje skakuui.
Kada su uli u vebaonicu, Koko, kome je pedagogija bila pre vokacija nego posao,
poduavao je Crnju Umilju, pokazujui na njegov trbuh, ovom naelu svoje filozofije:
- Kada jede, kada radi, kada si u bioskopu, kada tuca tvoju enu, kada cuga, u
svakom trenutku tvog ivota, a ako moe, ak i u mrtvakom sanduku, uvuci trbuinu!
- Deset minuta zagrejavanja da razveseli skelet, Metuzalemu naredi instruktor
doktoru Kinterosu.
Dok je skakao na konopcu pokraj Riarda i oseao kako mu prijatna toplota obuzima
iznutra itavo telo, doktor Kinteros je pomislio da, nakon svega, nije tako strano imati
pedeset godina, ako ih neko ovako nosi. Ko se meu njegovom prijateljima, vrnjacima,
mogao pohvaliti tako ravnim stomakom i tako gipkim miiima? Da ne ide daleko, njegov
brat Roberto, premda tri godine mlai, sa svojom valjkastom i naduvenom pojavom i prerano
pogrbljenim leima, izgleda deset godina stariji. Jadni Roberto, mora da je tuan zbog
venanja Elijanite koju voli kao enicu oka. Jer, naravno, na izvestan nain je gubi. I njegova
erka aro samo to se nije udala njen mladi Tato Soldevilja uskoro e diplomirati za
inenjera a tada e i on biti tuan i oseae se starijim. Doktor Kinteros je skakao na
konopcu ne zapliui se i ne menjajui ritam, s lakoom koju stvara praksa, menjajui stopalo
i ukrtajui ruke kao iskusan gimnastiar. Meutim, u ogledalu je video da njegov neak
prebrzo skae, pravei preuhitrene pokrete zbog kojih se spoticao. Zubi su mu bili stisnuti,
elo oroeno znojem, a oi je drao zatvorene kao da je eleo da se bolje koncentrie. Da
nema neki problem sa enama?
- Dosta je bilo konopca, lenuge ree Koko koji je podizao teret s Lapralom i Crnjom,
ali ih nije gubio iz vida i merio im je vreme. A sada tri serije trbunih pregiba.
Furajte, fosili!
Vebe za stomane miie bile su jaka strana doktora Kinterosa. Radio ih je vrlo brzo,
drei ruke na potiljku, na dasci podignutoj na drugu poziciju, s leima priljubljenim uz tlo i
gotovo dodirujui kolena elom. Izmeu svake serije od trideset vebi, pravio je predah od
jednog minuta, u toku kojeg je leao opruen i duboko disao. Kada je zavrio devedeset, seo
je, i na svoje zadovoljstvo, video je da je nadmaio Riarda. Od ove vebe se preznojavao od
glave do pete a srce mu je ubrzano kucalo.
- Nikako ne mogu da shvatim zato se Elianita udaje za riokosog Antunesa odjednom

u sebe kako izgovara. ta je nala na njemu?

To nije trebalo da kae i odmah se pokajao, ali Riard kao da se nije iznenadio. Daui
upravo je zavrio svoje stomane vebe odvratio mu je alom:
- Kau, strie, da je ljubav slepa.
On je izvanredan mladi i verovatno e Elianita biti s njim srena nastavio je doktor
Kinteros, pomalo zbunjen i elei da popravi stvar. Hteo sam da kaem da su se meu
oboavaocima tvoje sestre nalazile najbolje prilike u Limi. A ona ti sve njih otprai da bi na
kraju prihvatila Riokosog, koji je dobar mladi, ali takav . . . uostalom . . .
- Takav usranko, hoe da kae? pomogao mu je Riard.
Pa, ne bih bio ba toliko otar doktor Kinteros je udisao i izdisao vazduh dok je irio i
sklapao ruke. Ali, istinu govorei, on kao da je malice pao s kruke. Za bilo koju drugu
bio bi savren, ali Elijaniti, tako lepoj i pametnoj, on nije ni za mali prst. I bi mu neprijatno
zbog sopstvene iskrenosti. uj, neae, nemoj mi ovo uzeti za zlo.
- Ne brini, strie nasmei mu se Riard. Riokosi je velika dobriina i ako ga je
mala izabrala bie da je zbog neeg.
- Tri serije od po trideset bonih savijanja, vi, bogalji! zagrme Koko, drei osamdeset
kilograma iznad glave, naduven kao abac. I trbuh unutra, ne napolje!
Doktor Kinteros je mislio da e Riard, radei gimnastiku, zaboraviti na svoje probleme, ali
dok je radio vebe bonog savijanja, video je da to opet ini s ogromnim besom: lice mu se
ponovo ispunjavalo muninom i zlovoljom. Setio se da je u familiji Kinterosa bilo puno
neurotiara i pomislio je da je moda najstarijem Robertovom sinu zapalo u udeo da tu
tradiciju odri u novim generacijama; a onda su ga misli odvele na drugu stranu: uinilo mu
se da je moda ipak bilo mudrije da je svratio na kliniku pre nego to je doao u gimnastiku
salu i da je bacio pogled na gospou s trojkama i enu koju je operisao od fibroma. Posle toga
vie ni na ta nije mislio, jer gaje fiziki napor potpuno obuzeo i dok je podizao i sputao
noge (podizanje nogu, pedeset puta), savijao telo (savijanje tela s preagom, tri serije, dok
vam ne prsnu plua), radio vebe za lea, torzo, nadlaktice, vrat, sluajui Kokoova nareenja
(Zapni malo, ukundedo! Bre, leu!), sav se pretvorio u plua koja su udisala i izdisala
vazduh, u kou koja je bljuvala znoj, u miie koji su se napinjali, umarali i boleli. Kada je
Koko viknuo: tri serije od po petnaest vebi sa gimnastikim uladima! dostigao je svoj
vrhunac. Sebi za ljubav pokuao je da uradi barem jednu seriju s dvanaest kilograma, ali nije
mogao. Bio je iscrpljen. Teret mu je ispao iz ruku pri treem pokuaju i morao je da trpi ale
dizaa tereta (Mumije u grob, a rode u zooloki vrt! Zovite mrtvanicu!Requiescat in pace,
Amen!) i da s nemom zaviu posmatra kako Riard- i dalje besan i urei bez potekoa
zavrava svoje rutinske vebe. Disciplina, istrajnost, umerenost u ishrani, higijenski ivot, sve
to nije dovoljno, pomislio je doktor Kinteros. Do izvesne granice to moe da nadoknadi
razlike; posle toga, godine uspostavljaju nepremostive razdaljine, nesavladive zidove.
Kasnije, nag u sauni, zaslepljen znojem koji mu se slivao niz trepavice, melanholino je
ponovio reenicu koju je proitao u nekoj knjizi: Seanje na mladost baca nas u oajanje!
Izlazei, video je da Riard sada veba sa dizaima tereta. Napravivi jedan podrugljiv pokret
u njegovom pravcu, Koko ree:
- Ovaj lepotan je odluio da izvri samoubistvo, doktore.
Riard se nije ak ni nasmeio. Drao je tegove visoko iznad glave a njegovo zajapureno
lice, mokro od znoja i s nabreklim venama ispoljavalo je oajanje koje samo to se nije
okrenulo protiv njih. Doktoru proe kroz glavu da se njegov neak sprema da svoj etvorici
smrska glave tegovima koje je drao u rukama. Pozdravio je ostale, a Riaru je promrmljao:
Vidimo se u crkvi.
Kada se vratio kui, umirila ga je vest da je majka trojki elela da igra brid s nekim
prijateljicama u svojoj sobi i da je bolesnica operisana od fibroma pitala da li danas moe da
jede knedle punjene mesom u sosu od tamarinda. Odobrivi brid i knedle, savreno miran,

obukao je tamnoplavo odelo i belu svilenu koSulju, stavio je srebrnkastu kravatu i privrstio
je iglom s biserom. Dok je parfimisao svoju maramicu, stiglo je pismo od njegove ene u
kome je arito dodala post skriptum. Poslale su ga iz Venecije, etrnaestog grada na
njihovom krunom putovanju, i pisale su: Kada primi ovo pismo, mi emo obii barem jo
sedam gradova, sve lepi od lepeg. Bile su srene a arito se oduevila Italijanima,
izgledaju kao filmski glumci, papi, a kakvi su samo udvarai! ali o tome ne priaj Tatu,
hiljadu poljubaca, ao.
Odetao je do crkve Santa Marija na trgu Gutieres. Jo je bilo rano i gosti su tek pristizali.
Smestio se u jednom od prednjih redova i da bi ispunio vreme, posmatrao je oltar ukraen
krinovima i belim ruama, a zatim vitrae koji su liili na biskupske mitre. Jo jednom je
zakljuio da mu se ta crkva uopte ne svia zbog rune kombinacije gipsa i cigala i njenih
pretencioznih duguljastih lukova. Svaki as je osmesima pozdravljao poznanike. Naravno,
drugaije i ne moe biti kada svi odreda dolaze u crkvu: najdalji roaci, prijatelji koje
vekovima nije video i, naravno, krem grada: bankari, ambasadori, industrijalci, politiari. Eh,
ovaj Roberto i ova Margarita, uvek tako lakomisleni, razmiljao je doktor Kinteros bez
reskosti, popustljiv prema slabostima svog brata i snaje. Za ruak su se sigurno bacili u veliki
troak. Uzbudio se kada je ugledao mladu da ulazi u trenutku kada su se oglasili prvi taktovi
Svadbenog mara. Zaista je bila prelepa, u svojoj koprenastoj beloj haljini, a na njenom licu,
u profilu ispod vela, bilo je neeg izvanredno ljupkog, eterinog, produhovljenog, dok je ila
perna oltaru, oborenih oiju, pod ruku s Robertom koji je, krupan i dostojanstven, prikrivao
svoje uzbuenje nadmenim dranjem onoga kome je itav svet pod nogama. Riokosi
Antunes nije bio tako nepristao u svom savreno skrojenom i blistavo novom fraku i lica
ozarenog sreom; ak je i njegova majka jedna nezgrapna Engleskinja koja u Peruu ivi
ve etvrt veka a jo jednako brka predloge izgledala privlano u svojoj dugoj tamnoj
haljini i s dvospratnom frizurom/Tako je to, pomisli doktor Kinteros, ko tera, istera. Jer siroti
riokosi Antunes proganjao je Elijanitu jo otkad su bili deca; obasipao je nenostima i
panjom prema emu je ona uvek pokazivala olimpijski prezir. Meutim, on je podnosio
Elijanitino razmaeno ponaanje i sve njene drskosti, kao i grozne ale deaka iz susedstva
koje je radovala njegova pokornost. Uporan momak, razmiljao je doktor Kinteros, uspeo je, i
eto ga sada tu, bled od uzbuenja stavlja prsten na domali prst najlepe devojke u Limi.
Ceremonija se zavrila i dok se doktor Kinteros, klimajui nadesno i nalevo glavom, probijao
kroz bunu gomilu ka crkvenim salonima, odjednom je spazio Riarda gde stoji pored jednog
stuba kao da se s gaenjem dri podalje od svih.
Dok je ekao u redu da estita mladencima, doktor Kinteros je morao da se nasmeje hrpi
viceva na raun vlade koje su mu ispriala braa Febre, dva blizanca do te mere istovetna da
se prialo da ih ni sopstvene ene ne mogu razlikovati. Guva je bila tolika da se inilo da e
salon eksplodirati; mnogi su ostali u vrtovima ekajui na red da uu. itav roj konobara
zujao je naokolo nudei ampanjac. uo se smeh, ale, zdravice i svi su govorili da je mlada
prelepa. Kada je doktor Kinteros konano uspeo da stigne do Elijanite, video je da je ona i
dalje staloena i svea uprkos toploti i stisci. Hiljadu godina sree, mala moja, ree, zagrlivi je a ona mu apnu na uvo: arito me je jutros zvala iz Rima da mi estita, a razgovarala
sam i sa strinom Mersedes. Ba su zlatne to su me zvale! Riokosi Antunes, znojei se i
crven kao rak, blistao je od sree: Hou li i ja sad morati da vas oslovljavam sa strie, don
Alberto? Naravno zete, potapa ga doktor Kinteros po ramenu, i morae da mi se
obraa na ti.
Skoro guei se iziao je iz gostinske sobe i probijajui se kroz gomilu i otpozdravljajui,
zaslepljen blicevima fotografskih aparata, konano je stigao do vrta. Tu je bilo manje gostiju i
moglo se disati. Uzeo je jedno pie i odjednom se naao okruen svojim prijateljima,
lekarima koji su se neprekidno alili na raun putovanja njegove ene: Mersedes se nee
vratiti, ostae s nekim Francuiem, a njemu su, na krajevima ela ve poeli da niu

roii. Strpljivo podnosei njihove ale, doktor Kinteros pomisli seajui se gimnastike sale
da mu je danas ba zapalo da se s njim sprdaju. Povremeno bi iznad mora glava ugledao
Riarda na drugom kraju salona, usred nasmejane gomile devojaka i mladia: ozbiljan i
namrten, ispranjavao je ae sa ampanjcem kao da je to voda. Moda ga mui to se
Elijanita udaje za Antunesa, pomislio je; i on bi eleo bolju priliku za svoju sestru. Ali ne,
verovatno preivljava jednu od onih kriza dvoumljenja. I doktor Kinteros se setio kako je i
on, u Riardovim godinama, proao kroz jedan teak period, dvoumei se izmeu medicine i
vazdouhopiovnog inenjerstva. (Njegov otac ga je ubedio jednim jakim obraloenjem: u
Peruu, kao vazduhoplovni inenjer moi e da projektuje samo probne balone i modele
aviona). Moda Roberto, uvek zaokupljen svojim poslovima, nije bio u stanju da posavetuje
Riarda. I doktor Kinteros, u jednom od tih nastupa velikodunosti zbog ega su ga svi cenili,
odlui da uskoro pozove svog neaka i da, imajui u vidu svu delikatnost sluaja, vrlo
obazrivo potrai nain da mu pomogne.
Kua Roberta i Margarite nalazila se na aveniji Santa Krus, nekoliko blokova od crkve
Santa Marija i kada se zavrio prijem u parohijskoj crkvi, gosti pozvani na ruak krenue kroz
sunane drvorede San Isidra ka ogromnoj kui od cvrenih cigala i s drvenim krovovima,
okruenoj travnjacima, cveem i eljeznom ogradom i prekrasno ukraenoj za svadbenu
svetkovinu. im je stigao do kapije, doktoru Kinterosu je bilo jasno da e proslava premaiti
njegova predvianja i da e prisustvovati dogaaju koji e urednici tra-hronike nazvati
velianstvenim.
Po itavom vrtu nameteni su stolovi i suncobrani, a u dnu, pokraj tenara, ogromno perde
zaklanjalo je to prekriven snenobelim aravom, koji se protezao du itavog zida, pun
inija s raznobojnim predjelima. Bar se nalazio pokraj ribnjaka s prodrljivim japanskim
ribama i bilo je toliko aa, flaa, ejkera za koktele i bokala sa osveavajuim piima da se
mogla utoliti e itave vojske. Konobari u kratkim belim sakoima i konobarice s kapicom i
keceljom saekivali su goste na kapiji i odmah ih zasipali posluenjem: pisko:saueri, pisko od
rogaa, votka sa sokom od marakuje3) , viski, din, ampanjac, tapii od sira, krompirii sa
alevom paprikom, vinje punjene slaninom, pohovani raii, pitice s mesom i svakojake
akonije koje su izumeli limski kulinari za otvaranje apetita. Unutra, ogromne korpe i buketi
rua, narda, gladiola, eboja, karanfila, zakaeni na zidovima ili rasporeeni du stepenita,
na prozorskim simsovima, stolovima, komodama, osveavali su ambijent. Parket je bio svee
navoten, zavese oprane, porcelan i srebro su blistali i doktor Kinteros se nasmeio pomislivi
da su verovatno ulateni i peruanski idoli uakosi u staklenim vitrinama, i u predvorju je bio
bife a u trpezariji su bili izneseni slatkii marcipani, nite sladoleda, krofne, ampite,
patipanje, kokos-puslice, lenici u sirupu i lepo poredani oko velelepne svadbene torte:
graevina ukraena eernim stubovima i tilovima, lagovita, izazovna, koja je gospama
izmamljivala uzdahe divljenja. Ipak, ensku Ijubopitljivost su najvie pobuivali pokloni
izloeni na drugom spratu; a red da bi se oni videli bio je tako dugaak da je doktor Kinteros
odmah odluio da ne ide gore, iako bi mu bilo drago da vidi kakav utisak izaziva njegova narukvica sred ostalih poklona.
Poto je posvuda pomalo procunjao pozdravljajui se, primajui i uzvraajui
prijateljske zagrljaje vratio se u vrt i seo ispod jednog suncobrana da na miru uiva u svom
drugom piu toga dana. Sve je bilo u najboljem redu, Margarita i Roberto su umeli da
organizuju prijem u velikom stilu. I mada mu se inilo da njihova ideja da dovedu orkestar
pokazuje tanuno pomanjkanje otmenosti sklonili su tepihe, stoi i vitrinu s figurama od
slonove kosti kako bi napravili mesta za igru oprostio im je tu neeleganciju kao ustupak
novim generacijama, jer poznato je da za mlade zabava bez igranke nije zabava. Sada su
poinjali da slue urku i vino a Elijanita je stojei na drugom stepeniku u predvorju, bacala
svoj buketi desetinama drugarica iz gimnazije i susedstva koje su ga iekivale s rukama

podignutim uvis. Doktor Kinteros spazi u jednom kutku vrta staru Venansiju, Elijanitinu
dadilju jo od roenja: potresena do dna due, starica je brisala suze krajikom svoje kecelje.
Njegovo nepce nije uspelo da raspozna marku vina premda je odmah znao daje uvozno,
moda pansko ili ileansko, a imajui u vidu svakojake ekstravagancije toga dana, ne bi se
iznenadio ni da je francusko. uretina je bila mlada, pire kao puter a bila je tu i jedna salata
od kupusa i suvog groa koju, uprkos svojim principima o umerenoj ishrani, nije mogao a
da ne uzme dvaput. Srkutao je drugu au vina i poinjao da osea prijatnu pospanost kada je
ugledao Riarda; prilazio mu je teturajui se, s aom viskija u ruci i staklastih oiju, dok mu
je glas menjao boju:
Ima li ieg glupavijeg od svadbe, a strie? promrmljao je, prezrivo mahnuvi ka svemu to
ih je okruavalo i stropotavi se u stolicu koja je stajala po strani. Kravata mu se razvezala,
imao je svee fleke na reveru svog sivog odela a u njegovim oima, osim tragova alkohola
nakupio se itav okean besa.
- Pa, priznajem ti da ba nisam naroito lud za zabavama dobroudno ree doktor
Kinteros. Ali, vrlo me iznenauje, neae, da ih ti u tvojim godinama ne voli.
- Mrzim ih svom svojom duom promrmlja Riard, gledajui naokolo kao da je eleo
da svi gosti nestanu.
- Ne znam kog avola traim ovde.
Pomisli samo kako bi bilo tvojoj sestri da joj nisi doao na venanje. Doktor Kinteros poe
da razmilja kako ovek pod dejstvom alkohola govori svakojake gluposti: zar on nije video
Riarda kako se bogovski provodi na zabavama? A kako samo plee? Koliko je puta njegov
neak bio na elu grupe devojaka i mladia koji su dolazili da malo zaigraju u aritinoj sobi.
Ali nije ga na sve to podsetio. Gledao je kako Riard urno ispija svoj viski i trai od
konobara da mu nalije drugi.
- Bilo kako bilo, poni da se priprema ree. Jer kad se ti oeniS, tvoji roditelji e
pripremiti jo veu svetkovinu od ove.
Riard prinese novu au viskija usnama i polagano, napola zatvorenih oiju, otpi gutljaj.
Zatim, ne podiui glavu, muklim glasom koji je do doktora stigao kao neto vrlo usporeno i
neujno, promrmlja:
- Ja se, strie, neu nikada oeniti, tako mi Boga.
Pre nego to je stigao da mu odgovori, jedna doterana devojka svetle kose plava silueta
odlunog dranja stvorila se ispred njih, uhvatila je Riarda za ruku, i ne dajui mu
vremena da reaguje, primorala gaje da ustane:
- Zar te nije sramota da sedi sa starcima? Doi da igramo, blesane.
Doktor Kinteros ih je posmatrao kako nestaju na vratima kunog trema i naglo je izgubio
sav apetit. U njegovim uima je i dalje odzvanjala, kao neki perverzni odjek, ona re:
starcima, koju je tako prirodno i tako draesno izgovorila najmlaa erka arhitekte
Aramburua. Popivi kafu, ustao je i poao da pogleda ta se deava u salonu.
Zabava je bila u punom jeku a igra se postepeno irila od svoje matice pored kamina, gde je
bio smeten orkestar, ka susednim odajama u kojima su parovi takoe igrali i na sav glas
pevali uz zvuke a-a-a, merengea4) , kumbije5) i valsa. Talas veselja pothranjen muzikom,
suncem i alkoholom prelazio je s mladih na one u srednjim godinama, a sa njih na starce; i
doktor Kinteros je sa iznenaenjem video da je ak i don Marselino Uapaja,
osamdesetogodinjak, koji je u familiju uao enidbom, s naporom drmusao svoje kriputave
stare kosti u ritmu Sivog oblaka, drei u naruju svoju svastiku Margaritu. Atmosfera
dima, buke, uskomeanosti, svetlosti i sree izazvala je kod doktora Kinterosa laku
vrtoglavicu. Naslonivi se na ogradu, zatvorio je za trenutak ^oi. A onda je smeei se, i sam
srean, posmatrao Elijanitu koja je, jo uvek u venanici ali sada bez vela, vodila igru. Nije ni
za sekundu stala da se odmori; po svretku svake melodije okruavalo je dvadesetak
kavaljera, molei je za narednu igru a ona je, zarumenjenih obraza i sjajnih oiju, svaki put

odabirala drugog i ponovo se vraala u kovitlac. Njegov brat Roberto se najednom stvorio
kraj njega. Frak je zamenio lakim braon odelom ali bio je sav znojav poto je upravo prestao
da igra.
Prosto ne mogu da verujem da se udala, Alberto ree, pokazujui na Elijanitu.
Prelepa je nasmei se doktor Kinteros. Bacio si se u veliki troak, Roberto.
Za moju erku, najbolje na svetu! uzviknu njegov brat, s prizvukom tuge u glasu.
Gde e provesti medeni mesec? upita doktor.
U Brazilu i u Evropi. To je venani poklon riokosovih roditelja. Nasmeivi se pokazao je ka
baru. Trebalo bi da krenu sutra ujutro, ali ako moj zet nastavi ovakvim tempom, nee za to
biti sposoban.
Grupa mladia je okruila riokosog Antunesa a onda su jedan za drugim ispijali s njim
zdravice. Rumeniji nego ikad i smejui se pomalo uznemireno mladoenja je nastojao da ih
zavara tako to bi samo ovlaio usne u svojoj ai, ali njegovi prijatelji su negodovali i traili
da je iskapi. Doktor Kinteros je potraio Riarda pogledom, ali nije ga video ni za barom, ni
da igra, niti u onom delu vrta koji se mogao videti kroz prozore.
Dogodilo se u tom trenutku. Zavravao se vals Idol, parovi su se spremali da zapljeu,
muziari su podizali svoje prste s gitara, Riokosi se sueljavao sa svojom dvadesetom
zdravicom kada mlada prinese svoju desnu ruku oima, kao da hoe da otera nekog
komarca, zanese se, i pre nego to je njen partner uspeo da je zadri pade na pod. Njen otac i
doktor Kinteros su mirno stajali, verujui da se moda okliznula i da e odmah ustati umirui
od smeha, ali zbog pometnje koja se stvorila u salonu, uzvika, guranja majinih uzvika,
Elijana, Elijanita, devojice moja! potrae i oni da joj pomognu. Riokosi Antunes je ve
priskoio, podigao je u naruje i, praen grupom prijatelja, poneo je uz stepenite iza gospoe
Margarite koja je neprekidno ponavljala, Ovuda, u njenu sobu, polako, paljivo i molila je
lekara, pozovite lekara. Neki od lanova familije ujak Fernando, roaka abuko, don
Marselino smirivali su prijatelje, a onda dali znak orkestru da ponovo pone s muzikom.
Doktor Kinteros je video da ga njegov brat Roberto poziva prstom s vrha stepenita. Ala je
glup! Pa zar nije on lekar? ta eka? Pohitao je uza stepenice, preskaui dva po dva, dok su
se ostali sklanjali da mu otvore put.
Odneli su Elijanitu u njenu spavau sobu, odaju svu u ruiastom, koja je gledala na vrt.
Oko kreveta, na kome je devojka, i dalje vrlo bleda, poinjala da dolazi k sebi i da trepe,
stajali su Roberto, Riokosi i dadilja Venansija, dok joj je njena majka, sedei pokraj nje,
trljala elo maramicom namoenom u alkohol. Riokosi je uhvatio jednu njenu ruku i
posmatrao je sa zanosom i strepnjom.
- A sada, svi lepo iziite odavde i ostavite me samog s mladom naredi doktor
Kinteros, zauzimajui svoj profesionalni stav. A potom, pourujui ih ka vratima: Ne
brinite, nije to nita ozbiljno. Iziite, pustite me da je pregledam.
Jedina koja se usprotivila bila je stara Venansija; Margita je gotovo morala da je odvue iz
sobe. Doktor Kinteros se vrati do kreveta i sede pokraj Elijanite koja gaje, oamuena i u
strahu, gledala kroz svoje duge crne trepavice. Poljubio je u elo i dok joj je merio
temperaturu, smeio se: nije to nita, ne treba da se boji. Puls joj je bio uznemiren i teko je
disala. Doktor je primetio da joj je haljina previe stegnuta na grudima i pomogao joj je da se
raskopa.
- Poto ionako mora da se presvue, ovako e utedeti na vremenu, draga moja.
Kada je primetio do koje je mere pas bio zategnut, odmah mu je sve bilo jasno, ali nije hteo
da napravi ni najmanji gest niti da bilo ta pita to bi njegovoj neaci pokazalo da on zna.
Dok je skidala haljinu, Elijanita je sve vie crvenela i sada je bila toliko pometena da niti je
podizala oi niti je otvarala usta. Doktor Kinteros joj ree da ne mora da skida donji ve,
samo pojas, jer joj oteava disanje. Smeei se i pravei se da je pomalo odsutan, uveravao je
da je najprirodnija stvar na svetu da se jedna mlada onesvesti na dan svog venanja, uzbuena

zbog tog dogaaja i posle sveg onog zamora i trke oko priprema, a pogotovu ako je bila toliko luda da satima igra bez predaha; opipao joj je grudi i stomak (koji je, oslobodivi se
snane stege pojasa, bukvalno iskoio) i zakljuio, sa sigurnou specijaliste kroz ije su ruke
prole hiljade trudnica, da mora da je ve u etvrtom mesecu. Pogledao joj je enice, postavio
joj nekoliko glupavih pitanja da bi je zavarao i posavetovao je da se jo nekoliko minuta
odmori pre nego to se vrati u dnevnu sobu; ali da joj ne padne na pamet da opet onoliko igra.
-Eto, vidi, mala moja, samo si se malo premorila. Ipak, dau ti neto da smirimo utiske
ovoga dana.
Pomilovao je po kosi i da bi joj dao vremena da se smiri pre nego to uu njeni roditelji,
postavio joj je nekoliko pitanja u vezi s njihovim branim putovanjem. Odgovarala mu je
malaksalim glasom. Takvo putovanje je neto najbolje to se nekome moe desiti; on, koji
toliko radi, nee nikada moi da nae dovoljno vremena da obie toliko zemalja. Uskoro e
biti tri godine otkako nije bio u Londonu, njegovom omiljenom gradu. Dok je govorio, video
je kako Elijanita kriomice sklanja pojas, oblai kunu haljinu, stavlja na jednu stolicu suknju,
bluzu s vezenim okovratnikom i manetnama i par cipela, a potom se vraa u krevet i pokriva
jorganom. Upitao se da li bi moda bilo bolje da iskreno porazgovara sa svojom neakinjom i
malo je posavetuje kako da se ponaa za vreme putovanja. Ali ne: sirota, to bi joj sigurno
teko palo, bilo bi joj vrlo neprijatno. Sem toga, ona bez sumnje sve ovo vreme odlazi tajno
nekom doktoru i verovatno savreno dobro zna ta treba i ta ne treba da radi. U svakom
sluaju, vrlo je opasno nositi tako stisnut pojas, moglo se desiti da pretrpi podobar strah, a
ako nastavi da ga nosi, mogla bi da ozledi bebu. Uzbudilo ga je to je Elijanita, ta njegova
mala neakinja o kojoj je jedino mogao da misli kao o nevinoj devojici, sada nosea. Otiao
je do vrata, otvorio ih je i umirio familiju, govorei vrlo glasno da bi ga i nevesta mogla uti:
Zdravija je nego svi vi i ja, ali mrtva umorna. Neka joj neko kupi ovo umirujue sredstvo i
pustite je da se malo odmori.
Venansija je utrala u spavau sobu i doktor Kinteros je preko ramena video kako stara
slukinja miluje Elijanitu. Uli su i njeni roditelji a spremao se da ue i riokosi Antunes, ali
doktor ga diskretno uhvati za miicu i povede sa sobom u kupatilo. Zatvorio je vrata:
Bilo je vrlo nesmotreno da u njenom stanju igra itavo popodne, Riokosi ree mu
najprirodnijim moguim glasom dok je trljao ruke sapunom. Mogla je da pobaci.
Posavetuj je da ne nosi pojas, a pogotovu ne tako stegnut. U kom je mesecu? Treem,
etvrtom?
U tom trenutku sumnja, brza i smrtonosna kao ubod kobre, prolete kroz mozak doktora
Kinterosa. Uplaen, oseajui da se tiina u kupatilu naelektrisala, pogledao je u ogledalo.
Riokosi je stajao bled kao mrtvac, oi su mu bile neverovatno razrogaene a usta iskrivljena
u grimasu koja je njegovom licu davala glupav izraz.
- Treem, etvrtom mesecu? uo ga je kako govori, grcajui. Da pobaci?
Oseao se kao da se zemlja pod njim otvorila. Kakav sam grubijan ispao, glupak, pomislio
je. I naravno, sada se sasvim jasno setio da je itava ta ujdurma sa Elijanitom i zaruke i
venanje trajala samo nekoliko nedelja. Skrenuvi pogled sa Antunesa brisao je ruke
previe polagano dok mu je mozak grozniavo traio neku la, neki izgovor koji bi tog
mladia izvukao iz pakla u koji ga je on upravo gurnuo. Uspeo je da kae samo neto to mu
se uinilo podjednako glupo:
- Elijanita ne sme da zna da sam primetio. Ponaao sam se tako da ona misli da nisam. I
iznad svega, nemoj da brine. Ona je sasvim dobro.
Brzo je iziao, pogledavi ga ispod oka kada je pored njega prolazio. Ukopan u mestu, zurio
je u prazno, usta su mu i sada bila otvorena a lice oroeno znojem. uo je kako se za njim
zakljuava u kupatilu. Sada e briznuti u pla, pomislio je, udarae glavom u zid i upae
kose, proklinjae me i mrzeti vie nego nju i vie nego koga? Polagano je silazio niz
stepenite, sa uasnim oseanjem krivice, pun sumnji, ponavljajui gostima kao automat da

Elijaniti nije nita i da e uskoro sii. Iziao je u vrt i vrlo mu je prijalo kada je udahnuo malo
sveeg vazduha. Priao je baru, ispio au viskija bez iega i odluio da ode kui ne saekavi
rasplet ove drame koju je sasvim bezazleno i s najboljim namerama on izazvao. Imao je elju
da se zatvori u svoju radnu sobu, da se zavali u svoju crnu konu fotelju i da se prepusti
Mocartu.
Kad kapije je zatekao Riarda koji je sedeo na travnjaku u alosnom stanju. Noge je
prekrstio kao neki Buda, leima se naslonio na ogradu a odelo mu je bilo zguvano i
pranjavo, puno fleka i trave. Ali njegovo lice je odvuklo doktorove misli sa Elijanite i
Riokosog i nateralo ga da zastane: u njegovim zakrvavljenim oima, alkohol i bes kao da su
se uveali u podjednakoj meri. Dva vlakanca bala visila su mu sa usta a izraz lica bio mu je
alostan i groteskan.
- Nije mogue, Riarde mrmljao je, saginjui se i pokuavajui da postavi svog neaka
na noge. Tvoji roditelji te ne smeju ovakvog videti. Hajde, idemo kui dok se ne
otrezni. Nisam verovao da u te ikada videti u ovakvom stanju, roo.
Riard ga je gledao ne videi ga. glava mu se klimala obeena nadole, i premda je poslune
pokuavao da ustane, noge su mu otkazivale. Doktor je morao da ga uhvati za obe miice i da
ga podigne gotovo svom teinom. Uspeo je da ga natera da hoda, drei ga za ramena. Riard
se klatio kao neki krpeni lutak i inilo se da e svaki as pasti na stomak. Da vidimo
moemo li da uhvatimo taksi, mrmljao je doktor, zaustavivi se na ivici avenije Santa Krus i
drzaci Ricarda za miicu jer ovako peke nee stii ni do ugla, stari moj. Prolo je
nekoliko taksija, ali svi su bili zauzeti. Dok tor je uporno drao podignutu ruku. Ovo ekanje,
povrh onoga to se desilo sa Elijanitom i Antunesom i uznemirenost zbog stanja njegovog
sestria, poinjali su da ga ine nervoznim, njega, koji nikada nije gubio svoj mir. Tog
trenutka u nepovezanom i jedva ujnom mrmljanju koje je bealo s Riardovih usta razabrao
je re revolver. Nije mogao a da se ne nasmei i, uspevi da u nevolji bude vedra ela, ree
kao za sebe, ne oekujui da ga Riard uje niti odgovori:
- A za ta e ti revolver, rodo?
Riardov odgovor, dok je svojim kolutavim, ubilakim oima gledao u prazno, bio je
polagan, prozuhao i savreno razgovetan:
- Da ubijem Riokosog. Svaki slog je izgovorio s ledenom mrnjom. Zastao je a onda je
dodao glasom koji se naglo prolomio: Ili da ubijem sebe.
Ponovo mu se zapleo jezik i Alberto de Kinteros vie nije mogao da razume ta govori.
Utom je stao jedan taksi. Doktor je ugurao Riarda unutra, rekao je vozau adresu a onda i
sam uao. U trenutku kada je auto kretao, Riard brinu u pla. Okrenuo se da ga pogleda i
mladi se nagnuo ka njemu, poloio mu je glavu na grudi i nastavio da rida dok su mu telo
potresali nervozni trzajevi. Doktor ga je obgrlio rukom, razbaruio mu kosu kao to je to pre
nekoliko trenutaka uinio njegovoj sestri, a pokretom koji je rekao, mali je previe popio
umirio je vozaa koji ga je gledao u ogledalu retrovizora. Ostavio je Riarda da onako
skupljen sedi pored njega, plaui i prljajui mu plavo odelo i srebrnkastu kravatu svojim
suzama, pljuvakom i slinama. Nije ak ni trepnuo, niti mu je jae zakucalo srce kada je iz
nerazumljivog monologa svog neaka uspeo da razabere tu reenicu koju je ovaj nekoliko
puta ponovio, tu tako uasnu reenicu, ali i lepu i ak istu: Jer ja nju volim kao mukarac i
nita me drugo ne zanima, strie. U vrtu kue Riard je povraao u snanim mlazevima koji
su preplaili foksterijera i izazvali prekorne poglede posluitelja i slukinja. Drei ga za
miicu, doktor Kinteros je odveo Riarda u gostinsku sobu, primorao ga da ispere usta,
svukao ga, poloio u krevet, naterao ga da proguta jednu tabletu za spavanje i ostao pokraj
njega, smirujui ga ljubaznim reima i gestovima iako je znao da ga mladi ne uje i ne
vidi- sve dok nije osetio da je zaspao dubokim snom mladosti.
Tada je pozvao kliniku i rekao deurnom lekaru da nee dolaziti do sutradan sem ako ne
iskrsne neki hitan sluaj; dao je uputstva posluitelju da ni za koga ko pozove ili doe nije tu,

nasuo je sebi dupli viski i otiao da se zatvori u muziku sobu. Stavio je na gramofon hrpu
ploa: Albinonija, Vivaldija i Skarlatija jer je zakljuio da bi nekoliko venecijanskih,
baroknih i povrnih sati bili dobar lek za tmaste senke u njegovom duhu; potom se zavalio u
toplu mekotu svoje kone fotelje, dok mu se kotska, siva lula puila meu usnama, zatvorio
je oi i ekao da muzika izvede svoje neizbeno udo. Pomislio je kako je ovo povlaena
prilika da stavi na probu ono svoje moralno naelo to ga je sebi postavio jo kao mladi,
prema kome je bolje razumeti ljude nego im suditi. Nije bio uasnut ni rasren a ni previe
iznenaen. Naprotiv, obuzela ga je skrovita emocija, nesavladiva dobrodunost, meavina
nenosti i saaljenja, kada je rekao sebi da je sada savreno jasno zato se jedna tako lepa
devojka odjednom odluila da se uda za jednog blesana i zato kralj havajske daske, lepotan
svoje etvrti, nema devojku i zato je uvek, ne protestujui, sa tako pohvalnom usrdnou,
prihvatao da bude pratilac svoje mlae sestre. Dok je uivao u mirisu duvana i srkutao
vatrenu tenost koja mu je tako prijala, rekao je sebi da ne treba previe brinuti za Riarda.
On e pronai nain da ubedi Roberta da Riarda poalje na studije u inostranstvo, a London,
na primer, grad u kome e nai dovoljno novina i podsticaja da bi zaboravio prolost.
Meutim, veoma ga je brinulo, bio je strano radoznao, ta e se desiti sa ostale dve linosti
ove drame. Dok ga je malo-pomalo opijala muzika, kroz glavu mu je prolazio vrtlog pitanja
koja su postajala sve mutnija i razvuenija, bez odgovora: da li e Riokosi te iste veer
napustiti svoju nepromiljenu suprugu? Da li je to ve uinio? Ili e utati i, dajui dokaz
izuzetne plemenitosti ili gluposti, ostati s tom prevrtljivom devojkom za kojom je toliko
jurio? Da li e izbiti skandal ili e jedan srameljivi veo prikrivanja i zgaenog ponosa
zauvek sakriti tu tragediju San Isidra?

*) bilo koji drveni sanduk, fijoka ili kutija po kome se veto bubnja rukama, prim. prev.
*) vrsta nakiselog voa koje se iskljuivo koristi za pravlianje sokova, pnm.prev.

III
PEDRA KAMAA SAM PONOVO VIDEO nekoliko dana posle onog sukoba oko maine.
Bilo je posle osam ujutro i poto sam pripremio prvi bilten, poao sam da popijem kafu s
mlekom u Brani, kada sam proavi pored portirnice Radio-Sentrala ugledao kroz prozori
moju remington. Osetio sam njen rad, uo zvuk njenih debelih tipki o valjak, ali nisam
video nikoga iza nje. Gurnuo sam glavu kroz prozor i ugledao Pedra Kamaa. Napravili su
mu kancelariju u portirskoj sobici. U toj odaji ija je tavanica bila niska, a zidovi oteeni od
vlage, starosti i grafita, sada se nalazio pisai sto u stanju raspadanja, ali ogroman ba kao i
maina to je uporno na njemu grmela. Dimenzije stola i maine remington bukvalno su
gutale siunu priliku Pedra Kamaa. Stavio je na stolicu nekoliko jastuka, ali ak i tako, lice
mu je dosezalo samo visinu tastature, tako da je pisao drei ruke u nivou oiju, zbog ega je
izgledao kao da se boksuje. Bio je do te mere usredsreen na ono to je radio da me uopte
nije primetio iako sam stajao pokraj njega. Njegove izbuljene oi bile su prikovane za papir,
dok je kucao s dva prsta i grizao se za jezik. Imao je na sebi ono isto crno odelo kao prvog
dana i nije skinuo ni sako ni svoju leptir-maniicu; gledajui ga tako zanesenog i obuzetog
poslom, s tom njegovom kosom i u odelu viktorijanskog pesnika, krutog i ozbiljnog, kako
sedi za tim pisaim stolom i ispred te pisae maine, tako velikim za njega, i u toj rupi tako
maloj za njih troje, nisam tanoznao da li mi je sve to smeno ili me ispunjava saaljenjem.
Vi ste pravi ranoranilac, gospodine Kamaco pozdravih ga, gurnuvi polovinu tela u
sobu.

Ne diui pogled s hartije, samo mi je jednim odlunim pokretom glave dao znak da utim
ili ekam, ili oboje. Odluio sam se za ovo drugo i dok je on zavravao reenicu, primetio
sam da mu je sto prekriven prekucanim listovima a da je na podu bilo puno zguvane hartije,
tu baene jer ga nisu snabdeli korpom za otpatke. Malo kasnije, sklonio je ruke s tipki,
pogledao me, uspravio se, ceremonijalno mi je pruio svoju desnicu i na moj pozdrav
odgovorio je jednom maksimom:
Umetnost ne zna za radno vreme. Dobar dan vam elim, prijatelju.
Nisam ga upitao da li osea klaustrofobiju u toj sobici jer sam bio siguran da bi mi
odgovorio da je neudobnost dobra za umetnost. Radije sam ga pozvao na kafu. Pogledao je
na jednu preistorijsku napravu to je poskakivala na njegovom tanunom runom zglobu i
promrmljao: Posle sat i po proizvodnje zasluujem jedno osveenje. Na putu za Branu,
upitao sam ga da li uvek poinje s radom tako rano, a on je odgovorio da je njegovo
nadahnue, za razliku od drugih stvaralaca u proporciji s dnevnom svetlou.
Svie sa suncem i zajedno s njim se sve vie i vie zagrejava muzikalno mi je
objasnio, dok je oko nas jedan pospani konobar istio razgaene opuke i ostalu prljavtinu
Brane. Poinjem da piem s prvim svetlom. U podne, moj mozak je kao baklja. Zatim
postepeno gubi vatru i negde u sumrak prestajem, jer ostaje samo ugljevlje. Ali, ne mari, jer
predvee i uvee glumac daje vie. Imam odlino razraen sistem.
Govorio je previe ozbiljno i shvatio sam da jedva da primeuje da sam ja i dalje tu;
pripadao je onoj vrsti ljudi koji ne trpe sagovornike, ve samo sluaoce. Kao i prvi put,
zapanjilo me je da uopte nema smisla za humor, uprkos njegovim marionetskim osmesima
podigao bi usne, naborao elo, pokazao zube kojima je ukraavao svoj monolog. Sve je
izgovarao krajnje sveanim tonom, to je, udrueno s njegovom savrenom dikcijom,
njegovim fizikim izgledom, ekstravagantnom odeom i s teatralnim dranjem, stvaralo od
njega vrlo udnu pojavu. Bilo je oigledno da doslovno veruje u sve to govori, a to je
stvaralo utisak da je istovremeno krajnje izvetaen i najiskreniji ovek na svetu. Pokuao
sam da ga sa umetnikih visina gde se epurio svojom reitou, spustim na mediokritetski
teren praktinih stvari i upitao sam ga da li se ve smestio, ima li ovde prijatelja i kako se
osea u Limi. Za te zemaljske teme nije on davao ni pet para. Nestrpljivo mi je odgovorio da
je naao jedan studio nedaleko od Radio-Sentrala, u ulici Kolka, i da se on svugde osea
kao kod kue, jer, nije li tano da je umetniku itav svet domovina? Umesto kafe, naruio je
aj od vrbene, nane i limuna, uputivi me da ne samo da je prijatnog ukusa, ve i da
okrepljuje um. urno ga je ispio kratkim i simetrinim gutljajima, kao da je raunao tano
vreme kada e olju prineti usnama, i im je ispio, ustao je, instistirao je da platimo po pola,
a onda me je zamolio da poem s njim da kupi mapu gde bi video etvrti i ulice Lime. Nali
smo to to je traio na jednom novinskom kiosku u ulici Union. Rairio je mapu spram
svetlosti, prouio je, i sa zadovoljstvom ustanovio da su gradske etvrti obeleene razliitim
bojama. Zatraio je priznanicu na dvadeset sola koliko ga je mapa kotala.
To mi je orue za rad i moji poslodavci to treba da mi nadoknade zakljuio je, dok
smo se vraali svaki na svoje radno mesto. I nain njegovog hoda bio je originalan: brz i
nervozan, kao da strepi da e mu pobei voz. Na vratima Radio-Sentrala, dok smo se
pozdravljali, pokazao je rukom u pravcu svoje tesne kancelarije kao da je re o nekoj palati:
Praktino je na ulici ree, zadovoljan sa sobom i sa stanjem stvari. Kao da
radim na ploniku.
Zar vam ne smeta sva ta buka od ljudi i automobila? usudih se da upitam.
Naprotiv umirio me je, srean to moe da me nagradi ovim poslednjim pravilom:
Ja piem o ivotu i mojim delima je potrebno sueljavanje sa stvarnou.
Taman sam hteo da krenem kada me ponovo pozva kaiprstom. Pokazujui na mapu Lime
tajanstveno me je zamolio da mu kasnije, iii narednog dana dobavim jo neke podatke. Rekao
sam mu da u mu to rado uiniti.

Kada sam se vratio na moje tavane u Panamerikan., Paskval je ve bio pripremio bilten za
devet. Zapoinjao je jednom od onih vesti koje je on toliko voleo. Preuzeo ju je iz Hronike,
obogaujui je pridevima iz sopstvenog magacina: U uzburkanom moru kod Antilskih
ostrva sino je potonuo panamski teretnjak ark 1 odnevi sa sobom ivote osam lanova
posade: svi su se podavili a onda su ih savakali morski psi koji vrve u spomenutom moru.
Promenio sam savakali sa prodrali i precrtao uzburkano i spomenutom, pre nego
to sam ga odobrio. Nije se naljutio, jer se Paskval nikada ne ljuti, ali je vrlo jasno ispoljio
svoje negodovanje: Ah, ovaj don Mario mi uvek sjebe stil.
itave te nedelje pokuavao sam da napiem priu na osnovu onoga to mi je ispriao moj
ujak Pedro, koji je bio lekar na jednoj hasijendi u Ankau. Jedne noi, jedan seljak je
preplaio drugoga tako to se preruio u pistaka (avola) i presreo ga u traku. rtva ove
ale se toliko uplaila da je pistaka raspalila maetom i poslala ga na onaj svet, prepolovivi
mu lobanju; potom je pobegla u goru. Posle izvesnog vremena grupa seljaka koja se vraala s
neke zabave, iznenadila je jednog pistaka gde tumara po selu i nasmrt ga pretukla.
Ispostavilo se da je mrtvac ubica prvog pistaka i da se preruavao u avola kako bi nou
poseivao svoju familiju. Tada su ubice pobegle u goru i prerueni u pistake dolazili su
nou u selo gde su dvojicu od njih prestraeni seljaci ve utamanili svojim maetama; a onda
su oni ... i tako dalje. Mene nije toliko zanimalo ono to se dogodilo na hasijendi gde je radio
moj ujka Pedro, koliko sam kraj prie koji mi je odjednom pao na pamet: da se u odreenom
trenutku, meu tolike lane pistake prokrade, glavom i bradom avo, maui svojim
repom. Svoju priu
je trebalo da naslovim, Kvalitativni skok" i eleo sam da bude hladna, intelektualna,
zgusnuta i ironina kao jedna od Borhesovih, autor koga sam tih dana upravo otki io Prii
sam posveivao sve odlomke vremena koji su rni preostajali od vesti u Panamerikani,
Univerziteta i predaha uz kafu u Brani, a pisao sam i u kui moje babe i dede u podne i nou.
Te nedelje nisam otiao na ruak ni kod jednog od ujka, niti u uobiajene posete mojim
roakama a ni u bioskop. Pisao sam i cepao, bolje rei, im bih napisao jednu reenicu,
uinila bi mi se groznom te sam poinjao od poetka. Bio sam ubeen da svaka omaka u
kaligrafiji ili pravopisu nije sluajna, ve da je to upozorenje, opomena (podsvesti, Boga ili
nekog drugog bia) da ta reenica ne vredi i da je treba ponovo napisati. Paskval se bunio:
Doavola! ako Henarovi otkriju kako se razbacujemo s papirom, oduzee nam od plate.
Konano, jednog etvrtka, uinilo mi se da je pria gotova. Bio je to monolog na pet stranica;
na kraju se otkrivalo da je pripoveda sam avo. Proitao sam Kvalitativni skok Havijeru
na mom tavanetu, posle vesti E1 Panamerikano u dvanaest.
Odlino, drue moj presudio je, tapui. Ali, da li je mogue da se danas jo pie o
avolima? Zato ne napie jednu realistinu priu? Zato ne izostavi avola i ne pusti da
se sve dogaa meu lanim pistacima? Ili, ako nee to, napii neku fantastinu priu sa
svim avetima koje ti se budu prohtele. Samo bez avola, bez avola, jer to mirie na religiju,
na bogobojaljivost, na sve ono to vie nije u modi.
Kada je iziao, iscepkao sam Kvalitativni skok u paramparad, bacio ga u korpu za
otpatke, odluio da zaboravim na pistake i otiao da ruam kod ujka Lua. Tamo sam
saznao da je dolo do nekakve romanse izmeu Bolivijanke i oveka koga nisam upoznao ali
o kome sam dosta uo: Adolfo Saldedo, zemljoposednik i senator iz Arekipe koji se ne znam
kojom enidbom pripojio familijarnom plemenu.
Dobra strana ovog udvaraa je to je imuan i na dobrom poloaju i to ima ozbiljne
namere s Hulijom primetila je moja ujna Olga. Predloio joj je brak.

1 6) Engl. morski pas, prim. prev.

 Loa strana je to don Adolfo ima pedeset godina a jo nije opovrgao onu uasnu
optubu odvratio je ujka L.uo. Ako se tvoja sestra uda za njega, morae da ivi
devianski ili da postane preljubnica.
Ta pria o njemu i Karloti je kleveta tipina za Arekipu usprotivi se ujna Olga.
Adolfo zaista izgleda kao pravi mukarac.
Meni je bila dobro poznata pria o senatoru i donja Karloti, jer je to bila tema jedne moje
druge prie koju su Havijerove pohvale poslale u korpu za otpatke. Njihov brak je potresao
juni deo Republike, jer su i don Adolfo i donja Karlota posedovali imanja u Punu, tako da je
njihov savez imao latifundijske odjeke. Sve su organizovali u velikom stilu: venali su se u
lepoj crkvi Janauara, doli su im uzvanici iz celog Perua, a posle su priredili pantagruelsku
gozbu. Pred kraj druge nedelje medenog meseca, mlada je ostavila mua negde u svetu i na
optu sablazan vratila se sama u Arekipu izjavljujui, na uenje svih, da e traiti ponitenje
braka iz Rima. Jednog nedeljnog prepodneva majka Adolfa Salseda srela je Karlotu posle
mise u jedanaest i besno je prekorila u samoj dvorani Katedrale: Zato si tako napustila
mog sirotog sina, opajdaro jedna?
Uz velianstven pokret ruke, velikoposednica iz Puna je glasno odgovorila kako bi je svi
prisutni mogli uti: Zato to, gospoo, ona stvar koju imaju mukarci, vaem sinu slui
samo za pikenje.
Uspela je da dobije ponitenje crkvenog braka i Adolfo Salsedo je postao neiscrpan izvor
ala na familijarnim skupovima. Otkad je upoznao tetka Huliju, saletao je pozivima u Gril
Bolivar i u 91, poklanjao joj parfeme i bombardovao korpama rua. Razveselila me je ta
vest o romansi i oekivao sam da se pojavi tetka Hulija kako bih je malo pecnuo u vezi s
njenim novim kandidatom. Ali ona me je preduhitrila, jer kada je ula u trpezariju, taman na
vreme da popije s nama kafu, s rukama punim paketa, najavila je
umirui od smeha: Prie su istinite. Senatoru Saisedu se ne die.
Hulija, pobogu, ne budi vulgarna pobuni se ujna Olga. Svako bi mogao
pomisliti da . . .
On mi je sam to jutros ispriao objasnila je tetka Hulija, likujui zbog
velikoposednikove tragedije.
Bio je sasvim normalan do svoje dvadeset i pete godine. A onda, za vreme jednog
nesrenog odmora u Sjedinjenim Amerikim Dravama dolo je do tog nesrenog sluaja. U
ikagu, San Francisku ili Majamiju tetka Hulija nije mogla da se seti mladi Adolfo je
osvojio (barem je on tako verovao) neku damu u jednom kabareu i ona ga je povela u hotel; i
ba kada je bio u punom zamahu, osetio je na leima vrak noa. Okrenuo se i ugledao nekog
jednookog dvometraa. Nisu ga ranili, niti pretukli, samo su mu oduzeli sat, medaljon i
njegove dolare. Tako je to poelo. I to je cela pria. Od tada, kad god bi bio s nekom damom i
kada bi trebalo da krene, osetio bi hladnou metala na svojoj kimi, video bi unakaeno lice
jednookog, poeo bi teko da die i da gubi elju. Savetovao se sa stotinama lekara i
psihologa, ak je posetio i jednog nadrilekara u Arekipi po ijem se uputstvu zatrpavao do
vrata u podnoju vulkana u noima punim meseine.
Ne budi zla, ne sprdaj se s tim jadnikom tresla se od smeha ujna Olga.
Kada bih bila sigurna da e ostati takav, udala bih se za njega zbog njegovih para
neumoljivo je nastavljala tetka Hulija. Ali ta ako ga izleim? Moe li da zamisli tog
starkelju kako sa mnom pokuava da nadoknadi izgubljeno vreme?
Pomislio sam kako bi Paskvala usreila ova pustolovina senatora iz Arekipe, s kakvim bi
mu oduevljenjem posvetio itav bilten. Ujka Luo je opomenuo tetku Huliju da ako bude
toliko izbirljiva, nikada u Peruu nee nai mua. Ona se alila da su i ovde, kao i u Boliviji,
zgodni mukarci siromani, a da su bogati runi; a kada se i pojavi neko koje i zgodan i
bogat, obino se ispostavi da je oenjen. Najednom me je pogledala pravo u oi i upitala da li

se itave neeljc nisam pojavljivao iz straha da e me opet odvui u bioskop. Rekao sam da
nije zbog toga, izmislio ispite i pred loio joj da poemo u bioskop te noi.
Sjajno, pogleaemo film u Leuru zapovedniki je odluila. To je jedan od onih
filmova u kome se gusis u suzama.
U kolektivnom taksiju na povratku za RadioPanamerikanu vrtela mi se po glavi ideja da
ponovo pokuam da napiem priu o Adolfu Salsedu; neto lako i vedro u stilu Somerseta
Moma, ili neto perverzno erotsko kao kod Mopasana. U Radiju, Neli, sekretarica Henaramiaeg, kikotala se sama za sebe za svojim pisaim stolom. ta je tako smeno, upitah je.
U Radio-Sentralu je dolo do guve izmeu Pedra Kamaa i Henara-starijeg rekla
mi je. Bolivijanac ne eli nijednog argentinskog glumca u svojoj seriji ili e, kae, otii.
Uspeo je da dobije podrku od Lusijana Pande i Hosefine Sanes i isterao je svoje. Ponitie
im ugovore, sjajno, zar ne?
Postojalo je estoko suparnitvo izmeu domaih spikera, konferansijea i glumaca i
njihovih kolega iz Argentine- u Peru su pristizali u talasima, mnogi proterani iz politikih
razloga; pomislih da je bolivijanski piskari to uinio da bi zadobio simpatije svojih
peruanskih saradnika. Ali ubrzo sam otkrio da on nije sposoban za takvu vrstu raunice.
Njegova mrnja prema Argentincima uopte, a posebno prema argentinskim glumcima i
glumicama, bila je nepodmitljiva. Otiao sam da ga posetim posle vesti u sedam i da mu
kaem da imam malo slobodnog vremena pa bih mogao da mu pomognem oko onih podataka
koji su mu bili potrebni. Pustio me je da uem u njegov u jazbinu i jednim velikodunim
pokretom ruke ponudio mi je jedino mogue mesto, sem njegove stolice: oak astala koji mu
je sluio kao pisai sto. I dalje je bio u svom sakou i svojoj leptir maniici, okruen
otkucanim listovima hartije koje je briljivo naslagao pokraj remington maine. Mapa
Lime, privrena avliima, prekrivala je deo zida. Sada je na njoj bilo jo boja, neke udne
figure bile su ucrtane crvenom olovkom i razliiti inicijali u svakoj etvrti. Upitao sam ga sta
mu znae ti znaci i ta slova.
Klimnuo je glavom jednim od onih svojih sitnih, mehanikih osmeha, iza kojih se uvek
krilo neko intimno zadovoljstvo i izvesna ljubaznost. Udobno se namestivi na stolici, i
razvezao je: Ja piem o ivotu. Moja dela su vrsto vezana za stvarnost kao okot za
vinovu lozu. Zato mi je to potrebno. elim da znam da li taj svet, onako kako sam ga ja
predstavio postoji ili ne postoji.
Pokazivao mi je mapu i ja se nagnuh napred ne bih li saznao sta eli da mi kae. Inicijali su
bili hermetiki, nisu se odnosili ni na koju prepoznatljivu ustanovu ili osobu. Jedino je bilo
jasno da je izdvojio sasvim razliite etvrti: Miraflores i San Isidro, Viktoriju i Kaljao,
obeleivi ih crvenim krugovima. Rekao sam mu da nita ne razumem, da mi objasni.
To je vrlo jednostavno nestrpljivo mi je odvratio, glasom svetenika. Najvanija
je istina, koja je uvek umetnost, dok la to nije, ili barem vrlo retko. Moram da saznam da li
je Lima zaista onakva kako sam je ja obeleio na mapi. Na primer: da li San Isidru
odgovaraju dva velika slova P? Da li su itelji te etvrti zaista Prebogato Plemstvo
Preuzvienog Porekla?
Naglasio je svako poetno p tonom onoga ko hoe da kae: Samo slepci ne vide svetlost
sunca. Razvrstao je etvrti Lime prema njihovom drutvenom poloaju. Ali zanimljiva je
bila vrsta odrednica, priroda nomenklature. U nekim sluajevima je pogodio, u drugima je bio
potpuno proizvoljan. Na primer, priznao sam da inicijali SSSPD (Srednji Stale Slobodne
Profesije Domaice) odgovaraju etvrti Hesus Marija, ali upozorio sam ga da je vrlo
nepravino prilepiti etvrtima Viktorija i Porvenir taj uasan natpis: SPOB (Skitnice Pederi
Olo Bludnice) i krajnje sporno svesti Kaljao na MRM (Mornari Ribari Meanci), ili Serkado
i Agustino na SFRRI (Sluavke Fabriki Radnici Ratari Indijanci).
0 Sainbo meanac, potomak Indijanke i Crnca, prini, prev.

Nije re o naunom razvrstavanju, ve umetnikom obavestio me je, pravei magine

pokrete svojim pigmejskim ruicama. Ne zanimaju me svi itelji svake etvrti, ve oni
koji najvie padaju u oi, oni koji svakom mestu daju svoj miris i boju. Ako je neko
ginekolog, treba da ivi tamo gde mu prilii, a isto vai i za policijskog narednika.
Nairoko i nadugako me je ispitivao o ljudskoj topo-grafiji grada (Sto me je zabavljalo
budui da je on sve vreme bio smrtno ozbiljan) i primetio sam da ga najviSe zanimaju
krajnosti: milioneri i prosjaci, crnci i belci, sveci i zloinci. U zavisnosti od mojih odgovora,
dodavao je, menjao ili iz-bacivao inicijale na mapi jednim brzim pokretom ruke i ne
oklevajui ni sekundu, zbog ega sam pomislio da je odavno izmislio taj nain razvrstavanja i
da ga stalno primenjuje. Zato je okruio crvenim samo Miraflores, San Isidro, Viktoriju i
Kaljao?
Zato to e te etvrti, bez sumnje, biti glavne pozornice mojih drama ree s
napoleonskom vanou, prelazei pogledom svojih izbuljenih oiju te etiri gradske etvrti.
Ja sam ovek koji mrzi polutonove, mutnu vodu, slabu kafu. Meni se dopada da ili ne,
muevni mukarci i enstvene ene, no ili dan. U mojim delima uvek ima plemstva ili
plebsa, prostitutki ili madona. Srednji stale ne inspirie ni mene a ni moju publiku.
Liite na romantiarske pisce primetih, na nesreu.
Pre e biti da oni lie na mene ree ozlojeenim glasom, odskoivi u svojoj
stolici. Nikada nikoga nisam plagirao. Sve mi se moe zameriti sem te niskosti. Zauzvrat,
mene su pokrali na najnepravedniji mogui nain.
Hteo sam da mu objasnim da nisam mislio da ga uvredim kada sam rekao da lii na
romatiare, da sam se alio, ali nije me uo jer se odjednom strano razbesneo i
gestikulirajui kao da se nalazi pred publikom koja pomno prati svaki njegov pokret, praskao
je svojim velianstvenim glasom: itava Argentina je preplavljena mojim delima koja su
nagrdila petparaka krabala te zemlje. Da li ste ikada u ivotu imali posla sa Argentincima?
Kada naiete na ne-kog, preite na drugu stranu ulice, jer argentinstvo je zarazno ba kao i
boginje.
Pobledeo je a nozdrve su mu podrhtavale. Stisnuo je zube i napravio grimasu gaenja. Bio
sam zbunjen tim novim izrazom njegove linosti i promucao sam neto nejasno i uopteno,
kao da je alosno to u Latinskoj Americi ne postoji zakon o zatiti autorskih prava i
intelektualne svojine.
I opet sam usrao motku.
Nije stvar u tome, ne marim ja to me plagiraju odvratio je, jo benji. Mi,
umetnici, ne radimo radi slave ve iz ljubavi prema oveku. Sta bih ja mogao vie poeleti
nego da se moje delo rasejava po svetu, makar i u tuim rubrikama. Ali tim kakografima iz
La Plate ne mogu da oprostim to moje rukopise menjaju i izroavaju. Znate li ta im rade?
Naravno, pored toga to menjaju nazive i imena likova, uvek ih zainjavaju onim
argentinskim sokovima .. .
Naduvenou prekinuh ga, siguran da sam ovoga puta ubo pravu stvar,
vulgarnou.
Prezrivo je odmahnuo glavom i s traginom sveanou, polaganim i potmulim glasom koji
je odzvonio u toj sobiici, izgovorio je dve jedine proste rei koje sam ikada uo od njega:
Pizdarijama i pederastijom.
Osetio sam elju da ga povuem za jezik, da saznam zato je njegova mrnja prema
Argentincima ea nego kod ostalih ljudi, ali, videi ga tako unezverenog, nisam se usudio.
Smrknuvi se, preao je rukom preko oiju kao da je hteo da izbrie neke sablasti. Zatim je, s
bolnim izrazom lica, zatvorio prozore svoje sobice, podesio valjak remingtona i stavio
naviaku; namestio je svoju leptir-maniicu, izvukao iz pisaeg stola neku debelu knjigu koju
je stavio pod miku i dao mi jednim pokretom znak da kreemo. Ugasio je svetio, iziao

napolje i zakljuao svoju peinu. Upitao sam ga koja je to knjiga. Pogladio je korice s
ljubavlju, ba kao to bi pomilovao svoju maku.
Jedan stari saputnik u mojim pustolovinama promrmljao je uzbuenim glasom dok
mi je pruao. Veran prijatelj i dobar pomonik u radu.
Knjigu je u preistorijskom vremenu objavila Espasa Kalpe njene debele korice bile su
umrljane i izgrebane a listovi pouteli; njen autor, premda potpuno nepoznat, imao je
pompezni zbornik titula: Alberto Kastehon de la Regera, diplomirao na Univerzitetu u
Mursiji klasinu knjievnost, gramatiku i retoriku; naslov knjige bio je podjednako opiran:
Deset hiljada knjievnih citata iz dela Sto najboljih pisaca sveta, a podnaslov je glasio:
Ono to su rekli Servantes, ekspir, Molijer i drugi o Bogu, ivotu, Smrti, Ljubavi, Patnji,
itd ...
Ve smo bili u ulici Belen. Pruivi mu ruku, palo mi je na pamet da pogledam na sat.
Uhvatila me je panika: bilo je deset u vee. Imao sam oseaj da sam s njim proveo pola sata,
a u stvari, sociolokoogovaraka analiza grada i ogavnosti Argentinaca potrajala je tri sata.
Pojurio sam u Panamerikanu, ubeen da je Paskval petnaestominutne vesti u devet posvetio
nekom palikui iz Turske ili nekom edoumorstvu u Parveniru. Ali mora da se nita loe nije
dogodilo jer sam u liftu sreo Henarove i nisu izgledali nimalo besni. Ispriali su mi da su tog
popodneva sklopili ugovor s Luom Gatikom da doe u Limu i da nedelju dana bude
ekskluzivni gost Panamerikane. Stigavi na moje tavane, pregledao sam biltene i ustanovio
da su prihvatljivi. Ne urei, krenuo sam ka trgu San Martin da bih uhvatio kolektivni taksi
ka Mirafloresu.
Stigao sam u kuu svojih babe i dede u jedanaest uvee i ve su svi spavali. Uvek su mi
ostavljali jelo u rerni, ali ovog puta, sem tanjira s pohovanom niclom, pirinem i prenim
jajetom moj nepromenljivi jelovnik nalazila se i jedna poruka ispisana drhtavom
rukom: Zvao je ujka Luo, da si Hulitu ostavio na cedilu, da je trebalo da idete u bioskop.
Da si pravi divljak, da je zove i izvine se: Deda. Zaboraviti na dva biltena i sastanak s
jednom damom zbog bolivijanskog piskarala zaista je bilo previe. Legao sam u krevet
zlovoljan i sa oseanjem neugodnosti, ispao sam nevaspitan protiv svoje volje. Sve sam to
preturao po glavi pre no to me je uhvatio san i pokuao da ubedim sebe da je ona za to kriva
jer mi je to nametnula te odlaske u bioskope to je bilo grozno bezduno i traio kako
da joj se izvinim kada je pozovem narednog dana. Nita mi pametno nije palo na pamet a
nisam se usuivao da joj kaem istinu. Radije sam pribegao jednom junakom gestu. Posle
vesti u osam otiao sam u jednu cvearnicu u centru grada i poslao joj buket rua s karticom
na kojoj sam, posle dugog premiljanja, napisao ono to mi se uinilo udom lakonske
elegancije: Ponizno se izvinjavam."
Poslepodne, izmeu dva biltena, napravio sam skicu za svoju erotsko-pustolovnu priu o
tragediji senatora iz Arekipe. Nameravao sam da to vee dobro poradim na njoj, ali Havijer je
doao po mene posle E1 Panamerikana i odveo me na jednu spiritistiku seansu u Barios
Altos. Medijum je bio neki pisar koga sam sreo u kancelarijama Kreditne banke. Mnogo mi
je o njemu govorio jer mu je ovaj uvek priao o svojim dogodovtinama s duama koje su
hrlile da opte s njim ne samo kada ih je prizivao na zvaninim seansama, ve i spontano,
kada se to najmanje oekivalo. Imale su obiaj da se s njim ale, na primer, telefon bi mu
zazvonio u zoru, i kada bi podigao slualicu, s druge strane ice uo bi nepogreivi smeh
svoje prababe koja je umrla pre pola veka a od tada je obitavala (sama mu je to rekla) u
istilitu. Ukazivale su mu se dok se vozio autobusom ili kolektivnim taksijem, ili dok je
hodao ulicama. aputale su mu na uvo a on je morao da ostane nem i neosetljiv (da ne haje,
tako je neto govorio) kako ljudi ne bi pomislili da je lud. To me je fasciniralo pa sam
zamolio Havijera da organizuje neku seansu s tim pisarem-medijumom. On je na to pristao,
ali je odgaao nekoliko nedelja, izgovarajui se na vremenske prilike. Bilo je neophodno
saekati izvesne periode Meseca, vreme izmeu plime i oseke i neke jo posebnije inioce

jer, kako izgleda, due su osetljive na vlagu, konstelacije, vetrove. Konano je stigao
povoljan dan.
Bio je pravi podvig nai kuu tog pisara-medijuma: jedan prljav stan, stisnut u zadnjem
delu jedne zgrade u ulici Kangaljo. Dotini je u stvarnosti bio mnogo manje zanimljiv nego u
Havijerovim priama. ezdesetogodinjak, udovac, elavko volovskog pogleda, mirisao je na
mast za masau i tako je uporno vodio banalne razgovore da niko ne bi naslutio njegove
bliske odnose s duhovima. Primio nas je u jednoj zamaenoj dnevnoj sobi sa izanalim
nametajem; za posluenje je izneo krekere s komadiima sveeg sira i jeftinu boicu loeg
piska. Sve do dvanaest nam je vrlo suvoparno i dosadno priao o svojim onostranim
iskustvima. To je poelo kada je ostao udovac, pre dvadeset godina. Posle smrti njegove ene,
ophrvala ga je neutena tuga, sve dok ga jednog dana nije spasao jedan prijatelj, otkrivi mu
spiritistiku stazu. To je bio najvaniji dogaaj u njegovom ivotu.
Ne samo zbog toga to ovek ima priliku da i dalje gleda i slua voljena bia rekao
nam je, tonom onoga ko pria o nekoj sveanosti krtenja, ve zato to je to velika
razonoda; vreme proe a da ovek ne primeti.
Sluajui ga, dobijao se utisak da se razgovor s mrtvacima, u sutini, moe uporediti s
gledanjem filma ili neke fudbalske utakmice (ali je bez sumnje manje zabavno). Po njemu,
onostrani ivot je neto uasno svakodnevno i obeshrabrujue. Nema nikakve razlike u
svojstvima izmeu onog tamo i ovog ovde, i sudei po onome to su mu priali, duhovi se
razboljevaju, zaljubljuju, venavaju, raaju decu, putuju, jedina razlika je u tome to nikada
ne umiru. Streljao sam oima Havijera, kada je otkucalo dvanaest. Pisar nas je postavio oko
stola (ne okruglog, ve pravouganonog), ugasio je svetio i naredio nam da se uhvatimo za
ruke. Nekoliko sekundi je vladala tiina i ja, sedei u tako napetom iekivanju, imao sam
iluziju da e to postati vrlo zanimljivo. Meutim, duhovi su poeli da se ukazuju a pisar ih je,
onim istim leernim glasom pitao najdosadnije stvari na svetu: Pa, kako si mi Sojlita?
Srean sam to te ujem; a ja, evo, sedim ovde sa ovim prijateljima, veoma dobri ljudi, koji
bi eleli da dou u dodir s tvojim svetom, Sojlita. Molim, ta si rekla? Da ih pozdravim?
Kako da ne, Sojlita, preneu im. Kae da vas iz sveg srca pozdrvalja i da se, ako moete,
pomolite ponekad Bogu za nju, ne bi li to pre izila iz istilita. Posle Sojlite pojavio se niz
roaka i prijatelja sa kojima je pisar vodio sline razgovore. Svi su se nalazili u istilitu, svi
su nam slali pozdrave, svi su traili da se molimo za njih. Havijer je navaljivao da pozove
nekoga iz Pakla, kako bi razbio nae sumnje, ali, ne oklevajui ni sekundu, medijum nam je
objasnio da je to neizvodljivo: oni odande mogu da se prizovu samo u toku prva tri dana
neparnog meseca a i onda im se jedva uje glas. Havijer je tada zatraio da pozove dadilju
koja je odgajila njegovu majku, njega i njegovu brau. Prikazala se donja Gumersinda,
poslala svoje pozdrave, rekla je da se s ljubavlju sea Havijera i da ve priprema svoj pinkl
kako bi napustila istilite i krenula u susret Gospodu. Ja sam zamolio pisara da prizove
mog brata Huana i on je zaudo doao (jer ja nisam imao brae), i putem bezazlenog glasa
medijuma poruio mi da ne brinem za njega jer je on s Bogom i da stalno moli za mene.
Umiren ovom veu, izgubio sam svako dalje interesovanje za seansu i mentalno sam poeo
da piem svoju priu o senatoru. Pao mi je na pamet zagonetan naslov: Nepotpuno lice.
Odluio sam dok je neumorni Havijer traio od pisara da mu prizove nekog anela, ili
barem neku istorijsku linost, kao to je Manko Kapak, da sentor rei svoj problem pomou
jedne frojdovske fantazije: da svojoj eni, kada poeli da s njom vodi ljubav, stavi gusarski
povez preko oka.
Seansa se zavrila oko dva ujutro. Dok smo etali ulicama etvrti Barios Altos, traei taksi
koji e nas odbaciti do trga San Martina da bi tamo uzeli drugi, kolektivni, izluivao sam
Havijera govorei mu da je njegovom krivicom onostrano izgubilo za mene poeziju i
tajanstvo, da mi je njegovom krivicom pokazano da svi mrtvi postaju budale, da njegovom
krivicom neu moi da hudem agnostik i da u morati da ivim sa izvesnou da me u

drugom ivotu, koji zaista postoji, oekuje venost kretenizma i dosaivanja. Nali smo jedan
taksi i za kaznu je platio Havijer.
Kod kue, pored pohovane nicle, jajeta i pirina, natao sam i poruku: Zvala Hulija.
Primila je tvoje rue, vrlo su lepe i mnogo su je obradovale. Ali ne treba da se zavarava? da
e se ruama izvui da je ovih dana ne odvede u bioskop. Deda.
Narednog dana bio je ujka Luov roendan. Kupio sam jednu kravatu i spremao se da u
podne odem do njega, meutim, Henaro-mlai se nepravovremeno pojavio na tavanetu i
naterao me da ruam s njim kod Rajmondija. eleo je da mu pomognem u sastavljanju oglasa
koji e izii u nedeljnim novinama, najavljujui radio-serije Pedra Kamaa, koje e poeti da
se emituju u ponedeljak. Zar nije loginije da sam autor uestvuje u sastavljanju tog oglasa?
Problem je u tome to je odbio objasnio mi je Henaro-mlai, puei kao dimnjak.
Da njegovim rukopi-sima nije potrebna plaena reklama, da se oni nameu svojom
vrednou i ta ti ja znam ta jo. Sve u svemu, ovek je teak sluaj: ima previe manija.
uo si ono za Argentince, zar ne? Primorao nas je da ponitimo ugovore i platimo odtetu.
Nadam se da e njegovi programi opravdati tu oholost.
Dok smo pisali oglase, sreivali dve korvine1 , pili hladno pivo i gledali kako povremeno
po gredama Rajmondija promiu sivi miii koji kao da su tu postavljeni da svedoe o
starosti lokala, Henaro-mlai mi je ispriao o jo jednom sukobu s Pedrom Kamaom.
Razlog: protagonisti etiri radio-serije kojima e debitovati u Limi. U sve etiri, glavni junak
je pedesetogodinjak koji udesno odrava svoj mladalaki izgled.
Objasnili smo mu da su sva istraivanja pokazala da publika voli da glavni junak bude
izmeu tridesete i trideset pete, ali on je tvrdoglav kao mazga jadikovao je Henaro-mlai,
izbacujui dim kroz usta i nos. A ta ako sam se zeznuo i Bolivijanac ispadne potpuni
promaaj?
Setio sam se da se Kamao u jednom trenutku naeg razgovora koji smo prethodne veeri
vodili u njegovoj sobiici u Radio-Sentralu, vatreno drao dogme o mukarcima pedesetih
godina. To je doba kada su intelekt i senzualnost na vrhuncu, rekao je, a iskustva potpuno
sazrela. Tada te ene najvie ele a mukarci te se plae. I podozrivo je insistirao da je starost
optativna. Zakljuio sam da bolivijanski piskar ima pedeset godina i da ga stvarnost
uasava, jedan zraak ljudske slabosti u tom mramornom duhu.
Kada samo napisali oglase, bilo je suvie kasno da trknem do Mirafloresa, tako da sam
telefonirao ujka Luu i rekao mu da u doi uvee da ga poljubim. Pretpostavljao sam da u
tamo zatei gomilu roaka koji su doli da mu estitaju, ali nije bilo nikoga sem ujne Olge i
tetke Hulije. Roaci su prodefilovali kroz kuu u toku dana. Pili su viski i posluie i mene.
Tetka Hulija mi je jo jednom zahvalila na ruama video sam ih na komodi u dnevnoj sobi
i bilo ih je tako malo a onda je, kao i uvek, poela da me pecka, traei mi da joj priznam
kakav mi je to program iskrsao one veeri kada sam je ostavio na cedilu: neka malecka s
Univerziteta, ili neka fufica s Radija? Imala je na sebi plavu haljinu i bele cipele i bila je
svee naminkana i oeljana; smejala se glasno i otvoreno, glas joj je bio prozuhao a pogled
izazovan. S malim zakanjenjem, otkrih da je privlana. U nastupu oduevljenja, ujka Luo
ree da ovek samo jednom u ivotu slavi pedeseti roendan i da nas sve poziva u Gril
Bolivar. Pomislio sam daje to drugi dan uzasopce kako u morati da odustanem od pisanja
svoje prie o senatoru:evnuhu i perverznjaku (a kako bi bilo da to bude naslov?) Ali nisam
alio, vrlo sam se obradovao to u i ja biti ukljuen u zabavu. Premerivi me pogledom, ujna
Olga je presudila da moj izgled nije ba najprikladniji za Gril Bolivar i ree ujka Luu da mi
posudi istu koulju i neku upadljivu kravatu ne bih li time zabaurio svoje staro i izguvano
oelo. Koulja mi je bila velika i veoma mi je smetao oseaj da mi okovratnik landara oko
vrata (zbog ega je tetka Hulija poela da me zove Popajem).
1 Vrsta morske ribe

Nikada ranije nisam bio u Gril Bolivaru i to mi je mesto izgledalo krajnje ik,
najelegantnije na svetu, a jelo kojim su nas posluili najukusnije koje sam ikada okusio.
Oikestar je svirao bolere, pasodoble, bluz, a zvezda programa bila je neka Francuskinja, bela
kao mleko, koja je milovali svaki slog svojih pesama, dok se istovremeno inilo da ruka* ma
masturbira mikrofon; njoj je ujka Luo, ije je raspoloenje raslo sa svakom aom,
dovikivao, trtljajui neto to je on nazivao fransuckim: Vravoooo! Vravoooo mamuasel
cheri! Ja sam prvi ustao da igram; odvukao sam ujnu Olgu na plato, na sopstveno
iznenaenje, jer ja nisam umeo da igram (u to vreme bio sam vrsto ubeen da je knjievna
vokacija nesjedinjiva sa igrom i sportom); sreom, bilo je puno ljudi tako da u polumraku i
stisci to niko nije mogao da primeti. Tetka Hulija je, pak, muila ujka Lua primoravajui ga
da igra na odstojanju i pravi raznorazne figure. Ona je dobro igrala tako da su je pratili
pogledi mnogih mukaraca.
U sledeu igru pozvao sam tetku Huliju upozorivi je da ne umem da igram, ali poto su
svirali jedan vrlo polagan tango, uspeo sam da budem pristojan partner. Odigrali smo
nekoliko igara, neosetno se udaljavajui od stola ujka Lua i ujne Olge. U trenutku kada je
muzika prestala a tetka Hulija taman htela da se od mene odvoji, zadrao sam je i poljubio u
obraz, vrlo blizu usana. Zapanjeno me je pogledala, kao da prisustvuje nekom udu. Bilo je
vreme za smenu orkestra i morali smo da se vratimo za sto. im smo seli, tetka Hulija poe
da pecka ujka Lua, rekavi mu da posle pedesete mukarci postaju stari razvratnici.
Povremeno bi mi bacila brz pogled, kao da hoe da se uveri da sam zaista tu, a iz njenih oiju
se jasno videlo da joj ne ulazi u glavu da sam je poljubio. Ujna Olga je ve bila umorna i
elela je da poemo, ali ja sam navaljivao da odigramo jo po jednu igru. Intelektualac nam
se kvari, ustanovio je ujka Luo i odveo ujnu Olgu da naprave jo jedan krug po platou. Ja
sam pozvao tetku Huliju i dok smo igrali, nije (prvi put) progovorila ni rei. Kada su se u
masi parova, ujka Luo i ujna Olga udaljili od nas, malko sam je privukao k sebi i priljubio
svoj obraz uz njen. uo sam je kako mrmlja, sva zbunjena: Sluaj, Marito . . meutim,
prekinuo sam je apnuvi joj u uvo: Zabranjujem ti da me ikada vie zove Marito.
Odmakla je malice svoje lice da bi me pogledala i pokuala je da se nasmei; ja sam se tada,
gotovo mehaniki, nagnuo nad nju i poljubio je u usta. Nae su se usne jedva dotakle, ali ona
to nije oekivala i toliko se iznenadila da je za trenutak prestala da igra. Ovog puta potpuno
zaprepaena, zurila je u mene otvorenih usta. Posle te igre, ujka Luo je platio raun i
odmah smo krenuli. Na putu za Miraflores nas dvoje smo sedeli pozadi uhvatio sam
tetka Hulijinu ruku, neno je stegao i zadrao u svojim rukama. Nije je povukla i nije izustila
ni rei, premda se videlo da je i dalje zapanjena. Kada sam siao, pred kuom mojih babe i
dede, upitao sam se koliko li je godina starija od mene.

U NOI KALJAA, vlanoj i mranoj kao vuja eljust, narednik Lituma je podigao
okovratnik svog injela, protrljao ruke i pripremio se da izvri svoju dunost. Bio je to ovek
u svojim najboljim godinama, pedesetim, koga je itava andarmerija potovala; sluio je u
policijskim stanicama u najopasnijim delovima grada ne alei se, a na njegovom telu bilo je
oiljaka iz borbi protiv zloina. Zatvori Perua vrveli su od zlikovaca kojima je on namakao
lisice. Prilikom dnevnih zapovesti navodili su ga kao primer, hvalili ga u zvaninim govorima
i dva puta odlikovali: ali ta slava nije izmenila njegovu skromnost, nita manju od njegove
hrabrosti i potenja. Ve je godinu dana sluio u etvrtoj policijskoj stanici u Kaljau a tri
poslednja meseca imao je najgore zaduenje koje moe dopasti naredniku u luci: noni
obilazak.
Daleka zvona crkve Nae Gospe Karmen de la Legua oglasila su pono i uvek taan
narednik Lituma visoko elo, orlovski nos, prodoran pogled, olienje ispravnosti i dobrote
krenuo je u svoj obilazak, ostavljajui iza sebe blesak svetlosti u pomrini: tu staru drvenu
kuerinu gdeje bila smetena etvrta policijska stanica. Zamislio je ta se unutra zbiva:
porunik Hajme Kona verovatno ita Paju Patka, Slinavi Kamao i Jabuica Arevalo
stavljaju eeru svee proceenu kafu a jedini zatvorenik toga dana jedan deparo koga
su uhvatili na delu u autobusu na liniji Cukuito Parada i doveli u stanicu prepunog
modrica to mu ih je zadalo pet, est razjarenih putnika psovao je sklupan na zatvorskom
podu.

Zapoeo je svoj obilazak u u etvrti Puerto Nuevo, gde je deurni andarm bio Tuponosi
Soldevilja, rodom iz Turn- besa, koji je vrlo nadahnutim glasom pevao tondere 1 . andarmi i
detektivi Kaljaa zazirali su od Puerta Nueva jer u njegovom lavirintu uderica napravljenim
od dasaka, lima i erpia, malo je bilo onih koji su svoj hleb zaraivali kao luki radnici ili
ribari. Veina su bili besposliari, lopovi, pijanci, drogosi, svodnici i peovani (da ne
pominjemo bez brojne prostitutke), koji bi se zbog bilo koje sitnice dohvatili noevima a
ponekad bi i pripucali. Ova etvrt, bez vode i odvodnih kanala, bez svetla i asfalta, vie se no
jednom obojila krvlju predstavnika zakona. Ali te noi sve je bilo izuzetno mirno. Dok je
prolazio kroz mendre te etvrti u potrazi za Tuponosim, spotiui se o nevidljivo kamenje,
namrtenog lica zbog smrada izmeta i trulei to mu se uvlaio u nozdrve, narednik Lituma je
pomislio: Hladnoa je none ptice poterala rano u krevet. Jer bila je sredina avgusta kada je
kini period u punom jeku: vrlo gusta magla koja je sve brisala i izobliavala i uporna kiica
to je vlaila vazduh, pretvorile su tu no u neto tuno i negostoljubivo. Kud li se zavukao
Tuponosi? Ta pederina iz Tumbesa, taj Soldevilja, ako se uplai od razbojnika ili prevelike
zime, u stanju je da ode da se malo zagreje i cugne koje pie u nekoj od krmi du avenije
Uaskar. Ne, ne bi se usudio, pomisli narednik Lituma. Zna da sam ja u patroli i da e
nagrabusiti ako napusti svoje mesto.
Naiao je na Tuponosog ispod jedne osvetljene bandere, na uglu, prekoputa nacionalne
Hladnjae. Besno je trljao ruke, lica utonulog u sablasni al iza kojeg su mu se videle samo
oi. Ugledavi ga, trgao se i prineo ruku fiekli- ji. A onda, prepoznavi ga, pozdravio ga je
kucnuvi petama.

Uplaiste me, narednie ree, smejui se. Videi vas tako poizdaleka kako
izranjate iz mraka, pomislih da je neki duh.

Kakav duh i kakvi bakrai prui mu ruku ma. Mislio si daje razbojnik.

Ni govora, po ovoj zimi razbojnika nema napolju

Tuponosi ponovo protrlja ruke. Dva jedina luaka koja se etaju po ovom
nevremenu smo vi i ja. I ovi ovde.
Pokazao je na krov Hladnjae i narednik je, napreui oi, uspeo da razazna pet, est
leinara zbijenih jedni uz druge i s kljunovima meu krilima, u pravoj liniji na vrhu krova.
Koliko samo mora da su gladni, pomislio je. Premda se smrzavaju, sede tu njuei smrt.
Tuponosi Soldevilja mu je pri slabanoj svetlosti uline svetiljke potpisao izvetaj jednom
ivakanom olovicom koja mu je stalno klizila izmeu prstiju. Nije bilo novosti: ni udesa, ni
prekraja, ni pijanstava.
-Mirna no, narednie ree mu, pratei ga nekoliko blokova prema aveniji Manko
Kapak. Nadam se da e takva i ostati dok ne doe moja smena. A posle, moe da bude i
smak sveta; briga me!
Nasmejao se kao da je rekao neto vrlo duhovito, a narednik Lituma pomisli: Ba je bedan
mentalitet pojedinih andarma. Kao da je pogodio njegove misli, Tuponosi Soldevilja
dodade ozbiljnim glasom: Jer ja nisam kao vi, narednie. Meni se ovo ne svia. Nosim
uniformu samo zato da bih imao ta da jedem.

Da se ja pitam, ne bi je nosio promrmlja narednik. Ja bih dopustio da u

andarmeriji ostanu samo oni koji u nju veruju.

Ostala bi poprilino prazna odvrati Tuponosi.

Bolje je biti sam nego u loem drutvu nasmeja se narednik.

Nasmejao se i Tuponosi. Hodali su po mraku, kroz ravno polje to je okruavalo Trgovaku
ispostavu Guadalupe, gde su derani veito razbijali uline svetiljke kamenicama. Iz daljine se
uo um mora i, povremeno, motor ponekog taksija koji je prolazio avenijom Argentina.

Vi biste voleli da svi mi budemo heroji, ree iznenadno Tuponosi. Da ispustimo

duu branei ovu ubrad. Pokazao je na Kaljao, na Limu, na svet uopte. Da ne mislite
1)

Tondero narodni ples, karakteristian za obalski deo Perua, prim. prev.

moda da e nam rei hvala? Zar ne ujete ta za nama viu na ulici? Mislite li da nas iko
potuje? Nas narod prezire, narednie.

Ovde se razdvajamo ree Lituma, kada su stigli do avenije Manko Kapak. Ne

naputaj tvoj sektor. I ne budi toliko zlovoljan. Jedva eka da napusti andarmeriju, ali
onoga dana kada te izbriu sa spiska, patie kao pas. Tako je proao i Sisica Antesana.
Dolazio je u Stanicu da nas obie, a oi su mu se punile suzama: Izgubio sam svoju
familiju, govorio je.
uo je iza sebe kako Tuponosi guna: Kakva mi je to familija bez ena?
Moda je Tuponosi u pravu, razmiljao je narednik Lituma, idui kroz pustu aveniju, usred
noi. Istina je; ljudi ne vole policajce; sete ih se samo kada se neega uplae. Pa ta onda? On
se ne ubija od posla da bi ga ljudi potovali ili voleli. Ne dajem ja ni pet para za ljude,
pomislio je. Zato onda ne prihvata andarmeriju kao njegovi drugari: ne ubijaju se od posla,
nastoje da to bolje prou, da iskoriste svaku priliku za odmor, da prime malo mita (pokoji
prljavi novi tu i tamo) ako pretpostavljeni nije u blizini? Zato, Lituma? Pomislio je: zato
to ti ovo voli. Kao to drugi vole fudbal ili trke, ti voli tvoj posao. Sinula mu je ideja da
kada ga idui put neki fudbalski manijak upita, Lituma, navija li za Sports Bojs ili za
alako? odgovorie mu: Navijam za andarmeriju. Zadovoljan ovom svojom dosetkom,
smejao se, u magli, pod kiicom, u noi; a onda je uo zvuk. Trgnuo se, prineo je ruku
fiekliji, ukopao se. Toliko ga je taj zvuk iznenadio da se gotovo uplaio. Samo gotovo,
pomislio je, jer ti se nikada nisi plaio niti e se plaiti, ti, Lituma, ne zna ta je strah. S
njegove leve strane nalazilo se ravno polje, a s desne, prva zgrada skladita Pomorskog
terminala.. Odatle je doao vrlo jak zvuk sanduka i konzervi koji padaju, povukavi za sobom
druge sanduke i konzerve. Ali sada je sve opet mirno, uo je samo udaljenu jeku talasa i
zvidanje vetra koji je udarao u krovove i provlaio se kroz bodljikavu icu lukog terminala.
Mora da je neka maka jurila mia i pri tom sruila sanduk, ovaj je za sobom povukao drugi
i tako se sve strovalilo dole, pomislio je. Zamislio je jadnu maku kako lei prignjeenog
trbuha zajedno s miem pod brdom svenjeva i buradi. Ve se nalazio u sektoru Kukurueta
Romana. Ali, naravno, Kukurue nije bio tu; Lituma je vrlo dobro znao da je on sada na
suprotnom kraju njegovog podruja, u Srenoj zemlji ili Plavoj zvezdi ili u bilo kom od onih
jeftinih baria i burdelja za mornare, naikanih na drugom kraju avenije u uliici koju su
jeziavi itelji Kaljaa nazivali ankir-ulicom. Mora da tamo sedi, za jednim od onih izanalih
ankova i kao suner upija svoje pivce. I dok je iao ka tim smrdljivim jazbinama, Lituma je
zamislo Romanovo preplaeno lice kada se on iznenada pojavi iza njega: Tako znai, pije
dok si na dunosti. Odzvonilo ti je, Kukurue.
Iao je jo nekih dvesta metara a onda je naglo zastao. Okrenuo se: tamo, u senci, nalazilo
se skladite, sada mirno: jedan njegov zid bio je slabano osvetljen ulinom svetiljkom koju
na neki udesan nain nisu otetile prake derana. To nije maka, pomislio je; a nije ni
pacov. To je lopov. Srce je poelo snano da mu kuca i osetio je kako mu se vlae elo i
ruke. Lopov je to, lopov! Nekoliko sekundi je stajao nepomian, ali ve je znao da treba da se
vrati. Bio je siguran: i ranije ga je srce ovako opominjalo. Izvukao je pitolj iz futrole,
otkoio ga, a levom rukom je izvadio bateriju. Vratio se krupnim koracima oseajui da mu
srce izlazi na usta. Da, to je lopov, sasvim je siguran. Stigavi do skladita ponovo je zastao,
daui. A ako nije jedan ve nekoliko? Zar ne bi bilo pametnije da potrai Tuponosog,
Kukurueta? Odmahnuo je glavom: niko njemu nije potreban, on je vie nego dovoljan. Ako
ih je nekoliko, utoliko gore po njih, a bolje za njega. Prislonivi uvo uz drveni zid, oslu- nuo
je: potpuna tiina. Samo se iz daljine ulo more i prolazak ponekog automobila. Kakav
lopov i kakvi bakrai! Sanja, Lituma. To je samo maka ili pacov. Vie mu nije bilo hladno;
osetio je umor i vruinu. Obiao je skladite, traei vrata. Kada ih je pronaao, osvetlio je
bravu baterijom i video da nije provaljivana. Ve se okrenuo da pode, govorei u sebi Kakvo
razoarenje, Lituma, tvoj njuh nije kao nekada", kada je, napravivi jedan mahinalan pokret

rukom, uakasti krug njegove baterije osvetlio otvor u zidu, nekoliko metara od vrata; izveli
su to divljaki: razbili su drvo sekirom ili udarcima nogu. Procep je bio dovoljno velik da se
ovek uvue etvoronoke.
Srce mu je sada kucalo pomamno, luaki. Ugasio je bateriju, uverio se da mu je pitolj
otkoen, pogledao uokolo: samo senke, a u daljini, kao zapaljene ibice, ulina svetla avenije
Uaskar. Snano je udahnuo vazduh i zagrmeo najjaim moguim glasom: Kaplaru, neka
vai ljudi opkole ovaj magacin. Ako neko pokua da pobegne, slobodno raspalite po njemu.
Brzo, momci!
I da bi bilo uverljivije, protrao je nekoliko puta s jedne strane na drugu, snano lupajui
nogama. Zatim je prislonio lice uz tanki zid skladita i povikao iz sveg grla: Hej vi tamo,
gotovo je, u abru ste. Svi ste opkoljeni. Ponite da izlazite, jedan po jedan, kuda ste uli.
Imate trideset sekundi da to uinite svojevoljno!
uo je eho njegovih povika koji se gubio u noi, a potom more i lave pasa. Odbrojao je ne
trideset, ve ezdeset sekundi. Pomislio je: Pravi od sebe budalu, Lituma. Osetio je kako
ga obuzima talas besa. Uzviknuo je: Otvorite oi, momci. Na prvi pogrean pokret,
pokosite ih, kaplaru!
I uprkos svojim godinama i tekom injelu, odluno je legao potrbuke i provukao se kroz
procep. Uavi unutra, brzo se uspravio, na vrhovima prstiju je potrao na jednu stranu i
leima se priljubio uza zid. Nita nije video, ali nije eleo da pali bateriju. Nita se nije ulo,
ali opet je bio potpuno siguran. Neko je tu, skriva se u mraku ba kao i on, oslukujui i
pokuavajui da vidi. Uinilo mu se da uje neije disanje, kao da neko dahe. Prst je drao
na obarau, a revolver u visini grudi. Izbrojao je do tri i upalio bateriju. Krik ga je toliko
iznenadio, da mu je od straha baterija ispala iz ruke i otkotrljala se po podu, otkrivajui neke
zaveljaje, neto kao svenjeve pamuka, burad, grede, i (brru, krajnje neoekivanu,
neverovatnu) priliku skvrenog i nagog crnca, koji je rukama pokuavao da sakrije lice, a
ipak, gledao je kroz prste oima punim straha, prikovanim za bateriju, kao da mu opasnost
preti samo od svetlosti.

Stoj ili pucam! Mrdne li, mrtav si, meane! - grmeo je Lituma tako snanim glasom
da ga je zabolelo grlo, dok je savijen, rukom pokuavao da napipa baterijsku lampu. A onda, s
divljakim zadovoljstvom: Nagrabusio si, meane! U abru si, meane!
Toliko je vikao da mu se od toga vrtelo u glavi. Pronaao je bateriju i svetlosni krug prolete
naokolo traei crnca. Nije pobegao, bio je na istom mestu i Lituma ga je gledao
razrogaenim oima, ne verujui, sumnjajui u ono to vidi. Ne, to nije njegova mata, niti
san. Zaista je nag, ba kao na dan roenja: ni cipela, ni gaica, ni majice, ni niega. I inilo se
da ga nije stid i da ak ne primeuje da je go, jer nije pokrivao svog sramotnjaka koji je
veselo landarao pod sve- tlom lampe. I dalje je bio onako skvren, lica napola pokrivenog
prstima, nije se pokretao, hipnotisan krugom svetlosti.

Ruke na glavu, meane naredi narednik, ne prilazei mu. Samo mirno ili u te
napuniti olovom. Uhapen si zbog upada na privatan posed i zato to luftira jajca.
A istovremeno, napeto oslukujui i najmanji uanj koji bi mu otkrio nekog sauesnika u
pomrini skladita, narednik ree u sebi: Ovo nije lopov. Ovo je neki luak. Ne samo zato
to je usred zime go, ve zbog onog krika koji je ispustio kad ga je otkrio. To nije bio krik
normalnog oveka, pomislio je narednik. Bio je to neki krajnje udan zvuk, neto izmeu
urlika, njakanja, grohota i lavea. Zvuk koji nije dolazio samo iz grla, ve i iz utrobe, srca,
due.

Rekao sam ruke na glavu, doavola uzviknu narednik, zakoraknuvi ka njemu.

Ovaj nije posluao, nije se ni mrdnuo. Bio je jako tamnoput, i toliko mrav da je Lituma u
polumraku mogao da mu prebroji sva rebra i vidi njegove noge, tanke kao trice; ali imao je
vrlo velik trbuh koji mu je padao preko stidne kosti, i Lituma se odmah se- tio one skeletske
dece iz sirotinjskih predgraa iji su stomaci bili naduveni od parazita. I dalje s rukama na

licu, meanac nije mrdao; narednik napravi jo dva koraka ka njemu, paljivo ga
posmatrajui, siguran da e se ovaj svakog asa nadati u beg. Luaci ne haju za revolvere,
pomisli i napravi jo dva koraka. Nalazio se samo nekoliko metara od meanca i tek je sada
primetio oiljke koji su arali njegova ramena, miice, lea. U avolju mater!, pomisli
Lituma. Da li je to od neke bolesti? Da li su rane ili opekotine? progovorio je tihim glasom da
ga ne bi preplaio:

Samo tako, meane, polako i mirno; ruke na glavu i poi ka rupi kuda si uao. Ako
bude dobar, dau ti u stanici malo kafe. Mora da si se iv smrzao, tako go po ovakvom
vremenu.
Htede da napravi jo jedan korak ka crncu, kad ovaj iznenada skloni ruke s lica, Lituma je
zastao zaprepaen, otkrivi ispod zamrene ube njegovih kovrda, te prestraene oi, te
uasne oiljke, tu ogromnu gubicu iz koje je strao jedan jedini, dugaak i iljat zub, i ponovo
ispusti onaj neobini, nerazumljivi, neljudski urlik; potom pogleda oko sebe, uznemiren, plah,
nervozan, kao ivotinja koja trai izlaz za beg; i na kraju, glupo, izabra onaj pogreni, onaj
koji je narednik blokirao svojim telom. Jer on nije pokuao da na njega nasrne, ve da kroz
njega pobegne. Potrao je, i to je bilo tako neoekivano da Lituma nije stigao da ga zaustavi,
tako da je ovaj udario u njega. Narednik je imao dobre ivce: nije povukao obara, nije
ispalio nijedan metak. Udarivi u njega, meanac frknu; Lituma ga tada gurnu i vide kako on
pada na tlo kao da je od krpe. Da bi ga umirio, udario gaje nekoliko puta nogom.

Ustaj naredi mu. Ne samo da si lud nego si i glup. A kako tek smrdi!
Imao je neki neodredljivi miris, na katran, aceton, mokrau i mainjak. Okrenuvi se na
lea, uspanieno je buljio u njega.

Ali odakle si se samo stvorio promrmlja Lituma. Pribliio je malo lampu i krajnje
zbunjen, za trenutak je ispitivao to lice iarano pravim rezovima, tu mreu sitnih linija po
njegovim obrazima, nosu, elu, bradi koje su se gubile na vratu. Kako je ulicama Kaljaa
mogao da hoda stvor
koji ovako izgleda i ija jajca landaraju na vazduhu, a da to niko ne prijavi.

Dii se smesta, ili u te dobro izmlatiti ree Lituma. Lud ili ne, dosta mi te je.
ova se nije ni pomerio. Poeo je da pravi neke zvuke ustima, da nerazgovetno mrmlja,
prede, guna, neto to je pre liilo na ptice, insekte ili divlje zveri nego na ljudski govor. I
netremice je piljio u lampu, beskrajno prestraen.

Ustaj, ne plai se ree narednik, sagnu se i uhvati meanca za miicu. Nije se

protivio ali nije napravio nikakav napor da ustane. Ala si mrav, pomisli Lituma, gotovo
zabavljajui se njegovim mjaukanjem, grgotanjem, nepekidnim sricanjem. I kako me se
samo boji. Primorao ga je da se podigne i nije mogao da veruje da je tako slaba an; samo
to ga je ovla gurnuo u pravcu otvora u zidu, osetio je kako se ovaj spotie i pada. Ali ovoga
puta je ustao sam, s velikim naporom, oslanjajui se na jedno bure s uljem.

Jesi li bolestan? upita ga narednik. Skoro da ne moe da hoda, meane. Ali iz

koje je vraje matere moglo da se ispili jedno ovakvo strailo kao to si ti!
Odvukao ga je do otvora, naterao ga da se sagne i da se provue na ulicu ispred njega.
Meanac je i dalje proizvodio zvuke, kao da u ustima dri komad gvoa koji pokuava da
ispljune. Da, pomisli narednik, on je lud. Kiica je prestala, ali snaan vetar je brisao ulice,
fijuui i zavijajui oko njih, dok je Lituma, gurkajui pomalo meanca da bi ga pourio, iao
ka Stanici. Bilo mu je hladno ak i u njegovom debelom kaputu.

Mora da si se sledio, burazeru ree Lituma. Gologuz na ovom vremenu i u ovo

doba dana. Bie udo ako ne navue zapaljenje plua.
Crncu su cvokotali zubi i koraao je ruku prekrtenih na grudima, trljajui slabine svojim
dugim i koatim aketinama kao da mu je bilo najhladnije na rebrima. I dalje je rikao,
grundao ili graktao, ali sada za sebe i posluno bi skretao kuda bi mu narednik pokazao. Na
ulicama nisu sreli ni automobile, ni pse, ni pijance. Kada su stigli do Stanice- svetla njenih

prozora obradovala su Litumu svojim uljastim sjajem ba kao brodolomnika koji ugleda
obalu promuklo zvono u crkvi Nae Gospe Karmen de la Legue, naznailo je dva sata.
Ugledavi narednika kako ulazi s nagim crncem, mladi i naoiti porunik Hajme Kona nije
ispustio Paju Patka iz ruku bio mu je to etvrti strip te noi, ne raunajui tri Supermena i
dva Mendrejka, ali je toliko zinuo da je gotovo razvalio vilice. andarmi Kamao i Arevalo
koji su igrali partijicu kineskih dama, takoe se razrogaie u udu.

Gde nae to strailo za ptice? ree konano porunik.

Je li to ovek, ivotinja ili stvar? upita Jabuica Arevalo, ustajui i njukajui

crnca. A ovaj je, otkako je uao u Stanicu potpuno zanemeo, prestraeno okreui glavu u
svim pravcima, kao da prvi put vidi elektrino osvetljenje, pisae maine, andarme. Videvi
da mu se pribliava Jabuica, ponovo ispusti onaj svoj jezoviti urlik Lituma je video da se
porunik Kona toliko zapanjio da samo to nije pao na pod zajedno sa stolicom, a da je
slinavi Kamao sruio tablu s kineskim damama, i hteo da izjuri na ulicu. Narednik ga je
zadrao jednom rukom i malo protresao: Miran, meane, de, de, ne plai se.

Naao sam ga u novom skladitu lukog terminala, porunie ree. Uao je

unutra probivi rupu u zidu. Da napravim nalog za hapenje zbog upada na tui posed, krae,
nemoralnog ponaanja, ili zbog svega zajedno?
Meanac se opet sav skupio, dok su ga porunik, Kamao i Arevalo paljivo razgledali od
glave do pete.

Ovi oiljci nisu od boginja, porunie ree Jabuica, pokazujui rezove na licu i
telu. Koliko god da izgleda nemogue, to je od noa.

Nikada u svom ivotu nisam video mraavijeg oveka ree Slinavi zagledajui
kosti nagog crnca. A ni runijeg. Gospode Boe, kakva ufrkana kosa! I kolike nourde!

Zadovolji nau radoznalost ree porunik. Da ujemo tvoju ivotnu priu,

crniu.
Narednik Lituma je skinuo svoju kapu i raskopao injel. Seo je za pisau mainu,
spremajui se da napie izvetaj. Odande viknu: Ne ume da govori, porunie. Proizvodi
samo neke nerazumljive zvuke.

Da nisi ti jedan od onih to se prave aknuti? zagreja se jo vie porunik.

Suvie smo stari da padnemo na tu foru. Reci nam: ko si, odakle si, ko ti je mama.

Ili hoe da ti povratimo govor s nekoliko pljuski po njuci dodade Jabuica.

Ko kanarinac da peva, meaniu.

Ako su ovo zaista oiljci od noa, onda mora da su ga zasekli hiljadu puta udio se
Slinavi, neprekidno zagledajui mreaste rezove po crnevom telu. Ali kako je mogue da
ovek bude ovoliko iaran?

Smrzava se ree Jabuica. Zubi mu cvokou kao zveke.

Kutnjaci ispravi ga Slinavi, zagledajui ga izbliza kao da je mrav. Zar ne vidi

da ima samo jedan zub, ovaj slonovski onjak? Majkumu! Kakav stvor: prava nona mora.

Ja mislim da je uvrnut ree Lituma, ne prestajui da pie. Niko pri zdravoj

pameti ne bi po ovakvom vremenu tako hodao; zar ne, porunie?
I u tom trenutku, mete ga natera da podigne pogled: iznenadno neim naelektrisan,
meanac je odgurnuo porunika i kao strela projurio izmeu Kamaa i Arevala. Ali, ne ka
ulici, ve ka stolu s kineskim damama. Lituma ga je video kako se sunovrauje na jedan
napola pojeden sendvi, halapljivo ga gura u usta i prodrljivo i ivotinjski odjednom guta.
Kada su Arevalo i Kamao stigli do njega i poeli da ga udaraju po glavi, crnac je podjednako
prodrljivo ve gutao ostatke drugog sendvia.

Ne tucite ga momci ree narednik. Budite radije milosrdni i dajte mu jednu

kafu.

Ovo nije dobrotvorna ustanova ree porunik.

Ne znam kog vraga da uradim sa ovim tipom ovde. Stajao je gledajui u meanca koji
je, poto je progutao sendvie i ne trepnuvi primio batine od Slinavog i Jabuice, sada mirno
leao na podu i neprimetno dahtao. Porunik se na kraju saali i proguna: Dobro. Dajte
mu malo kafe i stavite ga u eliju.
Slinavi mu prui pola olje kafe iz termosa. Meanac je pio polako, zatvarajui oi, a kada
je sve popio, lizao je aluminijumsku olju u potrazi za poslednjim kapima sve dok dno nije
zasijalo. Mirno se prepustio da ga odvedu u eliju.
Lituma je ponovo proitao svoj izvetaj: pokuaj krae, upad na tui posed, nemoralno
ponaanje. Porunik Hajme Kona se vratio za svoj pisai sto a pogled mu je lutao po sobi:
Sada znam, znam na koga mi lii zadovoljno se nasmeio, pokazujui Litumi gomilu
raznobojnih asopisa. Na crnce iz pria o Tarzanu, na one iz Afrike.
Kamao i Arevalo su opet zapoeli partiju kineskih dama a Lituma je stavio svoju kapu i
zakopao injel. Izlazei uo je povike deparoa koji se uzbudio kada je, probudivi se,
ugledao koga su mu doveli u eliju: Upomo! Spaavajte me! Ovaj e da me siluje!

Zavei, ili emo te mi silovati pripreti mu porunik. Pusti me da na miru

proitam svoje stripove.
Lituma je sa ulice uspeo da vidi da se crnac ispruio na pod, ne hajui za krike daparoa,
jednog tanunog Kineza koji nikako da se oslobodi straha. Probudi se i nae se licem u
lice sa ovakvim strailom smejao se Lituma, dok je svojim vrstim telom ponovo probijao
maglu, vetar, tamu. S rukama u depovima uzdignutog okovratnika, pognute glave i ne urei
se, nastavio je svoj obilazak. Prvo je otiao u ankir-ulicu gde je naao Kukurueta Romana
kako se u Srenoj zemlji, nalaken na ank, smeje vicevima Goluba Plakovia, starog peka
ofarbane kose i s vetakim zubima koji je tu bio barmen. Zabeleio je u svoj izvetaj da se iz
ponaanja pozornika Romana videlo da je uzimao alkoholna pie dok je bio na slubi, mada
je i suvie dobro znao da e se porunik Kona, ovek pun razumevanja za svoje i tue
slabosti, napraviti da to ne vidi. Napustivi priobalnu zonu, krenuo je uzbrdo, avenijom Saens
Penja, u to vreme gluvljom od samog groblja, i dobro se namuio dok je naao Umberta
Kispea, zaduenog za pijani sektor. Duani su bili zatvoreni i bilo je manje skitnica nego
inae koji su, uureni, spavali na dakovima ili novinama, ispod stepenita i kamiona.
Posle nekoliko uzaludnih krugova po toj zoni i zazvidavi vie puta u znak prepoznavanja u
svoju pitaljku, naao je Kispea na uglu Kolona i Koranea, kako pomae jednom taksisti
kome su dvojica bandita razbila glavu da bi ga opljakali. Odveli su ga u Dravnu bolnicu da
ga zaiju. Zatim su otili da pojedu orbu od ribljih glava u prvom duanu koji se otvorio,
kod gospoe Gualberte koja prodaje sveu ribu. Jedna patrolna kola su pokupila Litumu u
Saens Penji i odbacila ga do utvrenja Real Felipe; ispred njenih zidina straario je Ruice
Rodriges, najmlai andarm u Stanici. Zatekao ga je da igra kolice, sasvim sam, u mraku.
Vrlo je ozbiljno skakutao iz kvadrata u kvadrat, na jednoj, na obe noge, a ugledavi
narednika, stao je mirno.

Vebe pomau da se ovek zagreje ree mu, pokazujui na kvadrate iscrtane

kredom po ploniku. Zar se niste i vi igrali kolica kada ste bili dete, narednie?

Ja sam vie voleo igru i bio sam jako dobar u putanju zmajeva odvrati Lituma.
Ruice Rodriges mu je ispriao o dogaaju koji mu je ulepao tu no straarenja: Negde
oko ponoi iao je ulicom Pas Soldan, kada je ugledao nekog tipa kako se penje uz jedan
prozor. S revolverom u ruci, naredio mu je da stane, ali ova je briznuo u pla, zaklinjui se
da nije lopov, ve mu ija ena zahteva od njega da ulazi po mraku i kroz prozor. A zato ne
na vrata kao sav ostali svet? Zato to je pomalo aknuta, jadikovao je ovek. Vidite, ona je
mnogo neni- ja sa mnom kada me vidi da ulazim kao lopov. Drugi put me primorava da je
prepadam noem, ak i da se preruavam u avola. Eh, pozornie, ako joj ne udovoljim, ni
poljubac mi ne da.

Video je da si klinac i lepo te je namagario smeio se Lituma.

To je iva istina instistirao je Rodriges. Zakucao sam na vrata, uli smo, a

njegova ena, jedna mala bezona meanka, sve je to potvrdila i upitala zar ona i njen mu
nemaju pravo da se igraju lopova. Sta sve neemo videti na ovom poslu, zar ne, narednie?

Tako je, mome potvrdi Lituma, mislei na crnca.

Premda oveku s takvom enom ne bi nikad bilo dosadno, ree Ruice, iajui usne.
Otpratio je Litumu do avenije Buenos Ajres, gde su se razili. Pribliavaju se graninoj
liniji Beljaviste ulica Vihil, trg Gvardija alaka, duga deonica gde bi se obino osetio
umornim i pospanim, narednik se setio crnca. Da nije pobegao iz ludnice? Ali Larko Erera
je tako daleko da bi ga neka patrolna kola ili neki andarm sigurno spazili i priveli. A oni
oiljci? Da li su od noa? Majku mu! To mora da boli kao da se pee na tihoj vatri. Ba je
grozno da oveku prave rez za rezom dok mu ne izmree itavo lice. A ako je takav roen?
Jo je bila mrkla no ali ve su poeli prvi nagovetaji svitanja: automobili, poneki kamion,
prilike ranoranilaca. Narednik se pitao zato njega, koji je video tolike udake, sada brine
ovaj gola? Slegao je ramenima: ista radoznalost, neto ime bi se zaokupio dok vri
obilazak.
Vrlo je lako naao Saratea, andarma koji je s njim sluio vojsku u Ajakuu. Ve je bio
sainio i potpisao izvetaj: samo jedan sudar bez povreenih, nita vano. Lituma mu je
ispriao sluaj s crncem a Sarateu se jedino dopala epizoda sa sendviima. Bio je manijani
filatelista i dok je pratio narednika du nekoliko blokova, poeo je da mu pria kako je tog
jutra nabavio neke trouglaste marke iz Etiopije s lavovima i zmijama, u zelenoj, crvenoj i
plavoj boji, vrlo retki primerci koje je zamenio za pet potpuno bezvrednih argentinskih.

Ali za koje e se bez sumnje verovati da mnogo vrede prekide ga Lituma.

Sarateova manija na koju je obino gledao s blagonaklonou, sada mu je ila na ivce i
obradovao se kada su se rastali. Na nebu se zainjalo plavkasto svetio, a iz mraka su nicale
sablasne, sivkaste, zaputene, gusto naseljene zgrade Kaljaa. Gotovo trei, narednik je
brojao blokove koji su mu preostali do Stanice. Ali priznao je sebi da ovog puta ne uri toliko
zbog umora od duge noi i sveg tog hodanja, koliko zato to je eleo da ponovo vidi crnca.
Izgleda, Lituma, da veruje da si sve to sanjao i da crnja ne postoji.
Ali postojao je: spavao je na podu elije sklupan kao neki vor. Deparo je zaspao na
suprotnom kraju a na licu mu je i dalje bio izraz straha. I ostali su spavali: porunik Kona,
polegao po gomili stripova, a Kamao i Arevalo, rame uz rame, na klupi na ulazu. Lituma je
dugo posmatrao crnca: te izboene kosti, uikanu kosu, debele usne, jedini zub, hiljade
oiljaka, trzaje koji su mu prolazili telom. Ma, odakle si se samo stvorio, meane?
razmiljao je. Na kraju je predao izvetaj poruniku koji je otvorio svoje naduve- ne,
zacrvenele oi: Zavri se i ova vraja smena ree mu, suvim ustima. Jedan dan
slube manje, Lituma.
I jedan dan ivota manje, pomisli narednik. Pozdravio se snano lupivi petama. Bilo je
est ujutro i bio je slobodan. Kao i obino, otiao je na pijacu, kod donja Gualberte da pojede
vrelu supu, pitu s mesom, pasulj sa pirinem i slatki od mleka, a zatim, u sobicu gde je
stanovao u ulici Kolon. Trebalo mu je prilino vremena da zaspi, a kada je uspeo, odmah je
poeo da sanja crnca. Video ga je okruenog lavovima i zelenim, crvenim i plavim zmijama u
srcu Abisinije: eir na glavi, izme, a u rukama ukrotiteljski bi. Zveri su izvodile
raznorazne figure u ritmu njegovog bia, a gomila ljudi koja se smestila izmeu lijana,
stabala i granja oivljenih pesmom ptica i cikom majmuna, zduno mu je pljeskala. Ali,
umesto da se pokloni publici, crnac se spustio na kolena, ispruio je ruke u poloaj moljenja,
oi su mu se napunile suzama, otvorile su se njegove velike debele usne i iz njih je urno,
muno, silovito izbijao njegov nerazumljivi govor, njegova besmislena muzika.
Lituma se probudio negde oko tri popodne, zlovoljan i vrlo umoran, iako je spavao sedam
sati. Mora da su ga ve odveli u Limu, pomislio je. Dok se umivao kao maak i oblaio,
zamiljao je crnevo putovanje: u devet su ga verovatno pokupila patrolna kola, dali su mu

neku prnju da se pokrije, odveli ga u Prefekturu i otvorili mu dosije, poslali ga u istrani

zatvor, i mora da je sada tamo, u toj mranoj rupi, meu skitnicama, deparoima, siledijama
i hukaima privedenim u poslednja dvadeset i etiri asa; drhti od zime i drapa se, valjiv i
mrtav gladan.
Dan je bio siv i vlaan; ljudi su se kretali kroz maglu kao ribe kroz prljavu vodu i Lituma
je, polagano i razmiljajui, poao da rua kod gospoe Gualberte: dva pareta hleba sa
sveim sirom i kafu.

Neto si mi udan, Lituma ree mu gospoa Gualberta, stariica koja je podosta

znala o ivotu: Mue li te novac ili ljubav?

Razmiljam o jednom crnji koga sam sino naao- ree narednik, probajui kafu
vrkom jezika. Upao je u skladite lukog terminala.

A ta je udno u tome? upita donja Gualberta.

Bio je go, pun oiljaka, kosa mu je kao prauma i ne ume da govori objasni
Lituma. Odakle moe doi jedan takav stvor?

Iz pakla nasmeja se stariica, dok mu je naplaivala raun.

Lituma je otiao na trg Grau da se nae sa Pedralbesom, mornarikim podoficirom.
Poznavali su se ve godinama, kada je narednik bio samo straar, a Pedralbes obian mornar i
kada su zajedno sluili vojsku u Pisku. Posle toga, njihovi putevi su bili razdvojeni skoro
deset godina, da bi se od pre dvije godine opet spojili. Provodili su zajedno svoje slobodne
dane a Lituma se kod Pedralbesa osjeao kao kod svoje kue. Otili su u La Pontu, u Klub za
podoficire i moreplovce, da popiju pivo i da igraju abe1. Narednik mu je odmah ispriao
sluaj sa crncem, a Pedralbes je smesta naao reenje:

To je neki divljak iz Afrike koji je stigao jednim od brodova kao slepi putnik. Bio je
sakriven sve vreme puta, a kada su stigli u Kaljao, nou se spustio niz konopac u vodu i
ilegalno uao u Peru.
Litumi kao da jc sinulo sunce: sve je odjedanput postalo savreno jasno.

Ima pravo, tako je ree, cokui jezikom i pijeui rukama. Doao je iz

Afrike. Naravno, tako je. A ovde su ga u Kaljau zbog neeg iskrcali. Da ne bi za njega platili,
jer su ga otkrili u tovarnom delu broda, da bi ga se otarasili.

Nisu ga predali vlastima, jer su znali da ga nee primiti dovravao je priu

Pedralbes. Iskrcali su ga na silu: snai se sam, divljae.

Znai da crnja ak i ne zna gde je ree Lituma. - A ti zvuci to ih isputa ne potiu

od luaka ve od divljaka, ti zvuci su zapravo njegov jezik.

To ti je, brate, kao kada te stave u avion i iskrcaju na Marsu, pomagao mu je

Pedralbes.

Ba smo inteligentni ree Lituma. Otkrili smo itavu ivotnu priu tog crnje.

Valjda hoe da kae da sam ja inteligentan pobuni se Pedralbes. I ta e sad da

urade s crnjom?
Ko zna, pomisli Lituma. Odigrali su pet partija abe i narednik je dobio etiri tako da je
pivo platio Pedralbes. Zatim su otili u ulicu anamajo gde Pedralbes ivi u jednoj kuici s
reetkama na prozorima. Domilitilija, Pedralbesova ena upravo je nahranila troje dece i im
ih je vi- dela da ulaze, stavila je najmlae u krevet a ostaloj dvojici je naredila da ne smeju ni
da provire na vrata. Malo je sredila kosu i uhvativi obojicu pod ruku poli su u bioskop
Portenjo, u ulici Saens Penja, da vide jedan italijanski film. Litumi i Pedralbesu se nije dopao,
ali ona je rekla da e ga ak ponovo gledati. Vratili su se u ulicu anamajo deca su
spavala i Domilitilija im je za veeru podgrejala oljukitos, jednu vrstu krompira, sa
suenim mesom. Bilo je pola jedanaest kada je Lituma otiao. Stigao je u etvrtu stanicu u
vreme kada je poinjala njegova sluba: tano u jedanaest.
1)Igra

ubacivanja novia u usta gvozdene abe, prim. prev.

Porunik Hajme Kona mu nije dao vremena ni da udahne vazduh; pozvao ga je u stranu i
naglo mu izruio uputstva u nekoliko spartanskih reenica od kojih se Litumi zavrtelo u glavi
a u uima mu je zujalo.

Stareine znaju ta rade, ohrabri ga porunik, udarivi ga po ramenu. I imaju svoje

razloge s kojima se moramo sloiti. Stareine nikada ne gree, zar ne, Lituma?

Naravno da ne gree promuca narednik.

Jabuica i Slinavi su se pravili da su veoma zauzeti.
Krajikom oka Lituma je video kako Jabuica pregleda karte za prevoz kao da su
fotografije golih ena, dok je Slinavi spremao, vaario i ponovo spremao svoj pisai sto.

Mogu li neto da upitam, porunie ree Lituma.

Moe ree porunik. Jedino ne znam da li u moi da ti odgovorim.

Zato su stareine odabrale mene za taj posli?

E na to mogu da ti odgovorim ree porunik. Iz dva razloga. Prvo, ti si ga

uhvatio, a pravo je da ko zasvi- ra taj i za pojas zadene. Drugo, ti si najbolji andarm u ovoj
stanici a moda i u Kaljau.

Vrlo sam poastvovan promrmlja Lituma, ni najmanje se ne radujui.

Stareine vrlo dobro znaju da je to teak posao i zato ga poveravaju tebi ree
porunik. Treba da bude ponosan to su odabrali tebe meu stotinama andarma u Limi.

Gle, gle, jo e ispasti da treba i da se zahvalim, ree Lituma, vrtei zabezeknuto

glavom. Za trenutak se zamislio, a onda vrlo tihim glasom dodade: Mora li to da bude
odmah?

Smesta ree porunik, nastojei da mu glas bude veseo. Ne ostavljaj za sutra

ono to moe uraditi danas.
E sada ti je jasno zato ti crnevo lice nije izlazilo iz glave, pomisl Lituma.

eli li da povede jednog od ovih momaka da ti pomogne? u porunikov glas.

Lituma je osetio da su se Kamao i Arevalo skamenili. Polarna tiina je zavladala u Stanici
dok je narednik posmatrao dvojicu andarma i namerno odugovlaio pri izboru da
bi ih malo muio. Jabuica je drhtavim prstima i dalje razgledao karte za prevoz, a Slinavi
je zabio glavu u pisai sto.

Uzeu njega ree Lituma, pokazujui na Arevala. uo je kako je Kamao duboko

odahnuo, a u Arevalovim oima video je najeu mrnju i znao je da mu u sebi psuje majku.

Jako sam prehlaen i ba sam hteo da vas zamolim da mi dopustite da noas ne

izlazim, porunie - zamuca Jabuica, pravei se budala.

Ostavi se glupiranja i navuci injel presee ga Lituma prolazei pokraj njega i ne

gledajui ga. Kreemo odmah.
Otiao je do elije i otvorio vrata. Prvi put toga dana pogledao je u crnca. Obukli su mu
neke dronjave pantalone koje su mu jedva dosezale do kolena, a njegove grudi i lea
pokrivao je jedan dak od sargije kome su probuili rupu za glavu. Bio je bos i miran;gledao
je Litumu u oi bez radosti ili straha. Sedeo je na podu i neto vakao; umesto lisica, na
runim zglavcima je imao ue, dovoljno dugo da je mogao da se ee i da jede. Narednik mu
je dao znak da ustane, ali crnac kao da ga nije razumeo. Lituma mu je priao, uhvatio ga za
miicu i ovek je posluno ustao. Iao je ispred Litume sa onom istom ravnodunou s
kojom gaje doekao. Jabuica Arevalo je ve bio navukao svoj injel i obmotao al oko vrata.
Porunik Kona se nije okrenuo da ih pogleda dok su izlazili: nabio je lice u Paju Patka (ali
ne primeuje da ga je okrenuo naopake, pomisli Lituma). Zauzvrat, Kamao im se
nasmeio sa saoseanjem.
Iziavi na ulicu, narednik je krenuo ivicom trotoara, preputajui zid Arevalu. Crnac je
iao izmeu njih dvojice, onim svojim dugim koracima, ravnoduan prema svemu i vaui.

Ve dva sata vae taj komad hleba ree Arevalo. Kada su ga noas vratili iz
Lime, dali su mu sav tvrd hleb iz ostave, onaj to se pretvorio u kamen. I sve je pojeo. vae
kao mlin. Mora da je uasno izgladneo, zar ne?
Prvo dunost, a posle oseanja, razmiljao je Lituma. Zamislio je putanju: popeti se
ulicom Karlos Kona do
avenije Kontralmirante Mora a onda se njom spustiti do reke Rimak i ii uz reku sve do
mora. Izraunao je: tri etvrti ne sata da se ode i vrati, najvie sat.

Vi ste krivi, narednie gunao je Arevalo. Ko vas je terao da ga privedete? Kada

ste shvatili da nije lopov, trebalo je da ga pustite. Eto kakvu ste nam kau skuvali. I recite mi
sada: verujete li u ono to kau nae stareine? Da je ovaj doao kao slepi putnik na nekom
brodu?

To misli i Pedralbes ree Lituma. Mogue je. Jer, ako nije, kako dovraga
objanjava da se jedan stvor ovakvog izgleda, sa ovakvom kosom, sa oiljcima, go gol- cat i
ovako frfljajui, pojavi odjednom u Kaljau, kao da je pao s neba. Mora da su u pravu.
U mranoj ulici odzvanjale su izme dvojice andarma. Meaneva bosa stopala nisu
pravila nikakav zvuk.

Da se ja pitam, ostavio bih ga u zatvoru ponovo progovori Arevalo, Jer jedan

divljak iz Afrike, narednie, nije kriv zato to je jedan divljak iz Afrike.

Upravo zbog toga ne moe da ostane u zatvoru promrmlja Lituma. uo si

porunika: zatvor je za lopove, ubice i bandite. Na osnovu ega treba drava da ga dri u
zatvoru?

Onda je trebalo da ga vrate u njegovu domovinu brundao je Arevalo.

A kako, dovraga, da sazna koja je njegova domovina? Lituma podie glas. uo

si porunika. Stareine u Limi su sa njim pokuale da govore na svim jezicima: engleskom,
francuskom, ak i italijanskom. On ne govori jezike: divljak je.

Vi znai mislite da je u redu da on, zato to je divljak, mora od nas da dobije metak
ponovo zabrunda Jabuica Arevalo.

Ne kaem da mislim da je to u redu promrmlja Lituma. Samo ponavljam ono

to je porunik rekao da kau stareine. Ne izigravaj budalu.
Krenuli su niz aveniju Kontralamirante Mora u trenutku kada je zvonik Nae Gospe
Karmen de la Legua oglasio dvanaest sati, tako tuan zvuk za Litumu. Iao je odlunim
korakom i gledao napred, ali povremeno, i protiv svoje volje, okretao je glavu nalevo i
bacao poneki pogled na crnca.
Video bi ga samo za sekundu, dok prolazi kroz slabanu kupu svetla neke uline svetiljke i
uvek je isto izgledao: ozbiljno je pokretao vilice i hodao ukorak s njima dvojicom bez i
najmanjeg znaka zabrinutosti. Izgleda da je vakanje jedina stvar na svetu koja njega
zanima, pomisli Lituma. A trenutak kasnije: On je ovek koji je osuen na smrt a da to ne
zna. I gotovo odmah zatim: Nema sumnje daje divljak.Utom u Jabuicu:

I na kraju krajeva, zato ga nae stareine ne puste na slobodu, pa neka se snae kako
ume zlovoljno je mrmljao. Neka bude jo jedna skitnica meu tolikima u Limi. Jedan
manje ili vie, ta to menja?

uo si porunika odvrati Lituma. andarmerija ne moe da ohrabruje prekraj.

A ako ovoga ostavi slobodnog usred grada, ne preostaje mu nita drugo nego da krade. Ili e
cri kao pas. Mi mu, u stvari, inimo uslugu. Smrt od metka traje samo sekundu. To je bolje
nego umirati pomalice, od gladi, od hladnoe, zbog samoe, zbog tuge.
Ali Lituma je oseao da mu glas nije mnogo ubedljiv, i dok je sluao sebe, imao je oseaj
da to govori neko drugi.

Bilo kako bilo, dopustite mi da vam neto kaem uo je Jabuicu kako se buni.
Meni se ovo nita ne svia i uinili ste mi medveu uslugu kada ste me izabrali.

A misli li da se meni svia? promrmlja Lituma.

A zar stareine nisu meni uinile medveu uslugu kada su me izabrale?

Proli su pokraj vojnopomorskog arsenala gde je trubela neka sirena, a dok su ili
pustopoljinom, u ravni sa suvim dokom, jedan pas izlete iz mraka i zalaja na njih. Hodali su u
tiini, sluajui bat svojih izama po ploniku i um mora u blizini, oseajui u nozdrvama
vlaan i slan vazduh.

Na ovu pustopoljinu su se prole godine sklonili Cigani ree iznenada Jabuica,

tronutim glasom. Podigli su atore i dali jednu cirkusku predstavu. Proricali su sudbinu i
izvodili arobnjake trikove. Ali gradonaelnik nam je naredio da ih najurimo jer nisu imali
dozvolu grada.
Lituma nije odgovorio. Odjednom mu je bilo ao ne samo crnca, ve i Jabuice i Cigana.

I hoemo li njegovo telo ostaviti tu na plai da ga iskljuvaju pelikani? gotovo

zajeca Jabuica.

Ostaviemo ga na ubritu, kako bi ga nali kamioni gradske istoe, a onda odneli u

mrtvanicu i poklonili medicinskom fakultetu gde e studenti izvriti autopsiju naljuti se
Lituma. Vrlo si dobro uo uputstva, Arevalo, ne teraj me da ti ih ponavljam.

uo sam ih, ali ne mogu da svarim ideju da moramo da ga ubijemo, tako, iz ista mira
ree Jabuica nekoliko minuta kasnije. A ne moete ni vi, iako pokuavate. Po vaem
glasu vidim da se ne slaete s tim nareenjem.

Naa obaveza nije da se slaemo s nareenjem ve da ga izvrimo ree narednik

slabim glasom. A posle malog predaha, dodade jo polaganije: Ti si naravno u pravu. Ni ja
se s tim ne slaem. Sluam jer se sluati mora.
U tom trenutku doli su do kraja asfalta, avenije, ulinih svetiljki i krenuli su kroz mrak po
mekom tlu. Obavio ih je smrad, tako jak kao da je u vrstom stanju. Nalazili su se na ubritu
na obali reke Rimak, vrlo blizu mora, u tom etvorouglu izmeu plae, renog korita i
avenije, gde su svakog jutra, poev od est sati, dolazili kamioni gradske istoe i izbacivali
ubre iz Beljaviste, Perle i Kaljaa i gde je, otprilike u isto vreme, mnotvo dece, mukaraca,
ena i staraca, poinjalo da eprka po gomilama smea traei predmete od vrednosti i
otimajui se s morskim pticama, leinarima i psima-lutalicama o upotrebljive ostatke hrane
pomeane s ubretom. Bili su vrlo blizu te pustoi, na putu za Ventanilju i Ankon, gde se
protee niz fabrika ribljeg brana u Kaljau.

Ovo je najbolje mesto ree Lituma. Sva u- bretarska kola ovuda prolaze.
Morska jeka je sada bila vrlo glasna. Jabuica je zastao, a i crnac. andarmi su upalili svoje
baterijske lampe i pri drhtavoj svetlosti, ispitivali su to izmreano lice koje je mirno vakalo.

Najgore je Sto nema reflekse i to nita ne predosea- promrmlja Lituma. Svako

drugi bi shvatio ta se sprema, uplaio bi se i pokuao da pobegne. Najvie me mui ta
njegova mirnoa i to to nam toliko veruje.

Neto mi pade na pamet, narednie. Arevalu su cvokotaii zubi kao da se smrzava.

Pustimo ga da pobegne. Rei emo da smo ga ubili, a onda ... pa, izmisliemo bilo kakvu
priu da bismo objasnili nestanak lea . . .
Lituma je izvukao revolver i spremao se da ga otkoi.

Usuuje se da mi predloi da ne izvrim nareenje mojih pretpostavljenih i da ih

povrh toga slaem? uzviknu narednik, drhtavim glasom. Njegova desna ruka je uperila cev
pitolja u crnevu slepoonicu.
Ali prolo je dve, tri, nekoliko sekundi a da nije opalio. Da li e to uiniti? Da li e izvriti
nareenje? Hoe li se uti pucanj? Hoe li se telo tajanstvenog useljenika otkotrljati po
neraspoznatljivom ubritu? Ili e mu ivot biti oproten, a on e, slep, divalj, jurnuti u beg
po plaama na ograncima grada, dok jedan besprekorni narednik stoji tu, usred smrada trulei
i muzike talasa, zbunjen i tuan zato to nije izvrio svoju dunost? Kako e se zavriti ova
tragedija u Kaljau?

POSETU LUA GATIKE LIMI Paskval je u naoj emisiji vesti prikazao kao velianstven
umetniki dogaaj i veliki hit nae nacionalne radiofonije. A mene je ceo taj sluaj kotao
jedne prie, jedne skoro nove koulje i kravate i to sam tetku Huliju ponovo ostavio na
cedilu. Pre nego to je doao ileanski peva bolera, video sam po novinama hrpu fotografija
i pohvalnih lanaka (najbolja je neplaena reklama, govorio je Henaro-mlai), ali postao
sam zaista svestan njegove popularnosti tek kada sam spazio redove ena u ulici Belen, koje
su ekale da ih puste da prisustvuju emisiji. Poto auditorijum nije prostran stotinak sedita samo je mali broj ena mogao da prisustvuje programu. Na samu no emisije gomila
ispred vrata Panamerikane bila je tolika da smo Paskval i ja morali da doemo do naeg
tavaneta preko susedne zgrade koja je sa naom delila krovnu terasu. Pripremili smo vesti za
sedam, ali nismo ih mogli sneti do drugog sprata:

itav roj ena blokirao je stepenite, vrata i lift rekao mi je Paskval. Pokuao
sam da se probijem, ali one su mislile da sam neki uljez bez propusnice.
Pozvao sam telefonom Henara-mlaeg, a on se sav topio od sree:

Ima jo sat do Luove emisije, a mase su ve zaustavile saobraaj u ulici Belen. Ceo
Peru u ovom trenutku slua Radio-Panamerikanu.
Upitao sam ga da li, s obzirom na okolnosti, treba da rtvujemo biltene u sedam i osam, ali
on je za sve nalazio reenje, tako da se setio da bismo nae vesti mogli telefonom izdiktirati
spikerima. Tako smo i uinili, a u predasima, razdragani Paskval je sluao glas Lua Gatike s
radija, a ja sam preitavao etvrtu verziju moje prie o senatoru- evnuhu, kojoj sam na kraju
dao naslov u stilu pria strave i uasa: Razoreno lice. Tano u devet uli smo kraj programa, glas Martinesa Morosinija koji se pozdravio s Luom Gatikom i ovacije publike, ovog
puta stvarne a ne s ploe. Deset sekundi kasnije zazvonio je telefon i uo sam uznemireni glas
Henara-mlaeg:

Siite kako god znate; ovde postaje vrlo vrue.

Mnogo smo se namuili dok smo probili zid ena zbijenih na stepenitu koje je na vratima
auditorijuma zadravao snani vratar Hesusito. Paskval je vikao: Hitna pomo! Hitna
pomo! Dolazimo po nekoga ko je povreen! ene, veina vrlo mlade, ravnoduno su nas
posmatrale ili su se smeile, ali nisu se pomerale, tako da smo ih morali odgurivati u stranu.
Unutra nas je doekao uznemiravajui prizor: slavni umetnik je zahtevao zatitu policije. Bio
je omalenog rasta, jako bled i pun mrnje prema svojim oboavatelj kama. Naprednjaki
impresario je pokuavao da ga smiri, rekao je da bi svako pozivanje policije stvorilo vrlo
ruan utisak, da je taj roj devojaka poklonjenje njegovom talentu. Ali naa zvezda se nije dala
ubediti: A, ovakve ja dobro poznajem govorio je i zaplaeno i besno. Ponu s
traenjem autograma, a zavre grebanjem i grienjem.
Mi smo se smejali, ali stvarnost je potvrdila njegova predvianja. Henaro-mlai je odluio
da saekamo pola sata, verujui da e oboavatelj kama dosaditi da ekaju i da e otii. U
deset i petnaest (ja sam se bio dogovorio s tetkom Hulijom da idemo u bioskop) umorili smo
se od ekanja da se one umore i sloili se da iziemo. Henaro-mlai, Paskval, Hesusito,
Martines Morosini i ja napravili smo krug, uhvativi se za ruke, a u sredinu smo stavili
proslavljenog pevaa ije je bledo lice, im smo otvorili vrata, postalo belo kao kre. Uspeli
smo da siemo niz nekoliko prvih stepenika bez veih povreda, suprotstavljajui se
laktovima, kolenima, glavama i grudima tom moru ena koje su se za trenutak zadovoljile
pljeskanjem, uzdasima i ispruanjem ruku da bi dotakle svog idola a on, beo kao sneg,
smekao se i mrmljao kroz zube: Samo oprezno momci, da vam ne rastave ruke. Meutim,
ubrzo smo morali da se suoimo s jednim pravim napadom. Hvatale su nas za odeu, vukle i
vritei na sav glas ispruale svoje nokte da bi sa svog idola otrgle komad koulje i odela.
Kada smo, posle deset minuta guenja i guranja stigli do izlaznog hodnika, pomislio sam da
neemo uspeti da se odrimo u krugu i imao sam jednu viziju: otevi nam naeg malog
bolero-pevaa, njegove oboavateljke su ga na nae oi ereile. To se nije desilo, ali kada

smo ga ugurali u auto Henara-starijeg, koji je ve sat i po ekao za volanom, Luo Gatika i
mi, njegova olovna straa, izgledali smo kao brodolomnici. Meni su strgli kravatu a koulja
mi je bila sva u dronjcima; Hesusitu su poce- pali uniformu i ukrali kapu, a Henaro-mlai je
imao modricu na elu od udarca tanom. Na slavni gost je ostao nepovreen, ali od njegove
odee, celi su ostali samo cipele i gaice. Narednog dana, dok smo u Brani pili nau kafiu u
deset, ispriao sam Pedru Kamau o podvizima tih oboavateljki. Nije bio nimalo iznenaen:
Dragi moj prijatelju- rekao mi je filozofskim tonom i gledajui me iz velike daljine, i
muzika dopire do due mnotva.
Dok sam seja borio da odbranim fiziki integritet Lua Gatike, gospa Agradesida je
poistila nae tavane i bacila u ubre etvrtu verziju moje prie o senatoru. Umesto da se
ogorim, osetio sam da mi je spao neki teret s plea i to sam protumaio kao opomenu
bogova. Kada sam rekao Havijeru da je neu ponovo pisati, on mi je, umesto da me cd toga
odvrati, estitao na takvoj odluci.
Tetku Huliju je veoma zabavilo moje iskustvo telohranitelja. Od one noi naih tajnih
poljubaca u Grilu Bolivar, viali smo se skoro svakodnevno. Dan posle ujka Luovog
roendana, neoekivano sam se pojavio u kui u ulici Armendaris i tetka Hulija je, sreom,
bila sama.

Otili su da posete tvoju tetku Ortensiju rekla mi je, uvodei me u dnevnu sobu.
Ja nisam pola, jer vrlo dobro znam da ta traara stalno izmilja neke prie o meni.
Uhvatio sam je oko struka, privukao sebi i pokuao da je poljubim. Nije me odgurnula, ali
me nije ni poljubila: osetio sam da su joj usta hladna pod mojima. Kada smo se razdvojili,
video sam da me gleda bez osmeha. Nije bila iznenaena kao prethodne veeri, pre bi se
reklo da je bila radoznala i pomalo podsmeljiva.

Sluaj, Marito glas joj je bio miran, ljubazan. Svakojake sam ludosti inila u
svom ivotu, ali ovu neu. Prasnula je u smeh: Ja, zavodnica maloletnika? Ne, to nikako!
Seli smo i razgovarali skoro dva sata. Ispriao sam joj ceo svoj ivot, ne onaj proli, ve
onaj koji u voditi u budunosti, kada budem iveo u Parizu i kada postanem pisac. Rekao
sam joj da elim da piem otkako sam prvi put proitao Aleksandra Dimu, da od onda sanjam
kako u da otputujem u Francusku i da ivim na nekoj mansardi u umetnikoj etvrti,
predajui se potpuno knjievnosti, Stoje neto najdivnije na svetu. Kazao sam joj da studiram
prava da bih ugodio familiji, ali da mi se advokatura ini najdosadnijom i najglupljom
profesijom i da se time neu nikada baviti. U jednom trenutku osetio sam da govorim vrlo vatreno i rekao sam joj da ove intimne stvari prvi put poveravam nekoj eni a ne prijatelju.

Podseam te na mamu i zbog toga mi se poverava- psihoanalitiki mi je to razjasnila

tetka Hulija. Znai, Doritin sin nam je ispao boem, pazi molim te! Nevolja je u tome, mali
moj, to e umreti od gladi.
Ispriala mi je da prethodne noi nije mogla da zaspi, razmiljajui o onim ukradenim
poljupcima u Grilu Bolivar. Nije joj ulazilo u glavu da Doritin sin, klinac koga je jo jue,
zajedno s njegovom mamom, pratila do kole Salje, u Kobambi, balavac koga ona jo vidi
u kratkim pantalonama, bepe koje je terala da je prati u bioskop da ne bi ila sama, doe
sada i ni pet ni est, poljubi je pravo u usta, kao da je zreo, odrastao ovek.

I jesam zreo i odrastao uveravao sam je, hvatajui njenu ruku i ljubei je. Imam
osamnaest godina, a ve je pet prolo otkako sam izgubio nevinost.

A ta sam onda ja, koja imam trideset i dve a svoju sam izgubila pre petnaest godina?
nasmejala se ona. Oronula stara dama!
Njen smeh, prozuhao i snaan, direktan i veseo, Sirom je otvarao njena velika usta, punih
usana i pravio joj borie oko oiju. Iz njenog ironinog, zloestog pogleda video sam da me
jo ne smatra zrelim i odraslim ovekom, ali ni balavcem. Ustala je da mi sipa viski:

Posle onoga to si se sino drznuo da uini, vie ne mogu da te nudim koka-kolom

ree mi, pravei se da joj je neprijatno. Morau da se ophodim s tobom kao s jednim od
mojih udvaraa.
Rekoh joj da razlika u naim godinama i nije ba tako strana.

Tako strana nije odvratila je. Ali jo malo, jo samo malice pa bi mi mogao
biti sin.
Ispriala mi je svoju branu povest. Prvih nekoliko godina sve je bilo ne moe biti bolje.
Njen mu je imao hasijendu u unutranjosti i toliko se bila navikla da ivi van grada da je
retko kad dolazila u La Pas. Kua na farmi je bila vrlo udobna i ona je volela mir svoga doma
i zdrav i jednostavan ivot: da jae, odlazi na izlete i prisustvuje svetkovinama Indijanaca.
Sivi oblaci su poeli da se navlae zato to nije mogla da zatrudni; njen mu je patio zbog
pomisli da nee imati potomstvo. Tada je on poeo da pije i brak je krenuo nizbrdicom:
svae, razdvajanja, pomirenja, sve do konanog raskida. Posle razvoda ostali su dobri
prijatelji.

Ako se ja ikada oenim, neu imati dece obave- stih je. Deca i knjievnost ne
idu jedno s drugim.

Da li to znai da mogu da podnesem svoju molbu i stanem u red? zaikavala me je

tetka Hulija.
Umela je vrlo brzo i vispeno da odgovori, s puno je ljupkosti priala ivopisne prie i tkao i
sve ene koje sam do tada upoznao) nije uopte poznavala knjievnost. Imao sam utisak da je
u dugim, praznim satima na njenoj bolivijanskoj hasijendi jedino itala argentinske modne
asopise poneko Delijevo und-izdanje i jedva nekoliko romana koje je ona smatrala
izuzetnim: eik i "eikov sin", od izvedenog H.M. Hala. Kada smo se pozdravili te veeri,
upitao sam je da li moemo da idemo zajedno u bioskop, a ona je odgovorila to da. Od tada
smo svako vee odlazili u bioskop i sem to smo odgledali podosta meksikih i argentinskih
melodrama, priutili smo sebi i podosta poljubaca. Bioskop nam je postajao izgovor; birali
smo one najudaljenije od kue u ulici Armendaris (Montekarlo, Kolina, Marsano) da bismo
provodili due vremena zajedno. Posle predstava dugo smo etali, pravei empanadite 11
(nauila me je da u Boliviji tako kau kada se ljudi dre za ruke), tumarajui praznim ulicama
Mirafloresa (putali smo ruke kad god bi se pojavio neki peak ili auto) i priajui o svemu i
svaemu, dok nas je kvasila kiica bilo je to ono sivo, dosadno doba koje u Limi nazivaju
zimom. Tetka Hulija je i dalje izlazila na ruak ili na aj sa svojim brojnim udvara- ima, ali
za mene je uvala vee. U stvari, odlazili smo u bioskop da bismo seli u neki od poslednjih
redova partera, gde smo mogli (pogotovu ako je film bio izuzetno lo) da se ljubimo ne
smetajui drugim gledaocima i ne izlaui se opasnosti da nas neko prepozna. Na odnos se
vrlo brzo ustalio u izvesnoj bezoblinosti: u neodredivoj taki izmeu suprotnih kategorija:
dvoje zaljubljenih i ljubavnika. To je bila esta tema naih razgovora. Od ljubavnika smo
imali skrovitost, strah da nas ne otkriju, oseaj opasnosti; ali mi smo to bili samo duhovno, ne
i stvarno, jer ljubav nismo vodili (i kao to e se Havijer kasnije sablazniti, nismo se ak ni
dirali). Od zaljubljenih smo imali izvesno potovanje klasinih rituala svojstvenih za
mladalake parove tog vremena u Mirafloresu (ii u bioskop, ljubiti se u toku filma, etati
ulicom drei se za ruke) i istunsko ponaanje (u tom kamenom dobu devojke iz Mirafloresa
su obino ulazile u brak nevine, a dozvoljavale su da im mladi dira grudi i pol tek kada bi
zauzeo status verenika); ali kako smo mi to mogli biti s obzirom na razliku u godinama i nae
srodstvo?
Shvatajui svu dvosmislenost i neobinost nae veze, poeli smo da se igramo, krstei je
raznim nazivima: engleske zaruke, vedska romansa, turska drama.

Ljubav izmeu bebe i starice koja ti sem toga doe neto kao tetka ree mi jedne
noi tetka Hulija dok smo prolazili kroz Centralni park. Duu dalo za neku Kamaovu
sapunsku operu.

Podsetio sam je da mi ona nije tetka po krvi, a ona mi je ispriala da je u radio-seriji u tri,
jedan mladi iz San Isidra, zgodan kako se to samo zamisliti moe i izvanredan trka na
havajskoj dasci, imao nita manje nego odnose s roenom sestrom koja je, da uas bude vei,
s njim zatrudnela.

Otkada slua radio-serije? upitah je.

Zarazila me je moja sestra odvratila je. Moram ti priznati da su ove na RadioSentralu fantastine, strane drame koje ti slamaju srce.
I priznala mi je da se njoj i ujni Olgi ponekad oi ispune suzama. To je bio prvi nagovetaj
o uplivu Kamaovog pera na domove Lime. Narednih dana dobio sam i druge u kuama
mojih roaka. Svratio sam kod tetke Laure a ona, im me je ugledala na pragu dnevne sobe,
stavila je prst na usta i tako mi naredila da utim dok je ona i dalje ostala nagnuta prema
radiju kao da bi htela ne samo da uje ve i da omirie i opipa (drhtav ili otar, vatren ili
kristalan) glas bolivijanskog umetnika. Pojavio sam se kod tetke Gabi i zatekao nju i tetku
Ortensiju kako odsutnim prstima razmotavaju jednu klupko dok su pratile dijalog pun
participa i rei naglaenih na prvom slogu izmeu Lusijana Pande i Hosefine Sanes. I u
mojoj sopstvenoj kui, moju babu i mog dedu koji su uvek bili naklonjeni romaniima (po
reima moje babe Karmen) sada je obuzela prava strast prema radio-serijama. Ujutro su me
budili signalni taktovi s radija. Strepei da ne zakasne na prvu seriju koja je poinjala u deset,
palili su radio mnogo ranije. Ruao sam sluajui onu u dva, a u koje god doba dana da sam
se vraao kui, zaticao sam dvoje staria i kuvaricu, zavuene u prijemnu sobicu, potpuno
usredsreene na radio, koji je bio velik i
teak kao kredenac, i koji su, kao vrhunac svega, navijali na sav glas.

Zato ti se toliko sviaju radio-serije? upitah jednog dana moju bakicu. ta one
nude to, na primer, ne postoji u knjigama?

To je neto mnogo ivotnije; uti kako likovi govore je stvarnije, objasnila mi je,
poto je malo razmislila. A sem toga, mene u mojim godinama bolje slue ui nego oi.
Pokuao sam da napravim slina istraivanja u drugim kuama mojih roaka a rezultati su
bili neodreeni. Tetka- ma Gabi, Lauri, Ortensiji i ujni Olgi radio-serije su se dopadale zato
to su ih zabavljale bez obzira da li su bile tune ili potresne i zato to su im omoguavale da
sanjaju i da preivljavaju ono to je nemogue u stvarnom ivotu. Zato to su poduavale
neke istine i zato to je svaka ena u dubini due romantina . . . Kada sam ih upitao zato im
se dopadaju vie nego knjige, pobunile su se: kakva glupost! Kako moe to da se poredi,
knjige su kultura, radio-serije su samo besmislice, da se ubije vreme. Ali uistinu, ivele su zalepljene za radio i nikada nijednu od njih nisam video daje otvorila knjigu. Prilikom naih
nonih etnji, tetka Hulija bi mi ponekad ukratko ispriala epizodu koja je na nju ostavila
utisak, a ja sam joj priao o svojim razgovorima s piskaralom tako da je, neosetno, Pedro
Kamao postao sastavni deo nae romanse.
Sam Henaro-mlai mi je potvrdio uspeh novih radio- serija, ba onoga dana kada sam posle
sijaset negodovanja, konano postigao da mi ponovo daju pisau mainu. Pojavio se na
naem tavanetu s jednom fasciklom u ruci i blistavog lica: Prevazilazi nae
najoptimistikije proraune rekao nam je. Za dve nedelje broj sluaoca radio-serija
poveao se za dvadeset procenata. Znate li ta to znai? Poveaemo za dvadeset procenata
fakture naim sponzorima.

A to e i nama poveati za dvadeset procenata plate, zar ne? don Henaro upita
Paskval skoivi sa svoje stolice.

Vi ne radite u Radio-Sentralu ve u Panamerikani- podsetio nas je Henaro-mlai.

Mi smo stanica koja neguje dobar ukus, mi ne emitujemo radio-serije.
U dnevnim listovima, na stranicama za prikaze, naveliko je pisano o velikoj sluanosti
novih radio-serija i poele su pohvale Pedru Kamau. Gido Monteverde ga je u svom stupcu
u listu Ultima ora veoma nahvalio, nazivajui ga iskusnim piscem sapunskih opera,

tropske mate i romantinog slova, neustraivim simfonijskim dirigentom radio- serija, koji je
i sam mnogostrani glumac barunastog glasa. Ali predmet ovih pohvalnih atributa kao da
nije prime- ivao talas oduevljenja koji je podizao oko sebe. Kada sam jednog jutra, na putu
za Branu, svratio po njega, da po obiaju, popijemo zajedno kafu, na prozoru sam zatekao
ovako neuglaen natpis: Ne primaju se novinari niti se daju autogrami. Umetnik radi!
Potujte ga!

Da li to ozbiljno mislite ili ste se alili? upitah ga, dok sam srkutao svoju kafu s
mlekom, a on svoj modani napitak od vrbene, limuna i nane.

Vrlo ozbiljno odvratio mi je. Lokalna tampa je poela da me proganja i ako im

ne kae stop, ubrzo e se ovde napraviti redovi slualaca pokazao je ka trgu San Martin,
kao da bi tako neto bila najprirodnija stvar na svetu, koji e traiti fotografije i
autograme. Moje vreme vredi zlata i ne mogu ga rasipati na besmislice.
Nije bilo ni trunke tatine u onome to je govorio, samo iskrena zabrinutost. Na sebi je
imao svoje uobiajeno crno odelo i leptir-maniicu a puio je neke smrdljive cigarete koje su
se zvale avijacija. Kao i uvek, bio je krajnje ozbiljan. Pomislih da e mu biti drago da uje
kako su sve moje tetke postale njegovi fanatini sluaoci i kako je Henaro-mlai sijao od
sree zbog rezultata ankete o sluanosti njegovih radio-serija. Ali njemu je sve to bilo dosadno, te me je uutkao, kao da je sve to neizbeno i kao da on to oduvek zna; tavie, rekao mi
je da je ozlojeen zbog nedostatka senzibilnosti kod trgovaca (izraz koji je od tada uvek
upotrebljavao kada je govorio o Henarovima).

Neto kripi u radio-serijama; moja obaveza je da to popravim, a njihovo je da mi

pomognu izjavio je mrtei elo. Ali, oigledno je da su umetnost i novac smrtni
neprijatelji, kao svinje i margarete.

kripi? zapanjih se. Ali one su potpuni uspeh!

Trgovci ne ele da otpuste Pablita, iako sam ja to zahtevao objasnio mi je.

Kau, imaju sentimentalne obzire zato to ne znam koliko godina radi u Radio-Sentralu i
neke sline gluposti. Kao da umetnost ima nekakve veze s milosrem. Nemerodavnost tog
bolesnika je prava sabotaa moga rada!
Veliki Pablito je bio jedna od onih ivopisnih i neo- dredljivih linosti koju ambijent radija
privlai ili stvara. Deminutiv je nagovetavao da je re o klincu, a on je u stvari bio
pedesetogodinji meanac koji je vukao noge pri hodu i prilikom svojih astmatinih napada
kuio vazduh oko sebe. I pre i posle podne tumarao je po Radio-Sentralu i Pana- merikani,
radei sve i svata: pomagao je istaima, Henarovima je kupovao ulaznice za bioskop i za
borbe s bikovima, delio je propusnice za radio-emisije; a najstalniji posao bio mu je na radioserijama gde je bio zaduen za posebne efekte.

Ovi ljudi misle da su zvuni efekti obina bezvezari- ja koju bilo koja budala moe da
izvodi; a u stvari, i to je umetnost, a ta o umetnosti moe da zna jedan kratkoglavi Pablito
koji je ve s jednom nogom u grobu? siktao je Pedro Kamao, hladnog, aristokratskog
dranja.
Uveravao me je da, ako se ukae potreba, nee okle- vati da sopstvenim rukama ukloni
svaku prepreku za savrenstvo njegovog rada (a to je tako rekao da sam mu poverovao).
Raaloen, dodao je da on nema vremena da obui tehniara za zvune efekte, uei ga
svemu od A do , ali da je posle jednog brzog istraivanja peruanske radioskale, naao ono
to trai. Spustio je glas, bacio pogled naokolo i mefistofelski zakljuio: Individua koja
nama odgovara nalazi se u Radio-Viktoriji.
Havijer i ja smo analizirali koje je mogunosti imao Pedro Kamao da materijalizuje svoje
ubilake namere u vezi s velikim Pablitom i sloili smo se da njegova sudbina zavisi
iskljuivo od anketa: ako broj slualaca radio-serija bude i dalje rastao, bie nemilosrdno
rtvovan. I zaista, nije prolo ni nedelju dana, a Henaro-mlai se pojavio na ta- vanetu
iznenadivi me usred pisanja jedne nove prie. Mora da je primetio moju zbunjenost, brzinu

kojom sam izvukao list iz maine i pomeao ga s biltenima, ali bio je dovoljno delikatan da
niSta ne kae i obratio se meni i Paskvalu zajedno u stilu velikog mecene: Posle tolikog
kukanja, konano ste dobili novog redaktora kojeg ste eleli, vi dve lenuge! Veliki Pablito e
raditi s vama. Nemojte se uspavati na lovorikama!
Pojaanje koje je dobila sluba informacija bilo je vie mrano nego stvarno, jer kada se
narednog jutra veliki Pablito pojavio u kancelariji tano u sedam i kada me je upitao ta treba
da radi, a ja mu rekao da napravi kratak prikaz izvetaja iz Skuptine, jako se prepao, dobio je
napad kalja od kojeg je sav poplaveo da bi na kraju promucao da nije u stanju: Ja,
gospodine, ne znam ni da itam ni da piem.
To Sto nam je Henaro-mlai poslao analfabetu za redaktora, ocenio sam kao lep primer
njegove duhovitosti, Paskval, koji se bio malo unervozio saznavi da e on i Pablito deliti
mesto redaktora, iskreno se obradovao na vest o nepismenosti. Preda mnom je ukorio svog
novog kolegu zbog njegove bezvoljnosti, zbog toga to se nije kolovao, kao to je to uinio
on, Paskval, ve odrastao, pohaajui besplatne veernje kurseve. Sav prestraen, veliki
Pablito je klimao glavom i ponavljao kao automat: To je sitnica, nisam na to mislio, tako je,
potpuno ste u pravu, i gledao je u mene, oekujui da ga otpustim na licu mesta. Umirio sam
ga, rekavi mu da e njegov posao biti da odnosi vesti spikerima. U stvari, postao je rob
Paskvala, za koga je po itav dan trkarao od tavaneta do ulice i obratno, da mu kupi
cigarete, ili punjene krompire kod putujueg prodavca u ulici Karabaja, ak i da vidi da li
pada kia. Veliki Pablito je podnosio svoje robovanje sa izuzetnom portvovanou,
pokazujui ak vee potovanje i prijateljstvo prema svom muitelju nego prema meni. Kada
ne bi izvravao Paskvalova nareenja, skvrio bi se u nekom kutku kancelarije gde bi
naslonio glavu na zid i odmah zaspao. Hrkao je ujednaeno i zviduui kao zarali
ventilator. Bio je vrlo velikoduan. Nije bio nimalo ozlojeen na Pedra Kamaa zato to je na
njegovo mesto doveo jednog dooa iz Radio- Viktorije. Uvek se najpohvalnije izraavao o
piskaralu, prema kome je oseao najiskrenije divljenje. esto me je molio da ga pustim da
ode na probe radio-serija, i svaki put se vraao sve oduevljeniji: Ovaj ova je genije
govorio je, guei se od uzbuenja. udesne stvari mu padaju na pamet.
Uvek je dolazio pun zabavnih priica o umetnikim majstorijama Pedra Kamaa. Jednog
dana nam se zakleo da je Pedro savetovao Lusijana Pandu da masturbira pre no to pone
svoj ljubavni dijalog, tvrdei da od toga glas postaje slabiji i romantino zadihan. Lusijano
Panda je to odbio.

Sada mi je jasno zato svaki put pred ljubavnu scenu, don Pedro silazi u kupatilo u
unutranjem dvoritu, don Mario veliki Pablito se krstio i ljubio svoje prste. Da bi etao
kouricu, ta drugo. Zato mu je posle glas tako mekuan.
Havijer i ja smo dugo raspravljali da li je to istina ili samo izmiljotina naeg novog
redaktora; na kraju smo zakljuili da u svakom sluaju postoji dovoljno osnova da se to ne
odbaci kao potpuno nemogue.

O tako neem bi trebalo da napie priu, a ne o Doroteu Martiju savetovao me

Havijer. Radio-Sentral je rudnik za literaturu.
Pria koju sam tih dana uporno nastojao da napiem zasnivala se na dogoaju koji mi je
ispriala tetka Hulija a kome je i sama prisustvovala u pozoritu Saavedra u La Pasu. Doroteo
Marti je bio panski glumac koji je krstario Amerikom izmamljujui mnotvu suze silinom
uzbuenja u komadima Odbaena i Pravi mukarac, ili u jo okrutnijim melodramama.
ak i u Limi, gde je pozorite retkost ugasla pre jednog veka, Druina Dorotea Martija
napunila je Gradsko pozorite predstavom koja je, kako se prialo, bila non plus ultra1
njegovog repertoara: ivot, muke i smrt naeg Gospoda. Umetnik je imao vrlo izraen
oseaj za praktino i zli jezici su govorili da je jednom prilikom Hrist prekinuo svoj plaevni
monolog u bolnoj noi na Maslinskoj gori da bi ljubaznim glasom najavio uvaenoj publici
1u) Lat. vrhunac, prim. prev.

da e narednog dana Druina prikazati izuzetnu predstavu, na koju e dame, u pratnji svojih
pratilaca, moi da uu besplatno (i Kalvarij se nastavljao). A tetka Hulija je ba videla jednu
predstavu ivota, muka i smrti u pozoritu Saavedra. Bio je to najuzvieniji trenutak: Isus
Hrist je umirao na vrhu Golgote, kada je publika primetila da drvo za koje je bio vezan Isus
Hrist-Marti, obavijeno oblacima tamjana, poinje da se njie. Da li je to nezgoda ili
predvieni efekat? Izmenjujui kriomice poglede, Devica, apostoli, legionari, narod uopte,
poeli su mudro da uzmiu, da se udaljavaju od krsta koji se ljuljao, na kome je, s glavom i
dalje oborenom na prsima, Doroteo-Isus poeo da mrmlja tihim glasom, ali Sto se moglo uti
u prvim redovima partera: Padam, padam. Bez sumnje paralizovani uasom da e poiniti
svetogre, niko meu nevidljivim radnicima kulisa nije pohitao da pridri krst, koji je sada
poigravao prkosei mnogobrojnim zakonima fizike usred uznemirenog agora to je zamenio
molitve. Nekoliko sekundi docnije, gledaoci La Pasa videli su Martija iz Galileje kako
potrbuke pada na pozornicu gde se proslavio, pritisnut teretom svetog drveta i uli gromot
koji je zatresao pozorite. Tetka Hulija mi se klela da je Hrist, pre nego to je tresnuo o binu i
pretvorio se u kau, uspeo da urlikne divljakim glasom: Doavola, padoh. Upravo me je
taj kraj najvie podsticao na pisanje; i pria je trebalo tako da se zavri, efektivno: s treskom i
sa Isusovom psovkom. eleo sam da to bude komina pria i da bih se nauio tehnici takvog
pisanja, itao sam u kolektivnom taksiju, ekspres-autobusu i u krevetu pre no to bih zaspao,
sve humoristine pisce do kojih sam mogao doi, od Marka Tvena i Bernarda oa do
Hardijela Ponsela i Fernandesa Floresa. Ali, kao i uvek, nije mi ispadalo onako kako sam
eleo, tako da su Paskval i veliki Pablito brojali listove papira koje sam bacao u korpu za
otpatke. Sreom, barem kada je hartija u pitanju, Henarovi su bili vie nego velikoduni
prema Slubi informacija.
Prolo je dve ili tri nedelje pre nego to sam upoznao oveka s Radio-Viktorije koji je
zamenio velikog Pablita. Za razliku od onoga to se dogaalo pre dolaska Pedra Kamaa,
kada je svako ko je eleo mogao da prisustvuje snimanju radio-serija, novi umetniki
rukovodilac je zabranio da iko, sem glumaca i tehniara, ue u studio, i da bi to sproveo,
zatvarao je vrata a ispred njih je postavio Hesusitovu zastraujuu telesinu. Ni sam Henaromlai nije bio izuzetak tog pravila. Seam se popodneva kada je kao i uvek kada je imao
problema i kada mu je bilo potrebno rame za plakanje doao na tavane i poalio mi se,
dok su mu nozdrve drhtale od ljutnje: Pokuao sam da uem u studio, a on je odmah
prekinuo program i nije hteo da nastavi snimanje dok se ne udaljim rekao mi je srditim
glasom. I obeao je da e mi kada idui put prekinem probu, tresnuti mikrofon o glavu.
ta da radim? Da li da mu pokaem vrata ili da progutam abu?
Rekao sam mu ono to je eleo da uje: imajui u vidu uspeh radio-serija (radi itave
peruanske radiofonije, itd.) bolje da proguta abu i vie ne pokua da zakorai na Pedrovu
teritoriju. Tako je i uinio, a mene je spopala bolesna radoznalost da prisustvujem snimanju
jednog od pis- karalovih programa.
Jednog jutra, dok smo ispijali nau uobiajenu kafu za vreme predaha, posle obazrivog
opipavanja terena, odvaio sam se da o tome porazgovaram s Pedrom Kamaom. Rekao sam
mu da elim da vidim novog tehniara za zvune efekte na delu, da se uverim da li je tako
dobar kao to mije on ispriao.

Nisam rekao dobar, ve osrednji odmah me je ispravio. Ali, poduavam ga i

moda e postati dobar.
Otpivi gutljaj svoj: napitka, vano me je posmatrao svojim hladnim okicama, ispunjen
unutarnjom sumnjom.
Konano je popustio i pristao: U redu, doite na probu sutra u tri. Ali to nee moi da se
ponovi, vrlo mi je ao. Ne volim da su mi glumci rasejani; svako prisustvo ih uznemirava,
iskliznu mi i zbogom katarzo. Snimanje jedne epizode je misa, dragi moj prijatelju.

U stvari, bilo je to neto jo sveanije. Meu svim misama kojih sam se seao (ve
godinama nisam odlazio u crkvu) nikada nisam video tako dirljiv obred, tako proivljen ritual
kao to je bilo snimanje sedamnaestog poglavlja Zgoda i nezgoda don Alberta de
Kinterosa, na koje su me pustili. itav taj dogaaj nije mogao da traje vie od pola sata
deset minuta za probu i dvadeset za snimanje ali meni se inilo da je trajao satima. im
sam uao, impresionirala me je atmosfera religiozne predanosti to je vlada u toj zastakljenoj
sobici s pranjavim zelenim tepihom a koja se nazivala Studio za snimanje broj jedan
Radio-Sentrala. Veliki Pablito i ja bili smo jedini gledaoci; ostali su bili aktivni uesnici.
Kada je uao, Pedro Kamao nam je jednim vojnikim pogledom stavio do znanja da za
vreme snimanja moramo biti kao kipovi od soli. Autor- reiser kao da se preobrazio: izgledao
je vii, snaniji, kao general koji daje uputstva disciplinovanim trupama. Disciplinovanim?
Bolje rei, razdraganim, oaranim, fanatizovanim. Jedva sam uspeo da prepoznam Hosefinu
Sanes brkatu i punu vena, koju sam ve toliko puta video da snima svoje replike sa
vakom u ustima ili trikajui, potpuno odsutnu i odajui utisak da nema pojma o emu
govori u ovoj ovde tako ozbiljnoj osobi koja je ili bila zadubljena u rukopis kao neko ko se
moli ili je s puno potovanja i poslunosti piljila u umetnika, podrhtavajui kao nevina
devojica koja gleda u oltar na dan svog prvog priea. A isto se deavalo i sa Lusijanom
Pandom i ostala tri glumca (dve ene i jedan mladi). Nisu izmeu sebe izmenili nijednu re
ili pogled: njihove oi su se kao magnetizovane kretale od rukopisa do Pedra Kamaa; ak je
i tonski tehniar, onaj vetrogonja Ooa, s druge strane staklene pregrade, delio njihov zanos:
vrlo ozbiljan, upravljao je kontrolnim uredjajima, pritiskao dugmie, palio svetla i
usredsreen i napet, pratio je sve Sto se dogaalo u studiju.
Pet glumaca je stajalo oko Pedra Kamaa koji im je uvek u istoj uniformi: crno odelo,
leptir-maniica i razleprana kosa drao lekciju o poglavlju koje je trebalo da snimaju. On
im nije davao ona prozaina uputstva, da li da svoje replike govore odmerenim glasom ili da
ih naglase, brzo ili sporo ve im je, po njegovom obiaju, drao svean, uzvien,
olimpijski govor o estetskim i filozofskim dubinama. Naravno, u tom grozniavom govoru
najee su se ule rei umetnost i umetniki, kao neka magina lozinka koja sve otvara i
objanjava. Ali vie nego rei bolivijanskog piskarala, iznenaivao je ar kojim ih je
izgovarao, a moda jo vie dejstvo to ga je njima postizao. Govorio je gestikulirajui i
izdiui se na prste, s fanatikim glasom oveka koji poseduje znanje o jednoj neodlonoj
istini i koji mora da je obznani, s drugim podeli, nametne. U tome je potpuno uspevao: petero
glumaca i glumica zaneseno ga je slualo, pomno pratei svaku njegovu re i irom otvarajui
oi kao da e tako bolje upiti te njegove maksime o njihovom radu (njihovoj misiji, govorio
je autor-reiser). Bilo mi je ao to tetka Hulija nije tu, jer mi nee verovati kada joj budem
ispriao da sam video kako se ta aka predstavnika najbednije profesije u Limi, u toku itavih
pola sata, preobraava, prolepava, produhovljuje, pod vodstvom usplamtele retorike Pedra
Kamaa. Veliki Pablito i ja sedeli smo na podu u jednom uglu studija; ispred nas, okruen
udnom opremom, nalazio se begunac iz Radio-Viktorije, najnovija tekovina Radio-Sentrala.
I on je u mistikom zanosu sluao umetnikovu besedu; im je poelo snimanje tog poglavlja,
on je za mene postao ia predstave.
Bio je to omalen ali snaan ovek bakarne puti, krute, prave kose, obuen gotovo kao
prosjak: iznoen kombinezon, koulja sva u zakrpama, cipele bez pertli. (Kasnije sam saznao
da su ga zvali tajanstvenim nadimkom Melja). Njegova orua za rad su bila: jedna daska,
jedna vrata, umivaonik pun vode, pitaljka, jedan tanak limeni list, ventilator i drugi sasvim
obini, svakodnevni predmeti. A sam Melja je izvodio predstavu govorenjem iz trbuha,
akrobatikom, umnoavanjem linosti, stvaranjem imaginarnih fizikih efekata. im bi
reiser-glumac dao dogovoreni znak odluna vibracija kaiprsta u vazduhu punom
dijaloga, uzdaha i jauka. Melja bi koraao po dasci u vrlo proraunatom ritmu, od ega je
zavisilo da li e se protagonisti udaljavati ili pribliavati, a na drugi znak, upravljajui ven-

tilator pri razliitim brzinama na tanki limeni list, proizvodio je um kie ili zavijanje vetra, a
kada bi stavio u usta tri prsta i zazvidao, ispunio bi studio ptiijim cvrkutom to u proletnje
jutro budi junakinju u njenoj kui na selu. Naroito je bio impresivan kada je stvarao zvuke
gradskih ulica. U odreenom trenutku, dve osobe su prolazile glavnim trgom razgovarajui.
Vetrogonja Ooa je s prethodno snimljene trake slao zvuke motora i sirena, ali sve ostale
efekte proizvodio je Melja: pucketao je jezikom, kvocao, mrmljao, aputao (inilo se da sve
to radi istovreme) i bilo je dovoljno zatvoriti oi i uti, oivljene u malom studiju Radio-Sentrala, glasove, poneke rei, smeh, uzvike koje ovek rasejano uje kreui se ulicom
punom sveta. Ali, kao da je sve to bilo malo, dok je podraavo desetine ljudskih glasova,
Melja je istovremeno hodao ili skakutao po dasci proizvodei na taj nain korake peaka po
ploniku i eanje njihovih tela jedno o drugo. Hodao je istovremeno i na nogama i na
rukama (na koje je navukao par cipela), uei, s rukama obeenim kao u majmuna, udarajui
se laktovima i podlakticama po butinama. Poto je (u akustikom smislu) predstavljao glavni
trg usred podneva, donekle je bio beznaajan njegov pothvat da stvori sve one zvuke trljajui
dva novia jedan o drugi i grebui po staklu kada jedna gospa iz visokog limskog drutva
nudi aj u oljama od kineskog porculana grupi prijateljica u svojoj vili ili trljajui dve
daice o svoj tur da bi oponaao povlaenje stolica ili hodanje po mekom tepihu; ili da rie,
grake, rije, urlie i tako fonetski otelovi (obogaujui ga mnogim vrstama kojih tamo nije
bilo) zooloki vrt u Baranku. Po zavretku snimanja izgledao je kao da je pretrao olimpijski
maraton: dahtao je, imao je podonjake i znojio se kao konj.
Pedro Kamao je svoje saradnike zarazio svojom pogrebnom ozbiljnou. Promena je bila
ogromna; radio- serije iz kubanske stanice SMKU esto su snimane u veseloj i oputenoj
atmosferi, a glumci, dok su itali svoje redove, beili su se jedan na drugog ili pravili
sramotne pokrete, is- mejavajui se i sebi i onome to su govorili. Sada se sticao utisak da
ako bi se iko naalio, drugi bi skoili na njega da ga kazne zbog svetogra. Izvesno vreme
sam mislio da sc moda pretvaraju da bi se dodvorili efu, kako ih ne bi izbacio kao
Argentince i da u sutini nisu tako uvereni, kao on, da su svetenici umetnosti; ali pogreio
sam. Vraajui se u Panamerikanu, krenuo sam ulicom Belen s Hosefinora Sanes koja je
izmeu dva snimanja odlazila kui da popije aj i upitao je da li bolivijansko piskaralo pred
svako snimanje dri svoju uvodnu besedu, ili je ovo bilo neto izuzetno. Pogledala me je s
takvim prezirom da joj je zadrhtao podbradak:

Danas je male govorio i nije bio nadahnut. Ponekad ti se cepa dua kad vidi da te
ideje nee biti sauvane za potomstvo.
Upitao sam je da li ona, koja ima toliko iskustvo" zaista misli da je Pedro Kamao
izuzetno talentovan. Bilo joj je potrebno nekoliko sekundi da pronae prave rei za svoju
misao: Taj ovek osvetava profesiju umetnika.

VI
JEDNOG BLISTAVOG LETNJEG JUTRA, doktor don Pedro Bareda i Saldivar, taan i
uglaen kao i obino, uao je u svoju kancelariju istranog sudije Prvog krivinog odseka
Vrhovnog suda u Limi. Bio je to ovek u svojim najboljim godinama, pedesetim, i njegova
pojava visoko elo, orlovski nos, prodoran pogled, olienje dobrote i ispravnosti i
otmeno dranje u kome se nasluivala etika prefinjenost, plenili su i ispunjavali
potovanjem ljude im bi ga ugledali. Oblaio se skromno u skladu sa svojom mravom
platom sudije koji po ustavu ne moe da prima mito, ali do te mere uredno, da se dobijao
utisak elegancije. Palata pravde je poinjala da se budi posle svog nonog poivka i njenu
masivnu zgradu plavilo je urno mnotvo advokata, inovnika, vratara, tuitelja, pisara,
izvrilaca oporuka, studenata prava i znatieljnika. U srcu te konice, doktor don Bareda i
Saldivar otvorio je svoju akn-tanu, izvukao dva dosijea, seo za pisai sto i pripremio se da
zapone svoj radni dan. Nekoliko sekundi kasnije u njegovu kancelariju je, brzo i tiho kao
meteorit kroz vasionu, uao sekretar dr Selaja, oveuljak s naoarima i tankim briima koje
je ritmiki pomerao prilikom govora.

elim vam dobro jutro, gospodine doktore pozdravio je sudiju, duboko se

klanjajui iz struka.

I ja vama, Selaja ljubazno mu se nasmeio dr don Bareda i Saldivar. ta nam

donosi ovo jutro?

Silovanje maloletnice s mentalnim nasiljem kao oteavajuom okolnou odvrati

sekretar, sputajui na sto podebeo dosije. Optueni, koji ivi u etvrti Viktorija, tipinog
lombrozovskog1 izgleda, porie optubu. Glavni svedoci su u hodniku.

Pre nego to ih sasluam, moram ponovo da proitam policijski izvetaj i graansku

tubu podseti ga sudija.

Oni e ekati koliko je potrebno odvrati sekretar i izie iz kancelarije.

Ispod svog tvrdog pravnikog oklopa dr don Bareda i Saldivar je imao pesniku duu. Bilo
mu je dovoljno da jednom proita ledena pravnika dokumenta i da, uklanjajui retoriku
koru punu klauzula i latinskih fraza, stigne do dogaaja svojom imaginacijom. Tako je,
itajui policijski izvetaj sainjen u Viktoriji, mogao da sagleda dogaaje sa svim ivopisnim
detaljima koji su doveli do optube. Video je devojicu od trinaest godina, po imenu Sarita
Uanka Sa- laverija, uenicu kolskog centra Mersedes Kabeljo de Kar- bonera, kako
prolog ponedeljka ulazi u Policijsku stanicu te arolike etvrti. Dola je uplakana i puna
modrica po licu, rukama i nogama, sa svojim roditeljima, don Kasimirom Uankom Padronom
i donjom Katalinom Salaverijom Melgar. Maloletnica je obeaena prethodne veeri u kui
za izdavanje, soba H, na aveniji Luna Pisaro br. 12, od strane optuenog Gumersinda Telja,
stanara te iste kue za izdavanje (soba J). Savlaujui svoju zbunjenost i klonulost, Sarita je
otkrila uvarima reda da je silovanje samo tragini ishod jednog dugog i trajnog proganjanja
kome je bila izloena od strane napasnika. On je u stvari ve osam meseci- to jest, od dana
kada se, kao neka retka, zlokobna ptica, uselio u kuu za izdavanje br. 12, opsedao Saritu
Uanku, onda kada to njeni roditelji ni ostali stanari nisu mogli da primete, neukusno joj se
udvarajui i drsko joj prilazei (na primer, rekao bi joj: Tako bih rado iscedio limunove u
tvom vonjaku, ili Uskoro u morati da te pomuzem).
Gumersindo Teljo je sa predskazanja preao na dela i polo mu je dva tri puta za rukom da
pipne ili poljubi nesazrelo devoje u unutranjem dvoritu kue za izdavanje br. 12, ili u
susednim ulicama, kada se devojica vraala iz kole ili kada bi izila da poslua roditelje.
Zbog prirodne srameljivosti, rtva nije obavestila svoje roditelje o tom proganjanju.
U nedelju uvee, deset minuta poto su njeni roditelji otili u bioskop Metroplitan, Sarita
Uanka, koja je radila domae zadatke, ula je tiho kucanje na vratima. Otvorila ih je i nala se
licem u lice sa Gumersindom Teljom. ta elite?, utivo ga je upitala. Sa najbezazlenijim
moguim izrazom na licu, napasnik joj je rekao da je njegov primus ostao bez goriva; suvie
je kasno da sada ide da ga kupi, te je doao da mu posude mrvicu kerozina kako bi mogao da
pripremi veeru (a obeao je da e to vratiti narednog dana). Velikoduna i naivna, devojica
Uanka Salaverija ga je pustila unutra i pokazala mu da se kanta s kerozinom nalazi izmeu
kuhinjske pei i kofe koja je zamenjivala nunik.
(Dr don Bareda i Saldivar se nasmeio na ovu omaku uvara reda koji je sastavio prijavu i
koji je, nenamerno, obelodanio da u kui Uanka Salaverija postoji taj obiaj, svojstven
iteljima Buenos Ajresa, da svoje potrebe obavljaju u kofi u istoj odaji gde jedu i spavaju.)
im je, pomou spomenute strategije, uspeo da se uvue u sobu H, optueni je zabravio
vrata. Zatim je pao na kolena, sklopio ruke i poeo da mrmlja ljubavne rei Sariti Uanki
Salaveriji, koja se tek tada uplaila onoga to bi se moglo desiti. Jezikom koji je devojica
opisala kao romantinim, Gumersindo Teljo joj je savetovao da se prepusti njegovim eljama.
A kojim to? Da skine svu svoju odeu i dopusti da je miluje, ljubi i da joj oduzme nevinost.
Sabravi se, Sarita Uanka je energino odbila njegove predloge, izgrdila je Gumersinda Telja
i zapretila mu da e pozvati susede. uvi ove rei, optueni je odbacio svoj moliteljski stav,
izvadio je no iz svoje odee i zapretio devojici da e je izbosti ako samo pisne. Ustao je i
krenuo ka Sariti, govorei: Hajde, hajde, skidaj sve sa sebe, ljubavi, i kako ga ona, uprkos
svemu, nije posluala, navalio je da je udara rukama i nogama sve dok nije pala na pod. Tada
joj je napasnik strgao odeu bila je obuzeta takvim strahom da su joj, po reima rtve,

1) Lombrozo italijanski psihijatar i kriminolog po kome bioloko nasleei nervne bolesti smanjuju odgovornost kriminalca prim. prev.

cvokotali zubi a onda se i sam raskopao i obruio na nju sve dok nije, tu na podu, poinio
bludni in koji je, zbog otpora to ga je devojica pruala, bio propraen novim udarcima od
kojih su ostali tragovi u vidu masnica i voruga. Kada je zadovoljio svoje elje, Gumersindo
Teljo je napustio sobu H, ali je prethodno preporuio Sariti Uanki Salaveriji da, ukoliko eli
da doeka stare dane, ne prozbori ni rei o onome to se desilo (i mahnuo je noem da bi joj
pokazao da to zaista misli). Vrativi se iz Metroplitana, roditelji su zatekli svoju erku
okupanu u suzama i poharanog tela. Dok su je negovali, nagovarali su je i molili da im kae
ta se zbilo, ali ona je odbila jer se stidela.
I tako je protekla itava no. Meutim, narednog jutra, poto se malo oporavila od
emocionalnog oka to je izgubila nevinost, devojica je sve ispriala svojim roditeljima, koji
su se odmah uputili u Policijsku stanicu u Viktoriji da prijave sluaj.
Doktor don Bareda i Saldivar zatvori za trenutak oi. Bilo mu je ao zbog onoga to se
desilo devojici (uprkos njegovom svakodnevnom bavljenju prekrajima, ne bee otvrdnuo),
ali ree samom sebi da je ovo, po svemu sudei, jedan tipian prekraj, bez trunke
tajanstvenosti, milimetarski obraen u Krivinom zakoniku, u odeljcima o silovanju i
zloupotrebi maloletnica, sa najkarakteristinijim oteavajuim okolnostima predumiljaja,
verbalnog i fizikog nasilja i mentalne okrutnosti.
Sledei dokument koji je ponovo proitao bio je izvetaj uvara reda koji su uhapsili
Gumersinda Telja.
U skladu sa uputstvima njihovog pretpostavljenog, kapetan H.S. Enrike Soto, andarmi
Alberto Kusikanki Apestegi i Uasi Tito Parinakoa pojavili su se s nalogom za hapenje u
kui za izdavanje br. 12, na aveniji Luna Pisaro, ali dotino lice nije bilo kod kue. Od suseda
su saznali da je po profesiji mehaniar i da radi u radionici za popravku motora i autogeno
zavarivanje E1 Inti, koja se nalazi na suprotnom kraju te gradske etvrti, gotovo u podnoju
brda Pino. andarmi su odmah tamo otili. U radionici su saznali da je Gumersindo Teljo
upravo otiao, a vlasnik radionice, gospodin Karlos Prinsipe ih je jo obavestio da je
Gumersindo zamolio da ga pusti zbog nekog krtenja. Kada su andarmi poeli da se
raspituju meu radnicima u kojoj bi ga crkvi mogli nai, ovi se pogledae ispod oka
izmenivi osmehe. Gospodin Prinsipe je objasnio da Gumersindo Teljo nije katolik, ve
Jehovin svedok i da se u toj religioznoj sekti krtenje ne obavlja u crkvi i u prisustvu
svetenika, ve da onog koga krste zagnjuruju u vodu negde pod vedrim nebom.
Sumnjajui (kako se ve ispostavilo) da je ta zajednica, bratstvo izopaenih, Kusikanki
Apestegi i Tito Parinakoa su zahtevali da ih odvedu na mesto gde se nalazi optueni. Posle
poprilinog oklevanja i raspravljanja, vlasnik E1 Inti- ja ih je lino poveo na mesto gde je
pretpostavljao da se Teljo nalazi, jer kada je ovaj jednom, odavno, pokuao da preobrati njega
i radnike iz radionice, pozvao ga je da tu prisustvuje jednom obredu (iskustvo koje
pomenutog gospodina nije nimalo ubedilo).
Gospodin Prinsipe je poveo uvare reda svojim automobilom do jedne pustopoljine izmeu
Majnas i parka Martineti, gde itelji iz susedstva spaljuju ubre i kuda protie mali ogranak
reke Rimak. I zaista, tu su se nalazili Jehovini svedoci. Kusikanki Apestegi i Tito Parinakoa
ugledali su dvanaestak osoba razliitih godina i pola kako stoje u blatnjavoj vodi do pasa, a
da pri tom nemaju na sebi kupae kostime, ve su itekako obueni; neki mukarci su nosili
kravate, a jedan je imao ak i eir na glavi. Ravnoduni na podrugivanje, zaikavanje,
gaanje otpacima i druga obeenjatva kreolaca iz susedstva koji su se naikali na obali reke
da ih gledaju, vrlo su ozbiljno nastavljali svoj obred koji je uvarima reda, u prvom trenutku
izgledao kao nita drugo do kolektivni pokuaj ubistva davljenjem. Evo ta su videli:
pevuei vrlo predanim glasom neke udne pesmice, Svedoci su drali za miice jednog
starca u ponu i sa indijanskom vuneneom kapom na glavi, i zagnjurivali ga vie puta u
prljavu vodu; da li s namerom da ga rtvuju svome Bogu? Meutim, kada su im andarmi s
revolverom u ruci, i prljajui svoje glenjake, naredili da prekinu taj zloinaki in, starac se

prvi naljutio i zahtevao je od andarma da se povuku, nazivajui ih udnim imenima (neto

kao Rimljani i papisti). uvari reda su morali da pristanu i saekaju da se zavri krtenje
kako bi uhapsili Gumersinda Telja koga su identifikovali zahvaljujui gospodinu Prinsipeu.
Obred je trajao jo nekoliko minuta u toku kojih su nastavili da se mole i da zagnjuruju
pokrtenika sve dok ovaj nije poeo a koluta oima, guta vodu i davi se; onda su ga svedoci
izvukli na obalu gde su poeli da mu estitaju na novom ivotu, koji, kako su kazivali,
poinje od tog trenutka.
Tada su andarmi uhapsili Gumersinda Telja. Mehaniar nije pruio ni najmanji otpor, nije
pokuao da pobegne, niti je pokazao iznenaenje zbog toga to ga hapse, jedino je, dok su mu
stavljali lisice, rekao: Brao, nikada vas neu zaboraviti. Svedoci su odmah zapoeli nove
pesmice, gledajui u nebo i prevrui oima tako da su im se videle samo beonjae, i tako su
ih otpratili do automobila gospodina Prinsipea, koji je andarme i njihovog zatvorenika
prebacio u Policijsku stanicu u Viktoriji gde su se s njim pozdravili i zahvalili mu na
zaslugama.
U policijskoj stanici, kapetan H.S. Enrike Soto je upitao optuenoga da li eli da osui svoje
cipele i pantalone u unutranjem dvoritu, na ta je Gumersindo Teljo odgovorio da je
navikao da hoda mokar zbog sve veeg broja preobraenja u istinitu veru koja se u poslednje
vreme odigravaju u Limi. Kapetan je odmah pristupio ispitivanju, a optueni je pokazao puno
volje za saradnju. Kada su mu zatraili line podatke, rekao je da se zove Gumersindo Teljo,
da mu se majka zove Gumersinda Teljo, roena u Mokegui i sada pokojna, da se ne zna ko
mu je otac i da se verovatno i sam rodio u Mokegui pre dvadeset i pet ili dvadeset i osam
godina. U pogledu ove sumnje, objasnio je da ga je majka, neto posle njegovog roenja,
predala jednom sirotiStu za deake kojim je u tom gradu upravljala popistika sekta, u ijem
je zabludelom duhu odgajan, i kojeg se, sreom, oslobodio u petnaestoj ili osamnaestoj
godini. Ukazao je da je do tog doba ostao u sirotitu, a onda je ono zbrisano u jednom
velikom poaru i ceo je arhiv izgoreo, zbog ega nikada nije saznao taan datum svog
roenja. Objasnio je da je ta nesrea bila providnosni dogaaj u njegovom ivotu jer je tom
prilikom upoznao dvojicu mudraca koji su peke putovali iz ilea za Limu, otvarajui oi
slepima i otpuavajui ui gluvima za filozofske istine. Naglasio je da je u Limu doao s tom
dvojicom mudraca, ija imena nije eleo da otkrije, jer, kazao je da je dovoljno to oni
postoje i da nije potrebno da im lepi etikete; da od tada ivi ovde delei svoje vreme na rad
mehaniara (zanat koji je izuio u sirotitu) i na irenje nauke o istini. Rekao je da je iveo u
raznim etvrtima grada: Brenji, Vitarteu, Barios Altos, a da se u Viktoriju doselio pre osam
meseci zato to je dobio posao u radionici E1 Inti za popravku motora i autogeno zavarivanje, koja je previe udaljena od njegovog prethodnog prebivalita.
Optueni je priznao da od tada ivi u kui za izdavanje br. 12 na aveniji Lona Pisaro kao
podstanar. Takoe je priznao da poznaje familiju Uanka Salaverija kojoj je, kako je rekao,
nekoliko puta ponudio prosvetljujue razgovore i dobra tiva, ali bez ikakvog uspeha, jer su
oni, kao i ostali stanari, zatrovani rimskim jeresima. Suoen sa imenom njegove
pretpostavljene rtve, devojice Sarite Uanke Salaverije, rekao je da je se sea a potom je
dodao, da s obzirom da je ona jo u prelaznom dobu, on ne gubi nadu da e jednog dana
krenuti pravim putem. Tada su ga upoznali s pojedinostima optube, na ta se Gumersindo
Teljo ivo iznenadio, poriui optube, da bi trenutak kasnije (da li je glumeo mentalnu
pomutnju imajui u vidu svoju buduu odbranu?) prasnuo u vrlo zadovoljan smeh, govorei
da mu Bog alje ovu probu kako bi odmerio njegovu veru i njegovu spremnost na rtvovanje.
Jo je dodao da sada shvata zato ga nisu pozvali u vojnu slubu, prilika koju je on s
nestrpljenjem iekivao da bi, propovedajui primerom, odbio da navue uniformu i da se
zakune na vernost zastavi, to su atributi Satane. Kapetan H.S. Enrike Soto ga je upitao da li
on to govori protiv Perua, na ta je optueni odvratio nipoto i da se sve to odnosi na religiju.
I tada je vrlo vatreno nastavio da objanjava kapetanu Sotu i andarmima da Hrist nije Bog

ve njegov Svedok, i da nije istina, kao to lau papisti, da su ga raspeli, ve da su ga

zakucali za jedno drvo i da Biblija to potvruje. U vezi sa ovim savetovao im je da itaju
dvonedeljni list "Probudi se koji po ceni od dva sola uklanja sumnje u vezi sa ovom i drugim
temama iz kulture i prua zdravu zabavu. Kapetan Soto mu je naredio da uti, upozoravajui
ga da je u policijskoj stanici zabranjeno vriti komercijalnu propagandu. I zavanino ga je
pozvao da kae gde se nalazio i ta je radio prethodne veeri u vreme u koje Sarita Uanka
Salaverija tvrdi da je on silovao i izudarao. Gumersindo Teljo je kazao da je te noi, kao i
svake druge, ostao u svojoj sobi, sam, predat meditiranju o Stablu i o tome kako nije istina,
suprotno onome u ta pojedini veruju, da e svi ljudi vaskrsnuti na dan konanog suda, ve da
mnogi nee nikada vaskrsnuti, to dokazuje smrtnost due. Ponovo ukoren, optueni je
zamolio za izvinjenje, rekavi da se ne ogluuje namemo o red ve da ne moe da se uzdri
da svaki as ne baci pomalo svetla na ostale, budui daje oajan kada vidi u kolikom mraku
ljudi ive. I izjavio je da se ne sea da je video Saritu Uanku Salaveriju te noi, a ni
prethodne, zamolivi da se u izvetaj unese da ga je ta devojka oklevetala, on nije ozlojeen,
ve joj ak zahvaljuje, poto nasluuje da Bog kroz nju hoe da ispita vrstinu njegove vere.
Videi da od Gumersinda Telja ne moe da dobije neke druge pojedninosti u vezi sa optubama koje su ga teretile, kapetan H.S. Enrike Soto je zavrio sa ispitivanjem i prebacio
optuenoga u istrani zatvor u Palati pravde, kako bi istrani sudija vodio dalje sluaj onako
kako prilii.
Doktor don Bareda i Saldivar zaklopi izvetaj i sred jutarnjeg agora suenja poe da
razmilja. Jehovini svedoci? Poznavao je on njih. Pre ne tako mnogo godina, neki ovek koji
se kroz svet kretao na biciklu, pokucao je na njegova vrata i ponudio mu primerak lista
Probudi se, koji je on, u trenutku slabosti, prihvatio. Od tada, sa tanou zvezda,
Svedok je obigravao oko njegove kue u razliito doba dana i noi, navaljujui da ga
prosvetli, dosaujui mu pamfletima, knjigama i asopisima razliite debljine i tematike, sve
dok sudija, ne mogui da udalji Svedoka od svog doma civilizovanim metodama:
ubeivanjem, usrdnom molbom, ozbiljnim razgovorima, nije pozvao policiju. Znai na
siledija je jedan od tih nasrtljivih verouitelja. Dr don Bareda i Saldivar ree sebi da ovaj
sluaj postaje zanimljiv.
Jutro tek to je bilo odmaklo i sudija je, rasejano gladei otar i dug no za hartiju iji je
drak bio ukraen motivima iz Toauanaka koji je stajao na njegovom pisaem stolu kao znak
panje njegovih efova, kolega i potinjenih (poklonili su mu ga za dvadeset i pet godina
rada u struci), pozva sekretara i ree mu da uvede svedoke.
Prvo su uli andarmi Kusikanki Apestegi i Tito Parinakoa koji su glasom punim
potovanja potvrdili okolnosti pod kojima je uhapen Gumersindo Teljo, takoe istakavi da
je on, sem to je odbijao optube, bio veoma susretljiv, premda pomalo dosadan sa svojom
religijskom manijom. Dr Selaja, kome su naoare stalno klizile niz nos, beleio je svaku re
dvojice andarma.
Zatim su uli roditelji maloletnice ije su poodmakle godine zaudile sudiju: kako je ovo
dvoje staria pre samo trinaest godina moglo da napravi erku? Bez zuba i oiju napola
prekrivenih krmeljom, otac, don Isajias Uanka je odmah potvrdio ono to se u policijskom
izvetaju odnosilo na njega, a zatim je urno hteo da mu se kae da li e Sarita sklopiti brak s
gospodinom Teljom. Samo to je postavio ovo pitanje, gospoa Salaverija de Uanka, sitna
naborana ena, prila je sudiji i poljubila mu ruku a onda ga je preklinjuim glasom zamolila
da bude dobar i primora gospodina Telja da Saritu odvede pred oltar. Doktor don Bareda i
Saldivar je morao podobro da se namui da bi ovim starcima objasnio da provodadisanje ne
spada u domen njemu poverenih dunosti. Po svemu sudei devojine roditelje je vie
zanimalo da udaju svoju erku nego da se kazni silovanje, to jedva da su spominjali, i to
samo kada su na to bili primorani, a puno su vremena gubili nabrajajui Saritine vrline, kao
da je nude na prodaju.

Nasmeivi se u sebi, sudija pomisli da ga ovi skromni zemljoradnici bilo je oigledno

da su sa Anda i da su ivot proveli vezani za zemlju primoravaju da se osea kao strog i
zagriljiv otac koji svome sinu ne dozvoljava da se oeni. Pokuao je da ih natera da o svemu
dobro razmisle: kako je mogue da za mua svoje keri ele oveka koji je sposoban da siluje
bespomonu devojicu? Ali oni su mu stalno upadali u re, bili su uporni, Sarita bi bila
primerna supruga, premda vrlo mlada, ve ume da kuva, ije i svata drugo, oni su ve stari i
ne bi eleli da ona ostane siroe, a gospodin Teljo izgleda vrlo ozbiljan i radan; sem to je one
noi otiao predaleko sa Saritom, oni ga nikada nisu videli pijanog, njegovo ponaanje je
puno potovanja, na posao odlazi rano nosei svoju torbu za alat i svenjeve onih svojih
novinica to ih prodaje idui od kue do kue. Zar mladi koji se tako bori da bi zaradio za
ivot nije dobra prilika za Saritu? I oboje starih su podizali svoje ruke ka sudiji: Smilujte se i
pomozite nam, gospodine sudijo.
Ko crni oblaak pun kie, kroz glavu doktora don Bareda i Saldivara proe jedna
pretpostavka: a ta ako je sve ovo proraunata igra ovo dvoje da bi udali svoju erku?
Meutim, lekarski nalaz je bio nedvosmislen: devojica je silovana. Otpustio je svedoke na
jedvite jade i rekao da uvedu rtvu.
Pojava Sarite Uanke Salaverije unela je svetlo u strogu kancelariju istranog sudije. ovek
koji je video sve i svata, ispred koga su, bilo kao krvnici ili rtve, prodefilovale sve mogue i
nemogue ljudske prirode, i psihologije, dr don Baredo i Saldivar ipak ree sebi da se pred
njim nalazi jedan autentian, originalan primerak. Da li je Sarita Uanka Salaverija odista
devojica? Bez sumnje da jeste, sudei po njenim hronolokim godinama i njenom telacu na
kome su se stidljivo nagovetavale obline enstvenosti, i njenoj kosi spletenoj u pletenice i
kolskoj uniformi: suknji i bluzi koje je imala na sebi. Meutim, po njenom makastom nainu kretanja i po tome kako bi stala, razmaknuvi noge, izboivi jedan kuk, zabacujui
ramena i stavljajui svoje ruice bestidno izazivaki na struk, i iznad svega, po tome kako je
gledala, tim svojim putenim i barunastim oima, i kako je grizla donju usnu svojim mijim
zubiima, inilo se da Sarita Uanka Salaverija ima ogromno iskustvo, neku iskonsku
mudrost.
Doktor don Bareda i Saldivar je bio vrlo taktian prilikom ispitivanja maloletnika. Umeo je
da izazove njihovo poverenje, da pristupi okolino tako da ne povredi njihova oseanja i bilo
mu je lako da ih blago i strpljivo navede da mu ispriaju i najkakljivije dogaaje. Ali ovog
puta nita mu nije vredelo njegovo iskustvo. im je blago pitao maloletnicu da li je tano da
je Gumersindo Teljo ve poodavno salee nepristojnim dobacivanjem, Sarita Uanko poe da
govori kao navijena. Da, otkako je doao da ivi u Viktoriji, svugde, u bilo koje doba dana.
Saekao bi je na autobuskoj stanici i pratio do kue govorei joj: Rado bih posisao tvoj
med, Ti ima dve pomorandice a ja jednu bananicu i Zbog tebe curim od ljubavi. Ali
nisu ove alegorije, tako nepodobne u ustima devojice, zagrejale sudijine obraze i prekinule
kucanje doktora Selaje, ve pokreti kojima je Sarita poela da ilustruje prepade kojima je bila
izloena. Mehaniar je uvek pokuavao da je pipne ovde: i dve ruice su se podigle, prekrile
njene nene grudi i poele s ljubavlju da ih zagrevaju milovanjem. A i ovde: i njene ruice su
se spustile na kolena i milovale ih, a potom se polagano pele i pele, nabirajui suknju uz
butine (donedavno nevine devojice). Trepui, kaljui, izmenivi jedan brz pogled sa
sekretarom, dr don Baredo i Saldivar je oinski objasnio devojici da ne mora da bude toliko
konkretna, da moe da govori uopteno. A tipao je i ovde, prekide ga Sarita, napola se
okrenuvi i izboivi ka njemu jedan svoj guz koji se inilo da je naglo poeo da raste i da se
naduvava kao penuava kugla. Sudija je imao vrtoglavo predoseanje da bi se njegova
kancelarija u svakom trenutku mogla pretvoriti u hram strip-tiza.
Napreui se da savlada nervozu, sudija je mirnim glasom posavetovao maloletnicu da
zaboravi na uvodne dogaaje i da se usredsredi na sam in silovanja. Objasnio joj je da mada
bi trebalo da objektivno ispria ta se desilo, nije neophodno da se zadrava na pojedinostima

i da slobodno moe da izostavi tu se dr don Bareda i Saldivar nakaljao, oseajui se

pomalo neprijatno sve ono to vrea njenu stidljivost. Sudija je s jedne strane eleo da
skrati razgovor, a s druge, da ga uini pristojnim, i smatrao je da e devojica, prirodno
uzbuena kada bude priala o eretskom napadu, biti brza i saeta, oprezna i povrna.
Ali kada je Sarita Uanka Salaverija ula sudijin predlog, kao borbeni petao koji nairurie
krv, raspalila se, previe se zanela, sva se izlila u bludan monolog i mimino- semeno
prikazivanje koje je preseklo dah doktoru don Baredi i Saldivaru, a doktoru Selaja
prouzrokovalo zaista neprilino (moda i masturbatorsko?) telesno nespokojstvo. Mehaniar
je ovako zakucao na vrata, a kada je ona otvorila, on je ovako pogledao, i ovako je govorio, a
potoni je ovako kliknuo i ovako je stavio ruke na svoje srce i ovako joj je izjavio ljubav,
zaklevi se da je tako i tako voli. Zbunjeni, hipnotisani, sudija i sekratar su videli kako ova
devojica-ena prolee kao ptica, podie se na prste kao balerina, savija se i uspravlja, smei
se i ljuti, govori u dva glasa, podraavajui samu sebi i Gumersinda Telja, i na kraju, pada na
(njegova) svoja kolena i izjavljuje (sebi) njoj ljubav. Dr don Bareda i Saldivar isprui jednu
ruku, promuca da je dosta, ali reita rtva je ve objanjavala da joj je mehaniar ovako
pripretio noem i da se ovako na nju bacio, i da je ovako pokliznula i pala na pod i da je
ovako na nju legao i ovako joj zadigao suknju, i u tom trenutku- bled, plamenit, velianstven,
gnevan biblijski prorok sudija se uspravi na. svom seditu i zagrme: Dosta! Dosta!
Dovoljno! Bilo mu je to prvi put u ivotu da je podigao glas.
S poda, gde se bila ispruila stigavi do najosetljivije take u svom slikovitom iskazu,
Sarita Uanka Salaverija je prestraeno gledala u taj kaiprst koji kao da ie prostreljivao.

Dovoljno sam uo ponovi sudija blaim glasom- Ustani, ispravi suknju i otii
tvojim roditeljima.
rtva je posluno ustala, s njenog lia je potpuno nestala i gluma i nepristojnost, opet je
bila devojica, vidno raaloena. Ponizno se klanjajui, leima je uzmicala ka vratima i
izila. Okrenuvi se tada sekretaru, sudija mu odmerenim, nimalo ironinim glasom ree da
prestane da kuca, jer, zar ne primeuje da mu je papir skliznuo na pod i da udara po golom
valjku? Pocrvenevi, dr Selaja promuca da ga je ovo to se desilo potpuno poremetilo. Dr don
Bareda i Saldivar mu se nasmeio:

Imali smo priliku da prisustvujemo jednom sasvim izuzetnom prizoru filozofski

zakljui sudija. Ta devojica ima avola u krvi, a to je najgore, ona to verovatno i ne zna.

Da li je to ono to Severnoamerikanci nazivaju Lolitom, doktore? sekretar je

nastojao da proiri svoja znanja.

Bez sumnje, jedna tipina Lolita presudi sudija. I trudei se da bude vedra ela u
nevolji, okoreli morski vuk koji ak i iz ciklona izvlai optimistike pouke, dodade:
Barem moemo da se radujemo to smo saznali da Kolos sa severa ne dri na ovom polju
monopol. Ova naa domorotkinja moe stati rame uz rame sa bilo kojom severnoamerikom
Lolitom.

Pretpostavljam da je izbacila mehaniara iz koloseka i on ju je silovao razmiljao

je sekretar. Kada je ovek vidi i uje, zakleo bi se da je ona njemu oduzela nevinost.

Stanite, ni korak dalje. Zabranjujem vam takve pretpostavke ukori ga sudija i

sekretar poblede. Nisu nam potrebna nikakva sumnjiava nagaanja. Neka pristupi
Gumersindo Teljo.
Deset minuta kasnije, kada ga je video da ulazi u njegovu kancelariju, u pratnji dvojice
andarma, dr don Bareda i Saldivar je odmah shvatio da je sekretar prenaglio i pogreio u
svojoj proceni. Ovde nije bila re o lombrozijevcu, ve oneem, u izvesnom smislu mnogo
opasijem: o verniku. Ugledavi lice Gumersinda Telja, sudija se setio, s mnemo
tehnikom jezom od koje mu se najeio zatiljak, neumoljivog pogleda oveka s biciklom i
asopisom Probudi se, zbog koga je imao tolike komare; taj tako mirno tvrdoglavi pogled
onoga ko zna, onoga ko nema sumnji, onoga ko je reio sve probleme. Bio je to omalen

mladi, crne gotovo do glave podiane kose koji bez sumnje jo nije napunio trideset godina
i koji je svojim slabunjavim izgledom, sama kost i koa, svima pokazivao svoj prezir prema
hrani i materiji. Imao je na sebi pepeljastosivo odelo, ni dendijevsko ni prosjako, ve neto
izmeu, sada suvo, ali vrlo izguvano zbog pokrtavanja zagnjurivanjem u vodu, belu koulju
i izme s kopama. Sudiji je bio dovoljan samo jedan pogled ovek antropolokog njuha
da odredi njegove najvanije karakterne crte: diskrecija, trezvenost, nepromenljive ideje,
stabilnost i duhovna vokacija. Vrlo vaspitano, im je preao prag, srdano je poeleo sudiji i
sekretaru dobar dan.
Doktor don Bareda i Saldivar naredi andarmima da mu skinu lisice i da se povuku. Bio je
to obiaj koji je sprovodio od samog poetka svoje sudijske karijere: ispitivao je
i
najokorelije zloince nasamo, bez prinude, oinski, i u toku onog au au) oni
bi mu obino otvarali srce kao pokajnik ispovedniku. Nikada mu se nije desilo da je zapalio
zbog ovako opasne prakse. Gumersindo Te.io je protrljao zglobove i zahvalio na ovom
dokazu poverenja. Sudija mu je pokazao na jedno sedite i mehaniar sce na samu ivicu,
vrlo prav, kao ovek kome i sam pojam ugodnosti stvara oseaj neugodnosti. Sudija je u sebi
sainio geslo koje bez sumnje vlada u Svedokovom ivotu: ustati iz kreveta pospan, ustati od
stola gladan i izii iz bioskopa (ukoliko je ikada odlazio) pre kraja filma. Pokuao je da
zamisli kako ga je namamila, kako ga je raspalila fatalna ena-dete iz Viktorije, ali smesta je
odbacio taj mentalni postupak kao povredljiv po prava odbrane. Gumersindo Teljo poe da
govori:

Istina je da mi ne sluimo vladi, partijama, vojsci i ostalim vidljivim institucijama

sve sama Satanina pastorad govorio je umiljatim glasom, da se ne zaklinjemo na
vernost nikakvoj arenoj krpi, da odbijamo da nosimo uniformu, jer nas ne mogu obrlatiti
uresima i kostimima, i da ne prihvatamo presaivanje koe i davanje krvi, jer ono to je Bog
sainio, nauka ne moe rainiti. Ali sve ovo ne znai da mi ne izvravamo nae obaveze.
Gospodine sudijo, potpuno vam stojim na raspolaganju i znajte da bih vam ukazao potovanje
ak i kada bih imao razloga da to ne uinim.
Govorio je odmereno polagano, kao da je eleo da olaka posao sekretaru koji je njegovo
nadugako izlaganje pratio muzikom svoje pisae maine. Sudija mu je zahvalio na
ljubaznim reima, dao mu je do znanja da on potuje sve ideje i verovanja, naroito ona koja
se tiu religije, i dozvolio je sebi da ga podseti da nije uhapen zbog onog to propoveda, ve
zato to je optuen da je napastvovao i silovao jednu maloletnicu.
Neki neodreeni osmeh pree preko lica mladia iz Mokegue.

Svedok je onaj ko posvedouje, svedoi, potvruje

otkrio je svoju semantiku potkovanost, netremice gledajui u sudiju, onaj ko

znajui da Bog postoji, obznanjuje njegovo postojanje, onaj ko znajui za Istinu, eli da je
svima otkrije. Ja sam Svedok a i vas dvojica biste, uz malo volje, to mogli da postanete.

Hvala, nekom drugom prilikom prekide ga sudija, podie teak dosije i spusti ga
ispred sebe kao da je neko ukusno jelo. Vreme nas pouruje, a ovo je ono to je vano.
Preimo na stvar. I za poetak, jedan savet: preporuujem vam, u vaem je interesu da
govorite istinu, nita drugo do istinu.
Ganut nekom tajnom uspomenom, optueni je duboko uzdahnuo. Istina, istina tuno
je mrmljao. Koja, gospodine sudijo? Da nije tu radije re o onim klevetama,
krivotvorenjima, o podvalama Vatikana koji, koristei se bezazlenou naroda, eli da
previdimo istinu? Skromnost na stranu, ja verujem da znam istinu, ali, pitam, bez nam ere da
vas povredim, da li je i vi znate?

Upravo nameravam da je saznam ree lukavo sudija, lupnuvi rukom po fascikli.

Istinu o izmiljotini s krstom, o Sali s Petrom i kamenom, o mitrama, o papinskoj

podvali o besmrtnosti due? sarkastino se pitao Gumersindo Teljo.

Istinu u vezi s prekrajem koji ste poinili, zloupotrebivi maloletnicu Saritu Uanku
Salaveriju pree sudija u protivnapad. Istinu o vaem napadu na jednu nevinu
trinaestogodinju devojicu. Istinu o udarcima koje ste joj zadali, o pretnjama kojima ste je
zaplaili, o silovanju kojim ste je ponizili i moda ostavili u drugom stanju.
Sudijin glas, olimpijski, optuujui, postajao je sve glasniji. Gumersindo Teljo ga je vrlo
ozbiljno posmatrao, krut kao i stolica na kojoj je sedeo, ne pokazujui nimalo zbunjenosti niti
kajanja. Konano klimnu glavom kao posluno govedo: Spreman sam na svaku probu
kojoj Jehova eli da me izloi izjavio je.

Nije re o Bogu, ve o vama sudija ga vrati na zemlju. O vaem apetitu, vaoj

pohoti, vaoj elji.

Uvek je re o Bogu, gospodine sudijo tvrdoglavo je nastavljao Gumersindo Teljo.

Nikada o vama, o meni, o ikome. O Njemu, samo o Njemu.

Budite odgovorni posavetovao ga je sudija. Drite se injenica. Priznajte svoju

krivicu i Sud e to moda uzeti u obzir. Postupite kao religiozan ovek kakvim se ovde
predstavljate.

Kajem se za sve svoje grehe, a oni su beskrajni ree Gumersindo Teljo potitenim
glasom. Vrlo dobro znam da sam grenik, gospodine sudijo.

Dobro, konkretne injenice pourivao ga je dr don Bareda i Saldivar. Tano mi

recite, bez morbidnih naslaivanja ni jadikovki, kako ste je silovali?
Ali Svedok ve bee briznuo u pla, prekrivi lice rukama. Sudiju to nije ganulo. Bio je
naviknut na nagle neuravnoteene promene raspoloenja kod optuenih i umeo je da ih
iskoristi da bi utvrdio injenice. Videi Gumersinda Telja kako sedi pognute glave, dok mu se
telo treslo a ruke bile vlane od suza, dr don Bareda i Saldivar ree sebi trezveni ponos
profesionalca koji potvruje delotvornost svoje tehnike da je optueni doao do onog
emotivnog vrhunca kada vie nee moi da se prikriva i kada e udno, spontano i
nezaustavivo izrei istinu.

injenice, injenice, insistirao je. Dogaaji, mesta, pozicije, izgovorene rei,

poinjena dela. Hajde, budite hrabri!

Ali ja zaista ne umem da laem, gospodine sudijo promuca Gumersindo Teljo,

grcajui. Spreman sam sve da podnesem: uvredu, zatvor, obeaenje. Ali ne mogu da
laem! Nikada nisam nauio, nisam za to sposoban!

Lepo, lepo, ta nesposobnost vam slui na ast uzviknu sudija uz ohrabrujui pokret
ruke. Pokaite mi je. Hajde, kako ste je silovali?

U tome i jeste problem ree Svedok oajnikim glasom i gutajui pljuvaku. Ja

je nisam silovao!

Rei u vam neto, gospodine Teljo kazao je sudija, naglavaavajui svaku re,
blagost zmije koja postaje jo opakija: Vi ste laan Jehovin svedok. Obina varalica!

Nisam je takao, nikada s njom nisam nasamo razgovarao, jue je ak nisam ni video
blejao je kao jagnje Gumersindo Teljo.

Cinik, lakrdija, duhovni prevarant presudi sudija, hladan kao santa leda. Ako
vam pravda i moral nita ne znae, potujte barem tog Boga koga toliko spominjete.
Pomislite da vas upravo sada posmatra i koliko je samo zgaen to vas uje da laete.

Nisam tu devojicu povredio ni pogledom ni milju

ponovio je Gumersindo Teljo, srceparajuim glasom.

Pretili ste joj, napali je i silovali zagrme sudijin glas. Svojom prljavom
pohotom, gospodine Teljo!

Mojom pr-lja-vom-po-ho-tom? ponovi Svedok kao neko koga su upravo udarili

ekiem po glavi.

Da, gospodine, vaom prljavom pohotom ponovi sudija, a zatim, znaajno

zastavi: Vaim grenim penisom!

Mojim gre-nim-pe-ni-som? optueni promuca klonulim glasom i zaprepaenog

izraza lica. Rekoste li mo-jim-gre-nim-pe-ni-som?
Razrogaivi se u udu, njegove su oi, kao zapanjeni skakavci, pogledale sekretara pa
sudiju, pod, pa tavanicu, stolicu, pa pisai sto, i tu su i ostale, na papirima, dosijeima,
upijaima. A onda su iznenada zasvetlele ugledavi no za hartiju s motivima Ziauanaka koji
se svojim umetnikim prehispanskim svetlucanjem isticao meu ostalim predmetima. Tada
Gumersindo Teljo, tako brzim pokretom da sudija i sekretar nisu imali vremena da ga spree,
isprui ruku i zgrabi drak noa. Nije napravio nijedan pretei pokret, naprotiv, stisnuo je
posrebreni no na grudi, kao majka svoje dete, i uputio jedan umirujui, dobrostivi, tuni
pogled dvojici ljudi skamenjenih od iznenaenja.

Vrea me to to mislite da bih vas mogao ozlediti ree glasom pokajnika.

Neete uspeti da pobegnete, bezumnie upozori ga sudija, dolazei k sebi.

Palata pravde je puna andarma, ubie vas.

Ja, da pobegnem? ironino upita mehaniar. Kako me malo poznajete,

gospodine sudijo.

Zar ne vidite da se odajete? insistirao je sudija. - Vratite mi no za hartiju.

Posudio sam ga od vas da bih dokazao svoju nevinost spokojno je objasnio

Gumersindo Teljo.
Sudija i sekretar se pogledae. Optueni je ustao. Imao je nazareanski izraz na licu a u
desnoj ruci mu je zloslutno i zastraujue svetlucao no. Njegova leva ruka je bez urbe
skliznula do lica pantalona koji je bio zatvoren kratkim rajsferlusom i dok je bolnim glasom
govorio: Ja sam ist, gospodine sudijo, ja nikada nisam upoznao enu. Ovo, ime drugi
mukarci gree, meni slui samo za pikenje . . .

Smesta stanite prekide ga dr don Bareda i Saldivar, obuzet groznom slutnjom.

ta ste to naumili?

Da ga odseem i bacim u ubre kako bih vam pokazao koliko mi on malo znai
odgovorio je optueni, pokazujui bradom na korpu za otpatke.
Govorio je bez oholosti, s mirnom odlunou. Sudija i sekretar, zabezeknuti, nisu uspevali
da dou do glasa. Gumersindo Teljo je ve drao u levoj ruci korpus delikti i sada je, kao
delat koji zamahuje sekirom i odmerava put ka osuenikovom vratu, podizao no
pripremajui se da ga spusti i da na taj nain prui svoj nepojmljivi dokaz.
Da li e to uiniti: hoe li se, tek tako, jednim udarcem liiti svoje celovitosti? Hoe li
rtvovati svoje telo, svoju mladost, svoju ast radi jedne etiko-apstraktne demonstracije?
Hoe li Gumersindo Teljo jednu od najuglednijih sudijskih odaja u Limi pretvoriti u rtveni
oltar? Kako e se zavriti ova sudska drama?

ll

Vrsta pite s mesom, prim. prev.

MOJA ROMANSA s tetkom Hulijom ila je punim jedrima napred, ali poela je da se
komplikuje jer je postojalo sve tee ouvati tajnost. Da u familiji ne bi neto posumnjali,
dogovorili smo se da znatno smanjim svoje posete ujka Luu. Jedino sam redovno dolazio
etvrtkom na ruak. Za nae veernje odlaske u bioskop izmiljali smo raznorazne lukavtine.
Tetka Hulija bi izila rano posle podne, pozvala bi telefonom ujnu Olgu da joj kae da e
veerati s nekom svojom prijateljicom, a onda bi se nala sa mnom na prethodno
dogovorenom mestu. Meutim, ovakav postupak je imao tu nepogodnost da je tetka Hulija
morala da provede nekoliko sati na ulicama dok ja ne bih iziao s posla i da u veini sluajeva
ostane gladna. Ponekad sam odlazio po nju taksijem, ne izlazei iz njega: ona bi me
iekivala i im bi spazila da se automobil zaustavlja, istrala bi napolje. Ali to je bila vrlo
opasna strategija: ako bi me neko spazio, odmah bi znao da postoji neto izmeu mene i tetke
Hulije; i, u svakom sluaju, taj tajanstveni kavaljer skriven na zadnjem seditu taksija, na
kraju bi izazvao znatielju, pakost, mnoga pitanja . . .
Zbog toga smo odluili da se manje viamo nou a vie danju, koristei predahe izmeu
mojih emisija na Radiju. Tetka Hulija bi dola kolektivnim taksijem do centra negde oko
jedanaest pre podne, ili oko pet popodne i saekala bi me u nekom kafiu u ulici Kamana, ili
u Slatkom kremu u ulici Union. Ja bih ostavio nekoliko biltena spremnih za emitovanje tako
da smo mogli da provedemo dva sata zajedno. Odbacili smo Branu u ulici Kolmena, jer su tu
svraali svi iz Panamerikane i Radio-Sentrala. Povremeno (tanije, na dan isplate) pozivao
sam je na ruak i tada smo provodili ak tri sata zajedno. Ali moja mrava plata nije
dozvoljavala ta prekoraenja. Jednog jutra kada je Henaromlai bio sav euforian zbog
uspeha Pedra Kamaa, odravi mu podobar govor, uspeo sam da ga ubedim da mi povea
platu, ime sam stigao do okrugle sume od pet hiljada sola. Dve hiljade sam davao dedi i babi
da im pomognem oko kunih trokova. Preostale tri hiljade ranije bi mi bile vie nego
dovoljne za moje poroke: cigarete, bioskop i knjige. Ali otkako je zapoela moja romansa s
tetkom Hulijom, one bi brzo isparile tako da sam stalno bio u stisci, zbog ega sam esto
posuivao novac, ak sam navraao i u Nacionalnu zalagaonicu na Glavnom trgu. A s druge
strane, budui da sam imao vrste hispanske predrasude u vezi sa odnosom izmeu mukarca
i ene i nisam nikada dozvolio tetki Huliji da plati raun, moje ekonomsko stanje je postalo
dramatino. Da bih ga popravio, poeo sam da radim neto stoje Havijer prekorno ocenio kao
prostituisanje moga pera; zapravo, poeo sam da piem prikaze knjiga i lanke za knjievne
dodatke u dnevnim listovima i asopisima koji su izlazili u Limi. Objavljivao sam ih pod
pseudonimom da bih se manje stideo zbog toga koliko su bili loi. Ali dvesta ili trista sola
vie meseno, znatno su okrepljivali moj budet.
Ti nai sastanci po kafiima u centru Lime bili su gotovo bezazleni: vodili smo duge,
romantine razgovore drei se za ruke, gledajui se u oi i, ukoliko je topografija tog mesta
to dozvoljavala, dodirivali smo se kolenima. Ljubili smo se samo kada nas niko nije mogao
videti, a to je bilo vrlo retko, jer u to doba dana kafii su uvek bili prepuni ljubopitljivodrskih inovnika. Razgovarali smo, naravno,
o
nama, o opasnosti da nas iznenadi neki lan familije, o tome kako da te opasnosti
izbegnemo; jedno drugome smo do u najsitnije detalje priali o onome to smo radili od
naeg poslednjeg vienja (to jest, od pre nekoliko sati, ili od prethodnog dana), meutim,
nikada nismo pravili nikakav plan
za budunost. To pitanje smo preutno izbrisali iz naih razgovora, jer smo bez sumnje
oboje bili ubeeni da na odnos nee imati budunost. Ipak, mislim da se to to je poelo kao
igra, u toku naih nevinih susreta po zadimljenim kafiima u centru Lime, postepeno
pretvaralo u neto ozbiljno. Tu smo se, i ne shvatajui, malo-pomalo zaljubili jedno u drugo.

Puno smo priali o knjievnosti; bolje rei, tetka Hulija je sluala dok sam joj ja govorio o
svojoj mansardi u Parizu (neto to je bilo neodvojivo od moje vokacije) i o svim onim
romanima, dramama i esejima koje u napisati kada postanem pisac. Onog popodneva kada
nas je u kafiu Slatki krem u ulici Union otkrio Havijer, upravo sam itao tetki Huliji moju
priu o Doroteu Martiju. Imala je pet stranica i naslov sa srednjevekovnim prizvukom:
Ponienje krsta. Bila je to prva pria koju sam joj itao i inio sam to polagano, da bih
prikrio svoju uznemirenost znog onoga to e ona rei. To iskustvo je bilo pogubno po
osetljivost budueg pisca. Dok sam ja itao, tetka Hulija me je stalno prekidala:
Ali nije tako bilo, ali sve si okrenuo naglavake, ali on nije to rekao, ali . . . govorila
mi je iznenaena i ak ljuta.
Krajnje ozlojeen, prekinuo sam itanje da bih je obavestio da to to slua nije veran prikaz
dogaaja koji mi je ispriala, ve daje to i pria, pria, i da sve to sam dodao ili izostavio,
jeste nain da postignem izvesne efekte: komine efekte, naglasio sam, ne bi ii shvatila, i
nasmeih se. premda samo iz saaljenja.
Ali, naprotiv estoko se pobunila tetka Hulija. ne uzmiui te tvoje izmene su
oduzele svu dra prii, ko e da poveruje da je proteklo toliko vremena od trenutka
kada se krst zanjihao do njegovog pada. ta je t u smeno?
Premda sam ve bio odluio, oseajui se intimno vrlo ponienim, da pria o Doroteu
Martiju bacim u korpu za ubre, dao sam se u vatrenu i bolnu odbranu prava knjievne
imaginacije da prenebregne stvarnost, kada osetih da me neko lupka po ramenu.
Ako prekidam, kaite mi i nestau. Ja ne volim da budem gnjavator ree Havijer,
privuc stolicu, sede i na
rui od konabara kafu. Nasmeio se tetki Huliji: Tako mi je drago, ja sam Havijer,
najbolji prijatelj ovog ovde prozaiste. Kako si je samo tako dobro skrivao, burazeru!
To je Hulita, sestra moje ujne Olge objasnih mu.
Kako? uvena Bolivijanka? i Havijerov polet poe da se gasi: kada je doao,
zatekao nas je kako se drimo za ruke, a tako smo i ostali, i sada je netremice
posmatrao nae isprepletene prste, izgubivi onu prethodnu samouverenost svetskog
oveka. Vidi ti Vargitasa promrmljao je.
Ja sam ta uvena Bolivijanka? upita tetka Hulija. A po emu sam uvena?
Po tome to si antipatina, i zbog onih tvojih odvratnih viceva kada si stigla
objasnih joj. Havijer zna samo prvi deo prie.
Najbolji deo si mi sakrio, lo pripoveda i jo gori prijatelj ree Havijer, povrativi
svoju leernost i pokazujui na nae sklopljene ruke. Da ujem, da ujem.
Zaista je bio simpatian, govorio je kao navijen i alio se na sve mogue naine, tako da je
oduevio tetku Huliju. Radovao sam se to nas je otkrio; nisam bio planirao da mu priam o
svojoj romansi, jer sam mrzeo sentimentalna poveravanja (a pogotovu u ovako zapetljanom
sluaju) ali poto ga je ve sluaj uinio uesnikom moje tajne, bilo mi je drago da s njim
popriam o zgodama i nezgodama ove pustolovine. Tog jutra se pozdravio s tetkom Hulijom
poljubivi je u obraz i poklonivi se: Ja sam prvoklasni svodnik, bilo ta da vam treba,
raunajte na mene.
udo nisi rekao da e nam i postelju razgrnuti prebacih mu tog popodneva im se
pojavio u mom kokoarniku u Radio-Panamerikani, eljan da uje pojedinosti.
Ona ti doe neto kao tetka, zar ne? ree, klepnuvi me po leima. Stvarno si me
impresionirao. Ljubavnica koja je stara, bogata i razvedena: pun pogodak!
Nije mi tetka ve sestra moje ujne objasnih mu ono to je ve znao, dok sam
preraivao jednu vest iz La Prense o ratu u Koreji. Nije mi ljubavnica, nije stara
i nema novaca. Tano je samo da je razvedena.

Kada sam rekao stara, mislio sam starija od tebe, a ono za bogatstvo nije kritika, ve
estitanje, ja sam pristalica braka iz rauna smejao se Havijer. Znai nije ti
ljubavnica? Pa ta ti je onda? Devojka?
Neto izmeu to dvoje rekoh mu, znajui da e ga to nervirati.
Aha! Znai hoe da bude tajanstven. U tom sluaju, moe odmah da se nosi u
majinu upozorio me je.
Sem toga, pravi si kvarnjak: ja ti priam o svemu to se dogaa izmeu mene i male
Nensi a ti si od mene krio o tvom bogatom ulovu.
Ispriao sam mu kako je sve teklo od samog poetka, sve zavrzlame koje smo imali da
bismo se videli nasamo i sada je shvatio zato sam mu poslednjih nedelja dva tri puta traio
novac na zajam. Sve ga je ivo zanimalo, saletao me je pitanjima i na kraju mi se zakleo da
e postati moja dobra vila. Ali kada je odlazio, naglo se uozbiljio: Pretpostavljam da je sve
ovo igra ree mi glasom propovednika i gledajui me u oi kao zabrinuti otac. Ne
zaboravi da smo ti i ja, uprkos svemu, jo uvek dva klinca.
Ako zatrudnim, kunem ti se da u abortirati umirih ga.
Kada je konano otiao, i dok je Paskval zabavljao velikog Pablita priajui mu o lananom
sudaru u Nemakoj u kome je oko dvadesetak automobila udarilo jedan u drugi krivicom
jednog rasejanog turiste iz Belgije koji je zaustavio svoj auto nasred autoputa da bi pomogao
nekom psiu, poeh da razmiljam: da li je istina da ova naa pustolovina nije nita ozbiljno?
Da, svakako. To je samo jedno drugaije iskustvo, pomalo zrelije i smelije nego ostala koja
sam do tada imao, ali da bih ga zadrao u lepom seanju, ne bi trebalo da jo dugo traje. O
tome sam razmiljao kada je uao Henaro-mlai da me pozove na ruak. Odveo me je u Magdalenu, restoran s batom i tipinom kreolskom kuhinjom i naruio mi patku s pirinem i
utipke s medom, a kada je na red dola kafa, isporuio mi je raun: Ti si mu jedini prijatelj, porazgovaraj s njim, uvalio nas jc u gadan sos. Ja ne mogu, mene naziva prostakom i
ignorantom, a mog oca je
jue nazvao burujem. eleo bih da izbegnem svaki mogui sukob s njim. Morao bih da ga
otpustim, a to bi bila katastrofa za preduzee.
Problem je nastao zbog pisma koje je argentinski ambasador uputio Radio-Sentralu,
napisanog otrovnim jezikom u kome je protestovao zbog klevetnikih, perverznih i
psihotikih aluzija protiv domovine Sarmijenta i San Martina, od kojih su vrvele radio-serije
(a koje je diplomata nazivao dramatine prie u nastavcima). Ambasador je ponudio
nekoliko primera koje, tvrdio je, nisu traili po slubenoj liniji, ve su ih pokupili nasumice
oni lanovi poslanstva koji su naklonjeni toj vrsti emisija. U jednoj se nagovetavalo nita
manje nego da je uvena muevnost mukaraca iz Buenos Ajresa samo mit, budui da su oni
gotovo svi homoseksualci (i to radije pasivni); u drugoj, da se u familijama Buenos Ajresa,
koje su toliko oporativne, beskorisnim licima (starcima i bolesnicima) dozvoljavalo da umru
od gladi kako bi olakale budet; u treoj, da to to se pria o kravama, vai samo za izvoz jer
je konjetina ono to se stvarno prieljkuje u argentinskim domovima; u drugoj, da je vrlo
rasprostranjena praksa fudbala otetila nacionalne gene, iznad svega zbog udaraca lopte
glavom, to objanjava sve vee i vee obilje oligofrenika, akromegalika i drugih podvrsta
kretena na obalama utomrke reke La Plate; da je u domovima Buenos Ajresa jednom
takvom kosmopolitskom gradu, kako je precizirano u pismu, uobiajeno da se bioloke
potrebe obavljuju u jednoj obinoj kofi, u istoj odaji gde se jede i spava . . .
Ti se smeje a i mi smo se smejali ree Henaromlai, grizui nokte, ali danas
nas je posetio jedan advokat i vie nam nije smeno. Ako ambasada uloi zvanini
protest vladi, mogu nam ukinuti radio-serije, kazniti nas, zatvoriti nam stanicu.
Zamoli ga, pripreti mu, neka se mane Argentinaca.
Obeao sam mu da u uiniti sve to mogu ali da se mnogo emu ne nadam jer je nae
piskaralo ovek nesalomivih ubeenja. Ja sam se zaista oseao njegovim prijateljem; osim

etnomoloke znatielje koju je pobuivao u meni, cenio sam ga. Ali da li je to oseanje bilo
uzajamno? inilo se da Pedro Kamao nije u stanju da gubi svoje vreme i energiju na
prijateljstva, niti na bilo ta to bi ga odvlailo od njegove umetnosti, to jest, njegovog rada
ili poroka, te nude to je brisala ljude, stvari, elje. Istina je da je mene bolje podnosio nego
ostale. Odlazili smo zajedno na kafu (to jest, on je pio aj od nane i vrbene) a ja sam ga povremeno poseivao u njegovoj sobiici i sluio mu kao predah izmeu dve stranice. Sluao
sam ga krajnje paljivo i moda mu je to laskalo; moda me je smatrao svojim uenikom, a
moda sam jednostavno za njega bio ono to je kuence za neku usedelicu ili ukrtene rei za
penzionera: neko ili neto ime se ispunjava praznina.
Tri stvari su me opinjavale kod Pedra Kamaa: ono to je govorio, strogost njegovog
ivota potpuno posveenog jednoj opsesiji i njegova radna sposobnost. Naroito, ovo
poslednje. U biografiji Emila Ludviga itao sam o Napoleonovoj izdrljivosti, kako su
njegovi sekretari padali od iscrpljenosti dok je on i dalje diktirao, i esto sam zamiljao
francuskog imperatora s licem naeg nosatog piskarala, koga smo Havijer i ja izvesno vreme
nazivali Napoleonom sa Altiplana1 , ili kreolskim Balzakom. Iz radoznalosti sam uspeo da
izraunam koliko sati dnevno radi, i premda sam se vie puta u to uverio, uvek mi je to
izgledalo nemogue.
Poeo je sa etiri radio-serije dnevno, ali imajui u vidu njihov uspeh, poveao ih je do
deset; emitovane su od ponedeljka do subote i svaki nastavak je trajao pola sata (odnosno 23
minuta, jer je sedam minuta odlazilo na reklame). Poto je on sve njih reirao i u svakoj
tumaio po neku ulogu, trebalo je da ostane u studiju oko sedam sati dnevno, uzimajui u
obzir da su proba i snimanje svakog programa trajali oko etrdeset minuta (izmeu deset i
petnaest minuta za njegov uvodni govor i ponavljanja). Pisao je radio-serije u skladu sa
svakodnevnim potrebama emitovanja; uverio sam se da mu je za pisanje svakog nastavka bilo
potrebno samo duplo vie vremena nego za emitovanje: jedan sat, a to je, u svakom sluaju,
znailo deset sati za pisaom mainom. Ovo se moglo malo smanjiti zahvaljujui nedeljama,
njegov slobodan dan koji je neizostavno provodio u svojoj sobiici radei unapred za iduu
sedmicu. Njegov radni dan trajao je petnaest do esnaest sati, od ponedeljka do subote, a
nedeljom, izmeu osam i deset sati. I svi su ti sati bili praktino produktivni, s gotovim
umetnikim uinkom.
Dolazio je u Radio-Sentral oko osam ujutro a odlazio oko ponoi; na ulicu je izlazio jedino
sa mnom, u Branu da popije svoj modani napitak. Ruavao je u svojoj sobici, jedan
sendvi i neko osveavajui pie, koje su mu odano kupovali Hesusito, veliki Pablito ili neko
od njegovih saradnika. Nikada nije prihvatao nijedan poziv, nikada ga nisam uo da kae da
je bio u bioskopu, pozoritu, na fudbalskoj utakmici ili na nekoj zabavi. Nikada ga nisam
video da ita neku knjigu, asopis ili novine, osim one knjiurine s citatima i onih mapi
glavnog grada koje su predstavljale njegova orua za rad. Ali laem: jednom sam ga
zatekao sa spiskom lanova Nacionalnog kluba.
Potkupio sam vratara s nekoliko novia objasnio mi je, kada sam ga upitao otkud
mu to. Odakle bih inae izvukao imena za moje aristokrate? Za ostale su mi
dovoljne ui: plebejska imena mogu da pokupim i od ulinog ljama.
Uvek me je zapanjivalo kako on proizvodi radio-serije, taj samo jedan sat koji mu je bio
dovoljan da napie svaki rukopis i ne zastavi. esto sam ga posmatrao kako pie ta svoja
poglavlja. Za razliku od snimanja, iju je tajnovitost ljubomorno uvao, nije mario da ga
gledaju dok pie. Dok je kucao na svojoj (mojoj) remington maini, esto su ulazili i
prekidali ga njegovi glumci, Melja ili tonski tehniar. Podigao bi oi, sasluao njihova
pitanja, dao vrlo barokna uputstva i otputao posetioca onim svojim pokoinim osmehom,
neto najrazliitije od smeha to sam ikada video, a potom bi nastavljao s pisanjem. Ja sam
1 Ime dato ogromnoj visoravni na Andima u Boliviji, prim. prev.

imao obiaj da se uvuem u njegovu sobicu pod izgovorom da tu uim, jer je u mom
kokoarniku bilo previe ljudi i buke (pripremao sam se za ispite iz prava i im bih poloio,
sve sam zaboravljao); to to nikada nisam pao ne govori dobro o meni, ve loe o
Univerzitetu). Pedro Kamao nije imao nita protiv, ak se inilo da mu prija to ljudsko
prisustvo koje osea dok stvara.
Seo bih na prozorski sims i zagnjurio svoj nos u neki kodeks. U stvari, uhodio sam ga.
Pisao je vrlo brzo, kucajui s dva prsta. Posmatrao sam ga i nisam verovao svojim oima:
nikada nije zastao da potrai neku re, ili razmisli o nekoj ideji, nikada se u njegovim
fanatinim buljavim okicama nije pojavio ni traak sumnje. Odavao je utisak da pie
poslednji, preieni primerak teksta koji zna napamet, kao da kuca neto to mu diktiraju.
Kako je mogue da tom brzinom kojom su se njegovi prstii sputali po tastaturi, devet, deset
sati dnevno, izmilja situacije, dogaaje, dijaloge u toliko razliitih pria? A ipak je bilo
mogue: rukopisi su izlazili iz te uporne glavice i iz tih neumornih rukica, jedan za drugim,
odgovarajue duine, kao nizovi kobasica iz maine. Kada bi zavrio poglavlje, nije ga
ispravljao, ak ni itao; predavao ga je sekretarici da napravi kopije, ne znajui u tom
trenutku Sta e se dalje zbiti, i odmah zapoinjao novi. Jednom sam mu rekao da sam se,
gledajui ga kako radi, setio teorije francuskih nadrealista o automatskom pisanju, onom koje
izvire direktno iz podsvesti, zaobilazei cenzuru razuma. Dao mije ovinistiki odgovor:
Mozgovi nae Latinske Amerike, kolevke meanaca, mogu dati bolja ostvarenja nego ti
FrancuSii. Nemojte imati komplekse, prijatelju moj.
Zato kao osnovu za svoje limske prie ne koristi rukopise koje je pisao u Boliviji?
Postavio sam mu to pitanje, a on mi je odgovorio do te mere uopteno da se nita konkretno
nije moglo zakljuiti. Da bi prie doprle do publike, moraju biti svee, baS kao voe i povre,
jer umetnost ne podnosi konzerve, a joS manje hranu istrulelu od stajanja. S druge strane,
prie treba da potiu iz istog kraja iz kojeg su i sluaoci. Kako sluaoce iz Lime mogu
zanimati epizode koje su se odigrale u La Pasu? Meutim, davao je ova obrazloenja zato to
je njegova potreba da teoretie, da sve pretvara u bezlinu istinu, u veiti aksiom, bila jaka
koliko i potreba za pisanjem. Bez sumnje, razlog zbog kojeg nije koristio svoje nekadanje
radio-serije bio je mnogo jednostavniji: uopte ga nije zanimalo da pritedi sebi posao. Za
njega je iveti znailo pisati. Nimalo nije mario da li e njegova dela trajati ili ne.
Zaboravljao je svoje rukopise im bi se oni emitovali preko radija. Potvrdio mi je da nema
kopiju nijedne svoje radio-serije. Napisao ih je s preutnim ubeenjem da treba da nestanu
im ih publika primi. Jednom sam ga upitao da li je ikada pomiljao da ih objavi:
Moji rukopisi se uvaju na trajnijem mestu nego to su knjige smesta mi je
odvratio u seanju radio- slualica.
Razgovarao sam s njim o protestu koji su uloili Argentinci onog istog dana kada sam ruao
s Henarommlaim. Oko est popodne banuo sam u njegovu sobicu i pozvao ga u Branu.
Strepei od njegove reakcije, saoptio sam mu tu vest okolino: ima vrlo ranjivih ljudi koji ne
mogu da podnesu ironiju, a s druge strane, zakon o kleveti je veoma strog u Peruu: zbog bilo
kakve sitnice mogu zatvoriti radio-stanicu. Argentinska ambasada, pokazujui time koliko su
Argentinci sitne due, osetila se uvreena zbog nekih aluzija i pretila je da e se zvanino
aliti Ministarstvu za inostrane poslove ...
U Boliviji su pretili da e prekinuti diplomatske odnose rekao je. Jedan pogrdni
spis je ak natuknuo da e doi do koncentracija trupa na granicama.
Govorio je to ravnodunim glasom kao da misli: dunost sunca je da sija, a ta se moe ako
to izazove neki poar.
Henarovi vas jedino mole da se potrudite da u vaim radio-serijama ne govorite loe o
Argentincima priznao sam mu i pronaao obrazloenje kojim sam mislio da u ga
pridobiti: Na kraju krajeva, najbolje je da ih uopte ne spominjete, pa zar su oni
toga vredni?

Jesu, jer me oni inspiriu objasnio mi je, stavljajui taku na taj sluaj.
Na povratku u radio-stanicu vragolastim glasom mi je dao na znanje da je skandal u La
Pasu nastao zbog jednog njegovog pozorinog komada o zverskim obiajima gaua, zbog
ega su poandrcali. U Panamerikani, rekao sam Henaru-mlaem da o meni, kao uspenom
posredniku, ne treba da gaji nikakve iluzije.
Dva ili tri dana kasnije imao sam priliku da vidim gde Pedro Kamao stanuje. Tetka Hulija
je doSla da se nae sa mnom posle poslednjih vesti jer je elela da gledamo film koji se
davao u metrou, s jednim od najuvenijih romantinih parova: Grir Garson i Volter Piden.
Oko ponoi, prelazei trg San Martin da bismo uhvatili kolektivni taksi, ugledao sam Pedra
Kamaa kako izlazi iz Radio-Sentrala. im sam joj ga pokazao, tetka Hulija je poelela da ga
upozna. PriSli smo mu i kada sam mu rekao da je tetka Hulija njegova zemljakinja, bio je
vrlo ljubazan.
Ja sam vaa velika oboavatelj ka ree mu tetka Hulija, i da bi mu jo vie
udovoljila, slagala je: Jo sam u Boliviji poela da sluam vae radio-serije i
nijednu ne proputam.
Gotovo i ne primeujui stigli smo s njim do ulice Kilka, a tokom puta Pedro Kamao i
tetka Hulija vodili su patriotski razgovor iz kojeg sam ja bio iskljuen, a u kome su
prodefilovali rudnici iz Potosija, pivo Takinja, kukuruzna supa koju nazivaju lagua , kuvani
kukuruz s mladim sirom, klima u Koabambi, lepotice iz La Krusa i tota drugo po emu je
Bolivija uvena. Izgledalo je da piskaralo uiva priajui o krasotama svoje domovine.
Zaustavio se pred vratima jedne kue s balkonima i aluzinama, ali se nije pozdravio:
Doite gore predloio je. Moja veera je skromna, ali je moemo podeliti.
Kua za izdavanje La Tapada bila je jedna od onih starih dvospratnica u centru Lime
sagraenih u prolom veku, koje su nekada bile prostrane, udobne i moda raskone; ali
kasnije, kada su imuni ljudi poeli da naputaju centar i odlaze blie morskoj obali, a stara
Lima sve vie gubila svoj mondenski status, poele su da se raspadaju i pretrpavaju, jer su ih
toliko izdeljivali da su postajale prave konice, zahvaljujui pregradnim zidovima koji
udvostruuju ili uetvorostruuju sobe i novim odajiicama napravljenim zbrda-zdola u
predvorjima, na krovnim terasama, ak i na balkonima i stepenitima. Kua za izdavanje La
Tapada odavala je utisak da e se svakog asa sruiti; stepenice kojima smo se popeli u sobu
Pedra Kamaa ulegnivale su se pod naom teinom i podizali su se oblaii praine od kojih
je tetka Hulija kijala. Kora praine je prekrivala i zidove i podove, i bilo je oigledno da kua
nije bila nikada iena niti je iko ikada obrisao prainu. Soba Pedra Kamaa je liila na
zatvorsku eliju. Bila je vrlo mala i gotovo prazna. U njoj se nalazio jedan stari krevet bez
naslona za glavu, prekriven izbledelim pokrivaem i jastuk bez navlake, stoi s muemom i
slamnata stolica, jedan kofer i konopac razapet izmeu dva zida na kome su se suile gaice i
arape. Nije me iznenadilo to piskari sam pere svoj ve, ali iznenadilo me je da sam kuva.
Na prozorskom simsu se nalazio jedan primus, boca s kerozinom, nekoliko tanjira i pribora za
jelo, nekoliko aa. Stolicu je ponudio tetki Huliji, a meni je jednim velianstvenim pokretom
pokazao na krevet: Priznajem. Moje boravite je siromano, ali srce mi je veliko.
Pripremio je veeru za dva minuta. Namirnice je drao u plastinoj kesi koja je stajala na
prozoru gde je hladnije. Jelovnik se sastojao od kuvanih kobasica i prenih jaja, hleba s
puterom i sirom i jogurta s medom. Posmatrali smo ga kako to veto priprema, kao neko ko
to ini svakodnevno i bio sam ubeen da uvek samo to veera.
Dok smo jeli, bio je i priljiv i uglaen i pristao je da razgovara o temama kao to su recepti
za puding od jaja (koji mu je traila tetka Hulija) i najekonominiji sapun za pranje belog
vea. Nije pojeo sve iz tanjira i odgurnuvi ga u stranu, pokazao je na ostatke i dozvolio sebi
da se naali: Za umetnika hrana je porok, prijatelji moji.

Videi ga tako dobro raspoloenog, usudih se da mu postavim neka pitanja u vezi s

njegovim radom. Rekoh mu da mu zavidim na izdrljivosti, da uprkos njegovom galiotskom
radnom vremenu, nikada ne izgleda umoran.
Imam svoju strategiju kako da mi dan bude raznovrstan.
Sputajui glas, kao da skriva svoju tajnu od nekih avetinjskih takmaca, kazao nam je da
jednu istu priu nikada ne pie due od ezdeset minuta i da ga prelaenje s jedne teme na
drugu osveava, jer svakog sata ima utisak da tek poinje da radi.
Zadovoljstvo se nalazi u raznovrsnosti, gospodo ponovio je, dok su mu oi sijale od
uzbuenja a lice se krivilo u grimasi zlobnog gnoma.
Zbog toga je vano da prie budu rasporeene po kontrastu a ne slinosti: potpuna promena
klime, mesta, teme i likova ojaava oseaj da kreete ispoetka. S druge strane, vrlo su
korisni ajevi od vrbene i nane: proiavaju modane puteve na emu im je imaginacija vrlo
zahvalna. A to to svaki as naputa mainu i odlazi u studio, to prelaenje s pisanja na
reiranje i glumu, takoe je odmor, promena koja okrepljuje. Meutim, on je tokom godina
otkrio jo neto, neto to neznalcima i neosetljivcima moe da izgleda kao detinjarija. A da li
je uopte vano to takav soj misli? Videli smo ga kako okleva, uutao je, a njegovo
karikaturno lie se rastuilo:
Ovde, na alost, ne mogu to da sprovodim kazao je melanholinim glasom. Sarno
nedeljom, kada sam sam. Ostalih dana ima previe znatieljnika koji to ne bi shvatili.
Otkud odjednom ti obziri kod njega koji na smrtnike gleda sa olimpijske visine? Video sam
da i tetka Hulija kao i ja pomno pazi svaku njegovu re:
Ne moete nas sada ostaviti kratkih rukava molila ga je ona. Koja je to tajna,
gospodine Kamao?
utke nas je posmatrao, kao iluzionista zadovoljan panjom koju je pobudio. Zatim je sa
svetenikom sporou ustao (sedeo je na prozoru, pokraj primusa) otiao do kofera, otvorio
ga, i poeo iz njega da vadi, kao maioniar golubove ili zastave iz svog cilindra,
neoekivanu zbirku predmeta: periku engleskog sudije, vetake brkove raznih veliina,
vatrogasni lem, vojniko odlikovanje, masku debele ene, starca i tupavog deaka, palicu
saobraajca, kapu i lulu jednog morskog vuka, beli lekarski mantil, lane noseve, vetake
ui, brade od vate . . . Kao neki mali elektrini
robot, pokazivao nam je te naprave i da bismo bolje videli njihovo dejstvo, ili radi neke
njegove line potrebe? navlaio ih, nametao i skidao s lakoom koja je pokazivala
naviku, ustaljeno rukovanje. I dok smo ga tetka Hulija i ja zablentavljeno gledali, Pedro
Kamao je, na nae oi, menjajui svoju opremu, postajao lekar, mornar, sudija, starica,
prosjak, bogomoljka, kardinal ... I sve vreme dok je menjao svoj izgled, vatreno nam je
govorio:
Zato ja ne bih imao pravo da se poistovetim s likovima koje stvaram, da na njih
liim? Ko mi moe zabraniti da dok o njima piem, imam njihove noseve, njihovu
kosu, njihovu odeu? govorio je menjajui kardinalsku kapu za lulu, lulu za radni
kombinezon i radni kombinezon za taku. ta je kome vano ako ja svoju
imaginaciju potpomaem s nekoliko krpica? ta je to realizam, gospodo, taj toliko
spominjani realizam? Ima li boljeg naina da se stvori realistika umetnost, nego
materijalno se poistovetiti sa stvarnou? I zar radni dan nije onda podnoljiviji, prijatniji, ivlji?
Ali, naravno i glas mu je bio prvo besan a potom neutean, zbog svog nerazumevanja
i gluposti, ljudi sve pogreno tumae. Da ga u Radio-Sentralu vide kako pie preruen, poelo
bi da se apue, proneo bi se glas da je transvestit, njegova kancelarija bi postala magnet za
morbidnost svetine. Na kraju je vratio masku i ostale predmete, zatvorio je kofer i opet otiao
do prozorskog simsa. Sada je bio tuan. Promrmljao je da u Boliviji, gde je radio u

sopstvenom studiju, nije nikada imao problema sa svojim krpicama. Meutim, ovde
samo nedeljom moe da radi onako kako je navikao.
Da li kostime nabavljate da bi posluili vaim likovima ili likove izmiljate polazei
od kostima koje ve imate? upitao sam tek da bih neto rekao, ne mogui da doem k sebi od uenja.
Pogledao me je kao da sam novoroene:
Vidi se da ste jo vrlo mladi blago me je prekoreo. Zar ne znate da je u poetku
uvek re?
Kada smo, toplo se zahvalivi na pozivu, ponovo izili na ulicu, rekao sam tetki Huliji da
nam je Pedro Kamao ukazao izuzetno poverenje uvodei nas u svoju tajnu i da me je zaista
ganuo. Ona je bila zadovoljna: nikada nije zamiljala da intelektualci mogu da budu tako
zabavni.
Pa, nisu svi takvi podsmehnuo sam se. Pedro Kamao je intelektualac pod
navodnicima. Zar nisi primetila da nema nijednu knjigu u sobi? Jednom mi je
objasnio da ne ita kako drugi pisci ne bi uticali na njegov stil.
Drei se za ruke, vraali smo se tihim ulicama centra grada, idui ka taksi-stanici i ja sam
joj rekao da u jedne nedelje otii sam u Radio-Sentral ne bih li video kako na piskari
pomou svojih krpica postaje jedan od likova iz svojih pria.
ivi kao neki ubogar, to nije pravo bunila se tetka Hulija. Budui da su njegove
radio-serije toliko popularne, verovala sam da zarauje hrpe novca.
Brinulo je to u kui za izdavanje La Tapada nije videla nijednu kadu ili tu, tek samo
jedan nunik i lavabo, pozelenele od plesni, na prvom odmoritu stepenita. Verujem li ja da
se Pedro Kamao nikada ne kupa? Rekao sam joj da na piskari ne daje ni pet para za takve
banalnosti. Priznala mi je da joj se uasno gadilo zbog prljavtine te zgrade i da je samo uz
natoveanski napor uspela da proguta onu kobasicu i jaje. Kada smo uli u kolektivni taksi,
jednu staru krntiju koja je zastajkivala na svakom uglu avenije Arekipa, dok sam je polako
ljubio u uvo i vrat, uo sam je kako uznemireno kae:
Po svemu sudei, pisci crkavaju od gladi. A to e rei, Vargitas, da e celog ivota
biti u buli.
Otkad je ula od Havijera, i ona me je zvala Vargitas.

DON FEDERIKO TELJES UNSATEGI je pogledao na svoj sat, video je da je dvanaest,

rekao je estorici slubenika meovitog preduzea Istrebljivati glodara da mogu da pou na
ruak i nije ih podsetio da treba da se vrate tano u tri, ni minut kasnije, jer su svi oni i
previe dobro znali da je u tom preduzeu netanost svetogre: plaala se kanjavanjem, ak i
otputanjem. Kada su otili, don Federiko je, po svom obiaju, lino zakljuao vrata
kancelarije duplom bravom, stavio je svoj miijesivi eir i krenuo kroz gomile ljudi
trotoarom ulice Uankavelika ka parkiralitu gde je ostavljao svoj automobil (jedan sedan
marke dod).
Bio je to ovek koji je kod drugih izazivao strah i turobne misli, neko pored koga je bilo
dovoljno proi ulicom pa videti da je razliit od svojih sugraana. Bio je u svojim najboljim
godinama, pedesetim, i njegovi osobeni znaci visoko elo, orlovski nos, prodoran pogled,
olienje ispravnosti mogli su od njega da naprave Don uana da su ga zanimale ene. Ali
Don Federiko Teljes Unsategi je itav svoj ivot posvetio jednom krstakom ratu i nije
dozvoljavao da ga ita ili iko sern neophodnih sati koje je morao da odvoji za san, ishranu
i svoju familiju od njega odvlai. Taj rat je vodio ve etrdeset godina a cilj mu je bio da
uniti sve glodare u zemlji.
Za razlog ovog himerinog poduhvata nisu znali njegovi poznanici, a ni njegova ena, niti
njihovo etvoro dece.
Don Federiko Teljes Unsategi gaje krio ali ne i zaboravljao: ta uporna mora se danonono
vraala u njegovo seanje i iz nje je on izvlaio nove snage, sveu mrnju da bi istrajao u tom
boju koji su neki smatarali nastranim, drugi odvratnim, a veina komercijalnim. Ba sada
kada je uao na parkiralite, jednim kondorovim pogledom proverio da li je dod opran,
upalio motor i saekao dva minuta po svom satu da se zagreje, njegove misli su opet pohrlile
nazad kao leptirovi to obleu plamenove koji e im spriti krila kroz vreme i prostor
kao onoj umskoj naseobini njegovog detinjstva i ka onom uasu koji je odredio njegovu
sudbinu.
Dogodilo se to u prvoj deceniji veka kada je Tingo Marija bio samo krsti na mapi,
nekoliko brvnara na jednoj istini okruenoj gustom umom. Tu su ponekad, posle beskrajnih
tegoba pristizali pustolovi koji su naputali udobnost glavnog grada sa iluzijom da e osvojiti
praumu. Tako je u tu oblast stigao i inenjer Ildebrando Teljes sa svojom mladom enom
(ijim je venama, kao to je to kazivao njeno ime Maite i njeno prezime Unsategi, tekla plava
baskijska krv) i malim sinom, Federikom. Inenjer je imao velike planove: da see stabla, da
izvozi skupoceno drvo za izgradnju kua i proizvodnju nametaja za bogatae, da gaji ananas,
avokado, lubenice, guanabanu1 i lukumu2 za ljude irom sveta sa egzotinim ukusom i da,
vremenom, opsluuje malim parnim brodovima po rekama Amazonije. Ali bogovi i ljudi su
tu vatru pretvorili u pepeo. Prirodne katastrofe kie, boletine, poplave i ljudska ogranienja nedovoljna radna snaga, lenjost i glupost postojee, alkohol, mali krediti
unitili su jedan za drugim ideale ovog pionira koji je, dve godine po svom dolasku u Tingo
Mariju, morao vrlo skromno da zarauje za ivot gajei slatki krompir na jednoj maloj farmi
uzvodno od reke Pendensije. Tu, u njihovoj brvnari od debala i palmovog lia, jedne tople
noi pacovi su pojeli ivu Mariju Teljes Unsategi, novoroene koje je spavalo u kolevci bez
mree za komarce.
To se dogodilo iia sasvim jednostavan i grozan nain. Otac i majka su bili kumovi na
jednom krtenju i provodili su no na drugoj obali reke, prisustvujui uobiajenoj svetkovini
prilikom takvog dogaaja. Za kuu i farmicu bio je zaduen poslovoa koji je sa preostala
dva radnika iveo u kolibi daleko od gazdine brvnare, gde su spavali Federiko i njegova
sestra. Ali u vreme velikih ega, deak je imao obiaj da iznese svoju slamaricu na obalu reke
Pendensije, gde bi ga um vode uljuljkao u san. To je uinio i te noi (zamerae to sebi dok je
1,s) Slatki plod drveta: guanabano
2w) Slaiki plod drveta: lukumo, prim. p.

iv). Okupao se u reci na meseini, a potom legao i zaspao. U snu mu se uinilo da uje kako
beba plae. Ali taj pla nije bio ni dovoljno jak ni dug da bi ga probudio. U zoru je osetio
neije otre zubie na svom stopalu. Otvorio je oi i poverovao je da je umro, ili radije, da je
mrtav i da se nalazi u paklu: okruavale su ga desetine pacova koji su se spoticali, gurali,
epurili, i iznad svega, vakali sve na ta su nailazili. Skoivi sa svoje slamarice, dograbio
je jedan tap i derui se iz sveg grla uspeo je da uzbuni poslovou i nadniare. Svi zajedno,
sluei se bakljama, mougama i udarcima nogu, uspeli su da oteraju ovu koloniju najeznika.
Ali kada su uli u brvnaru, od bebe (glavno jelo na gozbi izgladnelih pacova) ostala je samo
aica kostiju.
Dva minuta je prolo i don Federiko Teljes Unsategi je krenuo. U vijugavom nizu kola
kretao se avenijom Takna, da bi potom ulicama Vilson i Arekipa stigao u etvrt Baranko gde
ga je ekao ruak. Kada je koio ispred semafora, zatvarajui oi, oseao je, kao i uvek kada
se seao te mrane zore, kao da u njemu kipi neto kiselo. Jer kako kae narodna mudrost,
nesrea nikada ne dolazi sama. Kao posledica tragedije, njegova majka, mlada ena
baskijske loze, dobila je hronino tucanje koje je teralo na povraanje, spreavalo je da jede
i pobuivalo ljude na smeh. Vie nikada nije izustila ni re: samo neke urlikajue i promukle
glasove. Ila je tako preplaenih oiju, tucajui, venui, sve dok nekoliko meseci kasnije nije
umrla od iznemoglosti. Otac se zapustio, izgubio je svaku ambiciju, snagu, naviku da se
kupa. Kada je zbog nemarnosti izgubio na aukciji i svoju farmicu, izvesno vreme je zaraivao za ivot kaosplavar, prevozei ljude,
namirnice i ivotinje s jedne na drugu obalu reke Ualjage. Ali vodena bujica je jednog dana
razbila splav o drvee a on nije imao snage ni poleta da napravi drugi. Zavukao se u erotine
padine te planine, materinskih dojki i poudnih bokova, koju nazivaju uspavanom lepoticom,
napravio je sebi sklonite od lia i prua, pustio je da mu izrastu kosa i brada i tu je ostao
godinama, jedui trave i puei neko lie koje ga je omamljivalo. Kada je Federiko, kao
mladi, napustio praumu, biveg inenjera su nazivali vecem iz Tingo Marije, a iveo je u
blizini peine Las Pavas sa tri Indijanke iz Uanuka koje su mu rodile nekoliko poludivljih
stvorova sa okruglim, naduvenim stomacima.
Samo je Federiko uspeo da se suoi s tom nesreom na kreativan nain. Tog istog jutr^,
poto su ga iibali zato to je svoju sestru ostavio samu u brvnari, deak (koji je u toku
nekoliko sati postao ovek) kleknuo je pokraj humice to je bio Marijin grob i zakleo se da
e itav svoj ivot, do poslednjeg trena, posvetiti unitavanju tog ubilakog soja. Da bi
osnaio svoju zakletvu, poprskao je zemlju to je prekrivala devojicu svojom krvlju koju su
prolili udarci bia.
etrdeset godina docnije, don Federiko Unsategi postojanost ispravnog oveka to
pomera planine mogao je sebi da kae dok se njegov sedan kotrljao avenijom u pravcu
njegovog skromnog, svakodnevnog ruka da je dokazao da je ovek od rei. Jer izvesno je
da je za sve to vreme, zahvaljujui njegovom trudu i nadahnuu, vie glodara uginulo nego
to se Peruanaca rodilo. Teak, samopregoran rad bez nagrada napravio je od njega strogog
oveka bez prijatelja i nastranih navika. U poetku, dok je jo bio deak, najtee je bilo
pobediti gaenje prema sivkastima. Njegova prvobitna tehnika je bila primitnivna: pacolovka.
Od svog deparca kupio je u Dubokom snu, radnji gde se prodaju madraci i ostale
potreptine, na aveniji Rajmondi, jednu pacolovku koja mu je posluila kao model da napravi
mnogo drugih. Sekao je drvo i ice, uvijao ih na odgovarajui nain i dvaput dnevno ih
postavljao posvuda po farmi.
ponekad su neke ulovljene ivotinje joS bile ive. Uzbuen, Mrajivao ih je na tihoj vatri,
ili ih je muio tako to ih je probadao, sakatio, vadio im oi.
Ali, premda dete, inteligentno je zakljuio da ukoliko se prepusti ovim sklonostima, nee
uspeti u onome to je naumio: njegova dunost se ticala kvantiteta, ne kvaliteta. Nije bilo
vano zadati maksimalni bol pojedinanom neprijatelju, ve unititi to je mogue vei broj

neprijatelja u najkraem vremenu. Sa lucidnou i voljom izuzetnim za njegove godine,

iskorenio je iz sebe svaki sentimentalizam i od tada pa nadalje, idui ka svom genocidnom
cilju, njegov kriterijum je bio leden, statistiki, nauni. Krao je sate od kole Kanadska
braa i od sna (ali ne i od zabave, jer otkako se dogodila tragedija vie se nije igrao), da bi
usavrSio pacolovke: dodao im je jedan no koji bi iseckao telo rtve tako da nikada nisu
ostajale ive (ne da bi ih potedeo bola, ve da ne bi gubio vreme ubijajui ih). Zatim je
napravio multifamilijarne pacolovke, iroke osnove, u kojima je jedna nazupena viljuka
mogla istovremeno da smrvi oca, majku i etvoro mladih. Za ovo njegovo umee ubrzo se
saznalo u tom kraju i neosetno, osveta i lino kanjavanje preli su u slubu zajednici koju su
minimalno (ali kakotako) nagraivali. Deaka su pozivali i sa oblinjih i sa udaljenih farmi,
im bi bilo znakova najezde, a on, vredan kao mrav koji sve moe, istrebio bi ih za samo
nekoliko dana. I iz Tingo Marije su poeli da trae njegove usluge, pozivajui ga u brvnare,
kue, kancelarije; a deak je doiveo svoj trenutak slave kada ga je andarmerijski kapetan
pozvao da oisti andarmerijsku stanicu koju su zaposeli pacovi. Sav novac koji je dobijao
troio je za izradu novih pacolovki da bi razvijao ono to su naivne due nazivale njegovim
poslom ili njegovom izopaenou. Kada se bivi inenjer uvukao u seksuloidnu gutaru
planine, Federiko, koji je napustio kolu, poeo je da nadopunjuje svoje hladno oruje:
pacolovke, drugim, suptilnijim: otrovima.
Njegov rad mu je omoguio da zarauje za ivot u godinama kada su se drugi deaci igrali
igrama. Ali zbog tog rada su ga i odbacili kao daje kuan. Ljudi su ga pozivali da im poubija
brzonoge, ali nikada da sedne s njima za sto, niti bi mu uputili ijednu ljubaznu re. Ukoliko je
zbog toga patio, nije dozvoljavao da se to primeti; naprotiv, rekao je sebi da mu gaenje
njegovih sugraana laska. Bio je povuen i utljiv mladi i niko se nije mogao pohvaliti da ga
je ikada zasmejao, ili video da se smeje; inilo se da je njegova jedina strast da ubija prljavce.
Vrlo je umereno naplaivao svoj rad a iao je i u pohode ad honorem u kue siromaSnih ljudi
gde bi se pojavio sa svojom vreom punom pacolovki i svojim boicama sa otrovom, im bi
saznao da je neprijatelj tu zauzeo svoje busije. Pored toga to je olovnjake usmrivao, tehnika
koju je ovaj mladi neumorno usavravao, postojao je i problem kuda i kako ukloniti leeve,
to je kod familija, domaica ili slukinja izazivalo najvee gaenje. Federiko je proirio
svoje preduzee: uvebao je seoskog idiota, jednog razrokog grbavca koji je 2iveo u
samostanu Slubenica svetog Josifa, da ostatke rtava sakupi u dak, spali ih iza Koliseuma
Abad, ili ih kao gozbu ponudi makama, psima, prasiima i leinarima Tingo Marije, i tako
zaradi svoj hleb.
Koliko je samo vremena od tada prolo! Ispred semafora na aveniji Havijer Prado, don
Federiko Unsategi ree sebi da je bez sumnje veoma napredovao od onog vremena kada je
kao mladi, od izlaska do zalaska sunca prelazio blatnjave ulice Tingo Marije, u pratnji
idiota, vodei svojom vetinom i umeem rat protiv Marijinih ubica. Tada je bio momi i
jedino je imao odeu to je nosio na sebi i jednog pomonika. Trideset i pet godina kasnije,
bio je na elu jednog tehniko-komercijalnog kompleksa koji je imao ogranke u svim
gradovima Perua, a raspolagao je sa petnaest kamioneta i sedamdeset i osam strunjaka za
zapraivanje pacovskih skrovita, spravljanja meavine otrova i postavljanja pacolovki. Oni
su delovali na bojnom frontu ulicama, kuama, poljima irom zemlje posvetivi se pretraivanju, opsadi i unitenju, a primali su nareenja, savete i podrku od glavnog taba kojim
je on predsedavao (est tehnokrata koji su upravo otili na ruak). Meutim, sem te
konstelacije, u pohodu su uestvovale i dve laboratorije sa kojima je don Federiko sklopio
ugovore (praktino subvencije) u cilju da se neprekidno eksperimentie s novim otrovima, jer
je neprijatelj imao udesnu sposobnost stvaranja imuniteta: posle dva ili tri pohoda,
ispostavilo bi se da su otrovi zastareli i da predstavljaju samo hranu onima koje je trebalo da
usmrte. Sem toga, don Federiko koji je u ovom trenutku, poto se na semaforu pojavilo
zeleno svetio, ubacio kola u prvu brzinu i produio ka priobalskoj zoni grada osnovao je

stipendiju kojom je Meovito preduzee za istrebljivanje glodara slalo svake godine po

jednog diplomiranog hemiara na Univerzitet u Baton Ru da se specijalizuje u otrovima za
pacove.
I upravo je to nauka u slubi njegove religije pre dvadeset godina, navelo don
Federika Teljesa Unsategija da se oeni. Budui na kraju krajeva ljudsko bie, jednog dana u
njegovom mozgu je poela da se zainje ideja o udarnoj falangi mukaraca njegove krvi i
duha, kojima bi jo dok su na majinoj sisi ulio bes protiv gnusnika i koji bi, posebno
vaspitavani i obuavani, nastavili njegovu misiju moda i izvan granica zemlje. Slika od est,
sedam Teljesa s doktoratima steenim na visokim akademijama, koji bi ponovili i ovekoveili
njegovu zakletvu, navela je njega, olienje brane nezainteresovanosti, da se obrati jednoj
branoj agenciji; ona mu je, uz malo previsoku naknadu, nabavila suprugu od dvadeset i pet
godina, moda ne ba blistave lepote nedostajali su joj neki zubi i, poput onih damica iz
zemlje koju navodnjava hiperboliki nazvana srebrna reka (Rio de la Plata), imala je
predebele listove nogu i kobasice mesa iznad struka, ali i tri kvaliteta koje je on iziskivao:
savreno zdravlje, netaknut himen i veliku plodnost.
Donja Sojla Saravija Duran bila je devojka iz Uanuka ija je familija, jednim od onih
obrtaja ivotnog toka koji voli da ide gore-dole, od provincijske aristokratije degradirala u
subproleterijat glavnog grada. Obrazovala se u besplatnoj koli koju su vodile majke
Salesijanas, i to odmah uz kolu gde se plaalo da li zbog svesti ili publiciteta i odrasla
je, kao i sve njene drugarice, sa argentinskim kompleksom koji se u njenom sluaju
ispoljavao kao pokornost, utljivost i prodrljivost. Provela je ivot radei kao kuepaziteljica
kod majki Salesijanas i taj nejasan i neodreen status slukinja, radnica, slubenica
pogorao je njenu servilnu nesigurnost zbog ega je u svakoj situaciji poputala i klimala
glavom kao posluna krava. Kada je u dvadeset i etvrtoj godini ostala siroe, posle velikog
preispitivanja i kolebanja, odvaila se da ode u branu agenciju koja je povezala sa onim ko
e postati njen gospodar. Zbog erotskog neiskustva suprunika, izvrenje telesnog ina u
braku vie se nego oteglo; bila je to serija u kojoj su se zbog loeg poetka, nedostatka
preciznosti, pogrenog usmerenja ili neuspeha zbog preuranjenosti, poglavlja smenjivala,
napetost rasla a tvrdoglavi himen ostajao neprobuen. Paradoksalno, budui da je re o dvoje
kreposnih ljudi, donja Sojla je izgubila nevinost (ne zbog poroka, ve glupim sluajem i zbog
nedostatka prakse mladenaca) prvo heterodoksalno, to jest, sodomitski.
Sem te sluajne grozote, ivot ovoga para bio je veoma ispravan. Donja Sojla je bila vredna
i tedljiva supruga koja je uporno nastojala da potuje principe svoga mua (neki bi ih nazvali
ekscentrinostima). Nikada se, na primer, nije usprotivila zabrani don Federika da se koristi
toplom vodom (ona je, prema njemu, slabila volju i bila uzrok prehlada) iako i sada, posle
dvadeset godina, svaki put pomodri kad ue pod tu. Nikada nije prekrila klauzulu
(nenapisanu ali koju je znala napamet) familijarnog kodeksa po kome je utvreno da niko u
kui ne sme da spava vie od pet sati, kako ne bi omlitaveli, premda je svake zore, kada u pet
zazvoni budilnik, njeno krokodilsko zevanje potresalo prozorska stakla. Pomirila se s tim da
se iz familijarnih zabava, kao nemoralni, iskljue: bioskop, igranke, pozorite i radio, a zbog
toga to su teki po budet: restorani i bilo kakvo fantaziranje u odevanju ili opremanju kue.
Imala je samo jedan greh: oblapornost, gde nije uspevala da ostane posluna gospodaru kue.
esto su se u jelovniku pojavljivali meso, riba i slatkii s bogatim kremom. Ovo je bilo jedini
odeljak njihovog branog ivota gde don Federiko Teljes Unsategi nije mogao da nametne
svoju volju: strogo vegeterijanstvo.
Ali doi\ja Sojla nije nikada pokuSala da se svom poroku preda potajno, iza lea svoga mua
koji je u ovom trenutku ulazio u svom sedanu u ivopisnu etvrt Miraflores, rekavi sebi da je
zbog te iskrenosti njen greh ako ne iskupiv ono bar oprostiv. Kada su njene potrebe bile jae
od duha poslunosti, prodirala je biftek s crnim lukom, ili korvinu u ljutom sosu, ili kola od
jabuke sa lagom, na njegove oi, sva crvena od srama, unapred se pomirivi s kaznom koja

joj je sledovala. Nikada se nije pobunila protiv njegovih kaznenih mera. Ako bi joj don
Federiko (zbog jednog uraska1 ili tangle okolade) zabranio da govori tri dana, ona bi sama
stavljala sebi brnjicu na usta kako to nareenje ne bi ni u snu prekrila, a ako je kazna bila
dvadeset udaraca po nagoj zadnjici, pourila bi da raskopa suknju i pripremi svoju ibu od
arnike.
Ne, don Federiko Teljes Unsategi, ree sebi bacajui jedan rasejan pogled na sivi (boja koju
je mrzeo) Tihi okean, odozgo s kamenog nasipa, Melakon, u Mirafloresu kuda je upravo
proao njegov sedan: kada se sve uzme u obzir, nije se razoarao u donja Soj li. Veliki
neuspeh u njegovom ivotu bila su mu deca. Kakva razlika izmeu potkovanog elnog
odreda prineva istrebljenja o kojem je sanjao i ova etiri naslednika to mu ih je dosudio
Bog i dala njegova oblapornica.
Njihovo prvo dvoje dece bili su deaci. A onda, neoekivan udarac: nikada mu nije prolo
kroz glavu da bi donja Sojla mogla roditi devojice. Prva je predstavljala razoaranje, neto
to se moglo pripisati sluajnosti. Ali kako je i etvrta trudnoa takoe proizvela bie na
kome se nije mogao zapaziti falus ili testisi, don Federiko, uplaen da e i u budunosti
nastaviti da proizvodi nepotpuna bia, drastino je presekao svaku elju za naslednicima,
(zbog ega je svoj veliki brani krevet zamenio za dva posebna). Nije mrzeo ene;
jednostavno, poto nije bio ni erotoman ni gurman, emu bi mu mogle sluiti osobe ije su
najvee sposobnosti bludnienje i kuhinja. Njegov jedini razlog za reprodukciju
bio je da ovekovei svoj rat. Dolaskom Terese i Laure, ova nada se pretvorila u dim, jer don
Federiko nije pripadao modernistima to propovedaju da ena pored klitorisa ima i pamet i da
moe da radi rame uz rame s mukarcima. S druge strane, zabrinjavala ga je mogunost da se
njegovo ime povlai po blatu. Zar statistike ne ponavljaju do besvesti da je devedeset i pet od
sto ena bilo, jesu ili e biti bludnice? Da bi postigao da njegove erke uu u tih pet od sto
kreposnih ena, don Federiko im je organizovao ivot po vrlo strogom sistemu: nikada
dekoltei, i leti i zimi tamne arape, bluze i demperi s dugim rukavima, nikada ne smeju
lakirati nokte, mazati usta, minkati oi ili obraze, ili nositi ike, pletenice, konjski rep i sve
te vrste mamaca na koje se pecaju mukarci: ne baviti se sportovima i ne prisustvovati zabavama gde se moe doi u blizinu mukaraca, kao to su odlasci na kupanje i roendanske
proslave. Krenje ovih pravila uvek je povlailo za sobom telesno kanjavanje.
Meutim, njega nije obeshrabrilo samo to uplitanje ena u njegovo potomstvo. Njegovi
sinovi Rikardo i Federiko-mlai nisu nasledili oeve vrline. Bili su meku5ni i lenji,
voleli su jalove aktivnosti (kao vakau gumu i fudbal) i nisu ispoljili ni najmanje ushienje
kada im je don Federiko objasnio kakvu je budunost za njih pripremio. Kada ih je u toku
raspusta, da bi ih uvebao, stavljao da rade u prvim borbenim redovima, pokazivali su
tromost i izrazito gaenje prema bojnom polju. A jednom ih je uo kako mrmljaju skaredne
rei protiv njegovog ivotnog dela, otvoreno priznajui da se stide svog oca. Naravno, smesta
im je obrijao glave kao robijaima, ali to ga nije oslobodilo oseaja izdajstva koji mu je
stvorio taj konspirativni razgovor. Don Federiko vie nije imao iluzija. Znao je da kada umre,
ili bude onesposobljen zbog starosti, Rikardo i Federikomlai skrenue sa staze koju im je on
odredio, promenie profesiju (izabrae neku drugu, s krematistikog gledita privlaniju) i
njegovo delo e kao neka uvena simfonija
ostati nedovreno.
Upravo u tom trenutku, don Federiko Teljes Unsategi, na svoju fiziku i psihiku nesreu,
ugleda asopis koji je jedan prodava novina ubacio kroz prozor sedana, tu naslovnu stranu u
boji to je greSno blistala na jutarnjem suncu. Don Federikovo lice se iskrivilo u grimasu
gaenja kada je video da naslovna strana pokazuje fotografiju plae, s dve kupaice obuene
u taj privid od kupaih kostima kakve su se usuivale da nose izvesne hetere. Tada je sa
izvesnim bolnim trzajem optikog nerva i otvarajui usta kao vuk koji zavija na mesec
1) Velika, debela nicla na aru, prim. prev.

prepoznao dve polunage kupaice to su se bestidno osmehivale. Osetio je uas baS kao one
amazonske zore na obalama reke Pendensije, kada je u kolevci pocrneloj od pacovskog
izmeta spazio raStrkani skelet svoje sestre. Na semaforu se upalilo zeleno svetio, kola iza
njega su trubela. Izvadio je novanik, nespretnim prstima je platio taj riskalani proizvod,
krenuo je, i oseajui da e se sudariti
volan mu je beao iz ruku a auto Sevrdao zakoio je i stao uza sam trotoar.
Tu, drhtei od srdbe i Soka, nekoliko dugih minuta posmatrao je taj uasni dokaz. Nema
nikakve sumnje: to su njegove erke. Verovatno nisu znale da ih je slikao neki nevaspitani
fotograf skriven meu ostalim kupaima; devojke nisu gledale u kameru, izgledalo je da
razgovaraju leei na pesku pohotljive plae koja je mogla biti Agua Dulse ili Eradura. Don
Federiko je nastojao da doe do daha; premda skrSen i ponien, uspeo je da zamisli
neverovatan niz sluanosti: da neki ulini fotograf uspe da slika Lauru i Teresu, da ih jedan
neugledan asopis izloi pogledima ovog trulog sveta, da ih on otkrije ... I tako je, igrom
sluaja, sva ta uasna istina zasjala ispred njegovih oiju. Znai, njegove erke ga sluSaju
samo kada je prisutan; im okrene lea, one se, bez sumnje u dosluhu sa svojom braom i sa,
ah don Federiko oseti ubod u srce s njegovom sopstvenom enom, ismejavaju
njegovim nareenjima i odlaze na plau, svlae se i pokazuju se. Suze mu obliSe lice.
Paljivije se zagledao u kupae kostime: dva tako majuSna komadia koja nisu sluila da bilo
Sta sakriju, ve iskljuivo da privuku matu ka onim poronim delovima. Tu su na videlu
svakome: noge, miSice, stomaci, ramena, vratovi Laure i Terese. Osetio se neizrecivo
smeSnim pomislivSi da on sam nikada nije video te udove i te delove tela koji su sada
izloeni itavom univerzumu.
Obrisao je oi i ponovo upalio motor. Smirio se prividno, ali u utrobi mu je buktala vatra.
Dok se sedan vrlo polagano kretao u pravcu njegove kuice na aveniji Pedro de Osma,
govorio je sebi, da ako idu razgoliene po plai, sasvim je prirodno da u njegovom odsustvu
odlaze na zabave, nose pantalone, idu s mukarcima, prodaju se ... a da moda ne primaju
udvarae u njegovom sopstvenom domu? da nije donja Sojla zaduena da odreuje tarife i da
ih naplauje? Rikardu i Federiku-mlaem sigurno je zapala prljava dunost da pronalaze
klijente. GuSei se, don Federiko Teljes Unsategi ugleda pred svojim oima sledeu
uasavajuu podelu uloga: tvoje erke, bludnice; tvoji sinovi, svodnici; tvojaena, podloara.
Svakodnevna upotreba nasilja na kraju krajeva usmrtila je na hiljade bia napravila je
od don Federika oveka kojeg niste mogli izazvati a da se pri tom ne izloite ozbiljnoj
opasnosti. Jednog dana, neki agronom koji je imao pretenzije da postane strunjak za ishranu,
pred njim se drznuo da izjavi kako u Peruu nema dovoljno krupne stoke i da je stoga
neophodno pojaati uzgoj morskih prasia, ne bi li se prehranila nacija. Don Federiko Teljes
Unsategi je utivo podsetio ovog drznika da je morsko prase prvi srodnik pacova. Ovaj je,
pravei istu greku, naveo statistike, govorio o njihovoj hranljivoj vrednosti i ukusnom mesu.
Don Federiko ga je tada iSamarao i kada je strunjak za ishranu pao na pod, ugruvavi lice,
nazvao ga je imenima koja je u potpunosti zasluivao: bezobraznikom i propagatorom ubica.
Sada, dok je izlazio iz automobila, zatvarao ga i ne urei prilazio vratima svoje kue,
namrgoen i vrlo bled, ovek iz Tingo Marije je osetio kako u njemu poinje da kljua
vulkanska lava, ba kao onog dana kada je kaznio strunjaka za ishranu. Nosio je paklenski
asopis u svojoj desnoj ruci kao usijanu gvozdenu ipku i oseao jak svrab u oima.
Bio je toliko uzrujan da nije uspevao da zamisli dovoljno kaznu za takav prekraj. Osetio je
da mu je um zamagljen, da zbog besa ne uspeva da povee misli, zbog ega se jo vie
ogorio, jer don Federiko je bio ovek o ijem je ponaanju uvek odluivao razum; on je
prezirao onaj sirovi soj ljudi to se, poput ivotinja, rukovode nagonom i intuicijom a ne
ubeenjem. Ali ovog puta, dok je vadio klju i s tekom mukom ga prstima uzdrhtalim od
besa ugurao u kljuaonicu da bi konano otvorio vrata svoje kue, shvatio je da nije u stanju
da postupa mirno i proraunato, ve onako kako mu to bes bude naloio, nadahnut trenutkom.

Kada je zatvorio vrata, duboko je udahnuo vazduh, nastojei da se smiri. Bilo ga je sramota
da ti nezahvalnici primete do koje su ga mere ponizili.
Prizemlje njegove kue sastojalo se od malog predvorja, uzane dnevne sobe, trpezarije i
kuhinje, a na spratu su bile spavae sobe. Don Federiko spazi svoju enu s vrata dnevne sobe.
Stajala je pokraj kredenca, halapljivo vaui neki odvratni slatki karamelu, okoladu,
pomisli don Federiko, kola u eernom sirupu iji su se ostaci zadrali na njenim prstima.
Ugledavi ga, nasmeila mu se s preplaenim izrazom u oima, pokazujui na ono to je jela
pokretom blage pomirenosti sa sudbinom.
Don Federiko prie ne urei, razvijajui asopis sa obe svoje ruke kako bi njegova supruga
mogla da posmatra naslovnu stranu u svoj njenoj besramnosti. Bez rei ga gurnu ispod
njenog nosa i uivao je gledajui je kako smrtno bledi, kako joj oi iskau iz duplji i kako
otvara usta iz kojih je poteklo vlakance pljuvake pune mrvica od keksa. ovek iz Tingo
Marije podie desnu aku i oamari uzdrhtalu enu svom svojom snagom. Ona jauknu,
zanese se i pade na kolena, i dalje piljei u naslovnu stranu sa izrazom pobonosti i mistikog
prosvetljenja. Ukoen, ispren, u stavu izvrioca pravde, don Federiko je posmatrao
optuujui je. Potom suvo pozva okrivljene:
Laura! Teresa!
Nekakav zvuk ga natera da okrene glavu. Stajale su tu, u podnoju stepenita. Nije uo
kada su sile. Teresa, starija erka, imala je na sebi kecelju kao da je upravo spremala kuu, a
Laura je bila u kolskoj uniformi. Devojke su
zbunjeno gledale u svoju majku, na kolenima, u svog oca koji se pribliavao polagano,
dostojanstveno preuzvieni sveStenik koji prilazi rtvenom kamenu gde ekaju no i
vestalka i konano u asopis koji im don Federiko, stigavi do njih, sa optuivanjem gurnu
pod nos. Njegove erke nisu reagovale onako kako je on oekivao. Umesto da poblede i
padnu na kolena mrmaljajui objanjenja, te dve bestidnice, pocrvenevi, izmenie jedan brz
pogled, to je jedino moglo znaiti sauesntitvo i don Federiko ree u sebi, u dubini svog
oaja i besa, da jo nije ispio svu u tog jutra: Laura i Teresa su znale da su ih fotografisali,
da e se ta fotografija objaviti i to im je ak prijalo ta bi drugo mogla da znai ta varnica u
zenicama? Otkrie da se u njegovom domu, za koji je on verovao da je olienje iskonske
kreposti, izlegao ne samo gradski porok nudizma na plai, ve i ekshibicionizam (i zato da
ne, nimfomanija), omlitavelo mu je miie, u ustima stvorilo ukus krea i navelo ga da se
zamisli da li je vredno iveti. Takoe se upitao sve to nije potrajalo vie od sekunde
nije li jedina prava kazna za slian uas, smrt. Pomisao da e postati edoubica manje ga je
muila od saznanja da je hiljadu ljudskih bia prokrstarilo (da li samo oima) po intimnim
delovima tela njegovih erki.
Zatim pree u akciju. Ispusti asopis na pod da bi imao veu slobodu kretanja, levom
rukom epa Lauru za jaknicu od uniforme, povue je nekoliko santimetara da bi bila
izloenija silini udarca, podie desnicu dovoljno visoko da bi udarac bio to je mogue jai i
njome je raspali svom estinom svoje srdbe. Tada je iskusio oh, kakav neobian dan
drugo neverovatno i moda jo sablanjivije iznenaenje nego ono s pornografskom
naslovnom stranom.
Umesto u mekan Laurin obraz, njegova ruka, ismejana, osujeena, udari u prazno i uvinu
se. A to nije bilo sve: najgore je dolo posle. Jer maleckoj nije bilo dosta to je izbegla amar
neto to, don Federiko se iznenada seti u svojoj ogromnoj ogorenosti, nijedan lan
njegove familije nije "nikada uinio izmakla se. Njeno etrnaestogodinje lie iskrivilo se
u grimasu mrnje a onda se bacila na njega njega, njega, i poela da ga udara
pesnicama, da ga grebe, gura i rita.
Imao je oseaj da mu je od samog zaprepaenja krv u venama prestala da tee. Bilo je to
kao da su iznenada zvezde pobegle iz svojih orbita i poele da juriaju jedna ka drugoj, da se
sudaraju, rasprskavaju, da histerino lete kroz vasionu. Nije bio u stanju da reaguje, povlaio

se, razrogaenih oiju, progonjen maleckom koja je sada, ohrabrivi se i van sebe od
pomame, sem to ga je udarala, poela i da vie: Prokleti vrae, gade, mrzim te, umro
dabogda, nestani. Pomislio je da je poludeo kada je primetio a sve se odigralo tako brzo,
jer samo to bi shvatio ta se dogaa, situacija bi se promenila kako Teresa tri ka njemu,
ali umesto da odvue svoju sestru, poela je da joj pomae. Sada ga je napadala i njegova
starija erka izvikujui mu najogavnije uvrede: Cicijo, cepanico, manijae, strvino, tkanine,
luae, pacolove, i dve razbesnele tinejderke ga malo-pomalo sabie uza zid. Poe da se
brani, konano se trgnuvi iz svog zaprepaenja i ukoenosti i htede da pokrije lice, kada
oseti otar bol u leima. Okrenuo se: donja Sojla se uspravila i sada ga je grizla.
ak i u stanju u kakvom se nalazio uspeo je da se zaprepasti, videvi da je njegova ena
doivela jo vei preobraaj nego njegove erke. Je li mogue da je donja Sojla ena koja
se nikada ni na ta nije poalila, niti podigla glas, niti bila zlovoljna ovo isto bie to ga
sada zakrvavljenih oiju, udara razjarenim akama po glavi, pljuje ga, epa mu koulju i dere
se, izludela: ubijmo ga, osvetimo se, neka proguta svoje manije, iskopajte mu oi! Njih tri su
urlale i don Federiko pomisli da su mu od buke prsle bubne opne. Branio se svom svojom
snagom, pokuavajui da uzvrati udarce, ali nije uspevao, jer one su se sprovodei tehniku
koju su podlo negde nauile smenjivale po dve, drei mu ruke dok ga je trea mlatila.
Oseao je kako gori, otie, od udaraca je video zvezde, a mrljice koje su se iznenada pojavile
na rukama napadaica otkrile su mu da krvari.
Nije imao nikakve iluzije kada je u podnoju stepenita ugledao Rikarda i Federika-mlaeg.
Preobrativi se u nekoliko sekundi u potpunog skeptika, znao je da c se oni pridruiti gomili
samo zato da ga dokraje. Prestraen, bez trunke dostojanstva ili oseanja asti, jedino je
mislio na to kako da se doepa ulaznih vrata i pobegne. Ali to nije bilo lako. Uspeo je da
napravi dva, tri koraka, a onda mu je jedna od njih podmetnula nogu te je buno tresnuo na
pod. Sklupavi se da bi zatitio svoju mukost, video je kako mu naslednici napadaju telo,
dok su se njegova ena i erke naoruavale metlama, perukama za prainu i araima da bi
ga i dalje mlatile. Pre nego to je rekao sebi da nita ne shvata, sem da je svet siao s uma,
uspeo je da uje kako mu i njegovi sinovi, udarajui ga nogama, govore da je manijak, cicija,
strvina i pacolovac. I dok je sve poelo da mu se pomrauje, jedan mali, sivi uljez, jedan
pacov belih onjaka, iznenada iskoi iz nevidljive rupice u jednom oku trpezarije i zagleda
se u oveka na podu s podsmehom u svojim ivahnim okicama . . .
Da li je don Federiko Teljes Unsategi, neumorni krvnik glodara u Peruu, mrtav? Da li je tu
poinjeno oceubistvo, ubistvo branog druga? Ili je samo oamuen taj suprug i otac to lei
sred nevienog nereda ispod trpezarijskog stola, dok lanovi njegove familije, na brzinu
popakovavi svoju linu imovinu, likujui naputaju dom? Kako e se zavriti ovaj nemio
dogaaj u gradskoj etvrti Baranko?

ZBOG MOJE NEUSPELE PRIE o Doroteu Martiju bio sam nekoliko dana obeshrabren.
Ali onog jutra kada sam uo kako Paskval pria velikom Pablitu o svom otkriu na
aerodromu, osetio sam da moja vokacija vaskrsava i poeo sam da smiljam novu priu.
Paskval je uhvatio grupicu adrapovaca kako se bave jednim vrlo opasnim i uzbudljvim
sportom. U sumrak bi legli na kraj poletno-sletne staze na aerodromu Limatambo i Paskval se
kleo da kad god bi neki avion poletao, zbog pritiska izduvnih gasova, deak koji je leao na
pisti, podigao bi se nekoliko santimetara i lebdeo kao u nekoj opsenarskoj predstavi, da bi
posle nekoliko sekundi, kada to dejstvo nestane, tresnuo na tlo. Ja sam tih dana video
meksiki film: Zaboravljeni koji me je oduevio (tek sam mnogo godina docnije saznao da
je Bunjuelov i ko je Bunjuel). Odluio sam da napiem priu u istom duhu: priu o deacimaljudima, mladim vuiima ovrslim zbog surovih uslova ivota u predgrau. Havijer je bio
vrlo skeptian, uveravao me je da je dogaaj izmiljen, da vazduni pritisak to ga obrazuju
avioni pri poletanju ne moe podii ni novoroene. Raspravljali smo i ja mu na kraju rekoh
da e moja pria biti realistina, iako e likovi u njoj lebdeti; (ne, fantastina! uzviknuo je
on), tako da smo se konano sloili da jedne veeri poemo s Paskvalom na pustopoljine
Krpaka i uverimo se ta je istina a ta la u tim opasnim igrama (to je bio naslov koji sam
izabrao za priu).
Tog dana nisam video tetku Huliju, ali nadao sam se da u je videti narednog, u etvrtak,
kod ujka Lua. Ipak, kada sam stigao u kuu u ulici Armendaris, u podne, na uobiajeni
ruak, nisam je zatekao. Ujna Olga mi ree da je izila na ruak s jednom dobrom prilikom:
doktorem Giljermom Osoresom; bio je to lekar, u nekom dalekom srodstvu s familijom,
naoiti pedesetogodinjak, donekle imuan i odnedavno udovac.
Dobra prilika ponovi ujna Olga, namigujui mi.
Ozbiljan, imuan, zgodan i ima samo dva sina koji su ve poveliki. Mu, kao poruen
za moju sestru, zar ne?
Poslednjih nedelja je bez veze gubila vreme, ree ujka Luo, takoe veoma
zadovoljan. Nije elela ni sa kim da izie i ivela je kao usedelica. Ali
endokrinolog joj je zapa za oko.
Osetio sam takvu ljubomoru da sam izgubio apetit i postao zlovoljan i kiseo. Uinilo mi se
da e moj ujak i ujna, videvi me tako uzrujanog, pogoditi ta mi je. Nisam morao da se
trudim da izvuem jo koju pojedinost o tetki Huliji i doktoru Osoresu, jer oni su samo o
tome i priali. Upoznala ga je pre desetak dana na jednom koktelu u bolivijanskoj ambasadi.
Saznavi gde stanuje, doktor Osores je doao da je poseti. Poslao joj je cvee, zvao je
telefonom, pozvao je na aj u Bolivar a sada na ruak u klub Union. alei se, endikronolog
je rekao ujka Luu: Tvoja svastika je prva klasa, Luis; moda je ona kandidatkinja koju
toliko traim da bih po drugi put izvrio brakosamoubistvo.
Pokuavao sam da izgledam ravnoduan, ali u tome sam bio toliko lo da me ujka Luo u
trenutku kada smo ostali sami upita ta mi je: da nisam zaradio triper muvajui se po
kojekakvim mestima? Sreom, ujna Olga poe da pria o radio-serijama, tako da sam mogao
da odahnem. Dok je ona govorila kako Pedro Kamao ponekad preteruje i da se svim njenim
prijateljicama ini da je ba prekardaio u prii o pastoru koji se ranjava noem za hartiju
na sudijine oi kako bi dokazao da nije silovao jednu devojicu, ja sam, utke, iz besa
prelazio u razoaranje i iz razoaranja u bes. Zato mi tetka Hulija nije rekla ni jednu jedinu
re o doktoru? U poslednjih deset dana videli smo se nekoliko puta i nijednom mi ga nije
spomenula. Da li ju je zaista, kako ree ujna Olga, konano neko zainteresovao?
U kolektivnom taksiju dok sam se vraao u RadioPanamerikanu, moje oseanje ponienosti
iznenada pree u gordost. Nae zabavljanje je predugo trajalo, u svakom trenutku su nas
mogli iznenaditi, a to bi izazvalo podsmeh i skandal u familiji. Uostalom, ta meni treba da
gubim vreme s jednom gospom koja, kako i sama kae, gotovo, gotovo da moe da mi bude
majka? Kao iskustvo, ovo dosad je sasvim dovoljno. Pojava Osoresa je providnosna;

poteuje me muke da moram da je se otarasim. Bio sam uznemiren i oseao neuobiajene

podsticaje, kao da se napijem ili da nekog udarim; kada sam stigao u radio-stanicu, sukobio
sam se sa Paskvalom koji je, veran svojoj prirodi, polovinu biltena u tri posvetio jednom
poaru u Hamburgu u kome je izgorelo pet, est turskih useljenika. Rekoh mu da mu ubudue
zabranjujem da unese u vesti bilo koji podatak o mrtvacima, pre nego to ja to odobrim i bio
sam vrlo neljubazan prema jednom drugu sa San Markosa koji me je pozvao, podsetio me da
fakultet jo postoji i opomenuo me da me narednog dana eka ispit iz procesnog prava. Samo
to sam spustio slualicu, ponovo je zazvonio telefon. Bila je to tetka Hulija:
Ostavila sam te na cedilu zbog jednog endokrinologa, Vargitas, pretpostavljam da sam
ti nedostajala ree mi, hladna kao testija. Nisi se naljutio?
Naljutio? Zbog ega? odgovorih joj. Zar nisi slobodna da radi ta eli?
Ah, znai naljutio si se uo sam je da kae, sada ozbiljnija. Ne budali. Kada
emo se videti da ti objasnim?
Danas ne mogu suvo odvratih. Zvau te ve.
Spustio sam slualicu, benji na sebe nego na nju i sa
oseanjem da sam ispao smean. Paskval i veliki Pablito su me posmatrali, zabavljajui se,
a zaljubljenik katastrofa se delikatno osvetio zbog toga to sam ga prekorio: Vidi, vidi,
ovaj na don Mario je ba strog sa enama.
I treba da bude takav pema njima podra me veliki Pablito. Nilta one toliko ne vole
kao da ih dre na uzici.
Poslao sam svoja dva urednika dovraga, sastavio bilten za etiri i otiao do Pedra Kamaa.
Snimao je jednu emisiju te sam ga saekao u njegovoj sobici; listao sam njegove papire, ne
shvatajui nita to sam itao jer sam sve vreme mislio na telefonski razgovor s tetkom
Hulijom, pitajui se da li smo time raskinuli. U razmaku od samo nekoliko sekundi ili sam je
nasmrt mrzeo, ili eznuo za njom svom svojom duom.
Hajte sa mnom da kupim neke otrove setno mi ree Pedro Kamao s vrata,
zabacujui svoju lavlju grivu.
Ostae nam vremena da neto popijemo.
Dok smo u ulicama koje su presecale aveniju Union tralili neki otrov, umetnik mi ispria da
su pacovi u kui za izdavanje "La Tapada" postali nepodnoljivi.
Kada bi se zadovoljili prouavanjem ispod mog kreveta, ne bi mi smetali, nisu deca, a
kada su ivotinje u pitanju. nemam fobiju objasnio mi je, dok je svojim izboenim
nosom mirisao neki uti prah koji je, prema duandiiji, mogao da ubije kravu. Ali
ove brkonje jedu moju hranu, svake noi poglockaju namirnice koje ostavljam na
prozoru da bi bile na hladnom. Nema druge, moram ih istrebim.
Pogaao se oko cene, navodei obrazloenja koja su duandiju potpuno zablesavila; platio
je, traio je da mu zaviju kesice sa otrovom a onda smo otili u jedan kafi u Kolmem.
Poruio je svoj biljni napitak, a ja kafu.
Mue me ljubavni jadi, prijatelju Kamao priznadoh mu s neba pa u rebra,
iznenaen to iz svojih usta ujem tu krilaticu iz sapunskih opera; ali oseao sam da
se takvim nainom govora udaljujem od sopstvene prie a da istovremeno uspevam da
sebi dam oduka. ena koju volim me vara s drugim ovekom.
Dobro se zagledao u mene svojim buljavim okicama, hladnijim i mrzovoljnijim nego ikad.
Njegovo crno odelo bilo je toliko prano, peglano i korieno da se sijalo kao ljuska crnog
luka.
U ovim zemljama, koje su se toliko poprostaile, dvoboj se plaa zatvorom izjavio
je vrlo ozbiljno, pravei grevite pokrete rukama. to se samoubistva tie, taj gest
viSe niko ne ceni. ovek se ubije i umesto griu savesti, jezu ili divljenje, izazove
podsmevanje. Najbolji su praktini recepti, dragi prijatelju.

Obradovah se to sam se njemu poverio. Budui da za Pedra Kamaa niko van njega ne
postoji, znao sam da se ve i ne sea mog problema i da je to samo sredstvo koje e pokrenuti
njegov teoretiarski mehanizam. Vie e me uteiti da ujem njega (i sa manje posledica)
nego da odem da se napijem. Iskrivivi lice u neto to je trebalo da bude osmeh, Pedro
Kamao mi je detaljno izdeklamovao svoj recept:
Jedno pismo preljubnici, vrlo otro, uvredljivo i jezgrovito govoro mi je,
samouvereno se sluei pridevima pismo zbog kojeg e se oseati kao guter bez
utrobe, kao prljava hijena. Pokazaete joj da niste glupi, da znate da vas je izdala,
pismo iz kojeg e izbijati prezir, koje e joj pokazati ta znai biti preljubnica. Uutao
je, za trenutak se zamislio i malice promenivi ton glasa, dao mi je najvei dokaz
prijateljstva koji se od njega mogao oekivati: Ako elite, ja u vam ga napisati.
Izdano se zahvalivi, rekoh mu da s obzirom da znam da on radi kao galijot, ne bih nikada
mogao da dopustim da ga i ja opteretim svojim privatnim poslovima. (Kasnije sam zaalio
zbog ovih obzira koji su me liili svojerunog piskaralovog teksta).
to se zavodnika tie odmah je nastavio Pedro Kamao, sa opakim sjajem u oima
najbolje je poslati mu anonimno pismo sa svim neophodnim klevetama. Zato bi
rtva sedela skrtenih ruku dok joj rastu rogovi? Zato bi on dozvolio da preljubnici
mirno uivaju u svom bludu? Treba im pokvariti ljubav, udariti ih tamo gde ih boli,
zatrovati ih sumnjama. Neka izbije nepoverenje, neka ponu da budu podozrivi jedno
prema drugome, neka se zamrze. Neete valjda rei da osveta nije slatka?
Nagovestih mu da slanje anonimnih pisama nije baS ono to bi uradio jedan gospodin, ali
on me brzo umiri: ovek treba da se ponaSa kao gospodin kada ima posla sa gospodom, a kao
hulja kada ima posla s huljom. To je pravilno shvaena ast: sve ostalo znai biti budala.
S pismom njoj i anonimnim pismom njemu, ljubavnici e biti kanjeni rekoh mu.
Ali ta emo s mojim problemom? Ko e me osloboditi moje ogorenosti, razoaranja i bola?
Za sve to nita nije tako dobro kao magnezijumovo mleko odvratio je, a ja se tome
nisam mogao ak ni nasmejati. Znam, znam, ovo vam lii na previe materijalistiki odgovor. Ali, posluajte me, ja imam veliko ivotno iskustvo. U veini
sluajeva, takozvane patnje srca i slino, samo su loa probava, tvrd pasulj koji ne
moe da se rastvori u stomaku, bajata riba, zatvor. Jedan dobar purgativ uklanja
ljubavno ludilo.
Ovog puta nisam sumnjao da je on. suptilni humorista koji se ruga i meni i svojim
sluaocima; ne veruje ni rei od onoga to govori, bavi se aristokratskim sportom da pokae
samome sebi kako smo mi, smrtnici, nepopravljive budale.
Da li ste vi imali puno lj ubavi, vrlo bogat sentimentalan ivot? upitah ga.
Da, vrlo bogat sloio se, gledajui me pravo u oi iznad svoje olje s ajem od
vrbene i nane koju je prineo ustima. Ali ja nikada nisam voleo enu od krvi i mesa.
Znaajno je zastao, kao da odmerava koliko sam naivan ili glup.
Mislite li vi da bih ja mogao da radim to to radim kada bi ene gutale moju energiju?
prekorio me je s gaenjem u glasu. Verujete li da se mogu istovremeno stvarati
deca i prie? Da ovek moe da izmilja i zamilja, ukoliko ivi pod pretnjom sifilisa?
ena i umetnost se uzajamno iskljuuju, dragi prijatelju. U svakoj vagini pokopan je
jedan umetnik. Kakva je dra u reprodukciji? Zar to ne rade psi, paukovi, make?
Treba biti originalan, dragi prijatelju.
Ne nameravajui da nastave razgovor, u skoku ustade, upozoravajui me da ima jo samo
toliko vremena da stigne u studio za radio-seriju u pet. Bio sam razoaran, rado bih proveo
ostali deo popodneva sluajui ga, imao sam utisak da sam sluajno dotakao bolnu talcu
njegove linosti.

U mojoj kancelariji u Panamerikani ekala me je tetka Hulija. Sedela je za mojim pisaim

stolom kao kraljica dok su joj Paskval i veliki Pablito ukazivali potu, priljeno trkarajui
oko nje, pokazujui joj biltene i objanjavajui joj nain rada nae slube. Smeila se i
izgledala vrlo smireno; kada sam ja uao, uozbiljila se i maliceprebledela.
Gle, kakvo iznenaenje rekoh, tek da neto kaem.
Ali tetki Huliji nije bilo do utivih fraza.
Dola sam da ti kaem da meni niko ne sputa slualicu ree odreitim glasom.
A pogotovu ne klinac kao to si ti. Hoe li mi, molim te, rei ta te je spopalo?
Paskval i veliki Pablito su stajali kao ukopani i gledali as u mene as u nju, krajnje
zainteresovani za poetak ove drame. Kada sam ih zamolio da za trenutak iziu, bili su besni
ali se nisu usudili da se pobune. Izili su upuujui tetki Huliji poglede pune mranih misli.
Zalupio sam ti slualicu, premda sam u stvari eleo da ti zavrnem iju rekoh joj
kada smo ostali sami.
Nisam znala za ovakve tvoje napade besa ree, gledajui me pravo u oi. Moe
li se znati ta ti je?
Vrlo dobro zna ta mi je, prema tome nemoj da se pravi luda rekoh joj.
Jesi li ljubomoran zato to sam izila na ruak s doktorom Osoresom? upita me
malice podsmeljivim tonom. Eto kako se vidi da si jo klinac, Marito.
Zabranio sam ti da me zove Marito podsetih je. Osetih da sam sve razdraljiviji,
da mi drhti glas i da vie ne znam ta govorim. A sada ti zabranjujem da me
naziva klincem.
Seo sam na ivicu pisaeg stola a tetka Hulija, kao da pravi protivteu, ustade i odeta do
prozora. Drei ruke prekrtene na grudima, gledala je u sivo, vlano, pomalo avetinjsko
jutro; ali nije ga videla, traila je rei da mi neto kae. Imala je na sebi plavu haljinu i bele
cipele i ja iznenada poeleh da je poljubim.
Hajde da sada neto raistimo ree na kraju i dalje okrenutih lea. Ti meni ne
moe nita da zabrani, ak ni u ali, iz jednostavnog razloga to mi nisi nita. Nisi
mi mu, nisi mi verenik, nisi mi ljubavnik. Ova naa igrarija to se drimo za ruke i
ljubimo u bioskopu nije nita ozbiljno i iznad svega, to ti ne daje nikakva prava nada
mnom. To mora sebi utuviti u glavu, mali moj.
Ti mi u stvari govori kao da si mi mama rekoh joj.
Ja bih ti zaista mogla biti mama ree tetka Hulija a lice joj se rastui. inilo se da
ju je bes proao, a umesto njega zadrala se neka stara uznemirenost, neko duboko nezadovoljstvo. Okrenula se, prila je stolu i stala vrlo blizu mene. Gledala me je s
tugom: ini da se oseam starom, Vargitas, iako to nisam. A to mi se ne svia.
Nema razloga da ovo nae postoji sada, a jo manje u budunosti.
Obuhvatio sam je oko struka i ona je dopustila da je privuem, ali dok sam je s puno
nenosti ljubio u obraz, u vrat, u uho njena topla koa je kucala ispod mojih usana i to to
sam osetio tajni ivot njenih vena ispunilo me je ogromnom radou. Nastavila je istim
tonom glasa:
Mnogo sam razmiljala i ova mi se situacija vie ne svia, Vargitas. Zar ne vidi da je
ovo potpuno besmisleno? Imam trideset i dve godine, razvedena sam, hoe li mi molim te rei ta radim s klincem od osamnaest godina? To su perverzije za ene u
pedesetim, a ja jo nisam dotle stigla.
Oseao sam se tako uzbuenim i zaljubljenim dok sam joj ljubio vrat, ruke, polako joj
grickao uvo, prelazio joj usnama po nosu, oima, ili joj prstima mrsio kosu, da mi je na
trenutke izmicalo ono to mi je govorila. Sem toga i njen glas se as podizao, as sputao a
ponekad se gubio do samog apata.

U poetku je to imalo svojih ari, zato to smo morali da se skrivamo govorila je,
doputajui da je ljubim, ali ne uzvraajui mi nijednim pokretom i iznad svega,
zato to sam se ponovo osetila kao devojurak.
Na emu smo onda, proaputah joj na uvo. Pored mene se osea kao porona
pedesetogodinja ena ili kao devojurak?
To to izlazim s balavcem bez prebijene pare, to se samo drimo za ruke, to veno
idemo u bioskop, to se s puno nenosti ljubimo, vratilo me je u mojih petnaest godina nastavi da govori tetka Hulija. Naravno da je lepo zaljubiti se u stidljivog
momia koji te potuje, koji te ne pipka, koji se ne usuuje da s tobom legne u
krevet, koji se prema tebi ophodi kao prema devojici to se prvi put priestila. Ali to
je opasna igra, Vargitas, zasniva se na lai . . .
Kad to ree, piem jednu priu koja e se zvati Opasne igre apunuh joj. O
nekim deranima to na aerodromu lebde u vazduhu zahvaljujui avionima koji uzleu.
Osetih da se smeje. Trenutak docnije zagrlila me je i pritisla svoje lice uz moje.
U redu, proao me je bes ree. Jer dola sam ovamo reena da ti iskopam oi.
Teko tebi ako mi opet zalupi slualicu.
Teko tebi ako opet izie sa onim endokrinologom- rekoh joj, traei njena usta.
Obeaj mi da vie nikada nee s njim izii.
Odmakla se od mene i pogledala me s ratobornim sjajem u oima.
Ne zaboravi da sam dola u Limu da naem sebi mua ree, napola aljivo. I
verujem da sam ovog puta nala ono to mi odgovara: zgodan, otmen, dobrostojei i
prosed na slepoocnicama.
Jesi li sigurna da e se ta divota oeniti s tobom? upitah je, ponovo obuzet besom i
ljubomorom.
Stavivi ruke na kukove, u izazovnoj pozi, odvratila mi je:
Ja mogu da ga navedem da se oeni sa mnom.
Ali ugledavi moje lice, nasmejala se, ponovo me je zagrlila i ljubili smo se strastveno i
zaljubljeno kada usmo Havijerov glas:
Uhapsie vas zbog sablanjivog i pornografskog ponaanja. Bio je vrlo raspoloen i
zagrlivi nas oboje, ree: mala Nensi je prihvatila moj poziv da gledamo borbu s bikovima, a to treba proslaviti.
Upravo smo imali nau prvu veliku svau i upecao si nas usred pomirenja rekoh
mu.
Ba se vidi da me malo poznaje upozori me tetka Hulija. U velikim svaama ja
razbijam tanjire, grebem, ubijam.
Kod svaa su dobra pomirenja ree Havijer koji je bio strunjak u tim stvarima.
Ali, doavola! Ja sav sijam od sree zbog mog uspeha kod male Nensi, a vi, kao da je
pala kia. Kakvi ste mi vi to prijatelji! Pozivam vas na ruak da to proslavimo.
Saekali su da sastavim nekoliko biltena, a onda smo otili u jedan restorani u ulici Belen
koji je oduevljavao Havijera, jer premda uzan i prljav, u njemu su pripremali najbolje
ranjie u Limi. Na vratima Panamerikane zatekao sam Paskvala i velikog Pablita kako
flertuje s prolaznicama i vratio ih u Redakciju. Iako je bio dan i mi se nalazili u samom
centru, izloeni nebrojenim oima roaka i prijatelja familije, tetka Hulija i ja smo se drali
za ruke i ja sam je sve vreme ljubio. Njeni obrazi su bili rumeni kao kod branke i izgledala
je vrlo zadovoljna.
Dosta pornografije, vi sebinjaci, mislite malo na mene bunio se Havijer. Hajde
da malo porazgovaramo o Nensi.
Mala Nensi je bila jedna moja roaka, vrlo lepa i velika koketa, u koju je Havijer bio
zaljubljen otkad je poeo da se slui razumom i koju je proganjao upornou lovakog psa.
Ona ga nikada nije shvatala sasvim ozbiljno, ali ga nije ni putala: uvek bi ga ostavila da

veruje da e moda . . . da e uskoro ... da e sledei put. Ta pred-romansa traje od prvih

gimnazijskih dana a ja, kao Havijerov poverljiv i intiman prijatelj i posrednik, bio sam
upuen u sve pojedinosti. Nebrojeno ga je puta mala Nensi ostavljala na cedilu, beskrajno ga
je puta putala da eka pred vratima Leura dok je ona, za nedeljni matine, odlazila u Kolinu
ili Metro; beskonano puta se na subotnjim zabavama pojavljivala s drugim pratiocima. Moje
prvo pijanstvo u ivotu bilo je kada sam pratio Havijera da utopi svoj bol u kapitanima 1 i
pivu u jednom bariu u Surkilju, onoga dana kada je saznao da je mala Nensi rekla da
studentu agronomije, Eduardu Tiravantiju (vrlo popularnom u Mirafloresu zato to je
upaljenu cigaretu umeo da uvue u usta i da je potom izvadi i nastavi da puSi, kao da je to
najnormalnija stvar na svetu). Havijer je cmizdrio a ja sam bio zaduen, sem to sam mu bio
rame za plakanje, da ga, kada dospe u komatozno stanje, odvedem u njegov pansion i
smjestim u krevet. (Uroljau se kao uskija, upozorio me je, podraavajui Horhea
Negreta2). Meutim, ja sam bio taj koji je podlegao: dok sam glasno povraao i imao napad
belih mieva to je bila pokvarena Havijerova verzija popeo sam se na ank i drao
govor pijancima, nonim pticama i lupeima koji su bili klijentela Trijumfa.
Svucite svi pantalone, jer pred vama stoji pesnik.
Uvek mi je prebacivao to sam ga umesto da ga pazim i teim te tune noi, primorao da
me vue ulicama Mirafloresa sve do vile u Oaranu u takvom ratimovanom stanju da je
mojoj prestraenoj babi predao moje ostatke uz ovako nepromiljene reci: Gospoo
Karmensita, mislim da e nam Vargitas umreti. Od tada je mala Nensi prihvatila i otpravila
pola tuceta deaka iz Mirafloresa, a i Havijer je imao svoje devojke; ali one nisu smanjile ve
ojaale njegovu ljubav prema mojoj roaci kojoj je i dalje telefonirao, poseivao je, pozivao
da iziu, iskazivao joj svoja oseanja, ne obraajui panju na njena odbijanja, nevaspitano
ponaanje, uvrede i neizlaenje na dogovorene sastanke. Havijer je jedan od onih ljudi koji je
sposoban da strast stavi ispred tatine i, odista, nije davao ni pet para na sva ona zaikavanja
njegovih prijatelja iz Mirafloresa za koje je njegovo proganjanje moje roake bio izvor ala.
Jedan momak iz nae etvrti se kleo da ga je video jedne nedelje, posle mise u jedanaest,
kako prilazi Nensi sa sledeim predlogom: Zravo, Nensita, lepo jutro, da neSto popijemo?
Jednu kokakolu ili moda malo ampanjca? Mala Nensi je izlazila ponekad s njim, uglavnom
u periodu izmeu dva mladia u bioskop ili neku zabavu, a Havijer je tada gajio velike
nade i postajao euforian.
Takav je bio i sada, govorio je kao vodenica dok smo pili kafu s mlekom i jeli ranjie na
hlebu u onom kafiu u ulici Belen, koji se zvao Palmero. Tetka Hulija i ja smo se dodirivali
kolenima ispod stola, drali se za ruke i gledali se u oi, dok smo, kao neku propratnu
muziku, sluSali Havijera kako pria o maloj Nensi.
Poziv je ostavio na nju snaan utisak ree. Jer, moe li mi, molim te, rei, koji
od ovih siromakovia iz Mirafloresa moe da pozove devojku na borbu s bikovima?
Odakle ti pare? upitah ga. Jesi li dobio na lutriji?
Prodao sam pansionski radio ree bez trunke grie savesti. Misle da je kuvarica
i otpustili su je zbog krae.
Objasnio nam je daje napravio savren plan. Usred koride, iznenadie malu Nensi jednim
ubedljivim poklonom: panskim alom. Havijer je bio veliki oboavalac Majke Domovine i
svega u vezi s njom: bikova, flamenko-muzike, Sarite Montiel. Sanjao je o tome da ode u
paniju (kao to sam ja sanjao da odem u Francusku), a to sa alom palo mu je na pamet kada
je video jedan oglas u novinama. Kotao ga je jednu njegovu mesenu platu u Kreditnoj
banci, ali bio je siguran da e mu se to ulaganje isplatiti. Objasnio nam je kako e to da
izvede. Diskretno e uviti al i poneti ga na borbu s bikovima; kada naie trenutak velikog
uzbuenja, otvorie paket, odvie al i stavie ga na nena ramena moje roake. ta mislimo?
1,e) Vrsia koktela
2Popularni meksiki peva, prim. prev.

Kako e Nensi to primiti? Ja sam ga posavetovao da stvar zaokrui tako to e joj pokloniti i
jedan seviljski ukrasni ealj i par kastanjeta i da joj na kraju zapeva fandango; ali tetka
Hulija gaje oduevljeno podrala i rekla mu da je sve to je isplanirao veoma lepo i da e se
Nensi, ako ima srca, potresti do suza. Ako bi njoj neki mladi tako ispoljio svoja oseanja,
sigurno bi je osvojio.
Eto to je ono o emu ti stalno govorim ree mi, kao da me prekoreva. Havijer je
zaista romantian, kada on osvaja neiju Ijubav, ini to kako treba.
Oaran njome, Havijer nam je predloio da iziemo svi etvoro bilo kog dana sledee
nedelje, u bioskop, na aj, ili da igramo.
A ta e rei mala Nensi kada vidi da smo nas dvoje zajedno? vratih ga na zemlju.
Ali on nas poli hladnom vodom: Ne budi glup, sve zna i misli da je to sjajno; ispriao
sam joj pre neki dan. I videvi nae iznenaenje, dodade s vragolastim izrazom lica: Ali ja
nemam tajni pred tvojom roakom, jer, ta god da ona radi, na kraju e se udati za mene.
Zabrinulo me je kada sam uo da joj je Havijer ispriao o naoj romansi. Nensi i ja smo bili
vrlo bliski i bio sam siguran da nas nee odati, ali moe se desiti da joj se neto omakne, a ta
bi vest projurila kao poar kroz umu nae familije. Tetka Hulija je za trenutak zanemela i
sada je prikrivala svoje iznenaenje ohrabrujui Havijera u njegovim bikovskosentimentalnim planovima. Rastali smo se na vratima Panamerikane; tetka Hulija i ja smo se
dogovorili da se vidimo te veeri, pod uobiajenim izgovorom da idemo u bioskop.
Poljubivi je, apnuh joj na uvo: Zahvaljujui endokrinologu, shvatio sam da sam zaljubljen
u tebe. Ona klimnu glavom: ini mi se da je tako, Vargitas.
Gledao sam je kako se udaljava s Havijerom u pravcu stanice kolektivnog taksija i tek sam
tada primetio gomilu ljudi iskupljenu ispred vrata Radio-Sentrala. Bile su to uglavnom mlade
ene, ali bilo je i mukaraca. Stajali su u dve kolone, meutim, ukoliko je vie sveta
pristizalo, poeli su da se laktaju i guraju, tako da se red pokvario. Priao sam da vidim ta se
zbiva jer sam pretpostavljao da uzrok mora biti Pedro Kamao. I zaista, ispostavilo se da
ekaju na autograme. Ugledao sam piskaria na prozoru njegovog sobika; Hesusito mu je
stajao s jedne strane, a Henarostariji s druge, dok je on kitnjastim slovima krabao svoj potpis
po sveskama, belenicama, pariima papira, novinama i otputao svoje oboavaoce jednim
olimpijskim pokretom. Oni su ga zaneseno gledali i stidljivo mu prilazili mrmljajui neke rei
u znak zahvale.
Zadaje nam mnogo glavobolje, ali, nema sumnje, on je kralj peruanskih radio-talasa
ree Henaro-mlai, stavljajui mi jednu ruku na rame i pokazujui na gomilu:
ta misli o ovome?
Upitah ga otkad traje ovo s davanjem autograma?
Ve nedelju dana, pola sata dnevno, od est do pola sedam; tvoje zapaanje nije ba
bogznakakvo ree mi naprednjaki impresario. Zar ne ita oglase koje
objavljujemo, zar ne slua radio u kome radi? Ja sam bio skeptian, ali vidi kako
sam pogreio. Verovao sam da e biti guve samo dva dana, a sada vidim da ovo
moe da potraje i itav mesec.
Pozvao me je na jedno pie u bar Bolivar. Ja sam poruio koka-kolu, ali on je navaljivao da
popijem s njim viski.
Shvata li ti ta znae ovi redovi? To je javno ispoljavanje popularnosti Pedrovih
radio-serija meu sluaocima, objasnio mi je.
Rekoh mu da u to nisam sumnjao, a on me natera da pocrvenim preporuivi mi da, budui
da i ja imam knjievnih sklonosti, sledim Bolivijanev primer i nauim se njegovim
sredstvima za osvajanje mnotva. Ne sme se zatvarati u tvoju kulu od slonovae,
posavetovao me je. Dao je da se odtampa pet hiljada fotografija Pedra Kamaa koje e lovci
na autograme od ponedeljka primati na poklon. Upitah ga da li je na piskar ublaio svoje
napade na Argentince.

To vie nije vano, sada moe da govori ta god hoe i protiv koga god hoe ree
mi, drei se nekako tajanstveno. Zar nisi uo veliku vest? General ne proputa
Pedrove radio-serije.
Izneo mi je pojedinosti da bi me ubedio. Poto mu dravni poslovi ne ostavljaju vremena da
ih slua u toku dana, general je naredio da mu se snime tako da ih slua svake veeri, jednu za
drugom, pre nego to zaspi. Predsednica je to lino ispriala mnogim gospama u Limi.
ini se da je general oseajan ovek, uprkos onome to priaju zakljuio je
Henaro-mlai. A ako je Vrh s nama, to bi bilo vano ako Pedro priuti sebi
zadovoljstvo da napada eovce1. Zar to ne zasluuju?
Da li razgovor s Henarom-mlaim ili pomirenje s tetkom Hulijom, tek neto me je jako
podstaklo i vratio sam se na svoje tavane pun nestrpljenja da napiem svoju priu
odruini deaka to lebde u vazduhu, dok je Paskval otpravljao vesti. Ve sam imao kraj: u
jednoj od tih igara, jedan deran je lebdeo vie od ostalih, snano je tresnuo na potiljak i umro.
Poslednja reenica e pokazati zaprepaena i prestraena lica njegovih drugara dok ga
posmatraju pod hukom aviona. Bie to spartanska pria, precizna kao hronometar u stilu
Hemingveja.
Nekoliko dana docnije otiao sam da posetim svoju roaku Nensi da bih saznao kako je
primila vest o mojoj romansi s tetkom Hulijom. Zatekao sam je jo uvek pod utiskom
operacije sa alom:
Shvata li ti kakvu je budalu napravio od mene taj idiot? govorila je dok je trala
po itavoj kui traei Laskija. Iznenada, nasred stadiona Ao, otvorio je jedan
paket, izvadio toreadorski ogrta i stavio mi ga na ramena. Svi su gledali u mene, ak
je i bik umirao od smeha. Naterao me je da ga ostavim na sebi u toku itave koride. I
ak je hteo da s tim iziem na ulicu, zamisli. Nikada me u ivotu nije bilo toliko
sramota!
Nali smo Laskija ispod poslunikovog kreveta, em dlakav i ruan pas, em je uvek hteo da
me ujede, i odneli ga u tenaru a mala Nensi me je odvukla u spavau sobu da vidim corpus
delicti. Bila je to modernistiki napravljena tkanina koja je podseala na egzotine vrtove,
ciganske atore, raskone burdelje: u njenim naborirna blistali su svi tonovi crvene, od
krvavocinober do zlatnoruiaste, imala je duge, crne rese s voriima a njeni kamenii i
ukrasi toliko su bletali da se oveku vrtelo od toga u glavi. Moja roaka je pravila
toreadorske poze ili se uvijala smijui. Rekoh joj da ne dozvoljavam da ismeva mog prijatelja
i upitah je dali e ga konano shvatiti ozbiljno.
-Razmiljam o tome odvratila je, kao i uvek.
Ali kao prijatelj me oduSevljava.
Rekoh joj da ie koketa bez srca i da je Havijer stigao ak do krae da bi joj kupio taj
poklon.
A ti? odvrati ona, slaui Sal i odlaui ga u ormar. Je li tano da si sa Hulitom?
Zar te nije sramota? Sa ujna Olginom sestrom?
Rekoh joj da je tano, da me nije sramota i osetih da mi gori lice, I ona se pomalo zbunila,
ali nadvladala je njena mirafloreska radoznalost, tako da je gaala pravo u cilj:
Ako se oeniS s njom, ti eS kroz dvadeset godina biti jo mlad, a ona bakica.
UhvativSi me ispod ruke, sili smo niz stepenice u dnevnu sobu. Doi, sluaerr o
muziku a ti e mi ispriati od A do o tome kako si se zaljubio.
Dok je redala gomilu ploa Net King Koi, H ari Belafonte, Frenk Sinatra, Havijer Kugat,
priznala mi je da otkad joj je Havijer ispriao, kosa joj se podie na glavi kad god pomisli ta
e se desiti ako sazna familija. Jer nai roaci su takvi nametljivci! Svaki put kada ona izie s
nekim novim dekom, deset ujaka, osam tetaka i pet roaka pozovu njenu mamu da joj to
ispriaju. Da ja budem zaljubljen u tetku Huliju! Kakav skandal, Marito! i podseti me da

1) Argentinci: izvedenica od reice e tipine za govor Buenos Ajresa, p. p.

familija gaji iluzije da sam ja nada plemena. A to je zaista bilo tano: moja kancerozna
rodbina oekivala je od mene da jednog dana postanem milioner, ili u najgorem sluaju,
predsednik Republike. (Nikada nisam razumeo zato su stvorili tako visoko miljenje o meni.
To svakako nije moglo biti zbog mojih ocena u koli, koje nikada nisu bile sjajne. Moda zato
to sam od malena pisao pesme svim svojim tetkama ili to sam naizgled bio starmali deak
koji je o svemu imao svoje miljenje). Naterao sam malu Nensi da se zakune da e utati kao
grob. Ona je umirala od elje da sazna pojedinosti o naSoj romansi:
Da Ii ti se Hulita samo svia ili si lud za njom?
Ranije sam joj ponekad poveravao dogaaje iz svog ljubavnog ivota i sada to opet uinih,
budui da je ve znala. Sve je poelo kao igra, ali iznenada, tano onoga dana kada sam
osetio ljubomoru zbog jednog endokrinologa. Postao sam svestan da sam zaljubljen.
Meutim, ukoliko sam vie o tome razmiljao, sve sam vie postajao ubeen da e ta romansa
postati teak problem. Ne samo zbog razlike u godinama. Trebalo mi je jo tri godine da
postanem advokat a slutio sam da se nikada neu baviti tom profesijom, jer sam jedino voleo
pisanje. Ali pisci umiru od gladi. Zasada, zaraivao sam toliko da kupim sebi cigarete,
poneku knjigu i da idem u bioskop. Da li e tetka Hulija ekati dok postanem platean,
ukoliko se to uopte dogodi? Moja roaka Nensi je bila tako dobra da umesto da mi
protivrei, dala mi je za pravo.
Naravno, ne raunajui da se dotle moe desiti da ti se Hulita vie ne svia i da je
ostavi ree mi, vrlo realno.
A sirota ona, uzaludno bi protraila svoje godine. Ali, kai mi, je li ona zaljubljena u
tebe ili se samo igra?
Rekoh joj da tetka Hulija nije lakomislena vetropirka kao ona (to je zaista oaralo).
Meutim, to isto pitanje sam i sam sebi postavio vie puta. Postavio sam ga i tetki Huliji
nekoliko dana kasnije. Poli smo da sednemo pokraj mora, u jedan lep parki s nekim
neizgovorljivim imenom (Domodosola ili neto slino) i tu, zagrljeni i ljubei se bez predaha,
imali smo na prvi razgovor o budunosti.
Znam sve do najsitnijih detalja, sve sam videla u jednoj kristalnoj kugli ree mi
tetka Hulija bez i najmanje gorine. U najboljem sluaju, ovo nae trajae tri ili
etiri godine, to jest, dok ne sretne klinku koja e biti majka tvoje dece. Tada e me
odbaciti, a ja u morati da zavedem nekog drugog gospodina. I tu se pojavljuje re
kraj.
Ljubei joj ruke, rekoh joj da toliko sluanje radioserija loe na nju utie.
Oigledno je da ih ti nikada ne slua ispravila me je. U sapunskim operama
Pedra Kamaa se retko sreu takve ljubavi. Eto, na primer, Olga i ja sada pomno pratimo onu u tri. To je tragedija jednog mladia koji ne moe da spava, jer im zatvori
oi, ponovo svojim kolima gazi jednu sirotu devojicu.
Vraajui se na temu naSeg razgovora, kazao sam da sam ja vei optimista. Govorei
vatreno, da bi ubedio i sebe i nju, uveravao sam je da bez obzira na razliku u godinama,
ljubav malo traje ako se zasniva samo na fizikoj privlanosti, Kada nestane novina a zavlada
rutina, seksualna privlanost se smanjuje i na kraju umire (naroito kod mukaraca) i dvoje
tada jedino mogu da se odre ukoliko meu njima postoje druge vrste privlaenja: duhovne,
intelektualne, moralne. Za takvu vrstu ljubavi godine nisu vane.
Lepo zvui i odgovaralo bi mi da je istina ree tetka Hulija, trljajui svoj uvek
hladan nos o moj obraz. Ali to je la od poetka do kraja. Fiziko da bude
drugorazredno? To je najvanije da bi dvoje ljudi mogli da se podnose, Vargitas.
Da li je opet izila sa endokrinologom?
Zvao me je nekoliko puta ree, podstiui napetost mog iekivanja. Zatim je,
ljubei me, otklonila nepoznanicu. Rekla sam mu da vie neu s njim izii.

Sav presrean, dugo sam joj govorio o svojoj prii o deacima to lebde u vazduhu: ima
deset strana, dobro mi ide i pokuau da je objavim u dodatku E1 Komersija, s
kriptografskom posvetom: Za Hulija u enskom rodu.

TRAGEDIJA LUA ABRILA MAROKINA, mladog propagandiste za lekove kome je sve

navetavalo sjajnu budunost, poela je jednog sunanog letnjeg jutra u predgrau istorijskog
mesta: Piska. Zavrio je sa obilaenjem koje ga je, otkako se pre deset godina prihvatio te
putujue profesije, vodilo kroz sela i gradove Perua, gde je poseivao lekarske ordinacije i
apoteke, poklanjajui uzorke i prospekte laboratorija Bajer, i upravo se spremao da se vrati u
Limu. Poseta lekarima i hemiarima toga mesta oduzela mu je skoro tri sata. I mada je imao
jednog kolskog druga, sada kapetana Devete vazdune eskadrile u San Andresu, u ijoj je
kui obino ruavao kada je dolazio u Pisko, odluio je da se odmah vrati u prestonicu. Bio je
oenjen jednom devojkom bele puti i francuskog prezimena i njena mlada krv i zaljubljeno
srce pourivali su ga da joj se to pre vrati u zagrljaj.
Bilo je tek prolo podne. Njegov nov-novcat folksvagen, koji je kupio na kredit u isto
vreme kada je sklopio brak, pre tri meseca, ekao ga je, parkiran ispod jednog olistalog
eukaliptusa na glavnom trgu. Luo Abril Marokin je gurnuo unutra svoj kofer sa uzorcima i
brourama, skinuo je kravatu i sako (koje su propagandisti, prema helvetskim propisima
laboratorije morali uvek da nose kako bi ostavili utisak ozbiljnosti), potvrdio je svoju odluku
da nee posetiti svog druga avijatiara i, umesto propisnog ruka, reio je da samo neto
prezalogaji jer bi ga pun obrok uinio jo pospanijim u toku ta tri sata vonje kroz pustinju.
Krenuo je trgom ka poslastiarnici Pjave i kod Italijana je naruio koka-kolu i sladoled od
breskve. Dok je jeo svoj spartanski ruak, nije razmiljao o prolosti ove junjake luke, o
ivopisnom iskrcavanju neodlunog junaka San Martina i njegove oslobodilake vojske, ve,
egoizam i senzualnost vatrenih ljudi, o svojoj toploj enici, u stvari, gotovo devojici,
snenobeloj, plavih oiju i zlatnih uvojaka i kako je ona u tamnim, romantinim noima
umela da ga dovede do grozniavog neronovskog zanosa pevuei mu na uvo mjaucima
eznutljive makice, na erotskom jeziku par exellence (na francuskom, utoliko uzbudljivijem
ukoliko , nerazumljivijem), pesmu koja se zvala Uvelo lie. Primeujui da ta brana
podseanja poinju da ga uznemiravaju, prestao je o tome da misli, platio je i iziao.
Poto je na oblinjoj pumpi napunio rezervoar benzinom, krenuo je. Iako su u to vreme,
kada je sunce najjae, ulice Piska puste, vozio je polako i paljivo ne mislei pri tom na
bezbednost peaka, ve na svoj uti folsvagen koji je, posle svoje plave Francuskinjice, voleo
kao enicu oka. Dok je vozio, razmiljao je o svom ivotu. Imao je dvadeset i osam godina.
Kada je zavrio gimnaziju, odluio je da se zaposli jer je bio previe nestrpljiv da izdri
univerzitetske godine i tek se onda zaposli. Primili su ga u Bajerove laboratorije poto je
poloio jedan ispit. U toku ovih deset godina napredovao je u plati i poloajima a posao mu
nije bio dosadan. Vie je voleo da radi na terenu nego da vegetira za nekim pisaim stolom.
Ali sada vie nije dolazilo u obzir da provodi ivot na putovanjima, ostavljajui taj neni
cvetak iz Francuske u Limi, gradu koji je, kao to je svima poznato, prepun morskih pasa to
vrebaju sirene. Luo Abril Marokin je razgovarao sa nadlenima. Cenili su ga i pokazali su
svoje razumevanje: provee na putovanjima jo samo nekoliko meseci, a poetkom naredne
godine dae mu mesto u nekoj provinciji. A na to je doktor valb, lakonski vajcarac, dodao:
Mesto koje e znaiti unapreenje. Luo Abril Marokin nije mogao a da ne misli da e mu
moda ponuditi da bude upravnik ogranka u Truhilju, Arekipi ili iklaju. ta je vie mogao
da trai?
Sada je izlazio iz grada i uputio se autoputom. Toliko je puta prelazio ovu rutu u
meugradskom autobusu, kolektivnom taksiju, vozio je ili su ga vozili tako da ju je znao
napamet. Crna asfaltna traka se gubila u daljini, izmeu dina i ogoljelih brda i nijedan blesak
ive nije otkrio neko drugo vozilo na putu. Ispred njega se tresao jedan stari kamion i taman
kada je hteo da ga pretekne, spazio je most i raskrsnicu gde se juni ogranak autoputa odvaja
od onog kojim je on iao i koji nastavlja uzbrdo, ka gvoevitim planinama Kastrovirejne.
Tada je odluio mudrost oveka koji voli svoj auto i boji se zakona da saeka dok
proe raskre. Kamion nije iao vie od pedeset kilometara na sat i Luo Abril Marokin je

rezignirano smanjio brzinu drei se na desetak metara iza njega. Pribliavajui se, video je
most, raskre, montane objekte kiosci sa napicima, tandovi s cigaretama, kuicu za
naplatu putarine i siluete ljudi ija lica nije razaznavao svetio iza njih udaralo mu je u
oi koji su ili pokraj tih kuica, prilazei i udaljavajui se.
Devojica se pojavila iznenadno, kao da je izronila ispod kamiona, u trenutku kada je on
doao do kraja mosta. U seanju Lua Abrila Marokina zauvek e ostati utisnuta ta malena
prilika to se iznenada ukazala ispred njega na putu, preplaenog lica i podignutih ruku, i koja
je kao kamenica pogodila prednji deo njegovog folksvagena. Sve se odigralo tako brzo da
nije stigao ni da zakoi ni da skrene sve dok nije prola katastrofa (poetak katastrofe). Preneraen, i sa udnim oseanjem da to nema nikakve veze s njim, osetio je tupi udar njenog tela
o branik a onda ga ie video kako se podie u vazduh, pravi parabolu i pada na osam ili deset
metara ispred njega.
Sada je zakoio i to tako naglo da ga je volan udario u grudi; premda mu se maglilo pred
oima i zujalo u uima, brzo je iziao iz folsvagena i dok je trao, spoticao se i razmiljao: Ja
sam Argentinac, ubijam decu, stigao je do devojice i podigao je u naruje. Imala je pet ili
est godina, bila je bosonoga i loe obuena, a njeno lice, ruke i kolena prekrivala je kora
blata. Nigde se nije videlo da krvari, ali oi su joj bile zatvorene i inilo se da ne die.
Posrui kao pijanac, Luo Abril Marokin se okretao naokolo i gledajui nadesno i nalevo,
povikao je peanim sprudovima, vetru, dalekim talasima: Hitnu pomo, lekara! Kao u snu,
uspeo je da primeti da niz planinu silazi jedan kamion i moda je zapazio da se kree
prevelikom brzinom za vozilo koje prilazi raskrsnici. Ali ako je i uspeo to da primeti, njegovu
panju je odmah odvukao jedan andarm koji mu je sada prilazio, istravi iz jedne od
kuica. Zadihan, oznojen, spreman da propisno izvri dunost, uvar reda je pogledao u
devojicu i upitao: Je li onesveena ili je ve mrtva?
Luo Abril Marokin e se pitati do kraja svog ivota koji bi odgovor u tom trenutku bio
taan. Da li je devojica bila teko ozleena ili je ve izdahnula? Nije stigao da odgovori
zadihanom andarmu jer im mu je ovaj postavio pitanje, lice mu je dobilo tako uasnut izraz
da je Luo Abril Marokin uspeo da se okrene upravo na vreme da shvati da je kamion koji se
sputao niz planinu sada luakom brzinom iao pravo na njih, trubei. Zatvorio je oi, neki
tresak mu je istrgao devojicu iz naruja a njega bacio u tamu punu zvezdica. I dalje je uo
uasnu buku, krike, jauke, dok je bio u gotovo mistikoj obamrlosti.
Mnogo kasnije saznae da je bio oboren, ne zato to postoji neka sutinska pravda,
zaduena da ostvari onu pravinu izreku: Oko za oko, zub za zub, ve zato to su kamionu
iz rudnika otkazale konice. Takoe e saznati da je andarm poginuo na licu mesta jer mu je
slomljen vrat, a sirota devojica, prava Sofoklova ki, prilikom tog drugog udesa (ukoliko se
to ve nije dogodilo u prvom) ne samo da je ostala mrtva ve je spektakularno spljotena
radostan karneval za satanu poto je preko nje preao zadnji dupli toak kamiona.
Meutim, posle niza godina, Luo Abril Marokin e rei sebi da od svih pounih iskustava
toga jutra, ni prvi ni drugi udes nije bio toliko upeatljiv kao ono to je dolo kasnije. Jer,
zaudo, uprkos estini udara (zbog ega je puno nedelja proveo u bolnici Socijalnog
osiguranja, gde su mu nametali skelet oteen bezbrojnim lomovima ruenjima,
posekotinama i ogrebotinama), propagandista za lekove nije izgubio svest, ili je izgubio samo
za nekoliko sekundi. Kada je otvorio oi, znao je da udes samo to se zbio, jer iz kuica koje
su se tu nalazile tralo je isped njega, uvek naspram svetlosti, deset, dvanaest, moda petnaest
pantalona, sukanja. Nije mogao da se pomeri, ali nije oseao bol, samo olakanje i
spokojstvo. Pomislio je da vie ne mora da brine; pomislio je na hitnu pomo, lekare, na
brine medicinske sestre. Tu su, ve su stigli, pokuSao je da se nasmei licima to su se nad
njim nadvijala. Ali tada, po golicanju, bockanjima i ubodima, shvatio je da mu novopridoli
ne pomau; strgli su mu sat, gurali mu prste u depove, dograbili njegov novanik, jednim
trzajem mu oteli medaljon: s likom Gospodina od oienja koii je nosio oko vrata jo od

prvog priea. To je bio trenutak kada je Luo Abril Marokin, zaprepaen ljudskom
prirodom, utonuo u no.
Ta no, praktino govorei, trajala je godinu dana. U poetku se inilo da su posledice
katastrofe samo fizike prirode. Kada je Luo Abril Marokin doao svesti, nalazio se u Limi,
u jednoj bolnikoj sobici, u zavojima od glave do pete, a pokraj njegove postelje zabrinuto su
ga posmatrali aneli-uvari koji uzrujanoj dui vraaju mir: plava zemljakinja ilijet Greko i
dr valb iz laboratorija Bajer. Premda opijen mirisom hloroforma, obradovao se i suze su mu
potekle niz obraze kada je osetio usne svoje ene na gazi na svom elu.
Nametanje kostiju, vraanje miia i tetiva na njihovo mesto, zatvaranje i zaraivanje
rana, odnosno krpljenje ivotinjske polovine njegove osobe trajalo je nekoliko nedelja koje su
bile relativno podnoljive zahvaljujui strunosti lekara, marljivosti sestara i magdalenskoj
odanosti njegove supruge kao i solidarnosti laboratorija koje su se pokazale nepogreivima
kako u pogledu oseajnosti tako i plaanja. U Bolnici socijalnog osiguranja, dok se oporavljao, Luo Abril Marokin je saznao laskavu novost:
I Francuskinjica je ostala u drugom stanju i kroz sedam meseci postae majka njegovog
deteta.
Tek kasnije, kada je napustio bolnicu i vratio se svojoj kuici u San Migelu i svom poslu,
otkrile su se tajne i sloene rane to su ih udesi naneli njegovom duhu. Od nevolja koje su ga
snale, nesanica je bila najbezazlenija. Provodio je noi bdijui, tumarajui po mranoj
kuici, puSei bez predaha u stanju krajnje uznemirenosti, mrmljajui nepovezane reenice u
kojima se, na uenje njegove ene, stalno ponavljala re: Herod. Kada je njegova nesanica
savladana hemijskim putem pomou pilula za spavanje, ishod je bio jo gori: san Abrila
Marokina ispunio se koSmarima u kojima je video sebe kako komada svoju jo neroenu
ker. Njegovi neartikulisani krici poeli su da prestrasuju njegovu suprugu i na kraju su je
doveli do pobaaja: fetus je verovatno bio enskog pola. Moji snovi su se ispunili, ubio sam
sopstvenu ker, poi u da ivim u Buenos Ajresu, tuno je ponavljao, danju i nou, ovaj
oniriki edomorac.
Ali ni to nije bilo najgore. Posle besanih i'i Vomarnih noi usledili su grozni dani. Od kada
je dolo do udesa, Luo Abril Marokin je dobio stomanu fobiju od svega to je imalo
tokove; bilo da u vozilo ue kao voza ili kao putnik, osetio bi vrtoglavicu, nadraaj na
povraanje, poeo bi da se preznojava i da vriti. Svi pokuaji da pobedi ovaj tabu bili su
uzaludni, tako da je morao da se pomiri s tim da usred dvadesetog veka ivi kao u doba Inka
(drutvo koje nije znalo za tokove). Da su daljine koje je morao da pree bile samo onih pet
kilometara izmeu njegove kue i laboratorija Bajer, stvar ne bi bila tako zabrinjavajua; za
jedan izmuen duh ta dva sata jutarnje etnje i dva sata veernje, moda bi imali umirujue
dejstvo. Ali za propagandistu za lekove ije je polje delovanja prostrana teritorija Perua, ova
fobija od tokova bila je tragina. Poto nije postojala ni najmanja mogunost da se oivi
atletsko doba indijanskih glasonoa, budunost profesije Lua Abrila Marokina bila je
ozbiljno ugroena. Laboratorija je pristala da mu da posao koji e obavljati sedei u
kancelariji u Umi, i premda mu nisu smanjili platu, s moralne i psiholoke take gledista, ova
promena (sada je bio zaduen za inventar uzoraka) predstavljala je degradaciju. I kao vrhunac
nesrea, njegova Francuskinjica, dostojna suparnica Devojane iz Orleana, koja je hrabro
podnosila nervne nesavrenosti svoga supruga, takoe je podlegla histeriji, naroito posle
izbacivanja fetusa Abrila. Dogovorili su se da se razdvoje dok ne dou bolja vremena i
devojka bledilo to podsea na zoru i noi na Antartiku otputovala je u Francusku da
potrai utehu u zamku svojih roditelja.
Takvo je bilo stanje Lua Abrila Marokina, godinu dana posle udesa: napustili su ga enica,
san i spokoj, bio je prepun mrnje prema tokovima i osuen (stricto sensu) da kroz ivot
koraa s teskobom kao jedinim prijateljem. (Njegov uti folsvagen prekrio se brSljanom i
pauinom pre nego to ga je prodao da bi svojoj plavuSici platio kartu do Francuske). Kada

su njegove kolege i poznanici poeli da apuu da mu joS jedino preostaje da mimo ode u
ludnicu ili da gromoglasno izvrSi samoubistvo, mladi je saznao mana to pada s neba,
kiSa na oednelom pustinjskom tlu- da postoji neko ko nije ni sveStenik ni vra a ipak lei
duSe: doktorka Lusija Asemila.
ena superiorna i bez kompleksa, u godinama koje nauka smatra idealnim pedesetim
doktorka Asemila- visoko elo, orlovski nos, prodoran pogled, olienje ispravnosti i dobrote
bila je iva negacija svog prezimena21} (kojim se ona ponosila i njime pobedniki
paradirala pred oima smrtnika na svojim odtampanim posetnicama i natpisima na vratima
ordinacije), osoba kojoj je inteligencija bila fiziko svojstvo, neSto to su njeni pacijenti (ona
je viSe volela da ih zove prijateljima) mogli da vide, uju, omiriu. Stekla je mnoge
istaknute diplome u velikim obrazovnim centrima tevtonskom Berlinu, flegmatinom
Londonu, grenom Parizu ali glavni univerzitet na kome je nauila mnogo, to je znala o
ljudskoj bedi i njenim lekovima, bio je (prirodno) ivot. Kao svaku osobu koja se
2I
) Acemila teretna mazga, preneseno: magarica, budala, orim prev. r
uzdigla iznad osrednjosti, osporavale su je, kritikovale i verbalno ismevale njene kolege,
oni psihijatri i psiholozi koji, za razliku od nje, nisu mogli da stvore uda. Doktorki Asemili
nije bilo vano to je nazivaju veSticom, satanistom, potkupljivaicom potkupljenih,
luakinjom i slinim pogrdnim imenima. Kao dokaz da je u pravu, njoj je bila dovoljna
zahvalnost njenih prijatelja, te legije izofreniara, oceubica, paranoika, palikua,
manijakalnih depresivaca, onanista, katatonika, zloinaca, mistika i mucavaca koji se, kada
jednom prou kroz njene ruke i budu podvrgnuti njenom tretmanu (ona bi vie volela da to
zovu njenim savetima) vraaju u ivot kao oevi puni lj ubavi, posluni sinovi, vrle
supruge, poteni profesionalci, reiti govornici i graani koji patoloki potuju zakon.
Doktor valb je posavetovao Lua Abrila Marokina da poseti doktorku i upravo je on
vajcarska spremnost koja je dala svetu najtanije asovnike ugovorio sastanak. Vie
rezigniran, no pun poverenja, besanik se pojavio u naznaeno vreme u zgradi ruiastih
zidova, okruenoj vrtom prepunim grmlja u cvetovima, u stambenoj etvrti San Felipe, gde se
nalazila ordinacija (hram, ispovedaonica, laboratorija duha) Lusije Asemile. Jedna uredna i
negovana bolniarka uzela mu je podatke i uvela ga u doktorkinu kancelariju; bila je to odaja
s visokim plafonom, a u njoj police prepune knjiga u konom povezu, pisai sto od
mahagonija, mekani tepisi i otoman presvuen somotom kao trava zelene boje.
Odbacite predrasude koje donosite sa sobom kao i sako i kravatu, direktno mu se
obratila doktorka Asemila sa obezoruavajuom prirodnou mudrih, dok mu je
pokazivala na kau. I opruite se na stomak ili na lea, ne zbog frojdovske
pobonosti, ve zato to elim da vam bude udobno. A sada, nemojte mi priati svoje
snove i nemojte mi priznati da ste zaljubljeni u svoju majku, ve mi radije, i to je
tanije mogue, recite kako vam radi stomak.
Pomislivi da ga je doktorka zamenila za neku drugu osobu, propagandista za lekove koji je
ve leao opruen na divanu, stidljivo je promrmljao da je ovamo doao zbog duha a ne
stomaka.
Oni su nerazdvojivi poui ga lekarka. Stomak koji se ispranjava tano i
potpuno blizanac je istog uma i odmerene due. Naprotiv, optereen, lenj, krt
stomak prouzrokuje zle misli, ljutit karakter, raa komplekse i izopaene seksualne
apetite i podstie elju ka prekrajima, potrebu da u drugome kazni svoje probavne
muke.
Tako pouen, Luo Abril Marokin je priznao da ponekad pati od loeg varenja, zatvora, i da
se ak njegovi testisi, pored toga to su nejednake veliine, razlikuju u boji, veliini i bez
sumnje, ne sea se da ih je opipavao poslednjih nedelja, vrstoi i temperaturi. Doktorka je
klimnula dobroduno glavom, mrmljajui: Znala sam. I odredila je da mladi svakog jutra,
dok mu ona ne kae drugaije, na te srce pojede est suvih ljiva.

Poto smo reili ovo osnovno pitanje, prei emo na ostala dodala je gospoafilozof. Sada mi moete ispriati ta vas mui. Ali unapred vas opominjem da ja
neu odstraniti va problem. Nauiu vas da ga zavolite, da budete na njega ponosni
kao Servantes na svoju otkinutu ruku ili Betoven na svoju gluvou. Govorite.
S lakoom izraavanja kojoj se nauio u toku deset godina profesionalnog dijaloga s
lekarima i apotekarima, Luo Abril Marokin je iskreno saeo svoju priu, od onog nesrenog
udesa u blizini Piska do svojih poslednjih komara i apokaliptikih posledica koje je ta drama
imala po njegovu familiju. Saalivi se nad samim sobom, u poslednjim poglavljima je
briznuo u pla, zavrivi svoj izvetaj uzvikom koji bi svakom drugom sem doktorki Asemili
razneio duu: Pomozite mi, doktorko!
Vaa pria me ne rastuuje, naprotiv, toliko je banalna i glupa da mi je dosadna
ljubazno ga je uteila ova inenjerka dua. Obriite nos i ubedite sebe da je u geografiji duha vaa bolest isto to i zanoktica u geografiji tela. A sada me sluajte.
Gestikulirajui i govorei kao ena koja poseuje salone visokog drutva, objasnila mu je
da ljude unitava strah od istine i duh protivreja. to se prvog tie* prosvetlila je ovog
besanika objanjavajui mu da sluaj, odnosno takozvani udesi ne postoje; da su to izgovori
koje su ljudi izmislili da bi prikrili koliko su zli.
Ukratko, vi ste eleli da ubijete tu devojicu i ubili ste je doktorka je ivo izrazila
svoju misao. A zatim, postidevSi se onoga to ste uinili, strahujui od policije ili
pakla, eleli ste da vas udari kamion, da biste bili zaslueno kanjeni ili da biste imali
alibi za ubistvo.
Ali, ali mucao je propagandista za lekove dok mu se u iskolaenim oima i na
oznojenom elu ogledalo krajnje oajanje. A andarm? Dali sam i njega ja ubio?
A ko nekad u ivotu nije ubio jednog andarma? razmiljala je gospoa-naunik.
Moda ste ga ubili vi, moda voza kamiona, a moda je izvrio samoubistvo. Ali
ovo nije izuzetna predstava gde dvojica uu na jednu ulaznicu. Zadrimo se na vama.
Objasnila mu je da suprostavljajui se svojim istinskim nagonima, ljudi dovode svoj duh u
stanje ozlojeenosti zbog ega se on sveti stvarajui komare, fobije, komplekse, muninu,
depresiju.
ovek se ne moe boriti protiv samog sebe, jer u tom boju samo jedan gubi ree
sveanim glasom gospoa-apostol. Nemojte se stideti onoga to ste; uteite se
mislei da su svi ljudi hijene i da biti dobar jednostavno znai umeti se prikrivati.
Pogledajte se u ogledalo i recite: ja sam edomorac i kukaviki se bojim brzine. Dosta
eufemizama: ne govorite mi o udesima ni o sindromu toka.
I prelazei na primere, ispriala mu je da je malaksalim onanistima koji su je na kolenima
molili da im pomogne davala pornografske asopise, a pacijentima koji su bili uivaoci droge
ta olo to puzi po podu i upa kose pozivajui se na zlu kob nudila je cigarete od
marihuane i pregrti koke.
Zar mi preporuujete da nastavim da ubijam decu?- zagrme propagandista jagnje
koje se preobrazilo u titfra.
Ako vam se to svia, zato da ne? hladno mu je odvratila gospoa-psiholog. I
upozorila ga je: Ne podiite ovde glas. Ja nisam od onih trgovaca koji veruju da je
muterija uvek u pravu.
Luo Abril Marokin je ponovo briznuo u pla. Ravnoduna, doktorka Lusila Asemila je
deset minuta ispisivala svojim krasopisom nekoliko listova hartije iji je sveobuhvatni naslov
glasio: Vebe: kako da nauim da ivim iskreno. Predala mu ih je i zakazala vienje kroz
osam nedelja. Uz stisak ruke prilikom pozdrava podsetila ga je da ne zaboravi da svakog jutra
pojede svoje suve ljive.
Kao veina pacijenata doktorke Asemile, Luo Abril Marokin je iziao iz ordinacije
oseajui se rtvom neke psihike zasede, siguran da je upao u mree jedne neuravnoteene

udakinje koja e pogorati njegovu boljku ukoliko bude toliko lud da se dri njenih
uputstava. Odluio je da Vebe baci u klozet i ne pogledavi ih. Ali proitao ih je te iste
noi (iscrpljujua nesanica koja navodi na ispade). Uinile su mu se pataloki besmislenima i
toliko se smejao da je poeo da tuca (zaustavio je tucanje ispivi au vode naduak, kako
ga je nauila njegova majka); potom je osetio neizdrljivu radoznalost. Da bi se razonodio, da
bi ispunio duge, neprespavane sate, ne verujui u njihovu terapeutsku vrednost, poeo je da ih
isprobava.
Nije mu bilo teko da na odeljenju za igrake kod Siersa pronae auto, kamion broj jedan i
kamion broj dva koji_ su mu bili potrebni, kao i lutkice koje e predstavljati devojicu,
andarma, lopove i njega. U skladu sa uputstvima, ofarbao je vozila originalnim bojama kojih
se seao, kao i odeu lutaka. (Imao je smisla za slikanje, tako da su andarmova uniforma i
devojicina skromna odea i kore prljavtine vrlo lepo ispali). Da bi doarao peane dine pokraj Piska, uzeo je svitak hartije za pakovanje, na kome je, da bi zadovoljio svoju udnju za
vernou, na jednom kraju naslikao Pacifik: plava traka sa obrubom morske pene. Prvog dana
je skoro itav sat kleao na podu svoje dnevne sobe i trpezarije, reprodukujui taj dogaaj, a
kada je zavrio, to jest, kada su lopovi navalili da pljakaju propagandistu, bio je preplaSen i
rastuen ba kao na dan kada se to zaista dogodilo. Leao je na podu na leima, obliven hladnim znojem i jecajui. Meutim, narednih dana poela je da mi popuSta nervna napetost i
itav taj postupak je izgledao viSe kao sport; ta ga je veba vraala u detinjstvo i ispunjavala
mu sate koje ne bi znao kako da provede, sada kada mu ena nije tu, jer on se nikada nije
hvalio da je knjiSki moljac ili zaljubljenik muzike. Bilo je to kao da neto pravi od legokockica, reSava slagalicu ili ukrStene rei. Ponekad, u skladitu laboratorija Bajer, dok je
izdavao uzorke propagandistima, iznenadio bi sebe kako kopa po seanju, traei neke
detalje, gest ili motiv onoga to se desilo to bi mu dozvolile da uvede neku varijantu, da
produi oivljavanje dogaaja kada stigne kui te noi. Videi na podu dnevne sobe drvene
lutke i plastine automobilie, ena koja dolazi da isti upitala ga je da li namerava da usvoji
dete, upozoravajui ga da e mu u tom sluaju viSe naplaivati. U skladu s redosledom
naznaenim u Vebama, sada je ve stigao dotle da je svake noi pravio esnaest
rekonstrukcija udesa?- na liliputanskoj skali.
Odeljak u Vebama:Kako da nauim da ivim iskreno koji se odnosio na decu, uinio
mu se budaiastiji od one predstave s lutkicama, ali i njega se drao inercija koja nas vue
poroku ili radoznalost zbog koje napreduje nauka? Bio je podeljen na dva dela: Teorijske
vebe i Praktine vebe, a doktorka Asemila je naglaSavala da je neophodno da prve
prethode drugima, jer, zar nije ovek racionalno bie kod koga ideje prethode delima?
Teorijski deo je pruao iroko polje njegovom istraivakom i spekulativnom duhu. Sve Stoje
preporuivao bilo je: razmiljajte svakog dana o nesreama to ih deca prouzrokuju
oveanstvu. To je trebalo da radi sistematski, ma gde da se nalazi u bilo koje vreme.
Kako nevina deica mogu naneti neko zlo oveanstvu? Zar ona nisu ljupkost, istota,
radost, ivot? pitao se Luo Abril Marokin prvog jutra svojih teoretskih vebi dok je peaio
onih pet kilometara do kancelarije. Ali, viSe da bi se uiveo u ulogu koju su mu propisivale
vebe, nego iz ubeenja, priznao je da mogu biti buna. U stvari, mnogo plau, u svako doba
i zbog bilo ega, i poto se ne slue razumom, nisu svesna kakvu tetu prouzrokuje ta njihova
sklonost a nije mogue ubediti ih u vrline tiine. Tada se setio sluaja onog radnika koji je
posle iscrpljujuih radnih dana u rudniku dolazio kui i nije mogao da zaspi zbog frenetinog
plaa svog novoroeneta koje je na kraju ubio. Koliko se miliona slinih sluajeva
deava na zemaljskoj kugli? Koliko radnika, seljaka, trgovaca i slubenika skup ivot,
male plate, nedovoljan ivotni prostor ivi u tesnim stanovima i deli svoje sobe s
potomstvom, ne mogui da uiva u zasluenom snu zbog deranja nekog deteta koje nije u
stanju da kae da li njegovo urlanje znai da ima proliv ili da eli jo da sisa.

Tragajui po svom umu dok je tog popodneva prelazio svojih pet kilometara na povratku,
Luo Abril Marokin je ustanovio da im se mogu pripisati i mnoge tete. Za razliku od bilo
koje ivotinje, potrebno im je previe vremena da bi mogli da se oslone na same sebe, a
koliko je samo teta zbog te njihove mane! Sve razbijaju, umetnike maske ili vane od
stenskog kristala, rue zavese koje je gospodarica kue ila do kasno u no, i nimalo im nije
neprijatno kada svojim rukama umrljanim kakom uhvate utirkani stolnjak ili ipkani al
kupljen s ljubavlju i uz liavanje. A da ne spominjemo njihov obiaj da guraju prste u utinice
i izazivaju kratak spoj ili da se glupavo ubiju strujom, i ta to onda znai za familiju: beli
sandui, grob, bdenje, itulja u E1 Komersiju, crnina, ucveljenost.
Stekao je naviku da se predaju ovoj mentalnoj gimnastici na svom putu od San Migela do
laboratorija i nazad. Da se ne bi ponavljao, na poetku bi napravio kratku sintezu optubi
koje je prikupio prilikom prolog razmiljanja a onda bi nastavio s pronalaenjem novih.
Teme su se lako uklapale jedna u drugu i nikada nije ostajao bez obrazloenja.
Finansijski prestupi, na primer, dali su mu materijal za trideset kilometara. Jer, zar nije
jezivo kako oni unitavaju porodini budet? Optereuju roditeljske prihode u obrnutoj
srazmeri sa svojom veliinom, ne samo zbog svoje stalne obiapornosti i nenih stomaka koji
zahtevaju posebnu hranu, ve zbog raznih institucija koje su zbog njih osnovane: babica,
jaslice, obdanita, deiji vrtii, dadilje, cirkusi, deiji matinei, radnje s igrakama,
maloletniki sudovi, popravni domovi, ne spominjui specijalnosti vezane za decu- stabloliki
paraziti koji gue majku-stabljiku, koje su se pojavile u medicini, psihologiji, odontologiji i
drugim naukama; ukratko, vojska ljudi koje treba oblaiti, hraniti i penzionisati na raun
sirotih roditelja.
Luo Abril Marokin se jednog dana naao na ivici plaa, razmiljajui o onim mladim
majkama to priljeno ispunjavaju svoje moralne dunosti, strogo vodei rauna ta e ko
rei, koje se za ivota zakopavaju da bi negovale svoje potomstvo i odriu se zabava,
odlazaka u bioskop i putovanja, a onda ih njihovi muevi napuste, jer izlazei toliko sami na
kraju moraju da zgree. A kako deca uzvraaju sve ove besane noi i patnje? Tako to
odrastu, osnuju sopstvene domove, preputajui svoje majke samotnoj bespomonosti starog
doba.
I idui tim putem, neosetno je unitio mit o njihovoj nevinosti i dobroti. Zar pod poznatim
izgovorom da nisu dovoljno razumna ne podrezuju leptirima krila, stavljaju ive pilie u
rernu, okreu kornjae na lea i tako ih ostavljaju da uginu i kopaju oi vevericama? Zar je
praka za ubijanje ptiica oruje odraslih? I zar nisu nemilosrdni prema deci slabijoj od njih
samih? S druge strane, kako se mogu nazivati inteligentnima bia koja se, u doba kada svako
maence samo sebi dobavlja hranu, jo uvek trapavo klate u hodu, udaraju se u zidove i prave
sebi modrice i voruge?
Luo Abril Marokin je imao izotren oseaj za lepo i to je bio izvor mnogih razmiljanja
prilikom njegovih etnji. On je eleo da sve ene mogu da ostanu bujne i vrste sve do
menopauze i rastuivao ga je popis pustoenja to su ih poroaji ostavljali na enama:tanuni
strukovi koji su mogli stati u jednu aku pucali su od debljine, a takoe i grudi i guzovi;
glatki stomaci, ploe mesa tvrdog kao metal koje usne ne mogu udubiti, postajali su meki,
naduvavali se, tromboljili i prekrivali strijama; a poneke gospoe zbog napinjanja i greva
kod tekih poroaja, posle su epale kao patke. Seajui se izvajanog tela kao u statue
Francuskinjice koja je nosila njegovo ime, Luo Abril Marokin je osetio olakanje i radost to
ona nije rodila neko debeljukasto bie koje e joj unititi lepotu, ve jedva parence oveka.
Pre neki dan je zapazio, dok se olakavao suve ljive su pretvorile njegov stomak u brzi
voz da ga razmiljanje o Herodu vie ne potresa. I jednog jutra uhvatio je sebe kako nekog
deaka-prosjaka udara po glavi.
''Tada je saznao daje, ne nameravajui, preao (kao to zvezde prirodno putuju iz noi u
dan) na Praktine vebe. Doktorka Asemila je iznad ovih uputstava stavila podnaslov:

Direktna akcija i Luu Abrilu Marokinu se uinilo da uje njen nauniki glas dok ih je
ponovo proitavao. Za razliku od teoretskih, ove su bile vrlo precizne. Kada jednom postane
svestan nevolja koje deca donose, potrebno je da na pojedinanom nivou preduzme male
kaznene mere. To treba uiniti vrlo diskretno, imajui na umu demagogije tipa: deca su
bespomona bia, dete ne treba udariti ni ruom i batine stvaraju komplekse.
Tano je da ga je ova veba u poetku stajala truda i kada bi na ulici proao pokraj jednog
od njih, ni taj a ni on sam nisu znali da li ta ruka na dejoj glavici znai kanjavanje ili malo
grublje milovanje. Ali, sa sigurnou to proizilazi iz prakse, malo-pomalo savladavao je
stidljivost i zabrane predaka, ohrabrio se, popravio je svoje ocene, uzeo inicijative i posle
nekoliko nedelja, ba kao to se predvia u vebama, zapazao je da one uke po glavi koje
je delio na uglovima ulica, ona tipanja to ostavljaju masnice, ona gaenja zbog kojih
primaoci jauu, ^ie nisu dunost koju mu nalau moral i teorija, ve vrs.a zadovoljstva.
Voleo je da vidi one male prodavce lozova V uko plau kada priu da mu ponude sreku, a
onda iznenadno dobiju pljusku; i uzbuivalo ga je, ba kao borba s bikovima, kada bi vodi
neke slepe ene priao u i utr u zveckajui plehanim tanjiriem, a onda pao na tlo trljajui
svoju cevanicu koju je upravo pogodio vrh njegove cipele. Praktine vebe su bile pune
rizika, ali propagandistu koji je otkrio da je neustraivog srca, to je pre podsticalo nego
odvraalo. ak ni onoga dana kada je probuio loptu i itav ga opor dece jurio sa tapovima
i gaao kamenicama, nije odustao od svog nauma.
I tako je u toku nedelja dok je trajao tretman, izvrio mnoge od tih akcija koje (mentalna
lenjost to od ljudi stvara budale) obino nazivaju zlodelima. Obezglavljivao je lutke kojima
su dadilje zabavljale devojice u parkovima; otimao je cucle, grabio karamele ba kada su
hteli da ih stave u usta a onda ih gazio nogama ili bacao psima; muvao se po cirkusima,
prepodnevnim predstavama za decu i lutkarskim pozoritima i sve dok mu prsti ne bi utrnuli,
vukao ih je za pletenice i ui, tipao ruice, noice, dupenca i, naravno, koristio se vekovnom
strategijom da im plazi jezik i pravi razne grimase; a sve dok ne bi promukao i potpuno
izgubio glas, priao im je o babarogi, o stranom vuku, skeletu, vetici, vampiru i drugim
linostima koje je stvorila mata odraslih da bi iyih preplaila.
Ali, grudva to kotrljajui se niz brdo postaje lavina, jednog dana Luo Abril Marokin se
toliko uplaio da je pojurio u ordinaciju doktorke Asemile, uzevi taksi da bi pre stigao. im
je uao u njenu strogu kancelariju, obliven ledenim znojem, uzviknuo je drhtavim glasom:
Samo to nisam gurnuo jednu devojicu pod tokove tramvaja za San Migel. Uzdrao
sam se u poslednjem trenutku, jer sam ugledao policajca. I jecajui kao jedan od njih,
uzviknuo je: Samo to nisam postao zloinac, doktorko!
Vi ste ve bili zloinac, zaboravni mladiu podseti ga gospoa-psiholog,
naglaavajui svaki slog. I poto ga je odmerila od glave do pete, zadovoljno je
presudila: Izleeni ste.
Luo Abril Marokin se tada setio blesak svetla u tami, kia zvezda nad morem da je
doao taksijem! Hteo je da padne na kolena, ali mudrica gaje zaustavila:
Niko meni ne Ue ruke, sem mog velikog danca.
Dosta tih izliva! Moete ii, jer novi prijatelji ekaju. Raun e vam uskoro stii.
Istina je, izleen sam, ponavljao je sav srean propagandista za lekove: u toku poslednje
nedeije spavao je sedam sati dnevno i umesto komara, imao je prijatne snove u kojima je
leao na egzotinim plaama, i crneo pod suncem okruglim kao fudbalska lopta, posmatrajui
spori hod ogromnih kornjaa izmeu kopljolikih palmi i vragolasto sparivanje delfina u
plavim talasima. Ovog puta, rasuivanje i odvanost oveka koji je proao vatreno krtenje,
opet je uzeo taksi u pravcu laboratorija i u toku vonje je plakao, uverivi se da mu kotrljanje
kroz ivot vie ne prouzrokuje smrtni strah ni kosmiku muninu, ve samo laku nesvesticu.
Potrao je da poljubi amazonske ruke don Federika Teljesa Unsategija, nazivajui ga svojim
savetodavcem, spasiocem i novim ocem; gest i rei koje je njegov ef prihvatio s

potovanjem to ga svaki gospodar koji sebe ceni duguje svojim robovima, premda, istiui
kalvinist ije srce nije otvoreno oseanjima da, bio on izleen ili ne od svojih ubilakih
kompleksa, treba da stie na vreme u Preduzee za istrebljivanje glodara, ili e biti novano
kanjen.
Tako je Luo Abril Marokin iziao iz tunela to je njegov ivot bio od onog udesa u
pranjovom Pisku. Sve je od tada poelo da se dovodi u red. Ljupka ki Francuske,
oporavljena od svojih nevolja i boli, zahvaljujui brizi i maenju svoje familije i ojaana
normanskim dijetama od rupiastog sira i lepljivih pueva, vratila se u zemlju Inka sveih
obraza i sa srcem punim ljubavi. Ponovni susret suprunika bio je produeni medeni mesec,
opojni poljupci, strastveni zagrljaji i drugi emotivni izlivi koji su zaljubljene suprunike
doveli na samu ivicu anemije. Propagandista za lekove zmija koja je promenivi kou
udvostruila snagu- ubrzo je dobio svoje ranije istaknuto mesto u laboratorijama. Na
sopstveni zahtev, jer je samom sebi eleo da pokae da je onaj koji je bio, doktor valb mu je
ponovo poverio odgovornost da putem vazduha, zemlje, reka, mora, obilazi sela i gradove
Perua i upoznaje lekare i farmaceute s Bajerovim proizvodima. Zahvaljujui tedljivosti
svoje supruge, vratili su sve dugove u koje su upali za vreme krize i kupili na kredit novi
folksvagen koji je, naravno, bio opet ut.
Nita na izgled (ali zar narodna mudrost ne preporuuje da se ne treba pouzdati u
izgled?), nije remetilo okvir u kojem se odvijao ivot branog para Abril Marokin. Propagandista se retko seao udesa, a kada bi se to dogodilo, pre se ponosio no to je alio, to
graanin koji potuje drutvene norme nije pokazivao pred drugima. Ali u intimi njegovog
doma, gnezdo grlica, vatra u ognjitu uz zvuke Vivaldijeve violine, neto je preivelo
svetlost u prostoru i poto zvezda koja ju je emitovala ugasne, nokti i kosa to rastu na
mrtvacu od terapije profesorke Asemile. S jedne strane, postojala je sklonost, pomalo
preterana za godine Lua Abrila Marokina, ka igranju s drvenim lutkicama, lego-kockama,
voziima, limenim vojnicima. Stan je malopomalo poeo da se puni igrakama koje su
zbunjivale slukinju i susede a pojavile su se i prve senke u branoj harmoniji jer je
Francuskinjica jednog dana poela da se ali da njen mu provodi nedelje i praznike putajui
papirnate brodie u kadi ili zmajeve s krovne terase. Meutim, mnogo ozbiljnija od ove
sklonosti, i oigledno njoj sasvim suprotna, bila je fobija od dece koja je u duhu Lua Abrila
Marokina uporno opstojavala jo od vremena Praktinih vebi. Nije moglo da se desi da na
ulici, u parku, ili na javnim trgovima proe pored nekog od njih, a da mu ne poini, to bi
narod rekao, neku pakost; a u razgovorima sa svojom enom obiavao je da ih krtava
prezrivim imenima kao, otpali od sise i limbomani. Ovo neprijateljstvo se pretvorilo u
muninu onoga dana kada je plavuica ponovo ostala u drugom stanju. Brani par pete
koje strah pretvara u propelere poleteo je da zatrai moralni i nauni savet od doktorke
Asemile. Ona ih je sasluala ne trepnuvi:
Vi patite od infantilizma i istovremeno ste potencijalni ponovni edoubica
telegrafski je zakljuila. Dve gluposti koje ne zasluuju panju i to ja leim s
lakoom s
kojom pljujem. Ne strahujte: oporaviete se pre nego to fetusu izbiju oi.
Hoe li ga izleiti? Hoe li osloboditi Lua Abrila Marokina od tih sablasti? Da li e leenje
od infantofobije i herodizma biti pustolovno kao i ono koje ga je oslobodilo od kompleksa
tokova i opsednutosti zloinom? Kako e se zavrSiti ova psihodrama iz San Migela?

PRIBLIAVALI SU SE semestarski ispiti na fakultetu a poto sam ja, otkako je poela

moja romansa s tetkom Hulijom, manje poseivao asove a vie pisao (Pirove) prie, loe
sam bio pripremljen za taj teak trenutak. Spasao me je jedan moj drug sa studija, mladi iz
Kamane, po imenu Giljermo Velando. iveo je u jednom pansionu u centru grada, u blizini
trga Dos de Majo i bio uzorni student koji nije izostajao ni sa jednog asa; beleio je ak i
disanje profesora i uio napamet lanove Zakonika, kao ja stihove. Uvek je govorio o svom
zaviaju gde je imao verenicu i samo je ekao da dobije advokatsku diplomu pa da napusti
Limu, grad koji je mrzeo, i da otvori praksu u Kamani, gde e se boriti za napredak svog
kraja. Posuivao mi je svoje beleke, aputao mi na ispitima, a kada su se oni pribliavali,
odlazio sam u njegov pansion ne bi li mi dao neku udotvornu sintezu onoga to su radili na
asovima.
Odatle sam dolazio te nedelje, posle tri sata provedena u Giljermovoj sobi, u glavi mi se
vrtelo od pravnikih termina, bio sam uplaen od koliine latinskih izraza koje sam morao da
zapamtim, kada sam, stiui na trg San Martin, u daljini ugledao otvoren prozori sobice
Pedra Kamaa na olovnoj fasadi Radio-Sentrala. Naravno, odluio sam da odem da ga
pozdravim. Ukoliko sam vie vremena s njim provodio premda je nae prijateljstvo i dalje
bilo ogranieno na vrlo kratke razgovore za kafanskim stolom bio sam sve opinjeniji
njegovom linou, izgledom, retorikom. Dok sam iao preko trga ka njegovoj kancelariji,
opet sam razmiljao o gvozdenoj volji tog asketskog oveuljka zahvaljujui kojoj je
posedovao tu radnu sposobnost, tu mo da od jutra do mraka stvara burne pripovesti. Kad bih
se u bilo koje doba dana setio njega, pomislio bih: On sada pie i video bih ga, kao to sam
ga video toliko puta, kako sa svoja dva hitra prstia udara po tipkama remingtona i kako pilji
u valjak svojim izludelim oima, i osetio bih udnu meavinu saaljenja i zavisti.
Prozor njegovog sobika bio je napola otvoren mogao se uti ujednaeni zvuk maine
i ja ga gurnuh, istovremeno ga pozdravljajui: Dobar dan, gospodine radnie. Ali imao sam
utisak da sam pobrkao mesto ili osobu, i tek posle nekoliko sekundi prepoznao sam
bolivijanskog piskaria ispod kostima koji se sastojao od belog mantila, lekarske kapice i
velike crne rabinske brade. Nastavio je da pie, neprijemljiv, i ne pogledavi me, blago
povijen nad pisaim stolom. Malo posle, kao da pravi predah izmeu dve misli, ali ne
okreui glavu prema meni, uo sam ga kako kae svojim milozvunim, barunastim glasom:
Ginekolog Alberto de Kinteros pomae svojoj neakinji da rodi trojke, a jedan od tih
oveuljaka se zaglavio. Moete li me saekati pet minuta? Napraviu devojci carski
rez a onda emo poi na aj od vrbene i nane.
Sedeo sam na prozorskom simsu i puio cigaretu dok sam ekao da donese na svet
zaglavljene trojke, operacija za koju mu je, u stvari, trebalo samo nekoliko minuta. Zatim,
dok je skidao svoj kostim, paljivo ga presavijao i zajedno s vetakom bradom patrijarha
slagao u plastinu kesu, rekoh mu:
Da porodite trojke, sa carskim rezom i svim ostalim, potrebno vam je samo pet
minuta. Pa to je fantastino! Meni je trebalo tri nedelje za priu o tri deaka koji lebde
u vazduhu zahvaljujui vazdunom pritisku aviona pri poletanju.
Dok smo ili ka Brani, ispiao sam mu da mi se, posle puno neuspelih pria, ova o
deacima to lebde u vazduhu uinila pristojnom i da sam je predao za nedeljni dodatak E1
Komersija", drhtei od straha. Direktor je proitao preda mnom i dao mi tajanstven odgovor:
Ostavite je i videemo ta emo s njom. Od tada su prole dve nedelje i ja se svakog
vikenda nestrpljivo sjurim da kupim novine, ali do sada nita. Meutim, Pedro Kamao nije
gubijo vreme na tuim problemima:
Hajde da rtvujemo osveenje i da etamo ree mi, uhvativi me za miicu, taman kada
sam hteo da sednem i povede me nazad ka Kolmeni. Neto me golica i probada u listovima
to nagovetava greve. To je zbog toga to stalno sedim. Potrebno mi je malo vebe.

Samo zato to sam znao ta e mi odgovoriti, predloih mu da postupi kao Viktor Igo i
Hemingvej: da pie stojei. Ali ovoga puta sam pogreio:
U kui za izdavanje La Tapada deava se neto zanimljivo ree mi, ak mi i ne
odgovorivi, dok smo, gotovo trei, kruili oko spomenika San Martinu. Jedan
mladi plae u noima meseine.
Ja sam retko navraao u centar nedeljom i zaudilo me je da vidim koliko se razlikuje svet
koji dolazi preko nedelje od ovog ovde sada. Umesto inovnika srednje klase, trg je bio pun
sluavki koje su imale svoj slobodan dan, mladih brana rumenih obraza i u kaljaama,
bosonogih devojica s pletenicama; a u tom arenom mnotvu videli su se i putujui fotografi
i prodavaice ivei. Primorao sam piskaria da se zaustavi ispred gospe s tunikom koja, na
sredinjem delu spomenika predstavlja Domovinu, i da bih video da li ga mogu zasmejati,
ispriao sam mu zbog ega je ta ekstravagantna aukenija 1 stavljena na njenu glavu: kada su
odlivali bronzu, ovde u Limi, zanatlije nisu razumele skulptorova uputstva da je kruniu
zavetnom vatrom (Hama votiva), ve ivotinjom istog imena (Hama animal). Prirodno, nije
se ni nasmeio. Ponovo me je uhvatio za miicu i dok me je pourivao napred, sudarajui se s
prolaznicima, nastavio je sa svojim monologom, ravnoduan prema svemu to gaje
okruivalo, zapoinjui od mene:
Niko mu nije video lice, ali mogue je pretpostaviti da je neko udovite moda
gazdariino kopile puno naslednih mana, patuljastog rasta, grbav, dvoglav, koga
donja Atanasija krije danju da se ne bismo uplaili, a puta ga samo nou da udahne
malo sveeg vazduha.
Govorio je bez trunke oseanja, kao neki magnetofon, i da bih to vie izvukao iz njega,
odvratih mu da mi se njegova pretpostavka ini preteranom: zar nije mogue da taj mladi
plae zbog svojih ljubavnih jada?
Da je re o zaljubljenom oveku, imao bi gitaru, violinu, ili bi pevao ree mi,
gledajui me s prezirom ublaenim saaljenjem. Ovaj samo plae.
Pokuao sam da ga navedem da mi objasni sve od poetka, ali on je bio rasejaniji i
zatvoreniji nego obino. Izvukao sam iz njega samo to da neko ve vie noi plae u jednom
kutku kue za izdavanje i da su se stanari La Tapade alili. Gazdarica, donja Atanasija, je
rekla da ona nita o tome ne zna, a prema piskaralu, duhovi su joj posluili kao alibi.
Moda plae i zbog nekog zloina mozgao je Pedro Komao, tonom raunovoe
koji naglas sabira, dok me je, drei me i dalje pod ruku, usmeravao ka
RadioSentralu, poto smo napravili desetak krugova oko sporne nika. Neki
porodini zloin? Neki oceubica koji sebi upa kose i grebe meso kajui se? Jedan od
sinova pacolovca?
-""Nije bio ni najmanje uzbuen, ali primetio sam da je odsutniji nego obino, nesposobniji
nego ikad da slua, da razgovara, da se seti da ima nekog pored sebe. Bio sam siguran da me
ne vidi. Pokuao sam da ga navedem da nastavi sa svojim monologom, jer to je znailo
posmatrati njegovu matu na delu, ali on je sada zanemeo isto onako naglo kao to je poeo
da govori o nevidljivom plaljivcu. Video sam ga kako se ponovo nameta da radi u svom
sobiku: skinuo je crni sako i leptir-manicu, skupio je kosu u jednu mreicu i navukao
ensku periku s punom, to je izvukao iz druge plastine kese. Nisam mogao da se suzdrim
i grohotom se nasmejah:
A ko je ova osoba u ijem druStvu imam zadovoljstvo da se nalazim? upitah ga i
dalje se smejui.
Treba da dam nekoliko saveta jednom laborantu i frankofilu koji je ubio svog sina
objasnio mi je podsmeljivim glasom, stavljajui na lice, umesto ranije biblijske
brade, arene minuSe i koketni mlade. Zbogom, prijatelju.
1) Aukenija vrsta sisara koja obuhvata etiri vrste karakteristine za Junu Ameriku: alpaka, guanako, vikunja i ljama; Prim. prev.

Samo to sam se napola okrenuo da bih poao, uo sam kako se ponovo vraa u ivot,
odreSito, samopouzdano, neizbeno, veno kucanje na maSini remington. Vozei se u
kolektivnom taksiju ka Mirafloresu, razmiljao sam o ivotu Pedra Kamaa. Kakva
druStvena sredina i kakav je splet osoba, odnosa, problema, sluajnosti, dogaaja, proizveo
ovu knjievnu vokaciju (knjievnu? ali ako nije to, ta je onda?) koja je uspela da se ostvari,
da se kristalie u jednom delu i da stekne publiku? Kako je mogue da je neko s jedne strane
parodija od pisca i istovremeno, sudei po vremenu koje posveuje svome poslu i ostvarenim
elima, jedini koji zasluuje to ime u Peruu? Da nisu moda pisci oni politiari, advokati, oni
profesori to prisvajaju titule pesnika, pripovedaa, dramaturga zato to u kratkim zaglavljima svojih ivota ije su etiri petine posveene aktivnostima koje nemaju nikakve veze
s knjievnou, naprave neku knjiicu poezije ili neku krtu zbirku pria? Zato bi te osobe
koje se literaturom slue kao ukrasom ili izgovorom bile vie pisci nego Pedro Kamao koji
ivi samo zato da bi pisao? Da li zato to su oni proitali (ili su barem znali da je trebalo da
proitaju) Prusta, Foknera, Dojsa, dok je Pedro Kamao gotovo nepismen? Kad god sam o
ovome razmiljao, bio sam tuan i uznemiren. Postojalo mi je sve jasnije da u ivotu jedino
elim da budem pisac, i bio sam sve ubeeniji da jedini nain da to zaista budem jeste da se
knjievnosti predam duom i telom. Ni u kom sluaju nisam eleo da budem neki pisac
napola, ili napomalo, ve istinski pisac, kao ko? Osoba koju sam poznavao a koja je najblia
toj vrsti pisca s punim radnim vremenom, opscdiiut i ushien svojom vokacijom, bio je
bolivijanski autor radioserija: zbog toga me je toliko opinjavao.
U kui moje babe i dede oekivao me je Havijer, sav blistajui od sree s programom za
nedelju od kojeg bi i mrtvi vaskrsli. Primio je novac koji su mu roditelji slali svakog meseca
iz Pjure, s dodatkom za nacinalne praznike, tako da je odluio da te dodatne sole potroimo
nas etvoro zajedno.
Tebi u ast, napravio sam jedan intelektualan i kosmopiltski program ree mi, klepivi
me srdano po leima: pozorina trupa Fransiska Petronea iz Argentine, nemaka zakuska
kod Tonijevog kutka i kraj zabave u francuskom stilu kod Negro-Negra, igrajui u mraku
bolero.
Kao to je Pedro Kamao bio neto najblie piscu to sam u svom kratkom ivotu video,
meu mojim poznanicima, po svojoj velikodunosti i bujnosti, Havijer je najvie liio na
nekog renesansnog princa. Sem toga, bio je veoma delotvoran: ve je obavestio tetku Huliju i
Nensi ta nas oekuje te noi i ve je u depu imao karte za pozorite.Program nije mogao
biti primamljiviji i smesta je rasprio sve moje sumorne misli o knjievnikoj vokaciji i o
bednoj sudbini literature u Peruu. I Havijer je bio veoma zadovoljan: ve je mesec dana
izlazio s Nensi i to njihovo stalno druenje primalo je crte zvanine romanse. To to sam
svojoj roaki priznao ta oseam za tetku Huliju, bilo je za njega krajnje korisno, jer pod
izgovorom da e nama dvoma izlasci uetvoro olakati vienja i pomoi nam da sauvamo
nau tajnu, uspevao je da se vidi s Nensi nekoliko puta nedeljno. Moja roaka i tetka Hulija
sada su bile nerazdvojne: zajedno su ile u kupovinu i u bioskop i izmenjivale su tajne. Moja
roaka se oduevila svojom ulogom dobre vile u naoj romansi i jednog popodneva mi je
podigla moral ovakvim razmiljanjem: Hulita ima neto u sebi to brie sve razlike u
godinama, Marito.
-Velianstveni program za to nedeljno vee (kada su, ubeen sam, zvezde odluile o
dobrom delu moje budunosti) poeo je u najboljem svetlu. U Limi pedesetih godina retko se
kad mogao videti dobar pozorini komad, a argentinska grupa Fransiska Petronea donela je
niz dobrih komada koji se nisu prikazivali u Peruu. Nensi je otila po tetku Huliju kod ujne
Olge i obe su dole taksijem u centar. Havijer i ja smo ih ekali na vratima pozorita Segura.
Havijer koji je u tim stvarima pomalo preterivao, zakupio je lou, i ispostavilo se da je ona
bila jedina zauzeta, tako da smo privlaili panju ba kao i oni na pozornici. Poto mi je
savest bila nemirna, pretpostavio sam da e nas videti razni roaci i poznanici i da e naslutiti

ta se deava. Ali im je zapoela predstava, moj strah je iezao. Izvodili su "Smrt

trgovakog putnika od Artura Milera i tada sam prvi put video jedan netradicionalan komad
koji kri pravila vremena i prostora. Toliko sam bio ushien i uzbuen da sam u pauzu poeo
da govorim kao navijen, vatreno hvalei delo, komentariui njegove likove, ideje, tehniku, a
kasnije, dok smo jeli kobasice i pili crno pivo kod Tonijevog kutka u Kolemni i dalje sam ga
uznosio, toliko zaokupljen, da me je Havijer docnije ukorio: Liio si na papagaja kome su
dali johinbin1. " Moja roaka Nensi, koja je uvek smatrala da su moje knjievne sklonosti
udne ba kao i hobi naeg ujka Eduarda, omaleni stari, dedin brat, sada penzionisani
sudija koji je skupljao paukove, uvi me da tako nairoko govorim o delu koje smo upravo
videli, iskazala je sumnju da bi moje sklonosti mogle vrlo loe zavriti: Postaje pomalo
aknut, dragi moj.
Za kraj veeri, Havijar je izabrao Negro-Negro, jer je to bilo mesto sa izvesnom
intelektualno-boemskom atmosferom etvrtkom su se odravale male predstave: jednoinke, monolozi, recitali, a inae, tu su se okupljali slikari, muziari i pisci, ali i zbog toga to
je to bila najmraniji bari23 u Limi, jedan podrum pod arkadama trga San Martin s najviSe
dvadeset stolova i iji smo dekor smatrali egzistencijalistikim. Bilo je to mesto koje je,
ono malo puta koliko sam bio, ostavljalo na mene utisak da se nalazim u nekoj rupi24) na Sen
Zermen-de-Preu. Smestili su nas za jedan stoi pokraj platoa za igru a Havijer, izdaniji
nego ikad, poruio je etiri viskija. On i Nensi su odmah ustali da igraju, a ja sam, u tom
uskom i krcatom ancu, nastavio da priam Huliji o pozoritu i o Arturu Mileru. Sedeli smo
vrlo blizu jedno drugog, drei se za ruke; ona me je samopregorno sluala a ja sam joj
govorio da sam te noi otkrio pozorite: shvatio sam da ono moe biti kompleksno i duboko
kao roman, a budui da je ivo, da u njegovoj materijalizaciji uestvuju bia od krvi i mesa, a
i druge umetnosti kao slikarstvo i muzika, moe biti ak i superiornije.
Eto, odjednom, mislim da u promeniti rod i da u umesto pria poeti da piem
drame rekoh joj krajnje uzbuen. ta kae na to?
Ja nemam ba nita protiv odvratila mi je tetka Hulija, ustajui. Ali sada me,
Vargitas, izvedi da igramo i govori mi neto lepo na uvo. Izmeu igre i igre, ako eli,
dozvoljavam ti da mi pria o knjievnosti.
Sledio sam doslovce njena uputstva. Igrali smo vrlo pripijeni, ljubei se i ja sam joj govorio
da sam u nju zaljubljen, a ona da je zaljubljena u mene i to je bilo prvi put da zbog tog
intimnog ambijenta, izazovnog i uzbudljivog, kao i zbog Havijerovih viskija, nisam prikrivao
elju koju je u meni izazivala; dok smo igrali, polagano sam prelazio usnama po njenom
vratu, moj jezik se zavlaio u njena usta i primao njenu pljuvaku, snano sam je privijao uza
se da bih osetio njene grudi, stomak i butine, a zatim, za stolom, pod okriljem tame, milovao
sam joj noge i grudi. U takvom smo stanju bili, opijeni i uivajui kada nam roaka Nensi, u
predahu izmeu dva bolera, sledi krv u ilama:
Boe moj, zamislite koje ovde: ujka Horhe.
Trebalo je da raunamo na tu opasnost: ujka Horhe, na najmlai ujak, ivei krajnje
uzbudljivo, hrabro je meao svoje poslovne poduhvate s burnim nonim ivotom ispunjenim
zabavama, enama i piem. U vezi s njim kruila je pria o jednom tragikominom
nesporazumu ija je pozornica bila noni klub Embesi: program bee upravo poeo, ali
pevaica nije mogla da nastavi s pevanjem jer ju je neki pijanac, sedei za jednim od stolova,
stalno prekidao nevaspitanim upadicama. I usred krcatog nonog kluba, ujka Horhe je ustao
isprsivi se i zagrmeo kao neki Don Kihot: Tiina, bednie, ja u te nauiti kako da potuje
dame, i krenuo je na tog nevaljalca u bokserskom stavu samo zato da bi trenutak docnije
otkrio da je ispao smean jer to to je taj nazovi klijent prekidao pevaicu bilo je deo programa. A sada je zaista bio tu, samo dva stola dalje od nas, vrlo elegantan, lice bi mu jedva
1 afrodizijak) U orginalu, fr. Boite, p. p. U ) U orginalu, eng. cave, p. p-

osvetlile ibice puaa, ili baterije konobara. Pored njega, prepoznao sam njegovu enu, moju
ujnu Gabi; premda su sedeli samo nekoliko metara od nas, oboje su se trudili da ne pogledaju
u naem pravcu. Sve je bilo savreno jasno: videli su me kako ljubim tetku Huliju, sve su
shvatili i opredelili su se za diplomatsko slepilo. Havijer je zatraio raun, gotovo smo odmah
izili iz Negro-Negra a ujka Horhe i ujna Gabi su se pravili da nas ne vide ak i kada smo se,
izlazei, o njih oeali. U taksiju za Miraflores sedeli smo svi etvoro nemi i pokunjeni, a on da je Nensi ukratko izloila ono to smo svi mislili: Sav trud uzalud, veliki skandal je na
vidiku.
Ali kao u nekom dobrom, napetom filmu, u nekoliko narednih dana nita se nije dogodilo.
Nije bilo ni najmanjeg znaka da su ujka Horhe i ujna Gabi upozorile familijarno pleme. Ujka
Luo i ujna Olga nisu tetki Huliji rekli nijednu re na osnovu koje bi mogla da pretpostavi da
neto znaju, a tog etvrtka, kada sam hrabro doao kod njih na ruak, bili su sa mnom
prirodni i ljubazni kao uvek. A ni ujna Laura i ujka Huan nisu postavili nijedno lukavo pitanje
maloj Nensi. U mojoj kui, baba i deda kao da su bili na Mesecu, i dalje su me pitali s
najaneoskijom moguom nevinou, da Ii jo pratim Hulitu u bioskop, jer ona je takav
filmoman. Bili su to dani puni nemira, u kojima smo, sprovodei krajnje mere
predostronosti tetka Hulija i ja odluili da se ak ni tajom ne vidimo barem nedelju dana. Ali
zato smo govorili telefonom. Tetka Hulija je izlazila da me pozove iz bakalnice na oku,
najmanje tri puta na dan i saoptavali smo jedno drugom ono to smo primetili u vezi s
pribojavanom reakcijom familije, navodei svakojake pretpostavke. Da li je mogue da je
ujka Horhe odluio da nau tajnu zadri za sebe? Ja sam znao da je to nezamislivo, imajui u
vidu familijarne obiaje. Pa ta se onda dogaalo? Havijer je izneo tezu da su ujna Gabi i
ujka Horhe onomad popili toliko viskija da nisu sve ba dobro pohvatali, da je u njihovom
seanju ostala samo neka nejasna sumnja i da nisu hteli da raspiruju skandal oko neega u ta
nisu sasvim sigurni. Neto iz radoznalosti, neto iz mazohizma, obiao sam te nedelje sve
domove klana da bih saznao na emu sam. Nisam primetio nita neuobiajeno, sem jedne
udne omake koja je kod mene izazvala itav vatromet spekulacija. Tetka Ortensija koja me
je pozvala na aj s biskvitima u toku dva sata razgovora nijednom nije spomenula tetku
Huliju Sve znaju i neto kuju, uveravao sam Havijera, a on mi je, sit toga da ni o emu
drugom ne priam, odgovorio: U sutini ti umire od elje da doe do tog skandala kako bi
imao o emu da pie.
Te nedelje prepune dogaaja, neoekivano sam postao uesnik jedne uline borbe i neto
kao telohranitelj Pedra Kamaa. Izlazio sam iz zgrade univerziteta San Markos, poto sam
video rezultate ispita iz procesnog prava i veoma me je grizla savest to sam dobio viu ocenu
od mog prijatelja Velanda, jer on je bio onaj koji zna, kada sam, prolazei kroz univerzitetski
park naleteo na Henara-starijeg, patrijarha falange koja je posedovala Radio-Panamerikanu i
Radio-Sentral. Odetali smo zajedno do ulice Belen, uz put razgovarajui. Bio je to gospodin
uvek obuen u crno i veoma ozbiljan; govorei o njemu, bolivijanski piskari ga je ponekad
nazivao a bilo je lako pogoditi zbog ega goniem robova.
Va prijatelj, genije, stalno mi zadaje glavobolju rekao mi je. Puna mi je kapa
njega. Da nije tako produktivan, ve bih ja njega iutirao na ulicu.
Da li se opet neko alio iz argentinske ambasade? upitah ga.
Ne znam kakvu to zbrku pravi poalio se. Nameraio se da zafrkava ljude,
premeta likove iz jedne radio-serije u drugu i menja im imena da bi zbunio sluaoce.
Moja ena me je ve bila upozorila a sada zovu telefonom i ak su stigla dva pisma.
Da se svetenik iz Mendosite zove kao Jehovin svedok i obrnuto. Ja sam previe
zauzet da bih sluao radio-serije. Da li ih vi nekada sluate?
Sputali smo se niz Kolmenu u pravcu trga San Martin, prolazei pored kineskih
restorania i autobusa koji su kretali za unutranjost, i ja se setih kako me je tetka Hulija pre

nekoliko dana nasmejala govorei mi o Pedru Kamau i potvrdivi moje sumnje daje
piskaralo u sutini humorista.
Desilo se neto krajnje udno: devojka je rodila gepe, ali je ono umrlo na poroaju i
sahranili su ga uz sve potrebne obrede. Kako objanjava da su ga u dananjem nastavku odneli u Katedralu na krtenje?
Rekoh Henaru-starijem da ni ja nemam vremena da ih sluam i da su ti izmenljivi karakteri
i meanje zapleta verovatno neka njegova originalna tehnika pripovedanja.
Ne plaamo ga da bude originalan, ve da zabavlja nae sluaoce odvratio mi je
Henaro-stariji koji, ni u kom sluaju nije bio naprednjaki impresario, ve ist tradicionalista. Sa ovakvim alama izgubie svoju publiku a sponzori e nam ukinuti
reklamu. Vi ste njegov prijatelj, recite mu da se mane modernizma, inae bi mogao
ostati bez posla.
Predloih mu da mu to kae on sam koji je gazda, pa e i pretnja imati veu teinu. Ali
Henaro-stariji zatrese glavom sa izrazom ustezanja to je od njega nasledio Henaromlai:
Ne doputa mi ak ni da mu se obratim. Uspeh mu je mnogo udario u glavu i kad god
hou s njim da porazgovaram, ne ukazuje mi duno potovanje.
Otiao je da mu kae, na najuitiviji mogui nain, da u stanicu stiu pozivi i da mu pokae
pisma u kojima su se alili. Ne odgovorivi mu nijednom reju, Pedro Kamao je uzeo dva
pisma, pocepao ih na parie i ne otvorivi ih, i bacio ih u korpu za otpatke. Zatim je poeo
da kuca na svojoj maini, kao da u sobi nema nikoga; i dok se udaljavao iz te neprijateljske
rupe, mislei da e ga udariti modana kap, uo ga je kako mrmlja: Obuaru, dr se svojih
cipela.
Ja se ne mogu izloiti jo jednom takvom prostakluku, morao bih ga izbaciti, a ni to
ne bi bilo realno zakljuio je, mahnuvi umorno rukom. Ali vi nemate ta da izgubite, vas nee vreati, vi ste takoe napola umetnik, zar ne? Pomozite nam, uinite to
za firmu, porazgovarajte s njim.
Obeao sam mu da u to uiniti'i zaista, na moju nesreu, posle vesti E1 Panamerikano u
dvanaest, pozvah Pedra Kamaa da popije sa mnom njegov aj od vrebene i nane. Izlazili
smo iz Radio-Sentrala kada nam dvojica rmpalija presekoe put. Odmah sam ih prepoznao:
bili su to rotilj-majstori, dva brkata brata iz Argentinskog grila, restorana u istoj ulici, preko
puta kole koju su vodile Vitlejemske opatice; u belim keceljama i s visokim kuvarskim
kapama, oni su tamo pripremali krvave bifteke i tripice na aru. Okruili su bolivijanskog
piskaria kao da se spremaju da ga ubiju, a onaj stariji i deblji od njih dvojice mu pripreti:
Znai, mi smo edomorci, je li, Kamao, svinjo jedna? Zar misli, huljo jedna, da u
ovoj zemlji nema nikoga ko te moe nauiti da neto potuje?
Sve se vie uzbuivao dok je govorio, crveneo je i poinjao da grca. Mlai brat je potvrdno
klimao glavom a kada je rotilj-majstor za trenutak zastao, guei se od besa, iskoristio je da i
on kae svoje:
A ta emo s vakama? Znai glavna poslastica naim enama u Buenos Ajresu su
vake koje trebe iz glave svoje dece, a, kurvin sine? Misli li ti da u ja sedeti
skrtenih ruku dok mi ti psuje majku?
Bolivijanski piskari nije uzmakao ni za milimetar i sluao ih je s doktorskim izrazom lica,
upravljajui svoje buljave oi as u jednog as u drugog. Iznenada, napravivi ceremonijalno
svoj karakteristini naklon i vrlo sveanim glasom, postavio je najutivije mogue pitanje:
A da vi niste moda Argentinci?
Debeli rotilj-majstor, kome se brkovi ve behu zapenuili, lice mu je bilo na dvadeset
sentimetara od Kamaovog, radi ega je morao puno da se sagne patriotski zagrme:
Argentinci, nego ta, pasji sine, i ponosimo se time!
Kada su mu to potvrdili ta zaista nije bilo potrebno

jer je bilo dovoljno uti samo dve rei da bi se znalo da su Argentinci, videh kako je
bolivijanski piskari prebledeo kao daje neto u njemu puklo; oi su mu se zaagrile, dobio
je pretei izraz lica i ibajui vazduh svojim kaiprstom, ovako im se obratio:
Namirisao sam ja to. E pa, ako je tako, odlazite smesta da pevate tango!
To nareenje nije izreeno u ali, bilo je smrtno ozbiljno. Rotilj-majstori za trenutak nisu
znali ta da kau. Bilo je oigledno da se Bolivijanac nije alio: onako mali i tvrdoglav,
fiziki potpuno bespomoan, gledao ih je svojim srditim, prezrivim oima.
Sta ste to rekli, uspeo je konano da prozbori debeli rotilj-majstor, zbunjen i
pocrveneo, Kako, kako, ponovite to?
Idite, pevajte tango i operite ui! Pedro Kamao je obogatio nareenje svojim
savrenim akcentom. I posle sasvim kratkog predaha, s drskou koja nas je
upopastila, kazao je, naglaavajui svaku re, ledeno mirnim glasom:
Ukoliko ne elite da budete bijeni.
Ovog puta vie sam bio zaprepaen ja nego rotiljmajstori. Da ovaj majuni ovek, koji je
fiziki izgledao kao deak u etvrtom razredu osnovne kole, obeava batine dvojici samsona
od po sto kilograma, bilo je ne samo ludost ve i samoubistvo. Ali debeli rotilj-majstor je
ve reagovao: zgrabio je piskaria za okovratnik i sred smeha ljudi koji se tu behu iskupili,
podigao ga je kao perce, urlajui: Mene da bije, a? Sada u ti pokazati, patuljku jedan ...
Kada sam video da se stariji brat priprema da udarcem desnice oduva Pedra Kamaa, nisam
imao druge nego da se umeam. Uhvatio sam ga za miicu, istovremeno pokuavajui da
oslobodim piskarala koji je visio u vazduhu, poplaveo i mlatarajui nogama kao pauk, i uspeo
sam da mu kaem neto kao: ujte, ne budite siledija, pustite ga, kada me je, bez
opomene, mlai brat jednim udarcem ake poslao na zemlju. Iz tog poloaja i dok sam se,
oamuen, s mukom podizao na noge, pripremajui se da sprovedem u delo filozofiju moga
dede, gospodina stare kole koji me je nauio da nijedan itelj Arekipe dostojan ove zemlje
nikada ne odbija poziv na borbu (pogotovu kada je poziv tako ubedljiv kao direkt u
podbradak), video sam kako stariji brat ispaljuje pravu kiu amara po naem umetniku (udarce pesnicama samilosno je zamenio amarima, imajui u vidu protivnikov liliputanski stas).
Kasnije, dok sam izmenjivao guranja i udarce akama s mlaim rotilj-majstorom (branei
umetnost mislio sam) mnogo toga nisam mogao da vidim. Boksovanje nije dugo trajalo, ali
kada su ljudi iz Radio-Sentrala konano uspeli da nas izvuku iz ruku tih snagatora, ja sam
imao nekoliko voruga a lice Bolivijanca bilo je tako naduveno i oteeno da je Henaro-stariji
morao da ga odvede u deurnu kliniku. Umesto da mi se zahvali to sam rizikovao svoju
kou branei njegovu ekskluzivnu zvezdu, Henaro-mlai me je tog popodneva izgrdio zbog
vesti koju je Paskval, koristei se zbrkom, pustio u dva uzastopna biltena i koja je (uz malo
preterivanja) otprilike ovako poinjala:** Banditi iz Rio de la Plate zloinaki su danas napali naeg direktora, poznatog novinara, itd.
Tog popodneva, kada je Havijer svratio na moje tavane u Radio-Panamerikanu, grohotom
se nasmejao uvi priu o tunjavi i poao je sa mnom da vidimo kako je piskaralu. Imao je
gusarski zavoj preko desnog oka i dva flastera, jedan na vratu i drugi ispod nosa. Kako mu
je? Prezrivo je odmahnuo rukom, ne pridajui nikakvu vanost tom dogaaju i nije mi se
zahvalio to sam, iz solidarnosti s njim, uao u borbu. Njegova jedina primedba je oduevila
Havijera: Spasli su im ivote kada su nas razdvojili. Da je potrajalo jo nekoliko minuta,
ljudi bi me prepoznali a onda bi te jadnike linovali.
Otili smo u Branu i tamo nam je ispriao da je jednom u Boliviji, neki fudbaler iz one
zemlje, koji je uo njegove programe, doao u radio-stanicu naoruan revolverom koji su
sreom uvari na vreme otkrili.
Moraete da se priuvate upozorio ga je Havijer.
Lima je sada puna Argentinaca.

Sve u svemu, i mene i vas e pre ili kasnije pojesti crvi filizofski je zakljuio Pedro
Kamao.
I odrao nam je lekciju o seobi dua u ta je on verovao. I ispovedio nam se: ako moe da
bira, u svojoj buduoj inkarnaciji, eleo bi da bude neka dugovena i mirna morska ivotinja,
kao kornjaa ili kit. Iskoristio sam njegovo dobro raspoloenje da bih izvrio tu poasnu
funkciju mosta izmeu njega i Henarovih koje sam se pre izvesnog vremena primio i preneo
sam mu poruku Henara-starijeg: bilo je poziva, pisama, epizoda u radio-serijama koje neki
ljudi nisu razumeli. Stari ga moli da ne komplikuje svoje zaplete, da ima u vidu nivo
prosenog sluaoca koji je prilino nizak. Pokuao sam da ublaim tu neugodnost, stajui na
njegovu stranu (a to sam zaista mislio): ta molba je, naravno, besmislena, ovek treba da ima
slobodu i pie onako kako eli, ja mu samo prenosim ono to su me zamolili damu kaem.
Sasluao me je nemo i tako bezizraajnog lica da mi je bilo vrlo neugodno. Ni kada sam
zavrio, nije rekao nijednu re. Ispio je poslednji gutljaj svog napitka od vrebene i nane, ustao
je, promrmljao je da mora da se vrati u svoju radionicu i otiao je ne pozdravivi se. Da li se
uvredio zato to sam govorio o telefonskim pozivima pred ovekom koga nije znao? Havijer
je smatrao da je to razlog i posavetovao me je da ga zamolim za izvinjenje. Obeao sam sebi
da vie nikada neu biti posrednik Henarovih.
Te nedelje u kojoj se nisam video s tetkom Hulijom, nekoliko puta sam iziao s prijateljima
iz Mirafloresa koje nisam potraio otkako je zapoela moja tajna romansa. Bili su to moji
drugari iz kole ili iz susedstva, mladii koji su studirali za inenjera kao Crni Salas, ili
medicinu, kao Ruiasti Molfino, ili koji su se zaposlili kao Koko Lanjas, i sa kojima sam od
detinjstva delio divne stvari: fudbal na male golie i park Salasar, plivanje u Terasasu i talase
Mirafloresa, subotnje zabave, devojke i filmove. Ali tokom ovih izlazaka, poto ih mesecima
nisam viao, shvatio sam da naem prijateljstvu neto nedostaje, da se neto izgubilo. Vie
nismo imali toliko zajednikog kao ranije. U toku te nedelje uputali smo se svake noi u one
iste pustolovine kao ranije: pri svetlosti meseine tumarali smo po malom starom groblju
Surko da bismo meu grobovima poruenim od zemljotresa pronali neku lobanju; kupali
smo se goli u ogromnom bazenu kupalita Santa Rose, pored Ankona, koji je jo u izgradnji i
obilazili sumorne burdelje na aveniji Grau. Oni su ostali isti: pravili su iste tosove, priali o
istim devojkama, ali ja njima nisam mogao da govorim o onome to mi je najvanije:
literaturi i tetki Huliji. Da sam im rekao da piem prie i da sanjam o tome da postanem pisac,
bez sumnje bi, kao i mala Nensi, mislili da mi fali neki raf u glavi. A da sam im ispriao
kao to su oni meni o svojim osvajanjima da izlazim s jednom razvedenom gospoom
koja mi nije ljubavnica, ve dragana (u vrlo mirafloreskom smislu te rei), verovali bi da sam,
kako to jedna lepa i ezoterika izreka, tada vrlo u modi, kae: pizdonja koji hoe da uva
ovce a nema tap. Nisam ih prezirao zbog toga to ne itaju knjievnost, niti sam smatrao
sebe superiornim zbog moje romanse s jednom zrelom i iskusnom enom, ali sigurno je da
sam se, dok smo tih noi eprkali po groblju Surko meu stablima eukaliptusa i moljea 1 , ili
se praakali u vodi pod zvezdama Santa Rose, ili pili pivo i raspravljali o cenama kurvi kod
Nanete, veoma dosaivao i vie sam mislio na Opasne igre (koje se ni ove nedelje nisu
pojavile u E1 Komersiju) i na tetku Huliju, nego na ono to su mi oni govorili.
Kada sam ispriao Havijeru koliko me je razoarao ponovni susret s mojim drugarima iz
susedstva, odvratio mi je, isprsivi se:
To je zato to su oni jo balavci. Ali nas dvojica, Vargitas, mi smo postali ljudi.

1)Zimzeleno drvo crvenog ploda slinog biberu, prim. prev.

U PRANJAVOM CENTRU GRADA, negde na polovini ulice Ika, nalazi se jedna stara
kua s balkonima i aluzinama na ijim se zidovima oteenim vremenom i prostaklucima
prolaznika (sentimentalne ruke koje ucrtavaju strele i srca i upisuju imena ena, izopaeni
prsti to urezuju polne organe i rune reci) jo mogu videti, kao iz daljine, bledi tragovi
prvobitne boje, one to je u Koloniji ukraavala aristokratske kue: indigoplave. Ta zgrada
(nekadanja rezidencija markiza) danas je trona, okrpljena graevina koja nekim udom
odoleva ne samo zemljotresima, ve i umerenim limskim vetrovima i ak najsitnijoj kiici.
Nagriena od gore do dole termitima, prepuna mijih rupa i gnezda rovica, mnogo je puta
izdeljivana unutranja dvorita i sobe koje potreba pretvara u konice kako bi primila
vie stanara. Mnotvo ljudi vrlo skromnih sredstava ivi izmeu njenih krhkih zidova i
tronih tavanica (a postoji opasnost da pod njima ostanu zgnjeeni). Tu na drugom spratu, u
est soba prepunih pohabanog nametaja i kojekakvih starudija, koje moda nisu najlepe ali
su svakako moraltio neukaljane, nalazi se kolonijalni pansion.
Vlasnik i upravnik pansiona je trolana familija Bergua koja je pre vie od trideset
godina iz kamenitog, planinskog grada Ajkua, prepunog crkava, dola u Limu i tu je (oh,
mani ivota) postepeno propadala fiziki, ekonomski, drutveno i ak psihiki, a nema
sumnje da e u tom gradu kraljeva ostaviti svoju duu i ponovo se roditi u vidu ptice, ribe ili
insekta.
Danas, kolonijalni pansion preivljava alosnu dekadenciju a njeni klijenti su vrlo skromne
i neplatene osobe, u najboljem sluaju mali provincijski popovi koji dolaze da obave neke
formalnosti kod nadbiskupa, a u najgorem, seljanke zarumenjenih obraza i teleih oiju koje
svoje pare dre u ruiastim maramicama a brojanicu mole na keva jeziku. U pansionu,
naravno, nema posluge i sav posao oko nametanja kreveta, spremanja, kupovine i
pripremanja obroka zapada gospoi Margariti Bergui i njenoj keri, devojci od etrdeset
godina koja se odaziva na mirisno ime Rosa 1 . Gospoa Margarita Bergua je jedna malena,
goljava ena (to kako se ini pokazuje njeno ime u deminutivu2^ , izboranija no suva
groica i koja zaudo mirie na make (budui da u pansionu nema maki). Radi neumorno
od zore do mraka i njeni manevri kroz kuu i kroz ivot su neverovatni, s obzirom da joj je
jedna noga dvadeset santimetara kraa od druge, tako da se slui cipelom tipa tule, s
drvenom tiklom koja lii na sandue ulinih istaa cipela; tu cipelu joj je pre puno godina
napravio jedan vrlo vet oltar-majstor iz Ajakua i od nje se trese drveni pod dok je po njemu
vue. Uvek je bila tedljiva, ali, s godinama, ova vrlina se izopaila u maniju i sada joj bez
sumnje odgovara opor naziv tvrdice. Na primer, nijednom podstanaru ne dozvoljava da se
okupa vie no jednom meseno svakog prvog petka i nametnula je argentinski obiaj
tako rasprostranjen u domovima ove bratske zemlje da putaju vodu u nuniku samo
jednom dnevno to ini ona sama, pre nego to poe na spavanje); otuda se, sto posto, u
kolonijalnom pansionu osea taj stalni vonj, teak i mlak, koji, naroito u poetku oamuuje
podstanare (ona tvrdi, mata ene koja na sve ima odgovor, da zahvaljujui njemu bolje
spavaju).
Gospoica Rosa ima (ili bolje rei, imala je, jer se posle velike none tragedije ak i to
promenilo) duu i prste umetnice. Kao devojica, u Ajakuu, kada je familija bila na svom
vrhuncu (tri kamene kue i neto zemlje i ovaca) poela je da ui klavir i tako je dobro svirala
da je odrala recital u Gradskom pozoritu kome su prisustvovali gradonaelnik i prefekt i na
kome su njeni roditelji, uvi aplauze, zaplakali od uzbuenja. Podstaknuti ovom slavnom
veeri, kada su igrale i neke Inka-princeze, suprunici Bergua su odluili da prodaju sve to
su imali i da se presele u Limu kako bi njihova erka mogla da postane koncertna
pijanistkinja. Zbog toga su kupili tu ogromnu kuu (koju su kasnije, malopomalo, prodavali i
iznajmljivali), zbog toga su kupili klavir, zbog toga su upisali svoju nadarenu erku u
nacionalnu muziku kolu. Ali nije potrajalo dugo, a veliki razvratni grad je razorio
1)p. rua, p. p. ) p. ita nastavak za deminutiv, p. p.
2?

provincijske iluzije. Brani par Bergua je ubrzo otkrio neto to nikad nije slutio: Lima je
jazbina s milion grenika i svi oni, bez razlike, ele da siluju nadahnutu devojku iz Ajakua.
To je barem ova devojka sjajnih pletenica i krupnih oiju koje su se u strahu punile
suzama i postajale jo okruglije priala ujutro, po popodne i uvee: profesor solfea se
bacio na nju daui i hteo je da poini greni in na madracu od partitura; vratar muzike
kole je bestidno upitao: Hoe li da bude moja milosnica? Dva druga su je pozvala u
kupatilo da ih gleda dok pike; policajac na uglu koga je upitala za neku ulicu je s nekim
pomeao i hteo je da je pomazi po grudima; a u autobusu, dok joj je naplaivao kartu, voza
je utinuo za bradavicu . . . Reeni da odbrane integritet tog himena koji, prema branskom
moralu ija su pravila nesavitljiva kao mramor mlada pijanistkinja treba da rtvuje
samo svom buduem gospodaru i suprugu, roditelji Bergua su je povukli iz muzike kole;
organizovali su da joj asove daje jedna gospoica kod kue, obukli su Rosu kao kaluericu i
zabranili joj da izlazi na ulicu sem u njihovoj pratnji. Od tada je prolo dvadeset i pet godina i
zaista, himen je i dalje itav i na svom mestu, ali u ovom trenutku to vie nije bog zna ta, jer
sem te drai koju, uostalom, moderni mladii toliko preziru- biva pijanistkinja (otkako se
zbila tragedija, asovi su otkazani a klavir prodat da bi se platila bolnica i lekar) nema ta
drugo da ponudi. Sva je nekako otvrdnula, povila se i smanjila i umotana u te svoje
antiafrodizijake tunike koje stalno nosi i u tim kapuljaama to joj kriju kosu i elo, pre lii
na neki pokretni sveanj nego na enu. Ona i dalje tvrdi da je mukarci dodiruju, da je
prestrauju neistim predlozima i da ele da je siluju, ali, pri ovom stanju stvari ak se i njeni
roditelji pitaju da li su te fantazije ikada bile istina.
Meutim, uistinu potresna i pokroviteljska linost kolonijalnog pansiona bio je don
Sebastijan Bergua: starac visokog ela, orlovskog nosa, prodornog pogleda, olienja dobrote i
ispravnosti. ovek starog kova, moglo bi se rei, zadrao je od svojih dalekih predaka, tih
panskih osvajaa, brae Bergua, poteklih sa visova Kuenke koji su u Peru stigli sa Pisarom,
ne toliko onu sklonost ka krajnostima koja ih je navela da stotinama Inka (svakom ponaosob)
namaknu opaku garotu i da ostave trudnima otprilike isti broj vestaljki iz Kuska, koliko
njihov besprekorni katoliki duh i smelo ubeenje da gospoda drevne loze mogu da ive od
svojih renti i pljake, ali ne i znoja svojih ruku. Od detinjstva je svakodnevno odlazio na
misu, svakog petka se prieivao u znak pote Gospodina od Oienja, kome je bio
nepokolebljivo odan, i bievao se ili nosio kostret najmanje tri dana u mesecu. Njegova
odvratnost pema radu nisko zanimanje pogodno za Argentince uvek je ila do takvih
krajnosti da ak nije hteo da naplauje najamninu za svoje nekretnine to mu je omoguavalo
da ivi, a kada se potpuno naselio u Limi, nikada se nije potrudio da ode u banku i podigne
kamate na obveznice u koje je uloio svoj novac. Ove dunosti, praktine stvari koje mogu da
obave ene, uvek je izvravala marljiva Margarita a kada je devojica porasla, ona i biva
pijanistkinja.
Sve do tragedije koja je okrutno ubrzala propast uklete familije Bergua od koje nee ostati
ni ime, don Sebastijan je iveo u prestonici kao savestan hrianin i gospodin. Ustajao je
kasno ujutro, ne zbog lenjosti ve da ne bi dorukovao s podstanarima nije prezirao
obine, ponizne ljude ali verovao je u potrebu drutvenih, a naroito rasnih razlika. Pojeo bi
skroman obrok i odlazio na misu. Ljubopitljivog duha i prijemljiv za istoriju, stalno je menjao
crkve San Agustin, San Pedro, San Francisko, Santo Domingo kako bi, dok je
izvravao svoju hriansku dunost i oboavao Boga, mogao istovremeno da zadovolji i svoja
ula posmatrajui remek-dela kolonijalne vere; sem toga, te kamene uspomene iz prolosti
prenosile su njegov duh u doba osvajanja i Kolonije koliko je ono bilo ivopisnije od ove
sivkaste sadanjosti u kome bi mnogo vie voleo da je iveo i daje bio neki neustraivi
kapetan ili poboni nititelj idolatrije. Proet ovim matanjem o prolosti, don Sebastijan se
vraao prometnim ulicama centra grada uspravan i krut u svom besprekornom crnom
odelu, i svojoj koulji sa umetnutim, bletavobelim i utirkanim okovratnikom i manetnama

i svojim cipelama s kraja veka od lakovane koe ka kolonijalnom pansionu, gde e,

zavaljen u stolicu za ljuljanje ispred balkona sa aluzinama koji toliko ide uz njegovu
nostalgiju za vremenom Periole1 provesti ostatak jutra poluglasno itajui novine, ak i
oglase, kako bi doznao ta se deava u svetu. Odan svome poreklu, posle ruka, koji nije
mogao a da ne podeli sa svojim podstanarima, no s kojima se ipak utivo ophodio
sprovodio je krajnje panski ritual sijeste. Posle toga bi ponovo obukao svoje tamno odelo i
utirkanu koulju, stavio bi sivi eir i polagano odetao do kluba Tambo-Ajakuo, institucija
koja je u ulici Kailjoma okupljala mnoge poznanike iz njegovog lepog andskog zaviaja.
Igrajui domine, poker, lombr2 , pravei viceve na raun politike a ponekad ovek kao i
svako drugi na teme koje nisu prikladne za ui gospoica, gledao je kako se sputa sumrak
i pada no. Tada bi se, ne urei, vratio u kolonijalni pansion, pojeo bi supu i puero3 sam u
svojoj sobi, odsluao neki program na radiju i zaspao, miran pred svojom saveu i pred
Bogom.
Ali to je bilo ranije. Danas, don Sebastijan nikada ne izlazi na ulicu, nikada ne menja svoju
odeu a to je i danju i nou, jedna terakot pidama, plavi kuni ogrta, vunene arape i
papue od alpake i, od tragedije, nije izgovorio nijednu celu reenicu. Vie ne odlazi na
misu, niti ita novine. Kada je dobro, postariji podstanari ga obino vide (otkako su otkrili da
su svi mukarci sveta satiri, vlasnici kolonijalnog pansiona primali su samo ene ili
onemoale mukarce iji su seksualni apetiti umanjeni to bi se videlo na prvi pogled
zbog bolesti ili godina) kako tumara mranim i vremenim odajama kao neka avet,
zabludelog pogleda, neobrijan i raupane perutave kose, ili ga vide kako sedi i satima se
njie u stolici za ljuljanje, nem i otupeo. Vie ne dorukuje niti rua s gostima jer don
Sebastijan oseaj da e ispasti smean koji aristokrate progoni ak i u sirotitu- ne moe da
prinese pribor za jelo ustima, tako da ga hrane njegova ena i erka. Kada mu je loe,
podstanari ga ne vide: plemeniti starac ostaje u krevetu, a njegova soba je zakljuana.
Meutim, uju ga; uju njegovo rikanje, njegove jauke, njegovo kukanje ili njegove urlike od
kojih se tresu prozorska stakla. Novopridolice u kolonijalnom pansionu su iznenaene to u
toku ovih kriza, dok potomak konkvistadora zapomae, donja Margarita i gospoica Rosa i
dalje iste, spremaju, kuvaju, posluuju i razgovaraju kao da se nita ne deava. Misle da su
bez srca, hladne kao led, ravnodune prema patnji njihovog supruga i oca. Drznicima koji se,
pokazujui na zatvorena vrata, odvae da upitaju: Da li se to don Sebastijan loe osea?,
gospoa Margarita mrzovoljno odgovara: Nije mu nita, sea se jednog preivljenog straha,
proi e ga ve. I zaista, posle dva ili tri dana, kriza prolazi i don Sebastijan se ponovo
pojavljuje u hodnicima i odajama pansiona Bajer, bled i mrav sred pauine i s prestraenim
izrazom lica.
Kakva se to tragedija zbila? Gde, kada, kako?
Sve je poelo kada je u kolonijalni pansion, pre dvadeset godina stigao jedan mladi tunih
oiju u odedi Naeg Gospoda od udestva. Bio je trgovaki putnik iz Arekipe, patio je od
hroninog zatvora i imao je ime proroka i prezime ribe Ezekijel Delfin; primili su ga za
podstanara uprkos njegovoj mladosti jer su njegov produhovljeni izgled (krajnje mrav, jako
bled, tankih kostiju) i oigledna religioznost pored toga to su mu kravata, maramica u
prednjem depu sakoa i traka na ruci bili ljubiasti, imao je u svom prtljagu skrivenu bibliju a
meu naborima odee provirivao je naplenjak izgledali kao jemstvo protiv bilo kakvog
pokuaja da ukalja maloletnicu.
I zaista, u poetku, mladi Ezekijel Delfin doneo je samo zadovoljstvo familiji Bergua. Bio
je slabog apetita i vrlo lepih manira, uredno je plaao svoje raune, i umeo je da napravi
dopadljivi gest, kao na primer da s vremena na vreme donese dona Margariti kiticu ljubiica,
karanfil za rupicu na reveru don Sebastijana ili da Rosi za roendan pokloni nekoliko
1)La Perrichola mlada Peruanka-Kreolka (1739-1819), prijateljica starog vicekralja Amata, p. p.
2)Neka igra karata, p. p.
3W ) Spansko nacionalno jelo; supa s nekoliko vrsta mesa i puno povra, p.p

partitura i taktomer. Njegova stidljivost koja mu nije dozvoljavala da se bilo kome obrati
ukoliko njega prethodno ne oslove, a i tada je uvek govorio tihim glasom i gledajui u pod a
nikada u lice svoga sagovornika, i njegovo prefinjeno ophoenje i renik veoma su se dopali
suprunicima Bergua koji su ubrzo zavoleli ovog gosta i moda, u dnu svojih srca familija
koju je ivot nauio da se prikloni filozofiji: izabrati manje zlo poeli su da gaje nadu da
e ga vremenom unaprediti u zeta.
Naroito je postao drag don Sebastijanu: da li je moda u ovom lepo vaspitanom putniku
video onog sina kojeg mu njegova hroma vrednica nije mogla dati? Jednog decembarskog
popodneva poveo ga je u etnju do kapelice Santa Rose de Lima gde gaje video kako baca
zlatnik u bunar i moli za neku tajnu milost; a jedne vrele letnje nedjelje ponudio ga je
limunovim ajem pod arkadama trga San Martin. Mladi mu je izgledao otmen zato to je bio
tako utljiv i melanholian. Da li pati od neke tajanstvene duevne ili telesne bolesti koja ga
prodire, ili ima neku ljubavnu ranu koja ne moe da zaceli? Ezekijel Delfin je bio kao grob a
kada bi se, ponekad, uz odgovarajue mere predostronosti, suprunici Bergua ponudili da
bude njegovo rame za plakanje i upitali ga zato je, budui tako mlad, uvek sam, zato nikada
ne ode na neku zabavu, u bioskop, zato se ne smeje, zaSto toliko uzdie i bludi pogledom,
on bi samo pocrveneo i promrmljavi neko izvinjenje otrao bi da se zatvori u kupatilo gde je
ponekad provodio itave sate pod izgovorom da ima zatvor. Odlazio je i vraao se sa svojih
putovanja kao prava sfinga familija nikada nije uspela da sazna ak ni za koju firmu radi i
ta prodaje a ovde, u Limi, kada nije radio, ostajao je zatvoren u svojoj sobi da li je
itao bibliju ili se posveivao meditaciji? Puni saaljenja i provodadijskih namera, donja
Margarita i don Sebastijan su ga nagovarali da prisustvuje Rositinim klavirskim vebama
kako bi se malo razonodio; i on je to posluno inio: nepomian i pun panje sluao je u
jednom kutku dnevne sobe a na kraju je utivo tapao. esto je pratio don Sebastijana na
njegove prepodnevne mise a u toku Svete Nedelje, te godine, obiao je sa lanovima familije
Bergua postaje Stradanja. Tada je ve izgledao kao lan familije. Zbog toga se familija
Bergua mnogo iznenadila onoga dana kada je Ezekijel, koji se upravo vratio sa svog putovanja na sever, iznenada, usred ruka briznuo u pla i trgnuvi ostale podstanare mirovnog
sudiju iz Ankaa, paroha iz Kahatamboa i dve devojke iz Uanuka koje su uile za medicinske
sestre prevrnuo skromnu porciju graha koju su mu upavo posluili. Sve troje su ga otpratili
u njegovu sobu, don Sebastijan mu je posudio svoju maramicu, donja Margarita mu je
pripremila napitak od vrbene i nane a Rosa mu je pokrila noge pokrivaem. Ezekijel se smirio
posle nekoliko minuta, zamolio je za izvinjenje zbog svoje slabosti, objasnio je da je u
poslednje vreme vrlo nervozan, da ne zna zato ali da vrlo esto, bilo gde da je i u bilo koje
vreme, najednom pone da plae. Postien, jedva ujnim apatom, otkrio im je da u noima
dobija napade straha: do zore lei budan, skvren u klupko i obliven hladnim znojem,
razmilja o duhovima i saaljeva samoga sebe zbog svoje samoe. Rosa je zbog njegove
ispovesti zaplakala, a njena hroma majica se prekrstila. Don Sebastijan se ponudio da spava
s njim u istoj sobi ne bi li olakao stanje ovog prestraenog oveka i povratio mu pouzdanje.
Ezekijel mu je izljubio ruke u znak zahvalnosti.
U sobu su dovukli jedan krevet i donja Margarita i njena erka su ga lepo namestile. Don
Sebastijan je u to vreme bio u svojim najboljim godinama, pedesetim, i imao je obiaj da pre
nego to legne, uradi pedesetak vebi za stomane miie (radio ih je pre spavanja a ne ujutro
kako bi se u tome razlikovao od puka), ali te noi se uzdrao da ne bi uznemirio Ezekijela.
Nervik je rano legao, poto je veerao s ljubavlju pripremljenu orbicu od sitnei i uverio ih
da ga je drutvo don Sebastijana ve unapred smirilo i da je siguran da e zaspati kao klada.
Pojedinosti koje su se zbile te noi vie se nikada nee izbrisati iz seanja gospodina iz
Ajakua: progonie ga u snu i najavi, do kraja njegovog ivota, a ko zna, moda i u buduoj
inkarnaciji. Rano je ugasio svetio, uo je ujednaeno disanje osetljivca na susednom krevetu i
zadovoljno pomislio: Zaspao je. Primetio je da i njega hvata san, uo je zvona s Katedrale

i, iz daljine, grohotan smeh nekog pijanca. Potom je zaspao i mirno usnio okrepljujui i
najprijatniji mogui san: u jednom zamku sa iljatim tornjem, iji su zidovi bili prepuni
grbova, pergamenata, heraldskog cvea i rodoslova to su pratili lozu njegovih predaka sve
do Adama, gospodar Ajakua (bio je to on!) primao je bogati danak i usrdnu poast od gomila
valjivih Indijanaca koje su istovremeno bogatile njegove krinje i njegovu tatinu.
Iznenada, da li je prolo petnaest minuta ili tri sata?, probudilo ga je neto to je moglo biti
zvuk, predoseanje ili nesiguran hod nekog duha. U pomrini jedva ublaenoj jednom niti
uline svetlosti to se probijala kroz procep na zavesi uspeo je da spazi priliku koja se podigla
sa susednog kreveta i tiho zaplovila ka vratima. Poluoamuen od sna, pomislio je da mladi
koji pati od zatvora ide u nunik da se napinje, ili da mu moda opet nije dobro, te ga je tiho
upitao: Ezekijel, je li vam dobro? Umesto odgovora sasvim je jasno uo pomeranje reze na
vratima (koja je bila zarala te je kripala). Nije razumeo, malice se uspravio u krevetu i
donekle uznemiren ponovo je upitao: Da li neto nije u redu, Ezekijel, mogu li vam
pomoi? Tada je osetio da se mladi Ijudi-make koji su tako elastini da izgledaju
posvudaSnji vratio i da sada stoji tu, pokraj njegove postelje, zaklanjajui traak svetlosti s
prozor. Ali, odgovorite mi, Ezekijel, ta vam je, mrmljao je pokuavajui da napipa
prekida lampe pored kreveta. U tom trenutku primio je prvi udarac noem, najdublji od svih
uboda, koji je utonuo u njegov grudni ko kao da je od putera i probio mu jednu kljunu kost.
On je bio siguran da je vikao i pozivao u pomo; i dok je pokuavao da se odbrani i ispetlja iz
arava to su mu se obmotavali oko stopala, bio je zaprepaen da ni njegova ena ni erka
niti ijedan od stanara nisu pohitali da mu pomognu. Ali, u stvari, niko nita nije uo. Kasnije,
dok su policija i sudija rekonstruisali to klanje, svi su se zaudili da don Sebastijan nije
mogao da razorua zloinca, budui da je on snaan, a Ezekijel krljav. Nisu mogli znati da je
u toj krvavoj pomrini propagandista za lekove po svoj prilici dobio neku natprirodnu snagu:
don Sebastijan je jedino uspevao da vikne u svojim mislima i da pokua da pogodi put
sledeeg udarca noa kako bi ga rukama zaustavio.
Primio je etrnaest ili petnaest uboda (lekari su smatrali da bi otvor na njegovom levom
bedru mogao biti udne podudarnosti zbog kojih ovek posedi u toku jedne noi i pone
da veruje u Boga posledica dva udarca noem u isto mesto) pravilno rasporeenih po
itavom telu, izuzimajui lice koje je ostalo bez ijedne ogrebotine udo Gospodina od
Oienja, kako je mislila donja Margarita ili Santa Rose, kako je govorila njena
imenjakinja? Kasnije je utvreno da je no pripadao familiji Bergua; bilo je to otro seivo od
petnaest santimetara koje je nedelju dana ranije tajanstveno nestalo iz kuhinje i koje je na telu
oveka iz Ajakua ostavilo vie oiljaka i rupa no to ih ima neki razbojnik.
emu se moglo dugovati to nije umro? Sluajnosti, bojem milosru i iznad svega jednoj
veoj kvazi tragediji. Niko nita nije uo; sa etrnaest ili petnaest rana od noa u telu don
Sebastijan je izgubio svest i leao je u mraku gubei krv; plahoviti mladi je mogao da se
dokopa ulice i zauvek nestane. Ali, kao i toliki slavni ljudi u istoriji, nastradao je zbog jednog
udnog hira. Kada je njegova rtva prestala da se opire, Ezekijel Delfin je bacio no i umesto
da se obue, svukao se. Go, ba kao na dan svog roenja, otvorio je vrata, proao kroz
hodnik, pojavio se u sobi donje Margarite Bergue i bez ikakvih objanjenja bacio se na krevet
s nepogreivom namerom daje potuca. Zato nju? Zato da pokua da siluje jednu gospou,
dodue plemenite loze, ali koja ima pedeset godina i jednu nogu krau od druge, sitnu i bezoblinu, i, na kraju krajeva, po merilima estetike, neopozivo i nepopravljivo runu? Zato
nije radije pokuao da ubere zabranjeno voe, maloletnu pijanistkinju, koja je, pored toga to
je bila devica, imala i jedrost i snagu, kao zift crnu kosu i alabasterski ten? Zato nije pokuao
da se uvue u tajnoviti harem medicinskih sestara iz Uanuka, devojaka dvadesetih godina i
verovatno vrste i slasne ploti? Ove poniavajue okolnosti navele su sud da prihvati tezu
odbrane prema kojoj je Ezekijel Delfin bio neuraunljiv i da ga poalje u Larko Erera, umesto
u zatvor.

Kada je primila tu neoekivanu i bludnu mladievu posetu, gospoa Margarita Bergua je

shvatila da se neto vrlo ozbiljno deava. Ona je bila realna ena i nije imala nikakve iluzije u
vezi sa svojim arima: Mene ni u snovima ne pokuavaju da siluju, tako da sam odmah
znala da je taj gola ili luak ili zloinac, izjavila je. Ona se naravno branila kao razjarena
lavica prilikom svog svedoenja zaklela se u Devicu da cvaj raspaljenko nije uspeo da joj
nanese ak ni jedan poljubac i, sem toga to je spreila zloupotrebu svoje asti, spasla je
ivot svome muu. Dok je grebla i grizla, sluei se laktovima i kolenima da bi ovog
degenerika odrala na odstojanju, ona je i vikala (ovog puta su to bili stvarni krici) to je
probudilo njenu erku i ostale-stanare. Rosa, sudija iz Ankaa, paroh iz Kahatamboa i
medicinske sestre iz Uanuka uspeli su da savladaju ekshibicionistu, vezali su ga i svi su
zajedno potrali da potrae don Sebastijana: da li je jo bio iv?
Bio im je potreban gotovo itav sat da dovedu hitnu pomo koja e ga preneti u Bolnicu
nadbiskupa Loajse, a prolo je skoro tri sata dok je dola policija da spase Lua Abrila
Marokina od noktiju mlade pijanistkinje koja je,, potpuno van sebe htela da mu iskopa oi i
popije krv (da li zbog rana nanetih njenom ocu? ili uvrede njenoj majci? a moda, ljudska
dua uzburkane ploti i otrovnih kutaka, zbog ponienja naneta njoj?). U policiji, povrativi
svoju uobiajenu blagost u ophoenju i glasu, i crvenei od silne stidljivosti im bi
progovorio, mladi propagandista za lekove je odluno poricao dokaze. Familija Bergua i
njihovi podstanari su ga oklevetali: nikada nikoga nije napao, nikada nije pokuao da siluje
neku enu, a ponajmanje bogalja kao to je Margarita Bergua, dama koju zbog njene dobrpte
i mnogih panji najvie potuje i voli na ovom svetu naravno, posle svoje ene, devojke
italijanskih oiju i muzikalnih kolena i laktova koja potie iz zemlje pesme i ljubavi. Njegov
mir, utivost i blagost, odline preporuke to su za njega dali njegovi efovi i saradnici iz
laboratorija Bajer, netaknutost njegovog policijskog dosijea, naveli su uvare reda da
oklevaju. Da li je mogue neizmerljiva maginost varljive pojavnosti da je sve to bila
zavera majke i erke rtve i njihovih podstanara protiv tog nenog i osetljivog mladia?
etvrta sila drave je bila naklonjena ovoj tezi i podrala je.
I da bi se stvar jo vie komplikovala i da bi se odrala napetost u gradu, objekat prekraja,
don Sebastijan Bergua nije mogao da razjasni sumnje jer se borio izmeu ivota i smrti u
Dravnoj bolnici na aveniji Alfonso Ugarte. Dobijao je obilne transfuzije krvi koje su dovele
na ivicu tuberkuloze mnoge njegove zemljake iz kluba Tambo-Ajakuo, jer im su saznali za
tragediju, dotrali su da se ponude kao dobrovoljni davaoci; te transfuzije, plus serumi,
ivenje, dezinfikovanje, zavoji, bolniarke to su stalno deurale iznad njegove glave, hirurzi
koji su mu spojili kosti, namestili organe i smirili nerve, u toku nekoliko nedelja progutali su
ovoj familiji njene poslednje prihode, ionako umanjene zbog inflacije galopirajuih ivotnih
trokova. Familija Bergua je morala da rasproda svoje obveznice po niskim cenama, da svoju
imovinu izdeli i iznajmi u pariima i da se stisne na drugom spratu gde sada vegetira.
Don Sebastijan se spasao, to da, ali njegovo ozdravljenje nije u poetku izgledalo dovoljno
da otkloni sumnje policije. Zbog silnih uboda noem i pretrpljenog straha, ili zbog moralnog
kaljanja njegove ene, ostao je nem (a aputalo se i poremeen). Nije bio u stanju da izgovori
nijednu re, gledao je u sve i svakoga s dremljivom bezizraajnou kornjae, a nisu ga
sluali prsti jer ak nije mogao (ili hteo) da pismenim putem odgovori na pitanja koja su mu
postavljali prilikom suenja bezumniku.
Proces je dobio ogromne razmere i Grad kraljeva je napeto pratio tok sasluanja. Lima,
Peru, itava rasno izmeana Amerika strastveno su pratili sudske rasprave, nadmudrivanja
sudskih vetaka, govore javnog tuioca i advokata odbrane, uvenog pravnog savetnika koji
je doao specijalno iz Rima, mramornog grada, da brani Lua Abrila Marokina, zato to je
mu jedne Italijanice koja ne samo da mu je zemljakinja ve i erka.
Zemlja se podelila na dva tabora. Oni koji su bili ubeeni u nevinost propagandiste za
lekove svi novinski listovi tvrdili su da don Sebastijan umalo nije postao rtva svoje

supruge i erke koje su bile u dosluhu sa sudijom iz Ankaa, popom iz Kahatamboa i

medicinskim sestrama iz Uanuka, bez sumnje radi nasledstva i finansijske dobiti. Pravni
savetnik iz Rima je carski branio ovu tezu, tvrdei da kada su familija i podstanari otkrili
mirno ludilo Lua Abrila Marokina, urotili su se da mu prilepe zloin (ili da ga moda navedu
da ga poini?). I skupljao je obrazloenja koja su organi tampe veliali, tapali im i tvrdili da
su to injenice: da li neko pri zdravom razumu moe da poveruje da jedan ovek primi
etrnaest ili petnaest udaraca noem i da pri tom uti? A ukoliko je, kao to je logino, don
Sebastijan Bergua urlao od bola, da li bi neko pri zdravom razumu mogao da poveruje da ni
supruga, ni erka, ni sudija, ne pop, ni medicinske sestre nisu uli te krike, s obzirom da su
zidovi kolinijalnog pansiona pregrade od trske i blata kroz koje se moe uti i zujanje muice
i koraci korpiona? 1 kakoje mogue da podstanarke iz Uanuka koje su uenice medicinske
kole s visokim ocenama nisu uspele da ukau ranjeniku prvu pomo, ve su bezono ekale
da stignu kola hitne pomoi, dok je ovaj gospodin leao gubei krv? I kako je mogue da
nijedna od est odraslih osoba, videi da kola za hitnu pomo kasne, nije dola na ideju, to bi
bilo logino ak i za nekog slabounika, da potrai taksi, budui da se na samom uglu
kolonijalnog pansiona nalazi taksistanica? Zar sve to nije udno, mutno, i zar ne pobuuje
sumnju?
Poto je tri meseca presedeo u zatvoru u Limi, popa iz Kahatamboa koji je doao u glavni
grad samo na etiri dana da bi nabavio novog Hrista za crkvu u svom selu, jer su
prethodnome derani odrubili glavu prakama, uzrujan pred pomilju da e ga osuditi za
pokuaj ubistva i da e do kraja ivota ostati u zatvoru, dobio je srani napad i umro. Njegova
smrt je naelektrisala javno miljenje i imala pogubne posledice po odbranu; dnevni listovi su
sada okrenuli lea uvezenom pravnom savetniku, optuili su ga da je kazuista, kantoman,
kolonijalista i hodoasnik i da je svojim si~ bilinskim i antihrianskim nagovetenjima
prouzrokovao smrt jednog dobrog upnika; a sudije (savitljivost trske to se povija prema
novinarskom vetru) liile su ga povlastica zato to je stranac, kao i prava da vodi spor na
sudovima u ovoj zemlji i donevi presudu koju su novinski listovi proslavili s
nacionalistikim povicima vratili su ga u Italiju kao nepoeljnu osobu.
Smrt pope iz Kahatamboa spasla je majku i erku kao i podstanare od verovatne osude na
zatvor zbog pokuaja ubistva i zloinake zavere. U skladu sa tampom i mnenjem, javni
tuilac je takoe poeo da pokazuje naklonost prema porodici Bergua i prihvatio je, kao u
poetku, njihovu verziju dogaaja. Novi advokat Lua Abrila Marokina, jedan domai
pravobranilac, potpuno je promenio strategiju: priznao je da je njegov klijent poinio ta
zlodela, ali je tvrdio da se on ne moe smatrati odgovornim zato to pati od paropsije i
rahitisa na nervnoj bazi, kao i od izofrenije i drugih nastranosti koje pripadaju mentalnoj
patologiji, to su istaknuti psihijatri potkrepili u svojim ljubaznim iskazima. Kao konani
dokaz umne neuravnoteenosti navedeno je to to je neduni mladi od etiri ene u
kolonijalnom pansionu izabrao najstariju i jedinu hromu. U toku poslednjeg govora javnog
tuioca dramatini vrhunac to proslavlja glumce a publici ledi krv don Sebastijan koji
je dotle sedeo na jednoj stolici, utljiv i zamagljenog pogleda, kao da ga se suenje uopte ne
tie, polagano je podigao jednu ruku i oiju zacrvenelih od napora, besa ili ponienja, vrsto
je njome upro u toku itavog jednog minuta kako je zabeleio hronometar (jedan novinar
dixit)n)1 u Lua Abrila Marokina. Smatralo se da je taj pokret izuzetno udnovat, ba kao
daje statua Simona Bolivara na konju poela odista da galopira . . . Sud je prihvatio sva
obrazloenja dravnog tuioca i Luo Abril Marokin je zatvoren u ludnicu.
Familija Bergua nikada vie nije stala na noge. Poelo je njeno materijalno i moralno
propadanje. Uniteni zbog plaanja klinika i raznih loih advokata, morali su da prekinu s
asovima klavira (i stoga da zaborave na ambiciju da Rosa jednog dana postane umetnica
1 lat: rekao je, p. p.

svetskog glasa) i da svoj ivotni nivo svedu na takve krajnosti kao to su post i prljavtina.
Stara kuerina je jo vie ostarela i malopomalo zaposele su je praina, pauina i moljci; imali
su sve manje klijenata i sve nieg nivoa, dok nisu doprli do slukinja i nosaa. Dospeli su do
samog dna onoga dana kada je jedan prosjak zakucao na vrata i postavio to uasno pitanje:
Je li ovo kolonijalno prihvatilite?
I tako, dan za danom, mesec za mesecom, prolo je trideset godina.
Ve je izgledalo da se familija Bergua navikla na svoj mediokritetski nain ivljenja, a onda
je iznenada neto nailo atomska bomba to jedne zore razara japanske gradove i
strano je uzrujalo. Ve godinama nisu sluali radio i ve im godinama familijarni budet nije
dozvoljavao kupovinu novina. Tako da su vesti iz sveta stizale familiji Bergua vrlo retko i iz
druge ruke, kroz primedbe i viceve njenih prostih gostiju.
Ali tog popodneva, kakva sluajnost, jedan voza kamiona iz Kastrovirejne se prostaki
nasmejao i otpljunuvi zeleno, promrmljao: Ovom Ludaji stvarno treba polomiti kosti! i
tresnuo je o izgrebani stoi dnevne sobe primerak lista Ultima Ora koji je upravo proitao.
Biva pijanistkinja ga je podigla i prelistala. Najednom pobledevi kao ena koju je
upravo poljubio vampir potrala je u sobu iz sveg glasa pozivajui majku. Zajedno su
proitale jednom i jo jednom tu izguvanu vest a potom su je, prvo jedna pa druga, viui
proitale don Sebastijanu koji je, u to nema sumnje, sve razumeo jer ga je odmah epala
jedna od onih njegovih bunih kriza kada je tucao, znojio se, glasno jecao i prevrtao se kao
da je zaposednut.
Koja je vest mogla toliko da uzbudi ovu familiju na zalasku?
U zoru prethodnog dana, u jednom prepunom paviljonu psihijatrijske bolnice Viktor Larko
Erera u Magdaleni del Mar, jedan tienik koji je meu tim zidovima proveo dovoljno
vremena da se penzionie, zaklao je jednog bolniara skalpelom, obesio katatoninog starca
koji je spavao u krevetu do njegovog i pobegao u grad preskoivi kao gimnastiar zid
Kostanere. Njegov postupak je sve iznenadio jer je uvek bio primerno miroljubiv, nikada nije
bio zlovoljan niti je podigao glas. Sve to je radio u toku tih trideset godina bilo je da dri
imaginarne mise u ast Gospodina od Oienja i da deli nevidljive hostije nepostojeim
priesnicima. Pre nego to je pobegao iz bolnice, Luo Abril Marokin koji je upravo upao
u najbolje doba za mukarca: pedeset godina, napisao je jedno utivo oprotaj no pisamce:
ao mi je, ali nemam druge, moram odavde da iziem. Oekuje me poar u jednoj staroj
kui u Limi, gde jedna hroma enica uspaljena kao baklja i njena familija smrtno vreaju
Boga. Meni je naloeno da ugasim te plamenove.
Da Ii e to uiniti? Da li e ugasiti plamenove? Hoe li se pojaviti taj ovek, vaskrsao s dna
tolikih godina, da bi drugi put gurnuo familiju Bergua u uas, kao to ih je sada gurnuo u
strah? Kako e zavriti ova prestraena familija iz Ajakua?

TA ZNAAJNA NEDELJA zapoela je jednom ivopisnom epizodom (bez nasilja to je

obeleio susret s rotilj-majstorima) u kojoj sam bio svedok i donekle uesnik. Henaro-mlai
je neprekidno izmiljao neke novine u programima i jednog dana je odluio da vesti
propratimo intervjuima kako bismo im dali malo dinamike. Natovario je Paskvalu i meni
posao, te smo od tada poeli da emitujemo jedan intervju dnevno o nekoj aktuelnoj temi na
veernjim vestima Panamerikane. To je znailo vie posla za Informativnu slubu, (bez
poveanja plate) ali nisam alio jer je bilo zabavno. Dok sam postavljao pitanja, u studiju u
ulici Belen ili s magnetofonom u ruci, kabaretskim izvoaima, lanovima parlamenta,
fudbalerima i ponekom udu od deteta, nauio sam da svako, bez izuzetka, moe postati
tema prie.
Pre nego to se dogodila ta ivopisna epizoda, najzanimljivija osoba koju sam intervjuisao
bio je jedan toreador iz Venecuele. Te sezone postigao je neobian uspeh na stadionu Ao. Na
svojoj prvoj koridi odsekao je nekoliko uiju, a na drugoj, posle jednog udesnog zahvata,
dodelili su mu jedno kopito i gomila ga je odnela na ramenima od Rimaka do njegovog hotela
na trgu San Martin. Ali na svojoj treoj i poslednjoj koridi on je sam preprodavao ulaznice
po astronomskoj ceni nije uspeo ni da vidi bikove, jer se odjednom nasmrt prepao, te je
beao od njih itavo popodne; nije izveo nijedan dostojanstven udarac maem i ubio ih je
nespretno i malo-pomalo tako da je kod svog drugog bika toga dana dobio etiri opomene.
Podigla se ogroman halabuka u redovima sedita oko arene: pokuali su da upale stadion Ao
i da linuju Venecuelanca koji je sred kie izrugivanja i jastuka, morao da ode u pratnji
andarmerije do svog hotela. Narednog jutra, nekoliko sati pre nego to e se ukrcati u avion,
intervjuisao sam ga u malom salonu hotela Bolivar. Zbunilo me je kada sam otkrio da je
manje inteligentan nego bikovi s kojima se bori i gotovo kao i oni nesposoban da se izrazi
reima. Nije mogao da sastavi nijednu povezanu reenicu, stalno je greio u vremenima a
nain na koji je vezivao ideje navodili su oveka da pomisli na tumore, afaziju, ljudemajmune. Forma nije bila manje udnovata od sadraja: govorio je s nekim nesrenim
naglaskom sluei se deminutivima i apokopama, to je, u toku njegovih estih mentalnih
praznina, bilo obojeno zoolokim groktajima.
Naprotiv, Meksikanac koji mi je zapao da ga intervjuiem u ponedeljak te znaajne
sedmice, bio je vrlo lucidan ovek i reit izlaga. Izdava i urednik jednog asopisa, napisao
je vie knjiga o meksikoj revoluciji. U Peru je doao predvodei jednu delegaciju
ekonomista i odseo je u hotelu Bolivar. Pristao je da doe u radio-stanicu i ja sam lino otiao
po njega. Bio je to visok i stasit gospodin, lepo obuen i bele kose, verovatno blizu ezdesete.
Pratila ga je njegova gospoa, sitna ena ivih oiju sa eiriem punim cvea na glavi. Na
putu od hotela do radio-stanice pripremili smo intervju tako da smo ga snimili za petnaest
minuta, a Henaromlai se mnogo uzrujao jer je ovaj ekonomista i istoriar, odgovarajui na
jedno pitanje, estoko napao vojne diktature (i mi u Peruu imali smo jednu takvu na elu sa
izvesnim Odrijom).
Dogodilo se dok sam pratio suprunike nazad u hotel Bolivar: bilo je podne i ulica Belen i
trg San Martin vrveli su od sveta; ili smo plonikom, mu u sredini, gospoa s desne strane a
ja s leve, ivicom. Upravo smo proli pokraj Radio-Sentrala i tek da bih neto rekao, ponovio
sam ovom vanom oveku da je intervju odlino ispao, kada me je neopozivo prekinuo glasi
meksikanske dame:
Isuse, Isuse, onesvestiu se . . .
Pogledao sam je: bila je vrlo ispijena, treptala je oima i udno mrdala ustima. Ali mene je
najvie iznenadilo ponaanje ovog ekonomiste i istoriara. uvi upozorenje, bacio je jedan
brz pogled svojoj supruzi a drugi meni sa zbunjenim izrazom lica, odmah potom je ponovo
pogledao ispred sebe i umesto da se zaustavi, ubrzao je korak. Dama iz Meksika je ostala
pored mene, pravei grimase. Stigao sam da je uhvatim za miicu ba kada je htela da se
srui. Poto je, sreom, bila tako krhka, mogao sam da je drim i da joj pomognem, dok je taj

vani ovek beao velikim koracima, preputajui meni delikatan zadatak <)a vuem njegovu
enu. Ljudi su nam otvarali prolaz iU zastajali da nas gledaju, i u jednom trenutku nalazili
smo se pored bioskopa Kolon a damici iz Meksika, kojoj se lice krivilo u raznim grimasama,
poele su i da cure sline, pljuvaka i suze uo sam jednog prodavca cigareta da kae: ak
i piki". I zaista: supruga ekonomiste i istoriara (koji je pro5ao Kolmenu i nestao meu
ljudima okupljenim na vratima bara Boli vara) ostavljala je za nama utu stelu. Kada smo
stigli do ugla. nije bilo druge nego da je ponesem, i tako sam. spektakularno i galantno,
preao tih preostalih pedeset metara, dok su vozai trubili, policajci dubali u svoje pitaljke a
ljudi pokazivali na nas. U mom naruju, damica iz Meksika nije prestajala da se uvija i pravi
grimase, a mojim akama i nosu se inilo da je, sem to se upikila, uradila i neto runije. Iz
njenog grla je izlazio neki atrofiram, isprekidani zvuk. Uavi u Bolivar, uo sam kako mi
neko suvo nareuje: Soba 301n. Bio je to vaan ovek: stajao je napola skriven iza nekih
zavesa. im mi je izdao to nareenje, ponovo je pobegao, udaljivi se lakim korakom ka liftu,
i dok smo se peli, nijednom se nije udostojio da pogleda u mene ili u svoju suprugu, kao da
nije eleo da ispadne neuviavan. Liftboj mi je pomogao da damu unesem u sobu. Ali im
smo je spustili na krevet, vaan ovek nas je bukvalno izgurao na vrata i, ne rekavi ni hvala
ni zbogom, grubo ih je zalupio nama u lice; izgledao je vrlo ozlojeen u tom trenutku.
Nije on lo mu objanjavao mi je docnije Pedro Kamao ve vrlo osetljiv
ovek koji se veoma boji da ne ispadne smean.
Tog popodneva trebalo je da tetki Huliji i Havijeru proitam priu koju sam upravo dovrio:
Tetka Elijana. E1 Komersijo nije nikada objavio priu o deacima koji su lebdeli, a ja
sam se uteio napisavi ovu drugu, zasnovanu na neemu to se desilo u mojoj familiji.
Elijana je bila jedna od mnogih tetaka koja je dolazila u nau kuu dok sam bio mali a ja sam
je voleo vie od ostalih zato to mi je donosila okolade i ponekad me vodila na aj u Slatki
krem. Njena ljubav prema slatkiima bila je predmet ismejavanja na naim plemenskim
skupovima, gde se prialo da je svu svoju platu sekretarice troila na slatkie pune krema,
hrskave polumesece, spuvaste torte i debele okolade u Belom duanetu. Bila je to ljupka
debeljuca vedra i brbljiva i ja sam je branio kada su u familiji, iza njenih lea, govorili da e
ostati usedelica. Jednog dana, na tajanstven nain, tetka Elijana je prestala da se pojavljuje u
naoj kui i familija je vie nije spominjala. Ja sam tada imao est ili sedam godina i seam se
da nisam mnogo verovao odgovorima svojih roaka kada sam ih pitao za nju: otila je na put,
bolesna je, navratie ovih dana. Nekih pet godina docnije, itava familija se iznenada uvila u
crninu i te noi u kui moje babe i dede, saznao sam da su bili na pogrebu tetke Elijane koja
je umrla od raka. Tada se razjasnila tajna. Upravo kada se inilo da je tetki Elijani dosueno
da ostane usedelica, neoekivano se udala za jednog Kineza, vlasnika bakalnice u ulici Hesus
Marija; familija, na elu s njenim roditeljima, uasnuia se tim skandalom onda sam
verovao da je sa blanjivo to to joj je mu Kinez, ali sada zakljuujem da mu je glavna
mana bila to je bakalin objavila je njenu smrt za ivota, tako da je niko nije ni poseivao
ni primao. Ali kada je umrla, oprostili su joj, duboko u srcu mi smo vrlo oseajna familija,
otili su na bdenje i pogreb i mnogo su suza za njom prolili.
Moja pria je bila monolog jednog deaka koji je, leei na svom krevetu, pokuSavao da
odgonetne tajnu nestanka svoje tetke, a kao epilog, bdenje pored njenog mrtvog tela. Bila je
to socijalna pria koja je vrila besom protiv roaka i roditelja punih predrasuda. Napisao
sam je za nekoliko nedelja i toliko sam o njoj priao tetki Huliji i Havijeru da su se predali i
zamolili me da im je proitam. Ali pre toga, tog ponedeljka po podne, ispriao sam im ono to
se desilo s damicom iz Meksika i onim vanim ovekom. Bila je to greka koju sam skupo
platio jer im se ta dogodovtina uinila mnogo zanimljivijom od moje prie.
Prelo nam je u naviku da tetka Hulija dolazi u Panamerikanu. Otkrili smo da je to
najsigurnije mesto, poto smo zaista mogli da raunamo na sauesnitvo Paskavala i velikog
Pablita. Navraala je posle pet, vreme kada je obino zapoinjao miran period: Henarovi su

tada ve bili otili i gotovo niko nije dolazio da njuka po tavanu. Moji saradnici bi nekim
preutnim sporazumom zamolili za dozvolu da odu na kafiu, tako da smo tetka Hulija i ja
mogli nasamo da priamo i da se ljubimo. Ja bih ponekad seo da piem, a ona bi itala neki
asopis ili avrljala s.Havijerom koji bi nam se neizostavno pridruio oko sedam. Postali smo
nerazdvojna grupa i u toj sobici od dasaka moja romansa s tetkom Hulijom postala je arobno
prirodna. Mogli smo da se drimo za ruke i da se ljubimo a da niko na to ne obraa panju.
Bili smo vrlo sreni zbog toga. Zatvoriti se na tom tavanetu znailo je biti slobodan, raditi
ono to nam je volja; mogli smo da se volimo, da razgovaramo o onome to je za nas vano i
da se oseamo okrueni razumevanjem. Izii napolje znailo je ui u neprijateljsko podruje
gde smo bili primorani da laemo i da se krijemo.
Moe li se rei da je ovo ovde nae ljubavno gnezdo? pitala me je tetka Hulija. Ili
je i to duvanderski?
Naravno da je duvanderski i da se ne moe rei ja sam odvraao. Ali moemo
ga nazvati Monmartrom.
Igrali smo se profesora i uenice i ja sam joj objanjavao ta znai duvanderski, ta se ne
moe rei ili uiniti i zaveo sam inkvizitorsku cenzuru onoga to je itala, zabranjujui joj sve
njene omiljene autore, od Franka Jerbija do Korina Teljada. Zabavljali smo se sve u esnaest,
a Havijer je na svoj vatreno-dijalektiki nain ponekad upadao u nau igru duvanderstva.
itanju Tetka Elijane prisustvovali su i Paskval i veliki Pablito, jer su se tu zatekli a ja se
nisam odvaio da ih izbacim, to je na kraju ispalo dobro jer su se jedino oni oduevili mojom
priom; ipak, budui da su bili moji podreeni, pomalo sam sumnjao u njihovo ushienje.
Havijer je smatrao nestvarnom: niko ne bi poverovao da jedna familija osuuje devojku na
progonstvo zato to se udala za Kineza; i uveravao me je da bi se pria mogla spasti ukoliko
bi mu bio crnac ili Indijanac. Tetka Hulija mi je zadala smrtni udarac rekavi i da joj pria
lii na melodramu i da joj izvesne rei, kao drhtei i jecajui zvue duvanderski.
Taman sam poeo da branim Tetku Elijanu, kada sam na vratima tavaneta ugledao malu
Nensi. Jedan pogled je bio dovoljan da shvatim zbog ega je dola.
E sada se zaista podigla halabuka u familiji rekla je u dahu.
Namirisavi dobar tra, Paskval i veliki Pablito naulie ui. Prekinuvi svoju roaku,
zamolio sam Paskvala da pripremi vesti koje idu u devet, a nas etvoro smo iziii da
popijemo kafu. Za jednim stolom u Brani, sve nam je potanko ispriala. Dok je prala kosu,
ula je telefonski razgovor izmeu njene majke i tetke Hesus. Sledila joj se krv u ilama kada
je ula da razgovaraju o ono dvoje i kada je otkrila da smo to mi. Nije bilo sasvim jasno o
emu su sve razgovarale, ali ve su podue znale za nau romansu, jer u jednom trenutku
tetka Laura je rekla: Zamisli da ih je ak i Kamunita jednom videla u Olivaru u San Isidru,
kako se bestidno dre za ruke (neto to se zaista dogodilo jednog jedinog podneva, pre vie
meseci). Kada je izila iz kupatila (tresui se kao prut, kako je rekla) mala Nensi se nala licem u lice sa svojom majkom i pokuala je da se napravi luda: pored uiju joj je zvrjao fen,
nije nita mogla da uje, ali tetka Laura je uutkala i prekorela, nazvavi je sauesnicom te
posrnule ene.
Posrnula ena sam ja, zar ne? upitala je tetka Hulija, vie radoznalo nego besno.
Da, to objasnila je moja roaka, pocrvenevi. Misle da si sve ovo ti zamesila.
Tako je, ja sam maloletan, mirno sam iveo studirajui prava, sve dok ... rekao
sam, ali moja ala nije nikome bila smena.
Ako saznaju da sam vam ispriala, ubie me ree mala Nensi. Zakunite mi se
Bogom da neete rei ni rei.
Njeni roditelji su je izriito upozorili daje, ako bilo ta oda, nee pustiti iz kue godinu
dana, ak ni na misu. Toliko su strogo s njom razgovarali da se kolebala da li da nam ita
ispria. Familija zna sve od samog poetka i ostala je diskretna smatrajui da je to obina
budalatina, beznaajan flert jedne hirovite ene koja je na svoju listu ljubavnih dogodovtina

htela da stavi i jednu egzotinu pustolovinu: meloletnika. Ali poto je tetka Hulija poela
bestidno da se pokazuje po ulicama i trgovima s balavcem, i sve je vie prijatelja i roaka
saznavalo za ovu romansu ak su za to uli i baba i deda zahvaljujui trau tetke Selije
a to je sramota i verovatno e veoma nauditi malome (to jest, meni), koji je, otkako mu je
rasputenica zavrtela mozak, verovatno izgubio elju da dalje studira, familija je odluila da
se umea.
- I ta e uiniti da me spasu? upitah, jo uvek previe ne strahujui.
- Pisae tvojim roditeljima odvrati mala Nensi. Ve su to uinili najstariji ujaci:
Horhe i Luo.
Moji roditelji su iveli u Sjedinjenim Amerikim Dravama, a moj otac je bio vrlo strog
ovek koga sam se veoma bojao. Ja sam rastao daleko od njega; odgajila me je moja majka i
njena familija, a kada su se njih dvoje pomirili i kada sam otiao da ivim s njima, nikada se
nismo dobro slagali. Bio je konzervativan i autoritativan, sklon hladnom besu, i ako su mu
doista pisali, vest e ga pogoditi kao bomba i vrlo e estoko reagovati. Tetka Hulija me
uhvati za ruku ispod stola:
Pobledeo si, Vargitas. Sada zaista ima temu za jednu dobru priu.
Najbolje je zadrati hladnu glavu i znati meru ohrabrivao me je Havijer. Nemoj
da panii, bolje hajde da napravimo dobar plan kako da se suoimo s predstojeom
burom.
I na tebe su besni upozorila ga je Nensi. I tebi su prilepili jednu pogrdnu re.
Svodnik? nasmeila se tetka Hulija. A onda, okrenuvi se meni, ree tunim
glasom: Mene pogaa to to e nas razdvojiti i to viSe nikada neu moi da te
vidim.
To je duvanderski i ne moe se tako rei objasnih joj.
Kako su se samo dobro prikrivali ree tetka Hulija. Ni moja Sestra, ni moj zet
niti iko od tvojih roaka nije me naveo da posumnjam da znaju i da me mrze. Uvek su
bili vrlo ljubazni prema meni, ti licemeri.
Za sada, morate prestati da se viate ree Havijer. Neka Hulita izlazi sa
udvaraima, a ti izvodi druge devojke. Neka familija poveruje da ste se posvaali.
Utueni, tetka Hulija i ja se sloismo da je to jedino reSenje. Ali, kada je otiSla mala Nensi
zakleli smo se da je neemo odati i Havijer za njom, tetka Hulija me je otpratila do
Panamerikane i dok smo pognutih glava i drei se za ruke ili ulicom Belen, vlanom od
kiice, oboje smo znali, bez potrebe da to kaemo, da ta strategija moe la da pretvori u
istinu. Ako se ne budemo viali, ako svako bude izlazio za svoj raun, ovo nae e se, pre
ili kasnije, zavriti. Dogovorili smo se da se svaki dan ujemo telefonom, u odreeno vreme i
oprostili smo se dugo se ljubei u usta.
Dok sam se u klimatavom liftu peo na svoje tavane, osetih kao i ranije, neobjanjivu elju
da o svojim nevoljama popriam s Pedrom Kamaom. To kao da je bilo predoseanje, jer u
kancelariji su me oekivali glavni saradnici bolivijanskog piskarala: Lusijano Pando,
Hosefina Sanes i Melja, udubljeni u ivahan razgovor s velikim Pablitom, dok je Paskval
punio vesti katastrofama (naravno, nikada nije potovao moju zabranu da u vestima govori o
mrtvima). Strpljivo su saekali da pomognem Paskvalu oko posledljih vesti, a kada su nam
on i veliki Pablito poeleli laku no i kada smo nas etvoro ostali sami na tavanetu, pogledali su se, pomalo zbunjeni, pre nego to su poeli da govore. Nema sumnje, re je bila o
umetniku.
Vi ste njegov najbolji prijatelj i zato smo doSli k vama promrmljao je Lusijano
Pando. Bio je to povijen oveuljak u svojim ezdesetim godinama, svako mu je oko
gledalo u razliitom pravcu, a nosio je jedan mastan al i leti i zimi i danju i nou.
Znao sam ga samo u tom braon odelu s plavim prugicama koje je ve bilo potpuno
ofucano od tolikih pranja i peglanja. Njegova desna cipela imala je rupu na gornjem

delu stopala gde mu je virila arapa. Re je o neem vrlo delikatnom. Vi sigurno

ve slutite . . .
Zaista ne znam, Lusijano rekoh mu. Mislite li na Pedra Kamaa? Pa, tano je da
smo prijatelji, ali vi ve znate da je on osoba koju ovek nikada ne moe sasvim
upoznati. Da mu se nije ta dogodilo?
Klimnuo je glavom, ali je ostao nem, gledajui u svoje cipele kao da mu vrlo teko pada
pomisao na ono to treba da kae. Upitno sam pogledao u Hosefinu i Meljaa koji su bili
ozbiljni i nepomini.
Ovo inimo iz ljubavi i zahvalnosti zacvrkutala je svojim prelepim, barunastim
glasom Hosefina Sanes. Jer niko, mladiu, ne moe da pojmi koliko mi, koji smo
tako loe plaeni ne ovom poslu, dugujemo Pedru Kamau.
Uvek smo bili poslednja rupa na svirali, niko nije davao ni pet para za nas, bili smo
tako iskompleksirani da smo sebe smatrali ubretom ree Melja tako potresnim
glasom da sam odjednom pomislio da je Pedro Kamao doiveo neki udes.
Zahvaljujui njemu, otkrili smo da je ovo to mi radimo umetnost.
Ali vi o njemu govorite kao daje umro rekoh im.
Jer, ta bi ljudi radili bez nas? citirala je Hosefina Sanes svog idola, ne uvi me.
Ko im daje iluzije i emocije i pomae im da ive?
Bila je to ena kojoj je priroda dala taj divan glas ne bi li joj nekako nadoknadila mnotvo
mana njenog tela. Gotovo je nemogue pogoditi njene godine, premda mora da je prevalila
polovinu veka. Prirodno crnokosa, izbeljivala je kosu oksienom koja joj je, kao uta slama
strala ispod velikog crvenog turbana i padala preko uiju, ali ih na nesreu nije pokrivala,
jer, bile su ogromne, isturene napolje kao antene, da prikupljaju zvuke sveta. Meutim, na
njoj je najupadljiviji bio njen podbradak, kesa koe to joj je padala na arenu bluzu. Imala je
guste malje iznad gornje usne, to bi se moglo nazvati brkovima i stvorila je odvratnu naviku
da ih pipka prstima dok govori. Na nogama je imala elastine arape kakve nose fudbaleri
zbog proirenih vena. U bilo kom drugom trenutku, njena bi me poseta ispunila
radoznalou. Ali te noi bio sam previe zaokupljen sopstvenim problemima.
Naravno da znam ta vi svi dugujete Pedru Kamau
rekoh s nestrpljenjem. Sigurno da postoji dobar razlog zbog ega su njegove radioserije najpopularnije u zemlji.
Video sam kako su se pogledali, ohrabrivi se.
Ba tako ree konano Lusijano Pando, zabrinut i tuan. U poetku nismo na to
obraali panju. Mislili smo da su to propusti, greke zbog rasejanosti koje se mogu
bilo kome desiti. Pogotovu nekome ko radi od izlaska do zalaska sunca.
Ali ta se u stvari dogaa s Pedrom Kamaom? prekinuh ga. Nita ne shvatam,
don Lusijano.
Radio-serije, mladiu, promrljala je Hosefina Sanes kao da vri svetogre, postaju
sve udnije i udnije.
Mi, glumci i tehniari smenjujemo se na telefonu Radio-Sentrala da bismo posluili
kao branici za proteste slualaca dodao je Melja. Njegova kosa je podseala na
sjajne ekinje bodljikavog praseta, kao da ju je namazao briljantinom; kao i uvek,
imao je na sebi kombinezon kakav nose utovarivai i cipele bez pertli i izgledao je
kao da e svakog trenutka briznuti u pla. Da ga Henarovi ne bi izbacili,
gospodine.
Vi vrlo dobro znate da on nema sredstava i da takoe ivi od danas do sutra dodao
je Lusijano Pando. Sta e biti s njim ako ga izbace? Umree od gladi!
A s nama? ponosno ree Hosefina Sanes. ta e biti s nama bez njega?
Poeli su da govore svi uglas, da mi sve priaju u najsitnije detalje. Nedoslednosti
(brbljanja kako je to nazivao Lusijano Pando) poele su pre otprilike dva meseca, ali u

poetku su bile tako beznaajne da su ih verovatno primetili samo glumci. Nisu rekli ni re
Pedru Kamau, jer, poznavajui njegov karakter, niko se nije usudio, a sem toga, dugo
vremena su se pitali ne pravi li on te trikove moda namerno. Meutim, u poslednje tri
nedelje stanje je postalo vrlo ozbiljno.
Sve se pretvorilo u optu zbrku, mladiu ree neutena Hosefina Sanes. Prie
su se potpuno meusobno izmeale tako da ak ni mi nismo u stanju da ih razmrsimo.
Ipolito Lituma je uvek bio narednik, strah i trepet za zloince u Kaljau, u radio-seriji
koja ide u deset ree Lusijano Pando, uzrujanim glasom. Ali u poslednja tri dana ispostavilo se da se tako zove sudija u seriji koja poinje u etiri. A sudija se zvao
Pedro Bareda, na primer.
A don Pedro Bareda sada govori kako lovi pacove zato sto su prodrali njegovu
erkicu kazala je Hosefina Sanes, dok su joj se oi punile suzama. A u stvari,
pojeli su sestricu don Federika Teljesa Unsategija.
Moete li uopte da zamislite kako se oseamo dok snimamo promucao je Melja.
Govorimo i inimo stvari koje su iste besmislice.
I ne postoji nain da se sredi sva ta zbrka promrmljala je Hosefina Sanas. Jer
videli ste kako gospodin Kamao nadgleda programe. Ne dozvoljava da se izmeni
nijedan zarez. U protivnom, spopadnu ga uasni napadi besa.
Umoran je, to je objanjenje ree Lusijano Pando, tuno vrtei glavom. Niko ne
moe raditi dvadeset sati dnevno a da mu se nita u glavi ne pobrka. Potreban mu je
odmor da bi opet postao ono to je bio.
Vi dobro stojite s Henarovima ree Hosefina Sanes. Zar ne biste mogli da
porazgovarate s njima? Samo da im kaete da je umoran, da rnu daju nekoliko nedelja
da se oporavi.
Najtee e biti ubediti njega da to prihvati ree Lusijano Pando. Ali ovako se
dalje ne moe. Na kraju e ga otpustiti.
Ljudi stalno pozivaju radio-stanicu ree Melja.
Treba biti udotvorac pa izvrdati njihovim pitanjima. A pre neki dan je ve neto
izilo u Hronici.
Nisam im rekao da Henaro-stariji ve zna i da me je zaduio da porazgovaram s Pedrom
Kamaom. Dogovorili smo se da ja ispitam Henara-mlaeg i da, u zavisnosti od njegove
reakcije, odluimo da li je pametno da oni lino dou i u ime svojih saradnika uzmu
Bolivijanca u odbranu. Zahvalivi im se na poverenju, pokuao sam da ih malo obodrim:
Henaro-mlai je moderniji od Henara-starijeg i ima vie razumevanja tako da emo ga
verovatno ubediti da mu dl taj odmor. Nastavili smo s razgovorom dok sam gasio svetla i
zatvarao tavane. Pozdravili smo se na ulici Belen. Video sam ih kako nestaju u praznoj ulici,
runi i velikoduni pod kiicom.
Te noi nisam oka skopio. Kao i obino, u kui dede i babe zatekao sam svoju veeru
serviranu i poklopljenu, ali nisam pojeo ni zalogaj (i da se bakica ne bi zabrinula, bacio sam
pohovano meso s pirinem u ubre). Dvoje starih su legli, ali bili su budni i kada sam uao da
ih poljubim i poelim laku no, uputio sam im jedan detektivski pogled nastojei da na
njihovim licima otkrijem uznemirenost zbog moje sablanjive romanse. Nita, nikakav znak:
bili su ljubazni i paljivi i deda me je upitao neku re za njegovu ukrtenicu. Ali saoptili su
mi dobru vest: moja mama je pisala da ona i moj tata uskoro dolaze u Limu na odmor i dae
javiti taan datum dolaska. Ne mogu mi pokazati pismo jer ga je odnela jedna od tetaka.
Nema sumnje, to je bio ishod izdajnikih pisama to su im poslali o meni. Mora da je moj
otac rekao: Idemo u Peru da stvari stavimo na njihovo mesto. A moja majka: Kako je
Hulija mogla da uini tako neto? (Tetka Hulija i ona su bile prijateljice kada je moja
familija ivela u Boliviji, a ja se jo nisam sluio razumom).

Spavao sam u jednoj sobici prepunoj knjiga, kofera i krinja gde su baba i deda uvali
svoje uspomene, mnoge fotografije iz davno prolog doba njihovog procvata, kada su imali
plantau pamuka u Kamani, kada je deda bio farmer-pionir u Santa Krusu de la Sjeri, konzul
u Koabambi ili prefekt u Pjuri. Leei na leima u svom krevetu, u mraku, mnogo sam
mislio na tetku Huliju i kako e nas, bez sumnje, na ovaj ili onaj nain, pre ili kasnije, zaista
rastaviti. To me je ispunjavalo besom i sve mi je izgledalo glupo i jadno, a onda mi se
odjednom u glavi pojavio lik Pedra Kamaa. Razmiljao sam o telefonskim pozivima ujaka i
ujni, roaka i roakinja, i o tetki Huliji i meni, i poeo sam da sluam telefonske pozive
slualaca zbunjenih svim onim likovima koji su menjali imena i premetali se iz radio-serije u
tri u onu u pet, i svim onim epizodama to su se preplitale kao praumsko granje, nastojei da
pogodim ta se to zbiva u zamuenoj piskaralovoj glavi; ali nije mi bilo smeno, naprotiv,
potresala me je pomisao da glumci RadioSentrala urujusa tonskim tehniarima,
sekretaricama i vratarima da. bi zatakali pozive i spasli umetnika od otputanja. Ganulo me
je da Lusijano Pando, Hosefina Sanas i Melja misle da ja, poslednjarupa na svirali, mogu
da utiem na Henarove. Kako mora da se oseaju malima, kako bedno mora da zarauju kada
im ja izgledam vaan. Povremeno mi je nadolazila neizdrljiva elja da tog istog trenutka
vidim, dodirnem, poljubim tetku Huliju. Tako razmiljajui video sam kako se razdanjuje i
uo pse to zalaju u zoru.
Stigao sam na svoj tavan u Panamerikani ranije nego obino, a kada su se u osam pojavili
Paskval i veliki Pablito, ve sam bio pripremio biltene, proitao i obeleio sve novine (koje
treba da plagiram). Dok sam to radio, pogledavao sam na sat. Tetka Hulija me je pozvala
tano u dogovoreno vreme.
Nisam itavu no trenula promrmljala je jedva ujnim glasom. Mnogo te volim,
Vargitas.
I ja tebe, svom svojom duom apnuo sam, rasrdivi se kada sam primetio da se
Paskval i veliki Pablito pribliavaju da bi bolje uli. Ni ja nisam oka sklopio, samo
sam na tebe mislio.
Ne moe da pojmi kako su ljubazni prema meni moja sestra i zet ree tetka
Hulija. Ostali smo do kasno da igramo karte. Teko mi je da poverujem da znaju i
da uestvuju u zaveri.
Ipak je to tano rekoh joji. Moji roditelji su najavili da dolaze u Limu. A to je
jedini razlog; oni nikada ne putuju u ovo doba godine.
Uutala je i mogao sam da je vidim s druge strane ice, tunu, besnu, razoaranu. Ponovih
joj daje volim.
Zvau te u etiri, kako smo se dogovorili, ree najzad. Nalazim se u bakalnici na
uglu, kod Kineza i napravio se red iza mene. ao, ao.
Otiao sam do Henara-mlaeg, ali nije bio u svojoj kancelariji. Ostavio sam mu poruku da
moram s njim hitno da razgovaram i, tek da bih neto radio, da bih nekako i ispunio prazninu
koju sam oseao, otiao sam na Univerzitet. Naao sam se na asu krivinog prava iji mi je
profesor uvek liio na junaka kratke prie. Savrena kombinacija satirijaze i
koprolalije,gledao je uenice kao da ih svlai i sve je koristio za izgovor da bi govorio
dvosmislene reenice i bestidnosti. Jednoj devojci koja mu je dobro odgovorila na pitanje, a
imala je ravne grudi, estitao je, zainjujui svoje rei: Vi ste vrlo sintetini, gospoice i
poto je obrazloio jedan lan iz zakonika dao se u govoranciju o venerinim bolestima. U
radio-stanici, Henaro-mlai me je oekivao u svojoj kancelariji:
Pretpostavljam da mi nee traiti poviicu upozorio me je s vrata. Na ivici smo
bankrotstva.
elim da razgovaramo o Pedru Kamau umirih ga.

Zna li da je poeo da pravi neuvene stvari? ree mi kao da se veseli nekoj dobroj
ali. Premeta ljude iz jedne radio-serije u drugu, menja im imena, preplie sadraje i sve prie svodi na jednu. Pravi genije, zar ne?
Pa, nauo sam neto rekoh mu, zbunjen njegovim oduevljenjem. Ba sam sino
razgovarao s glumcima. Vrlo su zabrinuti. Previe radi; boje se da zbog premora
zdravstveno ne klone. Izgubio bi kokoku koja daje zlatna jaja. Zato ga ne poalje
malo na odmor, da se dovede u red.
Odmor Kamau? prepao se naprednjaki impresario. Da li je on to traio?
Rekoh mu da nije, ve da je to predlog njegovih saradnika.
Umorili su se od njegovog napornog naina rada i hteli bi da ga se oslobode na nekoliko
dana objasnio mi je. Bila bi ludost poslati ga sada na odmor. Podigao je neku hrpu
novina i pobedonosno mahnuo njome kroz vazduh: Opet ovog meseca imamo rekordni
broj slualaca. to e rei da se njegova ideja da povee prie pokazala delotvornom. Moj
otac je bio zabrinut zbog tih egzistencijalistikih novina, ali one daju rezultate, istraivanja to
potvruju. Ponovo se nasmejao. Drugim reima, dokle god se publici to svia, moraemo da
trpimo njegove ekscentrinosti.
Nisam navaljivao da ne bih neto zabrljao. Nakon svega zato Henaro-mlai ne bi bio u
pravu? Zato ne bi bilo mogue da je bolivijanski piskari savreno dobro isplanirao te
nedoslednosti? Nije mi se ilo kui i odluih da se dam u troak. Ubedio sam blagajnika
Panamerikane da mi da avans, a tada sam pravo iz stanice otiao u sobiak Pedra Kamaa da
ga pozovem na ruak. Kucao je kao manijak, naravno. Prihvatio je bez oduevljenja,
upozoravajui me da nema mnogo vremena.
Otili smo u jedan kreolski restoran iza kole Bezgrene Device, u ulici ankaj gde su, kao
specijalitet, sluili neka jela iz Arekipe i rekoh mu da e ga ona moda podsetiti na uvene
bolivijanske pikantne specijalitete. Ali, veran svojoj uobiajenoj dijetalnoj ishrani, umetnik se
zadovoljio supicom od jaja i pireom od graha koji jedva da je okusio. Nije hteo nita slatko i
visokoparnim reima koje su zapanjile konobare, protestvovao je zato to nisu kako teba
pripremili njegov aj od vrbene i nane.
Mnogo mi loe ide ovih dana rekoh mu im smo naruili. Familija je otkrila
moju romansu s vaom zemljakinjom i poto je starija od mene i razvedena, strano su
besni. Neto e uiniti da nas razdvoje i zbog toga sam vrlo ogoren.
Mojom zemljakinjom? iznenadio se piskari. Jeste li se vi to upustili u
ljubavnu pustolovinu s nekom Argentinkom, pardon, Bolivijankom?
Podsetio sam ga da poznaje tetku Huliju, da smo bili u njegovoj sobi u La Tapadi gde
smo zajedno veerali i da sam mu jo ranije priao o svojim ljubavnim problemima a on mi je
preporuio da ih poleim suvim ljivama na te srce i anonimnim pismima. Namerno sam to
inio, insistirajui na detaljima i paljivo ga posmatrajui. Vrlo me je ozbiljno sasluao, ne
trepnuvi.
Nije loe prolaziti kroz takve neugodnosti rekao je, srknuvi prvu kaiku svoje
supe. ovek kroz patnju ui.
I promenio je temu. Nairoko je govorio o vetini kuvanja i o potrebi da se bude umeren na
jelu kako bi duh ostao zdrav. Uveravao me je da prevelika upotreba masti, kroba i eera
otupljuje moralna naela kod ljudi i stvara sklonost ka zloinu i porocima.
Ponite malo da istraujete meu vaiom poznanicima savetovao mi je.
Videete da perverznjaci pre svega potiu iz redova debelih ljudi. Zauzvrat, kod
mravih ne postoje zle sklonosti.
Premda se trudio da to prikrije, bilo mu je neugodno. Nije govorio prirodno i ubedljivo kao
inae, ve je oigledno samo laparao, zaokupljen brigama koje je eleo da sakrije. U
njegovim buljavim okicama bilo je neke meavine tuge, straha i izvesnog stida i povremeno
je grizao usne. Duga kosa mu je vrila od peruti, a na vratu to mu je poigravao u okovratniku

koulje ugledao sam medaljoni koji je povremeno gladio s dva prsta. Ovo je jedan
udesan gospodin: na Gospodin od Oienja, objasnio mi je, pokazujui ga. Crni sakoi
mu je klizio s ramena i bio je vrlo bled. Bio sam reio da mu ne spominjem radio-serije, ali
odjednom, videvi da je zaboravio da tetka Hulija uopte postoji kao i na nae razgovore o
njoj, osetio sam bolesnu znatielju. Zavrivi sa supom od jaja, pijuckali smo sok od groa i
ekali na glavno jelo.
Jutros sam razgovarao s Henarom-mlaim o vama
rekoh mu najnehajnije moguim glasom. Ima jedna dobra vest: prema izvetajima
propagandinih agencija, poveala se sluanost vaih radio-serija. I kamenje ih ak
slua.
Primetio sam da se ukoio, skrenuo je pogled i poeo vrlo urno da zavija i odvija salvetu,
neprekidno trepui. Kolebao sam se da li da produim ili da promenim temu, ali pobedila je
znatielja:
Henaro-mlai veruje da se sluanost poveala zahvaljujui vaoj ideji da izmeate
likove radio-serija i isprepletete prie rekoh mu, i videh da je ispustio salvetu, da
trai moje oi i da bledi. Kae da ste to genijalno smislili.
Poto nita nije odgovorio, ve me je samo gledao, nastavio sam da govorim oseajui da
mi se saplie jezik. Govorio sam o avangardi, eksperimentisanju, citirao sam ili izmiljao
autore, uveravao ga da su oni senzacija u Evropi jer uvode novine sline njegovoj: menjaju
identitet likova tokom prie, pravei nameme nedoslednosti da bi kod itaoca odrali
napetost. Doneli su nam pire od graha i ja poeh da jedem, srean to mogu da uutim i
spustim oi kako ne bih i dalje morao da gledam koliko je Pedru Kamau neugodno. Proveli
smo izvesno vreme utei, ja sam jeo a on je svojom viljukom prebirao po pireu od graha i
zrnima pirina.
Deava mi se neto vrlo neprijatno uh ga konano da kae veoma tihim glasom, kao
za sebe. Gubim nit u svojim priama, nisam siguran u ono to radim i uvlai se
zbrka. Pogledao me je sa zebnjom. Znam da ste vi lojalan mladi, prijatelj u koga se
mogu pouzdati. O ovome ni rei trgovcima!
Pravio sam se da sam iznenaen i navalih da ga uveravam u svoju privrenost. Bio je to
sada sasvim drugi ovek: pun neke teskobe, nesiguran, ranjiv, a znoj mu je rosio zelenkasto
elo. Dodirnuo je svoje slepoonice:
Ovde je, naravno, itav vulkan ideja potvrdio je. Ali izdaje me pamenje. Hou
rei to s imenima. U poverenju vam kaem, prijatelju moj: ja ih ne meam, sama se
meaju. A kada shvatim ta se desilo, suvie je kasno. arolije bi bile potrebne da ih
vratim na njihovo mesto, da objasnim zbog ega je dolo do premetaja. Busula koja
ne pravi razliku izmeu severa i juga, moe dovesti do vrlo ozbiljnih posledica.
Rekoh mu da je umoran, da niko ne moe raditi tim tempom a da se ne uniti, da treba da
uzme odmor.
Odmor? Samo u grobu odvratio je preteim glasom kao da sam ga uvredio.
Ali trenutak docnije ponizno mi je ispriao da je primetivi te rupe u pamenju pokuao
da napravi neto kao kartoteku. Meutim, pokazalo se nemoguim, jer on nema vremena ak
ni da pregleda snimljene programe; svi asovi njegovog radnog dana ispunjeni su stvaranjem
novih rukopisa. Ako stanem, nastae kraj sveta, promrmljao je. A zato mu ne bi pomogli
njegovi saradnici? Zato se ne bi njima obratio za pomo kada ga obuzmu sumnje?
To nikada odgovorio je. Prestali bi da me potuju. Oni su samo sirovina, moji
vojnici, i ako ja zabrljam, njihova dunost je da me slede i da i oni zabrljaju.
Naglo je prekinuo dijalog da bi oitao bukvicu konobarima jer je smatrao da mu je napitak
bljutav, a zatim smo morali da se vratimo gotovo trei u radio-stanicu gde ga je ekala radioserija u tri. Dok smo se pozdravljali, rekoh mu da u uiniti sve to mogu da mu pomognem.

Jedino vas molim da nikome nita ne govorite kazao je, a potom dodao, uz svoj
ledeni smeak: Ne brinite, velike nevolje lee se velikim zahvatima.
Stigavi na svoj tavan, pregledao sam popodnevne novine, zaokruio vesti, ugovorio za est
intervju s jednim neurohirurgom koji se bavio istorijskim istraivanjima i koji je presadio
delove lobanje instrumentima iz doba Inka to mu ih je posudio Antropoloki muzej. U pola
etiri poeo sam naizmenino da gledam na sat i u pravcu telefona. Tetka Hulija je pozvala
tano u etiri. Paskval i veliki Pablito nisu bili stigli.
Sestra je sa mnom razgovarala za vreme ruka ree mi tunim glasom. Da je to
prevelik skandal i da tvoji roditelji dolaze da mi iskopaju oi. Zamolila me je da se
vratim u Boliviju. ta mogu? Moram da idem, Vargitas.
Hoe li da se udaj za mene? upitah je.
Nasmejala se, ali ne ba veselo.
Ozbiljno ti govorim uporno sam nastavljao.
Ti me zaista pita da se udam za tebe? ponovo se nasmejala tetka Hulija, ovog puta
veselije.
Je Ii odgovor da ili ne* upitah. Pouri, samo to nisu stigli Paskval i veliki
Pablito.
Da li me to pita da bi pokazao tvojoj familiji da si ve odrastao? upitala me je
tetka Hulija s ljubavlju.
I zbog toga priznao sam.

PRIA VELEASNOG OCA don Seferina Uanke Lejve, mesnog paroha onog bunjita,
odmah do Viktorije, gradskog kvarta ludog za fudbalom, koje se zove Mendosita, poela je
pre pola veka kada je jedne karnevalske noi, neki mladi iz dobre familije, koji je voleo da
povremeno zae meu svetinu, u jednom pasau irimaja silovao raspojasanu veerku: crnu
Teresitu.
Kada je ona otkrila da je trudna, i poto je ve imala osmoro dece, ali ne i mua, a malo je
bilo verovatno da e je s toliko dece neko odvesti pred oltar, brzo je potraila usluge gospe
Anhelike, mudre starice s Trga Inkvizicije koja je radila kao babica, premda je, iznad svega,
isporuivala goste u istilite (prosto reeno, bila je aborterka). Meutim, uprkos otrovnom
napitku (njena sopstvena mokraa u kojoj su bili natopljeni mievi) to ga je gospa Anhelika
dala crnoj Teresiti, fetus proiziao iz silovanja tvrdoglavo je odbijao da se odlepi od majine
placente to je pokazivalo kakav e mu biti karakter i tu je, uvijen kao neki raf, ostao
da raste i formira se sve dok se nije napunilo devet meseci od onog razvratnog karnevala te
veerka nije imala druge nego da ga rodi.
Nazvali su ga Seferino da bi udovoljili kumu koji ga je krstio, vrataru u zgradi Kongresa
koji se tako zvao, i dobio je dva majina prezimena. U njegovom detinjstvu nita nije
nagovetavalo da e postati svetenik, jer nije voleo verska bogosluenja, ve da se igra
igrama i da puta zmajeve. Ali zato je oduvek pokazivao, ak pre nego to je progovorio, da
ima vrst karakter. Veerka Teresita je gajila decu u skladu sa filozofijom koja se intuitivno
nadahnjivala Spartom ili Darvinom: dala je svojoj deci na znanje da ukoliko ele da i dalje
ostanu u ovoj dungli, moraju da naue da ujedaju i da ih ujedaju, a da piti mleko i jesti
predstavlja potpuno njihovu stvar od trenutka kada napune tri godine, jer ona perui ve deset
sati dnevno i raznosei ga po itavoj Limi ostalih osam sati, moe da zaradi tek toliko da
prehrani sebe i onu decu koja jo nisu napunila taj minimum godina da mogu da stanu na
svoje noge.
Izdanak silovanja pokazao je onu istu tvrdoglavost da preivi koja ga je u majinoj utrobi
odrala u ivotu: bio je u stanju da se prehrani gutajui svakojake otpatke koje je nalazio u
kantama za ubre i za koje se otimao s prosjacima i psima. Dok su njegova polubraa umirala
kao muve od tuberkuloze ili trovanja hranom, a ona koja su uspela da odrastu, ostala rahitina
ili s nekim psihikim manama, tako da su samo napola poloila ispit, Seferino Unaka Lejva je
odrastao zdrav, snaan i mentalno pihvatljiv. Kada veerka vie nije mogla da radi (da li je
napala vodena bolest?) on je bio taj koji je izdravao, a docnije joj je obezbedio i prvoklasnu
sahranu kod pogrebnog preduzea Gimet koju je irimajo smatrao najboljom u istoriji te
etvrti (u to vreme ve je bio paroh Mendosite).
Ovaj prerano sazreli deak radio je sve i svata da bi se odrao. Istovremeno s govorom je
nauio je da trai milostinju od prolaznika na aveniji Abankaj, pravei izraz lica koji je
podseao na blatnjavog anelia, ime je razmekavao srca visokorodnih gospi te su
postajale milosrdne. Kasnije je bio ista cipela, uvar parkiranih kola, ulini prodava
novina, lekova protiv bolova i nugata, razvodnik na stadionu i staretinar. Ko je mogao da
predvidi da e taj klinja crnih noktiju, prljavih stopala, glave pune gnjida, sav u zakrpama i u
tesnom demperu prepunom rupa, jednog dana postati najosporavaniji popa u Peruu?

Ostala je tajna kako je nauio da ita, budui da nije ni kroio u kolu. U irimaju se
prialo da ga je njegov kum, vratar u zgradi Kongresa, nauio azbuci i tvorbi slogova a da je
ostalo postigao naporom volje (deca s dna koja istom upornou stignu do Nobela). Seferino
Uanka Lejva je imao dvanaest godina i obilazio je velike zgrade u gradu traei iznoSenu
odeu i stare cipele (Sto je potom prodavao u sirotinjskim predgraima) kada je upoznao
osobu koja e mu obezbediti sredstva da postane svetac: Majte Unsategi, velikoposednica
baskijskog porekla, za koju se nije moglo rei da li joj je vee bogatstvo ili vera, opseg njenih
imanja ili njena predanost Gospodinu od OiSenja. Izlazila je iz svoje vile u mavarskom
stilu na aveniji San Felipe u Orantiji, i voza joj je ve otvorio vrata kadilaka kada je ta dama
spazila proizvod silovanja nasred ulice, pokraj njegovih kolica sa starom odeom to je
prikupio tog jutra. Dopali su joj se njegova krajnja beda, inteligentne oi, crte mladog,
svojevoljnog vuka. Rekla mu je da e doi da ga poseti predvee tog dana.
U irimaju se razlegao smeh kada je Seferino Uanka Lejva najavio da e ga tog popodneva
posetiti jedna dama u velikoj limuzini kojom upravlja Sofer u plavoj uniformi. Ali kada se u
est sati kadilak zaustavio ispred pasaa, a gospa Majte Unsategi, otmena kao neka
vojvotkinja, zala u njega i upitala za Teresitu, svi su se uverili (i prenerazili). Gospa Majte
(jedna od onih poslovnih ena iji je svaki trenutak proraunat, ak i onaj za menstruaciju)
odmah je iznela svoj predlog veerki, na ta je ova ciknula od sree. Donja Majte e platiti
kolovanje za Seferina Uanka Lejvu i dae majci sumu od deset hiljada sola pod uslovom da
mladi bude sveStenik.
Tako je izdanak silovanja postao uenik seminara u Santo Totibio de Mogrovehu, u
Magdaleni del Mar. Za razliku od drugih sluajeva, koji prvo osete vokaciju pa tek onda
deluju, Seferino Uanka Lejva je otkrio da je roen za svetenika kada je postao seminarista.
Postao je poboan i marljiv student koga su mazili njegovi uitelji i kojim su se ponosile crna
Teresita i njegova zatitnica. Ali dok su mu ocene iz latinskog, teologije i patristike rasle do
nedoglednih visina, a religioznost mu se besprekorno ispoljavala u tome kako je sluSao mise,
izgovarao molitve i bievao se, od mladih dana poeli su da se primeuju znaci onoga to e
u budunosti, u vreme velikih rasprava koje e podstai njegova smelost, njegovi branioci
nazivati nestrpljenjem religioznog ara, a njegovi protivnici oitoSu prestupnikog i zloinakog uticaja irimaja. Tako, na primer, pre nego to se zaredio, poeo je da iri tezu meu
seminaristima da je potrebno obnoviti krstake ratove, boriti se protiv Satane ne samo
enskim orujem: molitvama i rtvovanjem, ve i mukim (a tvrdio je da je delotvomije):
pesnicama i udarcima glave a, ako to okolnosti zahtevaju, noem i pukom.
Uznemireni, njegovi pretpostavljeni su pohitali da zatru ove udne ideje; meutim, gospa
Majte Unsategi ih je toplo podrala, a budui da je ova ovekoljubiva zemljoposednica
plaala izdravanje treine seminarista, morali su da se naprave neveti potrebe budeta
zatomljuju strah i da zatvore oi i ui pred teorijama Seferina Uanke Lejve. Ali to nisu bile
samo teorije: potvrivala ih je praksa. Kad god su imali slobodne dane, mladi iz irimaja se
vraao u sumrak s ponekim primerom onoga to je on nazivao oruana propoved. Jednog
dana, na jednoj od bunih ulica svoje etvrti video je kako neki pijanac tue svoju enu;
umeao se, utnuo ga je nekoliko puta i razbio mu cevanice, a onda mu odrao predavanje
kako dobar mu i hrianin treba da se ponaa. Drugog dana, u autobusu za Sinko Eskinas
uhvatio je jednog novopeenog deparoa koji je nameravao da opeljei neku staricu i
isprepucao ga udarcima po glavi (potom ga je on sam odveo u stanicu hitne pomoi da mu
skrpe lice). Konano, u visokoj travi ume u Matamuli nabasao je jednog dana na neku enu i
mukarca koji su se ivotinjski zadovoljavali i oboje ih je iibao do krvi, a potom ih naterao
da se na kolenima zakunu pod pretnjom novih batina da e odmah poi da s&venaju.
Ali, najvei biser (da tako kaemo) Seferina Uanke Lejve u vezi s njegovim aksiomom:
istota se kao i abeceda najbolje utuvi batinama, bio je udarac pesnicom koji je u kapeli
seminara zadao nita manje nego tutoru i uitelju tomistike filozofije, preblagom ocu

Albertu de Kinterosu, jer je ovaj iz nekog bratskog oseanja ili nekog drugarskog izliva
topline, pokuao da ga poljubi u usta. Jednostavan ovek i nimalo zlopamtilo, veleasni otac
Kinteros (kasno je postao svetenik, tek poto se kao psiholog obogatio i proslavio jednim
uvenim sluajem: izleio je mladog lekara koji je pregazio i ubio sopstvenu erku u
predgrau Piska), po povratku iz bolnice gde su mu zaili ranu na ustima i stavili mu tri nova
zuba namesto izgubljenih, usprotivio se izbacivanju Seferina Unake Lejve i lino je bio
pokrovitelj mise velikodunost velikih duhova koji toliko pruaju drugi obraz da posmrtno
zauzmu mesto na oltarima na kojoj je izdanak silovanja uao u red svetenika.
Ali, dok je Seferino Uanka Lejva bio seminarista, njegove pretpostavljene nije toliko
uznemirilo njegovo ubeenje da Crkva treba boksovanjem da se bori protiv zla, koliko
njegovo uverenje (da li bez interesa?) da polno samozadovoljavanje ne treba da ue u irok
repertoar smrtnih grehova. Uprkos ukorima njegovih uitelja koji su citirajui Bibliju i
mnoge papinske bule to otro osuuju Onanov greh nastojali da ga izvedu iz zablude, sin
aborterke, gospe Anhelike, tvrdoglav kao to je bio i pre roenja, podbunjivao je nou svoje
drugove uveravajui ih da je Bog dao duhovnicima manuelni in kao nadoknadu za njihov
zavet estitosti i u svakom sluaju, da bi ga uinio podnoljivim. Greh se nalazi, obrazlagao
je, u zadovoljstvu to ga prua ensko telo, ili (jo perverznije) neko drugo telo, ali zato bi
bilo greha u poniznom, usamljenikom neproduktivnom olakanju to ga, udrueni, pruaju
fantazija i prsti? U jednom svom sastavu koji je proitao na asu mnogopotovanog oca
Leonsija Sakarijasa, Sefrino Uanka Lejva je ak nagovestio, tumaei dvosmislene epizode
Novog zaveta, da postoje razlozi da se ne odbaci kao budalasta pretpostavka da je jednom
moda kada je upoznao Magdalenu? Hrist lino pobedio iskuenje da se uprlja putem
masturbacije. Otac Sakarijas se onesvestio, a tienika baskijske pijanistkinje umalo nisu
izbacili sa seminara zbog bogohulstva.
Pokajao se, zamolio je za oprotenje, izvrio je pokore koje su mu odredili i izvesno vreme
je prestao da propagira te svoje budalaste ideje koje su izluivale njegove uitelje, a popalj
ivale seminariste. AU to se njega tie, nije prestao da ih sprovodi u praksi jer njegovi
ispovednici su ga ubrzo ponovo uli da govori, im je kleknuo pred kriputavu
ispovedaonicu: uOve sam nedelje bio zaljubljen u kraljicu od Sabe, Dalilu i Holofernovu
suprugu. Zbog ovog njegovog hira nije otiao na putovanje koje bi, mu obogatilo duh. Upravo se bio zaredio i poto je uprkos njegovim heterodoksnim bulanjenjima, Seferino Uanka
Lejva bio vrlo priljean uenik i niko nikad nije posumnjao u njegovu briljantnu inteligenciju,
stareinstvo je odluilo da ga poalje u Rim da doktorira na Gregorijanskom univerzitetu.
Novozaraeni svetenik je odmah najavio da namerava da pripremi erudite koje gube vid
prelistavajui pranjave rukopise Vatikanske biblioteke tezu pod nazivom: O
usamljenikom poroku kao tvravi duhovnike kreposti. Kada je njegov projekat srdito
odbijen, odustao je od putovanja u Rim i zakopao se u paklu Mendosite odakle vie nee
izii.
On je sam odabrao tu gradsku etvrt kada je saznao da su svi svetenici u Limi zazirali od
nje kao od kuge, ne toliko zbog koncentracije mikroba to je od njene hijeroglifske
topografije: peane staze i kuerine od ivopisnog materijala karton, cink, rogoina,
daske, krpe i novine napravila laboratoriju najprefinjenijih oblika infekcije i parazitizma,
koliko zbog drutvenog nasilja koje je vladalo u Mendositi. U stvari, ta etvrt je u to vreme
bila univerzitet za prestupe, naroito svoje proleterske specijalnosti: provale i krae,
prostituciju, tue noevima, sitne prevare, raznoenje droge i svodnitvo.
Otac Seferino Unka Lejva je za nekoliko dana sopstvenim rukama sagradio sebi kuerak od
erpia na koji nije stavio vrata, dovukao je neki polovni krevet i slamaricu koje je kupio na
Paradi, velikoj buvljoj pijaci i izjavio da e svakog dana u sedam odravati misu pod vedrim
nebom. Takoe je dao na znanje da e od ponedeljka do subote ispovedati ene od dva do
est, a mukarce od sedam do ponoi, kako bi izbegao promiskuitet. Najavio je i da e pre

podne od osam do dva organizovati nastavu kako bi deca te etvrti nauila azbuku, osnove
rauna i katehizam. Ali njegov zanos se raspao kao iverje kada se suoio s grubom
stvarnou. Klijentela na jutarnjim misama bila je tek aka krmeljivih staraca i starica kojima
su odumirali telesni refleksi te su povremeno nesvesno sprovodili onaj bezboniki obiaj
ljudi iz izvesne zemlje (poznate po kravama i tangu) da u toku mise prde i obavljaju svoje
potrebe sa svom odeom na sebi. A to se tie popodnevnih ispovedanja i nastave za decu u
jutarnjim asovima, niko se nije pojavio ak ni iz radoznalosti.
ta je bilo po sredi? Nadrilekar te etvrti, stasiti Hajme Kona, bivi narednik u
andarmeriji koji je vratio svoju uniformu kada mu je njegov tab naredio da mecima pogubi
jednog utog nesrenika to je kao slepi putnik stigao u Kaljao iz neke luke na Istoku i koji se
od tada uspeno bavio narodnom medicinom da je zaista drao srce Mendosite u jednoj aci,
bio je toliko surevnjiv zbog dolaska ovog mogueg suparnika da je organizovao bojkot u
parohiji.
SaznavSi za ovo od jedne potkazivaice (biva vetica Mendosite, gospa Majte Unsategi,
askijka indigoplave krvi koja je osiromaila, a Hajme Kona je svrgao s mesta kraljice i
gospodarice ove etvrti), otac Seferino Uanka Lejva je shvatio radost od koje se zamagle
oi i raspale grudi- da je konao stigao pravi trenutak da svoju teoriju o oruanoj propovedi
sprovede u delo. Idui kroz arolike uliice izvikivao je na sav glas kao cirkuski najavljiva
da e te nedelje u jedanaest pre podne, na poljani gde se odravaju fudbalske utakmice, on i
nadrilekar pokazati svojim pesnicama ko je od njih dvojice vea mukarina. Kada se
miiavi Hajme Kona pojavio u kuerku od epia da upita oca Seferina da li to treba da
shvati kao poziv na tuu, ovek iz irimaja ga je samo hladno upitao da li moda umesto pesnicama vie voli da se biju noevima. Bivi narednik se udaljio previjajui se od smeha i
objanjavajui susedima da je on, dok je bio andarm, obino samo jednim udarcem pesnice
u glavu ubijao pobesnele pse koje bi zatekao na ulici.
Borba izmeu svetenika i nadrilekara izazvala je veliko uzbuenje i znatielju tako da ne
samo da je dolo da je gleda cela Mendosita, ve i Viktorija, Porvenir, Sero Kosme i
Agustino. Pojavivi se u pantalonama i majici, otac Seferino se prekrstio pre poetka borbe,
to je bilo kratko ali upadljivo. ovek iz irimaja je fiziki bio slabiji od biveg andarma, ali
zato mnogo lukaviji. Cim je poela borba, bacio mu je aku aleve paprike u oi koju je bio
naroito pripremio (kasnije je objasnio navijaima: u kreolskim tuama sve vai), i kada je
din Golijat ozleen Davidovim inteligentnim pogotkom, poeo da se spotie, zaslepljen,
izbubecao ga je nogama po stidnim delovima sve dok se ovaj nije presavio. Tada je, ne dajui
mu vremena da predahne, zapoeo frontalni napad na njegovo lice, udarajui ga desnicom i
levicom, a stil je promenio tek kada ga je oborio na zemlju: masakr je okonao gazei ga po
rebrima i stomaku. Urlajui od bola i sramote, Hajme Kona je priznao da je poraen. Otac
Seferino Uanka Lejva je sred aplauza pao na kolena i predano se molio lica podignutog ka
nebu i ruku prekrtenih na grudima.
Ova epizoda koja je stigla ak na novinske stranice i uznemirila nadbiskupa poela je
da pobuuje naklonost prema ocu Seferinu kod njegovih jo uvek potencijalnih parohijana.
Jutarnje mise su od tada bile poseenije i neke grene due, naroito enske, zatraile su da se
ispovede, premda, prirodno, ovi retki sluajevi nisu mogli da ispune ni deseti deo onih dugih
sati koje je odredio ocenjujui odoka Mendositin kapacitet greenja ovaj optimistiki
paroh. Drugi dogaaj vrlo lepo primljen u etvrti i koji mu je pribavio nove klijente, bilo je
njegovo ponaanje prema Hajmeu Koni posle onog poniavajueg poraza. On je lino
pomogao enama iz susedstva da mu stave ivin hrom i arniku, i dao mu je na znanje da ga
ne izbacuju iz Mendosite velikodunost onih Napoleona to pozivaju na ampanjac i daju
ruku svoje keri generalu iju su vojsku upravo potukli- ve da je spreman da ga primi u
parohiju kao crkvenjaka. Paroh je dozvolio nadrilekaru da i dalje pravi svoje napitke za
prijateljstvo i neprijateljstvo, urokljive oi i Ijubav, ali po umerenim cenama koje e lino on

odreivati; jedino mu je zabranio da se bavi pitanjima due. Takoe mu je dopustio da i dalje

nameta kosti iteljima kod kojih doe do iaenja ili se poale na bolove u tetivama, pod
uslovom da ne pokua da lei one to pate od neeg drugog i koje treba uputiti u bolnicu.
Otac Seferino Uanka Lejva je uspeo da privue klince iz Mendosite muve koje osete
med, pelikani koji spaze ribu, u svoju omalovaavanu kolu na nimalo ortodoksan nain, tako
da je dobio prvu ozbiljnu opomenu crkvenih vlasti. Obznanio je da e za svaku sedmicu
provedenu u koli, deca dobijati po jednu sliicu na pokion. Ovaj mamac ne bi bio dovoljan
da okupi nestrpljivu gomilu derana da eufemistike sliice momka iz irimaja nisu, u
stvari, bile slike nagih ena za koje bi se teko moglo rei da su device. Izvesne majke
familija, koje su se zaudile njegovim pedagokim metodama, paroh je sveano uverio da
mada izgleda neverovatno, te e sliice drati njihove potomke daleko od neiste puti i
uinie da postanu manje vragolasti a svakako pokomiji i uspavaniji.
Da bi pridobio devojice te etvrti, posluio se onim sklonostima to su od ene napravile
prvu biblijsku grenicu, kao i uslugama Majte Unsategi, koju je takoe prikljuio
rukovodeem osoblju parohije u svojstvu pomonice. Ona je umela da zadobije njihove
simpatije mudrost koju mogu da izgrade samo dvadeset godina upravljanja burdeljima u
Tingo Mariji drei im kurseve koji su ih zabavljali: kako da mau usne, obraze i kapke a
da ne moraju da kupuju minku u radnjama, kako da pomou vate, jastuia i ak novina
poprave svoje grudi, kukove i guzove i kako da pleu igre koje su u modi: rumbu, uarau,
poro i mambo. Kada je posetilac iz stareinstva doao da preispita stanje u parohiji i kada je u
enskom odeljku kole video sve to mnotvo klinki kako menjaju jedini par cipela na tiklu u
etvrti i kako se uvijaju i vrckaju pred sudijskim pogledom nekadanje podloare, protrljao je
oi u neverici. Konano, kada je uspeo da doe do glasa, upitao je oca Seferina da li je on to
napravio kolu za prostitutke.
Odgovor glasi da* odvratio je sin crne I eresite, mukarac koji se nije bojao rei.
Poto nema sumnje da e se posvetiti tome poslu, neka barem valjano rade.
(Ovo mu je donelo drugu ozbiljnu opomenu crkvenih vlasti).
Ali nije tano da je otac Seferino, kao to su razglasili njegovi protivnici, bio glavni
svodnik u Mendositi. On je bio samo realan ovek koji je poznavao ivot kao svojih pet
prstiju. Nije podravao prostituciju, pokuao je da je upristoji i velike je bitke vodio da
pomogne enama koje su zaraivale za ivot prodajui svoje telo (sve u Mendositi izmeu
dvanaest i ezdeset godina) da ne navuku triper i da ih ne peljee njihovi makroi.
Istrebljivanje dvadesetak svodnika u toj etvrti (u nekim sluajevima je dolo do njihove
rehabili* tacije) bio je junaki posao, koristan po zdravlje drutva, koji je ocu Seferinu doneo
nekoliko udaraca noem i estitanje naelnika Viktorije. U tu svrh primenio je svoju filozofiju oruane propovedi. Posluivi se Hajmeom Konom kao ulinim glasonoom,
obznanio je da zakon i religija zabranjuju mukarcima da ive kao paraziti, na raun inferiornih bia, i da e zbog toga svaki itelj ove parohije koji bude tlaio ene morati da se
suoi s njegovim pesnicama. Tako je iz tue s njim, veliki Puterica Paeko iziao s razbijenom vilicom, Pastuv slep na jedno oko, Pedrito Mouga impotentan, mukarina Sampedri
aknut, a Somina Uambaanac prekriven modrim masnicama. U toku ovog donkihotovskog
pohoda, jedne noi su ga saekali u zasedi i izboli noevima; verujui da je mrtav, napadai
su ga ostavili u blatu, preputajui ga psima. Ali krepkost ovog darvinskog momka nadjaala
je zarale otrice noeva koji su ga izbockali, tako da je prezdravio; ipak, ostalo mu je, to da,
tragovi hladnog oruja na licu i telu mukarca koji raskalane dame smatraju uzbudljivim.
Pola tuceta oiljaka su, posle suenja, poslali na Psihijatrisku kliniku, kao neizleivog luaka,
vou njegovih napadaa, oveka iz Arekipe s religioznim imenom i morskim prezimenom:
Ezekijela Delfina.
rtve i napori doneli su parohu oekivane plodove i Mendosita se, na sveopSte uenje,
potpuno oistila od svodnika. ene te etvrti su oboavale oca Seferina; od tada su masovno

dolazile na mise i ispovedale se jednom nedeljno. Da posao kojim su se prehranjivale ne bi

bio toliko kodljiv po njih, otac Seferino je pozvao u njihovu etvrt jednog lekara iz
Katolike akcije da ih posavetuje o seksualnoj zatiti i da ih poui kako da u praksi na vreme
primete, kod klijenta ili kod njih samih, pojavu gonokoke. Za sluajeve gde tehnike kontrole
raanja kojima ih je uila Majte Unsategi nisu bile delotvorne, otac Seferino je doveo iz
Cirimaja u Mendositu,"jednu uenicu donje Anhelike kako bi na vreme otpravljala u
istiliSte punoglavce plaenike ljubavi. Kada su crkvene vlasti saznale da paroh zagovara
upotrebu prezervativa i dijafragmi i da svesrdno dozvoljava abortus, uputile su mu trinaestu
ozbiljnu opomenu.
etrnaestu je dobio zbog takozvane kole poslovanja koju je imao drskosti da otvori. U
njoj su prevejanci te etvrti kroz prijatne razgovore anegdota za anegdotom pod oblacima
ili povremenim zvezdama limskih noi poduavali novake s netaknutim policijskim
dosijeima, kako sve mogu da zarade za hleb. Tu su se, na primer, mogle nauiti vebe koje
prste pretvaraju u inteligentne i krajnje diskretne uljeze sposobne da skliznu u.intimnost bilo
kog de-_ pa, novanika, tane ili kofera i da meu raznoraznim stvarima prepoznaju eljeni
plen. Tu se moglo otkriti kako sa strpljivou zanatlije, svaka ica moe da zameni i
najbarokniji klju za otvaranje vrata, i kako ovek moe da upali motor razliitih marki
automobila ako se, sluajno, ispostavi da nije njegov vlasnik. Poduavalo se kako zgrabiti
nakit, bilo trei ili na biciklu, kako se peti uza zidove i lomiti bez i najmanje buke prozorska
stakla na kuama, kako napraviti plastinu hirurgiju na svakom predmetu koji naglo promeni
vlasnika i kako izii iz raznih zatvora u Limi bez ovlaenja policijskih komesara. U toj koli
uili su se ak i izradi noeva ogovaranja iz zavisti? kao i destilaciji kokaina iz
kokainske paste, to je ocu Seferinu na kraju donelo prijateljstvo i drugarstvo mukaraca u
Mendositi, ali i njegov prvi sukob s policijskom stanicom u Viktoriji gde su ga jedne noi
odveli i pripretili mu izvoenjem pred sud i zatvorom zato to je siva eminencija prestupa.
Naravno, spasla gaje njegova uticajna zatitnica.
U to vreme otac Seferino je ve postao popularna linost i o njemu su govorili u novinama,
asopisima i preko radija. Njegovi preduzimljivi postupci bili su predmet polemika. Neki su
smatrali da je uzor sveca, pretea nove grupe svetenika koja e revolucionisati Crkvu a drugi
su bili ubeeni da je on Satanin petokolona zaduen da podriva Petrovu kuu iznutra.
Mendosita je postala (zahvaljujui njemu ili njegovom krivicom?) turistika atrakcija: znatieljnici, poboni ljudi, novinari, snobovi dolazili su u nekadanji raj podzemlja da vide,
dotaknu, naprave intervju ili zamole oca Seferina za autogram. Ova popularnost je podebU
Crkvu: jedna deo je smatrao za nju povoljnom, a drugi, stetnom.
Kada je otac Seferino Uanka Lejva prilikom procesije u ast Gospodina od OiSenja,
iji je kult on uveo u Mendositu i koji se razbuktao kao suvo seno pobedonosno najavio da
u parohiji nema nijednog ivog deteta, ukljuujui i one roene u poslednjih deset sati, koje
nije krteno, verrjci su bili veoma ponosni a crkveno stareinstvo mu je posle tolikih ukora,
jednom poslalo i svoja estitanja.
Zauzvrat, izazvao je skandal kada je prilikom svetkovine u ast zatitnice Lime, Santa
Rose, u propovedi pod vedrim nebom, na poljanetu gde su u Mendositi igrali fudbal,
obznanio da unutar granica njegove praSnjave parohije nema nijednog jedinog para ije
sjedinjenje nije osveeno pred Bogom i oltarom njegove straare od erpia. Zapanjeni, jer su
vrlo dobro znali da je naloniStvo izuzimajui Crkvu i Vojsku najsolidnija i
najpotovanija institucija u bivoj imperiji Inka, prelati peruanske crkve doSli su (vukui
noge) da se lino uvere u taj podvig. Ono to su nali njukajui po promiskuitetnim
domainstvima Mendosite prestrailo ih je i ostavilo im u ustima ukus poruge sakramenta.
Objanjenja oca Seferina bila su nejasna, prepuna nerazumljivog atrovakog govora, jer,
posle tolikih godina ivota po sirotinjskim predgraima, momak iz irimaja je zaboravio ist
kastiljanski iz svojih seminarskih dana i primio je sve one varvarizme i idiotrije zlikovakog

argona u Mendositi) tako da je bivi nadrilekar i bivi andarm Lituma bio taj koji je
objasnio kakav se sistem primenjuje da bi se ukinuo konkubinat. Bio je svetogrdno
jednostavan: svaki par koji se sjedinio ili je to trebalo da uini, pristupio bi pohrienju pred
Svetim pismom. im bi prvi put zajedniki uivali, parovi bi pohitali svom voljenom parohu
da ih vena kako to Bog nalae a otac Seferino je to inio ne gnjavei ih neprilinim
pitanjima. Poto se ispostavilo da su na ovaj nain mnogi itelji venani nekoliko puta, a da
prethodno nisu ostali udovci ili udovice, vazduhoplovna brzina kojom su se parovi ove etvrti
rastajali, meali i ponovo sjedinjavali, otac Seferino je ovako nastala izopaenja u oblasti
greha ispravljao ispoveu oienja. (On je to objasnio izrekom koja je bila ne samo
jeretika ve i vulgarna: eva evu zabauri. Nadbiskup mu je takvu praksu zabranio,
ukorio ga i samo to ga nije iamarao, te je otac Seferino ovim povodom proslavio jedan
jubilaran dogaaj: ozbiljnu opomenu broj sto.
I tako, izmeu smelih novina i javnih ukora, predmet rasprava, dok su ga jedni voleli a
drugi kudili, otac Seferino Unaka Lejva je stigao u svoje najlepe godine: pedesete. Bio je to
ovek visokog ela, orlovskog nosa i prodornog pogleda, olienje ispravnosti i dobrote, koga
je njegovo ubeenje- jo od prvih dana Seminara da imaginarna ljubav nije greh a jeste
moni telohranitelj kreposti, zaista odralo istim, kada je u Mendositu stigla zmija iz raja to
se zaodeva poudnim, bujnim oblinama, puna raskonog sjaja enke, jedna bestidnica po
imenu Majte Unsategi koja se predstavila kao socijalna radnica (a u stvari, bila je ena, na
kraju krajeva bludnica).
Tvrdila je da je samopregorno radila u praumama Tingo Marije, vadei parazite iz stomaka
uroenika i da je otuda pobegla, vrlo ojaena, jer joj je banda krvoednih pacova prodrala
sina. Bila je baskijske krvi, i stoga, aristokratske. Premda je trebalo da ga njene najedrile
obline i makasti hod upozore na opasnost, otac Seferino Uanka Lejva je napravio tu ludost
privlanost provalije koja je videla kako podleu monoiitske vrline da je prihvati za
pomonicu, verujui, kako je tvrdila, da je njen cilj da spasava due i ubija parazite. U stvari,
elela je da ga navede na greh. Svoj plan je poela da sprovodi tako to je dola da ivi u
njegovoj erpiui, smestivi se na jednom poljskom krevetu, od njega odvojenom smenom
zavesicom koja je, povrh svega, bila providna. Uvee, pri svetlosti svee, ova kupaica je
radila vebe, pod izgovorom da joj pomau da bolje spava i da odrava dobro zdravstveno
stanje. Ali, da li se ba mogla nazvati vedskom gimnastikom ta haremska igra iz Hiljadu i
jedne noi to ju je izvodila ova askijka, stojei u mestu, njiui se u kukovima, tresui
ramenima, uvijajui nogama i vijui ruke, to je uspaljeni duhovnik posmatrao kroz zavesicu
osvetljenu odblescima svee kao uznemiravajuu kinesku igru senki. A kasnije, kad bi svi
itelji Mendosite utonuli u san, Majte Unsategi je bila toliko drska da, uvi kripu susednog
kreveta, upita medenim glasom: Mui li vas nesanica, slatki oe?
Istina je da je ova lepa razvratnica, ne bi li prikrila svoje prave namere, radila dvanaest sati
dnevno: davala je vakcine, leila ugu, dezinfikovala kuerke i izvodila starce na sunce. Ali
sve je to radila u orcu, noge, ramena, miice i deo iznad struka bili su joj nagi, a ona je
tvrdila da se u praumi navikla da u tome radi. Otac Seferino je nastavio sa svojom
kreativnom svetenikom slubom, ali slabio je na oigled svih, imao je podonjake, stalno je
pogledom traio Majte Unsategi, a kada bi je vidio da prolazi, otvarala su mu se usta i tanka
nit pljuvake vlaila mu je usne. U to vreme stekao je naviku da danonono hoda s rukama u
depovima, a njegova sakristanka, biva aborterka donja Anhelika, predskazivala je da samo
to nije poeo da pljuje krv od tuberkuloze.
Hoe li upnik podlei lukavstvima socijalne radnice, ili e mu njegov iscrpljujui
protivotrov omoguiti da odoli? Hoe li ga oni odvesti u ludnicu ili u grob? itelji Mendosite
su pratile ovu bitku u sportskom duhu, tako da su poeli da se klade na konani ishod uz
irok spektar mogunosti: Baskijka e zatrudneti od popinog semena; ovek iz irimaja e je

ubiti da bi ubio iskuenje, ili e odbaciti svoju mantiju i oeniti se njome. Ali, prirodno, ivot
se postarao da sve njih porazi jednom obeleenom kartom.
Obrazlaui da je neophodno vratiti se Crkvi prvobitnih vremena, istoj i jednostavnoj
Crkvi Jevanelja, kada su svi vernici iveli zajedno i delili svoja dobra, otac Seferino je
zduno poveo kampanju da se u Mendositi pravoj laboratoriji hrianskog
eksperimentisanja ponovo zavede ivot u zajednici. Brani parovi treba da prerastu u
zajednice od petnaest do dvadeset lanova koji e meusobno raspodeliti posao, izdravanje i
kune obaveze, a ivee zajedno u kuama, prilagoenim da prime ove nove elije drutvenog ivota koje e zameniti klasian brani par. Otac Seferino je dao primer, proirujui
svoju straaru i nastanivi u njoj, pored socijalne radnice i svoja dva crkvenjaka: biveg
andarma Litumu i bivu aborterku donju Anheliku. Ova mikro-zajednica bila je prva u
Mendositi po ijem je uzoru trebalo da se saine i ostale.
Otac Seferino je utvrdio da e unutar svake katolike zajednice postojati potpuna
demokratska jednakost meu lanovima istog pola. Mukarci, kao i ene, treba izmeu sebe
da se ophode na ti, ali da se ne bi zaboravile razlike u muskulaturi, inteligenciji i zdravom
razumu koje je utvrdio Bog, savetovao je da se ene obraaju mukarcima sa vi i da nastoje
da ih ne gledaju u oi u znak potovanja. Dunosti kao to su kuvanje, ienje, donoenje
vode s javne esme, ubijanje bubavaba i pacova i ostali kuni poslovi obavljae se rotativno,
a novac koji svaki lan zaradi na poten ili neki drugi nain treba u celosti da se preda
zajednici, koja e ga, sa svoje strane, podeliti na jednake delove, poto se namire zajedniki
trokovi. U ivotnim prostorijama nee biti zidova, kako bi se iskorenila grena navika tajne,
i sve svakodnevne aktivnosti, poev od ispranjavanja creva pa do polnog ina treba da se
obavljaju naoigled svih.
Eksperiment sa arhainim hrianskim zajednicama bio je osuen ak i pre nego to su
policija i vojska zaposele Mendositu, paradirajui kao na filmu karabinima, gas maskama i
bazukama, i izvrile raciju koja je mukarce i ene ove etvrti poprilino dana drala u svojim
barakama, ne zbog onog to oni zaista jesu ili su bili (lopovi, razbojnici, kurve), ve zato to
su prevratnici i disident j, a oca Seferina su izvele pred Vojni sud i optuile ga da je, pod
okriljem svoje mantije, stvorio mostobran za komunizam (oslobodili su ga zahvaljujui
merama koje je preduzela njegova zatitnica, milionerka Majte Unsategi).
Prirodno, crkvene vlasti su osudile ovaj eksperiment (ozbiljna opomena broj dvesta trideset
i tri), smatrajui da je u teoriji sumnjiav, a u praksi bezuman (avaj, injenice su im dale za
pravo); meutim, njega je iznad svega osudila priroda mukaraca i ena Mendosite koja je
jasno ispoljavala alergiju na kolektivizam. Problem broj jedan bio je polni promet.
Podstaknuti mrakom, u zajednikim spavaim sobama, od madraca do madraca dolazilo je do
najvatrenijih dodirivanja, trljanja uz izbacivanje sernena, trenja, ili direktno silovanja,
sodomije, zatrudnjivanja, a kao posledica toga, umnoili su se zloini iz ljubomore. Problem
broj dva bile su krae: umesto da im zajedniki ivot ukine elju za imovinom, zaotrio ju je
do ludila. Stanari su krali jedan drugome ak i smrdljiv vazduh koji su udisali. Umesto da
bratski vee itelje Mendosite, zajedniki ivot je napravio od njih smrtne neprijatelje. I ba u
ovom periodu zbrke i pometnje socijalna radnica (Majte Unsategi) je objavila da je u drugom
stanju, a bivi narednik Lituma je priznao da je otac njenog deteta. Sa suzama u oima, otac
Seferino je dao svoj hrianski blagoslov toj zajednici do koje je doSlo zahvaljujui njegovim
drutveno-katolikim novinama. (Pria se da od tada ima obiaj da nou jeca i peva elegije
Mesecu).
Ali gotovo odmah posle toga morao je da se suoi sa mnogo gorom katastrofom nego to je
bio gubitak te Baskijke koju nikada nije uspeo da ima: u Mendositu je stigao jedan vrsni
suparnik, protestantski svetenik, don Sebastijan Bergua. Bio je to jo5 uvek mlad ovek,
sportskog izgleda i vrstih miia koji je odmah po dolasku obznanio da u roku od est
meseci namerava da prevede u pravu reformisanu religiju itavu Mednositu,

ukljuujui i katolikog paroha i njegova tri pomonika. Don Sebastijan (koji je pre nego to
je postao svetenik bio ginekolog prepun miliona) posedovao je sredstva kojima je mogao da
impresionira itelje: dao je da mu kuu od cigala sagrade ljudi iz te etvrti, za ta im je
kraljevski platio i zaveo je takozvani religiozni doruak na koji ima besplatan pristup svako
ko prisustvuje njegovim razgovorima o Bibliji i zna napamet neke napeve. Zavedeni
njegovom reitou i baritonskim glasom ili belom kafom i hlebom s preprenom slaninom,
itelji Mendosite su poeli da naputaju katolike erpie u korist protestantskih cigala.
Otac Seferino je, naravno, pribegao oruanoj propovedi. Izazvao je don Sebastijana Bergu
da oprobaju pesnice i tako pokau ko je pravi sluga Boji. Oslabljen zbog preterivanja u
Onanovim vebama koje su mu omoguile da odoli izazovima Demona, ovek iz irimaja je
pao nokautiran drugim udarcem don Sebastijana Bergue koji je, jedan sat dnevno, u toku
dvadeset godina radio gimnastiku i boksovao(u gimnastikoj sali Remihijus u San Isidru).
Otac Seferino je ostao bez dva sekutia i spljotenog nosa, ali ono to gaje zaista bacilo u
oajanje bilo je ponienje da je poraen sopstvenim orujem i zato to je primeivao da sa
svakim danom sve vie parohijana odlazi njegovom protivniku.
Meutim, neustraivi ljudi koji suoeni sa opasnou postaju jo hrabriji i sprovode u delo
izreku: za veliko zlo, veliki pothvati. Jednog dana, vrlo tajanstveno ovek iz irimaja je
doneo u svoju straaru od erpia nekoliko konzervi punih neke tenosti koje je sakrio od
pogleda znatieljnika (ali svaki osetljivi nos mogao je da namirie da je to kerozin). Te noi,
kada su svi spavali, u pratnji svog vernog Litume, debelim daskama i velikim ekserima
zatvorio je spolja vrata i prozore kue od cigala. Don Sebastijan Bergua je spavao
pravednikim snom, sanjajui o jednom svom rodoskrvnom neeku koji je silovao svoju
sestru, a zatim se pokajao i postao papistiki svetenik u nekom zabaenom predgrau Lime:
Mendositi? Nije mogao da uje udarce Lituminog ekia koji su njegov protestantski hram
pretvarali u miolovku, jer mu je biva babica, donja Anhelika, po nalogu oca Serafina, dala
jak anestetiki napitak. Kada je Protestantsko poslanstvo zadaeno, ovek iz irimaja ga je
lino polio kerozinom. Zatim se prekrstio, zapalio je jednu ibicu i hteo je da je hitne; ali
neto ga je zadralo. Bivi narednik Lituma, socijalna radnica, biva aborterka, psi Mendosite
videli su ga kako stoji, izduen i mrav pod zvezdama, s muenikim pogledom u oima,
drei ibicu meu prstima i razmiljajui da li da spri svog neprijatelja.
Da li e to uiniti? Hoe li hitnuti ibicu? Hoe li otac Seferino Uanka Lejva pretvoriti tu
no u Mendositi u praStei pakao? Da li e tako unititi itav jedan ivot posveen religiji i
optem dobru? Ili e zgaziti plamiak to mu je prio nokte, otvoriti vrata kue od cigala i na
kolenima zamoliti protestantskog svetenika za oprotenje? Kako e se zavriti ova parabola
iz sirotinjskog predgraa?

PRVA OSOBA s kojom sam razgovaro o mojoj branoj ponudi tetki Huliji nije bio Havijer,
ve moja roaka Nensi. Posle telefonskog razgovora s tetkom Hulijom, pozvao sam je i
predloio joj da poemo u bioskop. Meutim, otili smo u E1 Patio, bar-restoran u ulici
San Martin, u Mirafloresu, gde su se obino okupljali rvai koje je u Limu dovodio Maks
Agire, osniva Luna parka. Zatekli smo prazan lokal bio je smeten u jednoj jednospratnoj
kuici planiranoj da udomi itelje srednje klase kojima je barski program oito veoma smetao
tako da smo mogli mirno da razgovaramo dok sam ja pio desetu kafu tog dana, a ma la
Nensi koka-kolu.
im smo seli, poeo sam da smiljam kako da joj blago saoptim tu vest. Ali ona je mene
preduhitrila svojim novostima. Prethodne veeri, familija se okupila u tetka Ortensijinoj kui:
dolo je njih oko dvanaestak da raspravlja o dogaaju. Tu su odluili da ujka Luo i ujna
Olga zamole tetku Huliju da se vrati u Boliviju.
Uinili su to tebe radi objasnila mi je mala Nensi.
Izgleda da je tvoj tata van sebe od besa i napisao je jedno grozno pismo.
Ujake Horhea i Lua, koji su me veoma voleli, sada je brinulo kako e me kazniti. Verovali
su da e se smiriti i da nee biti tako strog, ukoliko tetka Hulija ve bude otila kada on stigne
u Limu.
Sve to u stvari, vie nije vano rekoh joj samouvereno. Ja sam zaprosio tetku
Huliju.
Reagovala je vrlo napadno i karikaturalno, neto kao na filmu. Ispijala je gutljaj koka-kole i
zagrcnula se. Spopao je zaista uvredljiv napad kalja i'oi su joj se napunile suzama.
Prestani da se glupira, budalo jedna prekoreh je, vrlo ljut. Potrebna mi je tvoja
pomo.
Nisam se zato zagrcnula, ve zato to mi je tanost otila na pogrenu stranu
promucala je moja roaka, briui oi i proiavajui grlo. A nekoliko sekundi
kasnije, dodala je tiim glasom: Ali ti si samo klinac. Da nema moda para za
enidbu. A tvoj otac? Ubie te!

Meutim, odmah potom, podstaknuta svojom uasnom radoznalou, bombardovala me je

pitanjima o detaljima na koje ja nisam imao vremena da mislim: Da li je Hulita prihvatila? Da
li emo pobei? Koga emo uzeti za svedoke? Neemo moi da se venamo u crkvi, zato to
je ona razvedena, zar ne? Gde emo iveti?
Ali, Marito ponovo ree ispalivi taj rafal pitanja i nanovo se udei. Jesi li ti
svestan da ima samo osamnaest godina?
Onda poe da se smeje a i ja za njom. Rekao sam joj da je moda u pravu, ali da je sada
potrebno da mi pomogne da taj plan sprovedem u delo. Zajedno smo odrasli i zajedno kroz
mnogo to ta proli, mnogo smo se voleli i znao sam da e u svakom sluaju biti na mojoj
strani.
Naravno da u ti pomoi ako to od mene trai, makar to bile i ludosti i makar me
ubili zajedno s tobom rekla je na kraju. Uzgred budi reeno, jesi li razmiljao
ta e rei familija ako se zaista oeni?
Izvesno vreme smo se zabavljali time ta e ujaci i ujne, roaci i roakinje rei i uraditi
kada budu uli za tu vest. Ujna Ortensija e briznuti u pla, ujna Hesus e otii u crkvu, ujka
Havijer e izgovoriti svoj klasini uzvik (kakva sramota!), a na najmlai roak, Hajmito,
koji ima tri godine i uka, upitae: Mama, ta to znai oeniti se? Na kraju poesmo da se
smejemo grohotom i tako histerino da su kelneri doSli da vide Sta je to tako smeSno. Kada
smo se smirili, mala Nensi je prihvatila da bude naS uhoda i da nas obavetava o svim
potezima i intrigama u familiji. Ja nisam imao pojma koliko e mi dana biti potrebno da sve
pripremim, a trebalo je da znam Sta rodbina u meuvremenu smilja. S druge strane, bie
tetka Hulijin glasonoa i povremeno e je izvoditi iz kue kako bih je mogao videti.
Dobro, dobro pristala je Nensi. Biu tvoja vila zatitnica. Ali, ako jednog dana meni
neSto slino bude trebalo, nadam se da ete se vas dvoje isto poneti.
Na ulici, dok sam je pratio kui, moja roaka se lupi po elu: E ba ima sree
prisetila se. Mogu da ti naem upravo ono to ti je sada potrebno. Stan u zgradi u ulici
Porta: jedna soba, kuhinjica i kupatilo; prelep, kao igraka. A kota samo petsto meseno.
Ispranjen je pre nekoliko dana i jedna njena prijateljica ga iznajmljuje; Nensi bi mogla s
njom da porazgovara. Zadivila me je praktinost moje roake; dok sam ja lutao po
romantinoj stratosferi problema, ona je bila u stanju da u tom tenutku razmilja o
ovozemaljskim pitanjima, o tome gde emo nas dvoje iveti. Sem toga, sumu od petsto sola
meseno mogao sam sebi dozvoliti. Sada je jedino preostajalo da zaradim preko toga, za
trokarenje (kako je govorio moj deda). Bez mnogo razmiljanja, zamolio sam je da svojoj
prijateljici kae da je nala podstanara.
Rastavi se od Nensi, otrao sam do Havijerovog pansiona na aveniji 28. juli, ali kua je
bila u mraku, a ja se nisam usudio da probudim gazdaricu, jednu vrlo dangrizavu osobu. Bio
sam jako razoaran jer sam imao potrebu da svom najboljem prijatelju ispriam o velikom
planu i ujem njegove savete. Proveo sam tu no esto se trzajui iz komarnih snova.
Dorukovao sam u zoru s dedom koji je uvek ustajao u svanue, a potom otrao u pansion.
Havijera sam sreo kada je izlazio. Otili smo do avenije Larko da bismo tamo uhvatili
kolektivni taksi za Limu. Prethodne veeri, prvi put u ivotu, sluao je celo poglavlje jedne
Kamaove radio-novele, zajedno s gazdaricom i ostalim podstanarima pansiona i bio je
impresioniran.
Pa, moram ti rei da je tvoj drugar Kamao za svata sposoban kazao mi je. Zna li
ta se dogodilo u sinonoj emisiji? U nekoj staroj zgradi u Limi, jedna osiromaeni
familija, sila s brda, dri pansion; svi su sedeli za rukom i razgovarali kada ih je
iznenadio zemljotres. Toliko je dobro doarao podrhtavanje prozora i vrata i viku da
smo svi ustali, a gospoa Grasija je istrala u batu . . .
Zamislio sam genijalnog Meljaa kako hre da bi doarao duboki tutanj iz zemlje,
reprodukujui poigravanje zgrada i kua u Limi pomou zveki ili trljajui staklene klikere

jedan o drugi odmah pokraj mikrofona, ili kako nogama lomi orahe ili kucka kamenom o
kamen da bismo mi uli pucanje i padanje krovova i zidova ili rascepljivanje i ruenje
stepenita, dok su Hosefina, Lusijano i ostali glumci kukali od bola, prestraeno se molili
Bogu i traili pomo pod budnim okom Pedra Kamaa.
Ali zemljotres je najmanje vaan pekide me Havijer, dok sam mu priao o
Meljaevim vetinama. tos je u tome to se itava zgrada pansiona sruila i svi njeni
itelji ostali pod njom zdrobljeni. Verovao ili ne, ali ni jedan jedini se nije spasao.
ovek koji je sposoban da jednim zemljotresom ubije sve likove svoje prie, dostojan
je potovanja.
Stigli smo na stanicu kolektivnih taksija i ja vie nisam mogao da izdrim. Ispriao sam mu
u nekoliko rei ta se dogodilo prethodne veeri i o velikoj odluci koju sam doneo. Pravio se
da nije iznenaen.
Pa i ti si za svata sposoban ree, saaljivo vrtei glavom. A trenutak docnije:
Jesi li siguran da eli da se oeni?
Nikada u ivotu nisam ni u ta bio toliko siguran zakleo sam se.
A tada je to ve bila istina. Prethodne veeri kada sam zapitao tetku Huliju da se uda za
mene, imao sam utisak da je to neto o emu nisam mnogo razmiljao, samo reenica, gotovo
ala, ali sada, posle mog razgovora s Nensi, bio sam potpuno siguran. inilo mi se da mu
saoptavam neopozivu odluku koju sam dugo smiljao.
Siguran sam samo u to da e me te tvoje ludosti na kraju oterati u zatvor
rezignirano promrmlja Havijer u taksiju. A kada smo proli nekoliko blokova i stigli
do avenije Havijer Prado: Nema mnogo vremena. Ako su tvoji ujak i ujna
zamolili Hulitu da ode, ona kod njih ne moe jo dugo ostati. A sve to mora da sredi
pre nego to nam stigne bauk, jer kada tvoj otac bude ovde, sve e ii tee.
Neko vreme smo utali dok je kolektivni taksi zastajao na uglovima avenije Arekipa
istovarajui i primajui putnike. Prolazei pored kole Rajmondi, Havijer ponovo progovori,
sada ve potpuno obuzet problemom: Bie ti potreban novac. ta e da radi?
Traiu akontaciju od Radija. Prodau sve staro to imam, odeu, knjige. Zaloiu svoju
pisau mainu, sat, jednom reju sve to se moe zaloiti. I kao lud u poeti da traim neke
dodatne poslove.
I ja mogu zaloiti neke stvari, moj radio, penkala i moj sat, koji je zlatan ree
Havijer. Napola zatvarajui oi i sabirajui prstima, izraunao je: Verujem da u
moi da ti pozajmim oko hiljadu sola.
Rastali smo se na trgu San Martin i dogovorili se da se vidimo u podne, na mom tavanetu
u Panamerikani. Prijao mi je razgovor s njim tako da sam u kancelariju stigao raspoloen i
pun optimizma. Proitao sam novine, odabrao vesti i Paskval i veliki Pablito su i drugi put
zatekli spremne prve vesti. Na alost, obojica su bili tu kada je pozvala tetka Hulija tako da
su mi pokvarili razgovor. Nisam se usudio da joj pred njima ispriam da sam razgovarao s
Nensi i s Havijerom.
Moram te videti jo danas, makar na nekoliko minuta zamolih je. Sve se dobro
odvija.
Odjednom se oseam kao da su mi sve lae potonule ree mi tetka Hulija. Ja
koja sam u nevolji uvek ostajala vedra ela, sada sam kao pokisla.
Imala je dobar razlog da doe u centar grada a da ne pobudi sumnje: da u poslovnici
kompanije Lojd Aereo Boliviano rezervie kartu za La Pas. Proi e pored Radija oko tri sata.
Ni ona ni ja nismo spomenuli temu braka, ali meni je vrlo teko palo kada sam uo da
spominje avione. im sam spustio telefonsku slualicu, uputio sam se u Optinu grada Lime
da utvrdim ta je potrebno za graanski brak. Tu mi je radio jedan drug i za sve se raspitao,
verujui da je re nekom roaku koji hoe da se oeni s razvedenom strankinjom. Zahtevi su
me prilino obespokojili: tetka Hulija je morala da podnese krtenicu i presudu o razvodu

braka overenu u Ministarstvu za inostrane poslove Bolivije i Perua. A ja, svoju krtenicu. Ali,
budui maloletan, bilo je potrebno da moji roditelji daju pismenu izjavu da mogu da sklopim
brak ili da me oslobode (proglase punoletnim) pred sudom za maloletnike. Morao sam da
odbacim obe mogunosti.
Iziao sam iz Optinske uprave raunajui: samo da se opunovae tetka Hulijina
dokumenta, pretpostavljajui da ih ima ovde u Limi, bie potrebno nekoliko nedelja. A ako ih
nema kod sebe, te bude morala da ih trai iz Bolivije, od odgovarajue optinske uprave i
suda gde se razvela, bie potrebni meseci. A to se moje krtenice tie, roen sam u Arekipi, a
pisati nekom roaku tamo da mi je poalje, takoe e oduzeti prilino vremena (sem to je i
riskantno). Potekoe su se ukazivale jedna za drugom, kao izazovi, ali, umesto da me
odvrate, ojaavale su moju odluku (jo sam od malena bio tvrdoglav). Na polovini puta ka
radiostanici, u blizini La Prense, dobivi iznenadno nadahnue, naglo sam promenio pravac
i gotovo se trkom uputio u Univerzitetski park, gde sam stigao znojei se. U sekretarijatu
Pravnog fakulteta, gospoa Riofrio, zaduena da nam saoptava ocene, sa svojim veitim
materinskim izrazom lica ljubazno je sasluala komplikovanu priu koju sam smislio, o
hitnim pravosudnim procedurama, o jedinstvenoj prilici da dobijem jedan posao koji e mi
pomoi da platim studije.
To je protiv propisa poalila se, blagonaklono je ustala od svoj tronog pisaeg
stola i uputila se ka arhivi, a ja sam stajao tik uz nju. Imam dobro srce, a vi, studenti,
to zloupotrebljavate. Jednog dana u izgubiti slubu zbog usluga koje vam inim, a
niko od vas nee ni prstom maknuti za mene.
Dok je ona kopala po studentskim ispravama, podiui oblaie praine od kojih smo oboje
kijali, rekoh joj da ako se to ikada desi, ceo pravni fakultet e objaviti trajk. Konano je
nala moj dosije gde se zaista nalazila moja krtenica i upozorila me je da mi je posuuje
samo na pola sata. Trebalo mi je samo petnaest minuta da napravim dve fotokopije u jednoj
knjiari u ulici Asanagaro i da jednu od njih vratim gospoi Riofrio. Stigao sam u Radio
likujui, oseajui se sposobnim da smrvim svaku adaju koja mi se nae na putu.
Sedeo sam za svojim pisaim stolom, poto sam sastavio jo dva biltena i za emisiju E1
Panamerikano napravio intervju s Gauom Gererom (jednim argentinskim gostioniarem
naturalizovanim u Peruu koji je provodio ivot tukui sopstveni rekord: danonono je trao
oko jednog trga a za to vreme mogao je da se brije, da jede, pie i spava); trudio sam se da iz
birokratskog jezika teksta odgonetnem neke pojedinosti u vezi sa svojim roenjem rodio
sam se na bulevaru Para, moj deda i moj ujak Alehandro najavili su u Gradskoj upravi moj
dolazak na svet kada su uli Paskval i veliki Pablito i prekinuli me. Priali su o nekom
poaru i crkavali od smeha zbog jauka rtava dok su gorele. Pokuao sam da nastavim s
itanjem moje zamrene krtenice, ali ponovo su me prekinula moja dva urednika svojim
primedbama o andarmima iz Komesarijata u Kaljau koje je neki aknuti piroman polio
benzinom, i da su svi zavrili ugljenisani, od komesara do poslednjeg dounika, ak i pas koji
im je sluio kao maskota.
Pregledao sam sve novine, a to nisam zapazio; gde ste to proitali? upitao sam ih.
A Paskvalu: Vodi rauna da ne posveti sve dananje vesti tom poaru. A obojici: Ala ste vas dvojica sadisti!
Nije re o vestima, ve o radio-seriji u jedanaest objasnio mi je veliki Pablito.
Pria o naredniku Litumi koji je strah i trepet podzemlja u Kaljau.
On je takoe zavrio na rotilju dodao je Paskval. Mogao je da se spase, taman
je bio poao u obilazak, ali se vratio da izbavi svog kapetana. Zafrknulo ga je njegovo
srce.
Nije otiao po kapetana, ve po kuju oklito ispravi ga veliki Pablito.
To je ostalo nerazjanjeno ree Paskval. Na njega su pala jedna zatvorska vrata.
Da ste samo mogli da vidite Pedra Kamaa dok je goreo. Kakva gluma!

A ta tek rei Meljau ushieno dodade veliki Pablito, odajui mu puno priznanje.
Da mi se neko zakleo da se s dva prsta moe proizvesti huka poara, ne bih mu
poverovao. Ali moja dva oka su to videla, don Mario.
Havijerov dolazak je prekinuo ovaj razgovor. Nas dvojica smo poli da kao i obino
popijemo kafu u Brani i tu sam mu ukratko izloio koji su sve papiri potrebni i pobedonosno
mu pokazao svoju krtenicu.
Razmiljao sam i moram ti rei da je ta tvoja enidba obina glupost tresnu mi odmah u
lice i pri tom mu bi malo neugodno. Ne samo zato to si klinac, ve iznad svega zbog
novca. Morae da se ubija radei kojekakve leve poslove da bi mogao da jede.
Znai i od tebe u morati da ujem ono to e mi rei mama i tata podrugnuh mu
se. Da u zbog enidbe morati da prekinem svoje studije prava? Da nikada neu
postati veliki pravni savetnik?
Da zbog enidbe nee imati vremena ni da ita odvrati Havijer. Da zbog
enidbe nee nikada postati pisac.
Ako tako nastavi, posvaaemo se upozorih ga.
U redu, u tom sluaju drau jezik za zubima nasmejao se. Zadovoljio sam
svoju savest predoavajui ti tvoju budunost. Ali isto je tako tano, da kada bi mala
Nensi htela, i ja bih se jo danas oenio. Onda, odakle da krenemo?
Poto ne postoji nada da mi moji roditelji odobre brak ili me oslobode, i kako je
mogue da ni Hulija nema sve potrebne papire, jedino reenje je nai nekog
predusretljivog matiara.
Hoe da kae jednog potkupljivog optinskog naelnika ispravio me je. Preao je
preko mene pogledom
Da, moemo rekoh joj, ljubei je u obraz, u vrat, snano je gr lei, poudno joj
milujui grudi, traei svojim ustima njena usta. Potreban nam je neki blesasti
matiar. Havijer mi pomae. A mala Nensi nam je ve naSla stan u Mirafloresu. Nema
razloga da budemo pesimisti.
Dozvoljavala je daje ljubim i milujem, ali i dalje je bila daleka i vrlo ozbiljna. Ispriao sam
joj o svom razgovoru s mojom roakom, s Havijerom, o onome to sam doznao u Optini
grada, kako sam doao do svoje krtenice, rekao joj da je volim svim svojim srcem i da emo
se venati makar morao da poubijam gomilu ljudi. Kada sam pokuao da svojim jezikom
razdvojim njene zube, usprotivila se, ali potom je otvorila usta i ja sam mogao da uem i
okusim njeno nepce, desni i pljuvaku. Tetka Hulijina slobodna ruka mi je obgrlila vrat, a
potom se sva uurila uz mene i poela da plae u jecajima koji su joj potresali grudi. Ja sam
je teio nepovezanim apatom, stalno je ljubei.
Jo uvek si balave uo sam ja kako mrmlja kroz pla i smeh istovremeno, dok sam
joj ja, bez daha, govorio da mi je potrebna, da je volim, da joj nikada neu dopustiti
da se vrati u Boliviju, da u se ubiti ako ode. Konano je ponovo progovorila, vrlo
tihim glasom, pokuavajui da se naali: Ko spava s decom , ustaje popiSan. Jesi li
uo za tu izreku?
To je duvanderski i tako se ne moe rei odgovorio sam, briui njene oi svojim
usnama i jagodicama svojih prstiju. Ima li ovde te papire? Da li bi tvoj prijatelj, ambasador,
mogao da ih overi?
Sada je bila smirenija. Prestala je da plae i neno me je gledala.
Koliko e dugo trajati, Vargitas? upitala me je tunim glasom. Posle koliko
vremena e se zamoriti? Godinu, dve, tri? Veruje li da je pravino da me posle dve
ili tri godine ostavi i da opet moram da poinjem od poetka?
Moe li ambasador da ih overi? navaljivao sam. Ako ih on overi s bolivijanske
strane, bie lako doi do peruanske overe. Nai u nekog prijatelja u Ministarstvu da
nam pomogne.

Posmatrala me je sa saaljenjem, ali ganuta zbog onoga to sam inio. Malo-pomalo na licu
joj se pojavio osmeh.
Ako mi se zakune da e izdrati sa mnom pet godina a da se ne zaljubi u drugu, da
voli samo mene, u redu- rekla je. Za pet godina sree napraviu tu ludost.
Ima li papire? pitao sam, gladei njenu kosu i ljubei je. Hoe li ih ambasador
overiti?
Imala ih je i zaista smo uspeli da ih bolivijanska ambasada overi s mnotvom raznobojnih
peata i potpisa. Ceo postupak je trajao svega pola sata, jer je ambasador diplomatski
progutao tetka Hulijinu priu: papiri su joj potrebni odmah, tog istog jutra, da bi zadovoljila
formalnosti koje e joj omoguiti da iz Bolivije izvue imovinu to joj je pripala razvodom
braka. A nije bilo teko ni da Ministarstvo za spoljne poslove Perua, sa svoje strane, overi
bolivijanska dokumenta. Pomogao mi je jedan profesor univerziteta, savetnik u Sekretarijatu,
za koga sam morao da izmislim drugu zapetljanu melodramu: jedna gospoa koja umire od
raka, treba to pre da se uda za oveka s kojim ve godinama ivi, kako bi umrla u miru s
Bogom.
Tu, u palati Tore Tagle, u prostoriji sa starim kolonijalnim nametajem i zalizanim mladim
slubenicima, dok sam ekao da jedan inovnik, podstaknut telefonskim razgovorom s mojim
profesorom, stavi na tetka Hulijinu krtenicu i presudu o razvodu braka jo peata i prikupi
sve potrebne potpise, uo sam da govore o jednoj novoj katastrofi. Re je bila o brodolomu,
neem gotovo nezamiljivom. Jedan italijanski brod, usidren u doku u Kaljau, prepun putnika
i posetioca koji su se sa njima opratali, iznenada, protivno svim zakonima fizike i razuma,
poeo je da se okree sam oko sebe a potom da se naginje na levu stranu da bi ubrzo potonuo
u Pacifiku a svi na njemu nastradali bilo zbog povrede, davljenja ili, za ivo udo, ujeda
morskih pasa. To sam uo od dve gospoe koje su sedele pored mene, ekajui na neku
formalnost. Nisu se alile, vrlo su ozbiljno shvatile taj brodolom.

To se desilo u nekoj radio-seriji Pedra Kamaa, zar ne? upitah.

U onoj od etiri odgovorila je starija od njih dve, jedna koSata i odreita ena s
jakim slovenskim akcentom!
Onoj o Albertu de Kinterosu, kardiologu.
On je proSlog meseca bio ginekolog, dobacila je smeei se jedna mlada devojka koja
je kucala na maini i pri tom dodirnula prstom slepoonicu da bi pokazala da je neko
tu lud.
Zar niste uli jueranji program? rekla je nenim i saaljivim glasom, na svom
nepogreivom limskom akcentu ena s naoarima koja je dola sa onom strankinjom.
Doktor Kinteros je krenuo na odmor u ile, sa svojom enom i svojom ericom aro
i sve troje se udavilo!
Svi su se udavili precizirala je gospoa strankinja.
Neak Riard, Elijanita i njen mu, onaj blesan riokosi Antunes, ak i Rubensito,
sini roen iz rodoskrvne veze. Oni su doli na brod da ih isprate.
Ali najsmenije je to se udavio porunik Hajme Kona, koji je iz druge radio-serije i
koji je ve poginuo u poaru u Kaljau pre tri dana ponovo se umaSala ona devojka,
prestavi da kuca i umirui od smeha. Te radioserije su postale dobar vic? Slaete
li se?
Jedan uglaeni mladi s dranjem intelektualca (specijalnost: granice naSe domovine),
blagonaklono joj se nasmeio, a nama je bacio pogled koji bi Pedro Kamao imao puno pravo
da nazove argentinskim:
Zar ti nisam rekao da je prenoenje likova iz jedne prie u drugu izmislio alzak?
ree, isprsivi se zbog tolikog znanja. Ali, upropastio ga je potonji zakljuak: Ako
sazna da ga plagira, poslae ga u zatvor.
Vic nije u tome to ih premeSta iz jedne u drugu, ve to ih vaskrsava ree devojka
u svoju odbranu. Porunik Kona je izgoreo itajui Paju Patka, kako je onda
mogue da se sada udavi?
Moda ovek nema sree natuknuo je uglaeni mladi koji je upravo donosio moje
papire.
Iziao sam srean, s mojim miropomazanim i osveenim dokumentima, ostavljajui dve
gospoe, sekretaricu i diplomate u ivahnom razgovoru o boiivijanskom piskaralu. Tetka
Hulija me je ekala u jednom kafiu i nasmejala se kada sam joj prepriao taj dogaaj; ve
podue nije sluSala emisije svog zemljaka.
Sem overe tih dokumenata, to se ispostavilo tako jednostavnim sve ostale formalnosti u
toku te nedelje u kojoj sam morao da se raspitam o masi stvari i pozavravam stotinu
neodlonih poslova u opStinama Lime, sam ili u pratnji Havijera ispostavile su se
iscrpljujue i razoravajue. Uopte nisam zalazio u radio-stanicu sem za emisiju vesti ME1
Panamerikano, i sve sam biltene prepustio Paskvalu tako da je imao priliku da radiosluaocima ponudi pravu gozbu udesa, zloina, napada i kidnapovanja zbog ega je RadioPanamerikanom proteklo isto onoliko krvi koliko je u susednom Radio-Seniralu prolivao moj
prijatelj Kamao u sistematskom genocidu svojih likova.
Zapoinjao sam svoje obilaske vrlo rano ujutro. Prvo sam otiSao u najofucanije opinske
kancelarije, udaljene od centra, kao to su: Rimak, Po ven!r, Vitarte, oriljos. Sto puta sam
objasnio svoj problem tu poetku crvenei, kasnije vrlo nadmeno) naelnicima, njihovim
zamenicima, pravnim savetnicima, sekretarima, vratarima, kuririma, i uvek mi se kategoriki
odgovaralo sa: ne. Kamen spoticanja je bio isti: dok ne dobijem pismeno ovlaSenje od
svojih roditelja ili me ne oslobode pred sudom za maloletnike, ne mogu se oeniti. Zatim
sam oprobao sreu u opStinama u centru grada, izuzimajui Miraflores i San Isidro (jer bi se
tamo mogao nai neko ko poznaje moju familiju), i rezultat je bio isti. PoSto bi pregledali
moja dokumenta, inovnici bi se obino naalili na moj raun, to su bili udarci u stomak:

Znai, hoeS da se oeni sa svojom mamom, a . . .? ili, ne budi glup, mome, zaSto da se
eni, ivite skupa i gotovo. Jedino mesto gde se pojavio zraak nade bila je optina Surko
gde nam je jedan demekasti sekretar spojenih obrva rekao da se sluaj moe reiti s deset
hiljada sola, jer treba zaepiti mnoga usta. Pokuao sam da se cenjkam i na kraju sam mu
ponudio pet hiljada sola, suma koju bih s tekom mukom uspeo da skupim; ali izgeda da se
debeljuca odjednom uplaio zbog sopstvene smelosti, ustuknuo je i na kraju nas izbacio iz
optine.
S tetkom Hulijom sam dva puta dnevno razgovarao telefonom i lagao joj da je sve u redu,
da pripremi koferi s nejneophodnijim stvarima, daje pitanje trenutka kada u je nazvati i
rei, sve je sreeno. Ali, svaki put sam se sve vie obeshrabrivao. U petak uvee, vrativi se
u kuu babe i dede, zatekao sam telegram od mojih roditelja: Stiemo ponedeljak, Panagra,
let 516.
Te noi, posle dugog razmiljanja i prevrui se po krevetu, upalio sam lampicu na nonom
stoliu i u svesci gde beleim teme za svoje prie, zapisao sam, po redosledu prvenstva, ta
sve treba da uradim. Prvo je bilo da se oenim s tetkom Hulijom i stavim familiju pred
legalan i svren in, s im e morati da se pomire, svidelo im se to ili ne. Kako mi je
preostajalo jo samo nekoliko dana a optinski inovnici irom Lime su uporno pruali otpor,
to prvo opredeljenje je postajalo sve vie utopijsko. Drugo je bilo da pobegne s tetkom
Hulijom u inostranstvo. Ali ne u Boliviju; smetala mi je pomisao da ivim u svetu gde je ona
bila bez mene, gde ima toliko poznanika, ak i biveg mua. Odabrao sam ile. Ona bi mogla
da ode za La Pas, da zavara familiju, a ja bih pobegao za Taknu meugradskim autobu som ili
kolektivnim taksijem. Naao bi se neki nain da tajno preem granicu do A rike , a potom bih
nastavio kopnom do Santjaga gde bi mi se tetka Hulija pridruila ili bi me tamo saekala.
Nije mi se inilo nemoguim da putujem i ivim bez pasoa (da bih ga izvadio takoe mi je
bilo potrebno pismeno ovlaenje roditelja), naprotiv, godilo mi je jer je liilo na dogaanje iz
romana. Ukoliko me familija bude traila, a to je izvesno, i ako me nae i vrati u domovinu,
ponovo u pobei kad god to bude bilo potrebno, i tako u iveti sve dok ne napunim toliko
uenu dvadeset i jednu godinu koja e me osloboditi. Trea mogunost je da se ubijem i
ostavim jedno vrlo lepo napisano pismo koje bi moje roditelje ispunilo griom savesti.
Narednog dana, vrlo rano, otiao sam do Havijerovog pansiona. Svakog jutra, dok se on
brijao i tuirao, preispitivali smo dogaaje od prethodnog dana i kovali planove za akcije koje
emo preduzeti tog dana. Sedei na poklopljenoj klozetskoj olji, posmatrajui ga dok je
etkom sapunjao lice, proitao sam mu mogunosti svoje sudbine koje sam ukratko zabeleio
u svesci, sa primedbama na ivici. Dok je ispirao lice, usrdno me je zamolio da izmenim
redosled prvenstva i da na poetak liste stavim samoubistvo:
Ako se ubije, budalatine koje si napisao postae zanimljive, morbidni ljudi e eleti
da ih proitaju i bie lako objaviti tvoje prie u jednoj knjizi ubeivao me je, besno
se briui. Postae pisac, makar posthumno.
Propustiu zbog tebe prve vesti pourivao sam ga. Prestani da izigrava
Kantinflasa1 jer mi tvoj humor nimalo ne prija.
Ako se ubije, neu morati toliko da izostajem s posla, ni sa asova na Univerzitetu
nastavljao je Havijer, dok se oblaio. Najbolje bi bilo da to uini danas, ovog
jutra, sad odmah. U tom sluaju neu morati da zalaem svoje stvari, koje e
verovatno na kraju rasprodati, jer, ima li nade da mi to ikada plati?
A na ulici, dok smo trali ka kolektivnom taksiju, ubeen da je odlian komiar, nastavio je:
I konano, ako se ubije, postae slavan, a tvog najboljeg prijatelja, tvog ispovednika
i svedoka tragedije, doi e da intervjuiu i pojavie mu se slika u novinama. A takav
publicitet e sigurno omekati tvoju roaku Nensi, zar ne?
1 poznati komiar, prim. pr

U (tako runo nazvanoj) Zalagaonici na glavnom trgu zaloili smo moju pisau mainu i
njegov radio, moj sat i njegova naliv-pera i na kraju sam ga ubedio da zaloi i njegov sat.
Premda smo se buno cenjkali, izvukli smo samo dve hiljade sola. Prethodnih dana, a da to
moja baba i deda nisu primetili, malo-pomalo prodao sam svoja odela, cipele, koulje,
kravate i dempere preprodavcima stare robe u ulici La Pas, sve dok praktino nisam ostao sa
onim to sam imao na sebi. Ali rtvovanje moje garderobe donelo mi je samo etiristo sola.
Zauzvrat, imao sam vie sree sa svojim naprednjakim impresarijom koga sam, posle
dramatinih pola sata, uspeo da ubedim da mi unapred isplati etiti plate koje e mi odbijati u
toku godine. Taj razgovor je imao neoekivan kraj. Ja sam mu se kleo da mi je taj novac hitno
potreban da bi moja bakica operisala herniju, to ga uopSte nije ganulo. A onda je iznenada
rekao: Dobro, da bi potom s prijateljskim osmehom dodao: Priznaj da je to za abortus
neke tvoje enskice. Spustio sam pogled i zamolioga da mi uva tajnu.
Videi me onako potitenog zbog toga to smo dobili tako malo novca od zaloenih stvari,
Havijer me je otpratio do Radija. Dogovorili smo se da svako na svom poslu zatrai slobodno
popodne kako bismo otili za Uao. Moda su u provincijama optinski inovnici
sentimentalniji. Stigao sam na tavane ba kada je zvonio telefon. Tetka Hulija je bila van
sebe od besa. Prethodne veeri, u kuu ujka Lua doli su u posetu ujna Ortensija i ujak
Alehandro i nisu hteli s njom da se pozdrave.
Gledali su me s takvim prezirom, samo je falilo da mi u lice kau da sam drolja, rekla
mi je razjarena. Morala sam da se ugrizem za jezik da ih ne bih poslala zna ve
gde. Uinila sam to zbog moje sestre, ali i zbog nas, da se stvari ne bi jo vie
komplikovale. Kako stojimo, Vargitas?
U ponedeljak, rano ujutro zajamio sam. Mora rei da let za La Pas odlae za
jedan dan. Skoro sve je spremno.
I nemoj da brine ako ne pronae nekog bleskastog matiara ree mi tetka Hulija.
Sada sam tako besna da vie ne marim. I ako ga ne naemo, svejedno emo pobei
zajedno.
Zato se ne venate u ini, don Mario? uh Paskvala im sam spustio slualicu.
Videi moje zaprepaenje, zbunio se: Ja se ne bavim traom i ne elim da guram
nos u tue stvari, ali, naravno, poto smo tu pa ujemo, znamo o emu je re. Ja
samo hou da vam pomognem. Naelnik u ini je moj roak i venae vas dok
lupite dlanom o dlan, bez ili sa dokumentima, bilo da jeste ili niste punoletni.
Tog dana sve se udesno reilo: Havijer i Paskval su po podne otili za inu kolektivnim
taksijem, s dokumentima i nalogom da sve pripreme za ponedeljak. Za to vreme ja sam sa
svojom roakom Nensi otiao da unajmim onaj stani u zgradi u Mirafloresu, zataio sam tri
slobodna d&*ia od Radija (dobio sam ih posle homerovskog razgovora s Henaro-starijim
kome sam neustraivo zapretio otkazom ukoliko mi ih ne da) i isplanirao sam bekstvo iz
Lime. U subotu uvee Havijer se vratio s dobrim vestima. Optinski naelnik je simpatian
mlad ovek i kada su mu on i Paskval izneli celu priu, nasmejao se razveselivi se naim
planom o bekstvu. To je ba romantino, kazao im je. Zadrao je dokumenta i uverio ih da
se, kada su prijatelji u pitanju mogu izbei i javne zaruke.
U nedelju sam pozvao tetku Huliju telefonom i rekao joj da sam pronaao neeg blesana, da
emo narednog dana pobei u osam ujutro a u podne biti mu i ena.

HOAKIN INOSTROSA BELJMONT, koji e stadione podizati na noge ne dajui golove

niti tukui penale, ve sudei na fudbalskim utakmicama, i ija e alkoholska e ostaviti
tragove i dugove po barovima Lime, rodio se u jednoj od ovih zgrada koju su mandarini
sagradili pre trideset godina, u Perli, kada su nameravali da tu pustopoljinu pretvore u limsku
Kopakabanu (namera se izjalovila kazna za kamilu to uporno hoe da proe kroz igleno
oko zbog vlage koja je upropastila grla i bronhije peruanske aristokratije).
Hoakin je bio sin-jedinac u familiji koja ne samo to je bila prepuna para, ve i u srodstvu s
plemstvom panije i Francuske (razlistala prauma ija su stabla titule i grbovi). Meutim,
otac budueg fudbalskog sudije i pijanca ostavio je po strani svoje plemike pergamente i
posvetio je ivot modernom idealu da bogatstvo umnoava poslovima koji su se protezali od
izrade kamira do uzgajanja ljutog bibera u Amazoniji. Majka, limfatina madona i
samopregorna supruga, provodila je ivot troei novac koji je zaraivao njen suprug na
lekare i nadrilekare Qer je patila od raznih bolesti svojstvenih visokoj drutvenoj klasi). Ovo
dvoje dobilo je Hoakina u malko poodmaklim godinama posle dugog moljenja Bogu da im
podari naslednika. Taj dogaaj je doneo neopisivu sreu njegovim roditeljima, koji su jo kod
kolevke matali o njegovoj budunosti, zamiljajui ga princem industrije, kraljem
poljoprivrede, magom diplomatije ili luciferom politike.
Da li je ovo dete postalo fudbalski sudija iz buntovnitva, ne elei da se pokori sudbini
krematistike slave i drutvenog sjaja, ili zbog nekog psiholokog nedostatka? Ne, bila je to
istinska vokacija. Prirodno, *od flaice s cuclom do pojave prvih malja, imao je raznorazne
guvernante, uvezene iz egzotinih zemalja: Francuske i Engleske. A u najboljim privatnim
kolama u Limi angaovani su profesori da ga naue brojevima i azbuci. Svi su se oni, jedan
za drugim, na kraju odrekli svojih debelih plata, obeshrabreni i histerini zbog deakove
ontoloke ravnodunosti prema svakoj vrsti znanja. Sa osam godina jo nije bio nauio da
sabira, a od azbuke je na jedvite jade uspeo da zapamti vokale. Govorio je samo jednoslone
rei, bio je miran, etao je po sobama Perle meu mnotvom igraaka nabavljenih s raznih
krajeva zemljine kugle da ga zabave nernake legokocke, japanski vozovi, kineske
slagalice, austrijski vojnici, ameriki tricikli sa izrazom smrtne dosade. Jedino to se inilo
da ga povremeno izvlai iz njegove brahmanske obamrlosti bile su sliice fudbalera u
okoladicama Mar del Sur, koje je lepio u svilenkaste albume i satima radoznalo posmatrao.
Prestraeni pomilju da je njihovo dete poslednji izdanak istroenog soja, hemofiliar i
mentalno zaostao, koji e kasnije postati predmet javnog ismevanja, roditelji su potraili
pomo od nauke. U Perlu su stigli uveni lekari. Najpoznatiji pedijatar u gradu, doktor
Alberto de Kinteros bacio je svetlost svoga znanja na izmuene roditelje i otvorio im oi:
On pati od onoga to ja zovem bolest staklenika objasnio im je. Cvee koje ne
raste u bati meu drugim cveem i insektima postaje boleljivo i runo mirie. Ovaj
pozlaeni zatvor ga zaglupljuje. Treba otpustiti sve njegove dadilje i uitelje i upisati
ga u neku kolu gde e se druiti s decom svoga uzrasta. Bie normalan onoga dana
kada mu neki njegov drug razbije nos!
Spremni na svaku vrstu rtve ne bi li ga oslobodili umne zaostalosti, ovi oholi roditelji su
pristali da puste svog Hoakinia u plebejski spoljni svet. Naravno, za njega su izabrali
najskuplju kolu u Limi: Oci Santa Marije i da ne bi prekrili sva hijerarhijska pravila,
poruili su da mu se napravi uniforma u propisanoj boji, ali od somota.
Recept uvenog lekara dao je znatne rezultate. Istina je da je Hoakin dobijao izuzetno niske
ocene i da su njegovi roditelji, kako bi on poloio ispite pohlepa za dobitima koja je
stvorila raskole morali da daju poklone (vitraji za kolsku kapelu, suknene odede za
akolite, masivne klupe za malu kolu za siromahe i tako dalje); ali injenica je da je deak
postao drutven i da je od tada ponekad bio zadovoljan. U ovom periodu je ispoljio prvi znak
svoje genijalnosti (njegov otac, nesposoban da to shvati, nazvao je to porokom): zanimanje za

nogomet. im su ih obavestili da jeHoakim, taj umrtvljeni deak koji se izraavao samo

jednoslonim reima, postajao energian i govorljiv im bi navukao fudbalske kopake,
njegovi roditelji su se jako obradovali. I odmah su kupili teren tik do njihove kue u Perli da
bi na njemu napravili prilino veliko fudbalsko igralie gde e Hoakini moi da se zabavlja
do mile volje.
Od tada, svakog dana posle kole, dvadeset i dva aka
lica su se menjala ali broj je uvek ostajao isti silazilo je iz autobusa kole Santa
Marije u maglovitoj aveniji Palmeras u Perli, da bi igrali fudbal na terenu Inostrose
Beljmonta. Posle utakmice, familija bi posluila igrae ajem, okoladama, slatkiima
od elatina, kolaima i sladoledom. Bogati roditelji su uivali to svakog popodneva
mogu da vide njihovog sinia Hoakina srenog i zadihanog.
Tek posle nekoliko nedelja pionir u uzgajanju bibera u Peruu primetio je da se deava neto
udno. Dva, tri, deset puta zatekao je Hoakinia da je sudija na utakmici. S pitaljkom u
ustima i kapicom za sunce, trao je za igraima, svirao faulove, dosuivao penale. Iako se
inilo da deak nema nikakav kompleks zbog toga to je sudija a ne igra, milioner se
naljutio. Pozivao ih je u svoju kuu, gojio ih slatkiima, dozvoljavao im da se guraju s
njegovim sinom kao da su mu ravni, a oni su toliko drski da poture Hoakinu tu bednu ulogu
sudije? Samo to nije otvorio kaveze s dobermanima i dobro preplaio te male bezobraznike.
Ali ograniio se na to da ih izgrdi. Na njegovo iznenaenje, deaci su izjavili da oni nisu nita
krivi, zakleli su se da je Hoakin sudija jer on to hoe da bude, to je oteeni potvrdio,
zaklevi se u Boga i majku da je to tano. Nekoliko meseci docnije, proveravajui u svojoj
belenici i sasluavi izvetaje svojih upravitelja imanja, otac se suoio sa ovim bilansom: u
sto trideset i dve utakmice koje su odigrane na njegovom terenu, Hoakin Inostrosa Beljmont
ni u jednoj nije igrao, a u svih sto trideset i dve je sudio. Pogledavi se, roditelji su podsvesno
rekli sebi da neto nije u redu: kako ovo moe biti normalno? I ponovo su potraili pomo od
nauke.
Bio je to najuveniji astrolog u gradu, profesor Lusio Asemila koji je itao due u zvezdama
i leio umove svojih klijenata (on je vie voleo da ih naziva prijateljima) pomou
zodijakih znakova; poto je ispisao puno horoskopa, postavio pitanja nebeskim telima i
povukao se u lunarnu meditaciju, doneo je presudu koja, ako ne najtanija, svakako je bila
najlaskavija po roditelje:
Na elijskom nivou, deak zna da je aristokrata i, veran svom poreklu, ne moe da
podnese pomisao da bude jednak ostalima objasnio im je skidajui svoje naoare,
da li zato da bi inteligentno svetlace to se pojavilo u njegovim zenicama kada je
objavio ovu prognozu bilo vidljivije?
Vie voli da bude sudija nego igra, jer onaj ko na utakmici sudi, jeste onaj ko
nareuje. Zar vi mislite da se na ovom zelenom pravougaoniku Hoakini bavi
sportom? Greite, greite! On se predaje pradedovskom apetitu za dominacijom, za
izdvojenou i hijerarhijom, to mu je bez sumnje u krvi.
Jecajui od sree, otac je zasuo sina poljupcima, rekao je za sebe da je srean ovek i dodao
je jednu nulu ionako kraljevskom honoraru to ga je traio profesor Asemila. Ubeen da ta
manija da sudi na fudbalskim utakmicama svojih drugara proistie iz njegovog nagona za
potinjavanjem i njegove nadmenosti, to e kasnije njegovog sina pretvoriti u gospodara
sveta (ili, u najgorem sluaju, Perua), industrijalac je mnoga popodneva naputao svoju
kancelariju za viestruka poslovanja da bi slabost lava koji plae posmatrajui svoje
mladune dok komada prvu ovcu dolazio na svoj privatni stadion u Perli i pokroviteUski
uivao posmatrajui Hoakina kako, obuen u lepu uniformu to mu je on poklonio, duva u
pitaljku jurei za tom gomilom kopiladi (igraima).
Deset godina kasnije, zbunjeni roditelji nisu imali druge nego da pomisle da su astralna
predskazanje moda bila previe optimistika. Hoakin Inostrosa Beljmont je sada imao

osamnaest godina i stigao je do poslednjeg razreda gimnazije godinu dana posle njegovih
drugova s kojima je poeo i to amo zahvaljujui filantropiji svoje familije. Geni osvajaa
sveta, koji su, prema Lusiju Asemili, bili prikriveni njegovim bezazlenim hirom da sudi na
fudbalskim utakmicama, nisu se nigde ispoljavali, a, zauzvrat, bilo je uasno oigledno da je
ovaj izdanak aristokrata potpuna propast za sve sem za dosuivanje slobodnih udaraca. Sudei po onome to je govorio s Darvinovog stanovita ispoljavao je inteligenciju po kojoj
bi se naao izmeu oligofrenika i majmuna, a zbog nedostatka arma, ambicija i zanimanja za
bilo ta drugo sem za aktivnosti fudbalsicog sudije, bio je krajnje glupavo i dosadno
stvorenje.
Meutim, to se tie njegovog prvog poroka (drugi je bio alkohol) istina je da je mladi
pokazivao neto to je zasluivalo da se nazove talentom. Njegova teratoloka nepristrasnost
je (u svetom prostoru fudbalskog igralita i u maginom vremenu takmienja) donela mu je
popularnost meu acima i profesorima Santa Marije, ba kao i njegov vid kobac to iz
oblaka spazi pod rogaevim drvetom pacova koji e mu biti ruak zahvaljujui kome je
nepogreivo mogao da opazi, s bilo koje razdaljine i iz bilo kog ugla, podmukao udarac
nogom odbrambenog igraa u cevanicu isturenog centra, ili pokvaren udarac laktom krilnog
igraa u golmana koji skae zajedno s njim. Izuzetno je bilo i njegovo poznavanje propisa
kao i srena intuicija koja mu je omoguavala da munjevitim odlukama zameni praznine u
propisima. Njegova slava je prevazila zidove Santa Marije i aristokrata iz Perle poeo je da
sudi na meukolskim takmienjima i okrunim ampionatima, a jednog dana se
ulo da je na stadionu Potao zamenio sudiju u jednoj utakmici druge lige.
Kada je zavrio gimnaziju, njegovi zbunjeni roditelji nali su se pred problemom:
Hoakinova budunost. Bolno su odbacili pomisao odlaska na fakultet da bi mladia potedeli
uzaludnih ponienja i kompleksa nie vrednosti, a familijarni imetak novih izdataka u vidu
poklona. Pokuaj da naui strane jezike zavrio se bunim neuspehom. Posle godinu dana u
Sjedinjenim Amerikim Dravama i godine dana u Francuskoj, nije znao ni jednu jedinu re
na engleskom ili francuskom, a zauzvrat, njegov ionako rahitian panski postao je suiav.
Kada se Hoakin vratio u Limu, proizvoa kamira je morao da se pomiri s tim da njegov sin
nea nikada imati nikakvu titulu i, krajnje razoaran, zaposlio gaje u gustoj mrei familijarnih
preduzea. Rezultati su, kao to se moglo i predvideti, bili ubitani. U toku dve godine,
zahvaljujui onome to je uradio ili onom to je propustio da uradi, dve predionice su
bankrotirale, najuspenija firma konglomerata jedna kompanija za izgradnju puteva
dovedena je u stanje deficita, a plantae bibera u praumi napali su insekti, sravnile bujice i
potopile poplave (to je potvrdilo da je Hoakini i baksuz). Pometen zbog ogromne
nemerodavnosti svoga sina i ranjenog ponosa, otac je izgubio energiju, postao je nihilista,
zanemario je svoje poslove koje su u vrlo kratkom vremenu prigrabili njegovi namesnici, a
on je dobio smean tik: izbacivao je jezik nastojei (budalasto!) da lizne sopstveno uvo.
Poavi stopama svoje supruge, njegova nervoza i nesanica bacile su ga u ruke psihijatara i
psihoanalitiara (Alberto de Kinteros, Lusio Asemila) koji su vrlo brzo dokrajili ostatke
njegove razboritosti i njegovog novca.
Finansijski krah i mentalni slom njegovih roditelja nisu Hoakina Inostrosu Beljmonta
doveli na ivicu samoubistva. I dalje je iveo u Perli: ta sablasna zgrada je malo-pomalo
bledela, sve je u njoj ralo, izgubila je vrtove i fudbalsko igralite (da bi se otplatili dugovi),
naputali su je itelji a zaposedali prljavtina i paukovi. Mladi je provodio dane sudei na
ulinim utakmicama koje su organizovale skitnice te etvrti na pustopoljinama to odvajaju
Beljavistu od Perle. Na jednoj od tih utakmica koju su ovi buni derani igrali nasred ulice,
gde su dva kamena sluila kao stative a prozor i banera kao meaSni znakovi terena, i u
kojoj je Hoakin sudio kao da su to finali Sampionata suva elegancija, obuen u veernje
odelo da bi veerao usred praume sin aristokrata upoznao je osobu koja e od njega
napraviti zvezdu i cirotiara: Saritu Uanka Salaveriju?

Nekoliko puta je video da igra u tim ulinim susretima i ak je vie puta kanjavao zbog
njenih veoma agresivnih napada. Zvali su je Mukaraa ali Hoakinu ni tada nije palo
na
pamet da je taj mladi maslinaste boje lica, obuen u farmerke i demper s rupama i u starim
pantuflama, u stvari ena. Otkrio je to erotskim putem. Jednog dana zbog toga to je kaznio
neopozivim penalom (Mukaraa je dala gol utnuvi istovremeno loptu i golmana), opsovala
mu je majku.
ta si rekao? rasrdio se sin aristokrata, pomiljajui da moda baS u tom trenutku
njegova majka guta neku tabletu, ispija neki sirup, trpi ubod injekcije. Ponovi ako si
mukarac.
Nisam, ali ponoviu odvratila je Mukaraa. I ast Spartanke koje e radije otii
na lomau nego da popusti ponovo mu je opsovala majku, obogativi psovku poganim pridevima.
Hoakin je pokuao da je opali pesnicom, ali ona je pogodila vazduh, a on se odmah potom
naao na tlu: Mukaraa ga je'oborila udarcem glave a onda se bacila na njega, mlatei ga
rukama, stopalima, kolenima, laktovima. I tu, leei na tlu rvanje na platou koje na kraju
podsea na ljubavne zagrljaje otkrio je, zapanjen, uzbuen, gotovo svravajui, da je
njegov protivnik ena. Uzbuenje izazvano trenjem prilikom ovog borbenog mea s tim
neoekivanim nabubrelostima, bilo je tako veliko da je promenilo njegov ivot. Kada se posle
borbe s njom pomirio i saznao da se zove Sarita Unaka Salaverija, odmah je pozvao u bioskop da gledaju Tarzana, a nedelju dana kasnije je zaprosio. Saritino odbijanje da postane
njegova supruga, pa ak i daje poljubi, bukvalno je gurnulo Hoakina u krme. Vrlo je brzo s
romantika to svoju patnju gasi viskijem preSao u beznadenog alkoholiara koji svoju
afriku e gasi kerozinom.
Sta je u Hoakinu probudilo tu strast za Saritu Uanku Salaveriju? Bila je mlada, vitkog i
stasitog tela kao u kokice, ogrubelog tena zbog prevelikog izlaganja prirodnim elementima,
leprave kratko potiane kose u krug, a kao fudbalerka nije bila loa. Sve u vezi s njom
kako se oblaila, ta je radila, s kim se druila nije bilo uobiajeno za enu. Da nije moda
ba to originalnost koja naginje poroku, pomamna elja za ekstravagancijom toliko
privuklo ovog aristokratu? Kada je prvi put odveo Mukarau u svoju opustelu i propalu kuu
u Perli, njegovi roditelji su se posle njihovog odlaska pogledali, zgaeni. Bivi bogata je u
jednoj reenici saeo svoju gorinu: Stvorili smo ne samo glupana ve i seksualnog
perverznjaka
Meutim, iako je Sarita Unaka Salaverija bila odgovorna za Hoakinov alkoholizam, ona mu
je posluila i kao odskona daska koja ga je sa ulinih susreta s krpenjaom odbacila do
ampionata na dravnom stadionu.
Mukaraa se nije zadovoljavala samo odbijanjem aristokratove strasti; prijala joj je
njegova patnja. Dozvoljavala mu je da je poziva u bioskop, na fudbalske utakmice, na borbe s
bikovima, u restorane, pristajala je da prima skupe poklone (na koje je njen zaljubljeni
udvara spiskao ostatke porodine imovine) ali nije doputala da joj Hoakin govori o ljubavi.
im bi pokuao da joj kae koliko je voli stidljivost momia to sav pocrveni i zagrcne se
kada se udavara jednom cvetu Sarita Uanka Salaverija bi besno skoila na noge,
ranjavajui ga uvredama ija je vulgarnost bila ravna onome to se moe uti u Baho el
Puente, i zatraila bi da je odvede kui, Tada bi Hoakin poinjao da pije, idui iz krme u
krmu i meajui pia radi brzog i prateeg dejstva. Za njegove roditelje je bio uobiajen
prizor da ga vide kako se vraa kui u vreme sova, teturajui se kroz sobe kue u Perli i
ostavljajui za sobom traga od povraanja. Kada se ve inilo da e se rastoiti u alkoholu, jedan Saritin poziv bi ga vratio u ivot. Poeo bi da gaji nove nade i pakleni krug se obnavljao.
Skrhani gorinom, ovek s tikom i njegova hipohondrina ena umrli su gotovo istovremeno
i sahranjeni su u mauzoleju na groblju Presbitero Maestro. Opustoena kua u Perli kao i ono

malo preostale imovine pripali su poveriocima ili ih je konfiskovala drava. Hoakin Inostrosa
Beljmont je morao da zarauje za ivot.
Imajui na umu o kome je re (njegova prolost je buno predskazivala da e se fiziki
iscrpsti i propasti ili da e zavriti kao prosjak), proao je vie nego dobro. Za koju se
profesiju opredelio? Fudbalski sudija! Podstaknut glau i eljom da i dalje ugaa
nepristupanoj Sariti, poeo je da trai po nekoliko sola od derana koji su eleli da on sudi na
njihovim utakmicama; i videvi da su oni sakupili taj novac izmeu sebe i dali mu ga, dva i
dva su etiri, a etiri i dva est, poeo je da podie tarife i da se bolje opskrbljuje. Poto je
bila poznata njegova sposobnost na fudbalskim terenima, potpisao je ugovore za omladinska
takmienja, a jednog dana odvano se pojavio u Udruenju fudbalskih sudija i trenera i
predao molbu za upis. Briljantno je poloio ispite to je oamutilo one koje je od tada
(uobraeno) mogao da naziva svojim kolegama.
Pojava Hoakina Inostrose Beljmonta crna uniforma s tankim belim prugama, zeleni
obodac na elu, srebrnkasta pitaljka u ustima na nacionalnom stadionu Hose Dias, postala
je znaajan datum u peruanskom fudbalu. Jedan iskusan sportski reporter je to ovako izrazio:
Na nae fudbalske terene s njim je stigla nesalomiva pravda i umetniko nadahnue.
Njegova ispravnost, nepristrasnost, brzina kojom je otkrivao faulove i oseanje kako da ih
kazni, njegov autoritet (igrai su mu se uvek obraali sa don i oborenog pogleda), i fizika
kondicija koja mu je omoguavala da tri svih devedeset minuta utakmice i da nikada nije
udaljeniji vie od deset metara od lopte, uinili su da vrlo brzo postane popularan. Kako je to
neko rekao u jednom govoru, bio je jedini sudija kome se nikada nije desilo da ga igrai ne
posluaju, ili gledaoci napadnu i jedini kome su posle svake utakmice tribine prireivale
ovacije.
Da li su ovaj talenat i ova snaga proisticali samo iz njegove izuzetne profesionalne svesti?
Bilo je i toga. Ali sutinski razlog se krio u elji Hoakina Inostrose Beljmonta tajna
mladia koji trijumfuje u Evropi, a proivljava gorke dane jer ono to on eli jeste aplauz
njegovog seoceta u Andima da impresionira Mukarau svojom maginom veStinom
suenja. I dalje su se viali, gotovo svakodnevno, a bezoni zli jezici proglasili su ih
ljubavnicima. U stvari, uprkos postojanosti njegovih oseanja, neokrnjenoj tokom godina,
fudbalski sudija nije uspeo da savlada Saritin otpor.
Jednog dana, poto ga je pokupila s poda neke krme u Kaljau, odvela u pansion u centru
grada gde je iveo, oistila ga od pljuvake i pilje vine ime mu je bila umazana odea, i
smestila ga u krevet, ispriala mu je svoju ivotnu tajnu. Tako je Hoakin Inostrosa Beljmont
saznao bledilo mukarca koga je poljubila vampirica da je ova devojka u svojoj ranoj
mladosti imala jednu ukletu ljubav i jedan brani krah. U stvari, izmeu Sarite i njenog brata
(Riarda) rodila se tragina ljubav koja je slapovi vatre, kia otrova nad oveanstvom
dovela do njene trudnoe. Ona je lukavo sklopila brak s jednim svojim udvaraem koga je
ranije prezirala (riokosi Antunes, Luis Marokin) kako bi dete ove rodoskrvne veze imalo
neukaljano prezime; meutim, mladi i sreni mu avolji rep to se uvue u erpu i uniti
kola na vreme je otkrio podvalu i oterao nevernicu koja je elela da mu pastore poturi za
sina. Primorana da abortira, Sarita je napustila svoju familiju plemikog porekla, svoju
otmenu stambenu etvrt, svoje zvuno prezime, i postavi skitnica, dobila je novu linost i
nadimak Mukarae na pustopoljinama Beljviste i Perle. Od tada se zaklela da se vie nikada
nee predati nijednom oveku i da e do kraja svog ivota, za sve to praksa iziskuje (sem,
avaj, proizvodnje spermatozoida) iveti kao mukarac.
To to je upoznao tragediju Sarite Uanke Salaverije, zainjenu svetogrem, prekoraenjem
tabua, gaenjem graanskog morala i religijskih zapovesti, nije unitilo ljubavnu strast
Hoakina Inostrose Beljmonta, naprotiv, raspalio je. Covek iz Perle je ak poeleo da izlei
Mukarau od njenih trauma i da je izmiri s drutvom i mukarcima; hteo je da jo jednom

napravi od nje enstvenu, mladu, armantnu i vragolastu koketu kao to je bila La

Perioli?
I dok je njegova slava rasla, traili ga da sudi na meunarodnim utakmicama u Limi i
inostranstvu, nudili mu da radi u Meksiku, Brazilu, Kolumbiji, Venecueli, to je on uvek
odbijao patriotizam mudraca koji odbija njujorSke kompjutere da bi nastavio da
eksperimentiSe s tuberkuloznim zamoriima medicinske kole San Fernando on je, s jo
veom upornoSu, opsedao srce rodoskrvnice.
I uinilo mu se da nazire znake apaki dimni signali u brdima, zvuci tam-tama u
afrikim Sumama kao da bi Sarita Uanka Salaverija mogla popustiti. Jednog popodneva
posle kafe s kolaiima u Haitiju na glavnom trgu, Hoakin je uspeo da devojinu desnu ruku
zadri u svojima viSe od jednog minuta (tano: izraunala je to Stoperica u njegovoj
sudijskoj glavi). Ubrzo posle toga dolo je do utakmice gde se dravni tim suoio s bandom
ubica iz jedne zemlje koja nije baS na glasu Argentine, ili tako neSto. Igrai su doli na
teren u cipelama s klincima, sa titnicima za kolena i zakrpama na laktovima, u stvari sve
sami instrumenti da se ozledi protivniki igra. Ne obraajui panju na njihova obrazloenja
(koja su u stvari bila tana) da je u njihovoj zemlji obiaj da se tako igra fudbal
dovravajui ga muenjem i zloinom Hoakin Inostrosa Beljmont je poeo da ih izbacuje s
terena, tako da je peruanska ekipa na kraju izvojevala tehniku pobedu, jer nije bilo
protivnikog tima. Sudiju je, naravno, gomila iznela na ramenima, a kada su ostali sami,
Sarita Uanka Salaverija provala patriotskog zanosa, sportska osetljivost obisnula mu se
oko vrata i poljubila ga. Jednom kada je bio bolestan (ciroza je diskretno i zlokobno
potkopavala jetru ovog oveka stadiona i poinjala da mu stvara povremene krize) nije
mrdnula od njega itavu nedelju dana, koliko je proveo u bolnici Karion, i Hoakin je video
jedne noi da proliva suze (da li zbog njega?). Sve ga je to ohrabrivalo, tako da joj je svakog
dana, s novim obrazloenjima, predlagao brak. Ali uzaludno. Sarita Uanka Salaverija je
prisustvovala svim utakmicama koje je on izvodio (sportski novinari su poredili njegovo suene s dirigovanjem simfonije), pratila ga je u inostranstvo i ak se preselila u kolonijalni
pansion gde je Hoakin iveo sa svojom sestrom pijanistkinjom i svojim ostarelim roditeljima.
Ali odbijala je da ovo isto, bratsko oseanje pree u ljubavniko milovanje. Ta neizvesnost
je pogorala alkoholizam Hoakina Inostrose Beljmonta margareta s beskrajnim brojem
latica koje treba istrgnuti tako da je na kraju bio vie pijan nego trezan.
Alkohol je bio Ahilova peta njegovog profesionalnog ivota, balast koji mu je govorili
su znalci onemoguio da sudi u Evropi. S druge strane, kako objasniti da ovek koji toliko
pije moe da obavlja profesiju to iziskuje takav fiziki napor? injenica je zagonetke to
poploavaju istoriju da je obe vokacije razvio u isto doba, a od njegove tridesete godine
obavljao ih je istovremeno: Hoakin Inostrosa eljmont poeo je da sudi na utakmicama pijan
kao bava i nastavljao je da sudi imaginarno u krmama.
Alkohol nije umrtvljavao njegov talenat: nije mu zamagljivao pogled, niti slabio autoritet,
ni usporavao karijeru. Tano je da je ponekad, usred utakmice dobijao napad tucanja i da su
neki ljudi tvrdili klevete to zakuuju vazduh i zabadaju no u vrlinu da je jednom,
obuzet saharskom eu, zgrabio od bolniara koji je trao da pomogne jednom igrau, bocu
sa uljem za masau i ispio ga kao da je hladna voda. Ali ove epizode ivopisne anegdote,
mitovi koji prate genija nisu prekinule njegovu stazu punu uspeha.
I tako, izmeu bunih aplauza svetine na stadionima i pokajnikih pijanstava kojima je
nastojao da umiri griu savesti inkvizitorska kleta to kopaju po ivom mesu, istezalo
koje izmeta kosti u njegovoj dui misionara istinske vere (Jehovini svedoci) zato to je u
jednoj ludoj noi svoje mladosti nepromiljeno silovao maloletnicu iz Viktorije (Saritu Uanku
Salaveriju), Hoakin Inostrosa Beljmont je stigao u svoje najbolje godine: pedesete. Bio je to
ovek visokog ela, orlovskog nosa, prodornog pogleda, olienje ispravnosti i dobrote, koji je
doao do vrhunca svoje profesije.

U tim okolnostima dopalo je Limi da bude pozornica najvanijeg fudbalskog susreta te

polovine veka, finalne utakmice Junoamerikog Sampionata izmeu ekipa Bolivije i Perua,
koje su u polufinalima, svaka sa svoje strane, postidele svoje protivnike, porazivi ih s
velikom razlikom u golovima. Iako je tradicija preporuivala da na toj utakmici sudija bude
iz neutralne zemlje, obe ekipe, a pogotovo stranci vitetvo Altiplana, andska plemenitost,
ast Aimara zahtevale su da utakmicu sudi uveni Hoakin Inostrosa Marokin. I poto su
igrai, rezervni igrai i treneri zapretili trajkom ukoliko im se ne izie u susret, Federacija je
pristala a Jehovin svedok se primio misije da vodi tu utakmicu za koju su svi predskazali da
e biti jedna od onih to se pamte.
Gusti sivi oblaci nad Limom rasprili su se te nedelje kako bi sunce ogrejalo susret. Mnogi
su proveli no pod vedrim nebom, nadajui se da e doi do karata (iako su znali da su
rasprodate pre mesec dana). Od same zore sve unaokolo dravnog stadiona vrilo je od ljudi
koji su tragali za preprodavcima i bili spremni da naprave ma kakav prekraj samo da bi uli.
Dva sata pre poetka utakmice, stadion je bio tako pun da tu vie ni igla ne bi stala. Nekoliko
stotina graana iz one velike zemlje s juga (Bolivije) stiglo je u Limu sa svojih planinskih
istina avionima, automobilima ili peke i iskupilo se na istonim tribinama. Povici: Ura! i
pitaljke posetilaca i domorodaca zagrejavali su ambijent dok se ekalo da se pojave ekipe.
Imajui u vidu koliko se sveta tu iskupilo, organi vlasti su preduzeli mere predostronosti.
Najuvenija andarmerijska brigada, ona to je za nekoliko meseci junatvo i samopregor,
smelost i uljudnost oistila Kaljao od prestupnika i zloinaca, dovedena je u Limu kako bi
zajamila bezbednost i uljudno ponaanje na tribinama i igralitu. Njihov ef, uveni kapetan
Lituma, strah i trepet zloinaca, grozniavo je etao po stadionu i obilazio kapije i okolne
uliice, proveravajui da li su patrole na svome mestu i izriui nadahnuta uputstva svom
vetom pomoniku porunika Hajmeu Koni.
Kada se zauo zviduk koji je oznaavao poetak utakmice, na zapadnoj tribini, stisnuti
usred gomile i gotovo bez daha nalazili su se pored Sarite Uanke Salaverije, koja nije nikada
proputala utakmice na kojima je sudio Hoakin
mazohizam rtve to se zaljubila u oveka koji je silovao
mnogopotovani don Sebastijan Bergua, tek nedavno ustao iz svoje bolne postelje gde
je leao zbog rana od noa koje mu je zadao propagandista za lekove Luis Marokin
Beljmont (koji je bio na sevemoj tribini stadiona, zahvaljujui posebnoj dozvoli
zatvorske uprave), njegova supruga Margarita i njegova erka Rosa, ve potpuno
oporavljena od ujeda oh, nesrenog li jutra u praumi! jedne horde pacova.
Nita nije nagovetavalo tragediju kada je naoit i gibak Hoakin Inostrosa (Teljo? Delfin?)
koji je, kao obino, morao da optri stadion i zahvali se na aplauzima dunuo u svoju
pitaljku i zapoeo utakmicu. Naprotiv: sve se odvijalo u atmosferi oduevljenja i uljudnosti:
akcije igraa, aplauzi publike koja je nagraivala napade navalnih igraa i odbranu golmana.
Od prvog trenutka bilo je oigledno da e se ispuniti proroanstva: igra je bila uravnoteena,
potena ali i vrlo estoka. Kreativniji nego ikad, Hoakin Inostrosa (Abril?) klizio je po
travnjaku kao da je na sliugama, ne ometajui igrae i uvek se postavljajui u najsreniji
ugao; a njegove odluke, stroge ali pravine, spreavale su da utakmica ar borbe koji
susret pretvara u kavgu pree u nasilje. Meutim - granice ljudske moi- ni jedan sveti
Jehovin svedok nije mogao da predupredi ono to je neosetljivost fakira, hladnokrvnost
Engleza skovala sudbina.
Nepopravivi pakleni mehanizam pokrenuo se u drugom poluvremenu kada je rezultat bio
jedan naprama jedan, a gledaocima ponestao glas i upalili se dlanovi. Kapetan Lituma i
narednik Kona su naivno rekli jedan drugome da je sve u redu: ni jedan jedini izgred
kraa, tua, izgubljeno dete nije pokvario popodne.
Ali, gle! U etiri i trinaest minuta pedeset hiljada gledalaca je imalo priliku da vidi neto
neuobiajeno. Iz pozadine june tribine gde je bila najvea guva, iznenada je izronio

crn, mrav, jako visok, sa samo jednim velikim zubom

neki ovek koji se lako popeo uz mreu i uskoio na teren isputajui nerazumljive
krike. Ljude nije toliko iznenadilo to je bio gotovo nag na sebi je imao samo
bedrenicu zakaenu za struk ve to je njegovo telo, od glave do pete, bilo
prekriveno oiljcima. Jedan panini vrisak prolomio se tribinama; svi su shvatili da
tetovirani namerava da ubije sudiju. Nije bilo sumnje: kretavi din jurio je pravo na
idola fudbalske publike (Gumersindo Inostrosa Delfin) koji ga, obuzet svojom
umetnou, nije video i nastavio je sa oblikovanjem utakmice.
Ko je ovaj pretei nasilnik? Da to nije onaj slepi putnik to je tajanstveno stigao u Kaljao a
otkrila ga nona patrola? Je li to onaj isti nesrenik koga su organi vlasti eutanazijski odluili
da streljaju i kome je narednik (Kona) jedne tamne noi potedeo ivot? Ni kapetan Lituma
ni narednik Kona nisu imali vremena da to utvrde. Shvatajui da nacionalna zvezda moe
postati rtva atentata ukoliko ne budu odmah delovali, kapetan je naredio naredniku da krene
u akciju (pretpostavljeni i njegov potinjeni razradili su nain meusobnog sporazumevanja
treptanjem). Tada je Hajne Kona, ne ustajui, izvukao svoj revolver i ispalio svih dvanaest
metaka u razliite delove golaevog tela (na daljini od pedeset metara). Tako je narednik
konano izvrio nareenje koje mu je izdato bolje ikad nego nikad jer to je zaista bio
slepi putnik iz Kaljaa.
Bilo je dovoljno da gomile vide mogueg krvnika svoga idola izreetanog mecima, onog
istog koga su do pre jednog minuta mrzele, pa da se odmah potom s njim solidarizuju
hirovi nestalne namigue, koketiranje varljive ene pretvore ga u rtvu i okrenu se
protiv andarmerije. Opte zvidanje koje je zagluilo ptice na nebu prolomilo se
vazduhom, izraavajui bes tribina zbog tog crnca kome je tu, na zemlji, isticala krv
kroz dvanaest rupa. Meci su pomeli igrae ali veliki Inostrosa (Teljes, Unsategi), odan
samome sebi, nije dozvolio da se svetkovina prekine i nastavio je sa svojim suenjem
u velikom stilu, obilazei le uljeza, gluv za zviduke sa tribina kojima su se sada
pridruili povici, urlici, uvrede. Ve su poeli da lete prvi areni jastuci koji e uskoro
postati pljusak to e se sruiti na policijski odred kapetana Litume. A on, namirisavSi
uragan, odluio je da brzo deluje. Naredio je andarmima da pripreme suzavac, jer je
po svaku cenu eleo da izbegne prolivanje krvi. Nekoliko trenutaka docnije, kada su
barijere oko arene ve bile probijene na viSe mesta, a raspaljeni taurofili tu i tamo
ratoborno juriali ka njoj, naredio je svojim ljudima da ubace unutra nekoliko granata.
Suze i kijanje, mislio je, smirie razjarene bundije i im vetar raspri hemijska
isparenja, mir e ponovo zavladati na stadionu Ao. Takoe je naredio da etiri
andarma okrue narednika Hajmea Konu, koji je postao glavni cilj razgoropaene
gomile: oigledno je da su svi odluili da ga linuju makar zbog toga morali da se
suoe s bikom.
Ali kapetan Lituma je zaboravljao jednu vrlo bitnu stvar; on je lino, pre dva sata, naredio
da se zatvore ulazi i spuste metalne pregrade koje su zatvarale pristupe gledalitu kako bi
spreio da gledaoci bez ulaznica koji su pretei kruili oko stadiona ne pokuaju da silom
provale unutra. Tako da kada su andarmi neprikosnoveni uvari reda podarili publici
snop suzavca i kada se posle nekoliko sekundi, tu i tamo u gledalitu, ukazao smrdljivi dim,
gledaoci su poeli da bee. Trali su ka izlazima gazei jedni druge, skaui, gurajui se, dok
su istovremeno pokrivali usta maramicom i poinjali da plau. Ljudsku bujicu su tada zaustavile metalne kapije i pregrade. Zaustavile? Samo nekoliko sekundi, to je bilo dovoljno da
ih prvi redovi svake povorke, pretvorene u avane pritiskom onih koji su dolazili od pozadi,
ulube, iskrive, rascepe, istrgnu iz arki. Tako su itelji Rimaka koji su tog nedeljnog
popodneva u pola pet sluajno etali po trgu Toros, mogli da prisustvuju jednom divljakom i
neuobiajenom prizoru: iznenada, usred samrtnog pucketanja, kapije stadiona Ao razletele

su se u komadie i poele da bljuju zdrobljene leeve koje je, na sve to nesrea nikada ne
dolazi sama izgazila izbezumljena gomila beei kroz okrvavljene procepe.
Meu prvim rtvama te klanice u Baho el Puente bili su zagovarai Jehovinih svedoka u
Peruu: ovek iz Mokegue, don Sebastijan Bergua, njegova ena Margarita i njihova erka
Rosa, istaknuta flautistkinja. Ovu religioznu familiju uniStilo je ono to je trebalo da ih spase:
njihova razboritost. Jer im je onaj ljudoder uleteo na igralite a onda ga raskomadao bik,
don Sebastijan Bergua, podigavi obrve i despotski prst, naredio je svom plemenu:
Povlaenje. I ne zbog straha, re koja je ovom propovedniku bila nepoznata, ve zbog
pravilnog rasuivanja: pomislio je da ni on ni lanovi njegove familije ne treba da budu
umeani ni u kakav skandal, kako bi izbegao da se njihovi neprijatelji poslue tim izgovorom
i uprljaju dobar glas njegove vere. I dok je familija Bergua urno naputala svoja sedita na
sunanoj strani stadiona i silazila niz stepenike ka izlazu, pukle su granate sa suzavcem. Njih
troje, blaenih izraza lica, stajalo je pokraj metalne kapije broj est, ekajui da je podignu,
kada su iza lea ugledali bunu gomilu gde nadire plaui. Nisu imali vremena da se pokaju
za grehe koje nisu poinili jer ih je prestravljena masa bukvalno zdrobila o metalnu kapiju
(napravivi od njih pire, ljudsku kau) Sekundu pre no to je preao u taj drugi ivot koji je
on proricao, don Sebastijan, tvrdoglavi, heterodoksni vernik, uspeo je jo da vikne: Hrist je
umro na drvetu a ne na krstu.
Smrt neuravnoteenog mladia koji je noem pokuao da ubije don Sebastijana Bergu i da
siluje donu Margaritu i umetnicu bila je odgovara li izraz? manje nepravina. Jer kada
je otpoela tragedija, mladi Marokin Delfin je pomislio da mu se ukazala prilika: usred zbrke
pobei e od uvara koga mu je uprava zatvora dala za pratioca kako bi video istorijsku
koridu, i pobei e iz Lime i Perua, a kada bude u inostranstvu, pod drugim imenom,
zapoee novi ivot ludila i zloina. Te e se iluzije raspriti pet minuta docnije kada na kapiji
broj pet (Lua, Ezekijela) Marokina Delfina i zatvorskog uvara umpitasa, koji ga je drao
za ruku, dopadne sumnjiva ast da formiraju deo prvog reda taurofila koje e zdrobiti gomila.
(Isprepleteni prsti policijskog agenta i propagandiste za lekove, premda leeva, dali su
povoda za prie).
Umiranje Sarite Uanke Salaverije imalo je barem eleganciju da ne bude promiskuitetno. Tu
je dolo do velikog nesporazuma, do pogrene procene dela i namera od strane organa vlasti.
Kada su zapoeli izgredi, kada je videla rogom probodenog ljudodera, dim od granata, i
kada je ula vritanje onih kojima su lomili kosti, devojka iz Tingo Marije je odluila
ljubavna strast koja potire strah od smrti da treba da bude pokraj oveka koga voli. Tada je,
za razliku od gomile, sila ka areni, to je spasio da ne bude zgnjeena. Ali nije je spasio od
orlovskog pogleda kapetana Litume: meu sve guim oblacima od suzavca ugledao je jednu
nejasnu i hitru priliku kako preskae ogradu i tri ka toreadoru (koji je uprkos svemu i dalje
mamio ivotinju pravei poze na kolenima); ubeen da je njegova dunost, dok god i daka
ivota ima u njemu, da sprei napad na toreadora, izvukao je svoj revolver i s tri brza pucnja
prekinuo karijeru i ivot ove zaljubljene ene: Sarita je pala mrtva pred samim nogama
Gumersinda Beljmonta.
Meu rtvama tog grkog popodneva, jedino je ovek iz Perle umro prirodnom smru;
ukoliko se moe smatrati prirodnim fenomenom neuobiajen za ovo prozaino doba: da
oveku stane srce i ubije ga kada ugleda kako mu njegova voljena pada mrtva pred noge. Pao
je pokraj Sarite i njih dvoje su s poslednjoh dahom uspeli da se zagrle i da lako, sjedinjeni,
uu u no nesrenih ljubavnika (kao izvesni Romeo i Julija) . . .
A tada, uvar reda iji slubeni dosije nije imao mrlju, tuno razmotrivi injenicu da
uprkos njegovom iskustvu i oroumnosti, ne samo to je red poremeen, ve su stadion Ao i
okolina pretvoreni u groblje s nepokopanim leevima, iskoristio je poslednji metak morski
vuk koji prati svoj brod na dno okeana da bi razneo sebi mozak i okonao (muki ako ne i
uspeno) svoju biografiju. im su andarmi videli svog efa kako oduzima sebi ivot,

ponestalo im je morala; zaboravili su na disciplinu, vojniki duh, ljubav prema instituciji, i

samo su mislili kako da poskidaju svoje uniforme, uvuku se u odeu civila koju su trgali s
mrtvaca i pobegnu. Neki su u tome i uspeli. Ali ne i Hajme Kona koga su preiveli gledaoci
prvo kastrirali a potom obesili njegovim sopstvenim konim kaiem o gredu ograde za bikove
u areni. Tu je ovaj staloeni italac Paje Patka i vredni centurion ostao da se njie pod nebom
Lime koje se, u elji da bude u skladu sa onim to se dogodilo, prekrilo oblacima i poelo da
suzi svojom zimskom kiicom . . .
Hoe li se ova pria ovako zavriti: danteovskim pokoljem? Ili e iz njenog pepela, kao
ptica Feniks (kokoka) vaskrsnuti nove epizode i tvrdoglavi likovi? ta e se desiti sa ovom
tragedijom u areni?

KRENULI SMO IZ LIME u devet ujutro, uzevi kolektivni taksi u Univerzitetskom parku.
Tetka Hulija je izila iz kue moga ujaka i ujne pod izgovorom da treba da obavi poslednje
kupovine pred polazak na put, a ja, iz kue moga dede i babe, pravei se da, kao i uvek, idem
na posao u radio-stanicu. Ona je ponela u kesi spavaicu i jednu presvlaku vea a ja, u
depovima, etkicu za zube, ealj i brija (koji mi jo uvek, istinu govorei, nije bogzna
emu sluio).
Paskval i Havijer su nas oekivali u Univerzitetskom parku i ve su bili kupili karte za
kolektivni taksi. Sreom, nije se pojavio ni jedan drugi putnik. Vrlo diskretni, Paskval i
Havijer su seli napred, pokraj vozaa, a zadnje sedite su prepustili tetki Huliji i meni. Bilo je
to jedno tipino zimsko jutro sa naoblaenim nebom i neprekidnom kiicom koja nas je
pratila dobar deo puta kroz pustinju. Tetka Hulija i ja smo se skoro sve vreme strastveno
ljubili, drei se za ruke i ne govorei, sluajui razgovor izmeu Paskvala i Havijera,
pomean sa zvukom motora, i ponekad, neke vozaeve primedbe. Stigli smo u inu u pola
dvanaest pre podne: sunce je prekrasno sijalo i bilo je prijatno toplo. isto nebo, blistav
vazduh, amor ulica prepunih sveta, sve je izgledalo kao dobar znak. Tetka Hulija se
zadovoljno smekala.
Paskval i Havijer su poli u Optinsku upravu da vide da li je sve spremno, a tetka Hulija i
ja da uzmemo sobu u hotelu Sudamerikano. Bila je to stara jednospratna kua od drveta i
erpia s pokrivenim unutranjim dvoritem koje je sluilo i kao trpezarija, i s dvanaest
sobica du obe strane hodniia iji je pod bio prekriven ploicama kao u burdelju.
Recepcioner nam je zatraio dokumente; zadovoljio se s mojom novinarskom karticom, a
kada sam pored svog prezimena dodao, i supruga samo je bacio tetki Huliji jedan
podrugljiv pogled. Sobica koju su nam dali imala je ispucali pod od ploica kroz koji se
videla zemlja, udubljeni dupli krevet s pokrivaem iaranim zelenim rombovima, jednu malu
stolicu sa slamnatim seditem i nekoliko debelih klinaca u zidu da se okai odea. im smo
uli, strastveno smo se zagrlili, ljubili i milovali sve dok me tetka Hulija nije odgurnula,
smejui se.
E sada stani, Vargitas, prvo se moramo venati.
Bila je vrlo uzbuena, oi su joj bile sjajne i vesele i ja sam oseao da je mnogo volim; bio
sam srean to u se njome oeniti, i dok sam ekao da opere ruke i da se oelja u
zajednikom kupatilu u hodniku, sebi sam se zakleo da neemo biti kao svi brakovi koje sam
poznavao: jo jedna propala stvar, ve da emo uvek sreno iveti, i da me to to se enim
nee spreiti da jednog dana postanem pisac. Tetka Hulija je konano izila i drei se za ruke
otili smo u optinu.
Zatekli smo Paskvala i Havijera na vratima jedne gostionice kako piju osveavajua pia.
Naelnik je otiao na neku inauguraciju, ali e se vratiti. Upitao sam ih da li su potpuno
sigurni da su se s Paskvalovim roakom dogovorili da nas vena u podne, a oni poee da mi
se podsmevaju. Havijer se naalio na raun nestrpljivog mladoenje, to je potkrepio
prikladnom izrekom: dugo nadanje mori srce. Da bi ubili vreme, nas etvoro smo malo
proetali po glavnom trgu ispod visokih eukaliptusa i hrastova. Nekoliko deaka je trkaralo
naokolo, a nekolicina staraca je itala tampu iz Lime dok su im glaali cipele. Posle pola
sata opet smo se nali u optini. Sekretar, jedan mravi oveuljak sa ogromnim naoarima,
saoptio nam je lou vest: naelnik se vratio sa inauguracije, ali je otiao da rua u gostionici
Sunce ine
Zar mu niste rekli da ga ekamo radi venanja zamerio mu je Havijer.
Bio je u drutvu, nije bio pravi trenutak odvratio je sekretar, s dranjem strunjaka
kada je u pitanju etikecija.
Idemo da ga potraimo u restoranu pa emo ga dovesti ovamo umirio me je
Paskval. Ne brinite, don Mario.

Raspitujui se naokolo, pronali smo Sunce ine u blizini trga. Bio je to tipian kreolski
restoran, s malim stolovima bez stoljnjaka, jednim poretom u dnu koji se dimio i pucketao i
oko kojeg je nekoliko ena baratalo s bakarnim loncima, kotlovima i mirisnim porcijama.
Jedan fonograf je na sav glas svirao neki vals i bilo je puno sveta. Ba kada je tetka Hulija
poela na vratima da govori da bi moda bilo mudrije saekati da naelnik zavri s rukom,
ovaj je spazio Paskvala i pozvao ga za svoj sto u uglu. Videli smo kako se urednik
Panamerikane grli s jednim mladim, plavosmeim ovekom koji se uspravio za stolom gde je
sedelo jo estoro gostiju, sve mukarci, i ispred svakog po flaa piva. Paskval nam je dao
znak da priemo.
Naravno, mladenci, potpuno sam zaboravio ree naelnik, pruajui nam ruku i
odmeravajui tetku Huliju od glave do pete oima strunjaka. Okrenuo se svojim
urugarima koji su ga servilno posmatrali i podiui glas da b. nadjaao vals, ree im:
Ovo dvoje je upravo odbeglo iz Lime i ja u ih venati.
Smejali su se, tapali i rukovali se s nama, a onda jc r aelnik zatraio da sednemo s njima i
naruio je jo piva ka kobi nazdravio za nau sreu.
Ali ne moete sedeti jedno pored drugog, za to ete imati ceo ivot rekao je
razdragano, uhvativi tetku Huliju za miicu i posadivi je pokraj sebe. Mlada poi
ai nv ne, jer mi, sreom, ena nije ovde. Njegovo drutvo je oduevljeno pozdravilo.
Bili su stariji od naelnika. trgoci ili zemljoradnici, sveano obueni i svi pijani kao i
on. Neki su poznavali Paskala i raspitivali se o njegovom ivotu i kada e se vratiti u
zaviaj. Scdei pokiai H na jednom kraju stola, nastojao sam da se nasmeim dok sam
u gutljajiima ispijao napola mlako pivo i brojao minute. Naelniku i njegovom
drutvu ubrzo smo postali nezanimljivi. Smenjivali su se, prvo same a posle sa
seviem331, dimljenom korvinomM), kolaima od iuke i ananasa, a potom opet same.
Niko se nije seao venanja, ak ni Paskal koji je zajedno sa ostalima pevuio
naelnikov vals zakrvavljenih oiju i otegnutim glasom. Naelnik, koji se sve vreme
ruka udvarao tetki Huliji, sada je pokuao da je obgrli i naginjao je ka njoj svoje
podnadulo lice. Napreui se da se nasmei, tetka Hulija ga je drala na pristojnoj
daljini, upuujui nam povremeno zabrinute poglede.
Smiri se, drugar govorio mi je Havijer. Misli samo na venanje.
ini se da je venanje otpalo rekoh mu, kada sam uo kako naelnik, na vrhuncu
svoje razdraganosti, govori otome da se dovedu gitaristi, da se zatvori Sunce ine i da
zaigramo. A mene e po svoj prilici uhapsiti jer u razbiti nos ovom seronji.
Bio sam besan i reen da mu ga stvarno razbijem ako postane uvredljiv, a onda sam ustao i
rekao tetki Huliji da odlazimo. Ona je, s velikim olakanjem, odmah ustala, a naelnik nije
pokuao da je zaustavi. I dalje je pevao marinere 35) s puno sluha, a kada nas je video da
izlazimo, mahnuo nam je rukom u znak pozdrava sa smekom koji mi se uinio sarkastian,
ali Havijer, koji je iao iza nas, ree da je samo alkoholiarski. Dok smo ili prema hotelu
Sudamerikano, nagrivao sam Paskvala, koga sam, ne znam zbog ega, smatrao odgovornim
za taj besmisleni ruak.
Ne ponaaj se kao razmaeno dete, naui se da sauva hladnokrvnost prekorevao
me je Havijer. Tip je uikan i nieg se ne sea. Ali ne oajavaj, danas e vas venati.
ekajte u hotelu dok vas ne pozove.
im smo ostali sami u sobi, bacili smo se jedno drugom u zagrljaj i poeli da se ljubimo s
nekom vrstom oajanja. Nismo jedno drugom nita rekli, ali zato su mnogo rekle nage ruke i
usta o svemu snanom i lepom to smo oseali. Poeli smo da se ljubimo stojei, pokraj
vrata, i malo-pomalo pribliavali smo se krevetu na koji smo seli i na kraju legli, ni za
trenutak ne naputajui vrst zagrljaj. Napola slep od sree i elje, milovao sam tetka Hulijino
telo neiskusnim i udnim rukama, prvo preko odee da bih potom raskopao njenu bluzu boje
1 Vrsta ukusne ribe, p.p.M) Marinera peruanski narodni ples, p.p.

cigle, sada ve izguvanu, i poeo da joj ljubim grudi, kada je neko neblagovremeno zakucao
na vrata.
Sve je spremno, sulonici uli smo Havijerov glas. Za pet minuta da ste u
optini. Oekuje vas va Blesan.
Skoili smo iz kreveta, sreni i oamueni i tetka Hulija je, pocrvenevi od stida, poela da
ispravlja svoju odeu a ja sam, kao klinac, zatvorio oi i poeo da mislim na apstraktne stvari
i osobe koje potujem brojeve, trouglove, krugove, bakicu, moju mamu ne bi li mi
spala erekcija. U kupatilu u hodniku, prvo ona a posle ja, malo smo se doterali i oeljali, a
onda se vratili u optinu tako brzim korakom da smo stigli bez daha. Sekretar nas je odmah
pustio u naelnikovu kancelariju, jednu prostranu odaju s peruanskim grbom okaenim na
zidu ispod kojeg se nalazio veliki pisai sto sa zastavicama i arhivskim fasciklama i est
klupa kao u kolskoj uionici. Umivenog lica i jo uvek vlane kose, vrlo staloen, riokosi
gradski naelnik nam se ceremonijalno poklonio iza svog pisaeg stola. Bio je druga osoba:
vrlo formalan i svean. Stojei sa dve suprotne strane pisaeg stola, Havijer i Paskval su nam
se obeenjaki smeili.
Pa dobro, ponimo ree naelnik, ali glas gaje izdavao, oteui i kolebljiv, kao da
mu je ostajao za jezikom.
Gde su papiri?
Kod vas su, gospodine naelnie krajnje utivo mu ree Havijer. Dali smo vam
ih Paskval i ja u petak, kako bismo ubrzali proceduru, zar se ne seate?
Ba si uikan, roae, kad si ve zaboravio nasmcja se Paskval, takoe pijanim
glasom. Pa sam si traio a ti ih ostavimo.
Onda mora da su kod sekretara promrmlja naelnik, oseajui se nelagodno i mrko
gledajui u Paskvala, pozva: Sekretaru!
Mravom CoveCuljku sa ogromnim naoarima trebalo je nekoliko minuta da pronae nae
krtenice i tetka Huliji. nu presudu o razvodu. Mi smo utke ekali, a naelnik je puio, zevao
i nestrpljivo pogledavao na sat. Konano ih je doneo, mrgodno ih razgledajui. Spustivi ih
na pisai sto, promrmljao je birokratskim tonom glasa:
Evo ih, gospodine naelnie. Postoji zakonska prepreka zbog mladievih godina, ve
sam vam rekao.
Je li vas neko neto pitao? ree Paskval, zakoraknuvi prema njemu kao da e da
ga zadavi.
Ja vrim svoju dunost odvratio je sekretar. I okreui se naelniku, zlovoljno je
insistirao, pokazujui na mene: Ima samo osamnaest godina i nema sudsku dozvolu da se oeni.
Kako je mogue da ima ovakvog idiota za pomonika, roae prasnuo je Paskval.
Sta eka? to ga ne izbaci i ne dovede nekog ko ima malo mozga u glavi?
Umukni, alkohol ti je udario u glavu i poeo si da postaje agresivan ree naelnik,
Nakaljao se da bi dobio u vremenu. Prekrstio je ruke i strogo pogledao u tetku Huliju
i mene. Ja sam bio spreman da previdim naveenje braka u crkvi, da bih vam
uinio uslugu. Ali ovo je ozbiljnije. Veoma mije ao.
Kako? rekoh ja, zbunivi se. Pa zar niste jo od petka znali za moje godine?
Kakva je ovo farsa? umea se Havijer. Vi i ja smo se dogovorili da ete ih
venati bez problema.
Traite li vi od mene da napravim prestup? rasrdi se sada naelnik. A potom,
uvreeno: Sem toga, ne podiite glas kada sa mnom razgovarate. Fini ljudi se
sporazumevaju govorom, a ne vikom.
Ali ti si poludeo, roae ree Paskval van sebe od bena i udarajui o pisai sto.
Ti si se sloio, ti si znao za propise, venaj me ve jednom i mani se zajebavanja.

Ne psuj pred damom i drugi put nemoj da cuga kad ne moe da podnese mirno
ree naelnik. Okrenuo se sekretaru i dao mu jednim pokretom znak da izie. Kada
smo ostali sami, spustio je glas i sauesniki nam se nasmeio: Zar ne vidite da je
ovaj tip uhoda mojih neprijatelja? Sada kad on zna, vie ne mogu da vas venam. U
gadnom bih se sosu naao.
Nije bilo naina da ga ubedim: zakleo sam mu se da moji roditelji ive u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, zato nisam podneo sudsku dozvolu, da se niko u naoj familiji nee
pobuniti protiv ovog braka, da emo tetka Hulija i ja, im se venamo, otii da zauvek ivimo
u inostranstvu.
O svemu smo se bili dogovorili, ne moete nam napraviti ovakvu svinjariju ree
Havijer.
Ne budi tako tvrdoglav, roae, ree Paskval, steui ga za miicu. Zar ne shvata
da smo doli ak iz Lime?
Smirite se i ne pravite toliku guvu, neto mije palo na um, gotovo, sve je reeno
ree konano naelnik. Ustao je i namignuo nam: Tambo de Mora! Martin, ribar!
Poite iz ovih stopa. Recite da vas ja aljem. Martin, ribar je meanac i zaista vrlo
draga osoba. Bie oduevljen da vas vena. Bolje je tako: jedno maleno selo, bez frke.
Martin, naelnik Matin. Dajte mu malo bakia i gotova posla! On je skoro nepismen,
nee ni pogledati ta dokumenta.
Pokuao sam da ga ubedim da poe s nama, alio sam se s njim, laskao mu, molio ga, ali
nije vredelo: ekale su ga obaveze, posao, familija. Otpratio nas je do vrata, uveravajui nas
da emo u Tambo de Mora sve srediti za dva minuta.
Ispred samih vrata optine uzeli smo jedan stari taksi sa okrpljenom karoserijom i
dogovorili se da nas odvede u Tambo de Mora. U toku puta, Havijer i Paskval su razgovarali
o naelniku; Havijer je rekao da je to najgori cinik kojeg je ikad upoznao; Paskval je
pokuavao da krivicu prebaci na sekretara, a onda se iznenada umeao i ofer i osuo drvlje i
kamenje po gradonaelniku ine, rekavi da je njemu jedino stalo do sumnjivih poslova i
mita. Tetka Hulija i ja smo se drali za ruke, gledajui se u oi i ja sam joj povremeno aputao
na uvo da je volim.
Stiglo smo u Tambo de Mora u sumrak i sa obale smo videli vatreni disk kako zaranja u
more pod nebom bez oblaka koje je poelo da se osipa milijardama zvezda. Obili smo dva
tuceta kua napravljenih od trske i blata koje su sainjavale ovo selo, sred ukotvljenih amaca
s probuenim dnom i ribarskim mreama razapetim o kolje koje su ekale popravku. Oseali
smo miris svee ribe i mora. Okruili su nas polunagi crnii i zasuli pitanjima: ko smo,
odakle dolazimo, Sta elimo da kupimo. Konano smo pronali naelnikovu kuicu. Njegova
ena, crnkinja koja je slamnatom lepezom potpirivala vatru u eravniku, a drugom rukom brisala znoj s ela, rekla nam je da je njen mu otiao u ribolov. Pogledala je u nebo i dodala da
bi sada trebalo da se vrati. Otili smo da ga saekamo na malom alu i u toku jednog sata,
sedei na oborenom stablu, gledali smo kako se vraaju amci po obavljenom poslu, kako ih
ribari s tekom mukom izvlae na pesak, a njihove ene, dok ih ometaju prodrljivi psi,
otkidaju ribama glave i vade im utrobe, odmah tu, na alu. Martin se poslednji vratio. Bilo je
mrano i iziao je mesec.
Bio je to jedan sedi starac s velikim stomakom, vrlo priljiv aljivdija, koji je uprkos
sveem nonom vazduhu imao na sebi samo stare pantalone koje su mu se priljubljivale uz
kou. Pozdravili smo ga kao nekog ko je doao s neba, pomogli mu da izvue amac na obalu
i otpratili ga do kue. Idui kroz selo, pri slaboj svetlosti ognjita iz ribarskih kua bez vrata,
objasnili smo mu zbog ega smo doli. Pokazujui nam svoje velike, konjske zube, glasno se
nasmejao:
-

Ni sluajno, drugari, potraite nekog drugog krelca da vam vadi kestenje iz vatre
ree nam, dubokim, muzikalnim glasom. Zbog jedne sline ale, samo to nisam zaradio metak.
Ispriao nam je daje pre nekoliko nedelja, da bi nepravio uslugu gradonaelniku ine,
venao jedna par iako nisu navestili brak u crkvi. Posle etiri dana, van sebe od besa, pojavio
se mu mlade devojka roena u selu Kaie, gde sve ene imaju metlu i nou lete,
rekao je koja je ve dve godine bila udata, i sada je pretio da e ubiti tog svodnika koji se
usudio da legalizuje brak preljubnika.
Moj kolega iz ine je premazan svim farbama, ma taj e kolko je bistar pravo u
nebo da odleti Salio se, tapui se po svom velimom trbuhu na kome su blistale
kapi vode. Kad god dobije neto trulo, on to poalje na poklon ribaru Martinu, pa
nek crnac vidi kud e s leom. Lukav je on, nema ta!
Nikako ga nismo mogli nagovoriti. Nije hteo ak ni da baci pogled na dokumenta, a na
moja, Havijerova i Paskvalova obrazloenja tetka Hulija nije prozborila ni re, ali jo'j je
crnev dobar, obeenjaki humor povremeno izvlaio osmeh odgovarao je alama, smejao
se gradonaelniku iz ine, ili nam je ponovo kroz grohotan smeh priao o muu koji je hteo
da ga ubije zato to je onu malu veticu iz Kaie venao za drugoga, iako on, njen mu, nije
bio ni mrtav ni od nje razveden. Kada smo stigli njegovoj kui, nali smo u njegovoj eni
neoekivanog saveznika. On joj je sam ispriao ta elimo, dok je brisao lice, miice i svoja
iroka prsa i s apetitom se nadneo nad jelo to je vrilo u erpi naeravniku.
Venaj ih, crne bezoseajni rekla mu je ena, saaljivo pokazujui na tetku Huliju.
Pogledaj samo siroticu, ukrali je a sada ne moe da se vena, mora da pati zbog
svega toga. ta je tebi to vano, ili ti je moda ula voda u ui zato to si naelnik?
Martinova etvrtasta stopala su ila tamo-vamo po zemljanom podu njegove kue, dok je
donosio ae i olje, a mi opet poesmo da ga saleemo, nudei mu sve i svata: od nae
vene zahvalnosti do novane nadoknade koja bi mu donela koliko puno dana ribarenja.
Meutim, ostao je nepokolebljiv i na kraju je zlovoljno rekao svojoj eni da ne gura nos u
ono to ne razume. Zatim se opet oraspoloio i svakome je od nas gurnuo u ruku aSu ili
Solju i nasuo nam pomalo piska:
Da ne bude da ste badava putovali, drugari teio nas je bez trunke ironije u glasu,
podiui svoju au. S obzirom na okolnosti, njegova zdravica je za sve bila prihvatljiva: iveli mladenci! Za njihovu sreu!
Opratajui se s nama, rekao nam je da smo pogreili to smo doSli u Tambo de Mora, zbog
prethodnog sluaja devojke iz Kaie. Ali da poemo u Cinu Bahu, Karmen, Sunampe, San
Pedro, ili bilo koje drugo seoce u ovom kraju i da e nas odmah venati.
Naelnici tih sela su badavadije, nemaju ta da rade i kada im se ukae prilika da
nekog venaju, napiju se od radosti doviknuo nam je.
Vratili smo se do mesta gde nas je ekao taksi, ne progovorivi ni rei. ofer nas je
upozorio da treba ponovo da utvrdimo cenu, budui da je tako dugo ekao. Vraajui se u
inu, dogovorili smo se da narednog dana, im osvane, krenemo u obilazak sela i zaselaka,
jedno za drugim, nudei velikodunu nagradu, sve dok ne naemo nekog prokletog naelnika
koji e nas venati.
Ve je skoro devet sati ree iznenada tetka Hulija.
Misli li da su ve javili mojoj sestri?
Ja sam velikog Pablita naterao da naui napamet i deset puta ponovi ono to treba da kae
mom ujaku Luu i ujni Olgi, a radi vee sigurnosti, na kraju sam mu napisao na paretu
hartije: "Mario i Hulija su se venali. Ne brinite za njih. Dobro su i vratie se u Limu kroz
nekoliko dana. Trebalo je da zove u devet uvee, s neke javne govornice i da prekine vezu
im prenese poruku. Upalio sam ibicu i pogledao na sat: da, familija je obavetena.

Mora da Nensi reetaju pitanjima ree tetka Hulija napreui se da govori

prirodno, kao da se to tie nekog drugog. Znaju da je sauesnica. Malecku e sada
dobro namuiti.
Stari taksi je odskakao i kao da se svaki as zaglavljivao na putu prepunom rupa i svi
njegovi limeni delovi i rafovi su kripali. Mesec je bacao svoju bledu svetlost po peanim
sprudovima i povremeno bi ugledali obrise palmi, smokava i uaranga36). Bilo je puno zvezda.
Znai da su ve obavestili tvog tatu ree Havijer.
im je iziSao iz aviona. Kakav doek!
Kunem vam se Bogom da emo nai nekog naelnika ree Paskval. Ne bio ja iz
ine ako vas sutra ne venamo u ovom kraju. Dajem asnu re.
Je li vam potreban naelnik radi venanja? zainteresovao se Sofer. Oteli ste ovu
gospoicu? ZaSto mi to niste ranije rekli, kakav nedostatak poverenja! Odveo bih vas
u Grosio Prado, naelnik je moj drugar i smesta bi vas venao.
Ja sam predloio da nastavimo do Grosija Prada, ali on me je odvratio. Naelnik u ovo doba
nije u selu, ve na svom imanjcu udaljenom oko sat hoda na magarcu. Bolje je ostaviti to za
sutra. Dogovorili smo se da doe po nas u osam ujutro i ponudio sam mu podobar bakiS ako
nam izie u susret s tim svojim drugarom:
Naravno da hou ohrabrio nas je. Venaete se u selu bogomoljke Melorite,
Sta biste vie hteli!
U hotelu Sudamerikano ve su zatvarali trpezariju, ali Havijer je ubedio kelnera da nam
neSto pripremi. Doneo nam je po koka-kolu i prena jaja s podgrejanim pirinem koji smo
jedva okusili. Iznenada, usred jela, primetili smo da apuemo, kao zaverenici, i pukli smo u
glasan smeh. Kada smo polazili ka naSim spavaim sobama Paskval i Havijer je trebalo
tog dana, odmah posle venanja, da se vrate u Limu, ali poto se nije desilo onako kako je
bilo predvieno, ostali su, i da bi utedeli novac, spavali su u istoj sobi videli smo da u
trpezariju ulazi est tipova, neki u izmama i jahaim pantalonama, viui da im se donese
pivo. Njihovi pijani glasovi, buan smeh, kucanje asa, glupe ale i vulgarne zdravice a
kasnije i njinova podrigivanja i povraanja, bili su propratna muzika nae prve brane noi.
Uprkos neuspelom danu zbog loSe administracije, bila je to estoka i lepa prva brana no, u
kojoj smo, na tom starom krevetu to je kripao kao maak pod naim poljupcima i
verovatno bio pun buva, nekoliko puta vodili ljubav, svaki put sve vatrenije, govorei jedno
drugom, dok su nae ruke i usne uile da se upoznaju i da jedni drugima prue zadovoljstvo,
da se volimo i da se nikada neemo lagati, ni varati ni razdvajati. Kada su nam pokucali na
vrata, zamolili smo ih da nas probude u sedam pijanci su upravo uutali a mi smo jo bili
budni, leei goli i zagrljeni na prekrivau sa zelenim rombovima, oamueni od zadovoljstva
i gledajui jedno drugo sa zahvalnou.
Jutarnja toaleta u zajednikom kupatilu hotela Sudamerikano bila je pravi podvig. Izgledalo
je da tu nikada ranije nije bio upotrebljen, iz njegove plesnive prskalice izbijali su mlazevi
na sve strane sem u pravcu kupaa i istekla je velika koliina crne vode pre no to je naila
ista. Nije bilo pekira, samo jedna prljava krpa za ruke, tako da smo morali da se obriemo
krevetskim arafima. Ali bili smo sreni i uzbueni i te neugodnosti su nas zabavljale. U
trpezariji smo zatekli Havijera i Paskvala ve obuene i ubledele od pospanosti, kako s
odvratnou posmatraju uasno stanje u kojem su sinoni pijanci ostavili lokal: razbijene
ae, pikavci, povraotina i ispljuvci preko ega je jedan slubenik bacao pune kofe piljotine,
i grozan smrad. Izili smo da popijemo kafu s mlekom u jednom kafiu u istoj ulici, odakle se
moglo videti visoko, lisnato drvee s trga. Za nas koji dolazimo iz pepeljaste limske magle,
bilo je udno oseanje da na poetku dana vidimo ovako jako sunce i nebo bez oblaka. Kada
smo se vratili, ofer nas je ve oekivao u hotelu.
Na putu za Grosio Prado, jedna pranjava staza koja je vodila pored vinograda i plantaa
pamuka i odakle se, tamo daleko, iza pustinje, naziralo tamno obzorje Kordiljera, ofer,

iznenada jako govorljiv, za razliku od nae zanemelosti, priao je kao navijen o bogomoljki
Meloriti: sve to je imala, davala je siromasima, negovala je bolesne i stare, teila je one koji
su patili, i ve je za ivota bila toliko uvena da su vernici iz svih sela toga kraja dolazili da
se mole Bogu zajedno s njom. Ispriao nam je o nekim njenim udesima. Spasla je ljude koji
su umirali od neizleivih bolesti, razgovarala je sa svecima koji su joj se ukazivali, videla je
Boga i uinila je da na jednome kamenu veno cveta rua.
uvenija je od Bogomoljice iz Umaja i Gospodina od Lurena; dovoljno je videti
koliko sveta dolazi u njenu kapelicu i na njenu procesiju govorio je. Nije pravo
da je ne proglase za sveticu. Vi, koji ste iz Lime, nastojte da se s tim pouri. Pravino
je, verujte mi.
Kada smo konano stigli na irok i etvrtast trg bez drvea Grosija Prada, zasuti prainom
od glave do pete, uverili smo se u Meloritinu popularnost. Deca i ene su u gomilama
okruili auto i viui i gestikulirajui nudili su se da nas povedu da vidimo kapelicu, kuu
gde se rodila, mesto gde je sebe muila, gde je inila udesa, gde je pokopana, i pruali su
nam sliice, molitve, naplenjake i medaljone s likom Bogomoljke. Voza je morao da ih
ubedi da nismo ni hodoasnici ni turisti, kako bi nas ostavili na miru.
Optina, jedna kua od erpia s cinkanim krovom, mala i vrlo siromana, venula je na
jednoj strani trga. Bila je zatvorena:
Moj drugar e uskoro stii ree voza. Saekajmo ga u hladu.
Seli smo na ivicu trotoara ispod optinske strehe i odatle smo mogli da vidimo da se te
prave, pranjave ulice, nanizane troim kuercima i tranim udercima proteu do blizu
pedeset metara u bilo kom pravcu, a posle poinju male farme i pustinja. Tetka Hulija je
sedela pokraj mene, s glavom na mom ramenu i zatvorenih oiju. Tu smo proveli oko pola
sata, gledajui kako prolaze mazgari, peice ili na magarcima, ene koje su ile po vodu na
potok to je proticao iza jednog ugla, a onda je naiao neki starac jaui na konju.
ekate li don Hasinta? upitao nas je, skidajui slamni eir. Otiao je u Iku da
razgovara s prefektom i pokua da izvue svog sina iz kasarne. Odveli su ga vojnici
da odslui vojsku. Nee se vratiti do predvee.
Voza je predloio da ostanemo u Grosiju Pradu i posetimo sva ona Meloritina mesta, ali
ja sam navaljivao da oprobamo sreu u drugim selima. Izvesno vreme smo se cenjkali, a onda
je prihvatio da ostane s nama do podne.
Bilo je samo devet sati kada smo zapoeli s putovanjem koje nas je praktino provelo kroz
celu provinciju ine; truckali smo se po stazama za mazge, zasipali se peskom na putevima
napola izjedenim peanim sprudovima, pribliavajui se ponekad moru a drugi put
ograncima Kordiljera. Na ulasku u Karmen pukla nam je jedna guma, i poto ofer nije imao
dizalicu, nas etvoro smo morali da izdignemo auto dok je on nametao rezervnu gumi.
Sredinom jutra, sunce koje je sve ee grejalo i nakraju postalo pravo muenje, upeklo je u
karoseriju tako da smo se preznojavali kao u turskom kupatilu. Greja je poeo da se pui, pa
smo morali da ponesemo limenku punu vode da bismo ga svaki as rashlaivali.
Razgovarali smo s tri ili etiri sreska naelnika i isto toliko njihovih zamenika u naseljima
koja su ponekad imala samo dvadesetak straara. Bili su to prosti seljani koje smo morali da
traimo na njihovim imanjima gde su obraivali zemlju, ili u duanu gde su svojim
sugraanima prodavali ulje i cigarete; a jedan od njih, u Sunampeu, spavao je piian u jarku, te
smo morali da ga budimo, drmusajui ga. Cim bismo pronali optinsku vlast, ja sam silazio
iz taksija u pratnji Paskvala, ili ofera, ili Havijera iskustvo je pokazalo da kada nas je
vie, naelnik se vie uplai da objasnim sluaj. Ma kakva da su bila obrazloenja,
nepogreivo bih video kako na licu seljaka, ribara ili trgovca (naelnik ine Bahe se
predstavio kao nadrilekar), izbija nepoverenje i blesak uznemirenosti u oima. Samo su nas
dvojica glatko odbila: naelnik Alto Larana, stari koji me je sluao ne prestajui da tovari
mazge svenjima deteline. Rekao nam je da on ne venava nikog ko nije iz njegovog sela.

Odbio nas je i naelnik San Huana de Janka, meanac i zemljoradnik koji se mnogo uplaio
kada nas je video jer je pomislio da smo iz policije i da dolazimo da ga zbog neeg
ispresliamo. Kada je saznao ta elimo, razbesneo se: Ne, ni u ludilu, mora da tu neto
smrdi im dvoje belaca dolaze da se venaju u ovom selu Bogu iza lea. Drugi su naveli
manjeviSe sline izgovore. Najei je bio: matina knjiga se zagubila ili je popunjena i dok
ne poalju novu iz ine, optina ne moe da overava roenja, smrti ili bilo koga venava.
Najmatovitiji odgovor dao nam je naelnik avina: ne moe, jer nema vremena, mora da
ustreli lisca koji svake noi pojede dve do tri kokoke u tom kraju. Blizu uspehu bili smo
samo u mestu Pueblo Nuevo. Naelnik nas je paljivo sasluao, pristao je i rekao da e nas
izuzee crkvene objave kotati petsto sola. Nije pridao nikakvu vanost mojim godinama i
inilo se da je poverovao kada smo ga uveravali da punoletstvo sada poinje sa osamnaest a
ne dvadeset i jednom godinom. Ve smo stajali ispred jedne daske na dva bureta, to mu je
sluilo kao pisai sto (optinska zgrada je bila kuica od erpia s krovom punim rupa kroz
koje smo videli nebo), kada je naelnik, re po re, poeo da deifruje naa dokumenta.
Uplaio ga je kada je otkrio da je tetka Hulija Bolivijanka. Objasnili smo mu da to nije
nikakva prepreka, da i stranci mogu da se venavaju, ponudili mu jo novca, ali nije vredelo.
Neu da upadnem u neku nevolju, govorio je to to je gospoica Bolivijanka moe biti vrlo
ozbiljna stvar.
Vratili smo se u inu oko tri po podne, iznureni od vruine, pranjavi i utueni. Stigavi na
periferiju gradia, tetka Hulija je poela da plae. Ja sam je grlio, govorio joj na uvo da ne
bude takva, da je volim, da emo se venati, makar morali da proemo sva sela u Peruu.
Ne plaem zbog toga to ne moemo da se venamo- govorila je ona kroz suze,
pokuavajui da se nasmei. Ve zbog toga to je sve ovo postalo tako smeno.
U hotelu, zamolili smo ofera da se vrati kroz jedan sat, kako bismo otili u Grosio Prado
da vidimo da li se vratio njegov drugar.
Niko od nas etvoro nije bio naroito gladan tako da se na ruak sastojao od sendvia sa
sirom i koka-kole, to smo pojeli i popili stojei za ankom. Zatim smo poli da se malo
odmorimo. Uprkos neprospavanoj noi i neuspelom prepodnevu, strastveno smo vodili ljubav
na pokrivau sa zelenim rombovima, pri slabanom svetlu. S kreveta smo mogli da vidimo
oslabele suneve zrake koje su se jedva probijale kroz krovni prozor ije je staklo bilo
prekriveno blatom. Odmah posle toga, umesto da ustanemo i pridruimo se naim
sauesnicima u trpezariji, zaspali smo. Bio je to nespokojan, isprekidan san sa snanim
nastupima elje zbog kojih smo se traili i instinktivno milovali, a posle ega bi usledeli
komari; posle smo ih jedno drugome priali, otkrivi da su se kod oboje pojavljivala lica
roaka, a tetka Hulija se smejala kada sam joj rekao da sam u jednom trenutku u snu osetio
da preivljavam jednu od nedavnih kataklizmi Pedra Kamaa.
Probudilo me je neije kucanje na vratima. Bilo je mrano i kroz procepe na krovnom
prozoriu videle su se trafte elektrinog osvetljenja. Viknuo sam da odmah dolazim,
protresao glavu da bih se oslobodio snene obamrlosti, zapalio ibicu i pogledao na sat. Bilo je
sedam uvee. Osetio sam kao da se ceo svet rui na mene; jo jedan izgubljen dan, a najgore
je to gotovo da mi nije ostalo sredstava da dalje traim naelnike. Doao sam do vrata
pipajui, napola ih otvorio i ba sam hteo da prekorim Havijera to me nije ranije probudio,
kada na njegovom licu ugledah osmeh od uva do uva:
Sve je spremno, Vargitas ree, ponosei se kao paun. Naelnik Grosio Prada
pravi upis u matinoj knjizi i priprema venanicu. Prestanite da greite i pourite. ekamo vas u taksiju.
Zatvorio je vrata i dok se udaljavao, uo sam njegov smeh. Uspravivi se u krevetu, tetka
Hulija je trljala oi i ja sam u polumraku uspeo da vidim njen izraz iznenaenja i neverice.
Ovom oferu u posvetiti prvu knjigu koju napiem, rekao sam dok smo se oblaili.

Nemoj se prerano radovati smeila se tetka Hulija. Ni kada vidim venanicu,

neu verovati.
Izjurili smo navrat-nanos i, dok smo prolazili pored trpezarije, gde je gomila mukaraca pila
pivo, neko je tako armantno dobacio neto tetki Huliji da su se mnogi nasmejali. Paskval i
Havijer su bili u taksiju, ali to nije bio onaj jutronji ofer.
Onaj je hteo da se napravi pametan i da nam naplati duplo koristei se situacijom
objasnio nam je Paskval. Tako da smo njega poslali tamo gde mu je mesto, a
unajmili smo ovog ovde majstora, oveka ispravnog i potenog.
Prepao sam se, mislei da e zamena ofera ponovo osujetiti venanje. Ali Havijer nas je
umirio. Nije onaj ofer iao s njima po podne u Grosio Prado, ve ovaj. Ispriali su nam, kao
da je re o nekom nestaluku, da su odluili da nas ostave da se odmorimo kako tetka Hulija
ne bi morala jo jednom da se sekira zbog negativnog odgovora, i da odu sami i raspituju se u
Grosiju Pradu. Imali su dug razgovor s naelnikom.
To je vrlo ueni meanac, jedan od onih superiornih ljudi kakvi se raaju samo u
ini rekao je Paskval. Morae da se zahvali Meloriti tako to e doi na
njenu procesiju. Naelnik Grosija Prada je mirno sasluao Havijerova objanjenja,
paljivo je pregledao sva dokumenta, izvesno vreme je razmiljao, a onda je iz co
svoje us! ve: hiljadu sola, pod uslovom da se estica na mojoj krtenici zameni
trojkom, tako da ispadne da sam sc rodso tri godine ranije.
Inteligencija proleterijata ree Havijer. Mi smo dekadentna klasa, budi u to
siguran. ak nam ni na pamet nije palo, a ovaj ovek iz naroda, sa svojim briljantnim
zdravim razumom, shvatio je to u trenu. Eto, sve je gotovp, sada si punoletan. Tu
odmah, u optini, naelnik i Havisef su est zamenili za tri, rukom, a taj ovek je
rekao: svejedno to je mastilo drugaije, vaan je sadraj. U Grosio Pradc smo stigli
oko osam uvee. No je bila jasna, sa zvezajna na nebu i prijatno topla: u svim
kuercima i onim s malim okunicama treperili su plamici. Ugledali smo i jednu
osvetljeniju kuu gde se kroz trane zidove videlo da gori puno svea; prekrstivi se,
Paskval nam ree da je to kapela gde je nekada ivela Bogomoljka.
U optini, naelnik je upravo zavravao upis venanja u svoju podebelu matinu knjigu
crnih korica. Pod te jedine odaje bio je zemljani i poto su ga nedavno pokvasili, sada
isparavao. Na Molu su stajale tri zapaljene svee i njihova slabana svetlost omoguavala
nam je da na okreenim zidovima vidimo peruansku zastavu privrenu ekseriima i
uramljenu fotografiju koja je pokazivala lice Predsednika Republike. Naelnik je bio
pedesetogodinjak, debeo i bezizraajan; pisao je polako perom koje je posle svake reenice
umakao u mastionicu sa irokim grliem. Tetku Huliju i mene je pozdravio smrtno-ozbiljnim
naklonom. Po ritmu kojim je pisao, izraunao sam da mu je trebalo vie od sata da napravi
upis. Kada je zavrio, rekao je, ne pomerivi se:
Potrebna su dva svedoka.
Pristupili su Havijer i Paskval, ali naelnik je prihvatio samo Paskvala, jer je Havijer bio
maloletan. Otiao sam da razgovaram sa oferom koji je ostao u taksiju; pristao je da nam
bude svedok za sto sola. Bio je to mrav meanac s jednim zlatnim zubom; sve vreme je
puSio, a na putu dovde nije progovorio ni rei. U trenutku kada mu je naelnik pokazao gde
treba da potpie, tuno je odmahnuo glavom:
Ba je to sramota ree kao da se kaje. Gde ste videli svadbu bez jedne bedne
flae da se nazdravi mladencima? Ja tako neem ne mogu da kumujem. Saaljivo nas
je pogledao i dodao s vrata: Priekajte me trenutak.
Prekrstivi ruke, naelnik je zatvorio oi i izgledalo je da e zaspati. Tetka Hulija, Paskval,
Havijer i ja zgledali smo se ne znajui ta da radimo. Konano odluih da potraim drugog
svedoka na ulici.
Nije potrebno, vratie se zadrao me je Paskval.

Sem toga, tano je ono to je rekao. Trebalo je da mislimo na zdravicu. Taj mulat nam
je svima dao lekciju.
Treba imati nerava pa sve ovo izdrati proaputala je tetka Hulija, uhvativi me za
ruku. Zar se ne osea kao da pljaka banku, a policija svaki as treba da upadne
unutra?
Mulat se zadrao oko deset minuta, to je izgledalo oko deset godina, ali konano se vratio
nosei dve flae vina. Obred je mogao da se nastavi. Prvo su potpisali svedoci, a potom tetka
Hulija i ja; naelnik je tada otvorio graanski zakonik i prinosei ga jednoj od svea, proitao
nam je, polako kao to je i pisao, lanove koji su se ticali obaveza i dunosti u braku. Pri tom
nam je izdao venanicu i objavio da smo mu i ena. Poljubili smo se, a onda su nas zagrlili
svedoci i naelnik. ofer je zubima otepio flae s vinom. Nije bilo aa, tako da smo pili iz
flae, koja je ila iz ruke u ruku posle svakog gutljaja. Na povratku za inu svi smo bili
veseli i smireni Havijer je neuspelo pokuavao da odzvidi Svadbeni mar.
Poto smo isplatili taksistu, otili smo na glavni trg da bi Havijer i Paskval uzeli kolektivni
taksi za Limu. Jedan je kretao kroz sat, tako da smo imali vremena da neto pojedemo u
Suncu ine. Tu smo napravili plan. im stigne u Miraflores, Havijer e otii kod ujne Olge i
ujaka Lua da izmeri temperaturu u familiji, a potom e nas pozvati telefonom. Mi emo se u
Limu vratiti narednog dana, ujutro. Paskval e morati da izmisli dobar izgovor da bi opravdao
to je izostao s Radija vie od dva dana.
Ispratili smo ih do taksi-stanice, a potom se vratili u hotel Sudamerikano razgovarajui kao
dva stara suprunika. Tetki Huliji je bilo malice zlo i mislila je da je to od vina koje smo
popili u Grosiju Pradu. Rekao sam da se meni uinilo izuzetnim, ali nisam joj priznao da mi
je to prvi put u ivotu da sam okusio vino.

BARD LIME, KRISANTO MARAVILJAS rodio se u centru grada, u jednom pasau na

trgu Santa Ane, s ijih krovova putaju najljupkije zmajeve u Peruu, te lepe predmete od
svilenkaste hartije koje kaluerice zatvorene u manastiru Bosonogih istravaju da vide kroz
svoje krovne prozorie kada se oni elegantno vinu iznad kvarta Barios Altos. Upravo se
roenje ovog deteta koje e posle niza godina izdii kreolski vals, marinere i polke do tih
zmajevskih visina, podudarilo s krenjem jednog od ovih zmajeva: svetkovina koja je u
pasau na trgu Santa Ane okupila najbolje gitariste, bubnjare i pevae te gradske etvrti.
Otvarajui prozor sobe H, gde je obavljen poroaj, da bi objavila da se broj stanovnika tog
gradskog kutka poveao, babica je predskazala: Ako preivi, postae pevalac.
Ali sumnjivi su bili izgledi da e preiveti: imao je manje od kilograma, a njegove noice
su bile tako skvrene da verovatno nikada nee moi na njima da hoda. Njegov otac, Valentin
Maraviljas, koji je proveo ivot nastojei da kod itelja te gradske etvrti razvije predanost
prema Gospodinu od Oienja (osnovao je Bratstvo u sopstvenoj sobi i neustraivi in ili
lukavost da bi sebi obezbedio duboku starost zakleo se da e pre svoje smrti imati vie
lanova nego bratstvo Gospodina od udestva), obznanio je da e njegov sveti zatitnik
napraviti podvig: spae njegovog sina i dozvolie mu da hoda kao normalan hrianin.
Njegova majka, Marija Portal, kuvarica maginih prstiju koja se itavom svom ivotu nije
ak ni prehladila, bila je tako uzdrmana kad je videla da sin o kome je toliko sanjala i molila
Boga da joj ga poalje jeste ova ovekolika larva, ovaj bedan fetus da je izbacila mua iz
kue, svaljujui odgovornost na njega i optuujui ga pred susedima da je zbog te njegove
pobonosti samo napola mukarac.
Bilo kako bilo, Krisanto Maraviljas je preiveo i uprkos svojim smenim noicama, uspeo
je da prohoda. Naravno, bez ikakve elegancije, gotovo kao neki lutak kome su za svaki korak
bila potrebna tri pokreta: da podigne nogu, savije koleno, spusti stopalo a to je radio toliko
sporo da su oni to su ili pokraj njega imali utisak da se kreu za povorkom kada se ona nae
u tesnim uliicama. Ali Krisanto je barem iao svetom bez taka i sopstvenom voljom,
govorili su njegovi roditelji (sada pomireni sa sudbinom). Kleei u crkvi Svete Ane, don
Valentin je sa suzama u oima zahvaljivao Gospodinu od Oienja; meutim, Marija Portal
je govorila da je iskljuivi tvorac uda najuveniji lekar u gradu, specijalista za kljaste, koji je
masu paraiitiara pretvorio u sprintere: doktor Alberto de Kinteros. Marija je pripremala
nezaboravne kreolske gozbe u njegovoj kui, a uenjak ju je nauio masaama, vebama i
nezi kako bi Krisantove noge, premda tako majune i rahitine, mogle da ga dre i nose
putevima sveta.
Niko nee moi da kae da je Krisanton Marviljas imao detinjstvo slino ostalim deacima
tog tradicionalnog kvarta gde mu je dopalo da se rodi. Na njegovu nesreu ili sreu, slabaan
organizam mu nije dozvoljavao da uestvuje u onim aktivnostima koje su ojaavale telo i duh
deaka iz susedstva: nije igrao fudbal s krpenjaom, nikada nije mogao da se boksuje u
nekom ringu ili da se tue pesnicama na nekom uglu, nikada nije uestvovao u onim bitkama
gde su se tukli prakama, kamenicama ili udarcima nogu, koje su u ulicama stare Lime
suoavale momia s trga Santa Ane s bandama iz irimoja, Koarkasa, Sinko Eskinas i
Serkada. Sa svojim drugarima iz Fiskalne kole na malom trgu Santa Klara (gde je nauio da
ita) nije mogao da krade voe iz vonjaka u Kantongradeu i Njanji, ni da se kupa go u reci
Rimak, ni da jae magarca bez sedla na panjacima Santoja, Nizak gotovo kao kepec, mrav
kao metla, okoladne boje tena to je nasledio od oca, a od majke pravu kosu, Krisanto je
inteligentnim oima posmatrao svoje drugare iz daljine i video je kako se zabavljaju,
preznojavaju, rastu i ovravaju u tim pustolovinama koje su njemu bile zabranjene i zbog
ega mu se na licu pojavljivao izraz rezignirane melanholije, mirne tuge.
U jednom periodu izgledalo je da e postati poboan ba kao i njegov otac (koji sem to se
klanjao kultu Gospodina od Oienja, provodio je ivot nosei razne kipove Hristosa i
Device i menjajui mantije razliitih verskih redova), jer je tokom godina vredno radio kao

akolit u crkvama u okolini trga Santa Ane. Poto je bio vredan, znao napamet otpeve i imao
nevin izgled, parosi toga kraja su mu opratali njegove trapave i usporene pokrete i esto ga
pozivali da pomogne pri sluenju misa, da zvoni u malo zvonce za vreme obreda Hristovih
muka u toku Svete Nedelje ili da prilikom procesija kadi tamjanom. Videi ga uvijenog u stolu akolita, koja mu je uvek bila prevelika, i sluajui ga kako predano i na dobrom latinskom
deklamuje otpeve na oltarima crkava u gradskim etvrtima: Trinitarias, San Andres, Karmen,
Buena Muerte, ak i u crkvici Koarkasa (jer zvali su ga i iz tog hvaljenog kraja), Marija
Portal koja je za svog sina elela burnu sudbinu vojnika, pustolova, neodoljivog zavodnika,
zatomljivala je uzdah. Ali kralj bratstava u Limi, Valentin Maraviljas, oseao je kako mu raste
srce pri pomisli da e izdanak njegove krvi postati svetenik.
Svi su bili u zabludi: deakova vokacija nije bila religija. Imao je snaan unutranji ivot i
nije znao gde, kako i ime da nahrani svoju osetljivost. Svoju preranu udnju za poezijom,
svoju glad za duhovnou ublaavao je u ambijentu pucketavih svea, mirisnog tamjana i
molitava, slika zasutih zavetnim darovima, otpeva i obreda, krstova i kleanja. Marija Portal
je pomagala bosonogim majkama u njihovim domaikim poslovima i pri pravljenju peciva,
zbog ega je spadala u retke osobe koje su imale pristup u tako strogo zatvoren samostan.
Vrsna kuvarica je vodila sa sobom Krisanta i dok je deak rastao (po godinama, ne po stasu)
opatice su se toliko navikle na njega (triarija, dronjak, polu-bie, andramolja od oveka) da
su mu dopustile da i dalje tumara po klosterima dok je Marija Portal s njima pripremala
boanska testa, drhtave kukuruzne kohove, snene poljupie, patipanje i marcipane koje e
potom prodavati da bi zaradile novac za misije u Africi. I eto kako je Krisanto Maraviljas, u
svojoj desetoj godini, saznao ta je ljubav . . .
Devojica koja ga je trenutno zavela zvala se Fatima, bila je njegovih godina i u ovom
enskom univerzumu bosonogih karmeljanki obavljala je ponizan posao sluavke. Kada je
Krisanto Maraviljas video prvi put, devojica je upravo bila zavrSila s pranjem kamenih
ploa klosterskih hodnika i spremala se da u bati zalije rue i ljiljane. Premda utonula u
kostretnu haljinu punu rupa, s kosom skupljenom u pamunu tkaninu u vidu kape, devojica
nije mogla da prikrije svoje poreklo: ten kao slonova kost, plavi podonjaci, ohola brada,
tanki lanci. Ona je bila nahoe tragedija plave krvi kojoj zavidi svetina. Ostavili su je
jedne zimske noi uvijenu u nebeskoplavo ebe u smaostanskoj krunoj kutiji u ulici Hunin s
lepo ispisanom porukom ponegde zamrljanom suzama: Ja sam izdanak kobne ljubavi i
bacam u oajanje jednu asnu familiju; ne bih mogla iveti u drutvu a da stalno ne budem
iva optuba greha roditelja koji su me doneli na svet, a njima je, budui da imaju istog oca i
istu majku, onemogueno da se vole, da me imaju i da me priznaju. Vi, bosonoge blaenice
jedine ste osobe koje me moete odnegovati a de me se ne stidite, ni da mene postidite. Moji
izmueni roditelji velikoduno e nagraditi Kongregaciju zbog ovog milosrdnog dela koje e
vama otvoriti vrata u Nebo.
Pokraj deteta incesta, opatice su pronale i vreicu s novcem, to ih je paganski
ljudoderi koje treba evangelizovati, obui i nahraniti konano ubedilo: uzee je da radi
kao sluavka a kasnije, ako pokae da zato ima vokaciju, uinie od nje jo jednu boju
slubenicu u beloj mantiji. Krstili su je imenom Fatima jer su je pronali na dan kada se
Devica ukazala pastiriima iz Portugala. I tako je devojica rasla, daleko od sveta, meu
deviaskim zidovima ovih bosonogih kaluerica, u neokaljanoj sredini, ne videvi drugog
mukarca (pre Krisanta) sem starog i kostobolnog don Sebastijana (Bergu), kapelama koji je
dolazio jednom nedeljno da sestrice razrei njihovih (uvek lakooprostivih) grehova. Bila je
ljupka, nena, pokorna, a najiskusnije redovnice su govorile da istota uma to izotarava
pogled a duhu daje svetost u njenom dranju primeuju nepogreive znake svetosti.
Pravei natoveanski napor da bi pobedio svoju stidljivost koja mu je vezivala jezik,
Krisanto Mraveljas je priao devojici i upitao je da li moe da joj pomogne oko zalivanja
baSte. Ona je pristala i, od tada, kad god je Marija Portal odlazila u manastir, dok je ona

kuvala sa opaticama, Fatima i Krisanto su zajedno istili elije, ili su zajedno ribali poploana
unutranja dvorita, ili su zajedno menjali cvee na oltaru, ili su zajedno prali prozorska
stakla ili su zajedno mazali voskom ploice, ili su zajedno brisali prainu s molitvenika.
Izmeu runog momia i lepe devojice raala se veza prva ljubav koje se uvek seamo
kao najlepe- koju e prekinuti smrt.
Kada je poluuzeti deak bio blizu dvaneste godine, Valentin Maraviljas i Marija Portal
primetili su prve znake te naklonosti koja e od Krisanta ubrzo napraviti nadahnutog pesnika
i uvenog kompozitora.
Sve se to deavalo na proslavama koje su, barem jednom nedeljno, okupljale ljude iz
okoline trga Santa Ane. Kada bi se rodilo neko dete ili je trebalo bdeti nad mrtvacem (da bi se
proslavila neija radost ili zaleio neiji bol) razlog bi se uvek naSao, organizovana su posela
u garai krojaa umpitasa, u malom unutranjem dvoritu gvoare Lamaovih, u pasau gde
je iveo Valentin, koja su trajala do zore, propraena zvucima sa gitara i bubnjeva, ritminim
tapSanjem dlanova i glasovima tenora. Dok su ploice iskrile od plesa raspoloenih parova
okrepljenih vatrenom rakijom i ukusnim jelima Marije Portal Krisanto Maraviljas je
posmatrao gitariste, pevae i bubnjare kao da su njihove rei i zvuci neto natprirodno. A
kada su muziari pravili predah da bi popuili cigaretu ili popili koju aicu, deak je s puno
strahopotovanja prilazio gitarama, paljivo ih je milovao da ih ne preplai, dodirivao je est
ica i tada bi se zauli razlomljeni akordi . . .
Ubrzo je postalo oigledno da je re o naklonosti, o izrazitom daru. Kljasti deak je imao
izvanredan sluh, tako daje svaki ritam koji bi uo mogao odmah da ponovi; i mada su
njegove ruice bile slabane, svaku kreolsku muziku umeo je struno da prati na bubnju. U
tim predasima, dok je orkestar jeo ili pio, on je sam uao u tajne i postao inti man prijatelj
gitara. itelji toga kraja navikli su da ga vide na zabavama kako svira kao jo jedan muziar.
Njegove noge nisu porasle i, premda je ve imao etrnaest godina, izgledalo je kao da ima
osam. Bio je vrlo tanuan verodostojan znak umetnike prirode, vitkost svojstvena
nadahnutim biima jer uopte nije imao apetita i da nije bilo Marije Portal koja ga je sa
svojom vojnikom odlunou kljukala, mladi bard bi iskopneo. Ipak, ovo krhko stvorenje
nije znalo za umor kada je muzika bila u pitanju. Poto bi satima svirali i pevali, gitaristi te
etvrti bi se skljokali na pod od iscrpljenosti, grili su im se prsti i bili su toliko promukli da
su skoro gubili glas; meutim, kljasti deak je uporno sedeo na svojoj slamnatoj stoliici
(japanska stopalaca koja nikada nisu uspela da dosegnu pod, mali neumorni prsti), izvlaei
zanosne, skladne tonove sa struna i pevuei kao da zabava tek poinje. Njegov glas nije bio
snaan; ne bi mogao da nadmai vetine uvenog Ezekijela Delfina od ijeg su glasa, dok je
pevao izvesne valsove u tonu SoF, pucala prozorska stakla ispred njega. Ali nedostatak
jaine njegovog glasa nadoknaivala je besprekorna intonacija, manijana istananost,
bogatstvo nijansi koje nikada nije preziralo niti oteivalo nijednu notu.
Ipak, nije se proslavio svojim pevakim sposobnostima, ve kompozitorskim. Da je kljasti
momi iz kvarta Barios Altos umeo i da stvara muziku, sem to je svirao i pevao, saznalo se
jedne subote usred bune zabave, pune konfeta, pitaljki i spiralnih lampiona koju su itelji
pasaa na trgu Santa Ane priredili u ast kuvariinog sveca. U pono muziari su iznenadili
skup jednom nepoznatom polkom s vragolastim dijalogom:
Kako?
S ljubavlju, s ljubavlju, s ljubavlju
ta radi?
Nosim jedan cvet, cvet, cvet
Gde?
Zataknut za rever, rever, rever
Kome?

Mariji Portal, Mariji Portal, Mariji Portal . . .1

Ovaj zarazni ritam je sve prisutne ispunio neodoljivom eljom da igraju, skau, poskakuju,
a tekst ih je zabavio i ganuo. Svi su bili podjednako radoznali: koje autor? Muzi ari su
okrenuli glave i pokazali na Krisanta Maraviljasa koji je skromnost pravih veliina
spustio oi. Marija Portal ga je obasula poljupcima, brat Valentin je obrisao jednu suzu a itav
kvart je nagradio ovacijama novog tvorca stihova. U gradu zakukuljenih ena rodio se jedan
umetnik.
Karijera Krisanta Maraviljasa (ukoliko ovaj prozainoatletski termin moe da odgovara
misiji obeleenoj boanskim dahom) bila je meteorska. Za nekoliko meseci njegove pesme je
znala cela Lima, a za nekoliko godina one su nale svoje mesto u pamenju i srcu itavog
Perua. Nije napunio ni dvadeset godina a svi su, kako Avelji tako i Kaini, priznali da je
najomiljeniji kompozitor u zemlji. Njegovi valsovi su uveseljavali svetkovine bogataa, igrali
se na zabavama srednje klase i bili glavna poslastica za siromahe. Orkestri iz glavnog grada
su se nadmetali u izvoenju njegove muzike a nije bilo mukarca ili ene koji bi zapoeli ovu
teku pevaku profesiju a da u svom repertoaru nisu imali neku od Maraviljasovih divota2.
Njegove kompozicije su se pojavljivale na ploama i u pesmaricama, a u radio programima i
asopisima o njemu se redovno govorilo. U mati naroda i u traevima koji su kruili, kljasti
kompozitor iz kvarta Barios Altos postao je legenda.
Slava i popularnost nisu zavrteli glavu ovom jednostavnom mladiu koji je sva laskanja i
poasti primao s ravnodunou labuda. Napustio je drugi razred srednje kole da bi se
posvetio umetnosti. Od onoga to su mu davali za sviranje na zabavama, od izvoenja
serenada ili komponovanja akrostihova kupio je sebi gitaru. Onog dana kada je postala
njegova, bio je srean: naSao je poverljivog prijatelja za svoju patnju, drugara za svoju
samou i glas za svoje nadahnue.
Nije znao kako da ita ili pie muziku i nikada to nije nauio. Radio je oslanjajui se na
sluh i intuiciju. Kada je imao gotovu melodiju, otpevao bi je meancu Blasu Sanhinesu,
profesoru iz susedstva, koji bi je beleio notama na notnom papiru. Nikada nije hteo da
napravi posao od svog talenta: nije zatitio autorskim pravom svoje kompozicije, niti je ikada
naplatio procenat, a kada su prijatelji dolazili da mu priaju kako mediokriteti niskih
umetnikih sposobnosti plagiraju njegovu muziku i stihove, samo je zevao. Uprkos ovoj
nezainteresovanosti, uspeo je da zaradi neto novca koji su mu slale diskografske kue, radiostanice ili mu silom gurali ljudi na ijim je zabavama svirao. Krisanto je ovaj novac davao
svojim roditeljima, a kada su oni umrli (tada je imao trideset godina) troio ga je sa svojim
prijateljima. Nikada nije hteo da napusti Barios Altos, niti sobu H u uliici gde se rodio. Da li
je to bilo zbog odanosti i naklonosti prema svom skromnom poreklu, iz ljubavi prema ivotu
dna? Bez sumnje i to. Ali, iznad svega, zato to je iz ove uske uliice mogao kamenom
dobaciti do devojice iji su roditelji bili iste krvi; nju, Fatimu, upoznao je dok je bila
slukinja, a sada se zaredila i kao boja supruga zavetovala na poslunost, siromatvo i (ah!)
krepost.
To je bila i ostala tajna njegovog ivota, uzrok te tuge koju su svi slepilo mnotva za
patnje due uvek pripisivali njegovim usahlim nogama i asimetrinom stasu. Inae,
zahvaljujui nagrenosti zbog koje je izgledao mlai, Krisanto je i dalje pratio svoju majku u
religioznu tvravu bosonogih opatica i barem je jednom nedeljno mogao da vidi devojku
svojih snova. Da li je sestra Fatima volela ovog bogalja kao on nju? Nije bilo naina da se to
sazna. Cvet iz staklenika to ne poznaje putene tajne polena s polja, Fatima je razvila svest i
oseanja, od devojice je postala devojka i ena u aseptinom svetu samostana, okruena
13?) Sp:C6mo?Con amor, con amor, con amor ? Que haces?
Llevo una flor, una flor, una flor ? Donde?
En el ojal, en el ojal, en el ojal ? A quin ?
A Maria Portal, Maria Portal, Maria Portal . . .

2M) Igra rei: maravilla na Spanskom: divota, udo, prim. prev.

staricama. Sve to je stiglo do njenih uiju, oiju, mate, prolo je kroz strogi filter
moralistikog sita njenog reda (najstroeg meu strogima). Kako je ovo bie, ova
otelotvorena vrlina mogla da pretpostavi da ono to je ona smatrala da pripada Bogu (ljubav)
moe da se deli i sa ljudima?
Ali voda to se sputa niz planinsku padinu da bi nala reku, telence koje pre nego to
otvori oi trai vime da bi se nadojilo belim mlekom moda ga je volela. U svakom
sluaju, bio je njen prijatelj, jedina osoba njenih godina koju je upoznala, jedini drug u igri
kojeg je imala, ako se mogu nazvati igrama oni poslovi koje su obavijali ienje podova,
pranje prozora, zalivanje cvea i paljenje svea dok je Marija Portal, vrsna valja,
poduavala sestrice tajnama svojih vezova.
Ipak, istina je da su njih dvoje tokom svih tih godina detinjstva i rane mladosti mnogo
razgovarali. Bezazleni dijalozi ona je bila nevina, on stidljiv u kojima se krhkost
ljiljana i duhovnost golubova govorilo o ljubavi ne spominjui je, preko umetnutih tema,
kao to su lepe boje u zbirci pobonih sliica sestre Fatime i objanjenja koja joj je Krisanto
davao o tome ta su to tramvaji, automobili, bioskopi. Sve je to ispriano za one koji umeju
da sluaju, u Maraviljasovim pesmama, posveenim toj tajanstvenoj eni ije ime nikada nije
spomenuto, sem u onom uvenom valsu iji je naziv toliko kopao njegove oboavaoce:
Fatima je Devica Fatima.
Iako je znao da nikada nee moi da je izvue iz samostana i uini svojom, Krisanto
Maraviljas je bio srean da moe da vidi svoju muzu nekoliko sati nedeljno. Posle ovih
kratkih susreta jo bi se vie rasplamsalo njegovo nadahnue i tako su nastajale: mosamale,
jaraviji, resbalosas i fetehos.1 Druga tragedija njegovog ivota (posle uzetosti) dogodila se
onoga dana kada ga je predstojnica Samostana bosonogih zatekla dok je mokrio. Majka
Lituma je nekoliko puta promenila boju lica i dobila napad tucanja. Otrala je da zapita
Mariju Portal koliko njen sin ima godina i valja je priznala da mada po visini i grai izgleda
kao da mu je deset, u stvari ima osamnaest. Prekrstivi se, majka Lituma mu je zauvek
zabranila da ponovo ue u samostan.
Primivi taj gotovo ubistveni udarac bard s trga Santa Ane se razboleo od bolesti kojoj je
bilo teko odrediti dijagnozu. Proveo je mnogo dana u krevetu - visoka temperatura, napadi
bunila dok su lekari i nadrilekari isprobavali masti i ini da bi ga povratili iz kome. Kada
je ustao iz kreveta bio je kao avet i jedva se drao na nogama. Ali da li je moglo biti
drugaije? ta razdvojenost od voljene pokazala se dobrom za njegovu umetnost: muzika
mu je postala tako sentimentalna da je mamila suze, a stihovi su bili dramatino muevni.
Najbolje ljubavne pesme Krisanta Maraviljasa potiu iz tih godina. Kad god su njegovi
prijatlji, pevuei uz te ljupke melodije, sluali srceparajue stihove koji su govorili o jednoj
zatvorenoj devojci eljugaru u kavezu, ulovljenoj golubici, cvetu ubranom i sklonjenom u
boji hram, i oveku koji je voleo iz daljine, beznadeno patei, pitali su se: Koje ona? i
radoznalost koja je upropastila Evu pokuavali su da pronau junakinju meu enama to
su opsedale barda.
Jer uprkos njegovom skvrenom telu i runoi, Krisanto Maraviljas je magino privlaio
ene u Limi. Bele ene s raunima u banci, mulatkinje na ravom glasu, meleskirge iz
sirotinjskih koliba, devojane to su se tek uile ivotu, starije ene koje bi ponekad skliznule s
puta vrline, pojavljivale su se u skromnoj sobi H, pod izgovorom da trae autogram. Davale
su mu znake oima, darivale ga, tetoile ga, laskale mu, predlagale mu sastanke ili, direktno
greh. Da li su ove ene, kao one u izvesnoj zemlji koja se ve u samom imenu svog glavnog
grada razmee cepidlatvom (povoljni vetrovi, dobra vremena, ist vazduh) 2 imale obiaj da
vie vole nakazne mukarce zbog glupe predrasude da su oni, u ljubavnikom pogledu, bolji
od normalnih? Ne, u ovom sluaju razlog se krio u bogatstvu njegove umetnosti koja je oko
1 Narodni plesovi i pesme, prim. prev.
2*) Aluzija na Buenos Ajres (p: bueno dobar, povoljan; aire vazduh), p. p.

oveuljka s trga Santa Ane stvarala jedan duhovni oreolzbog ega se zaboravljao njegov
bedni fiziki izgled, ili ga je inio jo privlanijim.
Krisanto Maraviljas nenost bolesnika koji se oporavlja od tuberkuloze utivo je
obeshrabrivao ova obletanja i moliteljkama je davao na znanje da gube vreme. Tada je
izgovarao tajanstveno neto to je oko njega stvaralo neopisivi vrtlog ogovaranja: Ja
verujem u odanost i pastiri sam iz Portugalije.
U to vreme iveo je boemskim ivotom Ciganina po duhu. Ustajao je oko podne i obino je
ruavao s parohom crkve Svete Ane, bivim istranim sudijom u ijoj se kancelariji osakatio
jedan kveker (don Pedro Bareda i Saldivar) da bi dokazao da nije kriv za zloin koji su mu
pripisivali (da je ubio nekog crnca to je kao slepi putnik na jednom prekookenaskom brodu
doputovao iz Brazila). Duboko ganut ovim dogaajem, doktor don Gumersindo Teljo je tada
zamenio sudijsku togu za mantiju. Ovaj sluaj osakaenja Krisanto Maraviljas je ovekoveio
u jednom festehu za gitaru, kihadu1 i bubanj: Krv me iskupljuje.
Bard i otac Gumersindo imali su obiaj da zajedno etaju ulicama Lime gde je Krisanto
umetnik koji se hranio samim ivotom prikupljao likove i teme za svoje pesme. Njegova
muzika tradicija, istorija, folklor, ogovaranje
ovekoveavala je u melodijama tipove i obiaje toga grada. U borilitima za petlove u
blizini trgova Serkado i Santo Kristo, Maraviljas i otac Gumersindo su posmatrali
kako uzgajivai petlova uvebavaju svoje prvake za borbe u Koiseumu Sandia i tako
se rodila marinera: uvaj se crvene ljutike, mama. Ili su se sunali na malom trgu
Karmen Alto, gde je Krisanto, videvSi lutkara Monleona kako zabavlja okolno
stanovnitvo svojim krpenim lutkama, naao temu za vals: Devoje sa Karmen Alta
(koji ovako poinje: Prstii su ti od ice, a srce od slame, ah! ljubavi moja). U toku
tih tako kreolskih etnji kroz staru Limu, Krisanto je, bez sumnje, naiao i na one
stariice ogrnute crnim alovima koje se pojavljuju u valsu: Bogomoljice i ti si
nekad ena bila, i prisustvovao je ulinim borbama momaka o kojima govori u polci:
Derani.
Oko est posle podne, prijatelji su se rastajali; popa se vraao u svoju parohijsku crkvu da
se moli za duu ljudodera ubijenog u Kaljau, a bard je odlazio u garau krojaa umpitasa.
Tu su on i grupa intimnih prijatelja bubnjar Sifuentes, svira na kihadi Tibursio, pevaica
Lucija Asemila, gitaristi Felipe i Huan Portokarero isprobavali nove pesme i pravili
aranmane, a kada bi pao mrak, neko bi obino izvadio bratsku boicu piska. I tako, kroz
muziku i razgovor, uvebavanje i po koje pience, prolazilo je vreme. Kada bi pala no,
grupa je odlazila da neto pojede u bilo koji restoran u gradu gde je umetnik uvek bio poasni
gost. Drugih dana oekivale su ih svetkovine roendani, veridbe, venanja ili
muziciranje u nekom klubu. Vraali su se u zoru i prijatelji bi obino dopratili kljastog barda
do vrata njegovog doma. Ali kada bi otili i ve uveliko spavali u svojim kuercima, na
uliici bi se pojavila senka jedne izobliene prilike nezgrapnog hoda. Izronivi kao sablast iz
magle i kiice svanua, vukao je svoju gitaru kroz vlanu no sve do opustelog trga Santa
Ane gde bi seo na kamenu klupu to gleda na samostan bosonogih. Tada su make iskupljene
zorom sluSale najoseajnije akorde koje je ikad proizvela zemaljska gitara, najvatrenije
ljubavne pesme koje je stvorilo ljudsko nadahnue. Neke bogomoljke to su zorom ve
napolju, zatekle su ga nekoliko puta da tiho peva i plae ispred samostana i pronele su grozan
glas da se, opijen taStinom, zaljubio u Devicu i da joj u svitanje svira i peva serenade.
ProSle su nedelje, meseci, godine. Slava Krisanta Maraviljasa sudbina vazduSnog
balona to raste i penje se idui za suncem Sirila se kao i njegova muzika. Meutim, niko,
ak ni njegov intiman prijatelj Gumersindo Lituma, bivSi andarm koga su okretno pretukli
njegova ena i deca (zato to je gajio pacove) i koji je, dok se oporavljao, uo zov Gospoda,
nije naslutio povest njegove neizmerljive strasti prema zareenoj sestri Fatimi, koja je, svih
1) donja vilica na zubima krupne stoke, koristi se kao instrument,p.p.

ovih godina, ila putem svetosti. Ovaj edan par nije mogao da izmeni nijednu re od dana
kada je predstojnica (sestra Lusija Asemila) otkrila da je bard bie obdareno mukou
(uprkos onome to se dogodilo onog sudbonosnog jutra u kancelariji istranog sudije). Ali
tokom godina, imali su sree da se vide, premda s velikim potekoama i samo izdaleka.
Kada je postala opatica, sestra Fatima, kao i ostale sestre u samostanu, zauzela je svoje mesto
prilikom molitve u kapeli gde bosonoge opatice, dve po dve, neprekidno bdiju u toku dvadeset i etiri sata. Sestrice su od publike odvojene reetkastom drvenom pregradom iji su
otvori vrlo mali, ali ipak doputaju da se ljudi sa obe strane vide. To je dobrim delom
objanjavalo upornu religioznost barda iz Lime, zbog ega je esto bio rtva podrugljivih ala
suseda kojima je Maraviljas odgovorio alostivim tonderom1: Da, ja sam vernik . . .
Krisanto je odista provodio puno vremena u toku dana u crkvi bosonogih. Ulazio je vie
puta da se prekrsti i da baci pogled ka reetki. Ako bi uz lupanje srca, ubrzani puls, jezu
du kime prepoznao sestru Fatimu kroz male etvrtaste otvore drvene pregrade za jednim
od klecala gde se veno nalaze prilike u belim mantijama, odmah bi pao niice na kolonijalne
ploice. Zauzeo bi ukoSen poloaj (u tome mu je pomogao njegov fiziki izgled, jer nije bilo
lako rei da li ga ovek vidi spreda ili iz profila) koji mu je omoguavao da izgleda kao da
gleda u oltar dok su u stvari njegove oi poivale na tim uStirkanim oblacima kudelje to su
obavijali telo njegove voljene. Sestra Fatima je ponekad uzdasi kojima se slui atleta da bi
udvostruio svoju snagu prekidala svoje molitve i podizala oi ka oltaru (sveg u
kvadratiima) i tada bi prepoznala Krisantovu priliku koja se tu nalazila. Jedan neprimetljiv
osmeh pojavio bi se tada na snenobelom licu ove male opatice, a u njenom blagom srcu
ponovo bi oivelo neno oseanje kada bi prepoznala svog prijatelja iz detinjstva. Sretale bi
se njihove oi i u tih nekoliko sekundi sestra Fatima se oseala obaveznom da spusti svoje
rekli su stvari zbog kojih bi i sami aneli na nebu pocrveneli. Jer da, ova mlada
devojka, udesno spasena od tokova automobila to ga je vozio propagandista za lekove
Luo Abril Marokin, koji ju je jednog sunanog jutra oborio u predgrau Piska, kada jo nije
imala pet godina, i koja je u zahvalnost Devici Fatimi postala opatica, u samoi svoje elije
vremenom je iskrenom ljubavlju zavolela barda iz kvarta Barios Altos.
Krisanto Maraviljas se pomirio s tim da nee moi da se oeni i da ima telesni odnos sa
svojom voljenom, ve da e s njom optiti jedino na ovaj, gotovo neprimetan nain u kapeli.
Ali nikada nije prihvatio pomisao surovu za oveka ija je jedina lepota njegova umetnost
da sestra Fatima ne moe da uje njegovu muziku, te pesme koje je ona, i ne znajui,
nadahnjivala. Sumnjao je to je bila izvesnost za svakoga ko bi bacio pogled na debele,
ojaane zidove samostana da serenade koje joj je, izlaui se opasnosti da navue
zapaljenje plua, prireivao svake zore ve dvadeset godina, nisu stizale do njenih uSiju.
Jednog dana Krisanto Maraviljas je poeo da uvodi religiozne i mistine teme u svoj
repertoar: uda Santa Rose, podvizi (zooloki) San Martina de Poresa, prie o muenicima i
proklinjanja Pontija Pilata usledili su posle pesama koje su slavile narodne obiaje. Svetina
ga zbog ovoga nije nita manje cenila, ali j e pridobio novu legiju fanatika: svetenici i fratri,
opatice Katolika akcija. Kreolska muzika, ukorenjena u salonima! klubovima, sada
oplemenjena, okaena tamjanom, obogaena svetim temama, poela je da preskae zidove i
da se uje na mestima gde je to ranije bilo nezamislivo: crkvama, procesijama, manastirima,
seminarima.
Njegov pronicljivi plan oduzeo mu je deset godina, ali je urodio plodom. Samostan
bosonogih nije mogao da odbije ponudu koju je jednog dana dobio: da dopusti bardu,
miljeniku upe, pesniku crkvenih skupova, muziaru Hristovih stradanja, da u njihovoj kapeli
i klosterima odri recital pesama u korist misionara u Africi. Nadbiskup Lime- mudrost u
purpurnom ruhu, uho znalca izvestio je da odobrava predstavu i da e u toku nekoliko sati
1 Narodna igra u parovima bez dranja za ruke, prim. pr

obustaviti uobiajene samostanske propise kako bi bosonoge opatice mogle da uivaju u

muzici. I on se sam spremao da prisustvuje recitalu sa svojom svitom dostojanstvenika.
Taj dogaaj, praznik nad praznicima u gradu vicekraljeva, odigrao se na dan kada je
Krisanto stigao u svoje najbolje godine: pedesete. Bio je to ovek prodornog ela, visokog
nosa, orlovskog pogleda, olienje dobrote i ispravnosti i prijatne spoljanjosti koja je
odslikavala lepotu njegovog duha.
Premda su razdeljene pozivnice mere predostronosti oveka koga drutvo mrzi uz
upozorenje da niko bez njih nee moi da prisustvuje recitalu, stvarnost je prevagnula:
policijski kordon pod zapoveu uvenog narednika Litume i njegovog pomonika kaplara
Hajmea Kona, popustio je pred gomilom kao da je od hartije. Svetina tu okupljena jo
prethodne noi, preplavila je samostan i puna bogobojaljive poniznosti, zauzela klostere,
galerije, stepenita i predvorja. Uzvanici su morali da uu na tajna vrata, direktno na balkone
i, zbivi se iza stare ograde, pripremili su se da uivaju u predstavi.
Kada je u est po podne, bard osmeh osvajaa, marinskoplavo odelo, korak
gimnastiara, leprava zlatasta kosa uao u pratnji svoga orkestra i hora, ovacije koje su se
razlegle od temelja do tavanice uzdrmale su samostan bosonogih opatica. Dok je zauzimao
kleei poloaj i svojim baritonskim glasom pojao Oe na i Zdravo Marijo, oi Gumersinda
Maraviljasa (topei se kao med) prepoznala su meu glavama mnotvo poznanika.
Tu se, u prvom redu, nalazi proslavljeni astrolog, profesor (Ezekijel) Delfin Asenila koji je
na osnovu istraivanja nebesa, merenja plime i raznih kabalistikih postupaka, predskazao
sudbinu milionerkama u gradu a ija je slabost- jednostavnost mudraca koji se igra klikera
bila kreolska muzika. Tu je bio i najpopularniji crnac u Limi, odeven kao iz kutije, crveni
karanfil u rupici na reveru, novinovcati slamni eir, onaj to je preao okean kao slepi putnik
u trupu jednog aviona i koji je ovde zapoeo novi ivot (posvetivi se graanskoj razonodi
da ubija pacove otrovima kojima se sluilo njegovo pleme, ime se obogatio). A meu
prisutnima podudarnosti koje su delo avola ili sluaja privueni podjednakim
divljenjem prema ovom muziaru, bili su i Jehovin svedok, Luo Abril Marokin koji je
zahvaljujui svom podvigu odsekao je kaiprst svoje desne ruke otrim noem za hartiju
dobio nadimak Potkresani i Sarita Unaka Salaverija, hirovita i ljupka lepotica iz Viktorije
koja je od njega zahtevala taj teak ispit kao zalog ljubavi. A kako ne bi zapazio bledog kao
krpu meu mnotvom Kreolaca, Riarda Kinterosa, mladia iz Mirafloresa? Koristei priliku
da su se jednom i jedini put u njegovom ivotu otvorili dvori karmelianskog
samostana, prokrao se u kloster i pomeao s ljudima kako bi, makar iz daleka video tu svoju
sestru (sestru Fatimu? sestru Litumu? sestru Lusiju?) koju su njeni (i njegovi) roditelji tu
zatvorili da bi je oslobodili rodoskrvne ljubavi. Doli su ak i lanovi porodice Bergua svi
gluvonemi, koji nikada nisu naputali kolonijalni pansion gde su iveli, bavei se
altruistikim zanimanjem da gluvonemu decu ue kako da se meusobno sporazumevaju
pokretima i grimasama, zahvaeni valom opte radoznalosti, da vide (kada ve ne mogu da
uju) ovog idola Lime.
Apokalipsa koja e grad zaviti u crno, poela je kada je otac Gumersindo Teljo ve bio
otpoeo s recitalom. Dok su stotine gledalaca, naikane na tremovima, u unutranjim
dvoritima, na stepenitima i krovnim terasama hipnotisano sluSali, naS liriar je u pratnji
orgulja pevao poslednje tonove izvrsnog apostrofa: Moja religija se ne prodaje. Ona ista
salva aplauza to je nagradila oca Gumersinda zlo i dobro koji se meaju kao kafa i mleko
bila je pogubna za posetioce. Jer, previe zaneti pesmom, previe zaokupljeni tapanjem,
uzvikivanjem, Ura! i Bravo!, pobrkali su prve znake kataklizme sa uzbuenjem koje je u
njima izazvao ovaj boji kanarinac. Nisu reagovali u ono nekoliko sekundi kada je jo bilo
mogue potrati, izii, spasti se. Kada su vulkanski gromot od kojeg prskaju bubne opne
otkrili da ne drhte oni, ve zemlja, bilo je kasno: troje jedinih vrata karmelianskog
samostana sluajnost, Boja volja, manjkavost arhitekte ostala su blokirana posle prvog

uruavanja, a veliki kameni aneo je zatvorio glavni izlaz, zatrpavSi narednika Krisanta
Maraviljasa koji je uz pomo kaplara Hajmea Kone i andarma Litume, im je poeo
zemljotres, pokuao da isprazni samostan. Hrabri graanin i njegova dva pomonika bili su
prve rtve podzemnog sagorevanja. Tako su zavrili bubavabe koje zgnjei cipela- pod
ravnodunim granitnim kipom, na svetim dverima karmelianskog samostana (da bi saekali
Poslednji sud) tri musketara Vatrogasne slube Perua.
U meuvremenu, unutra u samostanu, vernici koje je tu iskupila muzika i religija umirali su
kao muve. Posle aplauza, usledio je hor jauka, vrisaka i zapomaganja. Plemenito kamenje i
stare cigle nisu mogli da izdre beskrajno, grevito podrhtavanje dubina. Jedan za drugim,
zidovi su pucali i ruili se, mrvei one to su pokuavali da se uz njih popnu i domognu se
ulice. Tako su poginuli neki uveni utamanjivai miSeva i pacova: lanovi familije Bergua.
Nekoliko sekundi kasnije uruile su se buka pakla, praina tornada galerije drugog
sprata, survavajui ljude koji su se smestili na balkonima da bolje uju majku Gumersindo
ivi projektili, ljudski meteoriti na one zbijene u unutranjem dvoritu. Tako je nastradao,
razbivi lobanju o ploice, uveni psiholog iz Lime, Luo Abril Marokin koji je polovinu
grada oslobodio neuroze metodom Stoje sam izmislio (sastojala se u upranjavanju bunog
kuglanja). Meutim, pad karmelianskog krova prouzrokovao je najvei broj mrtvih u
najkraem vremenu. Tako je, izmeu ostalih, nastradala majka Lusija Asemila koja se toliko
proslavila u svetu kada je, napustivi svoju nekadanju sektu Jehovinih svedoka, napisala
knjigu koju je papa pohvalio: Ismevanje drvetu u ime krsta.
Smrt sestre Fatime i Riarda snana ljubavna strast koju ni krv ni mantija ne mogu
zatomiti bila je joS alosnija. U toku vekova koliko je trajala vatra, njih dvoje su ostali
nepovreeni, grlei se, dok su ljudi oko njih umirali, ugueni, zgaeni ili sagoreli. Poar je
ve bio prestao i meu ugljevljem i gustim oblacima dima dvoje ljubavnika se ljubilo
okrueno mrtvima. Kada je doao trenutak da iziu na ulicu, Riard je obuhvatio majku
Fatimu oko struka i povukao je ka jednom od otvora koji je u zidu napravila razjarena vatra.
Ali samo to su ljubavnici napravili nekoliko koraka bezonost krvoedne zemlje, nebeska
pravda, tlo se otvorilo pod njihovim nogama. Vatra je prodrala zaklopac to je krio
kolonijalnu kriptu gde su karmelianke uvale kosti svojih mrtvih, i tu su upali, razbivi se o
tu kosturnicu, brat i sestra (Luciferovi poslenici).
Da li ih je odneo avo? Je li Pakao epilog njihove ljubavi? Ili ih je Bog, saalivi se na
njihovu uasnu patnju, uzneo na Nebesa? Da li se zavrSila ova pria puna krvi, pesme,
misticizma i vatre, ili e imati nadzemaljski nastavak?

HAVIJER NAM JE TELEFONIRAO iz Lime u sedam ujutro. Veza je bila oajna, ali ni
zujanje ni treperenje nisu mogli da prikriju uznemirenost njegovog glasa.
Loe vesti sruio mi je odmah. Gomile loih vesti.
Na pedesetak kilometara od Lime, kolektivni taksi u kojem su se on i Paskval vraali prole
veeri, sleteo je s puta i prevrnuo se u pesak. Nijedan od njih dvojice se nije povredio, ali
ofer i jedan drugi putnik dobili su ozbiljne kontuzije; bilo je vraki teko zaustaviti neki auto
usred noi koji e hteti da im pomogne. Havijer je stigao u svoj pansion mrtav umoran. A tu
je preiveo jo vei strah. Na vratima ga je oekivao moj otac. Mrtvaki bled, priao mu je s
revolverom u ruci i zapretio mu da e popiti metak ukoliko odmah ne kae gde smo tetka
Hulija i ja. Van sebe od panike (Do sada sam revolvere video samo na filmu, buraze/ ru),
Havijer mu se nekoliko puta zakleo majkom i svim svecima da ne zna, da me nije video
nedelju dana. Moj otac se na kraju donekle smirio i ostavio mu pismo da mi ga lino preda.
Oamuen onim to se upravo desilo, im je otiao moj otac, Havijer je odluio (kakva
noca, Vargitas!) da odmah porazgovara sa ujakom Luom kako bi saznao da li je i moja
familija po majci toliko razjarena. Ujka Luo ga je primio u kunom ogrtau. Razgovarali su
gotovo itav sat. On nije bio besan, ve tuan, zabrinut, zbunjen. Havijer mu je potvrdio da
smo se Hulija i ja zakonski venali, da je i on pokuao da me odvrati, ali bez uspeha. Ujka
Luo je predlagao da se to pre vratimo u Limu, kako bismo uhvatili bika za rogove i
pokuali da sredimo stvari.
Veliki problem je tvoj otac, Vargitas zakljuio je Havijer svoj izvetaj. Ostali
deo familije e malo-pomalo prihvatiti novu situaciju. Ali on sipa varnice. Da zna
samo kakvo ti je pismo napisao!
Izgrdio sam ga to ita tua pisma i rekao mu da se vraamo odmah u Limu, da u oko
podne svratiti da ga posetim na poslu ili u ga pozvati telefonom. Sve sam to ispriao tetki
Huliji dok se oblaila, nita ne prikrivajui, ali nastojei da sve malice ublaim.
Nimalo mi se ne svia to s revolverom primetila je tetka Hulija. Pretpostavljam da
bi eleo da ja popijem metak, zar ne? Sluaj, Vargitas, nadam se da me moj svekar
nee ubiti usred medenog meseca. I gde ba da im se dogodi taj udes s kolima! Jadni
Havijer! Jadni Paskval! U ta ih je samo uvalila ova naa ludost.
Nije bila nimalo preplaena niti uznemirena, bila je vrlo zadovoljna i reena da se suoi sa
svim moguim nevoljama. A tako sam se i ja oseao. Platili smo hotel, popili kafu s mlekom
na glavnom trgu, a pola sata docnije opet bili na putu, u jednom starom kolektivnom taksiju u
pravcu Lime. Gotovo itavim putem ljubili smo se u usta, obraze, ruke, apuui jedno
drugome da se volimo i smejui se zbog uznemirenih pogleda ostalih putnika i ofera koji nas
je uhodio u ogledalcetu retrovizora.
U Limu smo stigli u deset ujutro. Dan je bio siv, kue i ljudi su zbog magle delovali
sablasno, sve je bilo puno vlage i ovek je imao oseaj da die vodu. Taksi nas je doveo pred
kuu ujne Olge i ujka Lua. Pre nego to smo pokucali na vrata, vrsto smo stegli jedno
drugom ruke da bismo se ohrabrili. Tetka Hulija se uozbiljila a ja sam oseao da mi srce
ubrzano kuca.
Ujka Luo nam je lino otvorio vrata. Uspeo je da se nasmei, ali uasno usiljeno, poljubio
je tetku Huliju u obraz, a poljubio je i mene.
Tvoja sestra je jo u krevetu, ali je budna kazao je tetki Huliji pokazujui na
spavau sobu. Samo ui.
On i ja smo seli u malu dnevnu sobu odakle se, kada nema magle, moe videti jezuitski
seminar, gat i more. Sada su se samo nazirali obrisi zidova i ravnog krova s crvenim
crepovima zgrade seminara.
Neu te povui za ui jer si suvie velik za to . promrmlja ujka Luo. Zaista je
izgledao skren, sa znacima neprospavane noi na licu. Da li barem sluti u ta si
se uvalio?

To je bio jedini nain da nas ne razdvoje odvratih sa unapred pripremljenim

reenicama. Hulija i ja se volimo. Nismo napravili nikakvu ludost. O svemu smo
razmislili i sigurni smo u to to smo uinili. Obeavam ti da e s nama dvoma sve biti
u redu.
Jo si klinac, nema profesiju niti krov nad glavom, morae da napusti fakultet i da
skapava radei da bi izdravao enu proaputa ujka Luo, palei cigaretu i klimajui glavom. Sam si sebi stavio konopac oko vrata. Niko se u familiji s tim ne
slae, jer smo svi oekivali da e od tebe postati neko. Tuno je videti da si zbog
jednog hira uronio u osrednjost.
Neu napustiti studije, zavriu fakultet, uiniu sve ono to bih uinio i da se nisam
oenio vatreno sam ga uveravao. Mora mi verovati i pomoi mi da i familija u
to veruje. Hulija e mi pomoi, sada u studirati i raditi s vie volje.
Sada, kao prvo, treba umiriti tvog oca koji je potpuno pomahnitao ree ujka Luo,
odjednom mnogo smireniji. Prekorio me je i time zavrio sa izvlaenjem uiju tako
da je sada izgledao spreman da mi pomogne. Nee da uje ni za kakve razloge,
preti da e Huliju prijaviti policiji i ta ti ja znam ta sve jo.
Rekoh mu da u razgovarati s njim i pokuati da ga navedem da prihvati injenice. Ujka
Luo me odmeri od glave do pete: sramota je da novopeeni mladoenja ide u prljavoj
koulji, treba da odem kod babe i dede, da se presvueni i okupam i da ih uz put umirim jer
su vrlo zabrinuti. Porazgovarali smo jo malo i ak popili kafu, a tetka Hulija nikako da izie
iz sobe ujne Olge. Ja sam ulio uSi ne bih li uo da li tamo plau, viu ili se svaaju. Ali
nikakav zvuk nije dopirao kroz vrata. Tetka Hulija se konano pojavila sama. Bila je
zajapurena kao da se dugo sunala, ali se smeSila.
Pa barem si iva i itava ree joj ujka Luo. Mislio sam da e ti tvoja sestra
poupati kose.
U prvom trenutku samo to me nije Sljepila priznala je tetka Hulija, sedajui
pokraj mene. Grozne mi je stvari rekla, naravno. Ali, uprkos svemu, izgleda da
mogu ostati ovde dok se stvari ne raiste.
Ustao sam i rekao da moram da odem u RadioPanamerikanu: bilo bi tragino da baS sada
izgubim posao. Ujka Luo me je otpratio do vrata, rekao mi da se vratim na ruak, a kada
sam, pozdravljajui se poljubio tetku Huliju, video sam da se smei.
Otrao sam u duan na oku da telefoniram mojoj roaki Nensi i imao sam sreu da je ba
ona podigla slualicu. Zamukla je kada me je ula. Dogovorili smo se da se za deset minuta
naemo u parku Salasar. Kada sam stigao u park, ona je ve bila tu, umirui od radoznalosti.
Pre no to mije bilo ta ispriala, morao sam da joj ispripovedam itavu pustolovinu iz ine
i da odgovorim na njena bezbrojna pitanja o neoekivanim pojedinostima, kao, na primer, koju je haljinu obukla tetka Hulija za venanje. Ono to je oduevilo i to je propratila glasnim
smehom (mada mi nije poverovala) bila je moja pomalo iskrivljena verzija, po kojoj je
matiar koji nas je venao bio polunag, bosonog ribar i to crnac. Konano, posle ovoga,
uspeo sam iz nje da izvuem kako je familija primila vest. Desilo se ono to se moglo
oekivati: odlasci iz kue u kuu, vatreni tajni sastanci, bezbrojni telefonski razgovori, more
suza, i kako se ini, moju majku su teili, poseivali je i pravili joj drutvo kao da je izgubila
svog jedinog sina. to se tie Nensi, bili su ubeeni da je naa sauesnica i proganjali su je
pitanjima i pretnjama ne bi li rekla gde smo. Ali ona je bila vrsta, sve je kategoriki poricala
i ak je prolila nekoliko krokodilskih suza to ih je malo pokolebalo. I malu Nensi je
zabrinjavao moj otac:
Nemoj ni da pomilja da se vidi s njim dok mu ne splasne bes upozorila me je.
Toliko je razjaren da bi te mogao smrviti.
Upitao sam je za stani koji nam je unajmila i opet me je zapanjio njen smisao za
praktino. Tog istog jutra razgovarala je s vlasnicom. Treba da se sredi kupatilo, da se zamene

jedna vrata i da se okrei, tako da e biti useljiv tek kroz deset dana. Osetih se kao hladnom
vodom poliven. Idui prema kui dede i babe, razmiljao sam gde da se, doavola, sklonimo
te dve nedelje.
Ne reivi problem stigao sam kod babe i dede i tu sam zatekao moju majku. Bila je u
dnevnoj sobi i kada me je ugledala, briznula je u spektakularan pla. vrsto me je zagrlila i
dok mi je milovala oi i obraze i provlaila prste kroz!kosu, napola zaguena jecajima,
ponavljala je s beskrajnom tugom: Mali moj, edo moje, ljubavi moja, ta su ti to uradili, ta
je ta ena uinila s tobom. Nisam je video skoro godinu dana i premda joj se lice nadulo od
plaa, izgledalo je vrlo lepo i podmlaeno. Uinio sam sve to sam mogao da je smirim,
uveravajui je da mi nisu nita uinili, da sam ja sam odluio da se oenim. Kad god bi se
spomenulo ime njene nove snaje, jo bi ee zaplakala; spopadali su je napadi besa i tada je
tetku Huliju nazivala: ta stara, ta podvaladijka, ta rasputenica. Odjednom, usred tog
prizora, otkrio sam neto to mi ranije nije palo na um: ona nije toliko patila zbog toga ta e
ko rei, ve zbog religije. Bila je zagriena katolkinja i nije joj bilo toliko vano to je tetka
Hulija starija od mene, koliko to je razvedena (to jest, to ne moe ponovo da se uda u
crkvi).
Konano sam uspeo da je smirim uz pomo babe i dede. Dvoje staria su bili uzor
odmerenosti, dobrote i diskrecije. Dajui mi uobiajeni kratak poljubac u elo, deda mi je
samo rekao: Pa, pesnie, najzad si se pojavio, dobro si nas zabrinuo. A bakica, poto me je
izgrlila i izljubila, proaputala mi je na uvo, pomalo obeenjaki i tiho da ne bi ula moja
mama: A jeli Hulita dobro?
Poto sam se istuirao i presvukao osetio sam olakanje kada sam se otarasio odee koju
sam nosio etiri dana bio sam u stanju da razgovaram sa svojom majkom. Prestala je da
plae i ispijala je Solju aja to joj je pripremila bakica koja je sada sedela na naslonu za ruke
fotelje i milovala je kao da je devojica. Pokuao sam da je nasmejem Salom koja joj je vrlo
loe pala (pa, mamice, treba da si srena, oenio sam se tvojom velikom prijateljicom), ali
potom sam zapevao malo razboritiju pesmu zaklinjui joj se da neu napustiti studije, da u
postati advokat i da u moda promeniti svoje miljenje i o peruanskoj diplomatiji (oni koji
nisu budale, pederi su, mama) i ui u Ministarstvo inostranih poslova, to je bio njen ivotni
san. Malopomalo i postajala je sve meka, i premda je stalno imala na licu bolan izraz, upitala
me je za fakultet, za moje ocene, kako mi je na poslu u radio-stanici i izgrdila me to sam ta ko nezahvalan sin jer joj retko piem. Rekla mi je da je moj otac pretrpeo straan udarac: i on
je polagao velike nade u mene i zato e spreiti da mi ta ena upropasti ivot. Posavetovao
se sa advokatima, taj brak nije vaei, ponitie ga, a tetka Hulija moe biti optuena kao
zavodnica maloletnika. Moj otac je tako besan da za sada ne eli da me vidi, da se ne bi
desilo neto strano, a zahteva da tetka Hulija odmah napusti zemlju. U protivnom, snosie
posledice.
Odgovorio sam joj da smo se tetka Hulija i ja ba zato i venali da nas ne bi razdvojili i da
e biti vrlo teko da otera moju enu u inostranstvo dva dana posle svadbe. Ali ona nije elela
da o tome sa mnom raspravlja: Ti poznaje svog oca, zna kakav je njegov karakter, treba da
uini kako on kae, inae ... i oi joj se ispunie strahom. Rekoh joj na kraju da u zakasniti
na posao i da emo docnije razgovarati, a pre nego to sam se pozdravio, opet sam pokuao
da je umirim u pogledu svoje budunosti, uveravajui je da u postati advokat.
Vozei se u kolektivnom taksiju ka centru Lime, obuzelo me je mrano predoseanje: ta
ako nekog naem za mojim pisaim stolom? Nisam bio tu tri dana, a poslednjih nedelja,
ometan svojim pripremama za venanje, potpuno sam zanemario emisije vesti i ko zna ta su
sve Paskval i veliki Pablito napravili od njih. Neveselo sam pomislio kako
bi izgledalo da povrh svih trenutnih linih nevolja joS i posao izgubim. Poeo sam da
smiljam obrazloenja koja e odobrovoljiti Henara-mlaeg i Henara-starijeg. Ali kada sam
Uao u zgradu Panamerikane, a srce mi bee silo u pete, doekalo me je veliko iznenaenje:

naprednjaki impresario, s kojim sam se sreo u liftu, pozdravio me je kao da smo se rastali
pre deset minuta. Imao je vrlo ozbiljan izraz lica:
Nema sumnje: katastrofa je tu ree mi, tuno vrtei glavom, ba kao da smo do
malo pre o tome razgovarali. I moe li mi rei ta sada da radimo? Moraju negde
da ga smeste.
Iziao je iz lifta na drugom spratu, a ja, da bih potkrepio tu pometenost, promrmljah s
tunim izrazom lica, kao da savreno dobro znam o emu mi on govori: Ah, k vragu, kakva
teta; bio sam srean to se desilo neto toliko ozbiljno da moje odsustvo nisu primetili. Na
tavanetu, potitenih lica, Paskval i veliki Pablito sluali su Neli, sekretaricu Henara-mlaeg.
Jedva su me pozdravili i niko me nije zaikavao zbog toga to sam se oenio. Pogledali su me
sa izrazom oajanja na licima:
Pedra Kamaa su odveli u ludnicu promuca veliki Pablito, slomljenim glasom.
Kako je to tuno, don Mario.
Potom su mi sve troje, a naroito Neli koja je dogaaje pratila iz kancelarije uprave,
ispriali pojedinosti. Sve je poelo ba tih dana kada sam ja bio potpuno zaokupljen mojim
predbranim potekoama. Sve one katastrofe: poari, zemljotresi, automobilski udesi,
brodolomi, iskliznua iz ina, bile su poetak kraja jer su opustoile radio-serije ubijajui na
desetine likova u samo nekoliko minuta. Ovog puta i sami glumci i tehniari Radio-Sentrala,
prestraeni, prestali su da budu piskaralov zatitniki zid, ili vie nisu bili u stanju da spree
da zbunjenost i negodovanja slualaca dopru do Henarovih. Ali oni su ve bili upozoreni
dnevnim listovima u kojima su hroniari radio-programa danima ismevali Kamaove
kataklizme. Henarovi su ga pozvali, ispitivali, preduzevi sve mogue mere predostronosti
da ga ne povrede ili ne dovedu do oajanja. Ali on je usred razgovora doiveo nervni slom:
katastrofe su strategija da bi zapoeo prie od nule, jer izneverava ga pamenje, vie ne zna
Sta se dogodilo ranije, ni ko je koji lik, niti kojoj prii pripada, i jecajui i upajui kose,
tvrdila je Neli priznao im je da su poslednjih nedelja njegov rad, njegov ivot i njegove
noi pravo muenitvo. Henarovi su pozvali jednog lekara uvenog u Limi, doktora Onorija
Delgada i ovaj je odmah izjavio da piskar nije sposoban za rad; njegov iscrpljeni mozak
mora malo da otpoine.
Dok smo sluali Nelinu priu, zazvonio je telefon. Bio je to Henaro-mlai i hteo je hitno da
me vidi. Siao sam u njegovu kancelariju, ubeen da e me ovog puta neizostavno barem
ukoriti. Ali pozdravio me je kao i u liftu, pretpostavljajui da sam potpuno u toku njegovih
problema. Upravo je obavio telefonski razgovor s Havanom i besno je psovao zato to je
SMKU, zloupotrebljavajui njegovu situaciju i hitnost, uetvorostruila cenu svojih serija.
To je tragedija, neverovatan maler! Nije bilo sluanijeg programa; reklamni oglaivai
su se borili za svoje vreme u toku Kamaovih serija govorio je, guvajui papire na
stolu. Kakav uas da moramo ponovo da zavisimo od onih ajkula iz SMKU!
Upitah ga kako se osea Pedro Kamao, da li ga je posetio, kada e opet moi da radi.
Nema nikakve nade besno je progunao, ali je potom nastavio saaljivijim tonom
glasa. Doktor Delgado kae da njegova psiha prolazi kroz proces rastakanja.
Rastakanje. Zna li ti ta on time misli? Da mu se rasparava dua, pretpostavljam, da
mu truli mozak ili neto u tom smislu, zar ne? Kada je moj otac upitao da li e
oporavak trajati nekoliko meseci, odgovorio nam je: Moda nekoliko godina.
Zamisli!
Sagnuo je glavu, ozlovoljen, i sa sigurnou proroka predskazao ta e se desiti: kada
sponzori saznaju da e ubudue rukopisi za radio-serije dolaziti iz SMKU, raskinue ugovore
ili e traiti snienje cene za pedeset posto. A kao vrhunac svega, nove radio-serije stii e tek
kroz tri nedelje ili mesec dana, jer u Kubi je sada haos: terorizam, gerilske borbe, SMKU je
okrenuta naglavake, mnogo ljudi je pohapeno i ima stotinu drugih nevolja. Ali nezamislivo
je da sluaoci Radio-Sentrala ostanu mesec dana bez radio-serija pridobie ih Radio-Kronika

ili Radio-Kolonijal koji ve sada postaju jaka konkurencija sa onim argentinskim sapunskim
operama koje su isto duvanderstvo.
Uzgred budi reeno, zbog toga sam te i pozvao dodao je, gledajui me kao da je
upravo tog trenutka spazio da sam tu. Mora nam pomoi. Ti si napola intelektualac, za tebe e to biti lak posao.
Trebalo je pretraiti magacin Radio-Sentrala gde se uvaju stari rukopisi, oni iz vremena
pre nego to je doSao Pedro Kamao. Trebalo ih je pregledati, utvrditi koji se mogu odmah
upotrebiti, dok ne stignu nove radio-serije iz SMKU.
Naravno, to emo ti posebno platiti naglasio je.
Mi ovde nikog ne eksploatiemo.
Bio sam veoma zahvalan Henaru-mlaem i pun saaljenja za njegove probleme. ak da mi
da samo sto sola vie, za mene je to u ovom trenutku bila prava blagodet. Dok sam izlazio iz
njegove kancelarije, njegov glas me je zaustavio na vratima:
Hej, rekoSe mi da si se oenio. Okrenuo sam se, a on me uz ljubazni pokret ruke
upita: Ko je rtva? Neka ena, pretpostavljam? Pa, estitam ti. Popiemo ve po pie
da to proslavimo.
Pozvao sam tetku Huliju iz svoje kancelarije. Rekla mi je da se ujna Olga donekle smirila,
ali svaki as se ponovo zaudi i kae: Ba si luda. Nije je mnogo rastuilo to stan jo nije
spreman za useljenje (Pa, Vargitas, ako smo toliko vremena spavali odvojeno, moemo jo i
te dve nedelje) i ree mi da je sada, poto se lepo istuirala i presvukla, puna optimizma.
Kazao sam joj da neu doi na ruak jer u morati da joj nabijem rogove s jednim brdom
radio-serija i da emo se videti uvee. Zavrio sam vesti El Panamerikano i dva biltena i
otiao da se zagnjurim u skladite Radio- Sentrala. Bila je to mrana pilja puna pauine a
kada sam uao, uo sam trku mieva kroz pomrinu. Papira je bilo posvuda: u gomilama,
rasutih, uvezanih u svenjeve. Zbog praine i vlage poeo sam da odnosim hrpe papira u
sobicu Pedra Kamaa i seo sam za ono to je njemu sluilo kao pisai sto. Nije ostalo ni traga
od njega: ni renik citata, ni mapa Lime, ni njegov katalog socioloko-psiholoko- rasnih
podataka.
Stare radio-serije iz SMKU bile su viSe nego ispreturane i prljave: vlaga je rainila slova,
mievi i bubavabe su izgrickali i opoganili stranice, a rukopisi su se pomeSali jedni s
drugima baS kao i zapleti u Kamaovim dramama. Nije bilo puno toga za izbor; najvie to
sam mogao uiniti bilo je da pokuam da pronaem neke itljive tekstove.
Moj napad alergiiskog kijanja trajao je oko tri sata dok sam ronio kroz te sladunjave uase
ne bih li, kao slagalicu, skrpio nekoliko radio-serija, a onda se na vratima sobice pojavio
Havijer.
Prosto je neverovatno da u ovim trenucima, sa svim problemima koje ima, tebe i
dalje progoni manija oko Pedra Kamaa besno mi je kazao. Upravo sam bio
kod tvoje babe i dede. Barem se upoznaj sa onim to ti se deeva iponida drhti.
Bacio mi je dva koverta na pisai sto zatrpan srceparajuim rukopisima. U jednom je bilo
pismo koje mu je moj otac ostavio prethodne noi. Ovako je glasilo:
Mario: dajem toj eni etrdeset i osam sati da napusti zemlju. Ukoliko to ne uini,
posluiu se svojim uticajem i lino se postarati da skupo plati svoju drskost. to se tebe tie,
elim da zna da sam naoruan i da neu dopustiti da mi se podsmeva. Ukoliko doslovce ne
uini kao to sam rekao i ukoliko ta ena ne napusti zemlju u naznaenom roku, ispaliu pet
metaka u tebe i ubiti te kao psa na sred ulice.
Potpisao se sa oba svoja prezimena i dodao postskriptum: Ako hoe, moe da potrai
policijsku zatitu. I da bi bilo sasvim jasno, jo jednom potpisujem svoju odluku da u te ubiti
kao psa gde god te zatekao. I zaista, i drugi put se potpisao i to energinijim rukopisom nego
prvi put. Drugi koverat je Havijeru pre pola sata predala moja bakica da mi ga donese. U

kuu ga je doneo jedan andarm; bio je to poziv iz policijske stanice u Mirafloresu gde je
trebalo da se pojavim narednog dana u devet ujutro.
Najvea opasnost nije pismo, ve stanje u kojem sam ga ja sino video i po kome bi
se vrlo lako moglo desiti da ispuni pretnju uteio me je Havijer, sedajui na prozorski sims. ta da radimo, drue stari?
Za sada, potrebno je posavetovati se s nekim advokatom bilo je jedino to mi je
palo na pamet. O mom venanju i o ostalom. Poznaje li nekog ko bi nam to uradio
besplatno, ili pristao da mu platimo kasnije?
Otili smo kad jednog mladog advokata, Havijerovog roaka s kojim smo nekada daskarili
na plaama Mirafloresa. Bio je vrlo ljubazan, smejao se na priu o ini i malo me je
zaikavao; i kao to je Havijer raunao, nije hteo nita da mi naplati. Objasnio mi je da moj
brak nije nevaei, ali da bi se mogao takvim proglasiti zbog ispravke datuma u mojoj
krtenici. Meutim, to zahteva sudski postupak. Ukoliko se on ne pokrene u roku od dve
godine, brak e se automatski smatrati vaeim i vie se nee moi ponititi. to se tie tetke
Hulije, zaista je mogue prijaviti je kao zavodnicu maloletnika, podneti albu policijskoj
stanici i uhapsiti je, barem privremeno. Potom bi dolo do suenja, ali, bio je siguran, imajui
u vidu okolnosti to jest, da ja imam osamnaest a ne dvanaest godina optuba se ne bi
odrala: svaki sud bi je razreio krivice.
U svakom sluaju, ako to hoe, tvoj tata u ovom trenutku moe poprilino da zagora
ivot tetki Huliji zakljuio je Havijer, dok smo se vraali u radio-stanicu ulicom
Union. Je li istina da ima prijatelje u Vladi?
Nisam to znao; moda je bio prijatelj nekog generala ili drugar nekog ministra. Odjednom
sam odluio da ne ekam naredni dan da bih saznao ta hoe od mene u komesarijatu.
Zamolio sam Havijera da mi pomogne da spasem nekoliko radio-serija iz magme papira
Radio-Sentrala, kako bih te sumnje raistio jo danas. Pristao je a i ponudio se, ukoliko me
uhapse, da me poseuje i redovno donosi cigarete.
U est popodne predao sam Henaru-mlaem dve, manje-vie skrpljene radio-serije i obeao
mu da e narednog dana dobiti jo tri; brzo sam preao pogledom biltene za sedam i osam i
obeao Paskvalu da u se vratiti za El Panamerikano, a pola sata docnije ve sam bio s
Havijerom u komesarijatu u ulici 28. juli na Malekonu u Mirafloresu. Posle poprilinog
ekanja, konano nas je primio komesar major u uniformi i ef policijsko-detektivske
slube. Moj otac je doao tog jutra i zahtevao da mi uzmu zvaninu izjavu o onome to se
desilo. Imali su listu pitanja ispisanu rukom, ali moje odgovore beleio je na maini poli cajac
u civilu, to je dugo trajalo, jer je bio lo daktilograf. Priznao sam da sam se oenio (izriito
naglasivi da sam to uinio po sopstvenoj elji i volji) ali odbio sam da kaem u kom mestu i
u kojoj optini. Takoe nisma rekao ko su bili svedoci. Pitanja su bila takva kao da ih je
smislio neki zlonamerni nadriadvokat: moj datum roenja a u produetku (kao da to nije
obuhvaeno prethodnim) da li sam maloletan ili ne, gde ivim i s kim, i, naravno, godine
tetke Hulije (koju su nazivali gospa Hulijom), na ta takoe nisam hteo da odgovorim,
tvrdei da je neukusno otkrivati damama godine. To je izazvalo detinjastu radoznalost kod
dvojice policajaca koji su, poto sam potpisao izjavu, zauzeli pokroviteljski stav i upitali me;
samo iz iste zntielje, koliko je godina dama starija od mene. Kada smo izili iz komesarijata, odjednom sam bio vrlo potiten s nelagodnim oseanjem da sam ubica ili lopov.
Havijer je smatrao da sam zabrljao; to to sam odbio da otkrijem mesto registracije izazov
je koji e jo vie razdraiti mog oca, pri tom potpuno beskoristan, jer e to moi da dozna za
nekoliko dana. Bilo mi je uasno teko da se te veeri, onako zlovoljan, vratim u radiostanicu, tako da sam otiao kod ujka Lua. Vrata mi je otvorila ujna Olga; primila me je vrlo
ozbiljnog lica i s ubilakim pogledom, ali nije izustila ni re i ak mi je pruila obraz da je
poljubim. Ula je sa mnom u dnevnu sobu gde su se nalazili tetka Hulija i ujka Luo. Bilo je
dovoljno pogledati ih pa znati da je sve polo naglavce. Upitao sam ih ta se deava.

Stanje stvari je prilino loe ree mi tetka Hulija, prepliui svoje prste s mojima a
ja videh da to vrlo uznemirava ujnu Olgu. Moj svekar hoe da me istera iz zemlje
kao nepoeljnu osobu.
Ujaci Horhe, Huan i Pedro razgovarali su s mojim ocem tog popodneva i vratili se
preplaeni stanjem u kojem su ga zatekli. Hladan bes, vrst pogled, nain govora koji je
otkrivao nesalomivost njegove odluke. Bio je kategorian: tetka Hulija treba da napusti Peru
pre nego to istekne etrdeset i osam asova ili e snositi posledice. U stvari, bio je veliki
prijatelj moda kolski drug ministra rada u Vladinom kabinetu, izvesnog generala po
imenu Viljakorta; ve je s njim razgovarao i ukoliko ne izie svojevoljno, tetku Huliju e na
avion otpratiti vojska. to se mene tie, ako ga ne posluam, skupo u to platiti. I kao i
Havijeru, i mojim ujacima je pokazao revolver. Da bih dopunio sliku, dao sam im pismo i
ispriao o policijskom ispitivanju. Pismo moga oca imalo je jednu dobru stranu: potpuno ih je
pridobilo za nau stvar. Ujka Luo nam je svima sipao po viski i dok smo pijuckali, ujna Olga
iznenada poe da plae pitajui se kako je to mogue da se s njenom sestrom ophode kao s
nekim obinim zloincem, da joj preti policija, da njih dve pripadaju jednoj od najboljih
familija u Boliviji.
Nema druge, Vargitas, moram da idem ree tetka Hulija. Video sam da se
pogledala sa ujakom i ujnom i shvatio da su o tome ve razgovarali. Ne gledaj me
tako, to nije nikakva zavera i nije zauvek. Samo dok se tvoj otac malo primiri. Da
izbegnemo dalje skandale.
Njih troje su o tome razgovarali i napravili plan. Odbacili su Boliviju i predlagali su da
tetka Hulija ode za ile, u Valparaiso, gde ivi njena baka. Tamo e ostati samo onoliko
koliko je neophodno da se smire duhovi. Vratie se im je pozovem. Besno sam se usprotivio
i rekao da je tetka Hulija moja ena, oenio sam s s njom zato da bismo bili zajedno, i da
emo ako se mora, otii oboje. Podsetili su me da sam maloletan: ne mogu da dobijem paso
niti da iziem iz zemlje bez roditeljske dozvole. Odgovorio sam da u ilegalno prei granicu.
Upitali su me koliko imam novca da bih mogao da odem i ivim u inostranstvu. (Jedva mi je
ostalo da jo nekoliko dana kupujem cigarete: trokovi oko venanja i unajmljeni stani
odneli su svu moju akontaciju iz Radio-Panamerikane, novac od prodaje moje odee i od
onoga to sam zaloio).
Venani smo i to nam ne mogu oduzeti govorila je tetka Hulija, provlaei mi prste
kroz kosu i ljubei me dok su joj se oi punile suzama. To je samo nekoliko
nedelja, a najvie nekoliko meseci. Ne elim da popije metak mojom krivicom.
Za vreme veere, ujak Luo i ujna Olga su izneli svoja obrazloenja kako bi me ubedili.
Moram biti razuman, ve sam uinio po svome i oenio se, sada treba da napravim jedan
privremeni ustupak, kako bih izbegao neto nepopravivo. Moram njih da razumem; kao sestra
i zet tetke Hulije, oni su u vrlo delikatnom poloaju u odnosu na mog oca i ostali deo
familije: ne mogu biti protiv, a ni za nju. Pomoi e nam, to upravo ine, a ja sa svoje strane
treba takoe neto da uinim. Dok tetka Hulija bude u Valapraisu, ja treba da potraim neki
drugi posao, jer u protivnom, od kog emo vraga iveti, ko e nas izdravati. Moj otac e se
na kraju smiriti i prihvatiti injenice.
Na kraju sam se predao. Negde oko ponoi, ujak i ujna su se diskretno povukli na spavanje,
a tetka Hulija i ja smo vodili ljubav u uasnim uslovima, napola obueni, puni zebnje,
oslukujui svaki zvuk. Nije bilo drugog reenja. Narednog jutra pokuaemo da kartu za La
Pas promenimo kartom za ile. Pola sata docnije, dok sam iao ulicama Mirafloresa ka svojoj
samakoj sobici u kui moje babe i dede, pun gorine i nemoi, proklinjao sam sebe to
nemam ak ni toliko da mogu i ja sebi da kupim jedan revolver.
Tetka Hulija je dva dana docnije otputovala za ile avionom koji je poleteo u zoru. U
avionskoj agenciji nije bilo potekoa oko zamene karte, ali cena je bila razliita; to smo
uspeli da sredimo zahvaljujui pozajmici od hiljadu i po sola koju nam je dao niko drugi nego

Paskval. (Zapanjio me je kada mi je rekao da na jednoj tednoj knjiici ima pet hiljada sola,
to je, imajui u vidu njegovu platu, bio podvig). Da bi tetka Hulija mogla poneti neto novca
sa sobom, prodao sam sve knjige koje sam joS imao, ak i moje pri! merke zakonika i
udbenike iz prava, knjiaru u ulici La Pas, i od tog kupio pedeset dolara.
Ujna Olga i ujka Luo su poSli s nama na aerodrom. Ja sam prethodne noi ostao u
njihovoj kui. Nismo spavali, nismo vodili ljubav. Posle veere, ujak i ujna su se povukli, a ja
sam, sedei na ivici kreveta, gledao tetku Huliju kako se briljivo pakuje. Zatim smo seli u
dnevnu sobu koja je bila u mraku. Tu smo proveli tri ili etiri sata, sklupani jedno uz drugo
na fotelji, drei se za ruke i apuui da ne bismo probudili nae roake. Ponekad bismo se
zagrlili i poljubili ali vei deo vremena proveli smo puei i razgovarajui. Priali smo o tome
to emo raditi kada opet budemo bili zajedno, kako e mi ona pomagati u mom poslu i kako
emo, ovako ili onako, pre ili kasnije, otii u Pariz i iveti na onoj mansardi gde u ja,
konano, postati pisac. Ispriao sam joj ta se dogodilo sa njenim zemljakom, Pedrom
Kamaom, da se sada nalazi na jednoj klinici, okruen luacima, gde bez sumnje i sam
postaje lud, i dogovorili smo se da svakog dana piemo jedno drugom duga pisma u kojima
emo opirno opisivati sve to radimo, mislimo i oseamo. Obeao sam joj da u, dok se ona
vrati, sve srediti i da u zaraivati dovoljno da ne umremo od gladi. Kada je u pet ujutro zazvonio budilnik, jo je bilo mrano, a kada smo sat kasnije stigli na aerodrom Limatambo, tek
je poelo da se razdanjuje. Tetka Hulija je obukla plavi kostim koji se meni dopadao i vrlo je
lepo izgledala. Bila je smirena kada smo se pozdravljali, ali u zagrljaju sam osetio da drhti, a
meni se napravila knedla u grlu i oi su se napunile suzama dok sam je, s terase, u osvit jutra,
posmatrao kako se penje u avion.
Njeno ileansko izganstvo trajalo je jedan mesec i etrnaest dana. To je za mene bilo est
odlunih nedelja u toku kojih sam (zahvaljujui upornom saletanju prijatelja, poznanika,
drugova na fakultetu, profesora koje sam traio, molio, dosaivao im, izluivao ih ne bi li mi
pomogli, uspeo da nabavim sedam poslova, ukljuujui naravno onaj koji sam ve imao u
Panamerikani. Prvi je bio u biblioteci Nacionalnog kluba, koji se nalazi odmah pokraj Radija;
moja dunost je bila da tamo provedem dva sata dnevno, izmeu dva jutarnja biltena, da
zavedem sve nove knjige i asopise i napravim popis postojeih. Jedan profesor istorije na
San Markosu, na ije sam kursu imao odline ocene, uzeo me je za svog pomonika;
popodne, od tri do pet, u njegovoj kui u Mirafloresu, beleio sam na karticama za kartoteku
razliite teme koje su obradili hroniari, za jedan projekat istorije Perua gde e on napisati
tomove o osvajanju i oslobaanju. Od svih tih novih poslova najivopisniji je bio ugovor sa
Dobrotvornom ustanovom u Limi. Na groblju Presbitero maestro postojao je niz parcela iz
kolonijalnog doba o kojima su svi podaci zagubljeni. Moj zadatak je bio da odgonetnem ta
pie na nadgrobnim ploama i napravim liste sa imenima i datumima. To sam mogao da radim u bilo koje vreme, a plaali su mi po komadu, jedan sol po mrtvacu. Tako da sam se
odluio za popodnevne asove, izmeu vesti u est i El Panamerikana, a Havijer, koji je u
to vreme bio slobodan, obino bi mi se pridruio. Poto je bio zimski period i rano se
smrkavalo, direktor groblja, jedan debeljko koji je tvrdio da je lino prisustvovao kongresima
kada je osam peruanskih predsednika dolo na vlast, posuivao nam je lampe i male
merdevine kako bismo mogli da proitamo upise u visokim niama. Ponekad, pravei se da
ujemo glasove, leleke, lance, i vidimo beliaste prilike meu grobovima, uspevali smo da se
zaista prepadnemo. Sem to sam odlazio dva-tri puta nedeljno na groblje, posveivao sam
tom poslu i sva nedeljna jutra. Ostali poslovi su vie-manje (vie manje nego vie) bili
knjievne prirode. Za Nedeljni dodatak El Komersija svake nedelje sam pravio intervju s
nekim pesnikom, romanopiscem ili esejistom, to je izlazilo pod rubrikom: ovek i njegovo
delo. Za asopis Peruanska kultura pisao sam jedan lanak meseno za rubriku koju sam
s&m izmislio: Ljudi, knjige i ideje, i, konano, jedan drugi profesor, moj prjatelj, poverio
mi je da za upisnike Katolikog univerziteta (iako sam ja pohaao suparniki: San Markos)

napiem tekst o graanskom obrazovanju; svakog ponedeljka morao sam da mu predam

sastav u kome bih obradio neku od tema programa za prijem (koje su bile vrlo raznolike,
poev od simbola domovine do polemika izmeu indihenista i hispanista, a prelazei preko
lokalne faune i flore).
Zahvaljujui svim ovim poslovima (zbog kojih sam se pomalo oseao kao suparnik Pedra
Kamaa) uspeo sam da utrostruim svoje prihode i da zaraujem dovoljno za ivot udvoje.
Na svim poslovima sam traio akontaciju, tako da sam otkupio svoju pisau maSinu koja mi
je bila neophodna za moja novinarska zaduenja (premda sam mnoge lanke pisao u
Panamerikani), a i dao sam novac Nensi da kupi neSto stvari kako bi malo opremila i doterala
unajmljeni stani koji mi je njegova vlasnica zaista predala posle dve nedelje. Ba sam bio
srean onog jutra kada sma uSao u te dve sobice i majuSno kupatilo. I dalje sam spavao kod
babe i dede, jer sam odluio da se sveano uselim onog dana kada stigne tetka Hulija, ali
tamo sam odlazio skoro svake veeri da piSem lanke i pravim liste umrlih. Mada sam
neprekidno radio i jurio s mesta na mesto, nisam bio umoran niti potiSten, naprotiv, bio sam
pun zanosa i mislim da sam ak i itao kao ranije (premda samo u bezbrojnim autobusima i
kolektivnim taksijima kojima sam se svakodnevno vozio).
U skladu sa obeanjem koje smo jedno drugom dali, tetka Hulijina pisma su stizala
svakodnevno i bakica mi ih je predavala sa Seretskim izrazom u oima, mrmljajui: Od
koga li je samo ovo pismo, pitam se ja? I ja sam njoj redovno pisao, to je bilo poslednje to
bih svake veeri uinio, ponekad potpuno oamuen snom, govorei joj sve ta sam uradio
proteklog dana. U danima posle njenog odlaska, u kui dede i babe, ujka Lua i ujne Olge, na
ulici, sretao sam moje mnogobrojne roake i otkrivao njihove reakcije. Bile su raznolike, a
poneke neoekivane. Ujka Pedro je bio najotriji: ostavio me je s rukom u vazduhu, oinuo
me ledenim pogledom i okrenuo mi lea. Tetka Hesus je prolila malo suza, zagrlila me i
proaputala dramatinim glasom: Jadno dete! Ostale tetke i ujaci su se ponaali kao da se
nita nije dogodilo; prema meni su bili ljubazni, ali tetku Huliju nisu spominjali i pravili su se
kao da se nisam oenio.
Svog oca nisam video, ali znao sam da se malo smirio, budui daje zadovoljen njegov
zahtev da tetka Hulija napusti zemlju. Moji roditelji su se smestili kod roaka sa oeve strane
koje ja nisam nikada poseivao, ali moja majka je svakog dana dolazila kod babe i dede i tu
smo se viali . Prema meni je imala dvojak stav: bila je puna majinske ljubavi, ali kad god bi
se, direktno ili indirektno, naela tabu-tema, pobledela bi, zaplakala i uveravala me: Nikada
to neu prihvatiti. Kada sam joj predloio da doe i vidi stani, uvredila se kao da sam je
nagrdio, a o tome to sam rasprodao svoju odeu i knjige uvek je govorila kao o grkoj
tragediji. Ja bih je uutkao, govorei joj: Mamice, ne poinji opet s tvojim sapunskim
operama. Niti je ona spominjala moga oca niti sam ja pitao za njega, ali od roaka koji su ga
viali saznao sam da je njegov bes preao u oajanje u vezi s mojom sudbinom i da je
obiavao da kae: Morae da me slua dok ne napuni dvadeset i jednu godinu, a posle toga
moe da se upropasti, ako to eli.
Uprkos mojim mnogim poslovima tih nedelja, napisao sam i jednu novu priu. Zvala se,
Bogomoljka i Otac Nikolas. Odigravale se, naravno, u Grosiju Pradu i kritikovala je
svetenstvo: bila je to povest o jednom lukavom malom popi koji je, zapazivi koliko je narod
predan Meloriti, odluio da to industrijalizuje za svoju dobrobit, i s hladnom ambicijom
dobrog poslodavca, isplanirao je viestruke poslove: da izrauje i prodaje pobone sliice,
naplenjake, aplikacije sa Isusovim srcem i sve vrste relikvija Bogomoljke; da naplauje
ulaznice za mesta gde je ivela; da organizuje skupljanje doborvoljnog priloga i lutriju kako
bi joj podigao kapelu i platio trokove za izaslanike koji bi otili u Rim da pokrenu njeno
proglaenje za sveticu. Napisao sam dva razliita epiloga u stilu novinarske vesti: u jednom,
itelji Grosija Prada otkrivaju poslove oca Nikolasa i linuju ga, a drugom, mali popa uspeva
da postane nadbiskup Lime. (Odluio sam da jedan od ova dva kraja izaberem poto priu

proitam tetki Huliji). Napisao sam je u biblioteci Nacionalnog kluba gde je moj posao
popisniara novina bio gotovo simbolian.
Radio-serije koje sam spasao iz magacina Radio- Sentrala (rad koji mi je doneo dvesta sola
preko plate) bile su zgusnute za jednomeseno emitovanje koliko je bilo potrebno da
stignu rukopisi iz SMKU. Ali, ni jedne ni druge, kako je to predvideo naprednjaki
impresario, nisu mogle da odre sluanost koju je osvojio Pedro Kamao. Broj slualaca se
smanjio, a cene reklama su morale biti sputene da ne bi izgubili sponzore. Ipak, ovo nije bio
prevelik udarac za Henarove koji su, uvek inventivni i dinamini, pronali novi zlatonosni
rudnik u programu pod nazivom: Odgovor koji vredi ezdeset i etiri hiljade sola. Prenosio se
iz bioskopske dvorane La Pari i tu su kandidati, obueni u raznim oblastima (automobili,
Sofokle, fudbal, Inke) odgovarali na pitanja za sume koje su mogle dostii taj iznos. Preko
Henara-mlaeg s kojim sam (premda sada vrlo retko) pio kafu u Brani u Kolmeni, pratio
sam ta se deava s Pedrom Kamaom. Proveo je mesec dana na privatnoj klinici doktora
Delgada, ali kako je ona bila vrlo skupa, Henarovi su uspeli da ga prebace u Larko Erera,
dravnu ludnicu, gde su ga, kako izgleda, lepo pazili. Jednog nedeljnog prepodneva, poto
sam zavrio s popisivanjem grobova na groblju Presbitero Maestro, otiao sam autobusom do
kapije Larko Erera s namerom da ga posetim. Poneo sam mu nekoliko vreica vrbene i nane
kako bi mogao da pripremi sebi aj. Ali ba u trenutku kada sam, zajedno sa ostalim
posetiocima, hteo da proem kroz tu zatvoreniku kapiju, odluio sam da to ne uinim.
Pomisao da ponovo vidim piskarala u toj ustanovi prepunoj ljudi i zidova na prvoj godini
fakulteta tu smo imali praksu iz psihologije kao jo jednog u mnotvu luaka, izazvala je u
meni veliku muninu tako da nisam mogao da uem. Okrenuo sam se i vratio u Miraflores.
Tog ponedeljaka rekao sam svojoj majci da hou da razgovaram sa ocem. Posavetovala me
je da budem razborit, da ne kaem nita to bi ga moglo raestiti, da se ne dovedem u
situaciju da moe da me povredi, i dala mi je telefon kue u kojoj je odseo. Moj otac mi je
saoptio da e me primiti narednog jutra u jedanaest u prostoriji koja je bila njegova
kancelarija pre nego to je otiao za Sjedinjene Amerike Drave. Bilo je to u ulici Karabaja,
na dnu jednog poploanog hodnika s ije su se obe strane nalazili stanovi i kancelarije. U
kompaniji Uvoz/izvoz prepoznao sam neke slubenike koji su i ranije radili s njim
uveli su me u direktorovu kancelariju. Moj otac je bio sam i sedeo je za svojim nekadanjim
stolom. Imao je na sebi drap odelo i zelenu kravatu s belim tufnicama; izgledao mi je mraviji
nego pre godinu dana i malko prebledeo.
Dobar dan, tata rekoh s vrata pravei veliki napor da mi glas bude vrst.
Reci ta ima da kae ree on, vie ravnoduno no besno, pokazujui mi na
stolicu.
Seo sam na ivicu i udahnuo vazduh, kao atleta koji se sprema da zapone s vebom.
Doao sam da ti kaem ta radim ... ta u raditi promucao sam.
On je utao, ekajui da nastavim. Zatim, govorei vrlo polako da bih izgledao smiren,
paljivo pratei svaku njegovu reakciju, potanko sam mu opisao sve poslove koje sam uspeo
da dobijem, koliko na svakom zaraujem, kako sam rasporedio svoje vreme da bih sve to
postigao i da, pored toga, izvravam svoje dunosti i polaem ispite na fakultetu. Nisam
lagao, ali sve sam predstavio u povoljnijem svetlu: inteligentno i ozbiljno sam organizovao
svoj ivot i udno iekivao da diplomiram. Kada sam zavrio, moj otac je i dalje utao,
oekujui zakljuak. Tako da sam progutao pljuvaku i rekao:
Kao to vidi, mogu da zaraujem za ivot, da se izdravam i da nastavim studije. A
potom, dok mi je glas postajao tako tanak da se jedva uo: Doao sam da te zamolim za dozvolu da pozovem Huliju. Venali smo se i ona ne moe i dalje da ivi
sama.
Poeo je da trepe, jo je jae pobledeo i za trenutak sam pomislio da e imati jedan od onih
napada besa koji su bili mora mog detinjstva. Ali on je samo suvo rekao:

Kao to zna, taj brak nije vaei. Ti, kao maloletan ne moe da se oeni bez
ovlaenja. Tako da ako si se oenio, mogao si to da uini samo falsifikujui
ovlaenje ili krtenicu. U oba sluaja brak se moe lako ponititi.
Objasnio mije da je falsifikovanje legalnog dokumenta ozbiljan prekraj i da je zakonski
kanjiv. Ako neko mora da plati za poinjenu tetu, to neu biti ja, koji sam maloletan, koga
e sudije smatrati zavedenim, ve ona koja je punoletna, i koju e logino smatrati
zavodnicom. Posle te pravnike besede koju je izrekao ledenim glasom, jo je dugo govorio,
doputajui da se tu i tamo nazre pomalo emocije: ja verujem da me on mrzi, a u stvari, on
uvek eli samo moje dobro; ako je ponekad bio strog, to je zato da bi ispravio moje
nedostatke i pripremio me za budunost. Moje buntovnitvo i moj prkosni duh samo e me
unititi. Taj brak znai da sam samom sebi stavio konopac oko vrata. On se usprotivio mislei
na moje dobro a ne, kako ja verujem, da bi mi naudio, jer koji otac ne voli svoga sina? On
inae razume da sam se ja zaljubio, u tome nema nieg loeg nakon svega to pokazuje da sam
mukarac, mnogo bi stranije bilo, na primer, da sam postao peder. Ali da se oenim sa
osamnaest godina, dok sam jo klinac i student, s jednom zrelom i razvedenom enom,
nepromiljena je ludost, neto ije bi prave posledice shvatio tek kasnije, kada, krivicom tog
braka, postanem ogoreni nesrenik koji nije nita postigao u ivotu. On nita od toga ne eli
za mene, ve sjajan i najbolji mogui ivot. Konano, da barem pokuam da ne napustim
studije, jer bih zbog toga uvek alio. Ustao je a i ja. Usledila je nelagodna tiina koju je
isticalo kucanje pisaih maina iz susedne odaje. Promucao sam da mu obeavam da u
zavriti fakultet i on je klimao glavom u znak odobrenja. Pozdravljajui se, malko smo
oklevali a onda se zagrlili.
Iz njegove kancelarije otiao sam u glavnu potu i poslao telegram: Dobila amnestiju.
Poslau kartu u najkraem roku. Ljubim te. Proveo sam to popodne kod istoriara, na
tavanetu Panamerikane, na groblju, lupajui glavu kako da sakupim novac. Te noi napravio
sam spisak ljudi od kojih u traiti pozajmicu i koliko u od koga uzeti. Ali sledeeg dana
kod babe i dede stigao je telegram sa odgovoroni: Stiem sutra, let LAN. Ljubim te."
Docnije sam saznao da je kartu kupila novcem od prodaje svog prstenja, minua, broeva,
narukvica i gotovo sve odee. Tako da kada sam je saekao na aerodromu Limatambo, u
etvrtak uvee, bila je ena bez ikakve imovine.
Odveo sam je direktno u stani koji je roaka Nensi lino namazala, uglaala i ulepala
jednom crvenom ruom i ceduljicom na kojoj je pisalo: Dobrodola. Tetka Hulija je sve
razgledala kao da je to neka nova igraka. Zabavilo ju je kada je videla moju grobljansku
uredno sreenu kartoteku, moje beleke za lanke to su izlazili u asopisu Peruanska
kultura", spisak pisaca koje treba da intervjuiem za list E1 Komersio, i plan rada kao i
popis trokova koji je teoretski pokazivao da moemo da se izdravamo. Rekao sam joj da
emo prvo voditi ljubav, a da u joj posle proitati svoju priu koja se zove, Bogomoljka i
Otac Nikolas kako bi mi pomogla da odaberem kraj.
Pa, Vargitas, smejala se ona, dok se urno svlaila.
Nema ta, zaista postaje odrastao ovek. E sada, da bi sve bilo savreno i da bi se
otarasio tog tvog bebastog lica, obeaj mi da e pustiti brkove.

BRAK S TETKA HULIJOM zaista je bio uspean i trajao je mnogo due nego to su svi
roaci, pa ak i ona sama, eleli, strahovali, prognozirali: osam godina. U to vreme,
zahvaljujui mojoj upornosti, njenoj pomoi i zanosu, a posluila nas je i srea, ostvarila su
se neka druga predskazanja (snovi, elje). Uspeli smo da odemo u Pariz i ivimo na uvenoj
mansardi gde sam ja, kako-tako, postao pisac i objavio nekoliko knjiga. Nikada nisam zavrio
svoje studije za advokata, ali da bih nekako obetetio familiju i lake zaraivao za ivot,
doao sam do univerzitetske titule u jednoj akademskoj perverziji, dosadnoj kao to je i prvo:
romanska filologija.
Kada smo se tetka Hulija i ja razveli, u mojoj ogromnoj familiji proliveno je more suza jer
su je svi (poinjui, naravno, s mojom majkom i mojim ocem) oboavali. A kada sam se
godinu dana kasnije ponovo oenio, ovog puta s jednom roakom (kakva sluajnost da to
bude erka ujne Olge i ujaka Lua) skandal u familiji bio je manje buan nego prvi put
(uglavnom se sastojao od vatrenog ogovaranja). Meutim, ovog puta su skovali savrenu
zaveru da me primoraju da se oenim u crkvi, u emu je uestvovao i nadbiskup Lime (na
roak, naravno) koji je pohitao da potpie izuzea od zakona i odobri venanje. U to vreme,
familija se ve bila izleila od straha i oekivala je od mene (to bi se reklo, unapred mi je
opratala) i najgore ponaanje.

S tetkom Hulijom sam godinu dana iveo u paniji i petu Francuskoj, a zatim sam s
roakom Patrisijom nastavio da ivim u Evropi, prvo u Londonu, a zatim u Barseloni. U to
vreme imao sam sporazum s jednim asopisom iz Lime: ja sam slao lanke, a oni meni
avionske karte koje su mi omoguavale da svake godine doem na nekoliko nedelja u Peru.
Ta putovanja, zahvaljujui kojima sam mogao da vidim familiju i prijatelje, bila su za mene
veoma vana. Nameravao sam da nastavim da ivim u Evropi na neogranieno vreme iz viSe
razloga, ali iznad svega zato to sam tamo uvek mogao da naem posao kao novinar,
prevodilac, radio-spiker ili profesor koji mi je ostavljao slobodno vreme. Kada sma prvi
put stigao u Madrid, rekao sam tetki Huliji: Pokuau da budem pisac, prihvatiu samo one
poslove koji me nee udaljiti od knjievnosti. Ona je odvratila: Znai da napravim lic na
suknji, stavim turban i od danas krenem na Gran Viu da traim muterije? U stvari, imao
sam puno sree. Poduavao sam Spanski u Berlic koli u Parizu, sastavljao vesti u FransPresu, prevodio za UNESKO, prevodio filmove u studijima Zenevje ili pripremao programe
za francusku Radio-televiziju; uvek sam nalazio poslove od kojih sam mogao da zaradim za
ivot, a da mi ipak ostave najmanje polovinu dana da se bavim iskljuivo pisanjem. Problem
je bio u tome to se sve to sam pisao odnosilo na ivot u Peruu. To mi je svaki put sve viSe
stvaralo problem nesigurnosti, jer mi je izmicala perspektiva (imao sam maniju da
knjievnost mora biti realistina). Ali bila mi je nezamisliva ak i sama pomisao da ivim u
Limi. Kada bih se setio onih svojih sedam poslova u Limi koji su nam jedva omoguavali da
se prehranimo, jedva mi ostavljali vremena da neto proitamo, a pisao sam samo kriomice u
nekim malim predasima izmeu poslova i kada sam ve bio mrtav umoran, podizala mi se
kosa na glavi i kleo sam se sam sebi da se ni mrtav neu vratiti na takav reim. S druge
strane, Peru mi je uvek izgledao kao zemlja tunih ljudi.
Zbog toga je sporazum koji sam napravio prvo s dnevnirfi listom Ekspreso, a zatim s
asopisom Karetas da za svoje lanke dobijem dve avionske karte godinje, za mene bio
isto provienje. U toku tog meseca koji smo provodili u Peruu svake godine, obino u zimu
(juli ili avgust) mogao sam da zaronim u ambijent, pejzae, bia o kojim sam pokuavao da
piem prethodnih jedanaest meseci. Bila mi je veoma korisna (ne znam da li je to bila istina u
injenikom smislu, ali u psiholokom, svakako), ta neka injekcija energije, da opet ujem
peruanski nain govora, izraze, rei i naglasak koji su me ponovo uvodili u sredinu za koju
sam bio vezan utrobom, ali od koje sam se u svakom sluaju udaljio, tako da sam sa svakom
godinom proputao novine, odjeke, odgovore.
Moji odlasci u Limu bili su, dakle, odmori na kojima, bukvalno, nisam ni sekundu mirovao
i sa kojih sam se u Evropu vraao iscrpljen. Samo s mojom kao uma bujnom rodbinom i
mnogobrojnim prijateljima imali smo svakodnevne rukove i veere, a ostali deo vremena
posveivao sam istraivakom radu za svoje pisanje. Tako sam jedne godine otiao na
putovanje u oblast Alto Maranjon da bih izbliza video, uo i osetio onaj svet to je bio
pozornica romana koji sam pisao; a jedne druge godine, u pratnji svojih marljivih prijatelja,
napravio sam sistematsko istraivanje nonih jazbina kabarea, barova, javnih kua, u
kojima je proticao raspusni ivot protagoniste jedne druge prie. Meajui posao i
zadovoljstvo jer ta istraivanja nisu nikada bila obaveza, ve dunosti koje su me
ivotno podsticale, zabavljale me same po sebi, a ne samo zbog dobiti koje sam iz njih
izvlaio za svoju knjievnost na tim putovanjima radio sam ono to ranije, kada sam iveo
u Limi, nisam nikada, i to sada, kada sam se vratio da ivim u Peruu, takoe ne radim:
odlazio sam u tipine kreolske restoranie i u pozorita da gledam folklorne predstave, etao
meu straarama najsiromanijih delova grada, obilazio gradske okruge koje sam loe
poznavao ili nimalo, kao Kaljao, Baho el Puente i Barios Altos, kladio se na konjskim
trkama, njukao po katakombama kolonijalnih crkava i po (pretpostavljenoj) kui
Periolijeve.

Meutim, te godine posvetio sam se jednom vie knjikom istraivanju. Pisao sam roman
ija se radnja odigravala u doba generala Manuela Apolinarija Odrije (1948-1956), i u toku
tog meseca odmora u Limi, nekoliko jutara svake nedelje, odlazio sam u novinski odeljak
Nacionalne biblioteke da bih prelistavao asopise i dnevne listove iz tih godina i ak, s
poneto mazohizma, itao poneke od govora koje su savetnici (sve sami advokati, sudei po
pravnikoj retorici) pisali za diktatora. Po izlasku iz Nacionalne biblioteke, negde oko podne,
iao sam peice avenijom Abankaj koja je poinjala da se pretvara u ogromnu pijacu ulinih
prodavaa. Na njenim trotoarima, gomile mukaraca i ena, mnogi od njih u ponima i
seoskim suknjama, prodavali su na pokrivaima prostrtim po tlu, na novinama, ili stalkovima
napravljenim od kutija, limenki i atorskog platna, svu moguu i nemogu robu, od igala i
ukosnica do haljina i odela i naravno, raznorazna jela pripremana na licu mesta, na malim
eravnicima. Bilo je to jedno od mesta u Limi koje se najvie promenilo, ta avenija Abankaj
to je sada dupke puna, odisala Andima, i gde se kroz mirise prenja i zaina esto mogao
uti jezik keva. Nije nimalo liila na onu iroku, strogu aveniju kojom su ili kancelarijski
slubenici i poneki prosjak i kojom sam ja, pre deset godina, kada sam bio bruco na
fakultetu, iao u pravcu ove iste Nacionalne biblioteke. Tu, u tim blokovima, ovek je mogao
da vidi i opipa jezgro problema seoskih migracija u grad; one su u toku te decenije
udvostruile stanovnitvo Lime, stvorivi na brdskim padinama, dinama i smetlitima taj krug
najsiromanijeg predgraa gde je zavrilo na hiljade ljudi koji su naputali provincije zbog
sue, tekih uslova rada, gladi i nikakvih izgleda za bolju budunost.
Uei se upoznavanju ovog novog lica grada, sputao sam se avenijom Abankaj u pravcu
Univerzitetskog parka i onome to je ranije bio univerzitet San Markos (fakulteti su se
premestili u predgrae Lime i u toj velikoj zgradi gde sam ja studirao filologiju i pravo, sada
su se nalazili muzej i kancelarije). Nisam ga poseivao samo iz znatielje i izvesne nostalgije,
ve i iz knjievnih razloga, jer se u romanu na kojem sam radio, nekoliko epizoda odigravalo
u Univerzitetskom parku, u velikoj zgradi San Markosa, u knjiarama, antikvarijatima, u
bilijarskim salama i u prljavim kafiima u okolini. I ba sam tog jutra, ukopan ko turista,
stajao ispred divne kapele slavnih nacionalnih heroja i piljio u okolne uline prodavae
istae cipela, prodavae peciva, sladoleda, sendvia kada sam osetio neiju ruku na ramenu. Bio je to dvanest godina stariji, ali isti veliki Pablito.
vrsto smo se zagrlili. Zaista se uopte nije promenio: bio je to onaj isti snani i nasmeeni
meanac koji je asmatino disao i jedva podizao noge pri hodu, tako da je izgledalo da klie
kroz ivot. Nije imao nijednu sedu, iako je sigurno bio blizu ezdesete; kosa mu je bila lepo
zalizana i briljivo nauljena, tako da je podseao na Argentinca iz etrdesetih godina. Ali bio
je mnogo bolje obuen nego kada je bio novinar (teoretski) Radio-Panamerikane: zeleno
odelo na kvadratie,sjajna kravata(tad sam ga prvi put video s kravatom) i bletavo iste
cipele. Toliko sam se obradovao to ga vidim da sam mu predloio da popijemo zajedno kafu.
Pristao je, tako da smo zavrili za jednim stolom u Palermi, malom bar-restoranu koji je u
mom seanju takoe bio vezan za univerzitetske godine. Rekao sam mu da ga ne pitam kako
ga je posluio ivota, jer dovoljno je pogledati ga pa videti da je dobro proao. On se
zadovoljno nasmeio- na kaiprstu je imao pozlaen prsten sa ugraviranim motivom iz doba
Inka.
Ne mogu da se poalim priznao je. Posle tolikih uzaludnih muka, pod stare
dane toak sree se za mene okrenuo. Ali pre svega, da popijemo po pivce jer sam
mnogo srean to vas vidim. Pozvao je konobara, zatraio rashlaeni pilzen i
srdano se nasmejao, to je prouzrokovalo jedan od njegovih uobiajenih astmatinih
napada. Kau da se zezne svako ko se oeni. E, pa sa mnom se desilo obrnuto.
Dok smo pijuckali pivo, veliki Pablito, uz predahe koje su zahtevale njegove bronhije,
ispirao mi je da kada je televizija stigla u Peru, Henarovi su ga postavili za vratara, s

granatnocrvenom uniformom i kapom, u zgradi koju su sagradili na aveniji Arekipa za Peti

kanal.
S novinara na portira, izgleda kao da su mc degradi rali ree, slegnuvi ramenima.
Ako se gledaju titule, tako i jeste. Ali, da li se titule moda jedu? Poveali su mi
platu, a to je najvanije.
Posao portira nije bio ubistven: da najavim posetioce, da ih obavestim gde se nalazi koji
odsek Televizije, da pazim da ne doe do guve u redovima koji su ekali da prisustvuju
emisijama. Ostali deo vremena provodio sam razgovarajui o fudbalu s policajcem sa ugla
ulice. Ali, sem toga i pucnuo je jezikom, sladei se nekom dragom uspomenom posle
nekoliko meseci jedna od njegovih dunosti bila je da svakog podneva kupuje empanade sa
sirom i mesom koje prave u Berisu, na Arenalesu, udaljenom blok kua od Petog kanala.
Henarovi su ih oboavali, a isto tako i slubenici, glumci, spikeri i producenti kojima je veliki
Pablito takoe donosio empanadice i dobijao za to dobar baki. Na toj deonici izmeu
Televizije i Berisa (zbog njegove uniforme, klinci te etvrti su ga prozvali vatrogascem)
veliki Pablito je upoznao svoju buduu suprugu. Ona je pravila te krckave poslastice, bila je
kuvarica u Berisu.
Impresionirali su je moja uniforma i moja generalska kapa; videla me je i zacopala se
smejao se, pio je svoje pivo, ponovo se guio i nastavljao. To vam je jedna vie
nego dobra crnka. Dvadeset godina mlaa od ovog koji vam sada govori. A sise su joj
tako vrste da ih metak ne moe probiti. Ba je takva kakvu vam je opisujem, don
Mario.
Poeo je s njom da razgovara i da joj se udvara, ona se smejala i najednom su zajedno izili.
Zaljubili su se jedno u drugo i doiveli romansu kao iz filma. Crnka je bila prava opasnica,
vrlo preduzimljiva, glava joj je bila puna planova. Njoj je palo na pamet da otvore restoran. A
kada je veliki Pablito upitao: ime?, odgovorila je: parama koje njima dvoma budu dali
kada napuste posao. I mada se njemu inilo da je ludost napustiti sigurno radi nesigurnog,
ona je isterala svoje. Naknade koje su primili omoguile su im da kupe jedan sirotinjski lokal
u ulici Paruro, a morali su da se zadue kod svih koje su poznavali da bi kupili stoie i
kuhinjski pribor; on je sam okreio zidove i iznad vrata napisao ime: Paun. Prve godine su
zaraivali tek toliko da preive, a rad je bio vie nego naporan. Ustajali su u zoru da bi
odlazili u Paradu, pijacu gde se trgovalo naveliko, kako bi nabavili najbolje sastojke po
najniim cenama; i sve su radili sami: ona je kuvala, on je posluivao i naplaivao, a zajedno
su istili i sreivali. Spavali su na madracima koje bi stavili izmeu stolova posle zatvaranja
lokala. Ali poev od druge godine imali su sve vie muterija; toliko da su morali da unajme
jednog pomonika za kuhinju i drugog za kelnera, a na kraju su i odbijali.muterije jer nisu
mogli sve opsluiti. Tada je crnki sinulo da unajme kuu do njih koja je bila tri puta vea.
Uinili su to i nisu se pokajali. Sada su se proirili ak i na drugi sprat, a oni imaju svoju
kuicu preko puta Pauna. Poto su se tako dobro razumeli, venali su se.
estitao sam mu i upitao ga da li je nauio da kuva . ..
Imam ideju ree iznenada veliki Pablito. Hajde da potraimo Paskvala i da ruamo
u mom restoranu. Dopustite mi da vas ugostim, don Mario.
Prihvatio sam, jer nikada nisam umeo da odbijem pozive a i zato to sam bio radoznao da
vidim Paskvala. Veliki Pablito mi je ispriao da vodi jedan svatarski asopis i daje i on
napredovao. esto se viaju, Paskval je stalna muterija kod Pauna.
Prostorije asopisa Ekstra nalazile su se prilino daleko, u jednoj poprenoj ulici avenije
Arika, u Brenji. Otili smo do tamo autobusom koji nije postojao u moje vreme. Morali smo
malo da lutamo naokolo, jer se veliki Pablito nije seao adrese. Konano smo ih pronali u
jednoj zabaenoj uliici iza bioskopa Fantazija. Spolja se moglo videti da asopisu Ekstra
ba ne cvetaju rue: izmeu dvoje garanih vrata, natpis sa imenom nedeljnika nesigurno je
visio na jednom ekseru. Unutra se moglo videti da su dve garae bile spojene jednostavnim

otvorom u zidu, neuoblienim i ncporavnanim, kao da je zidar otiao usred posla. Taj otvor je
prikrivao jedan kartonski paravan, sav iaran, kao kupatila na javnim mestima, pogrdnim
reima i besramnim crteima. Na zidovima garae kuda smo u51i, meu mrljama od vlage i
blata nalazile su se fotografije, plakati i naslovne strane nedeljnika Ekstra: mogla su se
prepoznati lica fudbalera, pevaica i oigledno, prestupnika i rtava. Svaka naslovna strana
bila je puna upadljivih naslova, te sam uspeo da proitam reenice kao: Ubija majku da bi se
oenio sa erkom, Policija upala na maskenbal: sve sami mukarci! Izgleda da je ta odaja
sluila kao redakcija, komora za razvijanje fotografija i arhiv. Bilo je toliko predmeta da se
kroz nju teko moglo proi: stoii s pisaim mainama na kojima su dva tipa uurbano
kucala, gomile neprodatih asopisa koje je jedan deki slagao u svenjeve i uvezivao
agavinim kanapom. U jednom uglu, otvoreni ormar pun negativa, fotografija, ploa, a iza
jednog stola, ija je jedna noga bila zamenjena s tri cigle, neka cura u crvenom demperu
ubeleava je primitak novca u knjigu rauna. inilo se da su i stvari i osobe u ovoj odaji u
velikom kripcu. Niko nas nije zaustavio niti nas je ita upitao i niko nam nije uzvratio
pozdrav.
S druge strane paravana, ispred zidova takoe prekrivenim senzacionalistikim naslovnim
stranama, nalazila su se tri pisaa stola, a na svakom je stajao natpis, upisan mastilom, koji je
oznaavao funkciju onog ko je tu sedeo: direktor, ef redakcije, sekretar. Kada su nas videli
da ulazimo u sobu, dve osobe povijene iznad ifova, podigle su glave. Onaj ko je stajao, bio
je Paskval.
Srdano smo se zagrlili. On se bogme prilino promenio; bio je debeo, imao je stomak i
podvaljak i neto u izrazu zbog ega je izgledao gotovo kao starac. Pustio je neke vrlo udne
brkove, gotovo hitlerovske, koji su poeli da sede. Njegov pozdrav je otkrio da me zaista
voli; a kada se osmehnuo, video sam da je pogubio dosta zuba. Zatim me je predstavio svom
kolegi, crnomanjastom oveku u koulji boje snega, koji je ostao da sedi za stolom:
Direktor lista Ekstra ree Paskval. Doktor Rebagliati.
Umalo da uprskam. Veliki Pablito mi je rekao da si ti direktor rekoh mu, pruajui
ruku doktoru Rebagliatiju.
U padajuoj smo liniji, ali nismo doli ba dotle ree Rebagliati. Sedite, sedite.
Ja sam ef redakcija objasnio mi je Paskval. Ovoje moj pisai sto.
Veliki Pablito mu ree da smo doli po njega, pa da svi zajedno poemo do Pauna i da se
podsetimo starih vremena iz Panamerikane. Oduevio se idejom, ali nas je zamolio da ga
saekamo nekoliko minuta, mora da odnese neke ifove u tampariju na uglu, hitno je, jer su
to najnovije vesti. Otiao je i ostavio nas licem u lice s doktorom Rebaglijatijem. Kada je ovaj
saznao da ivim u Evropi, zasuo me je pitanjima. Da li su Francuskinje tako laka roba kao to
se pria? Da li su tako vete i bestidne u krevetu? Uporno je traio da mu dam podatke o
Evropljankama i'da ih nekako razvrstam. Je li istina da ene svake zemlje imaju neke posebne
obiaje? On je, na primer, uo krajnje zanimljive stvari (veliki Pablito ga je sluao kolutajui
oima od zadovoljstva) od ljudi koji su dosta putovali. Je li istina da su Italijanke lude za
puenjem kare? Da Parianke nikada nisu zadovoljne ukoliko ih ne napumpaju otpozadi?1 Da
Nordijke to rade sa sopstvenim oevima? Ja sam odgovarao kako sam znao na tu provalu rei
doktora Rebaglijatija koji je punio atmosferu te sobice sladostrasnim, semenim nabojem i
svakog sam trenutka sve vie alio to sam dopustio da me ulove za taj ruak koji e se bez
sumnje zavriti u kasne sate. Zauen i krajnje uzbuen direktortovim erotskosociolokim
otkriima, veliki Pablito se neprekidno cerekao. Kada me je radoznalost doktora Rebaglijatija
potpuno iscrpila, zamolio sam ga da se posluim telefonom. Na njegovom licu se pojavio
sarkastian izraz:
Iskljuili su nam ga ima nedelju dana jer nismo platili raun kazao je sa
agresivnom iskrenou. Jer, kao to vidite, ovaj list propada i svi mi luaci koji
ovde radimo, propaemo zajedno s njim.

I odmah mi je ispriao, s mazohistikim zadovoljstvom, da je list Ekstra pokrenut u doba

Odrije, pod dobrim okriljem: reim mu je dostavljao obaveStenja i davao novac ispod ruke
kako bi izvesne ljude napadao, a druge branio. Sem toga, bio je to jedan od retkih dozvoljenih
listova i prodavao se kao sve hleb. Ali, kada je Odrija otiSao s vlasti, poela je uasna
konkurencija i dolo je do bankrotstva. E takvog ga je on preuzeo, kada je ve bio krepao.
I vratio ga je u ivot tako to mu je promenio usmerenje i pretvorio ga u senzacionalistiki
list. Izvesno vreme je sve ilo kao po loju, iako su bili prepuni dugova. Ali, poslednje godine,
zbog stalnog poskupljivanja hartije, poveanih trokova tampanja, kampanje to su protiv
njih vodili njihovi neprijatelji i gubitka prihoda od oglasa, sve je polo nizbrdo. Sem toga,
izgubili su nekoliko sudskih parnica zbog nitkova koji su ih optuili za klevetu. A sada,
prestraeni vlasnici su sve svoje akcije poklonili urednicima kako ne bi platili za poinjenu
tetu kada doe do potpunog bankrotstva; a do toga e uskoro doi, jer je poslednjih nekoliko
nedelja situacija tragina: nema dovoljno para za plate, ljudi odnose maine, prodaju pisae
stolove, kradu sve to je od bilo kakve vrednosti, urei da uzmu to mogu pre potpune
propasti.
Ovo nee potrajati ni mesec dana, prijatelju moj ponovio je, frkui s nekom
vrstom zadovoljnog gaenja.
Ve smo krepali. Zar se ne osea smrad trulei?
Hteo sam da mu kaem da ga zaista oseam kada je razgovor prekinuo jedan skeletni
oveuljak koji je uao u sobu kroz uzani otvor u zidu a da nije morao da pomeri pa ravan.
Bio je pomalo smeno oian, na nemaki nain, a obuen kao skitnica: plaviasti
kombinezon i zakrpljena koulja ispod sivkastog i pretesnog dempera. Najudnija je bila
njegova obua: crvenkaste koarkake patike, toliko stare da je na jednoj vrh bio uvezan
uzicom kao da je on odlepljen ili samo to nije otpao. im ga je ugledao, doktor Rebagliati
poe da ga grdi:
Ako mislite da ete i dalje praviti budalu od mene, grdno se varate rekao je,
prilazei mu s tako preteim izrazom lica da je skeleti ustuknuo korak nazad. Zar
nije trebalo sino da donesete materijal o dolasku udovita u Ajakuo?
Doneo sam ga, gospodine direktore. Bio sam ovde sa svim podacima, pola sata poto
su policajci doveli usmrenoga u Prefekturu izrecitovao je oveuljak.
Moje iznenaenje je bilo toliko da mora da sam se glupavo zablenuo. Savrena dikcija,
barunast glas, rei kao odnosan i usmreni mogle su biti samo njegove. Ali kako u
oveku ovakvog fizikog izgleda i odevenog kao strailo za ptice koga je doktor Rebagliati
ivog jeo, prepoznati bolivijanskog piskarala?
Nemojte mi lagati, budite barem toliko hrabri da priznate svoje greke. Vi materijal
niste doneli i Melkoita nije mogao da zavri svoj lanak, tako da e vest biti okrnjena. A ja ne volim okrnjene lanke jer je to loe novinarstvo!
Doneo sam ga, gospodine direktore odgovorio je Pedro Kamao uznemiren ali vrlo
utivim glasom. Kancelarija je bila zakljuana. Bilo je tano jedanaest i petnaest.
Jednog prolaznika sam upitao koliko je sati, gospodine direktore. A tada, poto sam
znao koliko su vani ti podaci, otiao sam do Melkoitine kue. I ekao sam ga na
trotoaru do dva ujutro, ali on nije doao na spavanje. Nisam ja kriv, gospodine
direktore. Patrolne miliconare koji su dovodili udovite zadesio je odron na putu,
tako da su umesto u devet, stigli u jedanaest. Nemojte me optuivati da nisam izvrio
svoju dunost. Za mene je asopis na prvom mestu, ak i pre mog zdravlja, gospodine
direktore.
Malo-pomalo, i ne bez napora, povezivao sam i poredio ono ega sam se seao o Pedru
Kamau i ovoga to sam gledao pred sobom. Bile su to one iste buljave oi, ali bez
opsesivnog sjaja ili fanatizma. Svetlost je u njima sada bila slabana, mrana, nestalna i
preplaena. ak i njegov izraz lica i pokreti, nain na koji je gestikulirao dok je govorio, taj

neprirodni pokret njegove miice i ake zbog ega je liio na vaarskog izvikivaa, bili su isti
kao pre, a i njegov neuporediv, milozvuan, barunast glas.
Stvar je u tome to ste vi previe krti da uzmete autobus ili kolektivni taksi, tako da
svugde zakanjavate, eto, sva je istina u tome histerino je gunao doktor
Rebagliati. K vragu, nemojte toliko tvrdiiti, potroite etiri bakrenjaka za autobus
i stignite na vreme tamo gde je potrebno.
Ali razlike su bile vee nego slinosti. Glavna promena je bila u kosi; ranije mu je dopirala
do ramena, a sada, tako strogo podianom, lice mu je postalo uglastije, manje, izgubilo je
karakter i odvanost. Sem toga, bio je mnogo mraviji, izgledao je kao neki fakir, gotovo duh.
Meutim, odea je bila ono zbog ega ga nisam odmah prepoznao. Ranije sam ga viao
samo u njegovom crnom odelu, pogrebnom i sjajnom, i onoj kravatiici to je bila neodvojiva
od njegove osobe. Sada, u kombinezonu kakve nose nosai, zakrpljenoj koulji i tim
uvezanim patikama izgledao je kao karikatura one karikature to je bio pre dvanaest godina.
Uveravam vas da nije tako kako vi mislite, gospodine direktore branio se, ostajui
vrsto pri svome. Pokazao sam vam da peke svugde stignem bre nego u tim
smrdljivim gradskim krntijama. Ne idem ja peke zbog tvrdiluka, ve da bih
marljivije obavio svoju dunost, a esto i trim, gospodine direktore.
I u tome je bio isti kao ranije: uopte nije imao smisla za humor. Govorio je bez i najmanjeg
prizvuka obeenjatva ili duhovitosti, ak i bez emocije, automatski, obezlieno, iako bi bilo
nezamislivo da u ono vreme izusti ovo to je sada govorio.
Ostavite se tih vaih gluposti i manija, star sam ja da me prave budalom. Doktor
Rebagliati se okrenuo ka nama, uzimajui nas za svedoke. Jeste li ikada uli
ovakvu budalatinu? Da neko obilazi policijske stanice u Limi bre peke nego
autobusom? A ovaj ovde gospodin hoe da progutam takvu idiotriju. Ponovo se
okrenuo bolivijanskom piskaralu koji je netremice piljio u njega, a nas nije pogledao
ak ni krajikom oka: Ne moram da vas podseam, jer pretpostavljam da se toga
setite kad god sednete za sto da neto pojedete, da vam mi ovde, dajui vam posao,
inimo veliku uslugu; jer nae stanje je tako loe da bi trebalo da otputamo urednike,
a da ne govorim o kuririma. Budite onda barem zahvalni i zavravajte vae dunosti.
Uto ue Paskval, oglaavajui se jo od paravana: Sve je u redu, broj je uao u tampu, i
izvinio se to smo morali da ga ekamo. Ja sam priao Pedru Kamau kada se spremao da
izie:
Kako ste, Pedro rekoh pruajui mu ruku. Zar me se ne seate?
Pogledao me je od glave do pete, mirkajui oima i primiui lice, iznenaen, kao da me
prvi put u ivotu vidi. Konano mi prui ruku, pozdravi me suvo i ceremonijalno i napravivi
svoj uobiajeni naklon, ree: Drago mi je. Ja sam Pedro Kamao, prijatelj.
Ali, to nije mogue rekoh, potpuno se zbunivi. Jesam li ja toliko ostareo?
Prestani da se igra amnezije ree Paskval i tako ga klepi po leima da je posrnuo.
Zar se ne sea ni toga kako si se sve vreme grebao kod njega za kafie u Brani?
Ne, to je bila vrbena s nanom naalih se, traei na tgm napetom i istovremeno
ravnodunom licu neki znak. Klimnuo je glavom (video sam njegovu gotovo oguljenu
lobanju), i nasmeio mi se vrlo kratko i uglaeno, to je za trenutak pokazalo sve
njegove zube:
To je vrlo preporuljivo za stomak, pomae varenju i, sem toga, unitava salo
rekao je. A potom brzo, kao da pravi ustupak da bi nas se sviju oslobodio: Da,
mogue je, ne poriem. Moda smo se zaista sreli. I ponovio je: Drago mije.
Priao mi je veliki Pablito i stavio mu ruke na rame, oinski i istovremeo podrugljivo.
Zanjihavi ga tamo-amo pomalo s ljubavlju a pomalo prezrivo, obratio se meni:
Stvar je u tome to Pedrito ne eli da se seti koja je linost bio, sada kada je ovde
poslednja rupa na svirali. Paskval se smejao, veliki Pablito se smejao, ja sam se pret-

varao da se smejem, ak je i Pedro Kamao pokuao da se osmehne. On ak izmilja

da se ne sea ni Paskvala ni mene. Pomilovao ga je po ono malo kose kao da je neko
kuence.
Idemo svi zajedno na ruak da bismo se setili onih vremena kada si ti bio kralj. Ima
sree, Pedrito, danas e imati lep, topao obrok. Moj si gost!
Veoma sam vam zahvalan, kolege odmah je odvratio, uz svoj uobiajeni naklon.
Ali neu moi da vam se pridruim. Ceka me moja supruga. Zabrinue se ako ne doem na ruak.
Potpuno je ovladala tobom, postao si njen rob, zar te nije sramota? ponovo ga je
zanjihao veliki Pablito.
Vi ste se oenili? rekoh, zapanjen, jer nisam mogao da zamislim da Pedro Kamao
ima dom, enu, decu . . . Pa, estitam, ja sam verovao da ste vi okoreli neenja.
Proslavili smo nau srebrnu svadbu odvratio mi je svojim odmerenim i aseptinim
tonom glasa. Izvanredna supruga, gospodine. Portvovana i beskrajno dobra. ivotne
okolnosti su nas razdvojile, ali kada mi je bila potrebna pomo, ona je dola da me
podri. Izvanredna supruga, kao to rekoh. Ona je umetnica, inostrana umetnica.
Videh kako Paskval, veliki Pablito i doktor Rebagliati izmenie jedan podrugljiv
pogled, ali Pedro Kamao se pravio da to ne primeuje. Posle malog predaha, dodade:
Pa, kolege, lepo se provedite, u mislima biu s vama.
Dobro pripazite da drugi put ne omanete, jer e vam to biti i poslednji opomenuo
ga je doktor Rebagliati, dok je pisari nestajao iza paravana.
Jo se nije ni ugasio zvuk Kamaovih koraka verovatno je tek tada stizao do ulinih
vrata a Paskval, veliki Pablito i doktor Rebagliati prsnue u grohotan smeh, istovremeno
namigujui i upirui prstom u mesto kuda je iziao sa obeenjakim izrazima lica.
Nije on tako tupav kao to izgleda, samo se pretvara kako bi prikrio da je rogonja
ree doktor Rebagliati, sada likujui. Kad god govori o svojoj eni, imam uasnu
elju da mu kaem, prestani da naziva umetnicom ono to mi na lepom peruanskom
zovemo jeftinom striptizetom.
Ne moete zamisliti kakvo je to udovite ree mi Paskval, sa izrazom deteta koje
je upravo ugledalo babarogu. Jedna debela Argentinka, podobro zala u godine,
izblajhane kose i s debelim slojem minke. Polugola, peva tango kod Mezanina, u
onoj rupi za prosjake.
Dosta, ne budite nezahvalni, obojica ste je tucali ree doktor Rebagliati. A i ja
sam, kad smo kod toga.
Pevaica ili ne, ona je kurva uzviknu veliki Pablito zaagrelih oiju. Znam
sigurno. Otiao sam u Mezanin da je vidim a ona mi je posle predstave prila
ponudivi se da mi ga sisa za dvadeset libri. Ne, stara moja, pa ti vie nema zuba, a ja
volim kad mi ga blago grickaju. Ni badava, ni kada bi mi platila. Jer kunem vam se,
don Mario, ona nema zuba.
Venali su se jo ranije ree Paskval, dok je sputao rukave na koulji, oblaio sako
i stavljao kravatu. Tamo u Boliviji, pre nego to je Pedrito doao u Limu. Izgleda da
ga je ona napustila da bi se ovuda kurvala. Ponovo su se nali kada su njega strpali u
ludnicu. Zbog toga on stalno pria da je ona tako portvovana ena. Zato to mu se
vratila kada je bio lud.
Zahvalan joj je kao pas, jer da nije nje, ne bi imao ta da jede ispravio ga je doktor
Rebagliati. Ili moda veruje da mogu da ive od onoga to Kamao zaradi donosei obavetenja iz policijskih stanica? Hrane se od onoga to ona zaradi
kurvarlukom, u protivnom bi on ve navukao tuberkulozu.
Istinu govorei, Pedrito tako malo jede ree Paskval. A onda mi je objasnio:
ive u jednoj uliici u Santo Kristu. Ba je nisko pao, zar ne? Evo, moj kolega, doktor

Rebagliati mi ne veruje da je on bio i te kakva persona kada je pisao radio-serije i da

su mu traili autograme.
Izidosmo iz te sobe. Iz susedne garae, devojka koja je uvodila raune, izvetai i deak to
je uvezivao svenjeve otili su kuama. Ugasili su svetio i sav onaj nered i gomila papira
imali su sada sablasni izgled. Iziavi na ulicu, doktor Rebagliati je zatvorio vrata i zakljuao
ih. Hodajui ukorak, nas etvorica se uputismo ka aveniji Arika u potrazi za taksijem. Tek da
bih neto rekao, upitahLzato je Pedro Kamao samo kurir, a ne izveta.
Zato to ne ume da pie predostrono ree doktor Rebagliati. On je duvanderko,
koristi rei koje niko ne razume, a to se kosi sa novinarstvom. Zbog toga on meni
obilazi policijske stanice. Nije ni potreban, ali me zabavlja, on je moja luda, sem toga,
zarauje manje nego bilo koji poslunik. Bestidno se nasmejao i upitao: Pa, da
budemo naisto, jesam li ili nisam pozvan na taj va ruak?
Naravno da jeste, to se podrazumeva ree veliki Pablito. Vi i don Mario ste
poasni gosti.
Pedro je pun kojekakvih manija ree Paskval, vraajui se na istu temu, dok smo
se vozili taksijem u pravcu ulice Paruro. Na primer, nee da se vozi autobusima. Sve
obavlja peke, kae da je tako bre. Od same pomisli koliko on dnevno prepeai,
umorim se; obii samo policijske stanice u centru grada znai prei gomilu
kilometara. Videli ste u kakvom su stanju njegove patike, zar ne?
On je jedan smrdljivi tvrica ree doktor Rebagliati s gaenjem.
Ja ne bih rekao da je krt branio ga je veliki Pablito. Samo je malo aknut i
pored toga, ovek koji nema sree.
Ruak je vrlo dugo trajao i samo su se smenjivala arolika i vrela kreolska jela koja su
zalivana hladnim pivom; pri tom je tu bilo pomalo od svega: pikantnih priica, anegdota iz
prohujalog vremena, raznih traeva o ovoj ili onoj osobi, mrvica politike, i morao sam jo
jednom da zadovoljim svu onu silnu radoznalost o enama Evrope. ak se pretilo tuom kada
je doktor Rebagliati, napivi se, otiao predaleko sa enom velikog Pablita, jednom
etrdesetgodinjom crnkom, jo uvek vrlo privlanom. Ali ja sam, u toku tog tekog
popodneva, uspeo da spreim svu trojicu da ponovo govore o Pedru Kamau.
Kada sam stigao u kuu moje ujne Olge i ujaka Lua (ranije svastika i zet, a sada tast i
tata) bolela me je glava, bio sam potiten i ve se smrkavalo. Roaka Patrisija me je
doekala s neprijateljskim izrazom lica. Rekla mi je da sam ja, sluei se izgovorom da
skupljam podatke za svoje romane, mogao da uutkam tetku Huliju i primoram je da se pravi
mutavom, jer se ona nije usuivala da mi bilo ta kae, kako ne bi pomislili da vri zloin
protiv kulture. Meutim, ona ne daje ni pet para da li e poiniti zloin protiv kulture, tako
da, kada idui put budem iziao u osam ujutro pod izgovorom da idem u Nacionalnu
biblioteku da itam govore generala Manuela Apolinarija Odrije, a vratim se u osam uvee
zakrvavljenih oiju, zaudarajui na pivo i verovatno s mrljama od rua na maramici,
izgrebae mi lice ili e mi razbiti tanjir o glavu. Moja roaka Patrisija je vrlo srana i sasvim
sposobna da uini to to je obeavala.
POGOVOR
Proslavljeni peruanski pisac Mario Ljosa dobro je poznat naoj italakoj publici, jer je
veina njegovih romana kod nas prevedena: Grad i psi /La ciudad y los perros/, Razgovor u
Katedrali /Conversacin en la Catedral/, Pantaleon i posetiteljke /Pantalen y las
visitadoras/, Rat za smak sveta /La guerra dei fm del mundo/, Pria o Majti /La historia de
Mayta. Preostaje roman Zelena kua /La asa verde/, s kojom e se nai itaoci takoe uskoro
upoznati, kao i najnoviji: Ko je ubio Palomina Moleta? /Quin mat a Palomino Molero?/
Ljosin literarni opus ne obuhvata samo romane, oh je i pripoveda: zbirka pripovedaka
Voe /Los Jefes/, novela Mladunci /Los chachorros/; zatim, dramski pisac: Inkino bekstvo /La

huida del Inca/, Gospoica iz Takne /La senorita de Tacna/, Katie i nilski konj /Kathie y
hipopotamo/; i esejista i kritiar (meu mnogim delima izdvajamo: Garsija Markes: istorija
jednog bogoubistva /Garcia Marquev historia de un deicidio/ i Vena orgija. Flober i Madam
Bovari /La orgia perpetua. Flaubert y Madame Bovary/.
Ljosa sebe smatra prevashodno romanopiscem; roman je njegova omiljena kategorija,
verovatno zbog toga to u njemu otkriva neodoljiv izazov: da se upusti u pustolovinu
ostvarivanja jedne "nemogue ambicije, izgraditi sveobuhvatan svet, svet u kome je sve
iskazano, sva iskustva, svi mogui oblici stvarnosti.1
U svoja prva tri romana, Ljosa je, kako sam kae, glupo izbegavao humor 2) , ubeen da
dobra literatura mora biti smrtno ozbiljna. Kada je zapoeo svoj etvrti roman, Pantaleon i
posetiteljke, otkrio je da se o pojedinim temama ne moe govoriti ozbiljno ako se eli da one
budu ubedljive. Uviajui da je humor neodvojivi deo stvarnosti i izvanredan elemenat
knjievnog postupka, Ljosa posle Panteleona ... stvara i svoj drugi humorni roman, Tetka
Hulija i piskaralo, s tim to je taj humor ovde suptilniji, posredniji i viSe literaran 3 Kako
nastaje ovaj roman? Gde je njegova polazna taka? Govorei o njemu, autor nas obavetava
da je i ovom prilikom, kao i uvek u svojoj spisateljskoj praksi, krenuo od stvarnog iskustva:
eleo je da opie oveka koga je upoznao dok je radio kao novinar na Radiju, oveka koji nije
itao, koga knjievnost uopte nije zanimala, a koji je sve svoje vreme posveivao pisanju,
proizvodei radio-serije s neverovatnom lakoom, gotovo automatski. Ovakvog oveka eleo
je da prikae ne govorei o njegovoj linosti direktno, ve kroz njegove radio-novele. Da ga
te novele ne bi odvele u irealno, Ljosa odluuje da se direktno umea, jer veran svojoj
realistikoj maniji mora da ima uporite u objektivnoj stvarnosti. Tako nastaju dva plana,
koja su u sutini privid (slojeva ima mnogo vie), klopka za itaoca a i za samog autora. U
elji da to vernije sprovede svoju autobiografsku nit, Ljosa ide dotle da ak koristi istinita
imena (Vargitas, Marito, Hulija). Uprkos tome, on ubrzo zakljuuje da mu istinitost izmie,
da je dokumentarnost nemogua, jer im lino iskustvo treba da se pretoi u rei, ono postaje
neto drugo;4) jezik je prvi instrument preobraavanja injenica.5 Ljosa kae da je tek
piui Tetku Huliju ... doao do otkria da se u romanu istina izraava kroz la, da tek
izneveravajui injenice dolazimo do prave istine, one koja ima vie veze sa itaocem nego
sa autorom. I upravo na ovom mestu moemo krenuti u sve one druge slojeve koje je mogue
da italac u prvi mah ne opazi. Na prvom mestu svakako je problem knjievnog stvaranja,
gde moemo razluiti sledee komponente: pisanje kao obavezno stvaranje jedne nove
stvarnosti, drugaije od one objektivne, pisanje kao vokacija, odnos izmeu ina pisanja i
njegovog proizvoda, knjievnost kao nadoknada za nedoivljeno (ovo poslednje vai i za
itaoca knjievnog teksta). A sve ovo Ljosa prikazuje upravo slikanjem dve vrste stvaraoca:
Marija, pisca u nastajanju koji prolazi kroz period sazrevanja i Pedra Kamaa, piskarala,
kvazi-pisca, kome pisanje jeste vokacija (jer gotovo da nita drugo i ne radi), iji je stav
prema pisanju krajnje ozbiljan i profesionalan, no iz ijeg pera izlaze samo banalne, jeftine
tvorevine.
U poetku beznaajna, malena figura, Kamao, tokom odvijanja njegovih novela privlai
sve veu panju i postaje vredan analize. U devet poglavlja pratimo Kamaov svet. Njegove
prie jesu sapunske opere, ali ne i tipine melodrame: pre su to iskrivljene, izopaene, do
krajnositi dovedene slike stvarnosti. Kreui se kroz Kamaove prie i pratei Pedrov ivot
van njih, malo-pomalo otkrivamo da one nisu nita drugo do projekcije njegovih sopstvenih
opsesija, strahova, mrnji, manija. Ustanovljujemo da njegove glavne likove moemo klasi
fikovati: to su manijani tipovi, luaci ili gotovo luaci, ili pak, strogi, autoritativni ljudi iji
su ivoti redukovani na samo jedno stremljenje koje ih na kraju unitava. U trenutku kada
niegovi likovi poinju da se meaju, a zapleti njegovih drama prepliu, to nagovetava
1 2) La Narion, 12. maja 1985.

mentalno rastrojstvo njihovog autora, itaocu na izvestan nain postaje lake, jer shvata zbog
ega u tim priama nikada ne dolaid do okretanja ka dobroj strani stvari, zbog ega se uvek
sagledava ono to je loe, nastrano, ono to se rastrojava, rasparava, razara. Tako da kada se
na kraju "rastakanje" Kamaovog uma poklopi sa ovakvim ili onakvim masakrom svih
njegovih likova, italac to prima kao logini ishod. Naravno, ne treba zaboraviti da
Kamaove opsesije nisu nita drugo do Ljosine opsesije, te prie je on sam eleo da napie.
ali su ovde, u skladu sa stilom romana, filtrirane kroz Kamaovu svest. Ovde moemo
primetiti da i mnoge prie koje u romanu pokuava da napie Vargitas (na primer, o
pistacima, o deadma koji lebde i dr.) nisu nita manje fantastine ili akaste", ali naravno,
njihov ishod je razliit: sve su one skice, opipavanja, traganja, savlaivanja nesigurnosti,
iseci jednog istog nastojanja da se doe do vokacijskog sazrevanja. (Drugi i moda glavni
vid toga sazrevanja, tog egrtovanja, nalazi se u osnovi samog postupka: Pedrove drame
nisu prikazane u obliku scenarija, ve ih glavni junak, Vargitas prepriava, ime ih na neki
nain preobraava). A sve se ovo u romanu preplie: Pedrove i Vargitasove prie, ono to se
deava u ivotu kako jednog tako i drugog. Sve se pretae i uliva jedno u drugo i stvara ono
to Ljosa naziva spojenim sudovima, ija je funkcija i ishod stvaranje nove autonomne
stvarnosti.
Na pitanje jednog peruanskog kritiara, kakvo je znaenje ovog romana, Ljosa je odgovorio
da mu je namera bila da pokae da se svet njegovih mladalakih godina nije mnogo razlikovao od sveta sapunskih opera. Verovatno zbog toga, sapunska opera postaje sastavnica,
odnosno sredstvo knjievnog postupka, tako da tema biva podreena tom nainu izraavanja.
A budui da sapunska opera ovde nije tipina, sladunjava melodrama, ve radije njena
parodija, humor preuzima vodeu ulogu, postaje najvaniji elemenat pripovedanja, postaje
onaj inilac u romanu koji i Marijov i Kamaov svet izvlai iz banalnosti i gradi ivo,
razigrano tivo. Pravei satirini presek kroz sijaset drutvenih grupacija (a ne samo klasa),
Ljosa stvara fascinantnu skupinu likova koji su ivotni i onda kada su najotkaeniji. U
jednom trenutku u knjizi mladi Ljosa zakljuuje da apsolutno svako moe postati tema prie.
Svako ima svoje strahove i opsesije koji se dovedeni do krajnosti kvalifikuju za ulazak u
kamaovski svet. Neke od osnovnih odlika Ljosinog humora su upravo ova hiperbolinost
pojedinih ljudskih svojstava koja raste do smeSne apsurdnosti, kao i postepeno, minuciozno
graenje situacije koja e u jednom trenutku neoekivano postati potpuno nepojmljiva; (pria
o Golau, Jehovin svedok u sudnici, no napada na don Sebastijana i dr.); humor se
izraava i samom leksikom, na primer, imenikom upotrebom atributa (prideva) kako bi se
obeleeno svojstvo naglasilo i preraslo u gotovo karikaturalnu odrednicu. Jezik je
kolokvijalan, zvuan, soan, sa izrazitom argonskom obojenoSu. Lakoa kojom se ita
ovaj roman moe da zavara i itaoca i prevodioca. Prevodiocu se uini da e knjigu prevesti
kao od Sale, a onda se od stranice do stranice suoava sa sijaset jezikih i stilskih prepreka
koje ga ponekad raspinju, zavlae, nerviraju, ali ije razreSenje prestavlja nagradu samu po
sebi. Voen Ljosinim ivim, tenim, raskonim pripovedanjem, italac moe u prvi mah da
se opusti i ostane na samo dva osnovna plana romana. Meutim, svakom paljivijem oku
nee izmai bogata i izazovna vieslojnost ovog dela. Mi, ovom prilikom ne moemo ulaziti
u analizu svih tih slojeva niti u njihove veto isprepletene suodnose.
Dva osnovna plana (s jedne strane, Marijevo seksualno i vokacijsko sazrevanje, s druge,
svet radio-serija i njihovog tvorca i junaka Pedra Kamaa) naizmenino se smenjuju
zakljuno sa devetnaestom glavom. Dvadeseto poglavlje takoe pripada autorovoj linoj
povesti, ali se dogaa desetak godina kasnije (zbog ega deluje kao neki naknadni epilog,
rezime post faktum). U ovoj poslednjoj glavi Hulija i Kamao dva glavna stoera romana
postaju na kraju neverovatno i iznenadno stvarni: Kamao, nekadanji kralj peruanskih
radiotalasa, tih naveliko sluanih radio-novela, za koga (do ove glave) znamo da zavrava u
ludnici (ali i u tome ima neke romantiarske traginosti!), sada je poslednja rupa na svirali,

kurir u jednom propalom nedeljniku s kojim se svi sprdaju. Slino se dogaa i s Hulijom,
mada u ovom sluaju prelaz nije toliko drastian; junakinja njegove ljubavne romanse,
njegova dragana, njegova voljena, odjednom postaje biva, ve je pokrivaju neke protekle
godine, postaje deo prolosti, kako fiktivne (romaneskne) tako i stvarne. Ova optika sa
distance od desetak godina izaziva u itaocu prazninu, jer tu neto puca, kida se iluzija, ruSi
se stvarnost fikcije i naglo se ulazi u onu drugu, objektivnu stvarnost. ZaSto je Ljosi bilo potrebno ovo poslednje poglavlje? Da li je to jo jedan doprinos njegovoj opsednutosti
realistikom knjievnou? Zar nam nije mogao ostaviti pitanje (ba kao to to ini Kamao
na kraju svake svoje novele): ta li e se dogoditi s Pedrom? Da li e i koliko e trajati brak
Hulije i Marija? Bez obzira da li je odgovor naslutiv iz teksta, ovakav zavretak razbija
mogunost italakih reenja. Ostaje da razmotrimo Ljosine razioge. U prvom redu namee
se Pedro Kamao, njegova linost koja je i u ovom novom izdanju zapanjujua; taj preokret
je suvie izazovan da ga Ljosa ne bi zabeleio, a vrlo je mogue da ga je upravo takav Kamaov kraj i podstakao da napie povest o njemu. Drugo, moda je jo jednom (i na najtrpkiji
mogui nain) eleo da se podsmehne knjievnoj" produkciji: za oveka koji je iveo da bi
pisao, njegov ef kae da ne moe da bude novinar jer je duvanderko; koristi rei koje
niko ne razume. Ne ume da pie (ismejani su i pisac i njegova publika). I konano, moda je
Ljosi jednostavno bilo potrebno da stavi taku, da napravi zaokruenje, da zadovolji svoju
potrebu za celovitou romanesknog izraza; a najverovatnije, sve ovo zajedno.
Roman Tetka Hulija i piskaralo moda je Ljosino najbolje praktino ostvarenje, ili da to
nazovemo otelotvoren proces kojim ovekovo lino iskustvo (bilo da je ono stvarno ili
imaginarno) raste, proiruje se, drugaije uranja u samo sebe ime se produbljuje i na kraju
preobraava u umetniku tvorevinu.

) Isitnjena sirova riba marinira limunom i s puno crnog luka, prim.p.

*) grm od ijeg se prua prave koSare, p.p.
Marica Josimevi
Mario Vargas Ljosa TETKA HULIJA I PISKARALO
Izdava:
SOUR SVJETLOST, OOUR IZDAVAKA DJELATNOST SARAJEVO
Za izdavaa: GAVRILO GRAHOVAC
Tehniki urednik: MURIZ REDZOVI
Likovni urednik: MUSTAFA IBRULJ
Lektor i korektor: EMIRA TANOVI
tampa:
SOUR SVJETLOST SARAJEVO

RO GRAFIKA DJELATNOST SARS

tamparija trebinje
tampano u 5.000 primjeraka, 1988.
ISBN 86-01-01224-8